Modul 6: Karakteristike i potrebe u različitim kontekstima i životnim dobima

2016-1-ES01-KA204-025061

Sadržaj

1. Simptomi autizma u detinjstvu

2. Podrška potrebna u detinjstvu

3. Simptomi autizma u adolescenciji

4. Podrška potrebna u adolescenciji

5. Simptomi autizma u odraslom dobu

6. Podrška potrebna u odraslom dobu

7. Servisi podrške u Srbiji

2016-1-ES01-KA204-025061

Autizam tokom života

Detinjstvo

Adolescencija

Odraslo doba

2016-1-ES01-KA204-025061

1. Simptomi autizma u detinjstvu

• Iako roditelji često prijavljuju autistične simptome u prvoj godini života, ova deca retko su sistematično proučavana.

• U dobu između 18-36 meseci života, simptomi se stabilizuju kod vecine dece.

• U detinjstvu, kliničari mogu uočavati značajne promene u učestalosti i ozbiljnosti autističnih simptoma.

• Prijavljeno je poboljšanje veština socijalne komunikacije, kao što su združena pažnja, odazivanje na ime i verbalna komunikacija.

• Poboljšanja u socijalnoj komunikaciji veca su nego u domenu repetitivnog ponašanja.

2016-1-ES01-KA204-025061

2. Podrška potrebna u detinjstvu povezana je sa:

• Pratecim problemima u ponašanju

• Prisustvom intelektualnih poteškoca

• Obrazovanjem roditelja

• Prihodima u domacinstvu

• Godinama deteta sa autizmom (Hartley, Schultz, 2015).

2016-1-ES01-KA204-025061

2. Podrška potrebna u detinjstvu

• Zdravstvene potrebe

• Podrška u ponašanju

• Život u kuci

• Život u zajednici

• Rana intervencija

• Učenje u školi

• Učešce u školi

• Stvarno partnerstvo sa stručnjacima

• Edukacija o autizmu

• Brigao sebi

• Dobri odnosi u porodici

Podrška roditeljima

Intervencija

Izuzetne

potrebe

Svakodnevni život

2016-1-ES01-KA204-025061

Podrška roditeljima

Neformalna podrška

Saveti, pomoc u svakodnevnim

zadacima i emocionalna podrška porodice i prijatelja.

Formalna podrška

Stručna podrška defektologa, pedijatara, logopeda, terapeuta...

Podrška potrebna u detinjstvu

2016-1-ES01-KA204-025061

Intervencija

Rana intervencija

Obezbeđivanje intenzivne socijalno

validirane rane intervencije zasnovane

na dokazima.

Školsko učenje i učešce

Podrška detetu za interakciju sa

vršnjacima u vrticu i školi. Pružanje

mogucnosti za učenje.

Podrška potrebna u detinjstvu

2016-1-ES01-KA204-025061

Zašto je važna rana intervencija?

• Sposobnost (plasticitet) mozga da promeni načine reagovanja na stimulans

stimulanse iz okoline

e najveca je u ranom dobu.

• Ovo deci omogucava da iskuse vece mogucnosti za učenje.

• Rana intervencija ce poboljšati ishod za dete.

• Troškovi intervencije ce biti manji ukoliko se intervencija pruži u ranijem dobu.

2016-1-ES01-KA204-025061

Svakodnevni život

Život u kuci

Podrška detetu u ishrani, oblačenju, korišcenju

toaleta, veštinama samopomoci...

Život u zajednici

Podrška detetu da se krece u susedstvu, učestvuje u slobodnim aktivnostima i

koristi usluge unutar zajednice.

Podrška potrebna u detinjstvu

2016-1-ES01-KA204-025061

Izuzetne potrebe

Zdravstvene potrebe

Učenje deteta da se pridržava procedura zdravstvene zaštite.

Zadovoljavanje specifičnih potreba (napadi, problemi sa spavanjem, alergije itd.)

Podrška u ponašanju

Prevencija i tretman tantruma, agresije i samopovređivanja.

Podrška potrebna u detinjstvu

2016-1-ES01-KA204-025061

Šta bi trebalo uraditi u detinjstvu?

• Uspostaviti neformalnu i formalnu mrežu podrške roditeljima dece sa autizmom, u skladu sa mogucnostima koje se pružaju u lokalnoj zajednici

• Uključite dete u program rane intervencije koji se odnosi na osnovne simptome autizma i specifične poteškoce.

• Omoguciti detetu pristup materijalima, pratiti nastavni plan i interakciju sa vršnjacima u vrticu ili školskom okruženju.

• Napravite profil potrebne podrške i plan da ga ispunite.

2016-1-ES01-KA204-025061

3. Simptomi autizma u adolescenciji

• Kod nekih osoba sa autizmom dolazi do poboljšanja u određenim oblastima funkcionisanja koje su ključne za autizam (socijalna interakcija, komunikacija, stereotipije) s tim što se napredak u različitim oblastima dešava u različitom vreme.

• Mnogi pojedinci sa autizmom pokazuju poboljšan razvoj socijalnih veština i interesovanje za društvene odnose tokom adolescencije.

• Kod nekih adolescenta sa autizmom može se tokom 1-2 godine javiti period pogoršanja u ponašanju (npr. agresija, hiperaktivnost, insistiranje na istovetnosti).

2016-1-ES01-KA204-025061

4. Podrška potrebna u adolescenciji

• Potrebe medicinske podrške

• Potrebe zabihevioralnompodrškom

• Neformalna seksualna edukacija

• Formalna seksualna edukacija

• Akademska podrška

• Neakademska podrška

• Planiranje trazicije

• Ciljevi tranzicije

• Servisi tranzicije

TranzicijaDalje

obrazovanje

Pitanja zdravstvene

zaštiteSeksualnost

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – tranzicija u odraslo doba – planiranje tranzicije

• Plan tranzicije trebalo bi da se napiše najmanje četiri godine pre nego što dete napusti školu.

• Efektivni planovi zahtevaju aktivno učešce multidisciplinarnog tima (defektologa, roditelja, adolescenta sa autizmom, predstavnika mobilnog tima itd.).

• Pojedinac sa autizmom je u centru procesa tranzicije.

• Planiranje tranzicije zasnovano je na saradnji između školskih službi i mobilnih timova koji pružaju potrebnu podršku.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – tranzicija u odraslo doba – ciljevi tranzicije

• Šta učenici treba da nauče kako bi funkcionisali kao odrasli?

• Ciljevi za studente sa autizmom treba da budu vrlo individualizovani i fokusirani na veštine potrebne u trenutnom i buducem okruženju.

• Preporučljivo je da ciljevi za učenike sa autizmom budu vezani za život u kuci, učešce u zajednici, školske i slobodne aktivnosti.

• Za neke učenike sa autizmom prelazni ciljevi odnose se na obrazovanje nakon srednje škole.

• Svi ciljevi su prevashodno orijentisani na poboljšanje autonomije i nezavisnosti.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – tranzicija u odraslo doba – servisi i podrška neophodni za postizanje ciljeva tranzicije

• Logopedski tretman

• Okupaciona terapija

• Asistivna tehnologija

• Produžena školska godina

• Radno osposobljavanje

• Usluga stanovanja uz podršku

• Usluge mentalnog zdravlja...

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – tranzicija u odraslo doba – preporuke

• Planovi tranzicije treba da budu zasnovani na snagama i interesima učenika.

• Proces tranzicije mora uključivati ciljeve koji su: orijentisani na rezultate, zasnovani na oblastima potreba učenika i fokusirani na obrazovanje i usavršavanje, zapošljavanje i druge životne veštine.

• U idealnom slučaju, ovaj proces bi trebalo da počne sa 14 godina.

• Učenje se može poboljšati pružanjem informacija u prirodnom okruženju.

• Nastavnici moraju da znaju različite nastavne strategije kreirane da povecaju nezavisnost i učešce.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – dalje obrazovanje

• U poređenju sa opštom populacijom, učenici sa autizmom imaju veoma niske stope upisa u bilo koju ustanovu nakon završetka srednje škole.

• Utvrđeno je da je podrška značajno poboljšala stope diplomiranja.

• Diplomirani studenti sa autizmom imaju znatno bolje dugoročne perspektive prihoda i zapošljavanja u odnosu na učenike sa autizmom bez diplome.

• U nekim zemljama postoji zakonska obaveza asistencije studentima sa autizmom.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – dalje obrazovanje (moguce snage)

• Očuvane intelektualne sposobnosti.

• Dobra memorija.

• Originalno razmišljanje.

• Pažnja usmerena na detalje.

• Intenzivna, uska interesovanja.

• Posvecenost studiranju.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – dalje obrazovanje (moguce teškoce – lična ograničenja)

• Neobična socijalna komunikacija, atipična interesovanja i otpor prema promenama.

• Usamljenost, anksioznost i depresija.

• Teškoce u upravljanju vremenom.

• Senzorna osetljivost.

• Teškoce u postavljanju pitanja, učešcu u grupnom radu, prezentovanju i razumevanju apstraktnih ili dvosmislenih koncepata.

• Nisu u mogucnosti, tj. nemaju sposobnost da se obrate službama koje pružaju podršku osobama sa ometenošcu da bi je zatražile.

• Pitanja mentalnog zdravlja.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – dalje obrazovanje (moguce teškoce – društvene prepreke)

• Iskustvo sa nasiljem.

• Univerziteti retko poznaju i priznaju senzorne teškoce.

• Univerzitetski profesori ne poznaju efikasne nastavne strategije za rad sa studentima sa autizmom.

• Neakademska podrška retko se pruža.

• Nedostatak informacija o servisima podrške.

• Složene administrativne procedure.

• Dostupna podrška može biti neadekvatna i lošeg kvaliteta.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – dalje obrazovanje (preporuke)

• Podrška treba da bude individualna, sveprisutna i kontinuirano pracena.

• Uspeh je verovatniji kada je podrška dosledna i česta.

• Servisi podrške moraju pokrivati i akademska i neakademska pitanja.

• Mentorstvo je veoma poželjno kod nekih (ali ne i svih) studenata sa autizmom.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – seksualnost

• Seksualne želje obično se pojavljuju kada dođe do puberteta, a to se ne razlikuje ni u slučaju osoba sa autizmom.

• Seksualna interesovanja i potrebe su isti kao u tipičnoj populaciji, ali se mogu manifestovati različito zbog socijalnih i komunikacijskih poteškoca.

• Adolescenti sa autizmom mogu pokazivati neprimereno seksualno ponašanje u javnosti zbog nedostatka socijalnog razumevanja i nedovoljnog/nedostatka seksualnog obrazovanja.

• Pa ipak, pojedinci sa autizmom dobijaju manje edukacije o seksualnom zdravlju od svojih neurotipičnih (tipično razvijenih) vršnjaka.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – seksualne veze

• Studije pokazuju da osobe sa autizmom pokazuju seksualno interesovanje i širok spektar seksualnih ponašanja.

• Pošto pojedinci sa autizmom nemaju razvijene sposobnosti potrebne za uspostavljanje i održavanje međuljudskih odnosa, oni obično imaju manje prijatelja, romantičnih partnera i seksualnih iskustava od svojih neurotipičnih vršnjaka (Mehzabin and Stokes, 2011).

• Seksualna aktivnost usmerena ka drugoj osobi postoji, ali je ograničena na dodir, držanje za ruku i poljupce. Seksualni odnos se retko javlja.

• Velika vecina visokofunkcionalnih osoba sa autizmom ima seksualna interesovanja, obično heteroseksualna.

• Oko polovine ovih osoba ulazi u dugoročne intimne odnose, a mnogi budu i bez dijagnoze dok se te veze ne započnu.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – seksualnost – preporuke

• Neformalno seksualno obrazovanje treba da započne u detinjstvu (na primer, svest o sebi, načini povezanosti sa drugima, razlika između javnog i privatnog prostora itd.).

• Neke socijalne veštine vezane za seksualno ponašanje moraju se naučiti tokom organizovane edukacije (npr. opšta higijena i samopomoc, koga je dozvoljeno poljubiti ili zagrliti, sa kim i kada je dozvoljeno da se razgovara o seksualnim pitanjima...).

• Programi seksualnog obrazovanja moraju se baviti specifičnim potrebama pojedinaca sa autizmom.

• Potrebno je biti siguran da učenici sa autizmom znaju kako da primene ove informacije u stvarnim životnim situacijama.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – potrebe za medicinskom podrškom

• Adolescenti sa autizmom imaju iste osnovne zdravstvene potrebe kao i njihovi neurotipični vršnjaci.

• Medicinski komorbiditet kod adolescenata sa autizmom se javlja u brojnim medicinskim oblastima.

• Neki pojedinci u spektru autizma možda ne osecaju bol, možda ce biti teško opisati šta nije u redu s njima, ili su im dodirivanje i pregledanje možda izuzetno neprijatni i nelagodni.

• Vecina njih ne može samostalno da prati tok zdravstvenog stanja

• Adolescenti sa autizmom retko koriste usluge preventivne zdravstvene zaštite.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – potrebe za bihevioralnom podrškom

• Nepoželjna ponašanja se ne smatraju osnovnim simptomima autizma.

• Određene vrste neželjenog ponašanja (agresija, samopovređivanje i sl.) češce su kod adolescenata sa autizmom nego kod neurotipičnih vršnjaka.

• Kao i u tipičnoj populaciji, godine starosti su faktor rizika, sa češcim epizodama agresije koji se javljaju u mladosti, što može ukazati na to da učenje i razvoj mogu pomoci poboljšanju ponašanja.

2016-1-ES01-KA204-025061

Adolescencija – medicinska i bihevioralna podrška – preporuke• Važno je uključiti roditelje/negovatelje u sve aspekte nege, prema potrebi.

• Zdravstveni radnici treba da budu svesni specifičnih potreba svojih pacijenata sa autizmom u vezi sa zakazivanjem pregleda, upotrebom odgovarajuceg jezika, pripremom za medicinske procedure, senzornom preopterecenošcu itd.

• Kliničari treba da budu svesni da su problemi u ponašenju kod autizma možda jedini simptom somatskog poremecaja.

• Poremecaji ponašanja često su socijalno potkrepljeni. Zbog toga, oni bi trebalo da budu u domenu bihevioralnih tretmana, a ne farmakoterapije.

• Potrebni su programi prevencije da bi se rešili zajednički faktori rizika za komorbidna stanja, kao što su gojaznost, pothranjenost, nedostatak vitamina, hipo ili hipertiroidizam i dislipidemija.

• Studije sugerišu da vežbanje unapređuje kardiovaskularnu i muskuloskeletnu sposobnost, ali ima ograničene

efekte na status gojaznosti.

2016-1-ES01-KA204-025061

5. Simptomi autizma u odraslom dobu

• Vecina osoba dijagnostikovanih u detinjstvu i dalje ispunjava kriterijume autizma u odraslom dobu.

• Promene životnog ciklusa su veoma promenljive i individualne.

• Dok se mnogi pojedinci poboljšavaju, neki od njih pokazuju kontinuirane ili čak pogoršavajuce simptome.

• Za razliku od dece i adolescenata, kod odraslih se domen restriktivnog i ponavljajuceg ponašanja više poboljšava.

2016-1-ES01-KA204-025061

6. Podrška potrebna u odraslom dobu

• Prepoznavanje specifičnih potreba

• Uspostavljanje novih usluga unutar zajednice

• Aktivnosti preventive

• Zadovoljavanje specifičnih potreba

• Pronalaženje odgovarajucih opcija

• Opcije finansiranja

• Strukturisanje servisa podrške

• Pronalaženje posla

• Interakcija i snalaženje na poslu

• Prevencija nasilja

Zapošljavanje Stanovanje

Izazovi dugotrajne

nege

Zdravstvena zaštita

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – zapošljavanje

• Studije ukazuju na visoke stope nezaposlenosti pojedinaca sa autizmom u poređenju sa drugim grupama invaliditeta.

• Oni se češce nalaze na pozicijama sa niskim platama i ograničenim radnim vremenom i na poslovima koji su najčešce znatno ispod nivoa njihovog obrazovanja.

• Studija pokazuje da potencijalni faktor koji doprinosi niskim očekivanjima i lošim rezultatima rada u slučaju autizma jeste naglasak na invaliditetu i socijalnim nedostacima umesto na snagama i stručnosti (Holwerda et al., 2012).

• Iako osobe sa autizmom imaju koristi od servisa podrške u pronalaženju i zadržavanju posla, veliki broj izveštaja ukazuje na to da ne dobijaju usluge podrške koje su im potrebne (Roux et al., 2015).

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – zapošljavanje

Modeli zapošljavanja

Zašticeno zapošljavanje

Zapošljavanje uz podršku

Konkurentno zapošljavanje

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – zašticeno zapošljavanje

• Zašticeno zapošljavanje poznato je i kao zaštitne radionice, afirmativne industrije, zanatske radionice, radionice za rehabilitaciju itd.

• Poslovi su garantovani, zarada je niska i smešteni su u okruženje nalik ustanovi.

• Pojedinci sa autizmom nisu integrisani sa zaposlenima tipičnog razvoja.

• Zadaci u poslu su jednostavni, repetitivni i produktivnost rada je niža.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – zapošljavanje uz podršku

• Posao se odvija u okviru integrisanog okruženja sa osobama bez invaliditeta.

• Osobama sa autizmom obezbeđuje se prirodna i formalna (artificijalna) podrška kako bi bi zadržale posao. Prirodna podrška je ona koju pružaju roditelji, braca, sestre, drugi radnici, kolege i sl., a formalna, artificijalna podrška je ona koju obezbeđuju specijalizovane službe (npr. nacionalna služba za zapošljavanje, a takođe u mnogim zemljama postoje pružaoci usluga u oblasti zapošljavanja i sl.)

• Plata i vreme odmora slični su kao i kod osoba koje nemaju invaliditet i koje obavljaju slične poslove.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – zapošljavanje uz podršku

Zapošljavanje uz podršku

Individualno zapošljavanje

Mobilnitim

Preduzetništvo

Enklava

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – konkurentno zapošljavanje

• Zapošljavanje u integrisanom okruženju u kojem osoba ima konkurenciju u drugima kako bi stekla željenu poziciju.

• Nema dodatne podrške.

• Plate su uporedive sa platama radnika koji nisu invalidi i koji obavljaju iste zadatke.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – opcije za stanovanje

• Odgovarajuci izbori za stanovanje i podrška za pojedince sa autizmom su suštinske komponente življenja i participacije u zajednici.

• Broj osoba sa autizmom koje žive u porodičnim domovima i dalje se povecava.

• Oni koji imaju ozbiljniji stepen intelektualne ometenosti češce žive u institucijama socijalne zaštite, a oni sa prosečnim IQ-om češce ce živeti nezavisno.

• Prelazak sa institucionalnog modela na usluge u zajednici je u toku u mnogim evropskim zemljama.

• Tipologija modela stanovanja može se značajno razlikovati od jedne do druge zemlje.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – opcije za stanovanje

Institucionalni oblici stanovanja

Psihijatrijske ustanove

Grupno stanovanje, skup manjih objekata institucionalnog tipa

Ustanove za rezidencijalno zbrinjavanje i starački domovi

Stanovanje u zajednici

Grupno stanovanje

Stanovanje uz podršku

Individualno stanovanje uz podršku

Samostalno stanovanje

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – opcije za stanovanje – institucije

• U takvim okolnostima pojedinci nemaju skoro nikakav izbor sa kim žive; oni dele kupatila, kupatila, trpezarije i dnevne sobe i spavaju u sobama nalik na spavaonice.

• Osoblje je dostupno 24h dnevno, mada različito osoblje može raditi u različitim stambenim jedinica i odeljenjima.

• Vecina zemalja više nema velike razvojne centre. Neke zemlje koje vode razvojne centre nameravaju da prebace ljude u okruženje zajednice i primaju osobe u razvojni centar isključivo na hitnoj osnovi.

• Ustanove za rezidencijalno zbrinjavanje mogu se koristiti za pružanje stambenih usluga i servisa podrške starijim osobama ili osobama sa zahtevnim medicinskim problemima.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – opcije za stanovanje – grupno stanovanje

• Grupno stanovanje – model zajedničkog života koji obuhvata do šest lica sa autizmom (ili drugim smetnjama u razvoju) koja nisu u srodstvu, u okruženju uobičajenog stanovanja.

• Kuca je u vlasništvu pružaoca usluga koji njom i upravlja, ali i zapošljava i nadzire osoblje.

• Pomocno osoblje je dostupno danju i/ili nocu u zavisnosti od potreba stanara.

• Fokus je na samostalnim životnim veštinama i aktivnostima u zajednici.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – opcije za stanovanje – stanovanje uz podršku

• Stanovanje uz podršku pruža usluge osobama sa autizmom koje mogu da žive u kuci ili stanu.

• Usluge, minimalne po prirodi, zasnovane su na specifičnim potrebama pojedinca i pružaju ih negovatelji koji rade pod vođstvom pojedinca.

• Osobe sa najintenzivnijim potrebama za podršku mogu imati koristi od stanovanja uz podršku pod uslovom da je ova podrška personalizovana.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – opcije za stanovanje – individualno stanovanje uz podršku (ISP)

• ISP omogucava osobi sa invaliditetom da živi u svom domu.

• Osobe sa autizmom u ISP uređenju dele svoje domove sa drugim osobama sa invaliditetom, SAMO ukoliko je to njihov izbor.

• ISP ne zahteva prethodnu "spremnost", kao što je npr. minimalni nivo veština, za život u sopstvenom domu.

• Dostupna je fleksibilna i odgovarajuca podrška za rešavanje promenljivih potreba pojedinca.

• Fokus se pomera od osobina pojedinca koje se odnose na invalidnost ka procesima podrške.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – opcije za stanovanje – samostalno stanovanje

• Samostalno stanovanje predstavlja opciju za pojedince koji imaju visokofunkcionalni autizam.

• Samostalno stanovanje ne znači da pojedinac živi bez podrške, ali, za razliku od drugih životnih okruženja, ova podrška je pretežno prirodna.

• Put ka samostalnosti može biti potpomognut šemama za samostalan život.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – zdravstvena zaštita

• Odrasli sa autizmom imaju znatno vece stope psihijatrijskih bolesti, epilepsije, infekcije, bolesti kože i oštecenja sluha, u poređenju sa opštom populacijom.

• Visoka prevalenca lipidnih poremecaja kod odraslih sa autizmom može se pripisati velikoj upotrebi lekova u ovoj populaciji, verovatno od ranog detinjstva.

• Pojedinci sa autizmom svih starosnih grupa češce koriste zdravstvene resurse, kao što su posete ambulantnim službama, hospitalizacija u bolnicama, korišcenje hitne pomoci, upotreba lekova na recept; u odnosu na osobe bez autizma duže borave u zdravstvenim ustanovama i viši su troškovi zdravstvene zaštite.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – zdravstvena zaštita (nezadovoljene potrebe)

• Istraživanje o zdravstvenoj zaštiti gotovo je ograničeno na decu sa autizmom uprkos činjenici da ce osobe sa autizmom vecinu svog života živeti kao odrasle osobe.

• Veca je verovatnoca da ce odrasle osobe sa autizmom imati nezadovoljene potrebe fizičkog i mentalnog zdravlja, manja je verovatnoca da ce ostvariti usluge prevencije i češce ce završavati u hitnoj pomoci (Nicolaidis et al., 2013).

• Zadovoljenje zdravstvenih potreba može biti veliko za odrasle osobe sa autizmom koje imaju dobru porodičnu podršku i podršku zajednice.

• Pružaoci zdravstvene zaštite često su nezadovoljni svojim nivoom obuke u vezi sa pacijentima sa autizmom.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – zdravstvena zaštita (zadovoljenje potreba od strane stručnjaka)

• Prilagodite komunikaciju.

• Dajte najavu kako biste olakšali tranziciju.

• Koristite vizuelnu podršku.

• Angažujte i ograničite broj negovatelja.

• Koristite rasporede za rutinske procedure.

• Kontrolišite senzorne inpute.

• Koristite odvojeno i mirno mesto za čekanje na preglede itd.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – izazovi dugoročne nege

• Malo se zna o odraslima sa autizmom starijim od 50 godina.

• Čini se da se prevalenca bihevioralnih i psihijatrijskih poremecaja tokom vremena kontinuirano smanjuje.

• Gastrointestinalni poremecaji su češci među starijim nego mlađim osobama sa autizmom.

• Sadašnja radna snaga za dugotrajnu negu nije edukovana da se suoči sa jedinstvenim potrebama starijih osoba sa autizmom.

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba – izazovi dugoročne nege

• Visoka prevalenca dentalnih, dermatoloških, mišicno-skeletnih problema i (epi)napada kod starijih osoba sa autizmom ukazuje na potrebu za pojačanim oprezom u vezi sa ovim stanjima, pored stanja koja su uobičajena za ljude u procesu starenja u opštoj populaciji ljudi.

• Mnogi od njih zahtevaju sedaciju kako bi bili u stanju da tolerišu medicinsku ili dentalnu negu.

• Specifične potrebe vezane za starenje tek treba utvrditi.

2016-1-ES01-KA204-025061

7. Servisi podrške u Srbiji

• Zakon o socijalnoj zaštiti definiše osnovne standarde usluga socijalne zaštite, primenu standarda i implementaciju sistema akreditacije programa obuke i programa tretmana i licenciranja pružalaca usluga.

Projektne aktivnosti koje

nisu definisane Zakonom

Projektne aktivnosti koje su definisane

Zakonom

Stalne aktivnosti

2016-1-ES01-KA204-025061

Stalne aktivnosti

Dnevni boravci

• Svrha je stalno poboljšavanje kvaliteta života korisnika u njihovom društvenom okruženju kroz održavanje i razvoj njihovih društvenih, psiholoških i fizičkih funkcija i veština kako bi im se omogucilo, koliko god je moguce, da žive samostalno.

• Dostupno najmanje 8 sati dnevno, 5 dana nedeljno, za osobe starije od pet godina.

Personalni asistenti

• Podrška detetu u mobilnosti, ličnoj higijeni, hranjenju, oblačenju, komunikaciji, aktivnostima u zajednici itd.

• Dostupno je za decu i adolescente od sedam godina do kraja školovanja.

2016-1-ES01-KA204-025061

Projektne aktivnosti koje su definisane zakonom

Stanovanje uz podršku

• Podrška i pomoc u dobijanju što vece nezavisnosti; sprečavanje institucionalizacije; uključivanje u zajednicu.

• Dostupno za osobe starije od 15 godina.

Predah usluga

• Razvijanje samostalnih životnih veština, uključivanje u zajednicu, osnaživanje porodice.

• Organizovane kao kratkotrajne pauze na maksimalno 45 dana u kalendarskoj godini, za osobe od 5 do 26 godina.

2016-1-ES01-KA204-025061

Projektne aktivnosti koje nisu definisane zakonom

Vikend program

• Namenjeno za korisnike uslugednevnog boravka kao vikend program (od petka do nedelje), uključujuci i nocenje.

Asistent u porodici

• Usluge slične onima koje pružaju lični asistenti, uz ograničenje do četiri sata dnevno.

• Autor ovih projekata je Savez Autizam Srbija

2016-1-ES01-KA204-025061

Bibliografija1. Chown, N., & Beavan, N. (2012). Intellectually capable but socially excluded? A review of the literature and

research on students with autism in further education. Journal of Further and Higher Education, 36(4), 477-493.

2. Glumbić, N. (2010). Odrasle osobe sa autizmom. Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

3. Hedley, D., Uljarević, M., Cameron, L., Halder, S., Richdale, A., & Dissanayake, C. (2016). Employment programmes and interventions targeting adults with autism spectrum disorder: A systematic review of the literature. Autism, 1362361316661855.

4. Matson, J. L., & Sturmey, P. (Eds.). (2011). International handbook of autism and pervasive developmental disorders. Springer Science & Business Media.

5. Wehman, P., Schall, C., Carr, S., Targett, P., West, M., & Cifu, G. (2014). Transition from school to adulthood for for youth with autism spectrum disorder: What we know and what we need to know. Journal of Disability Policy Studies, 25(1), 30-40.

6. https://www.autismspeaks.org/family-services/tool-kits/transition-tool-kit/health

7. http://asdinfowales.co.uk/practitioner-toolkit-support-and-interventions-for-adults-with-asd

8. http://www.autism.org.uk/professionals/health-workers/guidance.aspx

9. http://www.autism-uni.org/

2016-1-ES01-KA204-025061

IPA + Partneri

2016-1-ES01-KA204-025061

Glavniautori:

Sunčica PGtrović, NGnad Glumbić & Milica JacGvski

Saradnici:

CGlia Gil, Christian García, Conchita GaratG, IsabGl CottinGlli, Rita SoarGs, Inês NGto, AuréliG BarangGr, Cristina FGrnándGz, Haydn HammGrslGy, José

Luis CuGsta & AscGnsión DoñatG

2016-1-ES01-KA204-025061

Odricanje od odgovornostiPodrška Evropske Komisije za izradu ove publikacije ne odnosi se na njen sadržaj koji odražava isključivo stavove

autora. Komisija se ne može smatrati odgovornom za upotrebu i informacije koje publikacija sadrži.