I

UVOD Od samih poetaka civilizacije postojala je potreba za planiranjem. U poetku je to planiranje bilo vezano za ouvanje integriteta i ivota ljudi. Sa razvojem potreba ljudi, u modernom svetu u kome danas ivimo, potreba za planiranjem je postala neuporedivo bitnija. Promenom uslova ivota i privreivanja, porastom neizvesnosti u okruenju, planiranje postaje sr funkcionisanja, neophodnost i nalazi se u osnovi svih aktivnosti, pogotovo poslovnih. Sutina poslovnog planiranja, kao i primena poslovnih planova prepoznata je i u naoj poslovnoj praksi i vremenom sve vie dobija na znaaju. Mali doprinos jaanju znaaja poslovnog planiranja kod nas, predstavlja i ovaj rad. Poslovni plan je dakle planski dokument u kome je detaljano i precizno predstavljen nain realizacije definisanih ciljeva. Predmet poslovnog plana su uvek i iskljuivo budue poslovne mogunosti. Tanije, svaka promena, od najmanje organizacione promene do velikih investicionih projekata spada u predmet poslovnog plana, ali te promene moraju imati perspektivu budueg vremena, orjentaciju na budue aktivnosti kako u kratkom, tako i u dugom roku, bilo da je re o ve postojeem ili o potpuno novom poslovnom poduhvatu. Razliite definicije poslovnog plana su uglavnom uslovljene razliitim sagledavanjem znaaja pojedinih delova poslovnog plana od strane njegovih korisnika. Nezavisno od toga, poslovnom planu je jedinstveno to da on treba da d odgovor na sledea pitanja:

1. Gde je preduzee sada?

2. Gde ide?

3. Kako tamo da stigne?

Poslovni plan ima dve osnovne namene. Jedna je u omoguavanju pomoi pri nabavki neophodnog kapitala od eksternih izvora, a druga ima namena poslovnog plana je njegova uloga vodia u upravljanju rastom i razvojem preduzea. U njegovoj izradi bi bilo najpoeljnije da uestvuje sam preduzetnik ili neko iz preduzea ako za to postoji dovoljan resurs znanja, a ako to nije sluaj onda pomo treba potraiti sa strane, od strunjaka iz okruenja. Znaaj poslovnog plana je razliit za razliite korisnike, koji se grubo mogu podeliti na interne i eksterne. Ukoliko se plan izrauje za interne potrebe tada se njegov znaaj ogleda u ulozi pruanja pomoi menadmentu u voenju preduzea i njegovim rastom i razvojem, a ako je re o preduzetniku, to je mogunost samoprocenjivanja poslovne ideje. Spoljni korisnici biznis plana mogu biti kreditori, investitori, smeli ulagai, veliki kupci, strateki partneri... U tom sluaju na znaaju dobija njegova druga namena, a to je pomo u nabavci neophodnog kapitala. Nezavisno od toga ko je korisnik poslovnog plana, prilikom njegove izrade moraju biti uvaene najmanje tri perspektive:

Perspektiva preduzetnika koja podrazumeva da je preduzetnik najeminentniji u obrazlaganju sopstvene ideje i razvoja koncepta na kome se zasniva njegov poslovni poduhvat.

Trina perspektiva kojoj teite lei u potroau kao nekome ija potreba nije zadovoljena, a predstavlja uslov za trino orjentisani poduhvat i Perspektiva investitora kao zahtev da se u poslovni plan ugrade projekcije znaajnih finansijskih veliina kao to su noani tok, prihod, trokovi, itd... Razumljivost, relevantnost, opreznost i pouzdanost su etiri principa Meunarodnog standarda finansijskog izvetavanja kojih se treba drati ukoliko se eli napraviti kvalitetan poslovni plan. Pod principom razumljivosti podrazumeva se iskazivanje informacija na nain koji je lako razumljiv za korisnike i korienje opte poznatih termina gde god je to mogue. Princip relevantnosti predstavlja zahtev da poslovni plan sadri informacije koje su vane za korisnika, odnosno one koje su vane za donoenje odluka. Princip opreznosti se vezuje za princip restriktivnosti, odnosno zahtev da se intervalne veliine uvek projektuju na manje optimistian scenario (loiji finansijski rezultat), dok se princip pouzdanosti odnosi na projekcije podataka na osnovu verodostojnih informacija. Uporedivost podataka se u nestabilnim uslovima poslovanja javlja kao dodatni uslov kvalitetnog poslovnog plana. Ogleda se u korienju konvertibilnih valuta i iskazivanju vrednosti u stalnim cenama. Projekcije za krai vremenski period se koriste u turbulentnom okruenju. Dui vremenski period za koji se vri projekcija moe biti fiziki, tehnoloki i ekonomski ivotni vek projekta. Forma i sadrina poslovnog plana zavisi od dosta faktora, ali ih posebno odreuju delatnost preduzea i namena poslovnog plana. Tako, postoje razlike u poslovnim planovima profitnih i neprofitnih organizacija, razlike u planovima preduzea iz razliitih grana privrede, u zavisnosti od sloenosti trita na kome se nastupa, kao i razlike u poslovnim planovima u okviru istog preduzea, ali koja za predmet imaju poslovne poduhvate razliitih nivoa sloenosti. Zahtevane forme za izradu poslovnih planova su zasnovane na najpoznatijim metodologijama: metodologiji Svetske banke i UNIDO metodologiji. One pretstavljaju opteprihvaeni standard u svetu. Kod nas je na snazi Zajednika metodologija iz 2005. godine koja je u osnovi ista sa metodologijom Svetske banke. Poslovni plan se sastoji od nekoliko celina u kojima se na detaljan nain opisuje sam predmet plana i u okviru samog plana vidno izdvojene. To su:

I Formalno nezaobilazni deo

II Operativni plan

III Marketing plan

IV Finansijski plan

Prvi, formalno nezaobilazni deo plana sastoji se od naslovne strane I sadraja, osnovnih podataka o investitoru, osnovnih podataka o autorima poslovnog plana, analize razvojnih mogunosti investitora, rezimea I dodatka u kome su navedena dokumenta koja su autoru bila neophodna pri izradi plana. U poslovnoj praksi Srbije, na samom kraju formalnog dela kao nezaobilazni deo plana, stoji I ponuda garancije koju zahtevaju kreditne organizacije.

Naslovna strana I sadraj sadre osnovne informacije o radu na osnovu kojih korisnik rada moe lake da se kree kroz sam rad, da ima uvid u temu rada kao I u njegovu strukturu. Osnovni podaci o investitoru I autorima poslovnog plana slue kako bi se korisnici plana blie upoznali sa njihovim osnovnim podacima, dok analiza I ocena razvojnih mogunosti investitora prua uvid kako u dosadanji (postojei projekat), tako I u budui razvoj investitora. Rezime je deo plana u kome se na sumaran nain, ukratko, navode sve najbitnije injenice I podaci koji korisniku plana omoguavaju da se upozna sa sadrinom i performansama konkretnog projekta opisanog u planu. Obim rezimea je po pravilu oko dve do tri stranice I njegova osnovna funkcija je da (zajedno sa analizom I ocenom razvojnih mogunosti investitora, kao I sa ponuenom garancijom) pobudi interesovanje korisnika da proitaju celokupni tekst poslovnog plana

U delu biznis plana u kome se opisuju operativni zahtevi, najee je prisutna ekspertiza ininjera razliite struke jer se u ovom delu plana detaljnije govori o samom procesu proizvodnje, odabranom tehniko-tehnolokom reenju, neophodnim ulaganjima u sredstva za rad, utrocima materijala, kao I o predvienim kapacitetima, broju I strukturi radne snage povezane sa tehnolokim procesom I proraunima. U operativnom delu plana se takoe detaljnije govori o kadrovskim I organizacionim reenjima, analizi lokacije I izvodljivosti projekta na istoj, kao I o analizi zatite ivotne sredine I zatite na radu. Marketing plan I finansijski plan su deo biznis plana u kome su za strunu analizu zadueni ekonomisti. Marketing plan predstavlja jedan od osnova za dalju kvantitativnu analizu koja je sadrina finansijskog plana. Sastoji je iz dva plana: plana prodaje I plana nabavke. U njemu se detaljnije govori o ciljnom tritu I njegovim karakteristikama, predloenom asortimanu, analizi tranje, analizi elemenata marketing miksa, SWOT analizi, mogunost nabavke inputa I njihove supstitabilnosti, itd Marketing plan na konkretan nain pokazuje gde su uoene trine mogunosti u realizovanju zamiljenog projekta, definisanjem trita, ponudi marketing miksa I mogunostima nabavke neophodnih inputa. Krajnji rezultat marketing plana su ulazni podaci za potrebe finansijskog plana u delu formiranja ukupnog prihoda I po pravilu osnovnih kategorija trokova.

Finansijski plan predstavlja najvaniji deo poslovnog plana. U njemu se na kvantitativan nain iskazuju injenice vezane za projekat I potvruje ili opovrgava mogunost njegove realizacije. Na osnovu analize iz finansijskog dela plana kreditori, smeli kapitalisti I drugi zainteresovani korisnici odluuju da li da se upuste u finansiranje predmetnog poduhvata. Kako bi se zadovoljio princip sveobuhvatnosti koji predstavlja pretpostavku za smanjenje neizvesnosti u realizaciji konkretnog projekta, finansijski plan sadri sledee segmente:

investiciona ulaganja: segment u kome su prikazana neophodna ulaganja u stalnu imovinu i obrtna sredstva.

izvore finansiranja: u ovom segmentu se razgraniavaju pozicije koje se finansiraju iz sopstvenih od onih koje se finansiraju iz pozajmljenih izvora.

obraun rezultata poslovanja: ovaj segment sadri sve pozicije prihoda I rashoda sintetike finansijske izvetaje: prikaz projektovanih finansijskih izvetaja I tokova (bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima i ekonomski tok) finansijsku analizu: koja obuhvata deo u kome je predstavljena analiza poslovanja ocenjivanjem funkcionalnih odnosa izmeu odreenih bilansnih pozicija (racio analiza), I deo u kome je predstavljen Z test, test verovatnoe bankrotstva pokazatelje efikasnosti: mogu biti statiki i dinamiki, u zavisnosti od toga da li uvaavaju vremensku vrednost novca. Veoma bitan segment finansijskog, kao I poslovnog plana, jer se u njemu vidi isplativost predloenog poduhvata. ocenu u uslovima neizvesnosti: u kojoj se pomou statikih I dinamikih pokazatelja ocenjuje vulnerabilnost projekta na promene u zadatim parametrima kao rezultat neizvesnosti iz okruenja koja je praktino neminovnost. U privrednim okolnostima sa kojima se naa zemlja suoava, u kojima postoji evidentan jaz izmeu privatnog I javnog sektora, i problemi u poslovnoj praksi koji ne daju puno prostora za privatnu inicijativu, svaka podrka privatnom preduzetnitvu I preduzetnikom duhu predstavlja malu pobedu I korak napred ka zadovoljenju potreba ljudi kao potroaa, strukturalnom poboljanju performansi domae privrede I jaanju znaaja pojedinca. U skladu sa eljom da I na ovaj nain doprinesem rastu I razvoju pojedinca kao nosioca ekonomske aktivnosti jedne zemlje, u nastavku vam predstavljam primer poslovnog plana koji za predmet ima proirenje proizvodnog asortimana izgradnjom fabrike za proizvodnju gaziranog soka, kao temu svog diplomskog rada. .

Investitor: Tropiko d.o.o.

POSLOVNI PLAN

PROIRENJA PROIZVODNOG ASORTIMANA

IZGRADNJOM FABRIKE ZA PROIZVODNJU GAZIRANOG SOKA

Autor poslovnog plana: Tanackovi Milan 04/664Smer : MarketingEkonomski fakultet

Univerzitet u Beogradu

Maj 2015. godine

IUVODNI DEO

1.OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

Naziv: Tropiko preduzee za proizvodnju, promet i marketing, drutvo sa ogranienom odgovornou

Skraeni naziv: Tropiko ( u daljem tekstu koristie se skraeni naziv )

Sedite: ora Klemensoa 28, 11000 Beograd, Srbija

Telefon: +38111/3289-36-27Faks: +38111/3289-36-47E-mail: office@tropiko.co.rsDirektor: Jovi Mirko ( diplomirani tehnolog )

/ veinski vlasnik i predsednik upravnog odbora

Osoba za kontakt, kontakt telefon i njegova funkcija u preduzeu:

Jovi Ivan+389164/197-17-67 menader prodaje

Lokacija fabrike: Kucura, SO VrbasVrsta delatnosti:

Iako je Tropiko preduzee registrovano za irok spektar delatnosti , osnovna delatnost preduzea je proizvodnja dijetetskih proizvoda

Datum osnivanja preduzea:

Preduzee je osnovano ugovorom o osnivanju 15.04.2007.godine

Registracija:

Preduzee je registrovano 27.05.2007.godine u Trgovinskom sudu u Beogradu pod brojem FI 7890Vlasnitvo:

Ime i prezime najveih vlasnikaProcenat udela/akcijskog kapitala

Jovi Mirko70%

Vujovii Stojan10%

Mitrovi Nikola10%

Andri Dejan10%

UKUPNO100%

Organi upravljanja : Upravni odbor ine etiri vlasnika preduzea , a predsednik upravnog odbora je veinski vlasnik Jovi Mirko.

Matini broj: 958114Poreski identifikacioni broj: 139716Tekui rauni kod poslovnih banaka:

Naziv poslovne bankeVrsta tekueg rauna (dinarski/devizni)Broj tekueg rauna

Komercijalna bankaDevizni196-200-164

Komercijalna bankaDinarski129-113-264

VolksbankDinarski1234-256-7890

2.OSNOVNI PODACI O AUTORIMA POSLOVNOG PLANAInstitucija koja je izradila poslovni planEkonomski fakultet u Beogradu

Voa projektaTanackovi Milan

3.ANALIZA I OCENA RAZVOJNIH MOGUNOSTI INVESTITORA

3.1.Analiza dosadanjeg razvoja

3.1.1.Trini aspekti

Postojei asortiman i promene asortimana:

U periodu od 2007 2010. godine glavna delatnost preduzea bila je proizvodnja dijetetskih proizvoda u tenom obliku u vidu ajeva i sokova namenjenih za regulisanje telesne teine. Proizvodi su postali prepoznatljivi i prodavani su samo na domaem tritu.

Preduzee je tokom 2010. godine vrilo istraivanja vezana za projekat proizvodnje gaziranog soka u mestu Kucura, optina Vrbas. Tada se preduzee opredelilo da njegova budua osnovna delatnost bude proizvodnja gaziranog soka, te su u svrhe realizacije ovog projekta uloena znaajna sredstva u proizvodne pogone, osposobljavanje kadrova i u marketing.

Karakteristike privredne grane:

Prema podacima Nielsena iz 2011.godine prvih pet proizvoaa ini oko 80 odsto trita gaziranih sokova. U periodu mart 2010 februar 2011. prema obimu prodaje po abecednom redu prvih pet su: Bahus (Na Eks), Coca-Cola ( Coca-Cola, Fanta, Sprite, Schweppes ), Droga Kolinska (Cockta), PepsiCo ( Pepsi, 7up, Mirinda, Evervess, Ivi), Stork (Frutella). U periodu od januara do septembra 2010. godine koliinsko trino uee ukusa gaziranog pia iznosilo je : 67 % Cola, 12% pomoranda, 3% limun, 14 % ostali ukusi i 4% nedefinisano. Glavni proizvodi: U fabrici e se proizvoditi gazirani sokovi sa ukusom limuna i narande.Uee glavnih konkurenata na tritu:

April 2011.godine

Preduzee% trinog uea

"Coca-Cola" 55,48

"Pepsi"9,41

"Cockta"4,48

"Na Eks"4,42

"Frutella"3,21

"Ostali"23,2

Izvor: Terensko istraivanje investitora

Glavni dobavljai:

Na osnovu analize moguih izvora snabdevanja investitora sa potrebnim inputima moemo zakljuiti da e se budua proizvodnja snabdevati sa domaeg trita. Prilikom nabavke inputa ne bi trebalo da bude ogranienja po pitanju kvaliteta i kvantiteta. Distribucija inputa e se vriti od strane dobavljaa. Kao najznaajniji dobavljai mogu se javiti: Bovest, Tehmat, Srpska fabrika stakla, Don trade, Grafika, Hemoprodukt itd.Ogranienje u snabdevanju:

Kao ogranienje u snabdevanju moe se eventualno pojaviti kanjenje isporuka i lo kvalitet ekstrakata, koji e se reiti pouzdanim izborom partnera.

3.1.2Tehniko-tehnoloki aspekti

Instalisani kapaciteti:

U fabrici e se proizvoditi gazirani sok. Predvieno je da e nominalni kapacitet punionice iznositi 6000 lit/h. Planirani godinji obim proizvodnje mineralne vode iznosie ukupno 20.822.400 litara. Planirano je da 89,79% od ukupnog obima proizvodnje bude pakovano u PET boce (tj. 18.697.400 litara), a ostatak od 2.125.000 litara u staklenu ambalau.

Karakteristike tehnolokog procesa:

Tehnologija pripreme, punjenja i pakovanja vode je prilagoena standardima za proizvodnju vode i ine je sledee proizvodne operacije:

eksploatacija prirodne vode i njen transport do postrojenja za pripremu vode,

priprema soka

punjenje vode I gasa u boce, pakovanje boca i staklenih flaa u zbirno pakovanje,

kontrola gotovih proizvoda (flairanog soka),

skladitenje.

Prosena starost tehnoloke opreme:

Tehnoloka oprema je po kvalitetu slina opremi kojom raspolau konkurentska preduzea. Investitor se odluio za kupovinu nove tehnoloke opreme ija vrednost iznosi 1.181.250 EUR.

Transportna sredstva u vlasnitvu preduzea i njihova prosena starost:

Od transportnih sredstava preduzee raspolae sa: 2 kamiona (starim 3 i 4 godine)

automobilom pick-up (starim 1 godinu)

2 viljukara za podizanje paleta (starim 2 i 4 godine).3.1.3.Organizacioni aspektiPostojei broj radnika i kvalifikaciona struktura zaposlenih:Radno mesto (zanimanje)ObrazovanjeBroj zaposlenih

Predsednik upravnog odboradipl.tehnolog1

Pomonik predsednika UOdipl.ekonomista1

Direktor proizvodnjeVSS1

Sektor proizvodnjeSSS,VKV,KV17

Sektor prodajeVSS i SSS3

Raunovodstvo i administracijaVSS i SSS3

Pratee delatnostiPK i KV3

UKUPNO29

Nain orgranizovanja zaposlenih:

3.2. Analiza budueg razvoja

Strateka razvojna orijentacija preduzea usmerena je na uvoenje gaziranog soka u proizvodni program, to je i predmet ovog poslovnog plana. Pored rasta usled uvoenja novog proizvoda u proizvodni asortiman, moe se oekivati da e novi brend doprineti daljoj afirmaciji investitora u budunosti, a samim tim i poveati i podstai prodaju proizvoda iz postojeeg asortimana.

4.REZIME

Predmet poslovnog plana:

Putanje u rad fabrike za proizvodnju gaziranog soka, koji bi se za poetak prodavao na teritoriji Srbije.

Proizvod e se pakovati u PET i staklenoj ambalai i to u PET boce zapremine 0,5 i 1,5 litara i u staklene boce zapremine 0,25 litara.Projektovani plasman:Projekcija plasmana u lit

Asortiman2012. godina2013. godina2014-2021. godine

Gazirani sok (ukus-limun)13.534.56014.211.28814.888.016

Gazirani sok (ukus-pomorana)7.287.8407.652.2328.016.624

UKUPNO20.822.40021.863.52022.904.640

Projekcija ostalih instrumenata marketing mixa uz kratak osvrt na konkurenciju:

U prvo vreme, preduzee e konkurisati niskim cenama kako bi osvojilo odreeno trino uee. Od instrumenata marketing miksa najznaajniji i svakako najvei uticaj na formiranje cene gaziranog soka imaju trokovi promocije. Proizvoai koji se vie oglaavaju i koji primenjuju promotivne aktivnosti poput promocije na mestu prodaje, nagradnih igara, razvih vidova sponzorstava imaju veu mogunost za poveanje cena. Cena gaziranog soka na naem tritu nije podlona znaajnijim oscilacijama. Moemo predpostaviti da se u budunosti ne oekuju znaajnije promene cene gaziranog soka. Visina apsolutnih investicionih ulaganja (bez interkalarne kamate) i izvori finansiranja:

Vrsta ulaganjaNabavna vrednost u EURIzvor finansiranja

Oprema1.181.250kredit

Adaptacija objekta150.000sopstvena sredstva

Elektro oprema67.204kredit

Transportna sredstva781.601sopstvena sredstva

Trajna obrtna sredstva1.063.465sopstvena sredstva

UKUPNA ULAGANJA3.243.520

Broj i struktura radnika neophodnih za realizaciju projekta:Radno mestoBroj radnikaStruna sprema

Rukovodei kadar6VSS i SSS

Proizvodnja24SSS;KV;VKV

Ostalo7SSS

UKUPNO37

Projektovani finansijski rezultati:Finansijski pokazateljiIznos pokazatelja

Interna stopa rentabilnosti 38,86%

Neto sadanja vrednost u EUR

(diskontna stopa 10%)4.782.483

Period povraaja4 godine i 254dana

5. PONUDA GARANCIJE

Preduzee kao garanciju za uzete kredite nudi svoj poslovni prostor u Beogradu u ulici Vojislava Ilia 144 ija je procenjena vrednost na dan 31.12.2011.godine oko 1.500.000 EUR. Procena je izvrena od strane konsultantske kue Earnest & Yung.IIOPERATIVNI PLAN

1.TEHNIKO-TEHNOLOKA ANALIZA

1.1. Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja

Prilikom izbora isporuioca tehnoloke opreme preduzee je analiziralo ponude: francuskog proizvoaa A, austrijskog proizvoaa B i belgijskog proizvoaa C.

Komparativni prikaz osnovnih elemenata iz ponude proizvoaa tehnoloke opreme dat je u sledeoj tabeli.

Prikaz osnovnih elemenata iz ponudeProizvodja

AProizvodja

BProizvodja

C

Nabavna vrednost tehnoloke opreme (u EUR)1.300.0001.230.5001.181.250

Godinji tehniki kapacitet

( u milionima litara)50,00045,00038,000

Godinji optimalni kapacitet

( u milionima litara)42,60039,50034,704

Godinji trokovi investicionog odranja (% nabavne vrednosti)1,50%1,20%1,00%

Nabavna vrednost je data na paritetu franko kupac, tako da osim fakturne vrednosti ukljuuje i ostale zavisne trokove nabavke (kao to su trokovi transporta, carine itd.). U nabavnu vrednost je ukljuena i montaa opreme, a svaki od proizvoaa predvia obuku u trajanju od tri dana. Uzevi u obzir potrebne kapacitete, cenu i godinje troskove odravanja, prihvaena je ponuda belgijskog proizvoaa C.

Prilikom izbora izvoaa radova za adaptaciju objekta razmatrane su ponude: Bramaxa, Gomaxa i Strada.

Ponuda je data na osnovu detaljne skice investitora. Obzirom da se radi o identinim poslovima, kao i da se radi o renomiranim preduzeima, cena je jedini kriterijum koji je korien prilikom izbora izvoaa radova. Investitor se opredelio za preduzee Strad obzirom da je njegova ponuena cena (150.000 EUR) za 5% povoljnija od Gomaxa (157.500 EUR), odnosno za 15% povoljnija od Bramaxa (172.500 EUR).

1.2. Opis odabranog tehnolokog reenja

U fabrici Tropiko e se proizvoditi gazirani sok sa ukusom limina i pomorande. Nominalni kapacitet punionice iznosie 6.000 lit/h. Tehnologija pripreme, punjenja i pakovanja vode je standizovana i ine je sledee proizvodne operacije:

- Eksploatacija prirodne vode i njen transport do postrojenja za proizvodnju gaziranog sokaVoda e se crpeti iz izvora B-1 koji je lociran juno, u krugu pogona fabrike. Ovu vodu karakterie temperatura od oko 13 C, mineralizacija od oko 1 g/lit, a u hemijskom sastavu hidrokarbonati kalcijuma i magnezijuma. to znai da je u pitanju hidrokarbonatno-kalcijumsko-magnezijumska prirodna mineralnavoda.

Nalazita su locirana u neposrednoj blizini savremenih saobraajnica po kojima se odvija saobraaj tokom cele godine.

Transportovanje prirodne izvorske vode od mesta eksploatacije do postrojenja za pripremu vrie se pomou pumpne stanice, koja e biti izgraena u zoni bunara. Transport e se vriti cevima od nerajueg elika ( duina iznosi oko 500 metara).

Prirodna mineralna voda se mora tehnoloki pripremiti za flairanje i plasman na trite. Ova priprema se ogleda u procesu areacije i filtriranja vode, kao i nadoknadi slobodnog ugljendioksida. Ovaj proces se vri u postrojenju za pripremu vode koje se nalazi u okviru same fabrike.

- Priprema soka

U tako pripremljenu vodu se u posudi od nerdjajueg elika, kapaciteta 12000 litara, se dodaje bazna sirovina za osveavajue bezalkoholno pie (minimun 1,5 g/l), aroma limuna, (minimum 1,5%), limunska kiselina, konzervans (120 mg/l) i prirodna boja E 170d. Tako pripremljeni sok se cevima prenosi do postrojenja gde se puni u boce.- Punjenje soka u boceU ovom delu proizvodnog procesa koristie se dve linije i to jedna za pakovanje PET boca, a druga za pakovanje staklene ambalae. Operacije na linijama su standardizovane i ine ih sledei elementi:

postrojenje za gaziranje

monoblok za ispiranje, punjenje i zatvaranje boca

pneumatski dodava zatvaraa

trakasti transporter za pune boce

etiketir maina

ureaj za kontrolu punih boca.

Nakon ispiranja, punjenja i zatvaranja, boce se pomou trakastog transportera odvode do etiketir maine.

Posle lepljenja etiketa, boce prolaze kroz ureaj za kontrolu, gde se vri provera kvaliteta punjenja i zatvaranja boca.

- Pakovanje boca i staklenih flaa u zbirno pakovanje Proizvodi e se pakovati u PET boce i u staklenu ambalau.

U PET boce zapremine 1,5 lit planira se da bude upakovano oko 33% ukupne godinje proizvodnje mineralne vode. Obrazovanje paketa e se vriti u formi 2 x 3 boce od 1,5 lit. Nakon toga je neophodno pakete obmotati termoskupljajuom folijom, koja se prolaskom kroz tunel pei, pod dejstvom toplog vazduha, vrsto stegne uz paket i prilagodi njegovoj formi.

1.3.Opis odabranih tehnikih reenja i gradjevinskih objekata

Kvadrature objekata:Namena objektaKvadratura u m2

Proizvodni deo400

Skladite gotovog proizvoda500

Skladite sirovine i repromaterijala344

Administrativni deo60

UKUPNO1244

Kapaciteti skladinog dela:Namena objektaU danima proizvodnje

Skladite gotovog proizvodasedmodnevna

Skladite sirovine i repromaterijaladesetodnevna

1.4.Popis neophodnih sredstava za rad

Osim neophodne tehnoloke opreme za rad je neophodna i transportna oprema i to: kamion, pick up i viljukar. Potrebno je obezbediti i opremu za zatitu na radu kako bi se radnici zatitili od neeljenih posledica procesa proizvodnje.1.5.Kapaciteti i obim proizvodnje

Obim proizvodnje

GodinaJedinicaProizvodnja

u jedinicama

2013litar20.822.400

2014litar21.863.520

2015litar22.904.640

Iskorienost kapaciteta

GodinaObim

proizv.

u litGodinji

tehniki

kapacitet

u litGodinji

optimalni

kapacitet u litGodinja

iskorienost

tehnikog

kapaciteta

u %Godinja

iskorienost

optimalnog

kapaciteta

u %

201320.822.40038.000.00034.704.00055,00%60,00%

201421.863.52038.000.00034.704.00057,50%63,00%

201522.904.64038.000.00034.704.00060,00%66,00%

1.6.Normativi utroaka materijalnih inputa

Standardni (normirani) utroci materijalnih inputa za 1 litar gotovog proizvoda

MaterijaliJedinicaIznos u jedinicama

Izvorska vodalitar0,936

CO2kilogram0,004

Konzervirana bazna sirovinalitar0,015

Aroma limuna/narandelitar0,015

eerkilogram0,03

1.7.Broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom

Radno mesto (zanimanje)ObrazovanjeBroj zaposlenih

Punionica bocaKV6

PK4

Priprema vodeKV3

Spremanje smeseKV1

LaboratorijaVSS iSSS2

Skladite robeKV i SSS3

Odravanje opremeVKV5

UKUPNO24

1.8.Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje

Vrsta troka Iznos ulaganja

u EURRok trajanja

u godinamaGodinji troak investicionog odravanja

(% nabavne vrednosti)

Objekat 150.000400,50 %

Tehnoloka oprema 1.181.250101,00 %

Transportna sredstva781.601103,00%

Elektrooprema 67.204201,00%

2.ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA

2.1.Ukupan broj zaposlenih, nain njihovog obezbedjenja i predvidjena obuka zaposlenih

Ukupan broj zaposlenih: Radno mesto (zanimanje)ObrazovanjeBroj zaposlenih

Direktor(predsednik upravnog odbora)dipl.tehnolog1

Pomonik direktora(komercijalni direktor)dipl.ekonomista1

Direktor proizvodnje( tehniki direktor)dipl.tehnolog1

Sektor proizvodnjeSSS;VKV;KV23

Sektor prodajeVSS i SSS3

Raunovodstvo i administracijaVSS i SSS3

Pratee delatnostiPK i KV4

UKUPNO36

Nain obezbedjenja zaposlenih (realokacijom postojeih i/ili zapoljavanjem novih):

Osim predsednika upravnog odbora (veinski vlasnik preduzea), njegovog pomonika i glavnog raunovoe, svi radnici (njih 33) e biti novozaposleni. Direktor proizvodnje (tehniki direktor) e doi iz konkurentskog preduzea. Pregovori sa njim su u toku. Komercijalni direktor e biti pomonik direktora, poto je po struci ekonomista i dobro poznaje situaciju na tritu. Ostalih 33 radnika preduzee e zaposliti putem oglasa koje e objaviti u dnevnim novinama. Bilo bi dobro da referenti prodaje poseduju vozaku dovolu i imaju radno iskustvo bar dve godine. Poeljno je da radnici iz sektora logistike imaju radno iskustvo bar dve godine na slinim poslovima.Obuka zaposlenih:

Osnovna obuka radnika u proizvodnji trajae 7 10 dana, a uhodavanje radnika u fabrici trajae oko mesec dana i vrie se paralelno sa probnim radom fabrike. Obuku proizvodnih radnika vrie proizvodja opreme.2.2.Predvidjena organizaciona struktura

Na osnovu organizacione eme moe se zakljuiti da su kljuni menaderi:

predsednik upravnog odbora komercijalni direktor i tehniki direktor.Predsednik upravnog odbora odgovoran je za poslovanje celokupnog preduzea koji u svom delokrugu rada ima organizovanje i vodjenje poslovanja, zastupanje i staranje o zakonitosti rada drutva, ostvarenje svih ciljeva u interesu svih vlasnika kompanije i sve svoje aktivnosti ostvaruje u saradnji sa komercijalnim i tehnikim direktorom.

Komercijalni direktor je odgovoran pre svega za aktivnosti na polju marketinga, kao i za ostale operativne ekonomske poslove. On svojim angaovanjem na poslovima plasmana finalnih proizvoda treba da doprinese realizaciji predvienih planova prodaje.

Tehniki direktor je odgovoran za proizvodni proces u celini. Voenjem proizvodnog procesa i brigom o stanju tehnoloke opreme i svih inenjerskih sistema treba da doprinese realizaciji predvienih planova proizvodnje i poslovnih rezultata u celini. On preko laboranta ostvaruje svakodnevni uvid u kvalitet finalnih proizvoda i repromaterijala.

Laborant vodi evidenciju i radi izvetaje o rezultatima kontrole svih uzoraka kontrolisanih u toku dana.

Ekstrakcija vode i priprema soka kao celina tehnolokog procesa je potpuno automatizovana i funkcionie kao jedna celina. Voenje procesa odvija se preko komandne table kojom rukovodi jedan operater.

Punionica boca je tehnoloka linija gde su sve operacije automatizovane i meusobno povezane. Upravljanje se odvija preko komandne table, a svaka maina poseduje i pojedinane rune komande.

Sve operacije su uzajamno povezane u sistem tako da svaki zastoj na jednoj od maina iskljuuje iz rada sve prethodne operacije i titi opremu od duih zastoja i havarija.

Na svakoj maini radi po jedan operater.

Predsednik upravnog odbora, komercijalni i tehniki direktor pripremae godinje i mesene planove proizvodnje i stvarati uslove za ispunjenje tih planova.2.3. Kljune osobe

BIOGRAFIJA (CV)

ime i prezime : Mirko JoviPredloena pozicija u preduzeu: Direktor, predsednik upravnog odbora

Datum rodjenja: 21.01.1955. godine

Godine u preduzeu: 5 godina

Obrazovanje:

Diplomirao na Tehnoloko-metalurkom fakultetu u Beogradu, 1983. godine. Zvanje magistra je stekao 1991 godine. Uesnik je brojnih seminara na temu: kvatileta ivota i zdravlja oveka, kao i seminara na temu ivotne okoline.

Podaci o dosadanjem zaposlenju: - 1983 1989. godine radio u Beogradskom vodovodu na mestu pripravnika

- 1989 1996. godine radio u fabrici Bambi u Poarevcu na mestu efa kvaliteta i kontrole - 1996 2007. godine radio u preduzeu Ekofarm u Beogradu na mestu zamenika direktora proizvodnje

- od 2007. godine zaposlen je kao direktor u preduzeu Tropiko , iji je i veinski vlasnik

BIOGRAFIJA (CV)

ime i prezime : Ana Dabi

Predloena pozicija u preduzeu: Komercijalni direktor

Datum rodjenja: 19.06.1967. godine

Godine u preduzeu: 5 godina

Obrazovanje:

Diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, 1991. godine. Uesnik seminara na temu: Efikasnije poslovanje.

Podaci o dosadanjem zaposlenju: - 1991 1995. godine radila u ''Mobik'' na mestu pripravnika

- 1995 1999. godine radila u fabrici Banini u Zrenjaninu u komercijalnoj slubi - 1999 2007. godine radila u preduzeu ''Vuji'' u Valjevu na mestu zamenika direktora komercijale

- od 2007. godine zaposlena je kao komercijalni direktor u preduzeu TropikoBIOGRAFIJA (CV)ime i prezime : Stefan Rakovi

Predloena pozicija u preduzeu: Tehniki direktor

Datum rodjenja: 29.12.1959. godine

Godine u preduzeu: 5 godina

Obrazovanje:

Diplomirao na Tehnoloko-metalurkom fakultetu u Beogradu, 1984. godine. Zvanje magistra je stekao 1993 godine. Uesnik je brojnih seminara izmedju ostalog i na temu: Preradjivanja vode.

Podaci o dosadanjem zaposlenju: - 1984 1989. godine radio u kompaniji ''Bambi''na mestu pripravnika

- 1989 1996. godine radio u fabrici Takovo u Gornjem Milanovcu na mestu efa kvaliteta i kontrole - 1996 2007. godine radio u preduzeu ''Vrujici'' u Kraljevu na mestu zamenika direktora proizvodnje

- od 2007. godine zaposlen je kao tehniki direktor u preduzeu Tropiko

BIOGRAFIJA (CV) ime i prezime : Gojko SteviPredloena pozicija u preduzeu: Glavni laborant i kontrolor kvaliteta

Datum rodjenja: 19.11.1964. godine

Godine u preduzeu: 4 godine

Obrazovanje:

Diplomirao na Tehnoloko-metalurkom fakultetu u Beogradu, 1991. godine

Podaci o dosadanjem zaposlenju:

- 1991 1998. godine radio u BIP-u na mestu pomonika glavnog laboranta

- 1998 2007. godine radio u fabrici Voda Vrnjci na mestu zamenika direktora proizvodnje- od 2007. godine zaposlen na mestu glavnog laboranta

3.ANALIZA LOKACIJE

Uskladjenost izabrane lokacije sa urbanistikim planovima:

Lokacija na kojoj e se nalaziti Fabrika za eksploataciju i flairanje vode Tropiko je u selu Kucura, SO Vrbas. Kompleks je smeten na 32,47 ara, u vlasnitvu je investitora i obuhvata sledee zemljine parcele :

- BUNARI njiva II klase povrine 15,09 ara,

- BUNARI njiva povrine 0,81 ara,

- BUNARI zemljite pod zgradom objektom povrine 13,69 ara,

- BUNARI zemljite pod zgradom objektom povrine 1,16 ara,

- BUNARI zemljite pod zgradom objektom povrine 0,42 ara,

- BUNARI njiva II klase povrine 1,30 ara.

Svi elementi su upisani u listu nepokretnosti1589 SO Vrbas.

Karakteristike makrolokacije:

to se tie regiona u kome je fabrika locirana moemo rei da je on pogodan za razvoj poslovanja. Fabrika se nalazi u neposrednoj blizini saobraajnice i nedaleko od auto-puta Beograd Subotica i eleznike pruge Beograd Subotica, pa ne postoje bojazni da e transportni trokovi optereivati cenu proizvoda.

Gotovi proizvodi e se bez problema otpremati kupcima, a i najznaajniji dobavljai su u blizini naeg regiona. Pri tom, potrebni inputi se lako transportuju. to se tie ponude radne snage moemo zakljuiti da postoji znaajan broj raspoloivih radnika koji su kvalifikovani i poseduju odreeno iskustvo. Ulaganjem u fabriku doprinee se podizanju ekonomske razvijenosti ovog, relativno siromanog podruja.

Karakteristike mikrolokacije:

Zemljite na kome se nalazi proizvodni kompleks ima povoljne geotehnike karakteristike, odnosno ne postoji opasnost od klizita i podzemnih voda. Takoe fabrika je locirana van naselja, poseduje adekvatan parking i prostor raspoloiv za irenje delatnosti u budunosti. Fabriki kompleks je lako uoljiv.

Gradnja, kupovina ili iznajmljivanje prostora na kome e se obavljati investiciona aktivnost:

Investiciona aktivnost e se obavljati na kompleksu koji je prvobitno bio namenjen za proizvodnju proizvoda od tekstila. Na kompleksu se nalaze sledei objekti :

- proizvodna hala , prizemni objekat povrine 1244 m2- pomona zgrada kotlarnica sa nadstrenicom za ugalj povrine 90 m2- trafo stanica

- portirnica povrine 26 m2

- sopstveni bunar sa vodovodnim i kanalizacionim instalacijama .

Svi objekti su izgraeni na osnovu uredne graevinske dozvole sa reenjem o odobrenju za upotrebu.

Poslovi adaptacije kompleksa trajae pet meseci i bie potrebno jo tri meseca za instaliranje opreme i putanje fabrike u rad.

Posledice raseljavanja:

Adaptacija proizvodnog kompleksa ne zahteva nikakva raseljavanja, s obzirom na to da je fabriki kompleks lociran van naseljenog dela mesta.

Uticaj na razvoj podruja:

Ulaganjem u izgradnju fabrike doprinee se podizanju nivoa ekonomske razvijenosti podruja. Obezbedie se zapoljavanje lokalnog stanovnitva i tako delimino uticati na negativna migraciona kretanja, tj. smanjie se odliv stanovnitva sa sela u grad.

4.ANALIZA ZATITE IVOTNE SREDINE I ZATITE NA RADU

4.1.Zatita ivotne sredine

Negativni uticaji investicije na ivotnu sredinu (opasne materije u tenom, vrstom i gasovitom stanju):

Fabrike za proizvodnju sokova nisu zagaivai ivotne sredine te se izgradnja ovakvih fabrika dozvoljava u blizini gradova, naseljenih mesta, banja, leilita i slino.

Analizirajui sam proces proizvodnje u fabrici sokova moe se konstatovati da se u kompleksu za flairanje vode mogu pojaviti sledee otpane materije i potencijalni zagaivai :

- otpadne vode

- vrst otpad i

- buka.

Otpadne vode se mogu svrstati u tri kategorije :

sanitarne vode se skupljaju fabrikom kanalizacijom i odvode do gradske kanalizacije

tehnoloke vode nastaju u procesu pranja boca, pranja opreme i odravanja objekata i opreme. Voda od pranja boca je ista voda bez ikakvih premisa pa stoga nije tetna po okolinu. Voda od pranja opreme i sudova sadri bazno sredstvo u koncentraciji od 0,1% i sadri ostatke esencija koje se koriste pri pripremi ovog napitka koje se regenerie u zatvorenom sistemu i ne baca u kanalizaciju. Ovaj sistem se povremeno ispira s tim da je koncentracija baznog sredstva zanemarljivo mala i ne predstavlja opasnost po ivotnu sredinu

atmosferske vode se javljaju sa krovova objekata, manipulativnih povrina i saobraajnica.

vrsti otpad se javlja u procesu proizvodnje plastinih boca. Potie od deformisanih boca u sluaju vanrednih okolnodti i neprilagoenih uslova rada maine. Takav otpad tj. kart boca ne sme biti vei od 0,1% obima proizvodnje, jer se u protivnom proces rada zaustavlja i maina se podvrgava tehnikoj kontroli. Treba napomenuti da za sada nije predviena proizvodnja plastinih boca u krugu fabrike ve je predviena njihova nabavka sa trita.

Buka nastaje kao proizvod rada maina i ureaja u fabrikom krugu, kao i od vozila koja obavljaju interni saobraaj (dovoze sirovine ili odvoze gotove proizvode). Kako je tehnologija koja se koristi u fabrikama ovog tipa savremena i relativno mala, buka u ovom sluaju nee predstavljati problem sa ekolokog aspekta. Uostalom, fabrika je smetena na rubu naseljenog mesta, pa nee smetati stanovnicima u obavljanju njihovih redovnih aktivnostiProjektovane mere zatite ivotne sredine:

Da bi se prilikom izgradnje i putanja u rad fabrike za eksploataciju i flairanje vode postiglo svoenje potencijalnih opasnosti po ivotnu sredinu na najmanju moguu meru, neophodno je pridravati se sledeeg:

celokupnu potrebnu Tehniku dokumentaciju treba izraditi u skladu sa vaeim normama i propisima kako domaih, tako i propisa Evropske Unije, kao i standarda koji bi sa izvesnou u skorije vreme trebali da ponu sa primenom

shodno Zakonu o vodama, neophodno je projektovati merno regulacione ureaje za registrovanje koliina zahvaene i isputene vode

potencijalno zauljene i zamuljane vode sa manipulativnih povrina i parkinga pre putanja u recipijent treba tretirati na taloniku separatoru

sanitarno fekalne otpadne vode treba organizovano sakupljati i sistemom interne kanalizacije sprovoditi do postojeeg gradskog kanalizacionog sistema

vrsti otpad, u fazi kada se preduzee odlui i za proizvodnju PET ambalae, treba sakupljati u kontejnere i tretirati u skladu sa odredbama Zakona o postupanju sa otpadnim materijalima.

Ocena ekoloke podobnosti:

Na osnovu svega izloenog i analiziranog u ovom delu poslovnog plana moe se zakljuiti da izgradnja fabrike nee izazvati nikakvo ozbiljnije zagaenje tj. nee imati negativne efekte i posledice po ivotnu sredinu.

4.2.Zatita na radu

Potencijalne opasnosti za radnike:Fabrika sama po sebi, svojoj nameni, koncepciji, prirodi i savremenoj opremi ne bi trebalo da bude izvor negativnih uticaja na radnike. Kao mogui izvori nepovoljnog uticaja na radnike mogu se javiti sledei uzroci:

nedovoljna obuenost radnika rad sa specifinom tehnologijom nekorienje zatitnih odela

nedovoljna osvetljenost radnih prostorija

buka

opasnost od strujnog udara

neupuenost radnika u postupke i pravila zatite na radu

Projekcija mera zatite na radu:

U okviru mera zatite radnika na radnom mestu predviaju se sledee mere i postupci koji e se sprovoditi u preduzeu:

radnici u direktnoj proizvodnji rade propisano radno vreme uz korienje dnevnog odmora u trajanju od pola sata

radnici rasporeeni za odreene tehnoloke operacije moraju biti obueni za rukovoenje opremom i upoznati sa propisima zatite na svom radnom mestu

radnici u toku rada moraju biti opremljeni adekvatnim zatitnim odelom

radne prostorije moraju biti dovoljno osvetljene prirodnim i vetakim osvetljenjem

temperature u radnim prostorijama moraju biti u skladu sa propisima, kako u zimskom tako i u letnjem periodu

umovi i vibracije u radnim prostorijama moraju se dovesti u granice dozvoljenih

radnici sa hroninim bolestima ne bi trebalo da rade na mestima na kojima bi se mogle pojaviti opasne posledice po njih

imajui u vidu da naa fabrika spada u prehrambene delatnosti, radnici zaposleni u njoj, osim urednog kartona o radnoj sposobnosti, moraju obavljati i redovne sanitarne preglede

u svim radnim prostorijama moraju postojati vidno obeleene kutije prve pomoi

periodino bi se morale vriti provere obuenosti radnika u zatiti na radu, kao i provere ispravnosti zatitnih sredstava i mikro klime radnog prostora.

Ocena mera zatite na radu:

Predloene mere zatite na radu prevazilaze trenutne zakonske obaveze zatite na radu u Republici Srbiji.III MARKETING PLAN1.PLAN PRODAJE

1.1. Asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristikeAsortiman investitora:

Vrsta proizvodaNaziv proizvoda

Gazirani sok (ukus limuna)Tropiko limun

Gazirani sok (ukus pomoranda)Tropiko naranda

Sok spada u kategoriju proizvoda koji zadovoljavaju finalne potrebe potroaa. Sok je proizvod sa ukusom koji zavisi od ekstrakata, arome ili voa od kojeg je napravljen. To je sladak proizvod sa mirisom koji po svojim svojstvima odgovara vou ili ekstraktu od kojeg je napravljen. Boja zavisi od prirodne boje koja se u dodaje (sem u sluaju vonog soka ija boja zavisi od korienog voa). To je proizvod koji moe da vam utoli edj. Moe se konzumirati u veim koliinama, jer ne izazva nikakve tetne posledice po potroaevo zdravlje.

Ciljno trite:

Investitor je planirao da svoje proizvode za poetak plasira na tritu Srbije (bez Kosova i Metohije).

Kupci proizvoda (poznati ili nepoznati):

S obzirom na karakter potreba koje zadovoljava i broj potencijalnih kupaca nemogue je precizno odrediti kupce, ve su potencijalni kupci svi potroai koji konzumiraju navedeni proizvod na ciljnom tritu.

Komplementarnost i suspstitutivnost sa drugom vrstom proizvoda:

Gazirani sok se moe konzumirati zajedno sa nekim vrstima alkoholnih pia (razliite vrste vina i aperitiva) u zavisnosti od preferencija potroaa. Kao glavni supstitut gaziranom soku javljaju se razliite vrste vode (gazirana, negazirana, sa ukusom... ), ledeni ajivotni ciklus proizvoda:

Gaziran sok se na tritu Srbije nalazi u zreloj fazi ivotnog ciklusa. Zbog znaaja vode (kao glavnog sastojka) i njene neophodnosti za normalni rast i razvoj svakog organizma moe se zakljuiti da ne postoje bojazni da sok na ciljnom tritu iz zrele faze ivotnog ciklusa pree u fazu opadanja.

Komparativna analiza proizvoda investitora i proizvoda konkurenata:

Svi proizvoai gaziranog soka u Srbiji proces proizvodnje vre na standardizovan nain, te nema znaajnih razlika meu njima u tom pogledu. Glavne razlike se ogledaju u samom kvalitetu i hemijskom sastavu vode, po kvalitetu korienih ekstrakata, ali glavna razlika se ogleda u doivljaju ula ukusa, odnosno kako potroa ocenjuje kombinaciju ukusa koje ovo pie nudi. Polje na kome konkurenti mogu iskazati sopstvenu kreativnost je svakako ambalaa, koja u velikom broju sluajeva dominantno utie na opredeljenje kupca koji sok e konzumirati, kao i nain realizacije marketing aktivnosti. Na ovom mestu posebno istiemo i znaaj brenda zbog toga to je to grana u kojoj se vodi jaka trina utakmica i kupci jednostavno ele da prepoznaju kvalitet bez mnogo muenja.1.2.Analiza i procena tranje

Korien metod prilikom analize (desk ili field):

Analiza trita izvrena je primenom desk metoda korienjem eksternih izvora informacija.

Potronja u prethodnom periodu na ciljnom tritu:

Prilikom definisanja prethodne i tekue tranje postojao je objektivni problem, obzirom da je u datom periodu uvozna penetracija bila znatno manja od dananje. Do 2003. godine potronja flairanog gaziranog soka u Srbiji se dominantno pokrivala iz domae proizvodnje. Poslednjih godina primeen je pokuaj prodora stranih kompanija na nae trite, meu kojima su najznaajniji proizvoai gaziranog soka Coca cola i Pepsi ali i veliki broj proizvoaa iz zemalja bive Jugoslavije. Iz tog razloga, kao objektivni podaci mogu se prihvatiti oni do kojih se dolo terenskim istraivanjem koje je uradilo preduzee X.

Potronja u periodu 2012-2016. godine

GodinaPotronja vode u milionama litara

2012.361

2013.382

2014.336

2015.393

2016.490

Izvor: Terensko istraivanje proizvoaa XPotronja u prethodnom periodu na tritima razvijenih zemalja, kao i na potencijalnim tritima (na primer drave u okruenju):Prosena potronja gaziranog soka u zemljama u okruenju u periodu 2008-2012.godine

DravaProsena godinja potronja gaziranog soka u periodu 2009-2013. (u milionima litara)Broj stanovnikaPotronja per kapita u hiljadama litara

Bosna i Hercegovina320,33.989.018803

Makedonija182,52.063.122693,5

Hrvatska3964.522.245876

Albanija235,73.582.205658

Izvor: Terensko istraivanje proizvoaa X

Relevantni faktori tranje (analiza prethodnog kretanja i projekcija budueg kretanja):Tranju za gaziranim sokom na domaem tritu opredeljuje veliki broj faktora, meu kojima se po intenzitetu uticaja izdvajaju sledei:

demografska obeleja (broj, starosna i polna struktura stanovnitva kao i broj i dohodovna struktura domainstava)

kupovna mo stanovnitva koja je odreena nivoom nacionalnog dohodka, kretanjem realnih zarada i trokova ivota

struktura upotrebe porodinog budeta (udeo izdataka za pie ukupno i bezalkoholne napitke u izdacima za linu potronju)

preferencije potroaa

prednosti i nedostaci pojedinih proizvoda u odnosu na direktne supstitute u potronji

razvijenost i karakteristike ugostiteljstva kao i obim turistikog prometa

Projektovana tranja u tehno-ekonomskom veku trajanja projekta:

Dalji razvoj ponude gaziranog soka dominantno e biti determinisan rastom visine prihoda na domaem tritu i mogunostima plasmana na inostranom tritu. Veliina postojeih instalisanih postrojenja za proizvodnju gaziranog soka, uz izvesnu pojavu novih kapaciteta, prua mogunosti za viestruko veu produkciju od postojee, ukoliko se proizvedene koliine mogu realizovati na tritu.

Veliina postojeih i izvesnih novih kapaciteta za priozvodnju gaziranog soka obezbeuje podmirenje domae i izvozne tranje na dugi rok. Procenjuje se da u periodu do 2018. godine domai proizvoai mogu godinje isporuiti tritu 850 900 miliona litara gaziranog soka.1.3.Analiza i procena promocije, distribucije i cene

1.3.1.Promocija

Osnovni vid komuniciranja (oglaavanje, unapredjenje prodaje i odnosi sa javnou):

Na tritu gaziranog soka (i sokova uopte) intenzivna je promotivna aktivnost. Obzirom na prirodu i namenu proizvoda, potrebno je koristiti sledea dva nivoa komuniciranja i to:

sa finalnim potroaima i

sa kanalima distribucije.

Glavni vid komuniciranja proizvoaa sa krajnjim potroaima je oglaavanje. Najee korieni vidovi oglaavanja su oglaavanje preko televizije i drugih medija (radija, dnevnih i nedeljnih novina i strunih asopisa) kao i korienje reklamnih plakata (bilborda i panoa) i oglaavanje u vozilima javnog prevoza.

Imajui u vidu trokove oglaavalja i upoznavanja potroaa sa naim proizvodom koji je nov na tritu preporuuje se oglaavanje na televiziji, putem bilborda i u vozilima javnog prevoza.

Obzirom da Tropiko ne poseduje sopstvenu maloprodajnu mreu, upuen je na saradnju sa trgovinama na veliko i malo. Osnovni vid komuniciranja proizvoaa sa kanalima distribucije je lina prodaja tj.direktan kontakt izmeu proizvoaa i posrednika iji prodajni asortiman ukljuuje sokove. Znaajne promotivne napore treba usmeriti ka velikim trgovinskim preduzeima koja poseduju razgranatu maloprodajnu mreu (to se posebno odnosi na Maxi Delhaize, kao najvei maloprodajni lanac u zemlji). Lina prodaja je takoe zastupljena i na segmentu komuniciranja proizvoaa sa velikim potroaima poput ugostiteljskih objekata, dravnih i javnih institucija itd.

Od aktivnosti unapreenja prodaje preporuuje se uee na specijalizovanim sajmovima, razne promocije na mestu prodaje i potronje, razliiti vidovi sponzorstava, izrada promotivnog (reklamnog) materijala itd.

Odnosi sa javnou se prvenstveno ogledaju u stvaranju i odravanju pozitivnog imida preduzea i njegovih proizvoda. Preporuuje se da preduzee gaji dobre odnose sa novinarima koji objavljivanjem strunih tekstova mogu uticati na javnost. Imajui u vidu intenzivnu konkurenciju, realno je oekivati da e investitor i u budunosti znaajna sredstva izdvajati za finansiranje promotivnih aktivnosti.

Cene pojedinih oblika oglaavanja na ciljnom tritu

Cene pojedinih oblika oglaavanja

Vrsta medijaIntezitet oglaavanjaMeseni iznos promotivnih trokova iskazani u EUR

Televizija sa visokom gledanou5 puta dnevno po 10 sekundi u udarnim terminima30.000

Novine sa velikim tiraom10 puta meseno na pola strane7.500

Radio stanica sa visokom sluanou5 puta dnevno1.000

Bilbord ( komad)mesec dana 200

Izvor: Interno istraivanje od strane investitora

1.3.2.DistribucijaUobiajeni kanali distribucije (kratki, srednji ili dugi):

Preduzee treba preteno da koristi srednji(proizvoa trgovina na malo potroa) i dugi(proizvoa trgovina na veliko trgovina na malo potroa) kanal distribucije.

Uobiajena distributivna politika (intenzivna, selektivna ili ekskluzivna):

U pogledu politike distribucije, preduzee dominantno treba da se opredeli za voenje intenzivne distribucije na domaem tritu. U praksi se distributivna politika realizuje u saradnji sa veletrgovinama i trgovinskim preduzeima koja imaju razvijenu maloprodajnu mreu, kao to su: Maxi, Rodi, Merkator, Vero, INTEREX, itd. Preduzee moe saraivati i sa brojnim malim trgovinskim radnjama za promet prehrambene robe na malo. Osim toga, odreeni deo prometa se obavlja i direktno, bez ikakvih posrednika, sa velikim potroaima poput velikih ugostiteljskih objekata i dravnih institucija.

Uobiajeni subjekti distribucije (kupci ili prodavci):

Preduzee treba kao uobiajene subjekte distribucije da ima kako kupce tako i prodavce (kako je obrazloeno u prethodnom pasusu).

Predstavnitva i skladita:

Za sada preduzee poseduje predstavnitvo i skladite u Beogradu, a sa razvojem posla se oekuje i otvaranje predstavnitava u Kragujevcu, Niu i Novom Sadu.

1.3.3.Cena

Osnovni ciljevi (kratkoroni i dugoroni):

Imajui u vidu da se radi o novom proizvodu koji tek treba da osvoji trite najbolje je da peduzee u prvo vreme konkurie niim prodajnim cenama. Nakon stabilizacije na tritu i upoznavanja potroaa sa proizvodom i njegovim karakteristikama, preduzee treba da postepeno poveava cenu, pribliavajui se konkurentima uz stalno odravanje kvaliteta, usavravanje ambalae i primenu opsenih marketing aktivnosti.

Cenovna elastinost tranje:

Na cenovnu elastinost tranje najvie utiu dva faktora:

gaziran sok uslovno predstavlja jednu od osnovnih ivotnih namirnica, zato cenovna elastinost tranje na nivou celog ciljnog trita nije velika tj. promena cena ne utie znaajno na visinu ukupne tranje za flairanom vodom

trite gaziranog soka je veoma konkurentno tako da je tranja visoko cenovno elastina na promenu cena pojedinih proizvoaa.

Razlika u kvalitetu je lako prepoznatljiva kod potroaa, tako da lojalnost konkretnoj marki znaajno izraena. Imajui u vidu i nisku kupovnu mo stanovnitva na ciljnom tritu, diferencijacija putem cena i kvaliteta je dobar osnov za stvaranje konkurentske prednosti na tritu.

Unificiranost cena:

Unificiranost cena nije izraena. Preduzee prodaje svoj proizvod razliitim kupcima po razliitim cenama. Preduzee treba da odobrava razliite popuste svojim kupcima, prevashodno na bazi koliinskog rabata.

Uticaj ostalih instrumenata marketing mixa na cenu:

Od ostalih instrumenata marketing miksa najznaajniji i svakako najvei uticaj na formiranje cene gaziranog soka imaju trokovi promocije. Proizvoai koji se vie oglaavaju i koji primenjuju promotivne aktivnosti poput promocije na mestu prodaje, nagradnih igara, razvih vidova sponzorstava imaju veu mogunost za poveanje cena. Cena gaziranog soka na naem tritu nije podlona znaajnijim oscilacijama. Moemo pretpostaviti da se u budunosti ne oekuju znaajnije promene cene gaziranog soka.1.4.Analiza i procena ponude

Na tritu Srbije postoji veliki broj proizvoaa gaziranih sokova, meu njima ima kako velikih kompanija tako i malih proizvoaa. Meu najznaajnije proizvoae svakako spadaju:"HBC Hellenic" (sa svoja tri brenda Coca-Cola, Fanta i Sprite), "Pepsi", "Knjaz Milo. U periodu mart 2010 februar 2011. prema obimu prodaje po abecednom redu prvih pet su: Bahus (Na Eks), Coca-Cola ( Coca-Cola, Fanta, Sprite, Schweppes ), Droga Kolinska (Cockta), PepsiCo ( Pepsi, 7up, Mirinda, Evervess, Ivi), Stork (Frutella). Prema podacima GFK u periodu od januara do septembra 2010. Lojalnost (%) iznosila je : Coca-Cola 42%; Cockta 17%; Frutella 32%; Na Eks 23%; Pepsi 30 %. Lojalnost predstavlja koliinu marke kojom kupac te robne marke zadovoljava ukupnu potrebu za kategorijom.Analiza prethodne i tekue prodaje:

U tabeli su prikazani rezultati terenskog istraivanja prodaje gaziranog soka na tritu Srbije u aprilu mesecu 2010. godine.

Prikaz prodaje gaziranih sokova na tritu Srbije u aprilu 2010. godine

Proizvodja

Godinja prodaja u milionima lit.% ukupnog trita

"Coca-Cola"4335,32

"Pepsi"39,2713,08

"Fanta"20,7212,18

"Sprite"13,167,75

"Sinalco"12,157,16

"Cockta"9,265,45

"Schwepps"8,154,80

UKUPNO145,7185,74

Izvor:Terensko istraivanje investitora

Analiza budue ponude sa osvrtom na ulazne barijere, izlazne barijere, horizontalne integracije, vertikalne integracije i nivo globalizacije:

U budunosti je izvesno na strani ponude oekivati nove proizvoae, imajui u vidu kako situaciju na tritu tako i mogunosti za dalji rast trita. Ograniavajui faktor njihovog ulaska mogu da budu ulazne barijere koje se prevashodno ogledaju u visokom iznosu finansijskih sredstava, koja su neophodna za otvaranje proizvodnih pogona i finansiranje raznih oblika promotivnih aktivnosrti. Moe se rei da izlazne barijere ne postoje, imajui u vidu da su proizvoai potpuno samostalni prilikom donoenja odluke o naputanju poslovanja.

Horizontalne integracije postoje imajui u vidu proirenje proizvodnog asortimana novim proizvodima i novim tipovima postojeih proizvoda (npr. uvoenje proizvodnje sokova i voda sa razliitim aromama). Takoe postoji opasnost od budue konkurencije po osnovu vertikalne integracije (npr. ako se fabrika za proizvodnju gaziranih sokova odlui da proizvodi i PET ambalau). Velika opasnost preti i od potencijalnih inostranih proizvoaa iji su proizvodni kapaciteti daleko vei od domaih proizvoaa, obzirom na visok nivo globalizacije proizvoda.

1.5.SWOT Analiza

SNAGE SLABOSTI

- kvalitet korienih inputa- standardizacija u procesu proizvodnje

- savremena oprema - ulazak na visoko konkurentno trite

- mogui finansijski problemi

- trenutna neprepoznatljivost kod potroaa

MOGUNOSTIPRETNJE

- proirenje proizvodnog asortimana

- mogunost za plasman proizvoda u zemlje okruenja

- konkurenti, kako sa domaeg tako i sa inostranog trita

- velika poreska optereenja

- visok nivo globalizacije proizvoda

1.6.Projekcija plasmana proizvoda

Promotivne aktivnosti i projektovani trokovi:

Preduzee e se oglaavati u dnevnim novinama sa velikim tiraom, preko televizije i radija, a koristie i bilborde i panoe u javnom prevozu. Predvieno je da trokovi marketinga u prvoj godini projekta iznose oko 230.000 EUR, odnosno oko 19.185 EUR meseno, to znai da e se umereno oglaavati u javnosti.

Projektovani kanali distribucije, distributivna politika i subjekti distribucije:

Kako preduzee nema sopstvene maloprodajne objekte, a nema ni snagu za neposrednu prodaju velikim kupcima, za oekovati je da e ono uglavnom koristiti srednje i duge kanale distribucije. Primenjivae se intenzivna distribuciona politika, s obzirom da se radi o proizvodu koji zadovoljava opte potrebe, a fiziki transport e se vriti od strane kupaca (trgovinski lanci, trgovinska preduzea itd.).

Prosena odloena naplata (kreditiranje kupaca):

Proizvod e se prodavati uz 30 dana prosenog odloenog plaanja, s tim to e vei kupci imati povoljnije uslove prilikom kupovine, tj. odobravae im se due vreme kreditiranja ili u vidu popusta.

Projektovana cena (franko kupac, franko dobavlja i sl.) i projekcija unificiranosti cena:

Cena nee biti unificirana, jer e se velikim kupcima odobravati razliiti popusti, a pre svega koliinski rabati. Cena proizvoda e biti biti nia od konkurentskih imajui u vidu da je proizvod nov na tritu, a da po kvalitetu ne zaostaje za konkurentskim. Cene su date na paritetu franko kupac i odnose se na ceo ekonomski vek trajanja projekta.

Projektovani plasman u % tinog uea:

Primenom restriktivnog pristupa projektuje se prodaja samo na tritu Srbije ( bez Kosova i Metohije) na kome e investitor u prvoj godini imati 1,86%, u drugoj godini 2,15% , a od tree godine 2,56% trinog uea.Projektovani plasman u koliinama:Projekcija plasmana gaziranog soka u litrimaVrsta proizvoda2012. godina2013. godina2014-2021.

Gazirani sok (ukus - limun)13.534.56014.211.28814.888.016

Gazirani sok (ukus - pomoranda)7.287.8407.652.2328.016.624

UKUPNO20.822.40021.863.52022.904.640

2.PLAN NABAVKE2.1.Karakteristike osnovnih inputa

Osnovni inputi:

Osnovne sirovine su:

bazna sirovina

aroma

CO2 voda

Osnovni repromaterijali su:

PET boce

staklene boce

zatvarai

etikete

lepak

Ambalaa za zbirno pakovanje proizvodnog asortimana obuhvata:

polietilensku foliju

gajbe

drvene palete

Karakteristike osnovnih inputa:

Rezultati sprovedenih istraivanja nabavnog trita potrebnih inputa za proizvodnju flairane mineralne vode ukazuju na sledee:

broj pozicija inputa je relativno mali asortimanska struktura je u osnovi homogena inputi su standardni, poznatih karakteristika i izvora snabdevanja inputi su tehnoloki uslovljeni, te otuda ne postoji mogunost supstitucije sa drugom vrstom inputaOsnovni repromaterijal za planiranu proizvodnju su bazna sirovina, arome, PET boce i staklo. Bazna sirovina se pravi standardnim postupkom, po jedinstvenoj formuli i jako je bitna zbog doivljaja ula ukusa koji nas moe razlikovati od drugih i tako pomoi pri boljem pozicioniranju proizvoda. Taj doivljaj se upotpunjuje sa aromom koja daje odredjeni prepoznatljiv miris koji je meavina mirisa limuna i vanile. Ukus i miris se moraju biti medjusobno komplementarni, zbog punog doivljaja potroaa. Voda je bez ukusa, mirisa i bezbojna je (providna). Mineralni sastav vode je bitan zbog finalnog ukusa proizvoda.Gazirani sok e se pakovati u PET boce zapremine 0,5 i 1,5 lit i staklene boce zapremine 0,25 lit.

Zatvarai za zatvaranje PET boca su izraeni od plastike, razliitih veliina u zavisnosti od zapremine ambalae.

Etikete za flae su razliitih dimenzija u zavisnosti od veliine boce. Na etiketama moraju stajati sledee oznake: naziv proizvoda, naziv i sedite proizvoaa, neto zapremina, datum proizvodnje, rok upotrebe proizvoda i obavezno energetska vrednost i hemijski sastav proizvoda.

Lepak za etikete je vrsta lepka za papir tako da nema negativnih uticaja na proizvod.

Polietilenska folija slui za pakovanje boca u pakete. Ona je termoskupljajua to joj omoguava da se vrsto stegne uz paket i prilagodi njegovoj formi.

Gajbe su izraene od plastike, a palete od drveta. One omoguavaju laku manipulaciju prilikom skladitenja gotovih proizvoda i njihove distribucije do mesta prodaje.

2.2. Mogunost nabavke inputa i ocena njihove supstitucije

Potrebe investitora u veku trajanja projekta:

Potrebne sirovine

Vrsta sirovineJedinica 2012.2013.2014-2021.

Izvorska vodalitar20.822.40021.863.52022.904.640

CO2kg81.50085.57589.855

Bazna sirovinalitar30.23431.79533.357

Aromalitar30.23431.79533.357

Potrebna ambalaa

Vrsta ambalaejedinice2012.2013.2014-2021.

PET boce od 1,5 lit.kom4.131.6004.372.7044.580.928

PET boce od 0,5 lit.kom25.000.00026.236.22427.485.496

Staklene boce od 0,25 lit.kom8.500.0008.745.4089.161.856

Etikete za flae od 1 lit. I 0,5 lit.kom29.131.60030.608.92832.066.424

Etikete za flae od 0.25 litkom8.500.0008.745.4089.161.856

Zatvarai kom37.631.60041.540.68841.228.280

Polietilenska folijakg600610615

Gajbekom30.00031.07033.000

Ocena mogunosti nabavke:Analizom moguih izvora snabdevanja investitora potrebnim inputima moemo zakljuiti da na domaem tritu ne postoji veliki broj proizvoaa bazne sirovine, ali medju njima vlada jaka konkurencija pa ocenjujemo da pri njihovoj nabavci nee biti restrikcija. Analizom moguih izvora snabdevanja aromom i ambalaom na domaem tritu se moe zakljuiti da postoji veliki broj proizvodjaa i da se pri njihovoj nabavci ne oekuju nikakve restrikcije. Shodno tome preduzee e neophodne inpute nabavljati iskljuivo na domaem tritu.

Ocena mogunosti supstitucije inputa:Predviena tehnologija za proizvodnju gaziranog soka uslovljava postojanje definisanih inputa te ne postoji mogunost supstitucije sa drugom vrstom inputa.

2.3.Analiza i procena uslova nabavke inputa

Glavni proizvodjai (distributeri):Proizvodnjom baznih sirovina (standardizovanih i po specijalnim formulama) se bave kompanije kao to su: ''Marsti'' iz Zrenjanina, ''KasCo'' iz Smederevske Palanke i ''Ast'' iz Beograda. Razliite standardizovane arome prave mnoge kompanije, neke od njih su: ''AromaKi'' iz Kikinde, ''Smartap'' iz Nia i ''Karoma'' iz ievca. Proizvodnjom PET boca u Srbiji bavi se vei broj manjih firmi koje proizvode PET boce razliite zapremine. Meu njima se istiu: Bovest Beograd, Tehmat Novi Sad, Beoimport Beograd, itd.

Najznaajniji proizvoa staklenih flaa je Srpska fabrika stakla iz Paraina.

Proizvodnjom zatvaraa za PET boce bave se: Don trade, Energoplast, Varbo iz Beograda ali oni imaju jaku konkurenciju meu distributerima inostranih proizvoaa.

Postoji veliki broj proizvoaa etiketa za flae a neki od njih su: Grafika i Expo iz Novog Sada, Zapis iz Aranelovca, itd.

Proizvoai lepka za etikete su: Hemoprodukt Kruevac, Prvi maj aak, itd.

Poluetilensku foliju u dovoljnim koliinama za industrijske potrebe u zemlji proizvode dva znaajna proizvoaa plastike i to: Mlava plastika i Etplast.

Gajbe i palete proizvodi veliki broj proizvoaa u zemlji.

Kretanje prosenog vremena plaanja:

Dobavljai kreditiraju investitiora, plaanje inputa se vri u periodu od 15 do 30 dana od datuma isporuke.

Kretanje relevantnih faktora ponude i oekivane promene relevantnih faktora: Relevantni faktori od kojih e zavisiti budua ponuda inputa su nivo upoljenih kapaciteta proizvoaa (dobavljaa), oekivani nivo tranje, kao i mogunost pojave konkurenata iz inostranstva.

2.4.Projekcija uslova nabavke inputa

Pretpostavke na osnovu kojih je izvrena projekcija (sniavanje uvoznih optereenja, stabilan devizni kurs, znaajan broj potencijalnih dobavljaa i dr.):

Prognoza nivoa nabavnih cena zasniva se na sledeim pretpostavkama:

slobodno delovanje trita i konkurencije

dalja liberalizacija spoljnotrgovinskih aktivnosti

stabilizacija deviznih kurseva

irok spektar kanala nabavke sa aspekta vlasnitva i organizacionih oblika privrednih subjekata

Projektovano odloeno plaanje (kreditiranje od strane dobavljaa):

Distribucija e se vriti od strane dobavljaa. Kreditiranje kupaca e trajati od 15 do 30 dana. U budunosti se ne oekuju znaajne promene na tritu nabavke inputa.

Projektovane cene u veku trajanja projekta:S obzirom da se u toku trajanja projekta ne oekuju promene uslova nabavke mogue je predvideti jedinstvene uslove za ceo vek trajanja projekta.

Uvaavajui postojee odnose na strani ponude i tranje kao i oekivane promene, najrealnije je i najsigurnije, za projekciju trokova prihvatiti cene prikazane u sledeoj tabeli.

Bazna sir: 0,15; Aroma: 0,04521; Konzer: 0,00427 za lit p-daProjektovane cene potrebnih inputa u veku trajanja projektaVrsta proizvoda / uslugaCena u EUR / jedinica

A. Sirovine

1.1. Bazna sirovina8,30 /l

1.2. Aroma2,10/l

1.3. Co20,2 /l

1.4. eer1,3/kg

B. Repromaterijal

1.1. PET boce od 1,5 lit.0,0827 /kom.

1.2. PET boce od 0,5 lit.0,0596 /kom.

1.3. Staklene boce od 0,25 lit.0,105 /kom.

1.4. Etikete za flae od 1,5 lit. I 0,5 lit.0,0331 /kom.

1.5. Etikete za flae od 0,25 lit.0,0281/kom.

1.6. Zatvarai0,0127 /kom.

C. Ambalaa

2.1. Polietilenska folija1,5330 /kg.

2.2. Gajbe1,369 /kom.

IV FINANSIJSKI PLAN

4.1. Ulaganja u stalnu imovinu

Polazei od datih informacija, dinamike stvarnih ulaganja prikazana je u sledeoj tabeli:Dinamika stvarnih ulaganja

Vrsta ulaganja Iznos ulaganja u EUR 30.06.2011.31.10.2011.31.12.2011.

Objekat 150.000,00 100.000,00 50.000,00

Tehnoloka oprema 1.181.250,00 500.000,00 500.000,00 181.250,00

Elektro oprema 67.204,00 42.204,00 25.000,00

Transportna sredstva 781.601,00 500.000,00 251.601,00 30.000,00

UKUPNO 2.180.055,00 1.100.000,00 793.805,00 286.250,00

Dinamika ulaganja sa aspekta preduzea razlikuje se od dinamike stvarnih ulaganja za ulaganja koja se finansiraju iz spoljnih izvora finansiranja (tehnoloka oprema). Dinamika otplate glavnice kredita za tehnoloku opremu preuzima se iz dela u kome se izraunavaju obaveze prema izvorima finansiranja i prikazana je u sledeoj tabeli.

Datum ulaganjaIznos u EUR

30. juni 2013. 200.942,40

31. decembar 2013. 200.942,40

30. juni 2014. 200.942,40

31. decembar 2014. 200.942,40

30. juni 2015. 200.942,40

31. decembar 2015. 200.942,40

UKUPNO1.205.654,40

Uvaavajui prethodne injenice, dinamika ulaganja sa aspekta preduzea data je u narednoj tabeli:Vrsta ulaganja Iznos ulaganja u EUR 30.06.2011.31.10.2011.31.12.2011.

Objekat 150.000,00 100.000,00 0,00 50.000,00

Tehnoloka oprema 1.205.654,42

Elektro oprema 67.204,00 42.204,00 25.000,00

Transportna sredstva 781.601,00 500.000,00 251.601,00 30.000,00

UKUPNO 2.204.459,42 600.000,00 293.805,00 105.000,00

Vrsta ulaganja 30.06.2013 31.12.2013 30.06.2014 31.12.2014 30.06.2014 31.12.2014

Objekat

Tehnolokaoprema200.942,40 200.942,40 200.942,40 200.942,40 200.942,40 200.942,40

ElektroOprema

Transportna sredstva

Ukupno

200.942,40 200.942,40 200.942,40 200.942,40 200.942,40 200.942,40

4. 2. Ulaganja u trajna obrtna sredstva

Trajna obrtna sredstva su nuna aktiva za nesmetano i kontinuirano odvijanje proizvodnog procesa.

Uobiajeno je da se ova ulaganja vre neposredno pre poetka redovne proizvodnje. Prilikom planiranja investicije u obrtna sredstva, polo se od analize reprodukcionog ciklusa. Analizom je utvrdjen broj dana vezivanja pojedinih faktora proizvodnje, a time i koeficijenti obrta pojedinih vrsta obrtnih sredstava. Na bazi toga, polazei od planiranog obima proizvodnje izvrena je projekcija potrebnih trajnih obrtnih sredstava.Na osnovu izvoenja obrauna ukupnog prihoda i trokova proizvodnje, izvrena je procena potrebnih trajnih obrtnih sredstava. U obraunu su uvaavani projektovani obim i vrednost proizvodnje, tehniko tehnoloke karakteristike proizvodnje, komercijalne i organizaciono tehnike karakteristike nabavnog i prodajnog trita, uslovi plaanja dobavljaima i dravi, uslovi naplate od kupaca, itd.

Trajna obrtna sredstva bie angaovana uglavnom u zalihama, i to u sirovinama i materijalu, proizvodnji u toku, gotovim proizvodima, na iro raunu, kao i potraivanjima od kupaca. Investitor moe za pokrivanje potreba u trajnim obrtnim sredstvima manjim delom koristiti sredstva sadrana u obavezama prema dobavljaima i bruto platama.

Obraun trajnih obrtnih sredstava i dinamika korienja

Obrtna sredstvaVrednosno iskazanegodinje potrebeu 2013. u EURVrednosno iskazanegodinje potrebeu 2014. u EURVrednosno iskazanegodinje potrebeu 2015-2021. u EURKoeficijent obrtaPotrebe u 2013.u EURPotrebe u 2014.u EURPotrebe u 2015-2021.u EUR

I Poslovanjem uslovljena trajna obrtna sredstva 2.790.975,73 2.927.525,38 3.158.431,32

Zalihe sirovina 4.320.221,30 4.534.709,87 4.754.595,54 12360.018,44 377.892,49 396.216,30

Zalihe ambalae 4.506.808,84 4.734.618,93 4.931.104,22 12375.567,40 394.551,58 410.925,35

Zalihe nedovrene proizvodnje10.670.158,52 11.162.641,54 11.627.123,37 51207.475,30 217.051,36 226.082,95

Zalihe gotovih proizvoda 10.670.158,52 11.162.641,54 11.627.123,37 18592.786,58 620.146,75 645.951,30

Potraivanja od kupaca 14.575.680,00 15.304.450,00 17.178.450,00 121.214.640,00 1.275.370,83 1.431.537,50

Gotovina14.575.680,00 15.304.450,00 17.178.450,00 36040.488,0042.512,3647.717,92

II Izvori trajnih obrtnih sredstava 577.250,05 605.355,35 629.278,99

Obaveze prema dobavljaima ambalae pvc518.991,32 568.636,74 564.669,16 864.873,92 71.079,59 70.583,64

Obaveze prema dobavljaima ambalae (ostalo)3.928.209,08 4.103.406,02 4.298.762,77 8491.026,14 512.925,75 537.345,35

Obaveze po osnovu plata256.200,00256.200,00256.200,001221.350,0021.350,0021.350,00

Iznos trajnih obrtnih sredstava (I - II) 2.213,725,68 2.322.170,03 2.529.152,33

Razlika trajnih obrtnih sredstava u odnosu na prethodnu godinu 0,00 108.444,35 206.982,29

Dinamika ulaganja u trajna obrtna sredstva:

Datum ulaganjaIznos u EUR

31. decembar 2012.2.213,725,68

31. decembar 2013.108.444,35

31. decembar 2014.206.982,29

4. 3. Izvori finansiranja

Obzirom da se radi o ulaganju u novu fabriku, prisutna je orijentacija na finansiranje osnovnih i dela nedostajuih obrtnih sredstava iz kreditnih izvora. Pritom je opredeljenje da se i za osnovna i za obrtna sredstva deo finansiranja obezbedi iz sopstvenih izvora.

Konstrukcija finansiranja pokazuje izvore iz kojih e svako konkretno ulaganje biti pokriveno.

Vrsta ulaganjaNabavna vrednost u EURIzvor finansiranja

Oprema1.181.250kredit

Interkalarna kamata137.945kredit

Adaptacija objekta150.000sopstvena sredstva

Elektro oprema67.204kredit

Transportna sredstva781.601sopstvena sredstva

Trajna obrtna sredstva1.063.465sopstvena sredstva

UKUPNA ULAGANJA3.381.465

Ulaganja se pokrivaju iz dva izvora:

sopstvena sredstva i

kredit.

Vrsta ulaganjaNabavna vrednost u EUR% od ukupnih ulaganja

Sopstvena ulaganja1.995.06659,00%

Kredit1.386.39941,00%

UKUPNA ULAGANJA3.381.465100,00%

Kredit pokriva 41.00% investicije i uzima se pod sledeim uslovima koje je ponudila Komercijalna banka (kod koje preduzee poseduje raun, a koja je ponudila najbolje uslove kreditiranja):

Moratorijum6 meseci (samo za prvu uplatu)

Grejs period1 godina

Rok vraanja4 godine i 6 meseci

Dinamika plaanjaestomesena

Godinja kamatna stopa 10%

Metod vraanja u fazi otplatejednake otplate

U prvih 6 meseci nakon dobijanja kredita (period moratorijuma) ne plaa se ni kamata ni otplata. U tom periodu obraunava se interkalarna kamata koja iznosi 137.945 EUR i koja se na kraju datog perioda dodaje na ukupan iznos odobrenog kredita. Na taj nain dobija se ukupan iznos kreditnog zaduenja od 1.386.399 EUR iji je plan otplate dat u narednoj tabeli:

PeriodGlavnica (ostatak duga)AnuitetOtplataKamata

30-Jun-131.386.399,00 67.668,54 67.668,54

31-Dec-121.386.399,00 67.668,54 67.668,54

30-Jun-141.386.399,00 298.735,04 231.066,50 67.668,54

31-Dec-141.155.332,50 287.456,95 231.066,50 56.390,45

30-Jun-15924.266,00 276.178,86 231.066,50 45.112,36

31-Dec-15693.199,50 264.900,77 231.066,50 33.834,27

30-Jun-16462.133,00 253.622,68 231.066,50 22.556,18

31-Dec-16231.066,50 242.344,59 231.066,50 11.278,09

UKUPNO1.758.575,96 1.386.399,00 372.176,96

4. 4 Ukupan prihod

Na osnovu projektovanog obima proizvodnje i planiranih cena po kojima e se proizvodi prodavati ( iz plana prodaje), projekcija ukupnog prihoda koji e preduzee ostvariti u investicionom periodu iznosi: 2013. godina

Asortiman Jedinica Prodaja u jedinicama Cena po jedinici u EUR Ukupan prihod u EUR

Gazirani sok - limun l13.534.500 0,70 9.474.150,00

Gazirani sok - pomoranda l7.287.900 0,70 5.101.530,00

UKUPNO 20.822.400 14.575.680,00

2014.godina

Asortiman Jedinica Prodaja u jedinicama Cena po jedinici u EUR Ukupan prihod u EUR

Gazirani sok - limun l14.211.200 0,70 9.947.840,00

Gazirani sok - pomoranda l7.652.300 0,70 5.356.610,00

UKUPNO 21.863.500 15.304.450,00

2015-2021. godine

Asortiman Jedinica Prodaja u jedinicama Cena po jedinici u EUR Ukupan prihod u EUR

Gazirani sok - limun l14.888.000 0,75 11.166.000,00

Gazirani sok - pomoranda l8.016.600 0,75 6.012.450,00

UKUPNO 22.904.600 17.178.450,00

4. 5 Rashodi

Polazei od karakteristika tehnolokog procesa, projektovanog obima proizvodnje,kao i ostalih relevantnih aspekata vezanih za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje (navedenih u operativnom I marketing planu), mogu se projektovati rashodi preduzea koji obuhvataju: trokove sirovina i/ili repromaterijala

trokove ambalae

zavisne trokove nabavke

trokove plata

amortizacija

trokove energenata

trokove investicionog odravanja

trokove osiguranja

trokove marketinga

trokove platnog prometa

poreze

ostale trokove poslovanja

Trokovi sirovina i ambalae odreuju se na osnovu podataka iz plana nabavke I to mnoenjem projektovanik koliina I projektovanih cena.

Trokovi sirovina u EURVrsta troka Jedinica Godinji troak 2013. u EUR Godinji troak 2014. u EUR Godinji troak 2015-2021. u EUR

Konzervirana bazna sirovina kg2.595.127,80 2.722.008,24 2.851.627,68

Aroma kg656.598,60 688.700,88 721.496,16

CO2 kg16.550,45 17.359,63 18.186,28

eer kg541.954,40 568.451,52 595.520,64

UKUPNO 3.810.231,25 3.996.520,27 4.186.830,76

Trokovi ambalae u EURVrsta troka Godinji troak 2013. u EUR Godinji troak 2014. u EUR Godinji troak 2015-2021. u EUR

PET boce od 1,5l 341.683,32 361.622,62 378.842,75

PET boce od 0,5l 1.490.000,00 1.563.678,95 1.638.135,56

Staklene boce od 0,25l 892.500,00 918.267,84 961.994,88

Gajbe za staklene flae 41.070,00 41.070,00 41.070,00

Polietilska folija za pakovanje 919,80 935,13 942,80

Etikete za flae od 1,5l i 0,5l 964.255,96 1.013.155,52 1.061.398,63

Etikete za flao od 0,25 238.850,00 245.745,96 257.448,15

Zatvarai 477.921,32 527.566,74 523.599,16

UKUPNO 4.469.141,92 4.695.081,36 4.887.622,52

Zavisni trokovi nabavke odreuju se na osnovu podataka iz plana nabavke a odnose se na broj potrebnih kamiona za transport, cenu transporta, itd.

Vrsta troka Godinji troak po parametru Godinji troak 2013. u EUR Godinji troak 2014. u EUR Godinji troak 2015-2021. u EUR

Carinski trokovi 10,00%381.023,13 399.652,03 418.683,08

Tranport 1.000,00 83.000,00 90.000,00 96.000,00

pedicija 100,00 8.300,00 9.000,00 9.600,00

UKUPNO 472.323,13 498.652,03 524.283,08

Trokovi radne snage podrazumevaju iznos koji je neophodno obezbediti za isplate plata zaposlenima, a izraunavaju se na osnovu planiranog broja radnika (po grupama) i prosene plate za svako radno mesto.

Radno mestoBroj radnikaProsena mesena neto plata po radniku u EURGodinji troak plate u2013-2021. u EUR

Generalni direktor1900,0018.900,00

Zamenik dir1700,0014.700,00

Dir p-nje1700,0014.700,00

Referenti prodaje3400,0025.200,00

Referenti za prijem i izdavanje robe4250,0021.000,00

Radnici u proizvodnji20300,00126.000,00

Radnici u operativi3300,0018.900,00

Pratee osoblje4200,0016.800,00

UKUPNO37256.200,00

Amortizacija se odreuje na osnovu korisnog veka trajanja sredstava I na osnovu nabavne vrednosti. Korisni vek trajanja sredstava je odraen u operativnom planu I predstavlja osnov za odreivanje amortizavione stope. Godinja amortizaciona stopa dobija se kao kolinik 100% i korisnog veka trajanja sredstava izraenog brojem godina.

Stalna imovina Nabavnavrednost u EUR Amortizacionastopa Godinjaamortizacija u EUR 2013.2014.2015.

Objekat150.000,00 2,50%3.750,00 146.250,00 142.500,00 138.750,00

Tehnoloka oprema1.181.250,00 10,00%118.125,00 1.063.125,00 945.000,00 826.875,00

Elektro oprema67.204,00 5,00%3.360,20 63.843,80 60.483,60 57.123,40

Transportna sredstva781.601,00 10,00%78.160,10 703.440,90 625.280,80 547.120,70

Sadanja vrednost 2.180.055,00 203.395,30 1.976.659,70 1.773.264,40 1.569.869,10

Godinja amortizacija 203.395,30 203.395,30 203.395,30

Trokovi energenata obuhvataju trokove uslovljene procesom proizvodnje (na osnovu normative utroaka) kao i ukupne godinje koliine za fiksne utroke. Pored trokova elektrine energije, oni obuhvataju i trokove goriva koje je neophodno za obavljanje transporta.Vrsta troka Jedinica Cena u EUR po jedinici Godinji troak 2013. u EUR Godinji troak 2014. u EUR Godinji troak 2015-2021. u EUR

Elektrina energija (vezana za tehnoloku opremu) Kwh0,05 1.041.120,00 1.093.175,00 1.145.230,00

Elektrina energija (fiksni deo) Kwh0,05 5.000,00 5.000,00 5.000,00

Dizel gorivo (fiksni deo) litar1,38 13.800,00 13.800,00 13.800,00

UKUPNO 1.059.920,00 1.111.975,00 1.164.030,00

Investiciono odravanje odreuje se kao procenat od iznosa stvarnih ulaganja i ovi podaci preuzeti su iz operativng plana.Vrsta troka Parametar Godinji troak po parametru Godinji troak 2013-2021. u EUR

Objekat stvarna ualganja0,50%750,00

Tehnoloka oprema stvarna ualganja1,00%11.812,50

Elektro oprema stvarna ualganja1,00%672,04

Transportna sredstva stvarna ualganja3,00%23.448,03

UKUPNO 36.682,57

Trokovi osiguranja odreuju se na osnovu cena koje vladaju na tritu, odnosno na osnovu tarifa osiguravajuih preduzea Dunav AD, kod koga je preduzee osigurano.

Vrsta troka Parametar Godinji troak po parametru Godinji troak 2013-2021. u EUR

Objekat stvarna ulaganja0,20%300,00

Tehnoloka oprema stvarna ulaganja0,40%4.725,00

Elektro oprema stvarna ulaganja0,20%134,41

Transportna sredstva stvarna ulaganja3,00%23.448,03

Radnici broj radnika140,00 5.180,00

UKUPNO 33.787,44

Trokovi marketinga su projektovani u planu prodaje, i obuhvataju trokove promotivnih aktivnosti (reklame I propagande). Za predvieni investicioni period oni e iznositi:Vrsta troka Godinji troak 2013 - 2021. u EUR

Reklama i propaganda404.631,00

Reprezentacija25.579,00

UKUPNO430.210,00

Trokovi platnog prometa izraunavaju se na osnovu projektovanog godinjeg prometa (ukupnog prihoda) i visine provizije koju naplauju poslovne banke.Vrsta troka Parametar Godinji troak poparametru Godinji troak 2013. u EUR Godinji troak 2014. u EUR Godinji troak 2015-2021. u EUR

Provizija ukupan prihod0,18%26.236,22 27.548,01 30.921,21

Konverzija nabavna vrednost sirove kafe0,30%11.430,69 11.989,56 12.560,49

UKUPNO 37.666,92 39.537,57 43.481,70

Trokovi poreza obuhvataju porez na imovinu, naknadu za korienje graevinskog zemljita (zavisi od lokacije) i naknade za isticanje firme na poslovnom prostoru (zavisi od lokacije).Vrsta troka Parametar Godinji troak poparametru Godinji troak 2013-2021. u EUR

Porez na imovinu stvarno ulaganje u objekat0,40%600,00

Naknada za korienjegradjevinskog zemljita 2.000,00

Naknada za isticanje firme naposlovnom prostoru 2.000,00

UKUPNO 4.600,00

Ostali trokovi poslovanja obuhvataju sve ostale izdatke koji nisu zasebno prikazani.Vrsta troka Godinji troak 2013-2021. u EUR

PTT15.000,00

Slubena putovanja10.000,00

Lini rashodi5.000,00

Komunalne usluge5.000,00

Ostalo21.000,00

UKUPNO56.000,00

4.6 Sintetiki finansijski izvetaji

4.6.1 Bilans uspeha

Sintezom svih prethodnih prorauna dolazi se do podataka na bazi kojih se moe izvriti projekcija bilansa uspeha.

u EUR

2013.2014.2015.

Ukupan prihod 14.575.680,00 15.304.450,00 17.178.450,00

Prihod od prodaje proizvoda 14.575.680,00 15.304.450,00 17.178.450,00

UKUPNI RASHODI 10.987.851,73 11.470.526,98 11.895.777,74

Trokovi sirovina 3.810.231,25 3.996.520,27 4.186.830,76

Trokovi ambalae 4.469.141,92 4.695.081,36 4.887.622,52

Zavisni trokovi nabavke 472.323,13 498.652,03 524.283,08

Trokovi plata 256.200,00 256.200,00 256.200,00

Amortizacija 203.395,30 203.395,30 203.395,30

Trokovi energenata 1.059.920,00 1.111.975,00 1.164.030,00

Investiciono odravanje 36.682,57 36.682,57 36.682,57

Trokovi osiguranja 33.787,44 33.787,44 33.787,44

Trokovi marketinga 430.210,00 430.210,00 430.210,00

Trokovi platnog prometa 37.666,92 39.537,57 43.481,70

Trokovi poreza 4.600,00 4.600,00 4.600,00

Ostali trokovi 56.000,00 56.000,00 56.000,00

Kamata 117.693,21 107.885,44 68.654,37

BRUTO DOBITAK 3.587.828,27 3.833.923,02 5.282.672,26

Porez na dobitak 358.782,83 383.392,30 528.267,23

NETO DOBITAK 3.229.045,44 3.450.530,72 4.754.405,04

KUMULATIVNI NETO DOBITAK 3.229.045,44 6.679.576,16 11.433.981,20

4.6.2 Izvetaj o novanim tokovima

Izvetaja o novanim tokovima razlikuje se od bilansa uspeha po osnovu:

iskljuenja amortizacije iz odliva,

dodavanja odlivima otplate kredita i

prilivima u poslednjoj godini dodata je rezidualna vrednost, kao zbir sadanje vrednosti stalne imovine na kraju roka trajanja projekta (iz tabele amortizacije) i vrednosti trajnih obrtnih sredstava u godini punog kapaciteta (iz tabele obrauna trajnih obrtnih sredstava).

u EUR

2013.2014.2015.

UKUPNI PRILIVI 14.575.680,00 15.304.450,00 17.178.450,00

Prihod od prodaje proizvoda 14.575.680,00 15.304.450,00 17.178.450,00

Neto rezidualna vrednost projekta

UKUPNI ODLIVI 11.143.239,26 12.052.408,79 12.622.534,47

Trokovi sirovina 3.810.231,25 3.996.520,27 4.186.830,76

Trokovi ambalae 4.469.141,92 4.695.081,36 4.887.622,52

Zavisni trokovi nabavke 472.323,13 498.652,03 524.283,08

Trokovi plata 256.200,00 256.200,00 256.200,00

Trokovi energenata 1.059.920,00 1.111.975,00 1.164.030,00

Investiciono odravanje 36.682,57 36.682,57 36.682,57

Trokovi osiguranja 33.787,44 33.787,44 33.787,44

Trokovi marketinga 430.210,00 430.210,00 430.210,00

Trokovi platnog prometa 37.666,92 39.537,57 43.481,70

Trokovi poreza 4.600,00 4.600,00 4.600,00

Ostali trokovi 56.000,00 56.000,00 56.000,00

Kamata 117.693,21 107.885,44 68.654,37

Otplata kredita 0,00 401.884,81 401.884,81

Porez na dobitak 358.782,83 383.392,30 528.267,23

NETO PRILIV 3.432.440,74 3.252.041,21 4.555.915,53

KUMULATIVNI NETO PRILIV 3.432.440,74 6.684.481,95 11.240.397,48

4.6.3 Bilans stanja

Polazei od sredstava koja su neophodna za kontinuirano i nesmetano obavljanje procesa proizvodnje, kao i predvidjenih izvora iz kojih e data sredstva biti finansirana moemo projektovati bilans stanja preduzea.

u EUR

31. 12. 2013.31. 12. 2014.31. 12. 2015.

AKTIVA (A+B) 8.215.076,17 11.400.271,73 15.983.697,90

A Stalna imovina 1.976.659,70 1.773.264,40 1.569.869,10

Objekat 146.250,00 142.500,00 138.750,00

Tehnoloka oprema 1.063.125,00 945.000,00 826.875,00

Elektro oprema 63.843,80 60.483,60 57.123,40

Transportna sredstva 703.440,90 625.280,80 547.120,70

B Obrtna imovina 6.238.416,47 9.627.007,33 14.413.828,80

Zalihe 1.550.847,73 1.624.642,18 1.694.175,90

Potraivanja 1.214.640,00 1.275.370,83 1.431.537,50

Gotovina u trajnim obrtnih sredstvima 40.488,00 42.512,36 47.717,92

Gotovina iz neto priliva 3.432.440,74 6.684.481,95 11.240.397,48

PASIVA (C + D + E) 8.215.076,17 11.400.271,73 15.983.697,90

C Kapital 6.432.171,69 9.991.146,71 14.952.534,10

D Kratkorone obaveze 979.134,86 1.007.240,15 1.031.163,80

Dobavljai 555.900,05 584.005,35 607.928,99

Obaveze po osnovu plate 21.350,00 21.350,00 21.350,00

Deo kredita koji dospeva naredne godine 401.884,81 401.884,81 401.884,81

E Deo kredita koji dospeva za vie od godinu dana 803.769,62 401.884,81 -

4.6.4 Sadanja vrednost ulaganjaDatum ulaganjaIznos u EURFaktor akumulacije /Diskontni faktorSadanja vrednost ulaganjana dan 31.12.2012. u EUR

31. mart 2011.3.168.7721,048809 3.323.436,11

30. jun 2012.212.6931,016012 216.098,61

UKUPNO3.381.465 3.539.534

4.6.5 Ekonomski tok

Razlika izmeu ekonomskog toka sa aspekta preduzea i novanog toka, ogleda se u tome da su iz odliva ekonomskog toka iskljuuje otplata kredita i da se u ekonomski tok ukljuuje investiciono ulaganje.31.12.2012.2013.2014.2015.

UKUPNI PRILIVI 14.575.680,00 15.304.450,00 17.178.450,00

Prihod od prodaje proizvoda 14.575.680,00 15.304.450,00 17.178.450,00

Neto rezidualna vrednost projekta

UKUPNI ODLIVI 10.963.239,26 11.470.523,98 12.040.649,66

Trokovi sirovina 3.810.231,25 3.996.520,27 4.186.830,76

Trokovi ambalae 4.469.141,92 4.695.081,36 4.887.622,52

Zavisni trokovi nabavke 472.323,13 498.652,03 524.283,08

Trokovi plata 256.200,00 256.200,00 256.200,00

Trokovi energenata 1.059.920,00 1.111.975,00 1.164.030,00

Investiciono odravanje 36.682,57 36.682,57 36.682,57

Trokovi osiguranja 33.787,44 33.787,44 33.787,44

Trokovi marketinga 230.210,00 230.210,00 230.210,00

Trokovi platnog prometa 37.666,92 39.537,57 43.481,70

Trokovi poreza 4.600,00 4.600,00 4.600,00

Ostali trokovi 56.000,00 56.000,00 56.000,00

Kamata 117.693,21 107.885,44 68.654,37

Porez na dobitak 378.782,83 403.392,30 548.267,23

NETO PRILIV (4.733.611,75)3.612.440,74 3.833.926,02 5.137.800,34

Investiciona ulaganja (apsolutni iznos) 4.733.611,75

KU