Slatko pomirenjeMonika Lasvel

1.

Lin Harison je podigla okovratnik kaputa i ubrzala korak. Dok su joj krupne pahuljice snijega padale po licu, pokušavala je da se probije kroz uličnu gužvu i stigne do prvog hotela.„Vrijeme je očajno“, primijetila je, pogledavši svoju prijateljicu.„Da“, složila se Sju. „Meteorolozi još nisu najavili poboljšanje. Ko zna koliko će ova vijavica potrajati.“„Strpi se samo malo“, tješila ju je Lin, i prišla velikoj crvenoj zgradi. Kada je otvorila velika metalna vrata, zapljusnuo ih je talas topline i dima.„Ovdje je ipak bolje!“ uzviknula je Sju, dok su prolazile diskretno osvijetljenim hodnikom.„Jeste“, uzdahnula je Lin. Bilo je malo nade da će pronaći neko slobodno mjesto. U Sali je vrvjelo kao u mravinjaku. „Ja ne mogu dugo izdržati stojeći. Noge su mi promrzle…“„Ni ja. Ali, ne treba paničariti. Vjerujem da ćemo pronaći slobodan sto.“Lin je samo djelomično odmahnula glavom i poslušno nastavila da se probija kroz gomilu. Kada je u dnu sale ugledala jedno prazno mjesto, odahnula je sa olakšanjem.„Šta sam ti rekla!“ uzviknula je pobjedonosno Sju, smještajući se na stolicu. „Znala sam ja da mi imamo sreće.“„Ovo izgleda prosto nevjerojatno, kao u vestern filmovima. Interesuje me još samo kako ćemo dobiti piće“, primijetila je Lin.„Pa, krajnje je vrijeme da upotrijebiš svoj šarm“, rekla je Sju uz zagonetan osmijeh. „Katkad mi se čini da si ti potpuno nestvarna osoba, Lin.“Lin je začuđeno podigla obrve.„Ti nisi nekako kao druge djevojke“, nastavila je zamišljeno Sju.„Zaista? A po čemu se ja to razlikujem od ostalih?“ upitala je Lin sa osmijehom na usnama.„Nećeš se naljutiti ako ti kažem? Znaš, ja te mnogo volim i ne želim da te povrijedim. Ne poznajem nikog u našoj redakciji ko te voli više od mene…“„I?“„Vidi… ti si uvijek lijepo obučena… ali kao da ne pridaješ tome baš mnogo važnosti.“„To ja tačno. Dalje?“„Pa, taj posao… Svi mi to radimo uglavnom zbog novca, a ti izgleda to voliš.“„I to je tačno“, potvrdila je Lin, očekujući da konačno čuje i ono najvažnije.„Ti kao da ne obraćaš pažnju na muškarce. Ne pamtim kada si posljednji put izašla na sastanak.“„U pravu si, ali mi nismo došli ovamo da vodimo razgovore o muškarcima, već da se pripremimo za posao“, upozorila ju je obazrivo Lin.„Sigurno se šališ?“ nasmijala se Sju. Njena pažnja je bila sve vrijeme usmjerena na veliki orkestar u dnu sale. Tek kada su muzičari odsvirali dok kraja jednu laganu melodiju, okrenula se prema svojoj drugarici. „Slušaj, ti možeš da brineš o prenosu rodea, ali meni to u ovom trenutku ne pada na pamet. Hoću da se opustim i uživam, a to isto preporučujem i tebi. Ko zna da li će nam ono staro njuškalo još koji put povjeriti ovako zanimljiv posao. Sada treba da iskoristimo priliku.“Lin je prasnula u smijeh. „Kako možeš tako nešto da kažeš za našeg šefa?“„Za njega jedino ne bih mogla da kažem da mi je simpatičan. Molim te, hoćeš li prošetati do bara i donijeti nam piće? Ovako možemo presjediti cijelo veče.“„Svakako, sve ću učiniti za tebe“, odgovorila je Lin i odlučno ustala. Međutim, kada je ugledala čitavu povorku nametljivaca, njena odvažnost je popustila. S mukom je uspjela da se savlada i ne pobjegne nazad za sto.„Da li mogu da ti pomognem, mala?“ iznenadio ju je glas pored šanka.Lin je brzo skrenula pogled sa tog sredovječnog čovjeka. Miris pića koji se širio oko njega bio je vrlo neprijatan, pa se trudila da na što uljudniji način brzo okonča ovaj slučajan susret.

„Ne, hvala. Snaći ću se nekako i sama.“„Ti si iz Teksasa?“„Ne, iz Oklahome. Stanujem u Tulsi“, odgovorila je nervozno.„O, pa to je divno! Znači, mi smo zemljaci. Hajde, dušo, dozvoli starom Henku da učini nešto za tebe!“Lin se slabo osmjehnula. Nije bila sigurna kako treba da postupi u ovoj situaciji.Henk je vješto iskoristio njeno oklijevanje. „Hajde, Valtere“, okrenuo se prema mladom barmenu. „Usluži ovu djevojku. Zar ne misliš da već nekoliko minuta bezuspješno pokušava da dobije piće?“„Izvini, srce“, iscerio se Valter. „Izvoli, smjesti se, za tebe je rezervisano najbolje mjesto.“Lin ga je pogledala s prezirom. Njegovo lijepo lice joj se nije učinilo nimalo simpatičnim. „Ne bih da sjednem. Želim samo dva pića da ponesem za sto.“„Dva pića, naravno. Jedno za tebe, a drugo za mene…“„Učini onako kako ti je rečeno“, ljutito ga je prekinuo Henk.„Ti nemoj da se miješaš, stari!“Lin je odjednom osjetila strah. Iako je bila svjesna toga da joj se, u stvari, ništa ne može dogoditi, zadrhtala je. „Nije važno, Henk.“ Pokušala je da spriječi incident. „Nisam baš mnogo žedna.“„Ne, ti si ovdje gost i treba da budeš pristojno uslužena.“„Ali…“Kada je mladić u slijedećem trenutku dohvatio Henka za prsa, Lin je pomislila da joj izmiče tlo pod nogama. „Ne!“ vrisnula je na sav glas i natjerala mnoge posjetioce da pogledaju u njihovom pravcu.„Ovoga puta si dobro prošao, ali više se nećeš izvući“, zaprijetio je barmen. „Slušaj, žutokljunac, mogao bh da se borim sa pet takvih kao što si ti.“„Šta?“ zagrmio je uvrijeđeno mladić spreman da ponovo nasrne na Henka. „Koga ti to podcjenjuješ?“ Ispružio je energično pesnicu.A onda, kada se očekivala najveća gužva, odjednom je nastao tajac. Jedna snažna ruka se promolila kroz gomilu i nevjerojatnom lakoćom odgurnula mladog napasnika u stranu. Sve se odigralo tako brzo da Lin nije imala vremena da shvati šta se zapravo dešava.„Harisone! Kako sam samo mogao da zaboravim da ti nanjušiš kada je Tarner u nevolji“, promrmljao je Valter, dižući se s poda. „Stvarno si prokleto žilav momak.“Lin se radoznalo izdigla na prste da vidi ko je treći muškarac, ali joj je Henk zaklonio vidik. Kada su se ljudi oko njih vratili na svoja mjesta, Henk je progovorio. „Dođi da te upoznam sa mojim prijateljem. Upravo me je spasio modrice. Veliki je drugar, iako nije iz Oklahome.“Ne obazirući se na njeno opiranje, Henk ju je uzeo za ruku i poveo na drugi kraj šanka. „Rasti, evo, zbog ove mlade dame je došlo do nesporazuma.“ Nasmijao se veselo.Lin je raširila oči od čuda.„Zdravo, Lin“, odvratio je Harison uz osmijeh. „Daleko si od kuće, zar ne?“Zvuk njegovog mekog, teksaškog akcenta izazvao je treptaje u njenom tijelu. Prisjetila se kako je bilo lijepo u njegovom zagrljaju, kako je uživala u tihom šaputanju na uho…„Ne baš“, odgovorila je. „Ili ti možda ne znaš gdje je sada moja kuća?“ brzo je shvatila u čemu je zapravo stvar. Poslije razvoda on se nikada nije potrudio da pronađe nju i njen dom.Na Harisonovim usnama je zatreptao ironičan osmjeh. „Samo sam pretpostavljao da još uvijek živiš na Havajima. Nemoj mi reći da si se umorila od turista i pijeska!“ zakikotao se.Ova opaska ju je malo zbunila. „Trebalo je da ti bude jasno da se ja nikada ne mogu pomiriti s tatinim načinom života.“ Prigušila je emocije i pogledala ga hladno.On je samo lijeno slegnuo ramenima kao da ga ovaj razgovor zamara.Lin je bila uvrijeđena njegovim arogantnim ponašanjem i nezainteresovanošću i jedva je čekala da dođe kraj ovom slučajnom susretu.

„Ti poznaješ ovu malu, Rasti?“ podsjetio ih je Henk na svoje prisustvo. „Oh, baš sam naivčina! Kako sam samo mogao da zaboravim da ti poznaješ sve zgodne djevojke?!“Harison je nabrao čelo. „Mi smo stari znanci, Henk. Ovo je Lin…“ Oči su im se srele na trenutak. „Još uvijek Harison“, promucala je ona. Imala je utisak da je njegovo lice promijenilo boju poslije ove vijesti, ali kad se malo pribrala, zaključila je da griješi. Njega već odavno ne interesuje šta se sa njom zbiva.„Znači, vas dvoje ste rođaci?“ oglasio se ponovo Henk.„Ne, nismo u srodstvu“, odgovorio je Rasel suho. „Lin je moja bivša žena.“Henk nije mogao da dođe sebi od zaprepašćenja. „O, Rasti, neka sam proklet ako… Ja sam samo…“„Henk je bio vrlo ljubazan i htio je da mi pomogne da dođem do pića.“ Oslobodila ga je Lin nevolje.„Aha, da, skoro sam zaboravio na to. Šta si ono željela? Reci samo i odmah ću ti donijeti.“„Dva piva. Prijateljica me čeka za stolom“, objasnila je.Kada je Henk otišao i kada se našla sama oči u oči sa Raselom Harisonom poželjela je da potrči prema vratima i pobjegne u tamu. No, kako je vidjela da su joj izgledi da se probije kroz gomilu vrlo slabi, samo se nervozno premjestila s noge na nogu i krajičkom oka pogledala u svog bivšeg muža.„Čestitam ti na uspjehu. Stigao si do vrha. Sada mora da si sretan zbog toga.“„Pa, ne bih to mogao da formulišem tako jednostavno“, progovorio je on poslije nekoliko trenutaka mukle tišine. „Godinama sam želio da budem prvi… A kada sam stao na pobjedničko postolje, osjetio sam nezadovoljstvo…“Lin je razrogačila oči od čuda. Od Rasela Harisona je mogla da očekuje sve: naduvenost, opsjednutost samim sobom, pohlepu… ali ne i gorčinu.Poslije toga je nastala duga neprijatna tišina. Rasel je pripalio cigaretu gledajući u lica oko šanka. Izgledao je nesrećan. Lin se sažalila na njega.„Evo, mala, stiže i tvoje piće“, iznenadio ju je Henk.„Mnogo vam hvala i izvinite što sam vas uvukla u nevolju.“„Zaboravi to. Nisi ti kriva. Valter i ja nikada nismo bili prijatelji.“„tako nešto sam i mislila.“„Koliko još namjeravaš da se zadržiš u gradu?“ nastavio je muškarac i značajno je pogledao. „Rasti bi mogao da ti pokaže okolinu dok ne počne takmičenje.“Lin je osjetila snažan drhtaj. „Sigurna sam da je Rasti zauzet i da ima mnogo važnija posla. Sem toga, ni ja nisam ovdje na godišnjem odmoru“, izjavila je naizgled hladnokrvno. „A sada, momci, ako nemate ništa protiv, ja bih se vratila svojoj prijateljici. Drago mi je što sam vas upoznala, Henk.“ Nasmiješila se u znak pozdrava.„Meni je ovaj susret pričinio veliko zadovoljstvo. Nadam se da ćemo se vidjeti još koji put do kraja takmičenja, mala.“Prije nego što je koraknula, Lin je nesvjesno pogledala prema Harisonu. Njegove usne su bile razvučene u ciničan osmijeh. „Bilo je ugodno ponovo te sresti, Rase“, promucala je i udaljila se.

„Već sam pomislila da se uopšte nećeš vratiti“, prekorjela ju je Sju kada je stigla do njihovog stola. „Pobogu, šta se dogodilo? Zašto si tako blijeda u licu? Lin, da ti nije pozlilo? Hajde da krenemo u hotel!“„Ne brini, sve će biti u redu“, umirivala ju je Lin, skrivajući ispod stola drhtave ruke. „Ja sam… samo… naletjela na nekog“, oborila je glavu.„Dobro je, već sam pomislila da je na Teksas pala atomska bomba.“„Ni ovo što se desilo nije manje strašno.“„Lin, da li si pri svijesti?“

„Upravo sam vidjela bivšeg muža“, promucala je slabim glasom. Tople suze koje je sve do tada skrivala, krenule su kao bujice niz obraze.Sju ju je pogledala zgranuto. Njoj uopšte nije bilo poznato da je Lin nekada bila udata. „Mnoge žene svakoga dana sreću svoje bivše muževe.“ Trudila se da bude praktična. „Uzgred, šta tvoj bivši muž radi ovdje? Stanuje negdje u blizini?“„Ja sam bila u braku sa Raselom Harisonom, velikim šampionom u rodeu. Prošlo je pet godina od kada smo se rastali…“ Nije bila u stanju da završi misao.„O, za ime svijeta!“ zgranula se Sju. „Kada si ga vidjela posljednji put? U sudnici na razvodu?“Lin je pokunjeno oborila glavu. Rijetko je govorila o svojoj bolnoj prošlosti. Ali, Sju je bila njena bliska prijateljica i zato joj je dugovala neka objašnjenja. „Ne, ja nisam išla na parnicu. To je obavio moj advokat. Kada se sve završilo, našla sam obavještenje u poštanskom sandučetu.“„Ti si jedna vrlo nepromišljena djevojka. Znaš, ne bih voljela da ti držim bukvicu… ali kada si prihvatila ovaj posao, trebalo je da budeš spremna na susret sa Raselom. On je ovdje najpoznatiji kauboj i nijedan novinar ga ne može zaobići…“Lin je prislonila dlan na užaren obraz. „Ne želim više da razgovaram o tome. A što se susreta tiče, bila sam od početka svjesna da je to nešto neizbježno, ali sam se nadala da ćemo biti na većoj distanci.“„Hajde, uzmi svoj kaput!“, naredila je Sju i ustala sa stolice.„Polako! Neću da ti pokvarim veče“, protivila se Lin.„Lice ti je blijedo kao kreč. Postoji opasnost da se srušiš na pod svakog trenutka, a to ne bi bilo nimalo prijatno… Možda bi samo donijelo još veće nevolje, ako bi se Harison našao u blizini.“„Baš sam kukavica!“ optužila je sebe naglas. Kod kuće u Tulsi zamišljala je da će ponovno viđenje sa Raselom proći bezbolno i nezapaženo… Ah, kako je samo bila glupa i naivna!„Nema nimalo pameti u tvojoj glavi, gospođice. Tvoj boravak ovdje to upravo potvrđuje.“ Sju se okrenula prema gomili oko šanka. „Da li je on još tamo?“„Ne znam“, promrmljala je Lin nervozno. „To uopšte nije ni važno. On meni nema više šta da kaže.“ Proteklih pet godina ćutanja su joj sve rekli. Kada se našla napolju, u tami i na vijavici, Lin je malo došla k sebi. „umorna sam i ne mogu da dočekam trenutak kada ću spustiti glavu na jastuk.“„Hoćeš li… Da li ima još nešto što želiš da mi kažeš?“ upitala ju je Sju s puno razumijevanja prije nego što je uključila motor automobila.„Ne. Sve što želim je da zaboravim ovo prokleto veče i dobro se naspavam.“„Kako ti odlučiš. Ali, ako ti nekada bude bio potreban drug, meni se slobodno možeš obratiti.“„Hvala ti, Sju.“

2.

Te noći, Lin je još dugo vremena provela nepomično ležeći u krevetu i gledajući u svjetla sa susjednih prozora. Bila je premorena, ali san joj nije nikako dolazio na oči. Nije mogla da pobjegne od sjećanja koja su joj izazivala suze.Zašto je prihvatila ovaj poslovni aranžman? Zašto je bila tako naivna?Zato što je negdje duboko u svom srcu osjećala potrebu da ponovo vidi Rasela Harisona. Samo o tome je i razmišljala svih ovih dugih godina. Kada joj je gospodin Henderson ponudio da prenosi finale, sve ono što je bilo skriveno u njoj ponovo je oživjelo, a normalan život je prestao. Mir koji je stvarala tako strpljivo i predano, odjednom se razrušio. Naravno, mogla je da odbije šefov prijedlog i zatraži neki novi zadatak, ali ona to nije učinila. Raselov lik je jače od magneta vukao njeno srce na rodeo. Otrovnom strijelom ga je pogodio još prve večeri. Sada joj je još samo ostalo da se pita kakav će biti konačan ishod.Suze su je gušile, ali se nije usudila ni da pisne. Nije željela ničije sažaljenje.Slijedećeg jutra, Lin se rano probudila. Glava ju je boljela zbog loše prospavane noći. Ustala je iz kreveta i tiho počela da se oblači.„Ne treba da hodaš na prstima.“ Nasmijala se Sju. „Ni ja nisam ljenjivica. Osjećaš li se sada bolje?“Tamni kolutovi oko njenih očiju su bili vrlo uočljivi. „Nekako ću preživjeti.“„U to ne treba sumnjati, ali… Zabrinuta sam za tebe. Ne znam kako će se završiti ovo naše službeno putovanje.„Zašto?“ iznenadila se Lin.„Zato što ćeš sigurno još koliko danas naletjeti na onog tvog kauboja. Nimalo ne bih željela da te vidim onako natmurenu kao sinoć.“„Sju“, počela je polako da bi prikrila podrhtavanje svog glasa. „To je za mene bio šok zato što sam ga srela tako iznenada i prvi put. Kada se to ponovo dogodi, znat ću već nekako da se snađem.“„Voljela bih da bude tako.“„Zar ne izgledam dovoljno samouvjereno?“„ne, ali ja mogu potpuno da te razumijem. Po slikama koje su objavljene u novinama, znam da je momak neodoljiv. Nije nikakvo čudo što se toliko godina nisi zainteresovala ni za jednog muškarca. Svi oni mora da ti izgledaju blijedo poslije veličanstvenog Rasela Harisona.“ Lin je ćutala kao zalivena. „Hajde, reci, kako je to biti u braku sa pravom zvijezdom“, nastavila je Sju da udovoljava svojoj radoznalosti. „Još nikada nisam srela djevojku koja je imala tu čast.“Lin se odsutno nasmiješila. „Morat ću da te razočaram, ali ja ne znam kako to izgleda. Kada sam se udala za Rastija, on je bio samo običan ukrotitelj divljih konja.“„'Rasti'? Ti ga tako zoveš? Mora da si bila ludo zaljubljena u njega!“„Da.“ uzdahnula je duboko. „Bila sam spremna da se zbog te ljubavi odreknem svega.“Sju se namrštila. „Nema razloga da budeš ljuta. Pa, i on je sigurno volio tebe. Zašto bi te inače zaprosio?“„I ja sam tako mislila“, slegnula je Lin ramenima. „Bolje rečeno, trudila sam se da sebe uvjerim u to. Ali, poslije razvoda morala sam da se pomirim sa činjenicom da je sve bilo samo varka.“„Hej, znam da se to mene ne tiče i da nije pristojno. No, ipak ću da pitam: zašto ste se rastali? Da nije on našao d…“Ciničnim smijehom Lin je prekinula ovu misao. „Ne, Rasti se nije sastajao s drugim ženama dok smo bili zajedno. Više bih voljela da je bilo tako. U tom slučaju bih možda mogla da se borim za njega. Ovako, protiv novca i slave nisam imala nikakve šanse.“„Hoćeš da kažeš da je svemu krivo rodeo-takmičenje?“ začudila se Sju.

„Da“, klimnula je glavom. „Više mu je bilo stalo do slave, nego do mene, najjednostavnije rečeno.“„Oh, žao mi je. To mora da te je strašno povrijedilo.“Još uvijek se nisam oporavila od rana, poželjela je da kaže, ali je ipak na kraju odustala od tako smjele izjave. „Jest, povrijedilo me je…“„Ko zna, možda je dobro što smo prihvatile prijenos finala. Možda ćete se vas dvoje ponovo sastati.“„Čuj, Sju, ja sam ovamo došla da obavim posao koji mi je povjeren, a ne da smišljam kako ću ponovo osvojiti Rasela Harisona. On je za mene već davno izgubljen. Znaj, ko se jednom opeče, taj poslije ne ulazi nepromišljeno u vatru.“„Tvoj boravak ovdje znači isto što i ulazak u plamen, draga moja“, zaključila je mirno Sju.Lin je zatvorila oči na trenutak da se koncentriše. „Sigurna sam da Rasel nema namjeru da oživljava stari pepeo, pet godina poslije razvoda, baš kao ni ja. To je sve daleka prošlost. Sem toga, sumnjam da ću ga više i sresti u karavanu od deset hiljada ljudi.“„Ne znam kako ti to zamišljaš, ali jedno mi je već sada jasno: Henderson neće biti nimalo oduševljen tvojim stavom.“Lin se nadala da će ovoj napornoj temi uskoro doći kraj. „Dobar novinar ne miješa svoj privatni život sa reportažom, ne zaboravi.“„Dobar novinar! Pobogu, pa ti si biće od krvi i mesa, a ne robot. Ili ja možda griješim?“„Ja ostajem ovdje.“ Uzela je Lin kaput i odlučno pošla prema vratima. „Posao mi je veoma važan u životu i ja namjeravam pošteno da ga završim. Sa Raselom ili bez njega, sasvim mi je svejedno. I još nešto, ne želim više da slušam o njemu.“Ponovo su progovorile tek na parkingu.„Kuda ćemo sada?“ upitala je Sju. „Do Marida?“„Da, najbolje će biti da odmah pođemo u centar događaja.“Sju je lako krenula autom i pronašla sebi put do izlaza, što baš nije bilo jednostavno među bujicom automobila.Kada su stigle na odredište, na nebo su počeli da se navlače sivi oblaci.„Stadion je vrlo impresivan“, primijetila je hladno Sju.„Da, jedan od najljepših na svijetu.“Sju se glasno nasmijala. „Govoriš tako zaneseno, kao neki fanatik. Mora biti da obožavaš rodeo.“Lin je samo postiđeno oborila glavu. Kako je mogla da prizna drugarici da joj je ovo mjesto drago zato što je na njemu prvi put srela Rasela? „Pa, ne znam, ali nekako mi se uvijek dopadalo ovdje. Valjda zato što je sama izgradnja kompleksa podigla toliku prašinu. Zamalo je došlo do političkog sukoba. Mnogi nisu htjeli da odobre finansiranje…“„Šališ se? Ako sam ja dobro informisan, onda rodeo igra zarađuje više od guvernera. Ja mislim da su oni što su se protivili bili u pravu. Jedan tako veliki zatvoren prostor ne donosi veliku korist. Pobogu,zar ti očekuješ da ja sve ovo prenesem na film?“ uzviknula je Sju i pokunjeno pogledala svoju kameru.„Potrudit ćeš se. A sada, hajdemo da vidimo konje. Ovamo svakodnevno donose šezdeset tona sijena za potrebe…“„Ti si stvarno pošteno uradila svoj domaći zadatak.“„Naravno, jedan novinar nikada ne smije da bude slabo informisan“, našalila se Lin, citirajući rečenicu koju Henderson ponavlja svakog dana.„Savjesna, nema šta! Ali, samo da znaš, ja ove nedelje hoću da se odmorim i nemam namjeru da opterećujem svoj mozak kojekakvim nepotrebnim činjenicama. Ti možeš da radiš kao mrav, ali sama. Lin, zašto toliko izgaraš na poslu?“ upitala je zamišljeno. „Kada ćeš već jednom naučiti da se opustiš i uživaš?“„Da li sam se ja možda nekada žalila da mi je teško?“

„Dobro, ali vidjet ćeš… prije ili kasnije ćeš mi priznati da sam ipak bila u pravu.“„Može biti, ali do tada, molim te, napravi nekoliko snimaka za najnoviji broj“, nasmijala se Lin.Dok je Sju fotografisala, ona je pošla uskim holom koji je vodio prema stajama.„Hej, mala, jesi li to ti?“ iznenadio ju je na pola puta glas iza leđa.„Da. Zdravo, Henk“, pribrala se brzo. Muškarac je sada izgledao sasvim drugačije nego uz prigušeno svjetlo u noćnom klubu. Lin se čak učinio veoma atraktivnim. Nadala se da će se i Sju složiti sa njenom ocjenom. Iz nekog smiješnog razloga, odmah ih je zamislila kao prikladan par.„Baš lijepo što smo se opet sreli, mala. Šta radiš ti ovdje? Loviš Rastija?“Lin je osjetila kako joj krv nekontrolisano juri u obraze. Nažalost, to joj se još uvijek događalo kao u osnovnoj školi. „Teško bi se tako moglo reći“, nakašljala se. „Moja prijateljica i ja“, tu je zastala i pokazala na Sju, „smo reporteri magazina 'Sport'. Možda ste čuli za taj list?“„Kako da ne! Redovno čitam svaki broj. Samo, malo pišete o rodeu.“ „Zato smo i došle ovamo – da ispravimo grešku. Sju, ovo je Henk“, upoznala ih ej kada se djevojka približila.„Drago mi je“, nasmijao se Henk i okrenuo se prema stazi na zvuk konjskog kasa. „Pogledajte samo, izvode na teren 'Zlatnu slavu'. Strašan konj! Učestvovao je u trideset četiri trke i oborio trideset igrača. Svi se plaše te beštije, samo jedan junak obožava da baš nju izvuče na kvalifikacijama.“ Značajno se okrenuo prema Lin.„Pretpostavljam da je Rasti taj“, odvratila je mirno, nimalo se ne uzbuđujući.„U pravu si, srce. A zašto ti već pakuješ taj aparat?“ pogledao je Sju. „Zar nećemo zajedno na ručak?“„Treba da obavimo još mnogo posla, Henk“, javila se Lin.„Dobro… Ali, vidjet ćemo se u klubu večeras?“„Svakako. Mi ćemo sigurno izaći“, odgovorila je Sju samouvjereno.„Divno!“ nasmijao se muškarac veselo i mahnuo im rukom na odlasku.

„Ne mogu prosto da vjerujem da si mi to učinila“, prekorjela je Lin svoju prijateljicu, čim su zatvorile vrata hotelske sobe. „Dobro znaš da ja ne želim da idem u taj prokleti klub. Zašto si onda, za ime svijeta, obećala Henku da ćemo doći večeras?“„Zato što je Henk Tarner vrlo prijatan i lijep muškarac. Iako ima oči samo za tebe.“„Tebi stvarno svašta pada na pamet! Kako si došla na tu suludu ideju?“„Nisam ja slijepa, Lin. Uzgred, treba da pokažeš tom svom kauboju da si se dobro snašla u životu i bez njega. Ako te slučajno sretne…“„Čudno rezonuješ, draga moja“, prekinula ju je ljutito Lin.„jesi li već spremna?“ Sju uopšte nije reagovala na njen gnjev. „Ne bih željela da se opet probijamo kroz onu gužvu. Bilo bi bolje da krenemo ranije.“„Da, odmah polazim.“U tom trenutku se oglasilo kucanje na vratima. Djevojke su izmijenile značajne poglede. Jedini čovjek koji je znao za njihovo prebivalište bio je gospodin Henderson. Bilo je malo vjerojatno da je u ovo doba dana zapucao čak iz Tulse da im održi neku bukvicu, kada je to mogao da učini i preko telefona.„Ko li je sada, do đavola“, promrmljala je Sju i odlučno zakoračila prema izlazu. „Koga tražite?“ upitala je zbunjeno, kada se našla oči u oči sa nepoznatim muškarcem.Pošto je pridošlica govorio vrlo tiho, Lin se osvrnula da ga bolje osmotri.„Rasele!“ uzviknula je zadržavajući dah od uzbuđenja. I ovog puta je bila potpuno nespremna za susret sa njim.

Harison je izgledao savršeno miran. Stajao je pred njom ruku duboko zavučenih u džepove svoje kožne jakne i hladna pogled. Oko usana mu je titrao ciničan osmijeh.„Lin, ja ću sići dolje na kafu“, progovorila je Sju i prekinula neugodnu tišinu koja je ušla zajedno sa Raselom.„Nema potrebe“, protivila se energično.„Vidjet ćemo se kasnije“, ostala je Sju pri svojoj odluci i zatvorila za sobom vrata.Kad su ostali sami, Lin se uplašila da će se u tišini čuti otkucaji njenog uzbuđenog srca.„Nadam se da vas nisam prekinuo u nečemu važnom“, rekao je Harison i došetao do fotelje.„Kako si me pronašao?“ upitala je, skrivajući iza leđa drhtave prste.„Pratio sam da na putu od Maride“, odgovorio je, osmjehujući se.„Ali mi nismo… nismo se odmah vratile u hotel“, zamucala je nesigurno Lin.„Niste, pa šta?“ Posmatrao je njeno lice sjajnih očiju, a zatim je svoj ispitivački pogled počeo lagan da spušta prema njenom tijelu.Lin se brzo udaljila od njega. Mora da ju je pratio cijelo popodne, prošlo joj je kroz glavu. „Nije mi jasno zašto si se toliko trudio da me pronađeš“, izjavila je hladno, kada je malo došla k sebi od njegovog pogleda. „Mi više nemamo šta da kažemo jedno drugom.“ Ti si meni sve rekao svojim ćutanjem, dodala je u sebi.„Naprotiv, mi moramo još mnogo stvari da raščistimo!“Lin se usudila da uperi oči prema njemu. Bilo joj je žao što ne može da mu čita misli. Poslije pet godina, on je poželio da govori sa njom. Zar to nije smiješno i neshvatljivo? Nažalost, nikada neće biti u stanju da razumije želje i potrebe čovjeka koji je jednom davno bio njen muž.„Mislim da nisi u pravu.“ Stisnula je usne. „Hoćeš li da popiješ nešto?“ upitala je da bi promijenila ovu za nju vrlo opasnu temu.Njeno pitanje kao da nije doprlo do njegove svijesti. „Tražio sam te na svakom takmičenju, ali tebe nije bilo. Čudi me što si se sada pojavila“, nastavio je da vodi razgovor u starom pravcu.„To ne treba nimalo da te čudi“, odvratila je ona hladno i uputila se prema malom baru.„Ne mogu nikako d zaboravim šta sam čuo prošle noći.“ Pogledao ju je ispitivački, prihvatajući ponuđenu čašu.„O čemu to govoriš?“„Kažu da si ovamo došla da radiš“, provukao je nervozno prste kroz kosu. „Zašto?“„Ljudi moraju da rade da bi se održali u životu“, odgovorila mu je Lin odsječno.„Ali ti ne moraš! Ti si moja žena! Tebi nije potreban posao.“Lin je dugo ostala nepomična. Trebalo joj je vremena da shvati značenje ovih riječi. O tome joj je govorio sada, poslije pet godina… Smiješno! Da joj je to rekao ranije, topila bi se od sreće…, ovako je bila samo zbunjena. Iz sjećanja su još jednom izronili prvi mjeseci poslije razvoda i njeno izmučeno, blijedo lice. Kako je tada bila sama, tužna i preplašen. Budućnost bez njega joj se tada činila kao tama. Sada, kada se pribrala i u radu našla novi smisao života, ovaj susret joj je ličio na komediju.„Pogriješio si! Ja sam bila tvoja žena, Rasele, i ti si me te uloge oslobodio još prije pet godina“, govorila je pribrano. „A šta sada očekuješ? Da se pretvaram da se ništa loše nije dogodilo među nama? Morat ćeš da priznaš da je to stvarno previše.“Harison je stisnuo usne od bijesa. „Ponudio sam ti poštenu alimentaciju, Lin.“„Ja sam tebi lijepo poručila preko svog advokata da mi nije potrebno ničije izdržavanje“, prošaputala je. Nije željela da mu pokaže koliko je sve to potresa, pa se okrenula i odšetala do prozora.„Naravno, ja ti sada ne mogu obećati da ću udvostručiti iznos… Ali, možeš biti sigurna da je u pitanju jedna pristojna suma. Nećeš morati ni prstom da mrdneš…“

Lin je stajala kraj prozora kao ukopana. Drhtala je cijelim tijelom, osjećajući iznenadnu slabost u koljenima. Sama njegova pojava u hotelu uzrokovala je u njoj šok, a sada, kada tome pridoda još i ovako besramno ponuđenu alimentaciju, pravo je čudo što se drži na nogama.Zar je moguće da se njena sudbina ponavlja? Zar će ponovo biti ponižena od istog čovjeka? Njegov novac! Njegov prokleti novac! Prezirala je te riječi. Bilo bi dobro kada bi takvu mržnju mogla da osjeća i prema Raselu Harisonu.„Pa, da te obavijestim, ja uživam u radu i nije mi potrebna tvoja pomoć.“ Pogledala ga je s prkosnim sjajem u očima. „taj slavno zarađeni novac pripada samo tebi!“Bila je toliko zaokupljena iznalaženjem riječi koje će joj pomoći da zaliječi svoj povrijeđeni ponos da nije ni primijetila kako se on približava. Kada je osjetila njegovu snažnu ruku na svom ramenu, uzavrela joj je krv u žilama. Jedva je skupila snagu da ga pogleda u oči. Lice joj je bilo blijedo kao kreč, a druge trepavice su se borile da sakriju suze.„Lin, zašto je sve na kraju ispalo tako? Zašto je jedan srećan brak morao da se završi tako neslavno?“Glas mu je bio blag, a oči tople. Ali na njegovu molbu, u njoj je iznenada izbio vulkan bijesa.„Znaš ti dobro zašto je moralo tako da se završi, Rase. Želio si da budeš najbolji, da nosiš zlatnu značku i imaš siguran račun u banci. To ti je bilo važnije od mene.“Rasel je zbog tih riječi zaustavio dah. Izgledao je kao čovjek koga su upravo ošamarili.„Hoćeš li ponoviti to, molim te?“ kao da nije vjerovao da je dobro razumio njene riječi. „Sve si to sama izmislila, zar ne? Ja tako nešto nisam nikada rekao.“Ona je ćutala. Njegovi prsti su je natjerali da podigne glavu i susretne se s njegovim pogledom.„Sve si izmislila sama!“ Tražio je potpuno priznanje.Lin je bila spremna na borbu, ali kada je osjetila njegov vreli dah na svom licu, riječi protesta su joj zamrle na usnama. Više od svega na svijetu je željela njegov zagrljaj i poljubac, a morala je da bude čvrsta i odoli tom iskušenju.„Rase… molim te, nemoj…“Na zvuk njenog molećivog glasa, u Raselu kao da je buknuo plamen. Zagrlio ju je silovito i svojim vrelim usnama potražio njene.U čvrstom zagrljaju njegovih snažnih ruku, priljubljena uz njegova mišićava prsa, lin je prestala da vlada svojim razumom. Tijelo joj je prožimala ista, stara struja i pokretala staru strast, kao da ih godine nikada nisu razdvajale. Preplavila ju je neopisiva radost što je ponovo uz voljenog čovjeka, pa mu je, oslobođena svih misli, pokazala koliko ga želi i koliko joj je potreban. Svjesna samo svojih čula i njegovog neodoljivog tijela, predavala mu se žestinom koju je on upravo želio.Nije se nimalo opirala kada su njegovi prsti vješto raskopčali dugmad na njenoj bluzi. Tek kada su mu se usne spustile niže ka njenom vratu, pred očima joj je zasjalo svjetlo razuma. Odlučno se oduprla rukama o njegove rudi i izvukla mu se iz zagrljaja.„Lin, šta ti je sad odjednom?“ Bilo je prigušenog bijesa u njegovom tonu.Skoro je zaplakala. On je samo još jednom grubo spustio svoje usne na njene, a zatim je zalupio za sobom vratima.Lin je nekoliko trenutaka stajala nepomično. Onda je odlučno izašla na hodnik i iz sveg glasa povikala: „Ne treba mi tvoj prokleti novac, Rasele Harisone! Jesi li me čuo? Ne pada mi na pamet da uzmem alimentaciju. Ja ne želim tvoju pomoć!“Kada se malo pribrala, shvatila je da je Rasel već daleko i da je čuju samo najbliži susjedi. Pognute glave je ušla u sobu i naslonila se na vrata. „Ja želim samo tebe, mili“, prošaputala je i dozvolila suzama da joj klize niz obraze.

3.

U klubu nije bilo ništa manje gužve nego prethodne večeri, samo što su Lin i Sju mnogo lakše pronašle slobodno mjesto. Kada ih je spazio, Henk je učtivo ustao od stola da ih pozdravi.„Dobro veče, djevojke. Dozvolite da vam predstavim Denija Felsa“, rekao je pokazujući da elegantnog muškarca pokraj sebe. „Njemu se ove godine pružila velika šansa da osvoji zlatnu značku. Nadajmo se da će je iskoristiti. Deni“, nastavio je poslije kratke pauze, „Ovo su Sju Vilijams i Lin Harison, reporterke magazina 'Sport'. Došle su ovamo da rodeo postave na naslovne strane, tamo gdje mu je i mjesto.“„Henku je skromnost nepoznata osobina“, našalio se Deni. „Rodeo kod nas još uvijek nije toliko popularan d bude na prvim stranama…“„Ali, bit će jednog dana“, stariji kauboj nije popuštao.„Odakle ste vi, Deni?“ upitala je Lin kada se Henk udaljio da donese piće. „Po vašem akcentu, ne bih rekla da potičete sa Jugozapada.“„U pravu ste, gospođice. Ja potičem iz Montane, ali kao i svi kauboji, rijetko odlazim kući i uglavnom živim u rodeo karavanu.“Lin je odsutno oborila pogled. Činilo joj se da joj je mozak za trenutak stao. A onda su misli vrtoglavo počele da klize prema jednom kauboju iz karavana.„Henk mi je rekao da ste bili udati za Rasela Harisona“, prodrmao ju je iz sna Denijev glas. „Nema igrača koji ne bi poželio da bude kao on. On je idol hiljadama.“Zadrhtala je pri pomenu Raselovog imena. Nije željela da razgovara o njemu, željela je da ga zaboravi. „Vi izgledate kao osjećajan, mladi čovjek. Čudi me da vas je zadivio jedan grubijan poput…“Denijevo lice se odjednom smrknulo. „Harison nije grubijan, gospođo. On je živa legenda. Znate, svim generacijama su potrebni junaci i ljudi kojima će se diviti. Tu je naš veliki atleta bez greške… Stotine mladih su čekale jednog dana stojeći na kiši satima, samo da se rukuju sa njim, a to nije mala stvar.“Da, stotine, možda i hiljade su zamišljale da je Rasel Harison čovjek bez greške, a samo ona je imala priliku da upozna njegove mane.„Nije teško impresionirati navijače rodea“, promrmljala je više za sebe.No, Deniju nije promakla njena primjedba. „Imam utisak da baš ne volite kauboje?“ pogledao ju je upitno.„Niste pogriješili.“„Mrzite ih?“„Samo jednog.“„Nadam se da taj nisam ja“, nasmijao se Deni veselo.Mladić je dobro znao na koga je mislila, ali joj namjerno nije pomenuo Raselovo ime, već je napravio šalu. Bila mu je skoro zahvalna zbog toga. „Ne, to niste vi, gospodine Felse“, odvratila je raspoloženo.Kada je orkestar zasvirao muziku za igru, Lin se izvinula svojim prijateljima i pošla do toaleta. Godinama nije plesala, a u Sali je bilo toplo i zagušljivo. Htjela je malo da se osvježi i smiri u samoći. Bila je potpuno odviknuta od dugih noćnih izlazaka.Desetak minuta kasnije, dok se vraćala prema stolu, dogodila joj se mala neprijatnost. Naletjela je kod šanka na jednog muškarca. Kada je podigla glavu da promuca izvinjenje, odjednom je zanijemjela. Prostrijelile su je sjajne oči Rasela Harisona.„Kuda ćeš?“ uhvatio ju je za mišicu.„Nazad… svojim prijateljima, ako nemaš ništa protiv“, izjavila je suho. Usne su joj još uvijek gorjele od njegovog poljupca i ona ih je nesvjesno dodirnula prstima. „A šta ako imam?“ upitao je ledeno.

Lin se trudila da bude ležerna. „Mislim date čekaju tvoje obožavateljke“, pokazala je na grupu djevojaka koje su gledale u njihovom pravcu. Cijelo njeno tijelo je snažno treperilo od ljubomore. Nije mogla da se pomiri sa činjenicom da u životu Rasela Harisona postoje druge žene. Ali, što da ne? On je sada slobodan muškarac, pokušala je da urazumi sebe. On više ne pripada njoj.„One će preživjeti i bez mene“, odgovorio je kroz smiješak.'Preživjeti'? Tu riječ je toliko puta ponovila u sebi od kada ga je izgubila. „Sigurna sam da ćeš se poslije brinuti…“„Zašto?“ prekinuo ju je. „Pa, ne daju mi one platu. Ja nisam ni pjevač, ni glumac, pa da zavisim od publike“, objasnio je mirno.I u ovom čovjeku mladi, naivni Deni je gledao heroja? Sreća što ne može da ga čuje u ovom trenutku. Nikada mu ne bi oprostio, samo bi se razočarao što je svim srcem bodrio jednog malodušnika.„Da“, nasmijala se cinično. „Svemoćni Rasel je pravi šampion. Njemu nje potreban niko, čak ni navijači. On sve može da uradi sam. Zašto ne probaš da uzjašeš na ragu i tako ne išetaš u arenu…“„Lin!“Bila je svjesna da pretjeruje, ali morala je da mu se osveti za duge neprospavane noći. „Ti svojim imenom uvijek možeš da postigneš odličan rezultat.“„Umukni!“ viknuo je i grubo je povukao prema podijumu za igru.Lin je počela da se opire. Posije onog poljupca u hotelskoj sobi, znala je da mu ne smije dozvoliti da je ponovo dotakne. „Šta hoćeš od mene?“„Ne mnogo, samo da igraš sa mnom kao u vrijeme kada smo bili muž i žena.“Oko Rasela se širio ukus viskija i Lin se zapitala kada je počeo da pije. Dok su bili zajedno nije imao tu naviku. Za dobro raspoloženje su mu bili dovoljni blagi kokteli i voćni sokovi. Njegov otac je umro u jednom sanatorijumu za alkoholičare i on se zato zaklinjao d nikada neće krenuti očevim stopama i posegnuti za žestokim pićima. Pomisao da se odjednom toliko izmijenio ispunila ju je tugom.„Treba li da oponašam glumicu i zagrlim te?“ upitala je kada su se pomiješali sa ostalim parovima.„To ti neće biti nimalo teško. Prije pet godina si odlično glumila. Nadam se da još nisi zaboravila kako se to radi“, promrmljao je bijesno.Lin je osjetila drhtavicu u svakoj pori svog tijela. Od njegovih grubih riječi je osjetila skoro fizički bol. Šta je htio time da kaže? Da se ona nekada pretvarala dok su bili u braku? Zar je moguće da tako misli?Rasel je imao urođeni smisao za ritam i bilo je pravo zadovoljstvo igrati sa njim. Nekada davno… ona je držala glavu na njegovom ramenu, dok joj je on nježno šaputao u kosu… A sada su bili ukočeni i na rastojanju, kao neki stranci.„Tamo u hotelu… Izvinjavam se što sam onako otišao. Ja sam htio samo da porazgovaram sa tobom“, progovorio je uz zvuke muzike. Glas mu je odjednom postao tužan. „Mislio sam da su stare navike izumrle…“ Slijedećeg trenutka, Rasel ju je povukao bliže sebi i spustio svoje usne na njene. Bio je to samo ovlašan poljubac, ali u Lin je zabrujao svaki damar.„Nema potrebe da se izvinjavaš“, rekla je hladno kada su im se usne razdvojile. „Otišao si na vrijeme.“„Zašto?“ odmjerio ju je pogledom. „Zato što bismo vodili ljubav da sam ostao još malo? Ili ćeš ti to pokušati da porekneš? Reci nešto, Lin!“ Ništa se nije moglo poreći. Rasel je prodirao u svaku njenu misao. „Ne“, počela je polako. „Neću ništa da negiram… Samo, da je do toga došlo, načinili bismo drastičnu grešku i mi to oboje dobro znamo.“Na ove riječi, on ju je uhvatio za bradu i natjerao je da ga pogleda. Iz očiju u je varničio bijes.

„Znamo li?“„Da“, odgovorila je odlučno, boreći se sa njegovim snažnim rukama. „Sada je već vrijeme da se vratim. Molim te, pusti me.“Muzika je uskoro utihnula, orkestar je napravio pauzu, a njih dvoje su još uvijek stajali sami na podijumu za igru. Rasel se pravio kao da ne primjećuje njen otpor. Nije se obazirao ni na mnoštvo ljudi nedaleko od njih. Privukao ju je na svoje grudi i strasno poljubio. Nije je pustio dok nije bio siguran da ju je dovoljno povrijedio i ponizio.„Nepodnošljiv si! Prezirem te!“ procijedila je kroz zube.„Dušo, ovo je tek polovina tvoje lekcije“, nasmijao se on cinično.

Kada se ponovo vratila za svoj sto, mir joj se vratio. Deni i Henk su bili vrlo pristojni i nisu pomenuli scenu sa Raselom. Lin nije znala kako da im zahvali za toliku pažnju. Niko je nije prisiljavao da se uključi u konverzaciju, pa je ostala još nekoliko trenutaka sa mislima koje su je mučile. Ne, neće dozvoliti sebi da jedan susret sa Raselom Harisonom uništi njeno spokojstvo, zaklinjala se. Kada se vrati u Tulsu, nastaviće normalan život i sve zaboraviti jednom zauvijek. Ima zanimljiv i dobro plaćen posao, koji joj pričinjava zadovoljstvo, nekoliko prijatelja i vjernu baku. Kod nje može d ode i kada joj krene loše, i kada osjeti želju da pobjegne i skloni se. U tom domu je uvijek čeka mjesto. Čovjeku mnogo znači jedna takva stvar. I? Zar joj to nije dovoljno za sreću?„Lin, smijem li da te zamolim za ples?“ osjetila je na svojoj ruci Henkovu.„Ah, da.“Deni i Sju su se već pomjerili po taktovima muzike. Po osmijehu na djevojčinom licu, Lin je zaključila da se ugodno zabavljaju.„Deni je zabavan momak, zar ne?“ upitala je. „Čini mi se da je mojoj prijateljici prijatno s njim.“Henk se nasmijao. „On je divan. Tako bih volio da ga vidim na pobjedničkom postolju.“„Imam utisak da i on živi za taj dan.“Muškarac je obuhvatio pogledom njeno lice. „Nisam baš siguran. Ako provede još koje veče sa vama, potpuno će zabraviti zašto je došao ovamo.“„Morat ću da upozorim Sju“, uzdahnula je Lin. „Šteta bi bila da se Deni zbog nas loše plasira. Ali, zar je baš sve naša krivica?“ počela je da se pravda. „Igrači treba sami da su svjesni da ne smiju ostajati u klubu do ovog doba…“„Nisam mislio tako. Htio sam da kažem da je dečko vrlo osjetljiv na tvoju blizinu. A za takmičara je najopasnije kad se zaljubi za vrijeme rodea.“Lin je oborila glavu da sakrije rumenilo u obrazima. „Henk, to je već pretjerivanje. On nije ovdje samo sa mnom.“„Tačno, ti nisi jedina djevojka. Ali, između tebe i Sju postoji ogromna razlika. Ona je odlučna, samostalna i temperamentna, umije odlično da se snađe bez muškarca. Ti si nešto drugo, Lin. Tebi je potrebna zaštita, vrlo si krhka i nježna. Deniju to nije promaklo.“„Nisi u pravu! Ja se već pet godina dobro snalazim bez muškarca i nije mi potrebna ničija zaštita. Dokazala sam da mogu da izađem sama na kraj sa nevoljama.“Henk je podigao obrve. „Može biti da je tako. Ali, da li si srećna zbog toga?“Njene oči su se odjednom ispunile bolom. Još jedan čovjek je lako prozreo njene misli. Zar ona ne može ništa da sačuva u sebi? „Henk, znam na šta misliš, ali sa mnom i Raselom je završeno. To je davno prošlo i nema smisla ponovo se podsjećati.“„Nisi u pravu, dušo. Ja Rasija poznajem sedam godina. Upoznao sam ga još dok je bio običan trener i ukrotitelj. Kada ga nisam vidio cijelu godinu, zabrinuo sam se da nije poginuo u nekoj nesreći. Znao sam da ga jedino smrt može odvojiti od konja. Tada nisam ni sanjao da si glavni razlog svemu bila ti… “ Lin je samo ćutala. „Kada s Rasti vratio poslije te godine“, nastavio

je Henk, „nisam mogao da vjerujem da se tako izmijenio. Došao je žilav i natmuren i takav j i ostao.“„On je sada postao veliki pobjednik“, primijetila je zamišljeno.„Da, postao je pobjednik. Osvojio je pet zlatnih značaka i tri puta je proglašen za najboljeg igrača u proteklih pet godina. Više valjda i nije mogao postići. Ali, ja sam uvijek imao osjećaj da je on u dubini duše vrlo usamljen čovjek.“Lin je jedva uspijevala da sakrije začuđenost. Henk je samo uzdahnuo. „Znam kako to izgleda. On je šampion, uvijek je okružen gomilom obožavatelja i lijepih žena. Ali, na kraju, on je ipak samo usamljenik.“Zaboga, pa ovaj Henk je naivan, prošlo joj je kroz glavu. Poslije sedam godina, on u Rasu još uvijek vidi sveca! Za to vrijeme bi i dijete progledalo.Lin je morala glasno da se nasmije. „Ti ne poznaješ Rasela tako dobro kao što misliš, Henk. Njemu nije potreban niko. Samo mu je pobjeda važna. Za sreću su mu potrebne samo zlatne značke i dolari. Kako se ono zove opasni divlji konj kog jaše?“„Zlatna slava.“„'Zlatna slava'! Nevjerojatno koliko ima simbolike u tome. Ta 'Zlatna slava' je isto tako uspješna, opasna i nedodiriva kao i Rasel Harison. Nije nimalo čudno što je baš tog konja izabrao za miljenika.“Bila je toliko zadubljena u misli da nije ni primijetila da je Henk prestao da je vodi po podijumu. Razbudila se tek na zvuk Raselovog glasa.„Hajde, stari“, govorio je preplićući jezikom i oslanjajući se jednom rukom na šank, „treba da se odmoriš malo. Ja ću odigrati ovu igru sa Lin.“Lin je gledala u njega sa nevjericom. Nikada do sada ga nije vidjela pijanog.„Ti nisi u stanju da igraš, Rase“, odgovorio je strpljivo Henk. „Zašto ne odeš u hotel i ne legneš da se odmoriš?“„Da se odmorim?“ proderao se Rasel, trudeći se da nadjača muziku. „Sreća što te dobro poznajem, inače bih pomislio da hoćeš da me se otarasiš.“Henk je slegao ramenima i ponovo pokušao. „Sutra uveče izlaziš u arenu. Nećeš moći da izdržiš ni tri sekunde u sedlu.“„Šta ti to buncaš, stari?“, nasmijao se Rasel i prišao Lin. „Dođi, dušo, ti znaš kako treba postupati sa Rasom!“Lin je mislila da će se onesvijestiti od viskija koji je izbijao iz njegovog daha.„Hajde, srce, da pokažemo ovom Henku šta je prava igra!“„Rasti, mislim da treba da poslušaš Henka. Ne bih voljela d te vidim kako sutra padaš iz sedla.“„Za to ne treba da brineš, mila. Sutra ću pobijediti i to samo za tebe.“Lin je molećivo pogledala prema Henku, tražeći pomoć.„Čuj, Rasti, bit će bolje da sad pođeš na spavanje. Sa Lin možeš plesati i poslije rodea“, zakoračio je Henk prema njemu.„A, ne, Lin i ja se ne razdvajamo…“Lin je duboko uzdahnula. Oči su joj prelazile sa Rasela na Henka, ali nije nalazila nikakvo rješenje.„Kako bi bilo da te ja povezem u hotel, Rasti?“ predložila je. „Mogli bismo zajedno popiti kafu.“„Lin, mislim da bi bilo bolje da to sredim ja“, opomenuo ju je Henk.Ona mu je samo dala bezglasan znak da se ne miješa.„Ali, ja bih da igram“, navaljivao je Rasel. „Hajde, dođi, mila“, vukao ju je bliže ostalim parovima.„Umorna sam i bole me noge, Rase. Ja radije ne bih plesala.“„Pa, zašto to nisi ranije rekla, dušo?“ pitao je nježno.

Lin je bila sretna što je postigla napredak. Možda će biti lakše nego što je mislila. „Pristaješ da te ja odvezem do hotela?“ upitala je nesigurno.„Samo ako ti to želiš.“ Rasel se sve više klatio u mjestu.„Odmah, samo da uzmem kaput.“Poslije kratkog objašnjenja sa Sju, Lin je prišla Harisonu i uhvatila ga ispod ruke. U širokoj sportskoj jakni izgledao joj je kao div. Nije smjela ni da pomisli kako će izaći na kraj sa njim, ako počne da se opire.„Hvala, Henk“, prošaputala je na izlazu. „Možda ćemo se vidjeti sutra uveče.“„Čuvajte se!“ bilo je sve što je Henk rekao prije nego što se vratio u salu.Kada su izašli napolje, pojavio se novi problem.Na parkingu, među mnoštvom kamioneta nije bilo jednostavno pronaći Raselov. Sem toga, Lin nije mogla da se osloni na njegovu moć prepoznavanja.„Jesi li siguran da je tvoj?“ upitala je, osvrćući se oko crvenog 'forda'.„A zašto ne bih bio?“, obrecnuo se on. „Samo idiot nije u stanju da prepozna svoje vozilo.“„Nisam to ni mislila“, slagala je. „Ali, ima mnogo sličnih automobila…“„Ne foliraj me, Lin“, presjekao je. Izvadio je iz džepa ključeve i pokušao da otvori vrata. Međutim, nikako mu nije polazilo za rukom da nanišani bravu.„Ja ću voziti“, podsjetila ga je Lin dok je otključavala. „Imaš li dovoljno povjerenja d mi ustupiš svoj kamionet?“ Htjela je da bude što je moguće blaža i uvjerljivija.„Mislite da sam pijan i nesposoban za vožnju, gospođo Harison, zar ne?“ uvrijedio se.„Ni govora! Samo, do sada još nisam imala šansu da vozim sličnu napravu, pa sam radoznala.“„Ako je tako, onda izvoli“, pokazao joj je velikodušno na sjedište za volanom.Lin nije čekala da joj dva puta kaže. „Kuda da vozim?“ upitala je kada je uključila motor.„Kud god želiš!“ odgovorio je zavalivši se u sjedište.„U tvoj hotel, Rase“, uzdahnula je umorno.„Pa što ne kažeš?“ pogledao ju je sjajnih očiju. „To nije daleko. Stanujem odmah preko puta tebe.“„Nećeš valjda zaspati?“ uplašila se Lin kada je spazila kako obara glavu. Znala je da ga pospanog ne može izvući iz kamioneta. Njene ruke su bile suviše slabe za njegovo snažno tijelo.„Ne brini, dušo“, nasmijao se Rasel glasno i položio šaku na njeno koljeno.I taj kratki dodir je bio dovoljan da u Lin zapali staru vatru. „Rase, molim te, budi pristojan ako želiš da i dalje imaš čitav kamionet“, opomenula ga je, trudeći se da se koncentriše na rijeku saobraćaja oko njih.„Šta je sa tobom?“ prasnuo je u nezadrživi smijeh. „Nekada nisi bila tako stidljiva. Sada crveniš kao neka šiparica.“ Podigao je ruku i pomilovao je po kosi.Ovoga puta je zadrhtala od bijesa. To je sve zbog viskija, trudila se da ostane mirna. Da je trijezan on joj sigurno ne bi smetao za vrijeme vožnje i treba da mu oprosti.„Stigli smo“, pokazala je na veliko bijelo zdanje. „Pomoći ću ti da izađeš.“On se nije protivio.Dok je Lin otključavala vrata njegove hotelske sobe, Rasel je stajao naslonjen na zid. Lin se čudila kako se još uvijek drži na nogama. Bio je zaista nevjerojatno snažan.Kada su ušli, pritisnula je prekidač i prostoriju je uskoro obasjalo blago svjetlo noćne lampe. U noćnoj tišini je skoro odzvonilo škljocanje ključa i Lin se nesvjesno okrenula.„Šta to radiš?“ upitala je.„Zaključavam. To mi je stara navika, zar si zaboravila?“Pogledi su im se sreli i Lin je zadrhtala od sjaja njegovih zamagljenih očiju. tako snažne emocije u njoj nije mogao da izazove ni jedan drugi muškarac.

„Imate li kafe-servis u hotelu?“ Tražila je spas u nekoj trivijalnoj temi. „Mogli bismo da poručimo nešto…“„Zaboravi na kafu“, počeo je Rasel da joj se približava. Zaustavio se tek kada je bio dovoljno blizu da je obuhvati oko struka. „Misli samo na mene… na nas…“ nagnuo se ka njoj i potražio njene usne. U iznenadnom naletu strasti, privukao ju je još čvršće sebi i poljubio je nestrpljivo i strasno. Nije je puštao iz zagrljaja dok u njoj nije izbila stara erupcija osjećanja.Sva ošamućena, čvrsto ga je zagrlila oko vrata.Vrelim usnama, Rasel je lagano prelazio preko njenog lica i vrata i na svakom mjestu koje je dotakao, njoj se činilo da je zapalio vatru. Svaki nerv u njenom tijelu je vibrirao. Činilo joj se da je pet godina spavala i da se sada odjednom probudila u životu o kome je samo maštala. Vođena iskusnim impulsima, Lin je potpuno zaboravila kako je provodila bezbrojne noći tužna i uplakana, mučena najstrašnijim mislima, ne znajući šta da čini. Vrata sjećanja su se ponovo otvorila pred njom…„Lin, mila moja… Tako si lijepa, tako neodoljiva. Znaš li da o našem susretu sanjam već godinama?“Njegov promukli glas ju je na trenutak vratio u stvarnost. „Rase, ja moram da idem…“„Nemoj, dođi sa mnom u krevet…“„Ne!“ viknula je, iako je svaki djelić njenog tijela govorio 'volim te, Ras'.„Reci 'da', mila.“ Poljubi ju je nježno u čelo. „Samo ostani sa mnom i sve će biti dobro, obećavam ti, jedina“, molio ju je. Ne tražeći njenu dozvolu, otkopčao joj je dugmad i pustio da joj bluza klizne niz ramena. „O, mila moja!“ promrmljao je, a zatim polako i nježno, kao da dodiruje mjehur od pjene, pružio je ruke i dotakao njene grudi.Lin nije mogla da vjeruje da čovjek ošamućen od viskija može da bude toliko pažljiv. „Nedostajao si mi, Rase. Ah, da samo znaš koliko si mi nedostajao!“ uzdisala je.„Pssst!“ ugušio je poljupcem ostatak njenih riječi. „Sada, kada smo opet zajedno, ne treba ničeg da se plašiš.“ Spustio je usne na njene grudi. „Tako si lijepa, Lin. Još si ljepša nego prije“, šaputao je poluzatvorenih očiju.Osjećala je kako mu se pokreti usporavaju, a disanje postaje ravnomjernije. Htjela je da iskoristi taj trenutak i udalji se od njega, ali ju je jedan blag dodir zadržao.„Ne ostavljaj me, Lin. Sve će biti u redu ako ostaneš sa mnom“, jedva je izgovorio.Sačekala je da se potpuno smiri, a zatim se udaljila od njega i navukla bluzu. Dok ga je posmatrala kako spava, pred očima su joj zatreperile slike iz davnih sretnih godina. Uspomene su bile tako žive, kao da se sve desilo juče.

4.

Kada je rodeo karavan stigao u Oklahoma Siti, njen rodini grad, bila je zima, decembar mjesec. Deset dana je trajalo takmičenje, a poslije finala grad je burno pozdravio šampiona.Samo što to tada nije bio Rasel Harison.To veče velike proslave, Lin je sama izašla u grad. To za nju nije bilo ništa neobično, jer je na samoću bila naviknuta od malena. Još prije nego što je pošla u školu, roditelji su joj se rastali. Majku od tada skoro uopšte nije viđala, a otac, koji ju je volio na neki čudan način, sa njom je provodio vrlo malo vremena. Bio je preokupiran poslovnim problemima. Kada je odrasla, Lin je shvatila da je pravi usamljenik. Nikada nije uspjela da svoje srce otvori ljudima, niti da sklopi pravo prijateljstvo, mada je to željela.Prišla je sofi kraj prozora i sjela, nastavljajući da premotava film svoga života unatrag.Te večeri ona se odlučno probijala kroz gužvu u klubu sa koka-kolom u ruci. Već kada je ugledala jedan slobodan sto, učinila je jedan nezgodan pokret i iskrenula članak. No, sve bi se završilo bezbolno da jedan snažni muškarac nije naletio na nju u tom trenutku i skoro je srušio na pod.„Izvini“, promucao je, pomažući joj da čvrsto stane na noge. „Ovdje je prilično mračno.“Lin je po akcentu prepoznala da je mladić iz Teksasa. „Sve je u redu“, klimnula mu je glavom, spremna da se udalji.„Ali, ja sam ti isprljao bluzu! Dozvoli da ti kupim novu!“ insistirao je.„Ne budi smiješan!“ pogledala g je začuđeno. „To će se osušiti…“Nastavila je mirno da korača prema stolu, a on je pošao za njom. To ju je činilo nesigurnom, jer do tada nije srela tako izazovnog i atraktivnog muškarca.„U kolima mi je ostala jakna. Mogu li da ti je donesem?“Bilo je nečeg uzbuđujućeg u njegovom senzualnom glasu. Lin se nije usudila da ga pogleda dok je, trudeći se da ostane ravnodušna, odgovarala.„Nema potrebe, nije mi hladno. Stvarno ne treba da brineš“, ponovila je uvjerljivo. „Možeš se slobodno vratiti svojim prijateljima…“, dodala je ne znajući kako da završi rečenicu.„Zovem se Rasel Harison“, nasmijao se pokazujući lijepe zube. „Ali za tebe sam Ras ili Rasti, to je dovoljno.“ Zatim je skinuo džemper ispod kog je imao samo majicu kratkih rukava i pružio joj. „Uzmi ovo, molim te, i prekrij tu mrlju.“Lin je poslušala i pogledala u muškarca. Odjednom je osjetila uznemirenost i neku čudnu drhtavicu, i zapitala se šta se to sa njom zbiva.„Mislim da bi bilo pošteno da sada čujem tvoje ime, kada sam ti već rekao svoje“, podsjetio ju je.„Ah, da. Ja sam Lin Tomas.“Ostatak večeri su proveli u prijatnom razgovoru. Lin je uskoro saznala da je mladić jedan od rodeo takmičara koji nije uspio da se probije među prvu petnaestoricu i uđe u finale.„Ima još vremena“, tješio se. „Ja sam u stvari krotitelj, a ne jahač.“Kada je došlo vrijeme d pođe kući, on ju je ispratio do automobila, držeći ruku na njenom ramenu.„Hoćeš li doći ovamo i sutra?“ upitao ju je na rastanku.„Tu dolazim uglavnom svake večeri.“„Onda ću te pronaći“, rekao je samouvjereno.„Možda neću biti sama.“ Poželjela je da se oslobodi utjecaja koji je imao na nju. Bilo je dovoljno da je pogleda pa da joj ubrza rad srca. „U tom slučaju ću se boriti“, nasmijao se i primorao je da podigne glavu.Dodir njihovih usana je bio kratak, ali to je bilo nešto najsnažnije što je Lin do tada osjetila. Srce joj je kucalo kao pomahnitalo, kada je sjela za volan i mahnula mu rukom. Dok se udaljavala sa parkinga, vidjela je u retrovizoru njegovu visoku priliku zavijenu pahuljicama.

Ni kada je on postao mala, nevidljiva točka iza njenih leđa, nije prestala da razmišlja o tome da li će se ponovo sresti naredne večeri.Poslije tog drugog susreta, Rasel Harison je postao najvažniji dio njenog života. Ne obazirući se mnogo na tatine zabrane, izlazila je sa njim svakog dana i ostajala do zore. Oduvijek je bila plašljiva i osjećajna. Mnogi ljudi su tu njenu povučenost pogrešno procjenjivali kao snobizam, pa su je izbjegavali. Sa Raselom, ona je postala druga osoba, sigurna i samopouzdana.„Treba igrati što više“, sjećala se kako je govorio. „Muzika unosi ritam u dušu.“Još i danas, Lin se čudila kako je moguće da su se njih dvoje tako brzo zaljubili jedno u drugo. Bili su sasvim različiti. Ona je vrlo malo znala o njegovom načinu života, a on o njenom skoro ništa.Rasel je rođen u Abilenu, u Teksasu. Od šesnaeste godine je počeo da se potuca, pa ni jedno mjesto na svijetu nije nazivao svojim domom. Otac mu je umro kada je navršio dvadeset, a majku je izgubio još dok je bio mali dječak. Nije imao braću, ni sestara, niti jednog bliskog rođaka.Da su mu roditelji bili drugačiji i da su mu ostavili u nasljedstvo malu farmu, sve bi izgledalo drugačije… Ali ovako…Godinu dana poslije majčine smrti je morao da ostane u Abilenu i radi na benzinskoj pumpi da bi odužio dugove. Poslije toga se preselio u Labok, nadajući se da će u većem gradu dobiti šansu da se dokaže u boljem poslu. I nije se prevario. Na jednom ranču su mu povjerili mjesto nadzornika. Tamo je radio preko dana, a preko noći je učio. Tako je uspio da završi srednju školu. Ranč je predstavljao prekretnicu u njegovom životu. na njemu je zavolio konje.Kada je u Labok jedne godine došao rodeo karavan, Rasel mu se pridružio. Tako je počelo njegovo skitanje od grada do grada. Pošto nije imao nikog ko bi brinuo o njemu, takav način života mu je savršeno odgovarao.Lin nikada ranije nije srela čovjeka sličnog Raselu. Njen otac je bio uspješan biznismen i svi ljudi koji su navraćali u njihovu kuću su bili poput njega. Nosili su besprijekorno sašivena odijela, vozili porše i mercedes i živjeli u velikim kućama sa bazenima. Zato nije bilo nikakvo čudo što se otac prenerazio, kada je čuo da jedina kći hoće da mu se uda za kauboja bez zvučnog imena i imanja.Naravno, Lin je na sve gledala drugim očima. Ona je u Raselu vidjela važnije od upeglane košulje. Cijenila je njegovu otvorenost i smisao za humor. Uvijek su je nervirali ljudi koji sve gledaju kroz porijeklo i novac. Bila je van sebe od sreće kada ju je Rasel zaprosio.„Napustit ću rodeo“, rekao joj je tada. „Poznajem čovjeka u Arkanzasu, koji bi me rado zaposlio na svom ranču. Za prvo vrijeme ćemo živjeti tamo. Ja nemam para, dušo. Nemam dobar račun u banci kao tvoj otac. Ali, obećavam ti da ću i to srediti.“„ne interesuje me novac. Nikada ga ne moramo ni imati. Meni je dovoljno samo da smo zajedno.“Mark Tomas je pozelenio od bijesa kada mu je saopštena radosna vijest. „Lin, kako možeš da budeš tako naivna?“ viknuo je na nju. „taj čovjek nije iz našeg svijeta. On je obična skitnica. To mu je u krvi i ti nećeš uspjeti da ga izmijeniš. Pazi šta sam ti rekao – samo će ti slomiti srce i ništa više!“„Tata, ja ga volim. Nikada nisam bila tako srećna, kao sada sa njim“, odgovorila je ponosno.Na vjenčanju je sa njima bila samo baka. Poslije riječi zakletve, Lin se oprostila sa njom i sa svojim mužem krenula u Arkanzas.Za djevojku iz grada, kao što je ona, život na farmi je bio velika novina. Rasel joj je pomogao da se na sve privikne. I uskoro je Lin zavoljela konje, čisto nebo i netaknutu prirodu. Vrijeme joj je bilo toliko ispunjeno da nije ni pomišljala na to da traži posao. Željela je da bude sa Raselom, da mu pomaže i brine se o njemu. On je značio cijeli njen život i budućnost. Na početku se činilo da je i njemu toliko dovoljno za sreću.

Do promjene u Raselu i u njihovom braku je dolazilo postepeno. Lin je primijetila njegovo nezadovoljstvo, ali nije bila sposobna da se suoči sa tim. Prvo je došlo do sitnih svađa zbog neplaćenih računa, a zatim do oštrih sukoba.„Ne mogu da tražim od tebe da vječno živiš ovako“, rekao joj je jednog dana. „Ti zaslužuješ da nosiš svilu, a ne taj jeftini džins.“„Ja želim samo tebe“, protivila mu se ona iskreno. „Meni ništa drugo nije važno.“I ma koliko ga je Lin uvjeravala da je zadovoljna njihovim načinom života, on je sve manje imao mira. Ličio je na bombu, tempiranu za eksploziju. Više mu nije bilo dovoljno ono što su jedna žena i farma mogli da mu pruže.„Lijev rodeo karavan dolazi u Tulsu, Lin. To je velika šansa da dođemo do novca.“Ona se tada samo namrštila. „To ti je ujedno i šansa da ostaneš bez nekog rebra, ili čak bez glave, Rase.“„Šta je? Nemaš povjerenja u mene? Više ti se dopada da mjesec dna crnčim po dvanaest sati na dan za jednu bijednu platu? Ovako ću za dvije nedelje zaraditi deset puta više!“„Rase, shvataš li da ti tu nešto moraš i uložiti?“„Znači, ti se bojiš da ću izgubiti novac?“„Najviše se bojim za tebe! Ja nisam kockar i ne volim a se igram sa srećom.“„Drugim riječima, ti si zadovoljna dosadašnjim načinom života?“ zgranuo se i pokazao rukom po oskudno namještenoj sobi.Lin se osvrnula oko sebe. Sve je bilo staro, ali uredno, ličilo je na dom. „Da, jesam.“„Nemoj, molim te, da mi laskaš. Nisam to tražio od tebe!“ zagrmio je.„Ja samo govorim istinu, Rasti“, rekla je blago. „Meni je sve dobro dok imam tebe.“Tada joj je prišao i nježno je zagrlio. „Voliš li me?“ zagledao joj se u oči.Ona se privila uz njega. „O, Rase, voljeću te dok sam živa“, prošaputala je. „Ako ti rodeo toliko znači, prijavi se, ali ne očekuj od mene da sjedim u publici.“„Ne brini, jedina, neću te iznevjeriti“, poljubio ju je strasno.I nije je iznevjerio. Vratio se kući nepovrijeđen i u džepu je imao puno novaca.Lin se nasmiješila pri pomisli na te sretne dane, ali, čim se prisjetila ta je tome uslijedilo, osmijeh joj je nestao sa usana. Rasel je samo na kratko bio zadovoljan svojom pobjedom. Kada je novac ispario i kada su se opet našli na početku, postao je nesnosan. Zato se nije mnogo iznenadila kada je u januaru bomba u njemu eksplodirala. Jedno popodne je otišao kolima u grad i vratio se smrknutog lica.„Nešto se dogodilo?“ upitala je uplašeno.„Da, rekao sam gospodinu Landersu da odlazim“, odgovorio je odsječno.Njoj se krv sledila u žilama. „Znači, selimo se? Jesi li već našao bolji posao?“ Trudila se da ostane mirna. Treba li ovo da znači da on želi da je se oslobodi? U jednom trenutku je sagledala svu sumornost i sivilo života kakav bi mogao da izgleda, ako se zaista dogodi ono u što je posumnjala. Ako Ras ode… sve je izgubljeno.„I da i ne.“„Zašto mi ne kažeš šta te muči?“ hrabrila ga je, sjedajući na sofu pored njega.„Ništa!“ slegao je ramenima, ali Lin je osjetila da u njemu nešto kipti. „Već mi je svega dosta! I konja i farme koja pripada nekom drugom. Htio bih već jednom da ti pružim ono što zaslužuješ!“„Rasti, o tome smo već raspravljali“, umirivala ga je. „Ja sam zadovoljan onim što imamo. Kako to ne možeš da shvatiš?“„Jednostavno ne mogu!“ planuo je. „Ako se ništa ne izmijeni uskoro, umrijet ćemo u ovoj bijedi. Ja neću da sjedim skrštenih ruku i sve to gledam.“„Neće uvijek biti ovako. Mi smo u braku tek godinu dana. Za sve je potrebno vremena. Ako zatreba, ja mogu da radim i…“ „Ne!“ vrisnuo je. „To ne želim!“

„Dobro, ako misliš da ne možemo bez rodeo karavana, krenut ćemo tamo.“Rasel ju je pogledao tako ledeno da joj se srce stegnulo. Šta mu je? Nikada još nije bio tako ljut.„Nećemo krenuti 'mi' nego ja. Ne možeš poći sa mnom, Lin“, objasnio je.Lin je zastala u pola pokreta. „Šta si rekao?“ jedva je promrmljala slabim glasom.„Da me ne možeš pratiti. Bit će ti bolje ako ostaneš ovdje, kod kuće“, odgovorio je izbjegavajući njen pogled.„Da li si ti pri zdravom razumu? Ako se vratiš u karavan, nedeljama, mjesecima… možda i duže nećeš moći da dođeš u Arkanzas. Zar ti to ništa ne znači? Jednostavno ćeš me ostaviti?“Nadala se da će se njegovo hladno lice bar malo raznježiti. Ovu napetost više nije mogla da podnosi. Njen muž, koji je sačinjavao cijeli njen život, hoće da je napusti i to zbog rodea… Mislila je da će morati glasno da zaurla od bola.„Ja sam dobro razmislio o svemu, Lin. Sada ti pokušaj da razumiješ. Vidjet ćeš na kraju da je ovako bolje za oboje.“„Bolje za koga?“ ponovila je bijesno. Odjednom ju je zapljusnuo veliki talas srdžbe. Nije bilo pošteno od njega što je krio svoje namjere. Mogao joj je ranije reći da želi da je ostavi. „Za tebe, Rasele“, nastavila je. „Ne, pardon, za mene. Samo što ja ne vidim šta je dobro u razdvojenom životu!“„Lin, kako ti to misliš?“Njegov glas je podrhtavao, ali ona na to nije obraćala pažnju. „Znaš to dobro kako ja to mislim. Samo, zašto mi odmah nisi rekao o čemu se radi? Dodijalo ti je sjedenje na farmi! Više ti se dopada dinamika na stadionu. Uželio si se da čuješ zvižduke iz publike. Mora biti da sam jako dosadna u poređenju sa rodeo spektaklom…“„Lin, ti ne znaš šta govoriš!“ prodrmao ju je za ramena. „Znam, Rase. Meni je sve jasno. Da me voliš, ti bi želio da budeš sa mnom ovako…“„Misli kako hoćeš, do đavola“, prekinuo ju je grubo. „Ja sam pokušao da ti objasnim zašto moram da idem, ali to ne vrijedi. Ti ne možeš poći sa mnom, Lin. Ja čak nemam ni dovoljno novca da te povedem. Za prvo vrijeme ću spavati u kamionu. Ne želim da te izlažem pogledu pijanih kauboja, koji neće mariti ni za činjenicu da nosiš burmu na ruci.“„Ali, Rasti, mi smo vjenčani. Ja sam tvoja žena…“ On je potpuno ignorisao njeno prisustvo i počeo da pakuje stvari u kofer. „Šta to radiš?“„Kao što vidiš, spremam se na put. Treba da stignem u Denver do sutra uveče.“„Lijepo je što si sve unaprijed dogovorio i obezbjedio“, primijetila je cinično. „Samo, kada si sve već znao mogao si i mene obavijestiti ranije, a ne ovako u zadnji čas.“„Nisam ti ništa govorio zato što sam znao da ćeš reagovati djetinjasto.“„Ah, tako“, uzdahnula je. „Sada sam dijete zato što se raspravljam sa tobom, a sinoć sam ti još bila žena. To je velika razlika, moraš priznati.“ Po boji u njegovim obrazima, znala je da je hitac pogodio na pravo mjesto, pa je ohrabreno nastavila. „I kako ja treba dalje da živim? Šta treba da radim?“„Ovdje možeš ostati, sve dok gospodinu Landersu plaćamo zakupninu. Ja ću ti slati novac kad god budem mogao…“„Time se ne moraš zamarati!“„Kako?!“„Kažem, ne moraš se zamarati brigom o meni.“„Kako to da shvatim?“ ispružio je ruku i dograbio je za mišicu.„Ja neću biti ovdje kada ti jednog dana odlučiš da se vratiš kući.“On ju je pogledao namršteno.„Volim te, Rase. Ali nemam namjeru da te čekam kao vjeran pas. Očigledno je da ti mene više ne želiš u svom životu…“„Ti znaš da te ja volim, Lin.“

„Tako sam mislila, ali sada vidim da sam bila budala.“„Ja sam pokušao da ti objasnim. No, ti nisi htjela da slušaš. Došlo je vrijeme da pođem. Hoćemo li se ovako rastati, Lin?“„To je bila tvoja želja.“„Rekao sam ti zašto.“„Ah, da“, potvrdila je cinično. „Možeš li mi bar reći kada ćeš se vratiti?“„To je nešto što ne zavisi samo od mene.“ Oborio je glavu.„Mislim da više nema šta da kažemo jedno drugom.“ Završila je i izašla u drugu sobu.To je bila najstrašnija noć u njenom životu. provela ju je sjedeći kraj prozora i nepomično gledajući na put. Tek kada su kroz oblake počeli da se probijaju prvi zraci zore, shvatila je da se Rasel neće vratiti.Da ostane dalje na farmi i čeka ga, više nije imalo smisla. Zato je spakovala stvari i prvim autobusom krenula kod bake u Tulsu. Nije imala snage da se pojavi ocu pred oči. On bi odmah radosno dočekao svoj trijumf.Prolazili su dani i mjeseci, a Lin je potpuno izgubila osjećaj za vrijeme. Zapala je u tešku letargiju iz koje ništa nije moglo da je probudi. A onda je jednog dana, koji se nije mnogo razlikovao od ostalih, ugledala Raselovu sliku u novinama. 'Harison, veliki šampion u Dalasu', pisalo je na prvoj strani. Ta ju je vijest iznenada prodrmala iz sna. Shvatila je da je njihov zajednički život završen i da ona mora početi da traži novi i to sama.Još uvijek ga je voljela. U dubini duše nikada nije prestala da se nada njegovom pismu, ali kada je jednog jutra među poštom pronašla potvrdu o razvodu braka u službenom kovertu, svi njeni snovi su se srušili. Znala je da je izgubila bitku sa rodeom.Kada je dobila posao u 'Sportu', sve je krenulo na bolje. I njen život je počeo da dobija smisao.Uzdahnuvši duboko, Lin se vratila u stvarnost. Bilo je u isti mah i lijepo i tužno da pogleda čovjeka koji joj je prepolovio srce.Noć je bila hladna i ona mu je prišla da ga pokrije jednim pokrivačem. Kada je završila i spremila se da uzme tašnu pogledom je odlutala prema malom, metalnom predmetu na noćnom stolu. Bila je to Rasova burma. S unutrašnje strane je bilo ugravirano njeno ime.Drhtavim prstima je obuhvatila staru, dragu uspomenu. Šta to treba da znači, zapitala se, a u očima su je pekle suze. To što Rasel još uvijek nosi vjenčani prsten, ne mijenja činjenicu da ste vi već pet godina razvedeni, opomenuo ju je glas razuma. Vremena su se promijenila. Harison je sada šampion. On više nije onaj stari Rasti koji je volio Lin. Sada ima novac i slavu… Ona se nadala da je srećan za njih oboje. Njen život je bio strogo određen prošlošću. Nijedan drugi muškarac se nije uvukao u njeno srce. Ni jedan nije mogao da bude otac djece koju su ona i Rasel jednom planirali da imaju… Znala je to. Bila je sigurna i zato nije htjela ni da pokušava. Živjela je samo za posao.Ah, posao! Sutra je čeka naporan dan i vrijeme je da pođe na počinak. Pokupila je svoje stvari i krenula prema vratima. Ali, prije nego što je izašla potražila je olovku i napisala poruku za Rasa.

'Zamolio si me da ostanem sa tobom večeras. Znam da ćeš se pokajati zbog toga kada se probudiš i ugledaš me ovdje, a ja to ne želim. Lin.'

5.

Jutro je osvanulo sunčano i toplo. Nebo je bilo plavo i snijeg je počeo da se topi. Sju i Lin su iskoristile tako lijepo vrijeme da se prošetaju do šoping-centra i pokupuju sve što im je potrebno za skorašnje novogodišnje praznike. Lin je već odavno prezirala prazničnu euforiju. Ona više nije imala kome da kupuje poklone. Soba joj je bila prepuna sitnica koje nikada neće imati prilike da pokloni Raselu.Koliko bi svijet izgledao ljepši da su zajedno! Zar će cio život provesti maštajući o čovjeku koji je sreću vidio u areni? Henk je u jednom bio u pravu: Rasel je veliki usamljenik. Samo, Henk nije znao da je on to po sopstvenoj želji.„Sju, mi smo ovamo došle pješice. Kako misliš d odneseš do hotela toliko paketa?“ Pogledala je zgranuto u gomilu šarenih kutijica.„Uz tvoju pomoć, naravno. Malo rekreacije će ti dobro doći. Treba da dobiješ boju u obrazima, blijeda si.“„Isto ću postići i ako popijem šolju toplog čaja.“„Ili ako sretneš rodeo šampiona“, nasmijala se Sju.„To je posljednje što želim u ovom trenutku“, promrmljala je. „Rasel mora da se još uvijek osjeća kao da je deset puta pao iz sedla.“„Henk kaže da je Rasel bio vrlo naporan sinoć. Kako si uspjela da izađeš na kraj sa njim?“Lin je pokunjeno oborila glavu. „Ništa ja nisam uspjela“, promucala je jedva čujnim glasom.„Šta to treba da znači?“ iznenadila se Sju.„Pazi kuda ideš, naletjet ćeš na djecu!“„Sve je u redu, nisam naletjela“, odgovorila je hladnokrvno i pogledala je. „Još mi nisi odgovorila na pitanje.“„Nema tu mnogo šta da se priča.“„Dobro, ali ipak, nešto se sigurno desilo.“I samoj joj je bilo teško da povjeruje u ono što se dogodilo. „Skoro sam završila sa njim u krevetu, ako baš hoćeš da znaš istinu“, osmjehnula se Lin tupo.Umjesto da joj uputi šokiran pogled, Sju se odjednom sva ozarila u licu. „Tu nema ničega lošeg. Ja bih čak to protumačila kao dobar znak.“„Sju! Pa, on je bio pijan i ne baš svjestan svojih postupaka. Nije znao…“„Ne budi dijete, Lin. Muškarci uvijek znaju šta rade u takvim situacijama. Bilo bi dobro da si ostala kod njega dok se ne otrijezni. To bi bila lijepa prilika za pomirenje.“„Ti zaista imaš bujnu maštu. Otkud ti ideja da bi on to uopšte želio? Ras ima svoju slavu i novac. Ja ga samo sputavam…“„A šta je sa tvojim željama? Ne uspijeva ti da ih sakriješ, Lin. U očima ti piše da ga voliš.“„Glupa sam, zar ne? To si htjela da kažeš.“„Bit ćeš tek glupa ak ne iskoristiš ovu šansu da ga vratiš sebi.“„Da ga vratim?“ Gorčina je kiptjela iz nje. „Zašto? Da bi mogao ponovo da me napusti za slijedeći rodeo?“„Prije ili kasnije on će se uvijek vratiti. Zar ti to nikada nije palo na pamet?“Jeste, ali da je ostala i čekala ga na farmi, šta bi se dogodilo? On bi se jednog dana vratio i rekao: 'Lin, rodeo nije za mene. Želim da ostanem sa tobom do kraja života'? To je bilo malo vjerojatno. Zato nije pogriješila kada je sve ostavila. Za pet godina, Rasel joj nije dao ni jedan jedini znak da hoće da počne ponovo. Sinoć je želio da zadovolji samo zahtjeve svog tijela. Na kraju je ipak dobro što je ona izgradila svoj život.„Razmišljala sam i o toj varijanti, Sju“, progovorila je najzad umorno. „Ali, ništa ne bi vrijedilo. A sada, požuri, već je vrijeme da se vratimo u hotel.“

Oko pola sedam na parkingu ispred Maride je bilo teško naći mjesto, tako da je 'Sport' skoro ostao bez izvještaja o početku spektakla.Dok su Lin i Sju trčećim korakom jurile prema novinarskoj loži, Rasel Harison je mirno šetao hodnikom.„Zar se ti ne spremaš?“ prenerazila se Lin. „Ostalo je još svega nekoliko minuta do početka.“„Tebi kao da nije poznato da najbolji nastupaju n kraju.“„Ah, da, zamalo da zaboravim da si ti sada veliki šampion“, nastavila je žurno da juri prema svom odredištu.„Moram da te vidim večeras. Sačekaj me kod sjevernog ulaza na kraju predstave“, rekao je ozbiljno.„Mislim da ću tada imati preča posla“, odbrusila mu je hladno.„Nemam vremena za raspravu… Lin, molim te da budeš tamo.“„Šta da radim?“ mrmljala je Lin za sebe. Spiker je već govorio pozdravne riječi kada su one stigle na svoja mjesta.„Da odeš do sjevernog ulaza, kada se takmičenje završi“, odgovorila joj je Sju kao iz topa. „Ako to ne uradiš…“„Nisam ja baš toliko naivna da pojurim na njegov prvi zvižduk. To nema nikakvog smisla.“„Lin, ne budi smiješna. Poslije ćeš se kajati.“Ubrzo su morale da se koncentrišu na zbivanja na terenu i odlože razgovor za kasnije, jer je prvi krug kvalifikacija već počeo. Lin je dugo morala da čeka da vidi Rasela. Nastupio je među posljednjima. Njegov izlazak u arenu je bio vrlo pompezno najavljen. „A sada jedan veliki aplauz za velikog šampiona!“ povikao je komentator. „Na 'Zlatnoj slavi' nastupa Rasel Harison!“Od velikog uzbuđenja, Lin nije osjetila strah. Zadivljeno ga je posmatrala kako spretno i neustrašivo sjedi u sedlu, trudeći se da u njemu i ostane. Nekoliko minuta, konj je mirno stajao, pognute glave, priznajući Rasela za pobjednika. Sa svih strana se zaorio aplauz.„Odličan je, zar ne?“ čula je glasove oko sebe.Poslije toga je došlo na red kroćenje bikova. Takmičari su se redali, ali Lin kao da je zaboravila na svoj posao reportera. Ona je čekala samo jednog. Kada je Rasel ušao u arenu, njeno srce je ponosno zakucalo. A onda joj je zastao dah: bik koji je stajao pred njim izgledao je jako veliki i divlji.Ras je u djeliću sekunde priskočio opasnoj životinji i uhvatio je za rogove. Poslije kraće borbe, bik se okliznuo i pao na zemlju, povukavši za sobom i protivnika.Kada je Lin vidjela da je Rasel pao, ustala je s mjesta i vrisnula uplašeno. „Ne!“Sju ju je povukla nazad u sjedište. „Ne brini, neće mu se ništa dogoditi.“„Ah, pobogu, ja moram na teren! On još nije ustao sa zemlje“, skočila je uspaničeno i pojurila prema ogradi. „Gospodine, molim vas, otvorite mi kapiju“, obratila se vrataru.„Žao mi je, ali publici nije dozvoljen ulaz na teren“, glasio je odsječan, službeni odgovor.„Ali… ja moram unutra. Muž mi je povrijeđen“, skoro je zaplakala.„Onda požurite!“Igralište je bilo dugačko i Lin se činilo da trči cijelu vječnost. Kada je došla do gomile na sredini, kauboji su se razmaknuli i napravili joj prostora.„Rase, da li ti je dobro?“ Bila je sva zadihana.„Pobogu, Lin, šta ti radiš ovdje?“ upito je on mršteći se od bolova.„Ti si povrijeđen…“ kleknula je kraj njega i nesvjesno dodirnula crveni trag koji mu je klizio niz prsa.„Rasti, skinuću ti čizme“, pojavio se Henk. „Šta si ono rekao? Da te boli u lijevom koljenu?“„Ali, on mora hitno u bolnicu“, pobunila se histerično Lin.„Dok se ambulantna kola ne probiju kroz gužvu, to će potrajati…“

„Henk, molim te, samo da bude bez panike! Kod ljekara ću otići svojim kolima, ako je već potrebno. Lin, izvadi mi ključ iz džepa…“„Ja ću dotjerati forda, a ti ostani ovdje sa njim“, brzo se umiješao Henk. „Ne smijemo uzalud trošiti vrijeme.“

Na putu u bolnicu Lin je sjedila na zadnjem sjedištu držeći Raselovu glavu u krilu.„I? Kakvi su izgledi? Hoću li preživjeti?“ trudio se da je razveseli.„Ne budi okrutan!“„O, Lin. Izgubio sam… Šteta, do sada mi je sve išlo na ruku…“„Imaš šanse da još osvojiš zlato do kraja. I sljedeće godine će biti takmičenja.“ Poslije se sama sebi čudila kako joj je pošlo za rukom da to kaže tako blago.„Gospodin Harison je dobro prošao. Ima samo jedan manji prelom na lijevoj nozi“, obavijestio ih je doktor. „Već sutra će biti otpušten na kućnu njegu.“„Kada ga možemo vidjeti?“ bila je nestrpljiva Lin.„Reći ću sestri da vas odmah povede u njegovu sobu.“„Ah, Henk, kako će s on dalje takmičiti sa povrijeđenom nogom?“ upitala je uplašeno kada su ostali sami.„Ne budi smiješna, Lin. Kosti zarastaju. Prelom nije uništio karijeru ni jednog kauboja…“Lin je laknulo kada je to čula. Ranije je mrzila rodeo, zato što ih je razdvojio, a sada se brinula da li će Rasel moći da izađe u arenu. U prvi mah, te proturječnosti su bile smiješne, ali ona je sada dobro znala d ih objasni. Za njega je karijera bila sve, i život i ljubav. Ona ga je činila srećnim, a njoj je Raselova sreća bila važnija od svega.„On neće još dugo ostati budan“, upozorila ih je sestra otvarajući im vrata. „Dali smo mu sredstvo za spavanje. Potreban mu je odmor, pa vas molim da budete kratki.“„Ras, kako ti je?“ Lin je prišla krevetu i položila mu ruku na rame.„Moglo je biti mnogo gore. Imao sam mnogo sreće.“„Čuj, momče, dobro su te ulijepili u flastere“, rekao je zamišljeno Henk i dodao: „Ljubitelji rodea će biti razočarani što te neće vidjeti u finalu.“„Ne brini, neće ni osjetiti da nisam tamo. Mlađi će sve nadoknaditi.“„Ne bih baš bio siguran u to. Ti si oduvijek bio miljenik publike.“„Doktor kaže da sutra možeš kući“, umiješala se Lin i prekinula ovaj sportski dijalog. „Osim… ako ti ne želiš da ostaneš duže.“„Jedva čekam da izađem iz bolnice!“ uzdahnuo je on umorno. „Kada će me pustiti? Odmah ujutro?“„Ali, Oklahomu svakako nećeš napuštati dok se ne završi finale?“ bio je skoro siguran Henk.„Ja nemam više šta da tražim ovdje. Odmah odlazim kući.“Henk i Lin su izmijenili začuđene poglede.„Pa, dobro, Rasti, onda ćemo se vidjeti sutra ujutro. Mene čeka još mnogo posla.“„Henk, hvala ti za sve…“Muškarac je samo odmahnuo rukom i izašao.Bez Henka u bolničkoj sobi je postalo napeto i tiho. Lin jednostavno nije znala kako da se ponaša.„Zašto i ti nisi otišla?“ upitao ju je Rasel umornim glasom.Ona se zbunila. „Zato što želim da ostanem ovdje sa tobom“, promucala je. Nije znala kako on objašnjava ovako njeno ponašanje, ali ni ona sama nije znala da analizira svoje postupke.„To nije potrebno. Meni je dobro.“„U redu, ali ako nemaš ništa protiv, ja bih ostala kraj tebe“, odvratila je, spuštajući se u stolicu pored kreveta.„Tako nećeš moći da se odmoriš…“„Ti samo mirno spavaj i ne brini za mene.“

Poslije toga Ras nije prozborio ni riječ. Lijek je počeo da djeluje i on je utonuo u dubok san. Lin je pažljivo spustila svoju ruku na njegovu i poljubila ga u čelo. Nadala se da će sa njim provesti još narednih desetak dana, ali se iznenada sve izmijenilo. Rasel sutra odlazi kući i ona ga više nikada neće vidjeti. Od te pomisli joj se stezalo srce.

Ujutro rano je zazvonio telefon.„Halo?“ javila se Lin tiho.„Da li je to soba bolesnika Harisona? Čini mi se d su me pogrešno spojili sa centrale“, čuo se sa druge strane nepoznati muški glas.„Ne, gospodine, ovdje je Lin Harison.“„Ah, Lin, baš mi je drago. Ovdje Šorti Brajd. Kako je Rastiju?“Šorti Brajd? Nadzornik sa imanja u Arkanzasu? Zar je moguće da su on i Ras još uvijek u vezi? „Već ste čuli da je juče imao nezgodu?“„Da, sinoć je objavljeno na televiziji. I kako se drži?“„Slomio je nogu, ali sve je u redu i danas će ga pustiti kući.“Rasel se u tom trenutku promeškoljio i otvorio oči. Lin se zbunila kada je osjetila da je posmatra.„Da li je u stanju da vozi?“„Mislim da nije, ali možda će biti najbolje da pitate njega. Sada se već probudio.“„Da vozim? Jesi li ti lud, Šorti?“ viknuo je u slušalicu. „Moraš poslati Harija po mene.“„Žao mi je, Rasti, ali danas to nije izvodljivo. Morat ćeš da sačekaš do sutra. Dženos je na odmoru i na farmi ima posla preko glave… Ali, kada je Lin već tu sa tobom, zašto te ona ne doveze?“„Sumnjam da će moći. Ona je ovdje poslovno“, rekao je, posebno naglašavajući posljednje riječi i ljutito joj pružio slušalicu.„Čujem vas, Šorti.“ Strogo je pazila d izbjegne Rasov pogled.„Da li biste vi mogli da odvezete Rastija kući? Mislim… da li vas posao u tome sprečava…“„Ne znam…“ zamucala je Lin. Nije znala šta treba da kaže, a još manje šta Ras želi od nje.„Samo nemojte reći 'ne'“, molio ju je Šorti. „Rasti će se uz vas najbolje oporaviti. Jedino mu tako neće biti žao što je ispao iz finala.“Lin je došlo da se glasno nasmije. Ona je slaba zamjena za rodeo spektakl. Njihov razvod je to najbolje pokazao. „A odakle vi to govorite?“„Iz Arkanzasa, sa starog, odnosno novog Harisonovog ranča.“Šta ovo treba da znači? Da je Ras kupio imanje od gospodina Landersa? Iznenada ju je obuzela znatiželja i nostalgija za starim mjestom. „U redu, Šorti, ako vam to toliko znači, ja ću ga dovesti.“„Hvala, Lin. Znači, vidjet ćemo se!“ završio je Šorti veselo.Lin je odložila slušalicu i pogledala Rasela. Njegov izraz lica je bio miran i nije govorio ništa. A samo nekoliko minuta prije toga, dok je čekao na njen odgovor, svaki mišić mu je bio napet, samo što Lin to nije znala.„Izgleda da sam predodređena da budem tvoj šofer“, izjavila je naizgled ravnodušno.„I meni se tako čini. Ovo će biti već drugi put“, nasmijao se on.

„Lin, jesi li sigurna?“ upitala ju je Sju po drugi put. „Još koliko juče nisi htjela da se sretneš sa Harisonom na sjevernom ulazu, a danas si već spremna da ga voziš do Arkanzasa. To je zaista neshvatljivo, čak i za mene.“„Priznajem da zvuči luckasto, ali tako je ispalo. Bilo bi sebično od mene da sam odbila.“„Možda, a možda ti to samo služi kao izgovor da budeš sa njim.“

Da li je tako? I sama je sebi postavila to pitanje, samo što se nije potrudila da nađe odgovor. „Rasel je moj bivši muž. Ja ne mogu da budem indiferentna prema njemu. Ne bi bilo fer da ga iznevjerim sada, kada sam mu potrebna.“„I on je tebi bio potreban svih ovih godina!“ podsjetila ju je prijateljica.„Sju, ne pretjeruj! Ras me je samo zamolio da ga odvezem kući zato što je slomio nogu. Nije me pitao da se ponovo udam za njega. A šta će biti sa tobom?“ promijenila je naglo temu. „Hoćeš li se snaći bez mene?“„O tome ne brini!“„Ako ti negdje zaškripi, pozovi Marka.“„Koga? Marka iz naše redakcije? Pa, šta će mi on?“„On je dobar momak. Pomoći će ti ako iskrsne neki problem.“„Henk je bolji i zato ću pozvati njega!“ nasmijala se Sju.„Jasno mi je da ti neću nimalo nedostajati. Onda, vidjet ćemo se uskoro.“„Srećan ti put, Lin. I ne zaboravi ja navijam za tebe. Dosta je bilo rodea.“

6.

Lin se začuđeno osvrnula oko sebe kada je otišla po Rasela. Mala bolnička soba je ličila na cvjećarsku radnju.„Obožavaoci te očigledno nisu zaboravili.“ Nasmijala se. „Jesi li spreman za polazak?“„Naravno, čekam te već više od pola sata.“Lin je slegnula ramenima. „Nisam mogla da stignem ranije“, pokazala mu je na veliku sportsku torbu. „Nadam se da sam ti spakovala sve stvari.“„Ako si nešto i zaboravila, nije važno. Hajde da krenemo, pred nama je duga vožnja i bilo bi dobro da požurimo.“Lin je odahnula sa olakšanjem kada su napustili bolnicu. Bila je sigurna da joj pogled neće lutati ka Raselu dok sjedi za volanom.„Sjećaš li se još uvijek starog puta?“ upitao je on bez ironije u glasu.„Da, sjećam se“, prošaputala je Lin, pitajući se da li on stvarno misli da je ona zaboravila pojedinosti iz njihovog zajedničkog života.Nekoliko minuta su se vozili ćuteći, a onda je Rasel pogledao u mjerač brzine i zagrmio. „Znaš šta, Lin? Ja nemam namjeru da stignem kući sa obje noge u gipsu. Molim te, povedi malo računa kako voziš.“„Izvini“, promucala je ona, čudeći se kako je mogla tako da izgubi kontrolu nad autom. S obzirom da je Ras izuzetno rijetko primjećivao da neko vozi brže nego što treba, značilo je da je stvarno prekardašila. „Da li ti je doktor dao lijekove za umirenje bolova?“ pitala je da bi malo normalizovala napetu atmosferu.„Jeste, ali i da nije ne bih se uzrujavao zbog toga. Dvije čaše džim-bina sigurno imaju isti efekat.“„Rasele“, stisnula je Lin ljutito usne. „Da je doktor Džonson mislio da ti je potreban viski, sigurno bi ti ga prepisao!“„Ne treba da se plašiš.“ Pogledao je sa osmijehom u njeno ljutito lice. „Ovog puta neću nasrnuti na tebe.“„Nisam to ni mislila…“, pocrvenila je kao bulka. Mučilo ju je pitanje, koliko se Rasel sjeća događaja od te noći. Ona je imala utisak da mu je pamet bila pomućena.„Zaista nisi?“ nastavio je ne skidajući oči sa nje.„Da, samo sam se zabrinula za tvoje zdravlje“, izjavila je smjelo.„Skoro smo vodili ljubav te večeri. Zapravo, vrlo malo je falilo da se to dogodi“, izazivao ju je. „Bojiš se da se tako nešto ne ponovi, zar ne?“Kao da joj je neka tamna zavjesa iznenada zaklonila vidik. Da nije sjedila za volanom, sigurno bi se onesvijestila. „Znači, ti se sjećaš?“ jedva je izustila.„A šta si ti očekivala? Da ću zaboraviti?“ pooštrio je naglo ton.„Ne znam…“ priznala je iskreno. Šta bi bilo da je bio malo prisebniji? Da li bi sada bili zajedno?„Lin, zašto si otišla? Dobro se sjećam da sam te zamolio da ostaneš.“ Dodirnuo je prstima njen užareni obraz.„Ostavila sam ti poruku.“ Usudila se da se okrene prema njemu.„Misliš na ono bijedno parče hartije?“ planuo je. „Ah da, trebalo je da znam da je 'ostati' riječ čije značenje tebi nije poznato. Kada stignemo na ranč, prošetaj malo okolo. Možda ćeš nešto naučiti.“„Žao mi je, ali neću imati vremena za to.“ Pritisnula je jače papučicu za gas.„I to je trebalo da znam unaprijed! Ti uvijek bježiš kada ti nešto nije po volji.“„Šta ti zapravo očekuješ od mene?“ uzviknula je namršteno.

„Očigledno više nego što si ti sposobna da pružiš!“ U očima mu je sijevnuo neki divlji bljesak. „Prvo, očekujem da smanjiš brzinu, dok te još nije uhvatila policijska kontrola. Lin, ovo ti je već drugi put da te opominjem…“„Možeš priuštiti sebi jednu kaznu“, prekinula ga je cinično. „Bar sada ti novac nije problem!“„Tačno, dušo, ja mogu platiti kaznu, ali šta će biti sa tobom? Tvoj prtljag je oskudan, a pitanje je da li si ponijela novčanik.“Ona je problijedjela.„Ne brini, srce“, provalilo je iz Rasla nezadrživi grleni smijeh. „Ovih nekoliko časova vožnje sa mnom neće te ubiti, niti naškoditi tvojem zdravlju.“„Jesi li siguran?“„Obećava ti da ćeš proći bez posljedica. To ti obećavam za sada. Ali, kada stignemo na ranč, više ti ništa ne garantujem. Jesi li razumjela?“Svi nervi u njenom tijelu su odjednom zadrhtali. Šta li joj to sprema, uzdahnula je.

Bilo je kasno popodne kada su stigli na farmu. Lin je osjetila pravu groznicu uzbuđenja čim je ugledala dobro znani predio.„Pa, šta kažeš? Kako ti se dopada?“ Upitao je ponosno Rasel.„Divno je! Prosto nevjerojatno, kakve si promjene načinio. Pitam se zašto si toliko ulagao… s obzirom da si uglavnom sa rodeo karavanom.“„Svakome je potrebno utočište. Dođi, da ti pokažem kako izgleda unutra!“Lin je bila iznenađena. U kući je bio obezbjeđen najmoderniji komfor, a ipak je sve sačuvalo izgled starog, idiličnog doma. Obilazila je sobu po sobu, čudeći se i diveći se.„Pravi si genije, Rase“, hvalila ga je. „Do sada sam mislila da skupe stvari samo stvaraju uštirkanu atmosferu, ali kod tebe je suprotno. Sve blista i odiše toplinom.“„Nemaš nikakvih zamjerki?“„Ne. Jedino me čudi šta će ti toliki prostor. Većinu soba vjerojatno nikada nećeš koristiti.“„Ko zna? Možda ću se oženiti i imati mnogo djece. Treba gledati i na budućnost.“Poslije ovih riječi, osmjeh na njenom licu je zamro. „Da, u pravu si“, rekla je kruto. Pomisao da će neka druga žena ispunjavati njegov život izazivala je u njoj bol. „Tebi je teško da se krećeš“, pogledala ga je zabrinuto. „Na svu sreću, ja sam se sjetila da ti kupim štake. To će ti malo olakšati.“„Već imam kod kuće jedne“, nasmijao se on. „Dobio sam ih od Henka kada sam iščašio članak. Rekao mi je da ih poslije bacim u vatru, ali ja sam ih, kao poklon, sačuvao.“„Henk je pravi kauboj. Nikada neću razumjeti vaša shvaćanja.“„To je zato što se nikada nećeš ni potruditi da ih razumiješ“, skresao joj je.Poslije toga je zavladala tišina.Lin je htjela da ga pita kad s on potrudio da razumije njene potrebe i želje, ali joj je na kraju ponestalo snage. Bližio se čas rastanka, ali ona ni to nije mogla da najavi. Znala je da ga sada gleda posljednji put u životu… A tako je željela da ispruži ruke prema njemu, da ga privuče sebi i ne pušta nikada.„Potreban mi je neko ko će me prebaciti do Fort Smita“, iznenadila je samu sebe.Raselov pogled je bio nedokučiv. „Žao mi je“, gledao je mirno kroz prozor, „ali ja ti ne mogu ponuditi pomoć. Kao što vidiš, u kući nema nikog.“„Nije važno, pozvat ću taksi. Nadam se da iz Smita nije otišla posljednji autobus za Oklahomu Siti i da neću morati da traćim vrijeme u nekom motelu.“„Ti kao da moraš da ideš baš danas!“'Ne, da', kovitlalo se u njenoj glavi. Bila je toliko zbunjena da više nije znala ni šta želi. No jedno joj je ipak bilo kristalno jasno – da će joj Henderson dati otkaz, ako dobiju lošu reportažu. „Ja moram da budem na velikom finalu…“

On se okrenuo i pogledao je preko ramena. „Pošto ću to i ja propustiti, svijet se neće srušiti ako se isto desi i tebi.“„Ali, od toga zavisi moj posao.“ „Koliko se ja sjećam, posao ti je nekad bio da se brineš o meni. Interesuje me kako bi sve to sada izgledalo.“„To ne bi imalo smisla…“, oklijevala je, ne znajući kako da protumači njegove riječi.„Zašto? Kao što nema ni tvoje ponovno kretanje na put. Vozila si dvanaest sati i sada ti je potreban odmor. Ako baš žuriš da se vratiš sutra, potražit ću nekog pilota da te prebaci mojim avionom.“Ako baš žuri! On se poigrava njome! Dobro zna da ona želi da ostane… Ali, koje su njegove želje?„To nije neophodno. Snaći ću se nekako i sama.“„Hajde, izaberi sobu i lezi da se odmoriš! Ja bih ti lično preporučio onu na spratu“, nasmijao se zagonetno. „Tamo možeš biti sigurna da neću pokušati da se uvučem kroz prozor.“„Rase“, prošaputala je zabrinuto zbog njegove bolne grimase. „Tebe boli noga?“„Nije tako strašno, podnio sam i mnogo teže stvari“, osmjehnuo se s naporom.Kroz Lin je prošla jeza. Ko zna šta je on sve preživio ovih godina? „Da li ti nešto treba?“„Za sada ne, možda kasnije.“Kada je zatvorila vrata Rasove sobe, Lin je neodlučno zastala, ne znajući kuda da krene. Njenu dilemu je ubrzo riješila debeljuškasta mala prilika koja se pojavila na stepeništu.„Šorti!“ osmjehnula se široko.„Milo mi je što smo se ponovo sreli, gospođo“, pružio joj je prijateljski ruku. „Još ste ljepši nego prije.“„A vi se niste nimalo izmijenili.“ U očima starog nadzornika još uvijek je sijao stari optimizam. „Pozivam vas da zajedno popijemo kafu. Ali prije toga ću morati da vidim Rastija. On je u svojoj sobi?“Lin je klimnula glavom.„Kako mu je?“ upitala je nešto kasnije, kada joj se Šorti pridružio u dnevnoj sobi.„Čini mi se da ga jako boli. Ali, bar vama je dobro poznato kako umije da bude tvrdoglav. Nego, ostavimo sada to! Recite mi, kako je došlo do toga da se vas dvoje ponovo sretnete. Ja sam se tako obradovao kada sam čuo vaš glas preko telefona. Dugo nisam mogao da vjerujem da ćete zaista doći.“Stari čovjek je bio prijatan i Lin se brzo opustila. „Ja sada radim kao novinar u jednom sportskom časopisu“, počela je. „U Oklahoma Siti sam otišla da napišem reportažu o rodeo finalu. A na mjestu gdje je karavan, nije teško naletjeti na Rasa.“„Dobro je što ste prihvatili da ga dovezete kući.“„To bi mu učinio svako!“ protestovala je.„Da, ali je ipak najbolje što je doputovao sa vama.“„Ja sam na to pristala zbog svog spokojstva. Morala sam da ga vidim na sigurnom. To možda zvuči djetinjasto, Šorti, ali ja nikada nisam prestala da volim Rasa“, govorila je sa puno povjerenja o svojim osjećanjima.„U to nisam nikada posumnjao.“„Bilo mi je teško da prihvatim činjenicu da je njemu rodeo važniji od mene“, nastavila je pokunjeno. „Trebale su mi godine da se pomirim sa tim…“„Ah, Lin, dijete moje, tu nisi u pravu. Jako griješiš. Nešto ću i reći – ti si vidjela Rasela kako odlazi, ali ti ne znaš kako je on izgledao kada se vratio.“„Molim?“ ponovila je začuđeno.

Šortijeve oči su se neočekivano ispunile suzama. „Mislio sam da će poremetiti pameću. Bio je očajan, kada je došao kući i saznao da si otišla. Niko nije mogao da mu pomogne. Provodio je dane u kući sa flašom viskija.„Viskija? Zaprepastila se. „Pa, on je uvijek osuđivao svog oca što je pio.“„Da, ali… bio je van sebe od bola što te je izgubio.“Njen razum se borio sa Šortijevim riječima. „Nije mi jasno“, prošaputala je. „Mislila sam da nije prekidao sa rodeom.“„Tako je, rodeo je nastavio kada se vratio iz bolnice.“„Iz bolnice?“„Da“, potvrdio je Šorti. „Pošto je prošla čitava nedjelja a Ras se nije pojavio na poslu, Landers mi je naredio da ga pozovem na razgovor. Kada sam došao u kuću, našao sam ga onesviještenog na podu. Puls mu je bio slab. Odmah smo ga prebacili u bolnicu. Čim je ojačao, ja sam ga natjerao da se vrati u karavan. Jedino to je moglo da ga zadrži na pravom putu, kada si ti već zatražila razvod.“Lin je nešto presjeklo. Ovo posljednje se baš nije uklapalo u stvarnost. Ona nije tražila razvod prva. Ona je samo dobila sređene papire na očevu adresu. No, Rasel je sigurno ispričao ovu verziju da bi sačuvao svoj obraz.„Bila sam mlada i pogriješila sam kada sam se udala za njega“, čula je svoj siguran glas. „Kauboji nisu ljudi koji mogu dugo da se zadrže na jednom mjestu. Oni idu za svojom maštom. Korijeni im nisu potrebni.“„Uvjerit ćeš se u suprotno već ovih dana.“Šorti misli da će ona ostati? Mora mu odmah reći da je u zabludi. „Ja sutra odlazim.“„Šta si to smislila u svojoj glavi, dijete? Zar hoćeš ponovo da ostaviš tog čovjeka? On je sada bolestan. Za ime svijeta, ti nisi onakva djevojka kakvom sam zamišljao da jesi“, zamjerio joj je.„Ali, ja imam posao…“„Lin, ti si u ovom trenutku potrebna Rasu“, presjekao ju je. „Zar ti to ne znači ništa?“„Jednom mi je to značilo mnogo i eto šta sam napravila od sebe!“ jauknula je. Jedino što ne bi mogla ponovo da podnese je to da joj Rasel po drugi put zbog rodea okrene leđa.„Ostavi sada prošlost! Lin, ja imam toliko posla na ranču i ne mogu provoditi sate pored njega.“Lin je nervozno skupila ruke u pesnice. „Vi mislite da bi Ras želio da ja ostanem sa njim? Ja u to najiskrenije sumnjam.“Šorti ju je pogledao preko ruba šoljice. „Bolesnik bi već trebao nešto da pojede“, rekao je, ne raspitujući se za njenu konačnu odluku. „Hoćeš li mu ti odnijeti?“„Rado.“„Kada već budeš kod njega, molim te, pitaj ga da li želi da ostaneš još koji dan“, osmjehnuo se nadzornik. „Tako ćemo riješiti bar jednu dilemu.“Čim je ušla u sobu, Ras je osjetio njeno prisustvo i okrenuo joj se.„Donijela sam ti večeru“, rekla je ona prilazeći krevetu.„Nisam baš mnogo gladan.“Ne tražeći dozvolu, Lin se smjestila na ivicu kreveta. Da li je on zaista patio za njom? Da li ju je volio koliko ju je Šorti ubjeđivao? Počela su da joj se u glavi gomilaju pitanja na koja nije bilo teško pronaći logične odgovore. Da ju je volio sigurno se ne bi razveo od nje i predstavljao je prijateljima kao glavnog krivca za tu ujdurmu.„Kako je tvoja noga?“ potrudila se da se vrati iz misli u stvarnost.„Još uvijek malo boli.“„Šorti kaže da treba da ostanem ovdje i brinem se za tebe“, bila je nestrpljiva pa je brz prešla na stvar. „On nije tako star, ali ja imam utisak da se nešto događa sa njegovim razumom.“„A šta je tu čudno? Ti si nekada tako lijepo brinula o meni.“

„Šta to znači? Da ti hoćeš da ostanem?“„Hoće li to prouzrokovati neke probleme u tvom poslu?“ pogledao ju je zainteresovano. Za trenutak njegov izraz lica je bio ozbiljan. „Čuj, bit će mnogo zabavnije ako mi, umjesto Šortija, ti budeš svaki dan pomagala da obučem i svučem pantalone“, osmjehnuo se vragolasto.„Ako je tako, ako ti je potrebna samo zabava, onda ja mogu mirne savjesti da se vratim tamo odakle sam došla.“ Spremala se da ustane, ali ju je njegova čvrsta ruka zadržala.„Lin, oprosti mi“, prošaputao je nježno.Njegov pogled je bio pun skrivene čežnje i ona se osvrnula oko sebe nervozno, ne znajući šta da čini. Raselovom pronicljivom oku nije promakao njen mahinalni pokret kojim je željela da prikrije zbunjenost. Sasvim polako, uhvatio ju je za ramena i blagim, ali odlučnim pokretom privukao uz sebe. Njegov dodir je kao i uvijek djelovao uznemirujuće na nju iona nije imala snage da se odupre. Prije nego što je postala svjesna šta čini, počela je strasno da mu odgovara na poljubac, i što je bilo još gore, da preuzima inicijativu.„Lin, mila moja“, zagnjurio je Ras glavu u njenu kosu kada su došli do daha, „koliko sam čekao da se ovo dogodi… da te ponovo uzmem u naručje.“Glas mu je bio hrapav i promukao. Ali ovog puta nije pijan, pokušala je da rezonuje. Samo sada je nevolja bila u tome što je ona bila pijana od njegovih poljubaca i dodira, koji su je tjerali da zaboravi pet godina tuge.„Ne, Rasti“, pobunila se, izvlačeći mu se iz zagrljaja. Ako sada popusti, neće biti kraja njenom bolu kada ode sa njegovog ranča. „To nas neće odvesti nikuda.“„To će nam samo pomoći da nađemo pravo rješenje“, govorio je umirujućim tonom.„Rasti, mi smo razvedeni…“Na riječ 'razvedeni' njegovim tijelom je prošao drhtaj, što Lin nije promaklo.„Taj besmisleni list papira ne može da izmijeni moja osjećanja prema tebi. A ti možeš samo da lažeš ako kažeš da ne uživaš u tim poljupcima.“„Ti si me uvijek privlačio fizički. Ali, strast ne može izbrisati ranu iz prošlosti.“Nije morala da ga pogleda, znala je da je sada ljutito gledao u nju.„Znači, u pitanju je čisto fizički kontakt“, zvučao je grubo. „Izvinjavam se što sam potpuno zaboravio na činjenicu da ti nemaš srca.“„A šta ti znaš o mom srcu?“ riječi su joj zapinjale u grlu, a oči se punile suzama. „Ti si preko njega samo pregazio.“ Ustala je bijesno, spremna da izađe.„Lin, molim te ne idi“, pozvao ju je on nježno.„Ti sad ne znaš šta ćeš sa svojom energijom“, još uvijek je bila puna gnjeva. „Nadam se da ćeš uskoro moći da počneš sa treninzima. Ja sam ovdje samo da ti pomognem dok se ne oporaviš. Upamti to dobro i nemoj više da tražiš od mene.“„Kada smo već kod pomoći, hoćeš li se naljutiti ako te zamolim da mi skineš farmerke?“„Ne, neću.“ Približila mu se, pomalo uvrijeđena zbog njegovog šaljivog tona.„Vrlo si vješta. Mora da si vježbala.“„Žao mi je, ali ti si do sada bio jedini muškarac koga sam oslobađala odjeće.“Na njegovim usnama se automatski pojavio osmjeh. „Mogu ti reći da nisam ni najmanje razočaran zbog toga…“„Laku noć, Rase“, bila je svjesna da mora što prije pobjeći od njega. „Vidjet ćemo se sutra ujutro.“

Kroz prozor u dnevnoj sobi, Lin je posmatrala okolinu koja se kupala u svjetlosti mjesečine i mnogobrojnih baštenskih lampi. Sve je bilo tako poznato i novo u isti mah. Nekada su ona i Rasel bili srećni na ovom mjestu, a sada su ih razdvajale prazne godine i jedan list papira. Jedino još u njenom srcu nije bilo nikakvih promjena. Ono je i dalje kucalo istom žestinom za

voljenim čovjekom. Lin je bila sigurna da se nikada neće osloboditi te beznadežne ljubavi koja ju je vukla u propast i ubijala joj volju za životom.Okrenula se od prozora na tiho kucanje na vratima. Bio je to, naravno, Šorti.„Mislila sam da ste već otišli“, osmjehnula mu se ljubazno.„I bilo je tako. No, vidio sam iz moje kućice svjetlo u dnevnoj sobi, pa sam došao da vidim da li u nečemu mogu da ti pomognem, dijete.“„Nije mi potrebno ništa sem društva.“ Pokazala mu je rukom na stolicu.„Gdje je Rasti?“„Već se spremio za spavanje.“„Pametno! Ako je umoran ovako kao ja, onda je postelja za njega pravo mjesto. Već sam star, posao više nije za mene“, uzdahnuo je Šorti.„Ali, vi ne biste mogli da živite bez farme!“„Znam, prokleto volim konje… Lin, jesi li pitala Rastija šta misli o tvom ostanku?“ izrekao je nadzornik ono što ga je mučilo.„Da, pitala sam.“ Presjeklo ju je nešto u grudima.„I?“„Ostaću ovdje do Nove Godine. Toliko najviše mogu odsustvovati sa posla… Mada moj urednik neće biti oduševljen ni ovom iznenadnom pauzom.“„Dobro je.“ Šorti nije mogao da sakrije svoje oduševljenje. „Do Nove godine ima sasvim dovoljno vremena“, propratio je svoje riječi lukavim osmjehom.„Da, i doktor kaže da će za nedelju-dvije biti mnogo bolje“, pravila se Lin da nije razumjela poruku. „Za to vrijeme će Ras početi polako da se oslanja na nogu. Na sreću, nije u pitanju neki veliki prelom…“„Znaš ti dobro da ja nisam govorio o nozi, Lin!“„Nego o čemu?“ pocrvenila je.„O tome da će dvije nedelje biti sasvim dovoljne da ponovo spoje tebe i Rasa.“„Šorti, ja sam ostala ovdje samo zato što nema ko da brine o njemu dok je bolestan i to je sve. Nema tu nikakve romantike!“„Sve će se izmijeniti“, promrmljao je stari čovjek za sebe, a onda dodao nešto glasnije. „Nadam se da ćeš se predomisliti i to uskoro.“Nekoliko minuta Lin je odsutno posmatrala vatru u kaminu, a zatim je skrenula pogled prema Šortiju. „Kako je došlo do toga da Rasel kupi farmu?“ upitala je zainteresovano.„Uz mnogo sreće na rodeo takmičenju, dijete. Malo ljudi uspije da zaradi toliko novca u tom paklu. Mnogo se potroši samo na hotelske račune i troškove putovanja. Ali, najboljima se uvijek osmjehne sreća. Oni mnogo dobiju i od reklama.“„Da, već sam vidjela Rasovo ime na džepovima nekih farmerki.“„Zar ga nisi gledala na televiziji? Ima mnoštvo spotova. Reklamira skoro sve, od automobila do paste za zube.“Lin se začudila. To joj je bilo potpuno nepoznato. Rijetko je nalazila vremena da sjedi ispred televizora. „Ali, Ras nije stekao tako veliku popularnost odmah te prve godine.“ Plašila se da ne napravi dužu pauzu i tako prestane ovaj interesantan razgovor.„Ah, tada je još živio u kamionu i sakupljao brižljivo svaki cent da otplati imanje. No, kada je osvojio prvu šampionsku titulu, sve je krenulo brzinom lokomotive. Za kratko vrijeme je stekao ogroman kapital. Sada posjeduje nekoliko hotela u Kaliforniji, izvore nafte… Zamalo da zaboravim veliku rodeo školu u San Antoniju…“ Lin je slušala ne trepćući. „Ras je postao bogataš“, uzdahnuo je tužno stari Irac, „ali je ostao veliki usamljenik, po svom sopstvenom izboru. Već poslije prvog većeg uspjeha, žene su počele da ga salijeću kao ose, ali on je na sve reagovao ravnodušno. Još uvijek je takav. Radi iscrpljujuće, ne diže glavu od posla… Ja ga volim kao svog sina i plašim se za njega.“

„Rijetko je kod kuće, pretpostavljam?“ Lin je ubrzala tempo priče. „Mene čudi što je kupio farmu.“„Svakom čovjeku je potreban san. A Rasov san je uvijek bio da ima svoj ranč pod suncem. Ja to razumijem. Poslije onoga što je doživio kada je ostao bez majke, ostalo mu je samo da mašta o domu. To ga je valjda i održalo u životu.“„Poznato mi je da je volio majku…“„Ne samo da ju je volio, već ju je obožavao. Kao dječak je patio što ne može da joj olakša muke. Bio je nejak kada je umrla, nije stigao da joj pomogne i uljepša joj dane. To ga je boljelo, osjećao se kao krivac.“„Nisam znala da su ti ožiljci tako duboki“, oborila je Lin glavu. „Dok smo bili zajedno, nerado je govorio o svom djetinjstvu, a ja na tome nikada nisam insistirala“, kao da se pravdala.„Ras je divan momak. Samo sreća ga je mnogo puta zaobišla. Jednom ju je čak izgubio na dohvat ruke. Volio je majku, ona je umrla… Volio je tebe, a ti si ga ostavila…“„Ne, on je ostavio mene“, ispravila je starog čovjeka.„Lin, on je samo želio da ti pruži sve, a jedinu mogućnost da dođe do novca je vidio u rodeu. Kada će ti to postati jasno, dijete?“Šta Šorti to pokušava da joj kaže? Da je pogriješila? Da ga je nepravedno osudila?„Rasel je na rodeo otišao isključivo zbog sebe. To mi je već odavno jasno.“„Ne budi naivna, Lin!“„Pet godina ćutanja meni je reklo mnogo, Šorti“, lupnula je nervozno prstima po stolu. „Više nego vaše riječi.“

7.

Bilo je još rano jutro kada je zazvonio budilnik na noćnom stočiću. Lin je otvorila oči i osvrnula se oko sebe. U pravi mah nije znala gdje se nalazi, a onda je sjetila i brzo ušla u kupatilo da se pripremi za naporan dan.U kuhinji je sa puno elana priprema doručak. Kada je već skoro završila, hodnikom su odjeknuli zvižduci, a Ras se uskoro pojavio na vratima.„Zašto si ustao?“ zabrinula se. „Ja bih ti donijela hranu gore.“„Neću mnogo da te zamaram, dušo. Vidiš da sam sam čak navukao i pantalone.“„Kako si samo uspio?“ podsmjehnula se.„S velikom mukom. Šta je to sa tobom? Zašto si tako nervozna, do đavola?“Lin je naglo ustuknula kada joj se približio. Dobro se sjećala njegovog starog običaja da je ljubi dok posluje oko šporeta i to ju je činilo nesigurnom. „Ništa…“, promucala je nesigurno. „Možeš sjesti za sto. Odmah ću postaviti.“„Možda ti i nisi postala bezdušna“, pogledao ju je ispod oka. „Još uvijek nisi zaboravila koje je moje omiljeno jelo.“Za nju bi bilo najbolje da ju je i dalje karakterisao kao djevojku bez srca. Sa njim je najbezbjednija kada su na velikoj distanci.„Mala, dobra Lin“, nastavio je da je zadirkuje. „Uvijek je bila milostiva i donosila kući izgladnjele pse i mačiće. Dali to još uvijek radiš?“„Da.“„Sada mi je nešto palo na pamet“, prasnuo je naglo u smijeh. „Ah, Lin…“„Ne vidim šta je smiješno.“„Kada smo se nas dvoje prvi put sreli u Oklahomi, ti si u mene gledala kao u izgubljeno jagnje.“„Kako možeš tako da govoriš, Rase?“ Željela je da govori bez gorčine, ali joj to nije pošlo za rukom.„Zar to nije istina? Dobra, bogata djevojka sreće u baru jednog kauboja.“„Molim te, prestani“, lupila je viljuškom o tanjir. „Zašto bih ja pomislila da si ti jadan?“On je podigao obrve. „O? A šta si pomislila?“Lin je osjetila kako joj se puls ubrzava. „Da si simpatičan momak“, izustila je mirno.„Zaista? To…“„Da“, nije mu dozvolila da završi misao. „Morat ću da idem u Fort Smit po namirnice. Frižider ti je skoro prazan“, našla je praktičnu temu.„Za to ima vremena. Sada ostavi sve i dođi kod kamina. Hoću da razgovaram sa tobom.“Sigurno će ponovo da kopa po prošlosti i muči njene istrošene nerve. Da li će imati snage da hrabro istraje do kraja? „A o čemu to?“„Nemoj da budeš tako nestrpljiva. Sve ćeš čuti.“ Spustio joj je ruke na ramena i osmjehnuo se tajanstveno.Kada su ušli u dnevnu sobu, on se prvi smjestio u veliku sofu. „Sjedi tu!“ naredio joj je, pokazujući na mjesto pored sebe. „Tako ću moći da te zadržim ako odlučiš da pobjegneš.“Srce joj se stegnulo od straha, a licem joj je proletjela mračna sjenka. Nije joj se nimalo svidio njegov ton.„Vjerojatno pretpostavljaš da želim da govorim o novcu“, bio je direktan.Poslije ovih riječi je nastao tajac. Lin je na to najmanje bila spremna. Da li će me on ikada ostaviti na miru, jauknula je u sebi. „Tu više nema šta da se kaže“, branila se umorno uzdišući. „Rase, meni ne treba tvoja alimentacija.“

„Molim te, da bar ovog puta budeš razborita“, prekinuo ju je nadmeno. „Lin, ja neću da se ti boriš za život i radiš, sada, kada mogu sve da ti pružim. Kupit ću ti kuću, obezbjediću te onako kako želiš…“„Rasele“, padao joj je sve gušći mrak na oči, „od tada su prošle godine i nemoj opet da pokrećeš…“„Mi smo bili u braku i ja ti to dugujem.“ Uhvatio ju je čvrsto za ruku.„Ti meni ne duguješ ništa!“ izgubila je kontrolu nad jačinom svoga glasa. „Ja se za tebe nisam ni udala zbog para. To sam ti rekla stotinu puta, još dok smo bili u braku. Sve što sam željela bio si ti, ali ti nisi bio spreman za tako mnogo da mi daš.“Na njegovom licu se nije vidio ni najmanji trag uzbuđenja. „Ti još uvijek sve posmatraš dječjim očima?“„Ne, ja samo sve gledam objektivno, gospodine šampione. Prije pet godina si bio opsjednut bogatstvom i zbog toga si me ostavio. I bez obzira na to šta mi nudiš sad, ništa mi neće ispuniti pet godina praznine.“ Kada je završila usudila se da ga pogleda. Svi mišići na njegovom licu su podrhtavali od gnjeva.„Hoćeš li me osuđivati do kraja života zato što sam želio da stvorim nešto ljepše za tebe, za nas?“„Zašto se nisi potrudio da nađeš neki posao koji nas neće razdvojiti? Mogli smo oboje da radimo…“„Prije bih se ubio nego što bih ti dozvolio da se mučiš“, zacrvenio se kao rak. „Gledao sam kako moja majka crnči da nas ishrani. To mi je bilo dosta. Umrla je, sirotica a da nije ni znala da postoji svijet i van Teksasa. Zar misliš da bih mogao da stojim skrštenih ruku i posmatram kako se takva sudbina ponavlja i tebi?“„Rase, ti si otišao tako… Nismo se ni oprostili. Ne bih ni pomislila da si ti brinuo za moju sigurnost.“„Ti nikada nisi imala povjerenja u mene, Lin. Otišla si sa ranča još pre nego što sam ja u Denveru završio moju prvu utakmicu.“„Zamolila sam te da me povedeš sa sobom“, spustila je ruke u krilo i stisnula pesnice sve dok nije osjetila snažnu bol.„Znam da je greška u tome što smo se razdvojili, ali Lin, ja nisam imao novac za hotel.“I Šorti joj je govorio tako. Da li je ona kratkovida kada nije u stanju da vidi takve stvari? Srce joj je bolno zabubnjalo.„Ako je tako, zašto onda nisi pokušao da me nađeš kada se situacija malo sredila?“ morala je da pita. Suze sa kojima se već dugo borila prolile su se odjednom kao bujica iz očiju. Nije ona za sve bila jedini krivac.„Ti si željela d me ponovno vidiš?“ uhvatio ju je za bradu i natjerao je da se susretne sa njegovim pogledom.Lin je zadrhtala. Osjetila se slabom pod ispitujućim bljeskom u njegovim očima. „Da“, povikala je iznenada, osjećajući ako joj naviru novi atomi snage. „Čekala sam te, zavirivala svaki dan u poštansko sanduče, molila se, ali od tebe nije bilo ni traga ni glasa. I šta sada misliš da ćeš izmijeniti svojim prokletim novcem?“„Lin!“ povikao je on s nevjericom i prigrlio je čvrsto. „Ja nikada nisam mislio…“„Da, ti nikada nisi mislio ni na kog drugog izuzev na sebe“, oslobodila se njegove blizine.„Nisi u pravu!“ presjekao je on tišinu ledenim glasom. „Tražio sam te toliko puta, ali te je otac očigledno vrlo vješto uvjerio u suprotno.“Njegove riječi su je paralisale i potpuno izbacile iz kolosijeka. „Kako to misliš?“ promucala je.„Svih ovih godina mislio sam da si se preudala. Kada sam te ono veče sreo u klubu, u Oklahomi, i čuo da se još uvijek prezivaš Harison, nisam mogao da povjerujem!“

„Da sam se preudala?“ pogledala ga je zgranuto. „Mora da si poludio! Nije mi padalo na pamet da se vezujem ni za jednog muškarca poslije onoga što si mi učinio.“„Ne da sam poludio, nego ja sam jedna velika budala, dušo.“ Lupio je pesnicom o naslon sofe. „A znaš li zašto? Zato što sam vjerovao Marku Tomasu!“ Lin je imala utisak kao da se budi iz sna. „Kakve veze s svim ovim ima moj otac?“ pitala je slabim glasom, iako je već slutila odgovor.„Uvijek sam te tražio preko njega. Bilo mi je najlogičnije da ću te naći kod kuće. Na kraju, on mi je rekao da si se vratila na Havaje, da živiš sa njim… da ne želiš da razgovaraš sa mnom i da si našla momka koji ti priliči…“„Znala sam da te tata nije nikada volio, ali…“ Ali kako je mogao meni to da učini, pitala se sjećajući se dugih mjeseci čekanja.„Da me nije volio?“ ponovio je ironično. „Pa, on je na mene gledao kao na smeće. Nisam imao crnu kravatu ni porše kada sam te zaprosio. Moje porodično stablo je bilo suviše nisko za njega.“To je tačno. Samo Lin se pitala šta bi tata sada rekao, kada bi čuo za Rastijev uspjeh. „Ja ne znam, ne mogu…“ , počela je da muca.„Dušo, molim te, pogledaj na stvari realno…“„Ali, Rase, kako je tata mogao da te laže?“„Kako? Treba li da ga nazovem i zamolim da ti ponovi svoje riječi ili će te zadovoljiti moja verzija?“ pogledao je prema telefonu.„Ne…“ „U redu. Rekao mi je: 'Nema potrebe da zoveš više, Harisone. Kada ćeš već jednom utuviti u svoju glupu glavu da Lin ne interesuju praznoglavci poput tebe? Konačno se opametila i našla mladića ravnog sebi. Ako imaš imalo osjećanja prema njoj, onda je , molim te, oslobodi svog sramnog imena i dozvoli joj da se na miru vjenča. Ona od tebe želi samo razvod'“, imitirao je očev piskavi glas.„Ali zašto nisi potražio mene lično?“„Pokušao sam pedeset puta, ali ti si uvijek kao za inat bila negdje napolju.“Ah bar da je mogla da vrati vrijeme nekoliko godina unatrag. „Nije ti bilo čudno što ja nikada ne odgovaram na telefon? I nikada nisi pomislio da ja možda živim kod bake u Tulsi?“ kao da ga je optuživala.„U Tulsi?“ upitao je i primakao joj se. „Hoćeš da kažeš da nisi ni bila na Havajima?“„Da, samo što se ti nisi potrudio da to provjeriš.“„Isto kao što si se i ti potrudila da pronađeš mene.“„A šta je trebalo da uradim?“ zacrvenjela se u licu. „Da te lovim između dva rodea?“„Upravo to!“ njegov bijes je bio još žešći. „Mogla si da…“„Kao što si i ti mogao da odletiš na Havaje i vidiš da li sam tamo. Ah da, nisi sigurno imao vremena zbog karijere. Rodeo ti je uvijek bio važniji od mene!“ uzviknula je i bukvalno potrčala gore u svoju sobu. Kada je za sobom zatvorila vrata, bacila se na krevet i gorko zajecala.„Lin, molim te ne plači“, čula je Raselov glas pored sebe.„Ostavi me na miru!“ bila je gruba. „Nikada neću zaboraviti ono što sam pretrpjela…“„Oprosti mi, mila. Nisam te povrijedio namjerno. Vidjet ćeš, uvjerit ću te u to.“ Poljubio ju je zatim u čelo i izašao.Lin je poslije toga zaspala i probudila se tek popodne. Odmah se sjetila šta se dogodilo prije nekoliko časova i hladna jeza joj je prostrujala kroz tijelo. Zašto je bila tako glupa i izgubila samokontrolu? Zašto je zaplakala i tako se ponizila pred Raselom?Ustala je iz kreveta i prišla ogledalu. Oči su joj bile još uvijek crvene, a obrazi naduti od plača. Kuda će je sve ovo odvesti? Ne, na se mora pribrati. Objasnit će mu da je ovdje samo

zbog njegove bolesti i odbiti svaki razgovor o prošlosti. Ono što je bilo prije pet godina prošlo je i nema smisla ponovo ga oživljavati.Rasel je sjedio kraj kamina i čitao novine, kad je ona sišla u dnevnu sobu.„Htjela bih nešto da ti kažem“, počela je, nervozno lomeći prste. „Pristala sam da ostanem kod tebe samo zato što želim da se što prije oporaviš…“„Ne brini, ja ću se držati našeg dogovora“, olakšao joj je. „Više te neću potresati onim što je već zaboravljeno, obećavam. A sada, hajdemo! Gdje si ono rekla da treba da idemo? U kupovinu?“„Ja dobro poznajem Fort Smit. Nema nikakve potrebe da se ti naprežeš. Sve ću naći i sama.“„Dobro, ali zar nije ljepše kupovati u društvu?“ utisnuo je poljubac na njen obraz.

Temperatura je bila vrlo niska. Uz to je još puhao i vjetar i nanosio snijeg u lice, tako da je bilo teško probiti se do garaže.„Ti očekuješ da vozim ovo?“ Lin je posmatrala nekoliko časaka zbunjeno veliki sjajni auto. Iako se slabo razumjela u marke i cijene, znala je da jedan takav auto košta čitavo bogatstvo.„Što da ne? Ne misliš valjda toliko da kupuješ da moramo voziti kamionet?“„Ne, ali… ti imaš povjerenja da mi daš ključ od te naprave?“ mucala je.„Pobogu Lin, sjedni već jednom i opusti se.“„Pitam se samo šta bi Sju rekla da me sada vidi!“ nasmijala se kad su izašli na auto-put.Ta kola su predstavljala posljednju riječ tehnike. Imala su ugrađen klima uređaj, mali bife, telefon. Lin se prvi put vozila, to jest, prvi put je ona vozila takav luksuz. Otac joj nikada nije dao dozvolu da sjedne za volan njegovog poršea.„A ko je Sju?“ upitao je Ras.„Djevojka koja je zajedno sa mnom došla u Oklahoma Siti. Dijelimo sobu u hotelu i…“„Radite zajedno“, dopunio ju je.„Otkud znaš?“ začudila se, iznenađena što je on upoznat sa zbivanjima iz njenog sadašnjeg života.„Čuo sam od Henka.“„Ah, tako! On je divan momak. Nadam se da će pomoći Sju dok sam ja odsutna.“„U to e treba da sumnjaš.“„Baš dobro što smo spomenuli Sju. Moram da je pozovem kada se vratimo kući“, razmišljala je naglas. „I nju i gospodina Hendersona.“„Gospodina Hendersona? To je tvoj šef? Neki mnogo naporan tip. Šta će ti reći što nisi na licu mjesta?“„Ne mogu ni da pretpostavim. A gdje… Ti izgleda poznaješ gospodina Hendersona?“ zbunila se.„Da, opet preko Henka“, nasmijao se.„Njemu mora da je rekla Sju. Ona Hendersonu pred svima udara lijepu reklamu. Tebe Henk informiše tako o svim aktuelnim zbivanjima?“„On zna lijepo da priča kada su slušaoci zainteresirani“, zavalio se Ras u sjedištu.Za razliku od jutros, Rasel je bio dobro raspoložen, konstatovala je. Bilo je zaista prijatno voziti se s njim.„A ti si… zainteresovan?“„Prirodno.“„Prirodno?“ ponovila je.„Zašto sumnjaš u to? Ti si nekada bila moja žena“, odgovorio je kratko kao da time objašnjava sve.Lin je zadrhtala pri njegovom spomenu riječi 'žena'. To ju je podsjećalo nekako na staru prisnost, koju se trudila da zaboravi.Na suprotnoj traci puta je prelazio čovjek s traktorom i Rasel je podigao ruku da ga pozdravi.

„Poznaješ ga?“„Da, to je Frenk Dikson, moj novi susjed. Nisam pričao sa njim već mjesecima.“„Ništa čudno, kada si tako rijetko kod kuće.“Ras se namrštio i usmjerio pogled prema njoj. „A kada si ti posljednji put pričala sa svojim susjedima?“„Pa… ja…“, počela je da zamuckuje dok su joj se obrazi sve više žarili.„Ti ni ne znaš pored koga stanuješ.“„Da“, priznala je sa olakšanjem.„Tako sam i mislio! Gospođica Lin sa Havaja, od glave do pete!“„Prestani već jednom da mi pominješ te Havaje. Ja nikada nisam živjela tamo. Samo se otac preselio!“

Kada su obavili kupovinu, Ras joj je predložio da prije odlaska kući svrate na kafu u jedan hotel, što je Lin sa zadovoljstvom prihvatila. Ona je uvijek više cijenila dnevne izlaske nego noćne. Sada se pitala da li se Ras sjeća te njene osobine ili je taj prijedlog pao sasvim slučajno.„Zdravo, Harisone!“ pozdravio ih je šef sale. „Danas je prilična gužva, ali za tebe će se valjda naći neko mjesto.“„Pa, s obzirom da sam sada invalid…“„Ne brini, reći ću Henriju da se pobrine za vas.“„Kako si ti, Kenti?“ Ras nije mnogo žurio da se rastane od prijatelja.„Dobro, upravo sam se vratio sa porodicom iz Kolorada. Bio sam na odmoru.“Rasel se okrenuo prema svojoj pratilji, kada je spazio znatiželjan pogled sagovornika. „Lin, upoznaj se sa Kentom Palmerom. Njegov stric ima farmu, odmah pored naše.“ Kenti joj je pružio ruku, a Ras je nastavio: „Ovo je moja žena, Lin“, objasnio je brzo.Lin je samo nijemo klimnula glavom, pitajući se da li je Ras pri svijesti, kada je najbližim poznanicima predstavlja kao svoju ženu.„Gledao sam na televiziji kada si povrijeđen“, počeo je Kenti sportsku temu. „Baš mi je žao. Bio sam ubijeđen da ćeš pobijediti.“„I ja takođe… No, nije važno. Ja sam zadovoljan onim što sam postigao do sada. A i ova polomljena noga mi govori nešto.“„Bit će takmičenja i slijedeće godine!“„Slijedeće godine?“ ponovio je lijeno Ras. „Onda će doći mlađi. Ja više neću izlaziti na teren.“Kent Palmer se iznenadio ali to nije bilo ništa u poređenju sa šokom koji je doživjela Lin. Da li je on to zaista rekao? Prosto nije mogla da vjeruje svojim ušima.„Poklonicima rodea neće biti drago kada to čuju, ali da znaš, ja se radujem. Tako ćemo te malo češće viđati kod kuće.“„Hvala ti, Kenti. Ah, evo dolazi Henri, sigurno je našao sto za nas.“ Kada su poručili kafu, Ras se okrenuo prema Lin, a na licu mu je sijao pobjednički osmjeh. „Šta je sa tobom, dušo? Nešto si tiha.“„Zašto si rekao onom čovjeku da hoćeš da napustiš rodeo?“„Zato što sam tako odlučio“, odgovorio je kratko.„Rase, ne budi smiješan. Oboje znamo da tako nešto nije moguće.“„Mislio sam da ćeš mi povjerovati, ako čuješ da otvoreno govorim o tome drugim ljudima. Ali, očigledno nisam bio u pravu“, uzdahnuo je.„Očigledno! Ne vjerujem ti!“ Polako se vraćala iz bunila u koje ju je odvela Rasova izjava. Možda je bilo čudno, ali ona je svim srcem željela da je to laž.„Znam da mi neće vjerovati ni mnogi drugi, ali kada slijedeće kolo u Denveru prođe bez mene, svi će se uvjeriti.“

Lin je nešto bocnulo. Zvučao je tako mirno, tako ozbiljno, kao da ne priča o propuštanju najvećeg rodea godine. „Nisam znala da će te slomljena noga tako uplašiti. Odmah si pomislio na povlačenje.“Ras se nasmijao tako glasno da su se neki gosti u restoranu okrenuli ka njihovom stolu. „Ko se tolike godine bavi rodeom, taj ne zna za strah, dušo. Ja jednostavno želim da odem.“„Od mene očekuješ da ti to povjerujem?“„Da! Došlo je vrijeme da izađem iz arene, Lin. Svaki dan dolaze mlađi. Uskoro će me istisnuti. Zato će biti bolje da sve napustim u plamenu slave.“Zašto mi to govoriš sada, kada više nema nade za nas, borila se sa suzama. „To je tvoj stil: otići prije nego što te poraz proguta?“„Da, dušo. Neću da mi šapuću sažaljivo iza leđa: 'On je nekada bio dobar igrač, ali mu ništa ne polazi za rukom.“

8.

Kada su se vratili na farmu, Ras je otišao sa Šortijem da obiđe konje. Lin je odahnula s olakšanjem, čim ga je izgubila sa vidika i prišla telefonu.„Sju, ja sam“, javila se.„Lin, za ime svijeta! Već sam se zabrinula! Gdje si?“„Još uvijek na Rasovom ranču.“„Mi smo e očekivali sinoć. Kada se vraćaš?“„Za dvije nedelje.“Sa druge strane žice čuo se neki nerazumljivi zvuk. „Molim, da li sam dobro čula? Pa za dvije nedelje je kraj… I finale će biti završeno.“„Sju pristala sam da ostanem kraj Rasa dok se ne oporavi i neću se vraćati u Oklahomu. Za Novu godinu ću otići pravo kući.“„U redu, ako ti tako želiš… Imaš li još nešto novo?“ smijala se Sju.„Ne“, odgovorila je brzo. Nije imalo smisla spominjati Raselov odlazak sa scene. On to sigurno nije mislio ozbiljno.„Lin, želim ti puno sreće!“„Šta ti je sad odjednom, kao da ja ostajem ovdje čitavu vječnost? Nego, kako ide posao?“„Odlično. Henk mi mnogo pomaže. On je divan momak. Ali, morat ču da te razočaram, zaboravio te je. Mislim, sada sjajnim očima gleda samo mene.“„Baš se radujem!“„Ne brini, ja nisam izgubila pamet. To je samo mala rodeo-romansa. A sada mi daj brzo tvoj broj telefona. Moram da žurim na stadion.“Gospodin Henderson je pokazao mnogo razumijevanja za novonastalu situaciju. 'Ako je potrebno, možete da ostanete na odmoru i duže od dvije nedjelje, Lin.', bio je predusretljiv.Iza te ljubazne fasade se krio naravno poslovni interes. Rasel Harison, prvi čovjek u rodeo sportu je odbijao da daje intervjue. Iako se njegovo lice pojavljivalo svakoga dana u novinama, njegov život je za sve bio tajna. Henderson je sada u Lin vidio svoju šansu da pretekne konkurenciju. Samo, što nije ni slutio da bi ona radije ostavila posao nego otkrila veo ćutanja koji je Ras raširio oko sebe.Dok je spremala večeru, Lin je neprestano razmišljala o onome što je Rasel tako javno rekao danas popodne. To zaista nije imalo smisla! On je sada šampion profesionalne rodeo lige. A ko bi dobrovoljno sišao sa tog trona? I kada je donio tu nepromišljenu odluku? Danas? Ili je možda sve već odavno isplanirao, a sada samo hoće da uvjeri Lin da to sve čini zbog nje? Nije znala odgovor ni na jedno pitanje iz ovog vrtloga. Znala je samo da njeno srce vapi za Raselovom blizinom. I da u njoj nikada neće umrijeti ljubav koja je ubija.„Ovo je divno, ali ubuduće nemoj toliko da se zamaraš“, rekao je Rasel, sjedajući za svečano postavljen sto.„Ne zamaram se. Ja sam uvijek voljela da kuham.“„Znam. Sjećaš li se još uvijek koja je moja omiljena poslastica?“„Puding sa jabukama“, nasmijala se. „Ako budeš dobar, možda ću ti napraviti za Novu godinu jednu porciju.“„Trudiću se da ne zabrljam, dušo“, pogledao ju je s puno toplote. „Zaboravili smo nešto! Lin,molim te, donesi vino iz frižidera.“Nikako mu ne smije dozvoliti da stvori idiličnu atmosferu, onda će sigurno krenuti u provaliju. „Rasele“, pozvala ga je punim imenom, što je inače rijetko činila, da bi malo dobila na vremenu, „vino nam nije neopho…“„Ali, mila“, položio je nježno svoju ruku na njenu, „ovo je naša prva zajednička večera u novoj kući a treba dostojno da je proslavimo.“

Od njegovog kratkog dodira, srce je počelo d joj udara kao šiparici na prvom sastanku. „Dobro, ako baš insistiraš“, prošaputala je. „Ali, ja ću uzeti svega nekoliko gutljaja.“Vino joj je pomoglo da se još brže izgubi i upadne u veći košmar. Od razuma više nije imala baš nikakve koristi. Samo ju je slabost zaustavljala da ne ispruži molećivo ruke prema njemu i baci mu se oko vrata.„Da nazdravimo još jednom!“ Podigao je Ras čašu. „Za mog nepoznatog nasljednika u areni!“Trebala je da u bude zahvalna za tu rečenicu. Ona je ponovo uključila njene moždane vijuge. „Za to neću da pijem“, rekla je prkosno. „Ti ne napuštaš rodeo…“„Lin, dušo, šta je sa tobom? Nekada si me preklinjala da sve ostavim.“„A sada mislim da bi bilo pametnije da ostaneš na pobjedničkom postolju!“On je smanji rastojanje među njima na svega nekoliko centimetara i zavukao joj prste u kosu. „Ti ne želiš da okrenem leđa slavi, Lin? Ali zašto?“„Zbog rodea si me ostavio…“„To su gluposti, mila. Ja nikada nisam htio da te povrijedim. Jednom ćeš i to shvatiti!“ poljubio ju je nježno u vrat. „A sada me dobro slušaj: ja hoću da odem sa stadiona zbog tebe, zbog nas.“„Ras, to sada ne bi imalo nikakvog smisla!“ pokušala je da se oslobodi njegovih ruku.„Lin, ja mogu živjeti bez rodea sve dok si ti kraj mene.“Za ime svijeta, zar se njena sudbina ponavlja? Po drugi put dobiva od Rasa obećanja, koja je prije pet godina jednom već prekršio.„Mila, potrebna si mi. Uvijek si mi bila potrebna. Zar ne možeš to da shvatiš?“Lin je stajala nepomično i polako zatvorila oči. Bilo joj je mnogo lakše da govori kada ne gleda u njegove izazovne oči.„Ne!“ uzviknula je odlučno.„Dobro, onda ću morati da te uvjerim u to“, rekao je Rasel promuklim glasom, a zatim rastvorio svoje usne i spustio ih na njene.Od tog iznenadnog, nježnog dodira, Lin se zavrtjelo u glavi. Obuzela ju je slabost, nije imala snage da mu se odupre. Stara vatra se rasplamsavala u njoj neobuzdanom snagom. Nesvjesna svojih reakcija, počela je da ga miluje i poziva na nježnost.„Jedina moja, volim te još uvijek“, šaputao joj je nježno na uho. „Nikada nisam prestao da te čekam…“ Nastavio je da je ljubi sve dok nije osjetio da njena napetost popušta i da mu se predaje bez rezerve.„I ja volim tebe“, odvratila mu je najzad, nježno se privijajući uz njega. „Ni ja nikada nisam prestala da se nadam da ćemo se ponovo vidjeti. Rasti…“ pokušala je još nešto da kaže, ali ju je njegov poljubac u tome spriječio.Lin se predala tm zagrljaju, suviše snažnom i suviše željenom. Zadrhtala je kao da je oluja potresa i grčevito ga stegnula uz sebe, kao da će ga tako sačuvati od rastanka.„Rasti? Ima li ovdje koga?“Na prvi zvuk Šortijevog glasa Lin je odskočila kao oparena. Nesvjesno je podigla ruku da popravi frizuru koja je sigurno bila razbarušena od vatrenih poljubaca.Raselu je trebalo više vremena da se pribere. Kada je progovorio disanje mu je još uvijek bilo isprekidano od uzbuđenja. „Ovdje smo, u dnevnoj sobi“, javio se.Lin se spremala da se udalji, ali ju je njegova čvrsta ruka zadržala. „Šorti je oduvijek imao razumijevanja za mlade“, promrmljao je tiho. „Njega će ovo čak obradovati.“Sekunda kasnije, stari Irac je stajao na vratima. „Izvinjavam se, nisam želio da smetam“, pocrvenio je. „Htio sam samo da vas podsjetim da je večeras direktan prijenos rodea.“Rasel je žalosno pogledao Lin, a ona se slabo osmjehnula, stavljajući mu do znanja da razumije njegovo kolebanje. „Momci vi to ne smijete propustiti“, glas joj je bio miran. „Odmah ću donijeti kafu.“„Ja odlazim…“, zbunio se Šorti.

„Ne, ti ćeš ostati sa nama da to zajedno pogledamo“, bio je energičan Ras.„Ali…“„Molim te, bez 'ali'! Mi smo stari prijatelji i ti si uvijek dobro došao.“Dok je nalivala kafu u šoljice. Lin je razmišljala o tome da je dobro što se Šorti pojavio u pravom trenutku. Da je još malo potrajao Raselov zagrljaj, ona bi se potpuno izgubila u vrtlogu strasti i tako otvorila samo još veći ranu na srcu, kada sve prođe i kada se osvijesti.„Baš me zanima šta će reći za tebe, Rasti“, smiješila se. Željela je da sjedne kraj njega, ali da bi se osigurala od svakog incidenta, smjestila se na drugi kraj sobe.„Slagaće nešto, kao i obično! Vjerojatno će objaviti da su mi izlomljene sve kosti i da je moj povratak u arenu ozbiljno doveden u pitanje.“„Ko će se usuditi da objavi tako nešto?“ umiješao se Šorti. „Svi dobro znaju da tebe ništa ne može da razdvoji od konja.“„Ja upravo planiram da…“Lin se primakla bliže i stiskom ruke mu dala znak da ćuti. „Rasti, molim te, nemoj više o tome večeras.“Nadzornik ih je pogledao čudeći se, ali nije insistirao da čuje Rastija do kraja. „Baš me zanima da li će neko jahati 'Zlatnu slavu'“, smješkao se. „Pretpostavljam da će ostati u štali, kada ti nisi tamo.“„Ne brini, ima mnogo hrabrih momaka, stari.“„Da, ali ni jedan nije tako neustrašiv kao ti.“Prijenos je bio uzbudljiv. Kauboji su znali da ih snimaju kamere i davali su sve od sebe da postignu što bolje rezultate. Tačno prema Raselovom proricanju, spiker je podigao veliku prašinu oko njegovog odsustva. Objavio je da se 'veliki šampion' još uvijek nalazi u bolnici, u vanredno teškom stanju i da će, prema ljekarskim prognozama, u narednoj godini rodeo moći da posmatra samo sa tribina.„Šta sam vam rekao?“„Vjerojatno nije stigao da prikupi prave informacije“, umirivala ga je Lin. „A nije mogao da tvojim obožavaocima ne kaže baš ništa.“„Siroti ljudi! Osjećam da me već gledaju kako kucam na vrata smrti.“„Sve ćeš ti to poreći u Denveru“, uskliknuo je stari nadzornik.Ras je izmijenio značajan pogled sa Lin.i ovoga puta joj je učinio po volji. „Čućeš i ti, Šorti, ali sada nije važno… Hajde da pogledamo intervju sa pobjednikom. Skoti je kauboj koji mnogo obećava.“„Baš da vidimo!“ Šorti nije odvajao oči od ekrana.„Za pobjedu na rodeu je potrebno mnogo sreće“, bio je skroman Skoti. „Meni je neobično drago što sam iz šestog pokušaja osvojio zlatnu značku. Jedva čekam da se vratim kući i sa porodicom podijelim ovu radost.“ Kada se reporter već spremao da uzme mikrofon, mladić je doviknuo: „Hej, Rasti, ako me sada gledaš, želim ti sve najbolje i vidimo se u Denveru!“„Baš je derište!“ bio je sav Raselov komentar.Bilo je pola jedanaest kada se Šorti oprostio s njima i otišao svojoj kući.„Rodeo je bio dobar, zar ne?“ prvi je prekinu tišinu Ras.„Jeste“, složila se. „Ti si sigurno uživao.“On je klimnuo glavom i uhvatio je za ruku. „Svi ti momci su moji prijatelji, Lin. I više od toga, oni su mi jedina porodica od kada si me ti napustila.“Lin je zamišljeno pogledala u jednu tačku na zidu. „Rasti, ja sam to pokušavala da ti objasnim. Rodeo, zvižduci navijača, novac i slava, to je tvoj život, a ne ovaj ranč i ja.“Dlan mu je bio hladan kada ga je spustio na njen obraz. „Ti i ranč mi možete biti sve, samo ako ti pristaneš.“Njena prva misao je bila da mu se baci na grudi i da oduška suzama, ali je ipak na kraju je uspjela da se savlada. „Rasti, ja sam ti obećala da ću ostati ovdje dvije nedelje, ali ako me

budeš prisiljavao na nešto, morat ću da odem ranije. Davno je prošlo vrijeme… kada smo bili zajedno… Kako bi bilo da to bar na trenutak zaboravimo? Zar ne možemo da se opustimo i uživamo u sadašnjosti…“„Možemo, dušo. Možemo sve što ti želiš“, zaronio je lice u njenu kosu.

Slijedećih nekoliko dana su prosto preletjeli. Bilo je tako lijepo da je Lin zaboravila da postoji neki drugi život sem ovog na farmi i da je u Tulsi čeka posao.Pošto je cijele nedelje padao snijeg, najveći dio vremena su provodili u kući. Preko dana, Lin je spremala Raselu omiljena jela i pomagala mu u sitnim administrativnim poslovima, a uveče su imali običaj da sjede kraj kamina i ćaskaju.Provodili su sat pričajući o godinama koje su ih razdvojile, mada Lin nije imala mnogo šta da kaže o sebi. Ona nije putovala, nije upoznavala nove ljude… I uopšte, Raselov život joj se učinio uzbudljiv i ispunjen u poređenju sa njenim.Dan uoči praznika su ostavili za posljednje pripreme. U gradu je bila velika gužva, sav svijet je žurio da obavi posljednje kupovine.„Molim te, ostani u kolima. Treba da kupim još neke sitnice i brže ću to obaviti bez tebe. Teško se probijaš s tom nogom“, govorila je Lin, dok su smještali jelku u kamion.Na njeno veliko iznenađenje, Ras je bez riječi poslušao i tako joj dao priliku da mu na miru izabere novogodišnji poklon. Odlučila je da mu kupi nešto lijepo i praktično. Nije morala dugo da traži, odlično je poznavala njegov ukus. Siva, kožna jakna bi ga sigurno obradovala.

9.

Dok se Rasel u svojoj sobi spremao za skromno porodično slavlje, Lin mu je diskretno stavila pod jelku svoj mali paket.„Sretna ti Nova godina, Rase“, šapnula mu je nježno. Izgledao je tako uzbuđujuće i privlačno u svečanom odijelu.Soba je bila osvijetljena samo svjećicama sa jelke, ali i u mraku se lako nazirao njegov osmijeh.„Vidim da nas je posjetio Djeda Mraz“, poljubio ju je u čelo. „Ali, pošto ja nisam stigao da stavim svoj poklon na pravo mjesto, predat ću ti ga lično“, rekao je i pružio joj lijepo upakovanu, crvenu kutiju.„Kad si stigao to da kupiš?“ iznenadila se.„Zar se ne sjećaš? Išli smo u kupovinu u isto vrijeme“, nasmijao se.Ona se sagnula i pružila mu svoj paket. Zatim su istovremeno počeli da otvaraju poklone.„Lin, ovo je divno“, začula je njegovo oduševljenje. „Hvala ti!“Lin je za to vrijeme još uvijek brižljivo otvarala crveni papir sa kutije. „Mislim da znam šta je unutra“, smiješila se. „Crne čizme. Ranije si volio da to nosim na farmi.“„Pravi si čarobnjak! Kako si pogodila?“„Nije bilo teško“, prošaputala je zadovoljno i nastavila a otvara kutiju. Ali kada je pored čizama ugledala mali, šareni zamotuljak, zastala je kao paralisana.„O, Rase!“ Na tamnoplavom somotu stajao je sjajni, dijamantski prsten. Na ovo je bila potpuno nepripremljena. Dugo je stajala nijema, nesposobna da progovori ni riječ. Tako nešto nije mogla da prihvati, pretpostavljala je da je i njemu to jasno. „Rasti, ja ne mogu da uzmem nešto tako skupocjeno…“, mucala je.„Lin, prije nego što završiš, molim te, dozvoli d j kažem nešto“, umiješao se.Pogledala ga je i poslušno sjela na fotelju pored njega. „Dok smo bili zajedno, želio sam da i poklonim toliko stvari. Dijamant je bio samo jedan od njih. Sada, kada to mogu da ti pružim,nemoj da me razočaraš. Reci mi šta god hoćeš, ali zadrži prsten.“„Rase, mi smo razvedeni, a ovo liči na…“, vjerenički prsten, završila je u sebi. „Ne budi toliko konvencionalna!“ obgrlio joj je ramena. „Ako ti je neprijatno, ti nemoj da govoriš prijateljima ko ti ga je kupio.“„Nikada nisam vidjela nešto ljepše!“, gledala je u kamenčiće na kojima se ocrtavala njena pepeljastoplava kosa. „I ima toliko dijamanata! Sigurno dvadeset!“„Tačno – dvadeset i četiri. Toliko imaš i godina, ako se ne varam.“Gledali su se, a na licima im je blistao sretan osmijeh. Bilo bi tako divno kada bi i njihov život bio tako lijep kao ovaj dijamant, uzdahnula je Lin.„Čuvat ću ga, Rase“, obećala je.„Jesam li sada zaslužio svoj puding?“ našalio se.„Da, već sutra ću ti ga pripremiti.“Sutra? Ona bi sutra trebala da pođe kući. ovo je njen posljednji praznik, posljednja Nova godina sa Raselom, vječno će ga se sjećati.Sve više se plašila rastanka. Zbog posla je morala što prije da se vrati u Tulsu, ali postojali su i drugi važniji razlozi zbog kojih je morala da bježi. Protekle nedjelje su joj samo donijele uvjerenje da voli beznadežno Rastija i da mu želi sreću… A njegova sreća je ležala u rodeu. Dobro se sjećala njegovog gladnog pogleda za vrijeme prenosa i sjaja u očima kada su na teren izveli 'Zlatnu slavu'. Ne, više nije smjela da čeka ni dana. Ako produži svoj boravak, rodeo će samo dobiti još jednu šansu da po drugi put uništi njen život.

Uskoro su sjedili za stolom i jeli vrlo ukusno pripremljenu večeru, pijuckajući dobro vino koje je Rasel odabrao. Poslije druge čaše, Lin je postala govorljivija.„Još pada snijeg! Prava novogodišnja atmosfera! Baš lijepo!“Njegova ruka je polako pala na njen dlan. „Ne sjećam se kako sam dočekao prošlu Novu godinu, ni onih nekoliko prije nje. Ali, ovu nikada neću zaboraviti. Ti si sve uljepšala, Lin.“„Drago mi je, Rasti.“ Lice joj je blistalo. „I za mene je ovo divno.“Muškarac je ustao sa stolice i prišao joj. „Lin, da li znaš koliko te volim? I koliko sam te uvijek volio?“Njenim tijelom je prošao snažan drhtaj, a koljena su joj zaklecala. „Jednom sam ti povjerovala, ali ti si me iznevjerio i sada više ne znam šta da mislim“, uzdahnula je. Njen haotičan razum nije bio u stanju da registruje ništa, sem njegovog toplog zagrljaja. „Ja… samo ne mogu da zaboravim da si me ostavio…“On ju je malo udaljio od sebe i zagledao joj se u lice. „Mila, nisam te ostavio. Došao sam po tebe.“ Zatvorio je oči skrivajući bolan grč.„O, Rase!“ Spustila je glavu na njeno rame i gorko zaplakala.„Ne plači, srce.“ Prigrlio ju je čvrsto. „One večeri sam krenuo za Denver“, počeo je. „Međutim, brzo sam shvatio da ne mogu bez tebe. Već na pola puta, u Kanzasu, sam okrenuo kamionet… Vozio sam dvanaest sati… Ali ništa nije vrijedilo. Kada sam se vratio kući ti si već bila otišla.“„O, Rasti. Šorti mi je to već bio rekao. Ali ja sam shvatila da si došao kući poslije nekoliko nedjelja! Šorti kaže još da si tada mnogo pio.“„U to vrijeme ja se uopšte nisam ponašao kao razumna osoba. Mrzio sam sebe. Bilo mi je sasvim svejedno da li ću živjeti ili umrijeti. Ostavio sam te samu usred noći, a ti si bila tako mlada… Dugo nisam mogao sebi to da oprostim.“Lin je oborila glavu. „Nisi za sve kriv samo ti, Rase“, udahnula je. „Trebala sam da čekam duže, ali ja sam bila tako tvrdoglava i djetinjasta… Mora da si me mrzio što sam tako postupila. Ali, Rase, ja sam te voljela, nisam mogla da izdržim tada bez tebe ni nekoliko sati, a ne dane i mjesece.“ Suze su joj se kotrljale niz obraze.„Vjeruj mi da sam pokušao da te mrzim“, šapnuo joj je na uho. „Govorio sam sebi da ti nisi vrijedna moje ljubavi, ali nisam uspio.“Slijedećeg trenutka je slijedio poljubac koji im je oboma oduzeo dah, kao da su odjednom željeli da nadoknade sve godine samoće. Rasel je teško dišući mrmljao neke nerazumljive riječi, ali Lin je znala da joj govori o ljubavi. Zato mu je sa nepogrešivom jasnoćom stavila do znanja koliko ga želi, privijajući se u njegovom zagrljaju.Bez teškoće, on je podigao njeno ustreptalo tijelo i ponio ga u spavaću sobu. Otkopčao je dugmad na njenoj haljini i stao kraj nje kao hipnotisan. Zatim mu je ona pomogla da skine svoju odjeću, a onda su utonuli u dugo priželjkivani zagrljaj.„Lin, mila moja, kako te volim! Kako te strašno volim!“ šaputao je dok sumu oči bile pomračene od strasti.Ona se prepustila njegovim vještim usnama i rukama. Blaženstvo je prožimalo svaki djelić njenog tijela, osjećala se kao da lebdi i poželjela je taj zagrljaj da potraje zauvijek.„Volim te, Rasele, i voljet ću te do kraja života“, mrmljala je promuklim glasom.Nešto kasnije dok je ležala sa glavom na njegovom ramenu i dok joj je on zaštitnički i nježno milovao kosu, iz grudi joj se oteo uzdah.„Mila, šta nije u redu?“ zabrinuo se.„Kada sam pored tebe, onda je sve lijepo“, nasmiješila se i spustila svoje usne na njegove.„Dušo, to znači da ćeš ostati ovdje, zar ne? Nećeš se vratit u Tulsu?“„Ne, ja moram otići“. Prošaputala je tužno.„A šta onda znače ovi poljupci?“ ukočio se.„Da te još uvijek volim i želim svim srcem, Rasele Harisone.“

„I zašto ćeš onda da odeš? To zaista nema smisla. Ne mogu da razumijem.“„Rase, ja više nisam sebična devetnaestogodišnjakinja. Tek sada znam šta znači prava ljubav. Želim da budeš srećan, a ti možeš biti srećan samo u areni…“„Do đavola sa arenom! Ja želim samo tebe!“Uhvatila ga je za ruku na kojoj je nosio vjenčani prsten. Od kada je ušla u kuću, nije ga skidao. Lin se pitala da li ga uvijek nosi. „Rase, tako govoriš sada, ali za nekoliko mjeseci ćeš se pored mene osjećati kao u okovima. Kada ponovo čuješ aplauz na stadionu, ništa te neće zaustaviti da se vratiš. Tvoji navijači…“ „Briga me za navijače!“ povikao je iznervirano.„Rase, to nije istina. Pet godina si živio od slave i…“„Tačno.“ Zagledao joj se u oči. „Živio sam od slave zato što nisam imao tebe. Kako to nisi u stanju da shvatiš? Nemoj me više mučiti, reci mi šta želiš od mene?“ molio ju je.Ona je pripila svoje tijelo uz njegovo. „Želim da zaboraviš na sutra i da me voliš sada, dok smo još zajedno.“„Ja tebe volim više nego što muškarac može da pokaže ženi za jednu noć. Volim te zauvijek, Lin“, promrmljao je i povukao je u zagrljaj.

Zora je tek počela da se probija kroz noć, kada je Lin napustila toplu postelju i počela da se sprema za put. Ras je još uvijek spavao i ona ga je pogledala s puno ljubavi. Molila se da se ne probudi dok ona ne napusti ranč. Bilo je kukavički otići na ovaj način, ali ona ne bi bila u stanju da podnese rastanak oči u oči. Srce joj je vapilo za Raselom još jače nego ranije.Na prstima je prošla kroz sobu i pažljivo za sobom zatvorila vrta. Kada je i posljednja barijera prošla bez prepreke, otišla je da potraži Šortija.„Pobogu, djevojčice, što si ustala tako rano? Da se nije nešto dogodilo?“„Ne“, požurila je da odagna brigu sa lica ovom dobrom čovjeku. „Potreban mi je neko da me odbaci do autobuske stanice.“„Gdje je Rasel?“„Još spava. Šorti, nemojte komplikovati stvari. On zna da ću ja da odem… Samo što je meni teško da se oprostim sa njim. Molim vas…“ Suze su počele da joj se slijevaju niz obraze.„U redu. Ako je tako, poći ćemo!“ izjavio je stari Irac i odmjerio je pogledom.Ponovo su progovorili tek kada su izašli sa farme.„Zašto ste morali toliko da brujite motorom ispred garaže? Da ste probudili Rasa nikada vam ne bih oprostila!“, ljutila se na starog prijatelja.„Žao mi je, dijete moje. Ali, šta ti misliš da će Rasti učiniti kada sazna da sam ti pomogao da pobjegneš?“ Lin je slegnula ramenima. „Potražit će novog nadzornika.“„On vas nikada neće najuriti“, nasmijala se. „No, ako se to ipak dogodi, ja ću vam pronaći posao u Tulsi.“„Nikada nisam živio u Oklahomi, pa ne želim da odem tamo ni pod stare dane.“Lin se osvrnula oko sebe da posljednji put, makar i izdaleka, vidi farmu. Visoki borovi su bili prekriveni snijegom i cijeli krajolik je bio kao obučen u bijelo. Sve je izgledalo kao u bajci. Htjela je da kaže Šortiju da ni ona ne voli da živi u Oklahomi, ali je ipak nastavila da se vozi u tišini.

10.

Lin je bijesno zatvorila vrata redakcije i naslonila se na njih. Duboko je uzdahnula da smiri svoje uzdrhtale nerve, ali joj to nije donijelo olakšanje. Svanulo bi joj tek kada bi bacila avionsku kartu koju je držala u rukama, a to nije smjela da se usudi.„Šta je sa tobom?“ Pogledala ju je začuđeno Sju. „Da ti nisu izrekli smrtnu presudu?“„Henderson!“ viknula je ljutito. „Sa zadovoljstvom bih mogla da mu zavrnem vrat.“„Šta je sada uradio? Mislila sam da te još uvijek diže do neba zbog rodeo članka. I zaslužila si. 'San svakog kauboja' je sve pogodio u srce. Jutros smo dobili čitavu hrpu pošte zbog njega.“Lin je nervozno zgužvala parče papira s pisaćeg stola. Mnogo se razlikovala os one djevojke koja je provela dvije nedelje sa Raselom Harisonom. Izgledala je premoreno, oko očiju je imala tamne podočnjake, a sjetni izraz joj nije silazio sa lica.„Prolila sam toliko znoja dok nisam napravila tu reportažu. I Henderson to zna, ali baš ga briga. Njemu jednostavno nije dovoljno. On želi još.“„Kako to misliš, nije dovoljno? Šta je sada skuhao?“ upitala je Sju paleći cigaretu.Lin je pogledala kroz prozor. Napolju je bilo oblačno a sjeverni vjetar je unosio hladnoću u kosti. Bilo je to tipično vrijeme za januar u Oklahomi, samo što ga je ona sada teško podnosila.„Šalje me u Denver. Zahtijeva da pišem članak o Raselovom povratku u arenu. Ali, Sju, ja to zaista ne mogu“, rekla je umornim glasom. „Pokušala sam da objasnim svoje razloge Hendersonu… Međutim, on je na sve ostao gluh, kao da nije život biće nego robot.“„To sam ti oduvijek govorila! I šta je na kraju bilo? Jesi li pristala?“„A šta mi je drugo preostalo?“ slegnula je bespomoćno ramenima. „Rekao je ili da uzmem kartu za Denver ili da potražim novi posao.“„Već mi je dosta njegovih starih trikova!“ razbijesnila se Sju.Lin se spustila u stolicu kraj pisaćeg stola i uzela u ruke avionsku kartu. Raselovo lice joj je zasijalo pred očima, a onda se brzo izgubilo iza zida suza, koji joj je zamagljivao pogled od kada je napustila farmu.„I kada krećemo?“ Vraćala ju je Sju konkretnim problemima u stvarnost. „Kada počinje rodeo?“„Za dva dana. A takmičenja traju dvije nedelje. Kako ću ja to podnijeti, stvarno ne znam.“„Hej, pa šta se tebi tu zapravo ne sviđa? Dvije nedelje u Koloradu. Svaki dan možemo ići u Veli na skijanje. To je vrlo blizu Denveru.“„Koji to 'mi'?“„Lin, pa šta je sa tobom? Pa, valjda, ti i ja.“„U tome i jeste stvar! Ti ne ideš nikud. Za časopis je postalo skupo da šalje dva novinara na jedno mjesto. Osim toga, kada odu dvoje uvijek postoji mogućnost da jedan pred samo finale zatraži godišnji odmor.“„Henderson je… najbezdušniji čovjek koga sam ikada imala priliku da sretnem! Zar ti je to rekao? Lin, iskreno mi je žao što si mu tako povećala tiraž ovih dana.“Lin se gorko osmjehnula. „Pokušala sam da mu objasnim da je zaista teško pisati samo o jednom kauboju. Svaki dan se održavaju dvije predstave, znači ukupno dvadeset i tri. Da i ne spominjem slek svakog popodneva.“„Slek? To nikad nisam imala prilike da vidim.“„Sju, pobogu!“ prasnula je Lin u smijeh. „Pa, ti si novinar u sportskoj redakciji. Henderson bi doživio srčani udar da te čuje kako si dobro informisana o osnovnim pojmovima. Kada ima više takmičara nego što propozicije nalažu, najslabiji na tabeli igraju prije podne bez publike, samo sa sudijama.“

„Pa, onda ti nećeš morati da posjećuješ taj 'slek'. Harison je, koliko je meni poznato, među prvim u šampionatu.“„Da, i zato ću ja morati da ga držim za rukav naredne dvije nedelje. Treba da pišem o svakom njegovom koraku u Denveru, kao da radim za žutu štampu.“„Ne opterećuj se sada još i time. Kada krećeš? Trebalo bi naravno da stigneš prije Harisona i pošalješ Hendersonu sliku sa aerodroma.“Lin je umorno naslonila lice na ruke. Uprkos svom čvrstom ubjeđenju da će se Rasel vratiti rodeu, osjećala s kao da joj neka ledena šapa ščepala srce, kada joj je Henderson rekao da će nastupiti u Denveru. Negdje, duboko u njoj, je tinjala nada da će on ipak napustiti spektakl i napraviti mjesta za nju u svom životu. razum joj je govorio da tako nešto nije moguće, ali se njeno srce, i pored svih logičnih objašnjena, nadalo, a sada se ugasio i posljednji tračak nade.„Odlazim u subotu“, sročila je konačno odgovor na prijateljičino pitanje. „Henderson je već sve ispitao. Ras stiže u Denver na dan takmičenja. Prvi put nastupa u nedelju.“„Dragi naš šef, dobro je što je on o svemu tačno informisan. Lin, želim ti puno, puno sreće u ovom poslu. Znam koliko će te to stajati.“„Nisam sigurna da ću uopšte biti u stanju da gledam Rasa u igralištu. Prošli put sam se smrtno uplašila.“„Lin, on je iskusan borac. Vidiš kako se brzo oporavio od te povrede.“„Da, u Oklahomi je slomio samo nogu. A šta će biti ako sada u Denveru slomije vrat“, preblijedila je i od same pomisli.„Lin, molim te, smiri se.“„Ali kako, Sju?“ odjednom su joj u očima zasjale suze. „Ras mi nedostaje“, priznala je konačno. „Ni sama ne znam šta me je ovih dana zadržalo da ne odem na farmu i kažem mu…“„Da ga voliš i ne možeš bez njega.“ Završila je Sju.Lin je ćutala pognute glave. Da li Sju misli da je ona djetinjasta? Očigledno! Po njenim principima, višegodišnja patnja za jednim čovjekom dokazuje samo odsustvo pameti.„Poslušaj moj savjet. Pronađi ga u Denveru i što prije mu priznaj svoja osjećanja.“„Sada je kasno. On je već ponovo izabrao rodeo.“

***

U Denveru je bilo toliko snijega da je saobraćaj na ulicama bio otežan. Kada je poslije dužeg traganja konačno pronašao mjesto na parkingu, Rasel Harison je istrčao iz kola i bukvalno uletio u topao motel.„Zdravo, Rasti“, pozdravio ga je Henk. „Zakasnio si malo. Kako ti je noga?“„Za sada dobro, mada još uvijek osjećam slabije bolove. Ali, nadam se da mi sutra neće smetati.“„Jesi li vidio ovo?“ pokazao je Henk na novine na stolu.„Ne.“„Onda otvori na osmoj strani. Pročitao sam stotinu članaka o tebi, ali ovaj je jedini onaj pravi.“„Ona dobro zna da ja ne volim da se piše o mom ličnom životu.“ Nakostriješio se Rasel kada je na dnu članka vidio potpis Lin Harison.„Pogledaj malo bolje. To nije portret muža, nego kauboja.“Pred Raselovim očima je zasijao lik djevojke koju je volio. Lin! Šta ona piše o njemu? Bio je vrlo znatiželjan.Nije pročitao još ni polovinu članka, kada je osjetio da ga oči peku. Zar je ovaj divan, požrtvovani čovjek o kome je pisala zaista on? Da li ga ona stvarno vidi kao osjećajnog momka koji više misli na prijatelje nego na sebe?

Poželio je da se smije i plače u isti mah. Svi kauboji su bili veliki romantičari, samo što im nije bilo dozvoljeno da to pokažu. A on je sada bio vrlo blizu da prekine sa tom glupom tradicijom.Kada je završio sa čitanjem, još nekoliko trenutaka je zadržao oči na tekstu.„Ta djevojka te voli, momče“, trgnuo ga je iz razmišljanja Henkov glas.„Da, ponekad mi se čini i previše.“

Lin je stigla u Dever kasno popodne. Bila je premorena i zato je odlučila da odmah legne i odmori se. Henderson očekuje od nje da večeras ode na rodeo, ali ona za to nije bila raspoložena. Znala je tačno šta se u Koloseumu dešava. Dobro su joj bili poznati aplauzi publike, šarena odjeća kauboja, miris divljih konja… Sve je mogla da vidi zatvorenih očiju. Zato večeras neće ići tamo da nepotrebno sebe muči.Te večeri Lin se dugo prevrtala po krevetu i gledala u mrak otvorenih očiju pitajući se šta Rasel sada radi, gdje je odsjeo, da li se potpuno oporavio i ono najvažnije, šta će joj reći kada se ponovo sretnu?Slijedeće jutro je osjećala bolove u glavi zbog neprospavane noći. Da bi malo popravila svoj loš izgled, na brzinu se istuširala i otišla u frizerski salon. Željela je da večeras bude lijepa za Rasela.Na stadionu je bilo oko dvanaest hiljada ljudi. Vika i tapšanje koju je proizvodila tolika masa su bili nesnosni.Kada je Rasel izašao na teren, raspoloženje na tribinama je dostiglo kulminaciju.„Dragi posjetioci, ljubitelji rodea! Došao je možda najuzbudljiviji dio takmičenja“, najavljivao je komentator. „Veliki šampion Rasel Harison, koji je prošlog mjeseca povrijeđen u Oklahomi, nastupa na 'Zlatnoj slavi'.“Lin je poslije ove najave osjetila kako joj podrhtavaju prsti. Srce joj je lupalo kao da se sprema da iskoči iz grudi. Nesvjesno je podigla prste i njima prekrila oči. Ne, ne može to da gleda! Ali, kako da izbjegne kada je dvanaest hiljada ljudi prosto tjera da otvori oči. To neće možda trajati ni cijeli minut, tješila se.'Zlatna slava' je bila neustrašiva u svojim pokušajima da zbaci Rasela s leđa. Bijesno je frktala i podizala prednje noge, ali Rasel je bio istrajniji. Kada je poslije znaka glavnog sudije skočio na zemlju, na licu mu je sijao zadovoljan osmijeh. Za njega je to bila samo ogromna radost zbog još jednog uspjeha. Gomila dolara koja se dobija uz to mu više nije bila važna.Lin je mogla da odahne sa olakšanjem tek kada je prošla i druga disciplina. Požurila je da bude prvi novinar koji će govoriti sa njim poslije pobjede, ali ju je pretekao jedan kolega iz televizijske redakcije. Bila je sigurna da je ne primjećuje dok su ga snimale kamere, pa je upila svoje oči u njegovu vitku priliku. Kosa mu je bila vlažna i sa čela su mu se slijevale kapi znoja, ali oko usana mu je lebdio osmijeh.„Čestitam, Rasti!“ pružio mu je zvanično ruku reporter. „Bio si izvrstan večeras! Zar se nisi nimalo uplašio poslije onog što si doživio u Oklahomi?“„Ne, jednom peh ne znači uvijek nesreću. Ovog puta sam obećao sebi da ću biti pažljiviji.“„Ti nikada nisi pravio greške u ovom poslu, ali večeras si bio bolji nego ikad.“„Hvala ti, Bobi. Ova igra je izuzetno važna za mene.“„Rasti, bilo je mnogo nagađanja poslije tvoje povrede. Neki su govorili da se nikada nećeš vratiti u arenu, a mnogi su mislili da je završeno sa tvojim pobjedama. Ali, svima je bilo jasno da će morati još dugo da čekaju dok se ne pojavi neustrašivi šampion poput tebe. Reci nam, molim te, kako si ti na sve to gledao prije ovog kola?“„Prirodno što mi je bilo žao što nisam prošli put mogao da završim finale. Ali, ta povreda mi je u mnogome izmijenila planove za budućnost“, nasmijao se. „Večeras ste imali prilike da vidite moj posljednji rodeo.“„Da li to pokušavaš da nam kažeš da se povlačiš?“ iznenadio se reporter.

„Upravo tako! Došao sam u Denver da dokažem svojim obožavaocima i samom sebi da mogu da pobjeđujem kao i prije. Rodeo je divan sport, ali ne može da zamijeni sve. Dođe vrijeme kada čovjek poželi da ga se oslobodi. Ja ostatak svoje karijere namjeravam da provedem na farmi sa ženom koju volim.“„O, možeš li nam reći njeno ime?“ Pogledao ga je novinar iznenađeno. Bio je to prvi put da Rasti govori javno o svom ličnom životu.„Naravno, Bobi. Gospođa Lin Harison.“Kada je završio i krenuo prema izlazu, Lin je potrčala za njim. „Rasti!“ pozvala ga je što je glasnije mogla. On se okrenuo i uzeo je u naručje. „Ti si zaista ozbiljno mislio da napuštaš rodeo!“„Da, dušo!“„O, Rasti“, gledala ga je očima koje su sijale od sreće. „Povedi me kući, povedi me na farmu“, molila je.

***

Lin i Rasel su sjahali sa konja ada su došli do granice imanja i nastavili da šetaju. Ranč, kao okupan u pjeni, se širio pred njima. Bližio se već kraj februara, a zima još nije popuštala.„Divno je, zar ne?“ osmjehnula se sretno Lin.„Da, mila. Nekada sam maštao da će sve ovo biti naše i da ćeš ti hodati pored mene“, uzdahnuo je.„Drago mi je što si maštao. I ja sam često sanjala o našem zajedničkom životu.“„Čuj, da se nisi pojavila u Denveru“, uhvatio ju je za ruku, „ja bih došao po tebe u Tulsu i natjerao te da se vratiš kući.“„Ah, tada sam se osjećala tako bijedno“, približila mu se. „Rase, volim te. Znam da sam ti to rekla toliko puta u posljednjih nekoliko nedjelja, ali moram jednostavno da ti ponovim.“„To me nikada neće zamoriti, dušo.“ Nasmijao se nježno. „Postoji nešto što bih želio da znam“, zagledao joj se u oči.„Samo reci!“„One večeri u Denveru… Šta te je natjeralo da mi povjeruješ? Kako sam te konačno ubijedio da napuštam rodeo?“Prije odgovora, Lin mu je pružila usne na poljubac. „Znam šta znači kada šampion stoji pred dvanaest hiljada ljudi i da obećanje da napušta rodeo.“„O, mila moja“, spustio je usne na njen nos pocrvenio od hladnoće. „Okreni se i pogledaj!“ Pokazao je ponosno na ranč.„Prelijepo je, gospodine Harisone. Uradio si veliku stvar.“„Bit će dovoljno mjesta za našu djecu, kada porastu, zar ne, srce?“„Da, jedini. Naša djeca će imati najljepše mjesto pod suncem.“„Kako bi bilo da sada požurimo u kuću?“ Prevukao je kažiprstom po njenim usnama. „Hladno je.“„Slažem se“, osmjehnula se stidljivo. „Bit će dobro da se vratimo. Naš medeni mjesec još uvijek nije završen.“„I još dugo se neće završiti, mila“, obećao je.Kada ju je poljubio, Lin više nije osjećala nimalo hladnoće. U trenu ju je zagrijao Raselov topao dah.

KRAJ