monitoring vazduha

ZAGAĐENJE I MONITORING KVALITETA VAZDUHA

Zagađivanje vazduha - aerozagađenjeZagađivanje vazduha - aerozagađenje

Prisutnost jedne ili više nepoželjnih Prisutnost jedne ili više nepoželjnih čvrstih, tečnih ili gasovitih supstanci u čvrstih, tečnih ili gasovitih supstanci u

vazduhu, u određenoj količini, određenih vazduhu, u određenoj količini, određenih svojstavasvojstava i u određenom vremenskom i u određenom vremenskom periodu, koje predstavljaju opasnost za periodu, koje predstavljaju opasnost za čoveka, biljni i životinjski svet ili koje na čoveka, biljni i životinjski svet ili koje na bilo koji način onemogućavaju komforan bilo koji način onemogućavaju komforan

život i uživanje u čovekovoj okolini.život i uživanje u čovekovoj okolini.

Najznačajniji problem današnjiceNajznačajniji problem današnjice

Uzroci zagađenjaUzroci zagađenja

Zagađujuće materije (aeropolutanti)Zagađujuće materije (aeropolutanti)

Pod zagađujućim materijama (aero-Pod zagađujućim materijama (aero-polutantima) podrazumevaju se supstance u polutantima) podrazumevaju se supstance u atmosferi, prisutne u količinama koje imaju atmosferi, prisutne u količinama koje imaju

negativan uticaj na životnu sredinu i posebno negativan uticaj na životnu sredinu i posebno čoveka.čoveka.

Granica tolerancije Granica tolerancije vs vs granična vrednostgranična vrednost

Granica tolerancije - procenat dozvoljenog prekoračenja granične vrednosti pod propisanim uslovima;

Granična vrednost - najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u vazduhu, utvrđen na osnovu naučnih saznanja, kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada se jednom dostigne;

ZAKONO ZAŠTITI VAZDUHA

("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 10/2013)

Zagađujuće materije u pogledu kojih se vrši Zagađujuće materije u pogledu kojih se vrši ocenjivanje kvaliteta vazduhaocenjivanje kvaliteta vazduha

Član 8Član 8

Ocenjivanje kvaliteta vazduha vrši se obavezno u Ocenjivanje kvaliteta vazduha vrši se obavezno u pogledu koncentracija sumpor dioksida, azot pogledu koncentracija sumpor dioksida, azot

dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica (PM10, PM2.5), olova, benzena i ugljenmonoksida, (PM10, PM2.5), olova, benzena i ugljenmonoksida,

prizemnog ozona, arsena, kadmijuma, nikla i prizemnog ozona, arsena, kadmijuma, nikla i benzo(a)pirenabenzo(a)pirena , a može i za druge zagađujuće , a može i za druge zagađujuće

materije, koje su kao takve utvrđene relevantnim materije, koje su kao takve utvrđene relevantnim međunarodnim propisima.međunarodnim propisima.

EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U ATMOSFERU – ispuštanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom ili čvrstom agregatnom stanju iz izvora zagađenja u vazduh.

NIVO ZAGAĐUJUĆE MATERIJE – koncentracija zagađujuće materije u vazduhu ili njihovo taloženje na površini u određenom vremenskom periodu, kojom se izražava kvalitet vazduha.

Efekti aero – zagađenja:Efekti aero – zagađenja:

DDirektniirektni efekti: efekti:akutni (visoke koncentracije) i akutni (visoke koncentracije) i hronični (niske koncentracije) hronični (niske koncentracije)

štetnih, opasštetnih, opasnnih, kancerogenih i teratogenih ih, kancerogenih i teratogenih supstanci na čoveka i živi svetsupstanci na čoveka i živi svet..

IIndirektni – promene osobine atmosfere – ndirektni – promene osobine atmosfere – propuštanje količine sunčeve svetlosti, propuštanje količine sunčeve svetlosti, infracrveinfracrvennog zračenja, efekat staklene bašte, og zračenja, efekat staklene bašte, ozonski omotač, kisele kišeozonski omotač, kisele kiše..

Stacionarni izvori zagađenja Izvori zagađenja u ruralnim područjima vezanim za

poljoprivredne aktivnosti, rudarstvo i kamenolome; Izvori zagađenja vezani za industriju i industrijska područja,

hemijsku industriju, proizvodnju nemetala i metalnu industriju, proizvodnju električne energije;

Izvori zagađenja u komunalnim sredinama kao što su zagrevanje, spaljivanje otpada i individualna ložišta, hemijske čistione i sl.

Pokretni izvori zagađenja obuhvataju bilo koji oblik motornih vozila sa unutrašnjim sagorevanjem (vozila koja koriste benzin, dizel, motocikli i avioni).

Izvori zagađenja ambijentalnog vazduha

ZAKONO ZAŠTITI VAZDUHA

("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 10/2013)

Ovlašćenja i dužnosti u zaštiti i poboljšanju kvaliteta vazduha

Član 4Privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju delatnosti utiču ili mogu uticati na kvalitet vazduha DUŽNI SU DA: obezbede tehničke mere za sprečavanje ili smanjivanje emisija u vazduh; planiraju troškove zaštite vazduha od zagađivanja u okviru investicionih i proizvodnih troškova; prate uticaj svoje delatnosti na kvalitet vazduha;

Mreža za monitoring kvaliteta ambijentalnog Mreža za monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduhavazduha

Mreža za monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha treba da:

Pruži jasnu sliku o stanju kvaliteta vazduha na posmatranom području.

Pruži informaciju o efektima koji se javljaju zbog izloženosti ljudi, objekata i ekosistema, zagađujućim materijama u vazduhu.

UREDBUREDBAAOO USLOVIMAUSLOVIMA ZAZA MONITORINGMONITORING II ZAHTEVIMAZAHTEVIMA KVALITETAKVALITETA

VAZDUHAVAZDUHA (( „ „SlužbeniSlužbeni glasnikglasnik RSRS”, ”, brojbroj 36/09) 36/09)

MMREŽAREŽA jeje skupskup dvedve iliili viševiše mernihmernih stanicastanica ii//iliili mernihmernih mestamesta zaza monitoringmonitoring kvalitetakvaliteta vazduhavazduha;;

STANICASTANICA jeje stacionarnistacionarni ii//iliili mobilnimobilni objekatobjekat opremljenopremljen zaza merenjemerenje//uzimanjeuzimanje uzorakauzoraka,, obraduobradu ii prenosprenos podatakapodataka ii zaza zapažanjezapažanje pojavapojava značajnihznačajnih zaza monitoringmonitoring kvalitetakvaliteta vazduhavazduha;;

Sistem monitoringa kvaliteta vazduhaSistem monitoringa kvaliteta vazduhaSSistemom monitoringa kvaliteta vazduha uspostavlja se državna i istemom monitoringa kvaliteta vazduha uspostavlja se državna i lokalne mreže mernih stanica i/ili mernih mesta za fiksna merenja.lokalne mreže mernih stanica i/ili mernih mesta za fiksna merenja.

Državna mreža Državna mreža uspostavlja se za praćenja kvaliteta vazduha na uspostavlja se za praćenja kvaliteta vazduha na nivou R. Srbije. Uspostavlja se u skladu sa programom kontrole nivou R. Srbije. Uspostavlja se u skladu sa programom kontrole kkvaliteta vazduha kojim se određuje broj i raspored mernih stanica valiteta vazduha kojim se određuje broj i raspored mernih stanica ii/ili/ili mernih mesta kao i obim, vrsta i učestalost merenja. mernih mesta kao i obim, vrsta i učestalost merenja. Lokalna mreža Lokalna mreža uspostavlja se za praćenje kvaliteta vazduha na uspostavlja se za praćenje kvaliteta vazduha na nivou APV i jedinice lokalne samouprave. Lokalnu mrežu čine nivou APV i jedinice lokalne samouprave. Lokalnu mrežu čine dopunske merne stanice i dopunske merne stanice i /ili /ili merna mesta koje nadležni organ APV i merna mesta koje nadležni organ APV i nadležni organ jedinice lokalne samouprave određuju na osnovu nadležni organ jedinice lokalne samouprave određuju na osnovu merenja ili postupaka procene za lokalitete o kojima nema podataka merenja ili postupaka procene za lokalitete o kojima nema podataka o nivou zagađujućih materija.o nivou zagađujućih materija.

Formiranje mreže za monitoring Formiranje mreže za monitoring ambijentalnog vazduhaambijentalnog vazduha

Za formiranje mreže za monitoring kvaliteta vazduha postoji nekoliko kriterijuma koje treba zadovoljiti:

Pravilan izbor lokacije;

Tip i veličina izvora zagađenja;

Topografija;

Vremenski uslovi.

Koraci koje treba preduzeti pri izboru lokaliteta Koraci koje treba preduzeti pri izboru lokaliteta uzorkovanjauzorkovanja

1.Izbor područja za monitoring

2.Klasifikacija mernih mesta (lokaliteta)

3.Definisanje reprezentativnog područja za postavljanje monitoring stanice

4.Izbor parametara koji će se pratiti

Izbor područja za monitoringIzbor područja za monitoring

Kriterijumi za izbor područja za monitoring moraju biti u relaciji sa:

1. prostornom distribucijom populacije, objekata i ekosistema i

2. stepenom izloženosti u prostoru i vremenu;

Reprezentativni monitoring izloženosti populacijeReprezentativni monitoring izloženosti populacije

Prilikom formiranja mreže za praćenje izloženosti populacije treba obuhvatiti sledeće kategorije područja:

1. Gradove veće od 500.000 stanovnika, kao i glavne gradove. Pri izboru manjih gradova moraju se izabrati novi kriterijumi.

2. Ruralna područja - područja van gradova većih od 50.000 stanovnika.

3. Industrijski centri van gradova.

Reprezentativni monitoring izloženosti dobara-Reprezentativni monitoring izloženosti dobara-materijalamaterijala

Izloženost materijala je povezana sa ljudskom aktivnošću i u korelaciji je sa brojnošću populacije na izabranom području.

Pri izboru mesta za mrežu treba uzeti u obzir tri vrste mernih mesta: 1. merno mesto koje će reprezentovati najveći nivo zagađenja u gradskom pozadinskom području, zatim 2. merno mesto sa prosečnim pozadinskim vrednostima zagađenja i na kraju 3. stanice koje će predstavljati nivoe zagađenja iz saobraćaja (hot-spot).

Reprezentativni monitoring izloženosti ekosistemaReprezentativni monitoring izloženosti ekosistema

Ekosistemi i faktori koji utiču na njih variraju od regiona do regiona, a mogu se primetiti i različitosti unutar jednog regiona.

Kako koncentracije zagađujućih materija i njihova depozicija variraju, reprezentativni monitoring ekosistema podrazumeva da program monitoringa treba da obuhvati niz tipova ekosistema (vodeni, šumski i dr).

Kriterijumi za klasifikaciju stanicaKriterijumi za klasifikaciju stanica

TIP STANICE TIP ZONE KARAKTERIZACIJA ZONESaobraćaj Urbana StambenaIndustrija Suburbana - prigradska PoslovnaPozadina Ruralna Industrijska

PoljoprivrednaStambeno-poslovna

Poslovno-industrijskaIndustrijsko-stambena

Stambeno-poslovna-industrijska

Stanice za monitoringStanice za monitoring

1.1.Urbane, Urbane,

2.2.SuburbaneSuburbane/prigradske/prigradske i i

3.3.Ruralne. Ruralne.

Reprezentativno područje Reprezentativno područje

Područje na kom se koncentracija polutanata ne razlikuje Područje na kom se koncentracija polutanata ne razlikuje više od nekog određenog iznosa u odnosu na koncentraciju više od nekog određenog iznosa u odnosu na koncentraciju izmerenu na mernoj stanici zove se područje izmerenu na mernoj stanici zove se područje reprezentativnosti stanice. reprezentativnosti stanice.

Određivanje područja reprezentativnosti je od posebnog Određivanje područja reprezentativnosti je od posebnog značaja kada je potrebno odrediti izloženost (populacije, značaja kada je potrebno odrediti izloženost (populacije, materijala ili ekosistema) kao i za validaciju modela materijala ili ekosistema) kao i za validaciju modela disperzije. disperzije.

Reprezentativnost u pogledu topografijeReprezentativnost u pogledu topografije

Merno mesto mora biti reprezentativno i u pogledu izloženosti masi vazduha.

Poželjno je izbegavati lokacije gde je povećana verovatnoća za formiranje ustajalog vazduha pri uslovima inverzije temperature.

Idealna lokacija za postavljenje mernog mesta je lokacija koja je dobro izložena u umereno talasastom terenu.

Izbor parametara/indikatora i metodaIzbor parametara/indikatora i metoda

Jedinjenja koja su specificirana u EU direktivama:SO2, NO2, O3, CO, benzen, olovo, suspendovane čestice (TSP, PM10, PM2.5 i PM1),policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) i teški metali: As, Cd, Hg i Ni.

IndikatoriIndikatori

Pri proceni kvaliteta vazduha za grad, region ili neko veće područje treba da se izabere određena kombinacija jedinjenja i vreme usrednjavanja kako bi se dobio adekvatan opis pravog stanja.

Ovako izabrana jedinjena nazivaju se indikatori, a kombinacija dva ili više jedinjenja predstavlja pokazatelje ili indekse zagađenja.

Lista štetnih jedinjenja (EU i WHO)Lista štetnih jedinjenja (EU i WHO)

WHOWHO EUEUJedinjenja za koja su propisane Jedinjenja za koja su propisane granične vrednosti ili su one u granične vrednosti ili su one u

razmatranju ()razmatranju ()Sumpor(IV)-oksidSumpor(IV)-oksid Sumpor(IV)-oksidSumpor(IV)-oksid Sumpor(IV)-oksidSumpor(IV)-oksid

Suspendovane Suspendovane čestice-ukupnečestice-ukupne

Suspendovane Suspendovane čestice-ukupnečestice-ukupne

Suspendovane čestice-ukupneSuspendovane čestice-ukupne

Suspendovane Suspendovane čestice (>10um)čestice (>10um)

Suspendovane Suspendovane čestice (>10um)čestice (>10um)

Suspendovane čestice (>10um)Suspendovane čestice (>10um)

ČađČađ ČađČađ ČađČađOzonOzon OzonOzon OzonOzon

Azot(IV)-oksidAzot(IV)-oksid Azot(IV)-oksidAzot(IV)-oksid Azot(IV)-oksidAzot(IV)-oksidOksidi azotaOksidi azota Oksidi azotaOksidi azota

Ugljen-monoksidUgljen-monoksid Ugljen-monoksidUgljen-monoksid (Ugljen-monoksid)(Ugljen-monoksid)Vodonik-sulfidVodonik-sulfid Vodonik-sulfidVodonik-sulfid

OlovoOlovo OlovoOlovo (Olovo)(Olovo)

Lista štetnih jedinjenja (EU i WHO)Lista štetnih jedinjenja (EU i WHO)

WHOWHO EUEUJedinjenja za koja su propisane Jedinjenja za koja su propisane granične vrednosti ili su one u granične vrednosti ili su one u

razmatranju ()razmatranju ()ŽivaŽiva ŽivaŽiva (Živa)(Živa)

KadmijumKadmijum KadmijumKadmijum (Kadmijum)(Kadmijum)NiklNikl NiklNikl (Nikl)(Nikl)

HromHrom HromHromManganMangan ManganMangan

ArsenArsen ArsenArsen (Arsen)(Arsen)Ugljen-disulfidUgljen-disulfid Ugljen-disulfidUgljen-disulfid

BenzenBenzen BenzenBenzen (Benzen)(Benzen)ToluenToluen ToluenToluenStirenStiren StirenStiren

AcrilonitrilAcrilonitril AcrilonitrilAcrilonitril

AQI – Air Quality Index

Relativna ocena, bazirana na zakonskoj regulativi, kojom se karakteriše stanje kvaliteta vazduha u zavisnosti od iznosa koncentracije zagađujućih materija.

Podela zagađujućih supstanciPodela zagađujućih supstanci

Prema agregatnom stanju:ČvrsteGasovite

Prema svojstvima:OrganskeNeorganske

Primarni i sekundarni polutantiPrimarni i sekundarni polutanti

U primarne polutante (polutanti koji se direktno emituju u vazduh) spadaju gasovi: SO2, NOx, CO, suspendovane čestice (dijametra do 10 μm), olovo.

U sekundarne polutante (polutanti koji nastaju u hemijskim reakcijama u atmosferi) spada prizemni O3.

PParamearamettri koji su obavezni da se ri koji su obavezni da se određujuodređuju po nacionalnoj regulativi po nacionalnoj regulativi::

SOSO22, NOx, CO, NOx, CO, , PM10 i PM2.5, OPM10 i PM2.5, O33, , BenzenBenzen, , BBenzo (a) pirenenzo (a) piren, , Pb, As, Cd, Hg, Ni Pb, As, Cd, Hg, Ni..

SOSO2 2 – sumpor(IV)-oksid– sumpor(IV)-oksid

Gas bez boje, oštrog mirisa, rastvorljiv u vodi. Gas bez boje, oštrog mirisa, rastvorljiv u vodi. 1/3 ukupnog sumpora u atmosferi potiče od sagorevanja 1/3 ukupnog sumpora u atmosferi potiče od sagorevanja

fosilnih goriva (uglja i nafte). fosilnih goriva (uglja i nafte). Oslobađa se sagorevanjem pri proizvodnji energije, Oslobađa se sagorevanjem pri proizvodnji energije,

topljenjem ruda metala koje sadrže sumpor kao i iz topljenjem ruda metala koje sadrže sumpor kao i iz industrije celuloze i hartije, gde se oslobađaju velike količine industrije celuloze i hartije, gde se oslobađaju velike količine vodonik-sulfida. vodonik-sulfida.

S+OS+O2 2 → SO→ SO22

Sumporni oksidi, naročito kada se emituju u vazduh zajedno Sumporni oksidi, naročito kada se emituju u vazduh zajedno sa čađi, u prisustvu vodene pare dovode do formiranja sa čađi, u prisustvu vodene pare dovode do formiranja toksične magle (smoga).toksične magle (smoga).

22 SOSO22+O+O22 →→ 22 SOSO33

SOSO33+H+H22OO →→ HH22SOSO44

Ovako formirana sumporna kiselina se naziva Ovako formirana sumporna kiselina se naziva sekundarni sekundarni polutant polutant jer nije direktno emitovana, već je nastala kao jer nije direktno emitovana, već je nastala kao produkt hemijskih reakcija više supstanci u atmosferi.produkt hemijskih reakcija više supstanci u atmosferi.

Sumporna kiselina se može kondenzovati na Sumporna kiselina se može kondenzovati na suspendovanim česticama u vazduhususpendovanim česticama u vazduhu..

Sumporno zagađenje može dospeti na zemlju mokrom Sumporno zagađenje može dospeti na zemlju mokrom (kisele kiše) ili suvom depozicijom.(kisele kiše) ili suvom depozicijom.

SOSO2 2 – sumpor(IV)-oksid– sumpor(IV)-oksidNalazi se u vulkanskim gasovima i proizvodima sagorevanja

(nastaje kao posledica sagorevanja fosilnih goriva bogatih sadržajem sumpora).

Sagorevanje uglja i nekih proizvoda petrohemijske industrije, koji sadrže znatnu količinu jedinjenja sumpora, glavni su izvori SO2!!!!

Ovaj oksid je veoma toksičan i direktno napada sluzokožu disajnih puteva.

Veliku opasnost predstavlja udruženo dejstvo ovog oksida sa česticama suspendovanim u vazduhu, jer oštećuju plućno tkivo. Male koncentracije izazivaju respiratorne smetnje.

Slobodni nemetalni oksidi sumpora i azota vežu se u atmosferi sa vodenom parom stvarajući jedinjenja sumporne i azotne kiseline, koja potom padaju u obliku padavina (kisele kiše) na zemlju. Sumporna kiselina ima izrazito negativno dejstvo naročito na zelene biljke. Osim biljaka, kisele kiše ozbiljno zagađuju i vode kojima se drastično smanjuje pH vrednost, što dovodi do izumiranja mikroorganizama te je jasno da se javlja i problem vode za piće.

UREDBUREDBAAOO USLOVIMAUSLOVIMA ZAZA MONITORINGMONITORING II ZAHTEVIMAZAHTEVIMA KVALITETAKVALITETA VAZDUHAVAZDUHA

(( „ „SlužbeniSlužbeni glasnikglasnik RSRS”, ”, brojbroj 36/09) 36/09)

PERIOD USREDNJAVANJA GRANIČNA VREDNOST

Jedan sat 350 μg/m3 ne sme se prekoračiti više od 24 puta u jednoj kalendarskoj godini

Jedan dan 125 μg/m3 ne sme se prekoračiti više od 3 puta u jednoj kalendarskoj godini

Kalendarska godina 50 μg/m3

NONOxx – oksidi azota – oksidi azota

Azotni oksidi (NOx) - Azot(IV)Azotni oksidi (NOx) - Azot(IV)--oksid (NOoksid (NO22), Azot(II)), Azot(II)--oksid (NO) oksid (NO) ii azot(I) azot(I)--oksid (Noksid (N22O)O)..

NajveNajvećća količina azotnih oksida nastaje pri radu a količina azotnih oksida nastaje pri radu elektrana i motornih vozila kojelektrana i motornih vozila kojii za svoj rad koriste za svoj rad koriste tečno gorivo. tečno gorivo.

Jedinjenja azota se danas ubrajaju u grupu vodećih Jedinjenja azota se danas ubrajaju u grupu vodećih karcinogena pluća, želuca i mokraćne bešike.karcinogena pluća, želuca i mokraćne bešike.


UUzročnici mnogih neželjenih pojava.zročnici mnogih neželjenih pojava. N Njihovo štetno jihovo štetno dejstvo vezuje se za: dejstvo vezuje se za:

uticaj na zdravlje ljudi, uticaj na zdravlje ljudi, smanjenje vidljivosti i stvaranje fotohemijskog smogasmanjenje vidljivosti i stvaranje fotohemijskog smoga,,stvaranje štetnog ozona u nižim slojevima atmosfere, stvaranje štetnog ozona u nižim slojevima atmosfere, stvaranje kiselih kiša. stvaranje kiselih kiša.


Preko Preko 90% 90% oksida azota emitovanih usled procesa oksida azota emitovanih usled procesa sagorevanja čini azotmonoksid NO, dok ostatak čini sagorevanja čini azotmonoksid NO, dok ostatak čini azotdioksid NOazotdioksid NO22. .

Međutim, kako se azotmonoksid NO u atmosferi Međutim, kako se azotmonoksid NO u atmosferi konvertuje u azotdioksid, većina propisa iz oblasti zaštite konvertuje u azotdioksid, većina propisa iz oblasti zaštite životne sredine tretira sve okside azota kao NOživotne sredine tretira sve okside azota kao NO22. .

AzotsuboksidAzotsuboksid,, N N22OO,, gas staklene baštegas staklene bašte, koji doprinosi , koji doprinosi globalnom zagrevanjuglobalnom zagrevanju i i utiče na utiče na razaranjerazaranje ozonskog ozonskog omotača. omotača. Srećom, male količine azotsuboksida se Srećom, male količine azotsuboksida se emituju procesima sagorevanja. emituju procesima sagorevanja.

UREDBUREDBAAOO USLOVIMAUSLOVIMA ZAZA MONITORINGMONITORING II ZAHTEVIMAZAHTEVIMA KVALITETAKVALITETA

VAZDUHAVAZDUHA (( „ „SlužbeniSlužbeni glasnikglasnik RSRS”, ”, brojbroj 36/09) 36/09)


Jedan sat 150 μg/m3 ne sme se prekoračiti više od 18 puta u jednoj kalendarskoj godini

Jedan dan 85 μg/m3


CO – ugljenik(II)-oksid (ugljen-monoksid)CO – ugljenik(II)-oksid (ugljen-monoksid)SVAKE GODINE STOTINE LJUDI U SVETU UMRE OD POSLEDICA TROVANJA

OVIM PROSTIM GASOM, A NEKOLIKO HILJADA SE HOSPITALIZUJE. GAS NASTAJE SAGOREVANJEM RAZNIH VRSTA GORIVA, DRVETA, ULJA, PARAFINA.

COCO je gas bez boje, mirisa i ukusa lakši od vazduha i spada u grupu je gas bez boje, mirisa i ukusa lakši od vazduha i spada u grupu neutralnih oksida (ne reagujneutralnih oksida (ne reagujee sa vodom, kiselinama sa vodom, kiselinama ii bazama). bazama).

SvrstavaSvrstava u grupu HEMIJSKIH ZAGUŠLJIVACA u grupu HEMIJSKIH ZAGUŠLJIVACA i n i najvećih zagađivača ajvećih zagađivača vazduha. vazduha.

CO – ugljenik(II)-oksidCO – ugljenik(II)-oksid

Stvara se u motorima automobila, u neispravnim Stvara se u motorima automobila, u neispravnim špšporetoretima na gas (ili drva), grejačima, požarima, ili ima na gas (ili drva), grejačima, požarima, ili pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske supstance) u prostoriji sa lošom ventilacijom. supstance) u prostoriji sa lošom ventilacijom. Takođe je prisutan u duvanskom dimu. Takođe je prisutan u duvanskom dimu.

Prilikom disanjaPrilikom disanja, kiseonik ulazi u pluća. Prenosi se , kiseonik ulazi u pluća. Prenosi se pomoću crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. pomoću crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. Najvažnija supstanca za prenos kiseonika Najvažnija supstanca za prenos kiseonika je hemoglobin, koji u sebi sadrži gvožđe povezano u je hemoglobin, koji u sebi sadrži gvožđe povezano u hem grupe. Gvožđe je u +2 oksidacionom stanju, hem grupe. Gvožđe je u +2 oksidacionom stanju, dakle može biti i dalje oksidovano do +3. Ovo dakle može biti i dalje oksidovano do +3. Ovo omogućava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima omogućava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima 4) veže za sebe po jedan molekul kiseonika.4) veže za sebe po jedan molekul kiseonika.

Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadrži Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadrži gvožđe u +3 stanju jeste oksihemoglobin. On gvožđe u +3 stanju jeste oksihemoglobin. On je izrazito crvene boje. Putujući po telu, on drugim je izrazito crvene boje. Putujući po telu, on drugim ćelijama predaje kiseonik. ćelijama predaje kiseonik.

Kiseonik se vezuje u plućima, a oslobađa se u Kiseonik se vezuje u plućima, a oslobađa se u ćelijama te je ceo proces povratan.ćelijama te je ceo proces povratan.

Ugljen monoksid je toksičan jer ometa taj proces. CO Ugljen monoksid je toksičan jer ometa taj proces. CO se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle, čak i se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle, čak i dok je koncentracija kiseonika mnogo, mnogo veća, dok je koncentracija kiseonika mnogo, mnogo veća, za hemoglobin će se vezivati ugljen monoksid. za hemoglobin će se vezivati ugljen monoksid.

Pošto se CO vezuje mnogo jače za hemoglobin, Pošto se CO vezuje mnogo jače za hemoglobin, kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se veže. kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se veže.

CO vezivanjem čini mnogo gore - menja preostale tri CO vezivanjem čini mnogo gore - menja preostale tri hem grupe na koje se može vezati kiseonik, ali se hem grupe na koje se može vezati kiseonik, ali se on ne može otpustiti u ćelije. Na ovaj način prestaje on ne može otpustiti u ćelije. Na ovaj način prestaje sa radom sistem za transport kiseonika.sa radom sistem za transport kiseonika.

TOKSIČNOSTTOKSIČNOST

TToksični efekat oksični efekat CO CO nastaje veoma brzo čak i pri nastaje veoma brzo čak i pri izuzetno malim koncentracijama. izuzetno malim koncentracijama.

Smrtna doza za ljude iznosi 1.000Smrtna doza za ljude iznosi 1.000 -- 2.0002.000 ppm ppm pri pri udisanju gasa od 30 min. udisanju gasa od 30 min.

Kod visokih koncentracija ugljen-monoksida u Kod visokih koncentracija ugljen-monoksida u udahnutom vazduhu udahnutom vazduhu smrtsmrt može nastati u vremenu može nastati u vremenu od 1od 1 -- 2 minuta.2 minuta.

Koncentraciju (СО) u krvi od 10Koncentraciju (СО) u krvi od 10 -- 20 % karakterišu20 % karakterišu:: * mučnina,* mučnina, * glavobolja praćena vrtoglavicom,* glavobolja praćena vrtoglavicom, * opšta slabost i umor* opšta slabost i umor..

Koncentraciju (СО) u krvi od 30 % karakterišuKoncentraciju (СО) u krvi od 30 % karakterišu:: * vrtoglavica, dezorijentacija u prostoru i vremenu* vrtoglavica, dezorijentacija u prostoru i vremenu * malaksalost i mišićna slabost* malaksalost i mišićna slabost * poremećaj vida* poremećaj vida..

Koncentraciju (СО) u krvi od 40Koncentraciju (СО) u krvi od 40 -- 50 % karakterišu50 % karakterišu:: * grčevi u mišićima, konvulzije* grčevi u mišićima, konvulzije * koma,* koma, * poremećaj rada srca i disanja,* poremećaj rada srca i disanja, * otkaz moždanih funkcija i smrt* otkaz moždanih funkcija i smrt..

UREDBUREDBAAOO USLOVIMAUSLOVIMA ZAZA MONITORINGMONITORING II ZAHTEVIMAZAHTEVIMA

KVALITETAKVALITETA VAZDUHAVAZDUHA (( „ „SlužbeniSlužbeni glasnikglasnik RSRS”, ”, brojbroj 36/09) 36/09)


Jedan sat 10 mg/m3

Jedan dan 5 mg/m3

Kalendarska godina 3 mg/m3

Suspendovane čestice

Čestične materije predstavljaju kompleksnu smešu organskih i neorganskih jedinjenja suspendovanih u vazduhu koje negativno deluju na ljudski organizam.

Veličina, hemijski sastav, kao i atmosferski vek trajanja zavisi od procesa kojim se čestice formiraju.

Najveći deo suspendovanih čestica potiče iz stacionarnih izvora, najčešće iz toplana, različitih industrijskih procesa, rudarstva i insineratora.

Podela suspendovanih čestica

Čestice prečnika manjeg od 10 µm (PM10). PM10 je obično smeša koja obuhvata dim, čađ, prašinu, soli, kiseline, metale. Ova kategorija obuhvata grube i fine suspendovane čestice.

Čestice prečnika manjeg od 2.5 µm (PM2.5). Ova kategorija obuhvata fine i ultrafine čestice.

PM10 PM10 su među najopasnijim polutantima u vazduhu, one prilikom udisanja napadaju ljudski respiratorni sistem, utiču na njegovu otpornost i deponuju se u najdubljim delovima pluća.

PM10 izazivaju ili osnažuju astmu, bronhitise i druga oboljenja pluća, a samim tim smanjuju ukupnu otpornost organizma.

Vulnerabilne populacione kategorije su deca, trudnice, stari i bolesni.

Pored toga što oštećuju zdravlje PM10 umanjuju i vidljivost tokom dana jer stvaraju efekte vidljivosti koji su karakteristični za izmaglicu koja se često prepoznaje kao smog.

PM 2.5 PM 2.5 su fine suspendovane čestice koje se sastoje od čvrste i tečne faze koje lebde u vazduhu. To su najčešće: aerosoli, dim, zagušljiva isparenja, pepeo, i polen.

Ove čestice su vrlo pokretljive i dospevaju dublje u pluća od grubih suspendovanih čestica.

PM 2.5 uglavnom nastaju u heterogenim hemijskim reakcijama koje se odvijaju u atmosferi ili nastaju sagorevanjem goriva u motornim vozilima, termoelektranama, industrijskim postrojenjima, pri sagorevanju drveta ili prilikom sagorevanja pojedinih poljoprivrednih otpadnih materija na njivama i slično.

Vrlo bitan uticaj na ljudsko zdravlje imaju čestice čiji je dijametar ≤ 2,5 μm.

Posledice velikog unošenja ovih partikula u pluća obično završavaju sa hospitalizacijom, a u ekstremnim slučajevima i sa smrću.

Ljudi sa astmom, srčanim problemima i plućnim bolestima prvi su na udaru.

Ove čestice mogu da izazovu negativne efekte po zdravlje i pri kratkim izlaganjima, na primer samo jedan dan, a pogotovu pri dugim izlaganjima – godinu i više dana.




Jedan dan 50 μg/m3 ne sme se prekoračiti više od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini


PM10PM10

PM2.5 (Stadijum 1)PM2.5 (Stadijum 1)PERIOD USREDNJAVANJA GRANIČNA VREDNOST


PM2.5 (Stadijum 2)PM2.5 (Stadijum 2)

PERIOD USREDNJAVANJA GRANIČNA VREDNOSTKalendarska godina 20 μg/m3

Ozon – OOzon – O33

Ozon (O3) je gas sastavljen od tri atoma kiseonika. Obično se ne emituje direktno u vazduh, ali se na

površini stvara hemijskom reakcijom oksida azota (NOx) i lako isparljivih supstanci (VOC), izlaganjem sunčevim zracima.

Ozon može biti ,,dobar’’ ili ,,loš’’, u zavisnosti od lokacije u atmosferi.

Visok nivo ozona u gradskim i prigradskim oblastima tokom emitovanja zagađenja može da utiče na zdravlje ljudi.

Ozon – OOzon – O33

Alotropska modifikacija kiseonika, mnogo manje stabilan od dvoatomskog kiseonika, O2.

Vreme poluživota oko 20 min – zavisno od temperature.

Veoma reaktivan gas.

Vrlo snažan oksidans.

Uticaj ozona na zdravlje ljudiUticaj ozona na zdravlje ljudi

Najosetljiviji na ozon – deca i starije osobe

U cilju očuvanja zdravlja ljudi, koncentracija ozona u životnoj sredini, u prosečnom periodu od tri godine, ne sme prelaziti 120 μg/m3 više od 25 dana godišnje.

Ozon [μg/m3] Simptomi100 Glavobolja300 Iritacija ušiju540 Kašalj

Bolesti pri različitim koncentracijama O3

BENZENBENZEN

Benzen (C6H6) bezbojna, isparljiva i lako zapaljiva tečnost karakterističnog mirisa, slabo rastvorna u vodi.

Pare benzena su eksplozivne!!!!

Koristi se kao polazna sirovina za sintezu brojnih aromatičnih jedinjenja, kao što su stiren, fenol, cikloheksan, nitrobenzen i određenih lekova, pesticida i deterdženata.

Nalazi se u rastvaračima za voskove, smole, kaučuk, plastiku, lakove, lepkove i sl.

Benzen u organizam ulazi inhalacijom u obliku para i apsorbuje se u plućima.

Najozbiljniji toksični efekti benzena su anemija i akutna leukemija.

Prvi simptomi anemije su zamor, vrtoglavica, slabost, zatim krvarenje sluzokože i aplastična anemija.

U visokim koncentracijama oštećuje srčani mišić i dovodi do poremećaje srčanog ritma.

Američka agencija za zaštitu okoline (Environmental Protection Agency–EPA) i Međunarodna agencija za istraživanje raka (International Agency for Research on Cancer – IARC) svrstavaju benzen među karcinogene supstance za ljude.



PERIOD USREDNJAVANJA

GRANIČNA VREDNOST


Benzo[a]pyren

Benzo[a]pyren je policiklični aromatični ugljovodonik koji se nalazi u katranu.

Njegovi metaboliti su mutageni i visoko kancerogeni. On je uvršten u grupu 1 karcinogena IARC-a.

Benzo[a]pyren je rezultat nepotpunog sagorevanja na temperaturi između 300 °C i 600 °C.

Dimnjičari su obolevali od raka testisa u 18. veku, a česta pojava raka kože je zabeležena među industrijskim radnicima u 19. veku.

Njegova toksičnost je demonstrirana putem razvoja tumora kože na laboratorijskim životinjama.

Benzo[a]pyren

Benzo[Benzo[aa]piren se nalazi u ]piren se nalazi u katranu, u katranu, u automobilskim iautomobilskim izzduvnim gasovima (posebno duvnim gasovima (posebno iz dizel mašina), u dimu proizvedenom iz dizel mašina), u dimu proizvedenom sagorevanjem sagorevanjem organskog materijala (poputorganskog materijala (poput dima cigareta) dima cigareta) i u hrani sa roštilja. i u hrani sa roštilja.

Teški metaliTeški metali

U teške metale se najčešće svrstavaju: antimon, U teške metale se najčešće svrstavaju: antimon, arsenarsen, bizmut, , bizmut, kadmijumkadmijum, cerijum, hrom, kobalt, , cerijum, hrom, kobalt, bakar, galijum, zlato, gvožđe, bakar, galijum, zlato, gvožđe, olovoolovo, magnezijum, , magnezijum, živaživa, , niklnikl, srebro, telur, talijum, kalaj, uranijum, , srebro, telur, talijum, kalaj, uranijum, molibden, vanamolibden, vanaddijum i cink. ijum i cink.

Teški metali su toksični i imaju tendenciju da se Teški metali su toksični i imaju tendenciju da se duže zaduže zaddržavaju u organizmu, i to posebno u ržavaju u organizmu, i to posebno u organima i tkivima za koje imaju afinitet, na primer organima i tkivima za koje imaju afinitet, na primer kosti, bubrezi, jetra ili mozak. kosti, bubrezi, jetra ili mozak.

Teški metali se u vazduhu mogu nalaziti u obliku čestica (aerosola) i gasova.

Vreme zadržavanja u atmosferi zavisi od veličine čestica, što su čestice manje duže će se zadržati u atmosferi.

Većina većih čestica iz industrijskih i urbanih izvora imaju kratko vreme zadržavanja, obično oko 10 sati. Ukoliko se radi o sitnijim česticama, koje mogu dospeti u stratosferu, vreme zadržavanja može biti i više od godinu dana.

Glavni izvori za emisiju teških metala su sagorevanje foslinih goriva, rudnici, topionice, livnice i druge grane industrije. Pored toga postoje i prirodni izvori, npr. vulkani ili raspadanje stena.

Teški metaliTeški metali

OLOVOOLOVO

Olovo dospeva u ŽS prilikom sagorevanja goriva sa dodatkom olova, zatim iz topionica, livnica, industrije boja, alumulatora, keramike stakla i grafičke industrije.

Iz ovih izvora olovo dospeva u atmosferu u obliku pare ili prašine, tako da do profesionalnog trovanja olovom hroničnog karaktera dolazi preko respiratornog sistema.

Simptomi akutnog trovanja olovom su suvo grlo, povraćanje, glavobolja, halucinacije, grčevi, abdominalni bolovi, paraliza i koma.

Kod hroničnog trovanja dolazi do anemije, umora, gubitka apetita, a karakteristična je i pojava sivog ruba na desnima.

PERIOD USREDNJAVANJA GRANIČNA VREDNOSTJedan dan 1 μg/m3

Kalendarska godina 0,5 μg/m3



monitoring vazduha

Documents