poštovani! pred vama je sedamdesetprvi broj informacije eks … · 2016-04-20 · ministar je...

Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 1. / 12

Regionalna privredna komora Kragujevac 34000 Kragujevac, Dr Zorana Đinđića 10/IV

T: 034/335-049, F: 034/334-049, E: [email protected], www.kg-cci.co.rs

Sadržaj

Aktuelnosti 2 Svetski dan čistog vazduha – 3. novembar 2 Dan klimatskih promena - 4. novembar 2 Životna sredina 2 Srbija usklađuje zakone u oblasti životne sredine sa EU 2 Vlada Srbije posvećena zaštiti životne sredine 3 Pirotska deponija štiti prirodu i donosi novac 3 Otvorena regionalna deponija u Pančevu 4 Otvorene ponude za deponiju u Vinči 4 Bečej planira zatvaranje gradske deponije "Botra" do 2019. godine 4 Ekologija 5 Srbija do 2040. mora da uloži milijardu evra u deponije 5 Najbolji model za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda 5 Reciklaža 5 Vlada Srbije aktivno pomaže razvoj reciklažne industrije 5 Traži se izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu 6 Rumunska opština reciklira 200 puta više otpada od Niša 6 Obnovljivi izvori energije 7 Zavrtele se vetrenjače u Kuli 7 Preko registra do investitora 7 U Rekovcu uskoro toplana na biomasu 8 Na Zlatiboru počela izgradnja tri minihidrocentrale 8 Počela druga faza izgradnje solarne elektrane u Kikindi 8 Srpske termoelektrane na ispitu EU 9 Energetska efikasnost 9 Energetska efikasnost diže građevinarstvo i privredu 9 Novi instrument za kontrolu energetske efikasnosti/protoka toplotne energije 9 Potrošnja energije u Srbiji dvaput veća od zemalja OECD 10 Propisi – standardi 10 Prošireno dostavljanje podataka u oblasti upravljanja otpadom 10 Novi standardi za bezbednost hrane 10 Komisija usvojila tekst standarda SRPS ISO 9001:2015 i SRPS ISO 9000:2015 11 Svetski dan standarda – 14. oktobar 2015.godine 11 Objavljeni novi standardi za medicinsku opremu i opremu za osobe sa invaliditetom 11 Objavljeni standardi SRPS ISO/IEC 31000 i SRPS ISO/IEC Guide 73 12 Dva nova standarda za bezbednost informacija 12

Poštovani! Pred Vama je sedamdesetprvi broj informacije EKS aktuelnosti sa odabranim prilozima iz

oblasti životne sredine, održivog razvoja, energetike, kvaliteta i standardizacije. Prema ustaljenoj praksi, nastavljamo sa objavljivanjem zanimljivosti i vesti o započetim projektima i naučnim istraživanjima iz šireg okruženja koje mogu poslužiti kao ideje za aktivnosti u lokalnoj sredini. Radi lakše identifikacije kojoj oblasti pripadaju informacije, naslovi informacija obeleženi su bojama. Logika je sledeća: informacije iz oblasti životne sredine, održivog razvoja i energetike, informacije iz oblasti kvaliteta i informacije iz oblasti standardizacije. Informacije o interesantnim istraživačkim projektima možete da prepoznate po označenom naslovu. Informacije koje Vas zainteresuju prema svom naslovu, možete brzo da pronađete „klikom” na

naziv u sadržaju.

Publikacija EKS aktuelnosti pokrenuta je s ciljem podizanja nivoa informisanosti menadžmenta i zaposlenih u privrednim društvima – članovima Regionalne privredne komore Kragujevac i podsticanja njihovih aktivnosti u oblastima zaštite životne sredine, kvaliteta i standardizacije. Publikaciju ste primili jer je Vaša elektronska adresa uključena u listu primalaca u znak uvažavanja Vašeg privrednog društva i Vas lično. Ukoliko smatrate da publikaciju treba da šaljemo Vašem privrednom društvu (i) na neku drugu adresu, molimo Vas da nas o tome obavestite. Takođe, ukoliko Vam je poznato da je neko od Vaših kolega iz drugih privrednih društava zainteresovan za dobijanje ove publikacije, molimo Vas da nas obavestite, kako bi ga uvrstili u listu korisnika. Vaše sugestije i primedbe na sadržinu publikacije su nam dobrodošle. Ako imate informacije iz oblasti zaštite životne sredine, kvaliteta i standardizacije za koje smatrate da mogu da koriste i drugim kolegama, pošaljite ih nama i objavićemo ih u publikaciji. Ukoliko niste zainteresovani za informacije ove vrste, obavestite nas i mi Vam ubuduće nećemo slati publikaciju. Naši kontaktni podaci su na dnu stranice.

EKS aktuelnosti objavljivaće se prema potrebi, u elektronskom obliku i prosleđivaće se korisnicima elektronskom poštom.

mailto:[email protected]

Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 2. / 12



Aktuelnosti

Svetski dan čistog vazduha – 3. novembar Naša pluća su, uz kožu, jedini organ koji je direktno izložen štetnom uticaju spoljašnje sredine. Da bismo pluća sačuvali od loših posledica, potrebno je pre svega da dišemo kroz nos, čuvamo se infekcija i naravno da udišemo čist vazduh koji je osnov za zdravlje i život ljudi.

Vazduh je smesa gasova koja čini atmosferu, a sastoji se približno od 80% azota, 20% kiseonika i vrlo malo plemenitih gasova, ugljen-dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi. Glavni izvori

zagađenja vazduha su zagrevanje stanova, industrija i saobraćaj. U Srbiji je naročito prisutan problem zagađenja vazduha prvenstveno kao posledica izrazito niskog n ivoa ekološke svesti građana. Jedan od najvećih zagađivača vazduha je saobraćaj. Osnovi uzroci zagađenja su loš kvalitet motornih goriva i upotreba starih vozila bez katalizatora. Svakog dana prosečan vozač provede bar 10 min. čekajući na semaforima. Sagorevanjem 1 litra goriva oslobađa se približno 2.5 kg CO2, koji je jedan od glavnih krivaca globalnog zagrevanja. Ključni razlog povećanja koncentracije ovog gasa u atmosferi je sve veće korišćenje fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) i seča šuma. Pored saobraćaja ozbiljani problemi nastaju sagorevanjem uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama. Ni jedan od postojećih ekoloških problema nije moguće do kraja rešiti ukoliko se ne usredsredimo na menjanje ljudskog ponašanja.

Izvor: rtg.rs , 3.11.2015.

Dan klimatskih promena - 4. novembar Svetski dan klimatskih promena, 4. novembar, je dan tokom koga se u celom svetu organizuju razne aktivnosti i kampanje koje imaju za cilj da informišu i upozore stanovništvo na eventualne negativne posledice koje ovakve promene mogu da izazovu. Taj cilj se može postići očuvanjem biološke raznovrsnosti, održivim korišćenjem prirodnih resursa, smanjenjem zagađenja i preterane potrošnje

energije. Promene koje su registrovane prethodnih, kao i one koje se predviđaju za narednih 80 godina smatraju se kao rezultat čovekovih aktivnosti a ne kao posledica prirodnih promena u atmosferi. Efekat staklene bašte je veoma važan kada govorimo o klimatskim promenama pošto se odnosi na gasove koji Zemlju održavaju toplom i kojima pripada najveća zasluga za postojanje života na njoj. Najnovije studije pokazuju da su klimatske promene i globalno zagrevanje direktno prouzrokovale nestajanja pojedinih vrsta organizama. Klimatske promene će do 2100. godine dovesti do povećanja temperature na Zemlji za 1,4 °C do 5,8 °C. Negativni efekti koje ove klimatske promene izazivaju su razne vremenske nepogode koje su prouzrokovale brojne katastrofe, pogađajući pojedine delove planete i izazivajući neprocenjivu štetu privredi i društvu u celini.

Izvor: Obrazovni informatory, Broj 136/2015.

Životna sredina

Srbija usklađuje zakone u oblasti životne sredine sa EU

Zakonska regulativa u oblasti životne sredine u Srbiji trebalo bi da se uskladi sa evropskom do 2018. godine, izjavila je 3. novembra 2015. godine, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz ocenu da je reč o veoma kompleksnoj oblasti koja zahteva konstantan rad i zalaganje da bi se dostigli svi ciljevi.

Na Prvom nemačko-srpskom "Forumu za reciklažu i upravljanje otpadom", koji organizuje federalno


Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 3. / 12



Ministarstvo ekonomije i energetike Republike Nemačke, rečeno je da je prioritet vlade dostizanje standarda EU i to ne samo kada je u pitanju prenošenje zakonodavstva, već i njegova implementacija. Usklađivanje sa propisima u oblasti životne sredine predstavlja trećinu obaveza koje Srbija ima na putu ka EU. Očekuje se da će do kraja novembra biti usvojena tri bitna zakona - Zakon o životnoj sredini, Zakon o zaštiti prirode i Zakon o upravljanju otpadom. Oko 10.000 ljudi živi od sistema sakupljačke mreže, a u narednom periodu pažnja će se usmeriti na zaštitu marginalnih grupa koje se bave time. Predstavnici Ministarstva privrede i energetike SR Nemačke ukazali su da bi trebalo imati u vidu da je otpad resurs i da bi trebalo raditi na unapređenju sistema reciklaže, izbegavanju nastajanja otpada, kao i adekvatnom razdvajanju i pripremi za reciklažu.

Izvor: Tanjug, 03.11.2015.

Vlada Srbije posvećena zaštiti životne sredine Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je povodom obeležavanja Svetskog dana čistog vazduha da su resorno ministarstvo i Vlada u potpunosti posvećeni zaštiti životne sredine. To se pre svega ogleda kroz stvaranje savremenih zakonskih okvira i osnova za njeno očuvanje, ali i kroz konkretne projekte sanacije najvećih pretnji po našu okolinu, samim tim i vazduha koji udišemo. Treba imati na umu da su potrebna 3,5 odrasla drveta kako bi se

neutralisala količina CO2 koju samo jedan automobil godišnje proizvede čekajući na semaforima. Zbog toga svaki građanin treba da se ponaša odgovorno to tako što će svojim gestom uticati na smanjenje zagađujućih materija u vazduhu. Osnovni izvori emisija štetnih gasova su stacionarni (postrojenja za proizvodnju toplote i električne energije, industrijska postrojenja) i mobilni (saobraćaj). Imamo relativno mali broj stacionarnih zagađivača koji proizvodi više od 75% emisija, i veliki broj mobilnih izvora koji emituju približno 25% ukupnih emisija. Ministar je rekla da se monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji ostvaruje praćenjem koncentracija zagađujućih materija u vazduhu u mreži automatskih mernih stanica i mernih mesta na državnom i lokalnom nivou i to sledećih materija: SO2, NO2, prizemni ozon (O3), CO, suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, olova, benzena, čađi.

Izvor: Vlada RS, 3.11.2015

Pirotska deponija štiti prirodu i donosi novac Ono što je većini deponija u Srbiji godinama nerešiv problem, odlagalištu otpada u Pirotu je izvor prihoda. Smeće koje završi na deponiji samo je deo od nekoliko stotina tona koliko se dnevno napravi u većim gradovima u Srbiji. Na pirotsku deponiju u poslednje tri godine stiglo je 105.000 t otpada iz

nekoliko opština na jugoistoku Srbije. To je donelo dobit od oko 800.000 EUR. Kažu da ne brinu samo o parama, već i o životnoj sredini. To nije jedino što razlikuje pirotsku od većine ostalih deponija u Srbiji. Jedna od retkih koja posluje sa dobitkom, razlikuje se od ostalih i po tome što na njoj nema neprijatnih mirisa. Uskoro bi ovde trebalo da bude izgrađeno i postrojenje za sekundarnu selekciju otpada, što će dodatno povećati prihode ove deponije, piše "Al Jazeera". Izgradnja takvog postrojenja finansira se iz dobiti same deponije. Do sada je uloženo više od 300.000 EUR za nabavku mašina za sekundarnu selekciju otpada i to neće biti samo puko selektovanje otpada, već u daljem razvoju nastaviće se izgradnja sistema. Za razliku od pirotske, niška deponija ne ostvaruje dobit. Sa blizu 300 tona dnevno dovezenog otpada, bori se da nastavi rad. Inspekcija za zaštitu životne sredine nekoliko puta je zabranjivala njen rad zbog prenatrpanosti. U toku je njena sanacija.

Izvor: Al-Jazeera Balkans, 29.10.2015.


Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 4. / 12



Otvorena regionalna deponija u Pančevu U Pančevu je u rad poštena nova regionalna sanitarna deponija, čija je izgradnja finasirana iz gradskog budžeta i švedskom donacijom. Kako je saopšteno, za projekat "Nove regionalne deponije u Pančevu"

Švedska agencija za međunarodnu saradnju (SIDA) dala je donaciiju od 439.500 EUR, dok je Grad Pančevo obezbedio 15 miliona dinara. Projekat se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, međunarodnom organizacijom Internacional menadžment grupa (IMG) i opštinom Opovo. Kako je istaknuto na otvaranju, početak rada prve faze nove deponije, sa mogućnošću proširenja deponije i dopune novim sadržajima u narednim godinama, Grad Pančevo svrstava u region sa savremenim načinom upravljanja otpadom i primenom EU standarda u oblasti zaštite životne sredine. Deponija u Pančevu je osma regionalna sanitarna deponija u Srbiji, čime je napravljen korak bliže ispunjenju nacionalne strategije za upravljanje otpadom i evropskog pravnog okvira koji definiše upravljanje otpadom i odlaganje na deponije. Do 2028. godine svi gradovi i opštine u Srbiji će morati da završe pripremu projektne dokumentacije, finansiranje, izgradnju i početak odlaganja komunalnog otpada na sanitarne deponije.

Izvor: Beta, 28.10.2015.

Otvorene ponude za deponiju u Vinči Ponude za javno – privatno partnerstvo za deponiju u Vinči otvorene su 15. oktobra 2015, u Starom dvoru, a gradonačelnik Beograda rekao je da je prijavljeno ukupno 11 ponuđača. Radi se o trenutno najvećem projektu ove vrste u Evropi. Grad Beograd je

izuzetno posvećen rešavanju višedecenijskog problema deponije u Vinči, kao i privlačenju investicija u infrastrukturu kroz javno-privatno partnerstvo. U saradnji sa Međunarodnom finansijskom korporacijom, koja je savetnik na ovom projektu, pripremljen je jako temeljan i transparentan tender u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. Tenderska komisija će oceniti pristigle ponude u roku od 25 dana, posle čega će uslediti druga faza postupka za kvalifikovane ponuđače, za koju će poziv biti raspisan u narednim mesecima. Kompanije čije su ponude otvorene su "Feom Ciro Frisoli & C.Sas" (Italija), "WTE Wassertechnik/Jessen" (Nemačka), "Suez Environnement" (Francuska), "Valoriza/Ternaenergy" (Grčka), "Urbaser" (Španija), "Helector" (Grčka), "Innovative Design Bureau Ecological Technologies" (Ruska Federacija), "Veolia" (Francuska), C.I.S.A. (Italija), "Beootpad d.o.o." (Srbija) i "Vinci Environnment" (Francuska).

Izvor: eKapija, 16.10.2015.

Bečej planira zatvaranje gradske deponije "Botra" do 2019. godine

Gradska deponija "Botra", inače "eko bomba" Bečeja i okoline, priprema se za odlazak u zasluženu penziju. Punih 36 godina se otpad odlaže na "Botri", a sanacije gotovo i da nije bilo. Izrasla je deponija na površini od oko 6,5 hektara u najvišu bečejsku "kotu", jer se na ovoj

lokaciji godišnje odloži oko 60.000 kubika komunalnog otpada svakojake vrste. Rekultivacija kompletne deponije košta oko 96 miliona dinara. Međutim, kako još nije profunkcionisala Regionalna deponija u kikindskom ataru, projekat se radi u dve faze. Prva će sanirati veći deo aktuelne deponije, kako bi se na manjem delu i dalje odlagao otpad. Sredstva za ovu fazu su obezbeđena iz republičkih izvora u iznosu 23 miliona dinara, a 43 miliona iz kredita, uz napomenu da postoji mogućnost da se prema programu Evropske unije obezbedi povraćaj kreditnih sredstava u visini od 20%. Dinamika radova je zadovoljavajuća i krajem proleća prva faza bi trebalo da bude okončana u potpunosti, a to znači da veći deo deponije bude zatvoren i površina ozelenjena. Druga faza, vredna oko 30 miliona dinara, radiće se kada se steknu uslovi za odlaganje otpada na Regionalnoj deponiji u Kikindi – pojašnjava prvi čovek najveće opštine u ovom delu Potisja.

Izvor: Dnevnik, 19.10.2015.


Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 5. / 12



Ekologija

Srbija do 2040. mora da uloži milijardu evra u deponije

Srbija u narednih 25 godina mora da uloži oko 1 mlrd EUR u infrastrukturne projekte kako bi dostigla evropske standarde upravljanja otpadom, najavila je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović. U Srbiji se na osnovu strategija i zakona mora izgraditi 26 regionalnih

deponija, a sve u skladu sa standardima i direktivama Evropske unije o upravljanju otpadom, kao i politikom Vlade Srbije. Do 2028. godine sve lokalne samouprave moraju uraditi projektnu dokumentaciju, sistem finansiranja i regionalne deponije moraju da počnu sa radom. Takav sistem upravljanja otpadom podrazumeva i reciklažu, a trenutno se u Srbiji reciklira oko 5% komunalnog otpada. Naši ciljevi su da to bude 50%. Znači, deset puta moramo povećati reciklažu koja je jako važna. Što više reciklaže, što manje odlaganja otpada na deponije. Ako se u Srbiji godišnje akumulira oko 2,5 miliona tona otpada, moramo milion da recikliramo.


Najbolji model za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Beograd traži najbolji model za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda jer nepostojanje ovog sistema predstavlja veliki ekološki problem, a i prepreku u procesu pristupanja Evropskoj uniji, rekao je. Pomoćnik gradonačelnika Beograda predvodi, delegaciju Grada Beograda u poseti Atini kako bi sagledali tehnička rešenja njihovog sistema, kao i

mogućnost finansiranja izgradnje nedostajuće infrastrukture u Beogradu. Atina je u potpunosti rešila tretman otpadnih voda u velikom postrojenju koje se nalazi na ostrvu pored Pireja. Sve otpadne vode iz grada se dopremaju do postrojenja, gde se mehanički i biološki prerađuju u tri faze. Preradom otpadnih voda dnevno se dobije 800 tona mulja, koji se dalje filtrira. Ovim procesom se zatim proizvodi biogas koji se koristi za proizvodnju električne energije. Daljim isušivanjem se iz mulja dobija sirovina velike kalorijske vrednosti, koja se koristi u fabrikama za proizvodnju cementa. Pre nego što se na kraju procesa potpuno prečišćena voda ispusti u more, ona se preko određenih kaskada propušta kroz mini-hidroelektranu i tako koristi za proizvodnju električne energije. Na ovaj način su uspeli da potpuno zaokruže ciklus prerade otpadnih voda i da stoprocentno iskoriste sve nusproizvode za dobijanje energije iz obnovljivih izvora. Ranije veliki problem za grad, postao je unosan posao. Za finansiranje ovog projekta atinski vodovod koristio je sredstva evropskih fondova u iznosu od preko 60%. Procenjena vrednost planiranog postrojenja iznosi oko 250 mil EUR. Zbog toga ćemo pokušati da izgradnju prečistača otpadnih voda kandidujemo kod evropskih fondova poput IPA-e. Ovo su projekti koji utiču na životnu sredinu jer se otpadne vode iz Beograda direktno izlivaju u Dunav i prevazilaze lokalni nivo, pa je mogućnost dobijanja dela sredstava od Evropske unije potpuno opravdana.


Reciklaža

Vlada Srbije aktivno pomaže razvoj reciklažne industrije Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović izjavila je da do 2028. godine svi gradovi i opštine u Srbiji će morati da završe pripremu projektne dokumentacije,

finansiranje, izgradnju i počekat odlaganja komunalnog otpada na sanitarne deponije. Na prvom forumu na temu razvoja reciklažne industrije i transfera tehnologija i znanja u oblasti upravljanja otpadom između predstavnika nemačke i srpske industrije rečeno je da će do 2028. godine građani


Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 6. / 12



uveliko razdvajati otpad u domaćinstvima na otpad za reciklažu, otpad za kompostiranje i otpad za deponovanje, a u skladu sa okvirnom direktivom o otpadu. U narednih 25 godina će se pomoću različitih finansijskih izvora, uložiti oko milijarda evra u upravljanje otpadom. Ovaj novac će biti uložen u zatvaranje, sanaciju i rekultivaciju trenutnih nesanitarnih deponija kojih u ovom trenutku ima 3.500 u Srbiji, zatim izgradnju infrastrukture za prikupljanje, razvrstavanje, transport i deponovanje otpada u 26 regiona za upravljanje otpadom, kao i postrojenja za ekološki prihvatljivo spaljivanje otpada i mehaničko – biološki tretman. Sistem sakupljanja otpada trenutno pokriva približno 60% populacije. Srbija, kao društvo, trenutno odvaja i reciklira tek 5% otpada koji proizvede i preradi u regionalnim sistemima za upravljanje otpadom. Cilj je 10 puta veći i iznosi 50% komunalnog otpada, ili nešto više od milion tona recikliranog otpada godišnje. Reciklažna industrija Srbije zapošljava na desetine hiljada građana i Vlada aktivno pomaže razvoj reciklažne industrije kako finansijskim merama i instrumentima, tako i politikama dostizanja standarda u ovoj oblasti. Iskustva Savezne Republike Nemačke u oblasti upravljanja otpadom, transfer znanja i tehnologija industrije u saradnji sa predstavnicima srpske privrede, predstavljće značajan resurs za dalji razvoj i napredak sektora upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Forumu su prisustvovali predstavnici Ambasade SR Nemačke, saveznog Ministarstva ekonomije i energije SR Nemačke, Evropske komisije, Direktorata za životnu sredinu, kao i predstavnici nacionalnih institucija Vlade RS, predstavnici industrije Nemačke i reciklažne industrije Srbije.

Izvor: eko.minpolj.gov.rs, 3.11.2015.

Traži se izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu

Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada uputila je Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine zvaničan zahtev da se formira radna grupa za izmenu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu donetog 2009. godine. U svom dopisu recikleri navode da je usled nedovoljno razvijenog sistema

sakupljanja ambalažnog otpada za reciklažu u Srbiji, pada potrošnje i porasta izvoza neprerađenog otpada u zemlje u okruženju, industrija reciklaže ambalažnog otpada suočena sa permanentnim nedostatkom sirovina za preradu koji ozbiljno ugrožava ne samo dalji razvoj reciklažne industrije, već i sam njen opstanak. Prema podacima Asocijacije, trenutna popunjenost domaćih kapaciteta u reciklaži ambalažnog otpada je u proseku samo 50% i ukoliko se nastavi trend pada količina sirovine koja stiže u domaće fabrike za reciklažu, njihovo dalje poslovanje će biti dovedeno u pitanje. Nakon analize pravnog okvira i njegove primene u praksi došlo se do zaključka da se korekcijama postojećeg Zakona može značajno podići efektivnost postojećeg sistema upravljanja ambalažnim otpadom. Pre svega neophodno je definisati kriterijume za rad operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom i obezbediti veća i transparentna ulaganja u razvoj infrastrukture za sakupljanje ambalažnog otpadom i reciklažu. Svoje zahteve Ministarstvu Asocijacija je predstavila na konferenciji "Unapređenje zakonske regulative u funkciji razvoja reciklažne industrije", održanoj 15. oktobra u okviru pratećeg programa Međunarodnog sajma zaštite životne sredine – "Ecofair" u Beogradu. Ministarstvo podržava inicijativu reciklera i najavljuje da će do kraja godine biti formirana radna grupa za izmenu i dopunu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu.


Rumunska opština reciklira 200 puta više otpada od Niša

I dok se u Nišu za 6 meseci ponovo iskoristi tek 100 tona otpada, u Distriktu 1 u Bukureštu, koji ima oko 230 hiljada stanovnika poput Niša, od oko 53.000 tona komunalnog otpada u reciklažu i kompost se iskoristi skoro 19.000 tona.

Tako kroz reciklažni centar JKP "Mediana" u Nišu za 6 meseci "prođe" oko 600 tona otpada, dok ista ova količina otpada pristigne u roku od 24 sata u jednu od reciklažnih firmi kraj Bukurešta. Niš je tek na početku kada je recikliranje i odvajanje smeća u pitanju, a postojeće reciklažno dvorište je malih kapaciteta.


Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 7. / 12



Među prvima smo se u zemlji okrenuli ka selektovanju otpada i uvećanju procenta recikliranog otpada. Imamo oko 15 hiljada domaćinstava koji odvajaju otpad, ali postrojenje je malo. Recimo, našoj presi je potreban jedan sat da napravi jednu balu od reciklabilnog materijala, dok postoje one koje to rade za 5 minuta - kaže direktor JKP "Mediana". Time što su počeli da selektuju otpad i recikliraju, počeli su da se lagano približavaju evropskim standardima. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji se reciklira od 10 do 15% otpada. Međutim, većina ovog smeća nije takozvani komunalni otpad. Tako se, prema podacima "Eurostata", Srbija nalazi na dnu lestvice evropskih zemalja prema procentu recikliranog otpada prikupljenog od domaćinstava i ustanova sa nula procenta. U reciklaži e-otpada smo ipak bolji - oko 12%, a najviše recikliramo papir i karton.

Izvor: Južne vesti, 03.11.2015.

Obnovljivi izvori energije

Zavrtele se vetrenjače u Kuli Kompanija "MK Fintel Wind", svečano je otvorila vetropark Kula, koji je ujedno i prvi vetropark u Srbiji. Radi se o postrojenju koje se sastoji od tri vetrogeneratora visine 178 metara, a u čiju je izgradnju uloženo 15 mil EUR. Ministar rudarstva i energetike u prisustvu investitora i brojnih zvanica, zvanično je pustio u rad prvi vetropark u Srbiji. Domaćin skupa, izvršni direktor kompanija "Fintel Energia Spa" i "MK Fintel

Wind"-a, izrazio je zadovoljstvo što je realizacijom projekta pokazano da poslovanje u Srbiji u novim oblastima kao što je zelena energija, ne samo da je moguće, već može biti i uspešno. Nakon nekoliko godina čekanja neophodnih dozvola, ova grinfild investicija konačno je realizovana u Srbiji. Ministar rudarstva i energetike istakao je da je ovo izuzetno važan dan za srpsku energetiku. Dan u kojem Srbija dobija prvi vetropark potvrda je dobre politike u oblasti energetike, koju vode Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo. To je snažna potvrda da će Srbija svojim podsticajnim merama obezbediti izgradnju većeg broja kapaciteta iz obnovljivih izvora. Uskoro će biti usvojen set od tri uredbe u sklopu kojih će biti definisan i novi model ugovora o otkupu električne

energije iz obnovlјivih izvora, koji će omogućiti veću sigurnost investitorima za ulaganje u vetroparkove i ostale obnovlјive izvore. Vetropark Kula koji će snabdevati srpsku elektroenergetsku mrežu, sastoji se od tri vetrogeneratora instalisane snage 9,9 megavata. Vetrogeneratori, najviši u jugoistočnoj Evropi, proizvodiće oko 27.000.000 Kwh zelene energije, što je dovoljno za potrebe blizu 8.000 domaćinstava. U pripremim radovima korišćen je beton i čelik iz Srbije, angažovane su domaće kompanije i projektantske kuće, dok je u finansiranju projekta učestvovala Erste banka.


Preko registra do investitora

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije saopštilo je da je u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) uredilo deo informacione baze podataka (SLAP baza) u koju mogu biti uneti predlozi projekata koji se odnose na upotrebu obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti u objektima koji su u nadležnosti lokalnih samouprava.

Kako je navedeno, cilj projekta je da resorno ministarstvo stekne uvid u obim i prirodu mogućih investicija u narednom periodu, dok će prikupljene informacije omogućiti da se potencijalnim investitorima predlože projekti koji će moći dalje da se razvijaju i realizuju. Uslov je da predloženi projekti budu iz oblasti povećanja energetske efikasnosti ili iskorišćenja obnovljiv ih izvora energije, a moraju se realizovati u javnim ustanovama (bolnice, škole, domovi zdravlja), navodi "energetskiportal.rs". Rok za prijavu projekata nije vremenski ograničen.



Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 8. / 12



U Rekovcu uskoro toplana na biomasu U Rekovcu bi za nekoliko nedelja trebalo da bude završena izgradnja Gradske toplane na biomasu koja će racionalizovati troškove grejanja i smanjiti aerozagađenje, saopštili su opštinski zvaničnici. U toku je prva faza izgradnje Toplane jačine 2MW, koja kao gorivo koristi drvni otpad.

U toj prvoj fazi na Toplanu bi se priključili javni objekti i škole koje se nalaze u blizini kotlarnice. Objekat se gradi u sklopu privatno javnog partnerstva sa firmom "Topling grejanje". Vrednost investicije u prvoj fazi je oko 55 miliona dinara, od čega je ta firma izdvojila 35 miliona za opremu i cevi za toplovod, a opština je finansirala izgradnju kotlarnice, infrastrukturne radove i toplovod. U drugoj fazi, toplana bi trebalo da bude jačine oko 4MW i osim za grejanje, koristila bi se za proizvodnju električne energije. U trećoj fazi, toplana bi imala jačinu 6MW i podrazumevala bi priključivanje zainteresovanih domaćinstva. Studija o izvodljivosti je pokazala da će troškovi za grejanje bili racionalizovani, a smanjiće se i ukupno aerozagađenje. Korišćenjem biomase smanjuje se korišćenje drugih energenata. Cilj je da se svi javni objekti i zainteresovana domaćinstva povežu na centralni sistem grejanja.

Izvor: Blic, 18.10.2015.

Na Zlatiboru počela izgradnja tri minihidrocentrale U zlatiborskim selima Jablanici i Semegnjevu, na reci Rzav, počela je izgradnja tri minihidrocentrale, ukupne snage 3MW. Vrednost poduhvata iznosi oko 5 mil EUR, a investitor je firma "Zlatiborske elektrane" d.o.o. Čačak. Opština Čajetina je turistička opština i u interesu im je da dođu do energije iz obnovljivih izvora. Dali su sve od sebe da ovaj projekat što pre zaživi, investitor reši imovinsko - pravne odnose i dobije

neophodne dozvole, a lokalna samouprava će na isti način raditi i ubuduće. Ovo je najveća privatna investicija u opštini Čajetina, a minihidrocentrale bi trebalo da budu završene do polovine 2016. godine i budu uključene u sistem "Elektroprivrede Srbije". U Čajetni očekuju da će jedan broj nezaposlenih iz Jablanice i Semegnjeva dobiti posao nakon njihovog završetka, kao što su i sada uposleni u užičkom "Jedinstvu", kome su povereni radovi na izgradnji minihidrocentrala.


Počela druga faza izgradnje solarne elektrane u Kikindi U kikindskom mestu Sajan počela je druga faza izgradnje solarne elektrane. Ministar rudarstva i energetike je tom prilikom istakao da su solarni parkovi najviše zaživeli u Srbiji od svih obnovljivih izvora i da je već realizovano 8,5 mW tih investicija od planiranih 10 mW. Imamo 91 objekat tog tipa od kojih je 8 solarnih parkova na zemlji. Ovaj u selu Sajan kod Kikinde je jedna od najvećih i drugi je po veličini u Vojvodini i

četvrti u Srbiji - naveo je ministar Antić istakavši da su domaće firme i naučne institucije učestvovale u njegovoj izgradnji. Srbija do 2020. godine treba da poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji sa sadašnjih 21 odsto na 27% i očekuje se da ćemo taj cilj uspeti da ostvarimo, pre svega zahvaljući snažnoj podršci i posticajima države za ulaganje u "zelenu energiju". Ovu investiciju realizuje beogradska kompanija "NicCo".



Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 9. / 12



Srpske termoelektrane na ispitu EU

Srbija je u obavezi da do kraja godine Energetskoj zajednici uputi predlog za smanjenje štetnih gasova iz velikih ložišta. To znači da moramo uputiti konkretan dokument šta će EPS u narednoj deceniji raditi sa zastarelim termoelektranama na ugalj – da li će ih i koje postepeno zatvarati ili će ih obnoviti po strogim ekološkim

standardima Evropske unije. Gašenje starih termoblokova biće deo Nacionalnog plana za smanjenje štetnih gasova. Iz Evropske unije već je upozoreno da Srbija mora zatvoriti ili modernizovati čak pet termoelektrana. Realnija opcija je njihova obnova jer sagorevanjem uglja dobijamo dve trećine struje. To potvrđuje i Strategija energetike. Iz EPS-a podsećaju da su proteklih godina stare male blokove već ugasili, a za ostale su spremili plan obnove. Analize stručnjaka Mašinskog fakulteta u Beogradu koje su rađene za potrebe nacionalnih klimatskih i ekoloških planova, pokazuju da je zamena prljavih tehnologija spora. Problem je novac, a EPS do 2017. mora dati i dokaz da je obezbedio izvore finansiranja.

Izvor: RTS, 08.11.2015.

Energetska efikasnost

Energetska efikasnost diže građevinarstvo i privredu Nije dovoljno da se evropske smernice samo kopiraju, jer one predstavljaju samo okvir za tumačenje i prilagođavanje za dobrobit pojedinačnih zemalja, izjavio je za Balkan Green Energy News Johanes Ele, odlazeći menadžer GIZ-ovog Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu za oblast energetske efikasnosti.

„Lično bih voleo da vidim više sebične politike na polju energetske efikasnosti i održive energetike u ovim zemljama. Kada kažem sebične, mislim prilagođene slučaju, s raznim pozitivnim efektima po određenu zemlju“, rekao je. Ele je vodio fond od 2009. godine. On kaže da jedan od najvećih potencijala zemalja Zapadnog Balkana leži u građevinskom sektoru, te da tom industrijom obično dominiraju domaće kompanije i zanatlije. On ističe da je mnogo uzbudljivih, uspešnih i isplativih projekata i da se u javnom sektoru svaki poduhvat privede kraju ukoliko se volja za to održi. Upitan za nivo profesionalnih veština na tržištima u regionu, on kaže da taj izazov još nije vidljiv, jer da je potražnja još uvek relativno skromna, ali da su Hrvatskoj, na primer, potrebni stručnjaci i napredne veštine.

Izvor: balkangreenenergynews.com, 30.10.2015.

Novi instrument za kontrolu energetske efikasnosti/protoka toplotne energije Preduzeće "Melco-Buda", ovlašćeni uvoznik "Hioki" Japan profesionalnih instrumenata za električne veličine, predstavilo je najnoviji model rekordera/snimača koji pojednostavljuju merenje protoka toplote - LR8432.

Ovaj prenosni rekorder/loger malih dimenzija i težine, merenjem protoka toplote omogućava da se tačno odrede oni razlozi koji su bili teški za identifikovanje do sada. On simultano meri i snima po 10 kanala parametre poput protoka toplote, termoparove, napone i impulse priključivanjem odgovarajućih senzora. Njegova visoka osetljivost omogućuje merenje minijaturnih promena protoka toplote ili napona, što pored ekonomičnosti i lakoće u upotrebi posebno ističe ovaj instrument, navela je firma u saopštenju. Uređaj se može primenjivatim u oblastima: građevinarstvo, medicina, procesna industrija, poljoprivreda, proizvodnja uređaja, autoindustrija i autoservisi, izolacije kuća-stanova-objekata, provera izolovanosti stolarije u proizvodnji i kod postavljanja, provera izolovanosti-provodljivosti toplote kod podova, izolacije cevovoda, toplovoda, kontrola pregrevanja kod elektronike...



Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 10. / 12



Potrošnja energije u Srbiji dvaput veća od zemalja OECD

Potrošnja energije u Srbiji je više nego dvostruko veća u poređenju sa zemljama članicama „Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj“ (OECD), saopštila je „Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju“ (GIZ).

Prilikom potpisivanja Memoranduma o saradnji Opštine Vrbas i GIZ-a, koji su potpisali predsednik Opštine i vođa tima GIZ Projekta „Energetska efikasnost u zgradarstvu“, ocenjeno je da su poboljšanje energetske efikasnosti postojećih stambenih objekata, kao i projektovanje energetski efikasnih zgrada, među vodećim prioritetima savremenog društva, naročito imajući u vidu da stambeni sektor ima najveći potencijal za uštede. Prema zvaničnoj statistici, zgrade u Srbiji troše oko 40% ukupne finalne energije, pri čemu oko 61% otpada na stambene zgrade. Memorandumom o saradnji zvanično je obeležen početak saradnje na polju izrade Lokalnog akcionog plana za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva. Neki od osnovnih ciljeva Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost Republike Srbije za period 2013. do 2015. su smanjenje potrošnje energije za zagrevanje i hlađenje objekata, očuvanje neobnovljivih izvora energije i smanjenje emisije ugljen-dioksida. Ovi ciljevi se prvenstveno mogu ostvariti pravilnim projektovanjem objekata i planskom energetskom sanacijom postojećeg stambenog fonda i to pre svega na lokalnom nivou. U tom smislu, jedan od najvažnijih koraka jeste popis i analiza postojećeg stambenog fonda, što do sada praktično nikada nije urađeno. Jedna od prvih opština u Srbiji koja je izrazila čvrstu opredeljenost za unapređenje energetske efikanosti u sektoru zgradarstva jeste Opština Vrbas, navedeno je u saopštenju GIZ-a.


Propisi – standardi

Prošireno dostavljanje podataka u oblasti upravljanja otpadom

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije saopštila je da je u skladu sa novim Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje proširila obaveze dostavljanja

podataka i na sakupljače i na druge vlasnike otpada koji do sada nisu imali ovu obavezu. Kako je navedeno u saopštenju, izveštavanjem su obuhvaćena pravna lica i preduzetnici koji se bave sakupljanjem opasnog i neopasnog otpada, trgovinom na veliko otpacima i ostacima, kao i svim srodnim delatnostima koje uključuju promet otpada bilo koje vrste.

Izvor: energetski portal Srbije, 04.11.2015.

Novi standardi za bezbednost hrane Bezbednost hrane je veliki problem javnog zdravlja i kako bi se izbegle opasnosti do kojih dovodi nebezbedna hrana, u svetu je, kao i kod nas, donet niz standarda iz oblasti menadžmenta bezbednošću hrane (kao što je ISO 22000 serija) čiji je cilj da se pomogne organizacijama da identifikuju i kontrolišu opasnosti po bezbednost hrane. Novo izdanje jednog od značajnih dokumenata iz ove oblasti moći će za

nekoliko dana da se kupi u ISS-u, a reč je o SRPS ISO/TS 22003:2015, koji će biti objavljen na srpskom jeziku. Ovom tehničkom specifikacijom definišu se pravila za proveru i sertifikaciju sistema menadžmenta bezbednošću hrane (FSMS), koja su su skladu sa zahtevima datim u ISO 22000 (ili drugim skupovima utvrđenih zahteva FSMS-a). U istom rešenju o donošenju i povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata od 30. oktobra 2015. godine biće objavljen još jedan standard iz ove oblasti – SRPS ISO 22004:2015, na engleskom jeziku. Ovim standardom obezbeđuju se zahtevi za primenu standarda ISO 22000, sa napomenom da se njime ne kreira, ne preinačuje ili zamenjuje bilo koji od zahteva datih u ISO 22000.

Izvor: iss.rs, 04.11.2015.


Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 11. / 12



Komisija usvojila tekst standarda SRPS ISO 9001:2015 i SRPS ISO 9000:2015

30.09.2015.godine su usvojeni standardi SRPS ISO 9001:2015 i SRPS ISO 9000:2015.

Standard ISO 9001:2015 je već na javnoj raspravi, a očekuje se da će uskoro da bude na javnoj raspravi i standard ISO 9000:2015 Osnove i rečnik.

Izvor: Komisije za standarde КS CASCO, 07.10.2015.

Svetski dan standarda – 14. oktobar 2015.godine Počev od 1970. godine, svake godine se 14. oktobra širom sveta

obeležava Svetski dan standarda, a ovo je poruka koju su ove godine tim povodom tradicionalno uputile javnosti međunarodne organizacije ISO, IEC i ITU. Zamislite svet u kojem ne možete da koristite svoju kreditnu karticu u bilo kom bankomatu ili ne možete u svakoj prodavnici da kupite sijalicu za svoju lampu. Svet u kojem ne postoje telefonski kodovi – pozivni brojevi za zemlje, kodovi za zemlje i valute ili pristup internetu. Ako ne bi postojali standardi, komunikacija među ljudima, mašinama, delovima i proizvodima bila bi izuzetno otežana. „Standardi – zajednički jezik za sve" Na primer, grafički simboli prikazuju važne informacije na jasan i jednostavan način, bez obzira na to kojim jezikom govorimo ili pišemo – bilo da se radi o uputstvu za pranje i održavanje odeće, znacima za evakuaciju u slučaju opasnosti ili uputstvu za korišćenje električne opreme. Međutim, kada bi svi primenjivali različite simbole za istu poruku, oni ne bi služili svojoj svrsi. Tehnologiji su takođe potrebni standardi da bi se ostvarila komunikacija. Standardi uspostavljaju zajednička pravila i parametre kako bi proizvodi mogli uzajamno da funkcionišu. Standardizovani formati MPEG i JPEG datoteka omogućavaju da sa porodicom i prijateljima razmenjujete fotografije i video-zapise koristeći tehnologiju različitih proizvođača. Kada se standardi primenjuju, sve jednostavno funkcioniše, međutim, ukoliko se ne koriste, to se odmah primeti. U svetu bez standarda, svakodnevne aktivnosti koje uzimamo zdravo za gotovo, kao što su telefoniranje, pretraživanje na internetu ili korišćenje kreditne kartice na putovanju, bile bi mnogo komplikovanije, gotovo nemoguće.

Izvor: iss.rs, 07.10.2015.

Objavljeni novi standardi za medicinsku opremu i opremu za osobe sa invaliditetom Set od dvadesetak novih standarda koji se odnose na medicinsku opremu i opremu za osobe sa invaliditetom objavljen je u poslednjem rešenju o donošenju i povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata. Reč je o standardima za prvu pomoć, odnosno za opremu za postupanje sa pacijentom koja se koristi u drumskim ambulantnim vozilima, zatim za

opremu za anesteziju i respiratornu opremu, bolničku opremu, injekcione sisteme, materijale za primarno pakovanje medicinskih proizvoda, kao i o standardima za kolica i pomoćne proizvode za osobe sa invaliditetom.

Izvor: kvalitet.org.rs, 07.10.2015.


Broj 71 Datum 16.11.2015.

Stranica 12. / 12



Objavljeni standardi SRPS ISO/IEC 31000 i SRPS ISO/IEC Guide 73 Institut za standarde Srbije 30.09.2015. objavio je standarde SRPS ISO/IEC 31000 Menadžment rizikom — Principi i uputstva i SRPS ISO / IEC 73 Menadžment rizikom – Rečnik, na srpskom jeziku. Ova dva standarda su rezultat zajedničkog rada komisija KS CASCO i A223 - Društvena bezbednost. Želja komisija je bila da se obezbede zainteresovanoj

javnosti Srbije standardi na srpskom jeziku. Izvor:iss.rs, 28.10.2015.

Dva nova standarda za bezbednost informacija Od početka novembra u ISS-u će moći da se kupe dva nova standarda na srpskom jeziku iz oblasti sistema menadžmenta bezbednošću informacija: SRPS ISO/IEC 27002 i SRPS ISO/IEC 27006. Standardom SRPS ISO/IEC 27002 daju se smernice za standarde iz oblasti bezbednosti informacija organizacije i prakse menadžmenta bezbednošću

informacija, uključujući izbor, implementaciju i upravljanje kontrolama uzimajući u obzir okruženje organizacije rizično po bezbednost informacija. Drugim standardom, SRPS ISO/IEC 27006, utvrđuju se zahtevi i daje uputstvo za tela koja obavljaju proveru i sertifikaciju sistema menadžmenta bezbednošću informacija (ISMS), kao dodatak zahtevima sadržanim u ISO/IEC 17021 i ISO/IEC 27001.

Izvor: iss.rs, 28.10.2015.


poštovani! pred vama je sedamdesetprvi broj informacije eks … · 2016-04-20 · ministar je...

Documents