UNIVERZITET U NOVOM SADU

Predmet: INDUSTRIJSKA POLITIKA EVROPSKE UNIJE

MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U INDUSTRIJI EVROPSKE UNIJE

Autor: Darko Kerekeš EUM/17/08

Novi Sad, januar 2009.

2

SADRŽAJ

1. UVOD ............................................................................................................................3 2. KARAKTERISTIKE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U INDUSTRIJI.............4 3. EKONOMSKI ZNAČAJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA...................................6 4. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U INDUSTRIJI EVROPSKE UNIJE ..................9 5. PROBLEMI SA KOJIMA SE SUSREĆU MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U INDUSTRIJI EVROPSKE UNIJE ..................................................12 6. PROGRAMI EVROPSKE UNIJE ZA POMOĆ MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA (SME POLITIKA) ..........................................................................15 7. ZAKLJUČAK...............................................................................................................18

LITERATURA .............................................................................................................19 SAŽETAK (ABSTRAKT)............................................................................................20 SUMMARY(ABSTRACT)......................................................................................... 21

3

1. UVOD

Od ukupno dvadeset miliona preduzeća, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60%. i obezbeđuju preko 80 miliona radnih mesta. To konkretno znači da je u sektoru MSP zaposleno dve trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke veštine. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni sektor, i u figurativnom smislu za preduzetništvo. Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve tržišta. Prodnosti fleksibilnosti malih i srednjih preduzeća ogledaju se ponajviše u trenucima kriza, kada je neophodno izvršiti brzo restruktuiranje. Uz pravilnu strategiju razvoja ovog sektora, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, ona mogu postati pokretač oporavka privrede, i promotor njenog daljeg razvoja i rasta. U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podršku malim i srednjim preduzećima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti. Većina tranzicionih ekonomija shvata važnost sektora male privrede, zbog toga se formulišu nacionalne politike prema malim i srednjim preduzećima, prave programi i strategije razvoja. U zemljama u tranziciji stvaranje sektora MSP je značajan deo ekonomskih reformi ali sa pravom implementaciom se počelo tek od skoro. U regionu Balkana dosledne politike prema sektoru male privrede i dalje nema. Razvoj ovog sektora mnogo zaostaje zbog nedostataka u zakonodavstvu, iskrivljenog poimanja pojma preduzetništva, loše infrastrukture kao i zbog nedostataka finansijskih sredstva. To su glavne prepreke za njihov dalji razvoj.

4

2. KARAKTERISTIKE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U INDUSTRIJI

Mala preduzeća (eng. Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova preduzeća shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzeća i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za veća preduzeća. Preduzeća male privrede povećavaju stepen i obim korišćenja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim tržišnim i drugim uslovima. Mala preduzeća po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menadžer preduzeća. 1Ta ličnost vrlo često samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzeća. Malo preduzeće karakteriše relativno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljačkih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzeća su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovišta tržišta i zaposlenosti.2 Broj zaposlenih u malom preduzeću varira od jedne oblasti do druge. Na primer u svetu se smatra malim preduzećem ono koje zapošljava do dvesta radnika, ukoliko preduzeće radi u industrijskoj delatnosti. Kriterijumi razvrstavanja preduzeća na mala, srednja i velika razlikuju se i među zemljama, a često i velike finansijske organizacije dizajniraju sopstvene kriterijume klasifikacije preduzeća po veličini. U tabeli 1. ispod tekta može se videti kako EU, Svetska Banka i naše zakonodavstvo determinišu malo preduzeće. Tabela 1. Kriterijumi definisanja malih preduzeća

Definicija EU Malo preduzeće

Broj zaposlenih Do 50 Ukupan prihod Do 10 mil. € Ukupna aktiva Do 10mil.€

Definicija Svetske banke

Broj zaposlenih Do 200 Ukupan prihod Do 3 mil. € Ukupna aktiva Do 3 mil. €

Definicija u našem zakonodavstvu

Broj zaposlenih Do 50 Ukupan prihod Do 1.65 mil. € Ukupna aktiva Do 1.24 mil. €

Izvor: Đorđević Lj, Gligorijević S. (2006.), Stanje i razvojne perspektive malih i srednjih

preduzeća, s. 42, Icim – izdavački centar za industrijski menadžment. Kruševac

1 Živković M..(2002), Ekonomika poslovanja, s. 46, Megatrend, Beograd. 2 Malenović N., Pokrajčić D., Paunović B. (2004) , Ekonomika preduzeća, s.92, CID, Beograd

5

Iako se najviše malih preduzeća osniva u tercijarnom sektoru, nije zanemarljiv ni broj onih koja se bave proizvodnjom. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzećima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brza prilagođavanja ili su sezonskog karaktera (na primer modna obuća i odeća i sl.).3 Visok stepen tržišne fleksibilnosti i niski fiksni troškovi predstavljaju značajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzeća. Ona su često i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzećima dolazi do izražaja preduzetnička inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost. Sektor malih preduzeća dobija poseban značaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnološki razvoj, jer se preko malih preduzeća lakše prenosi savremena tehnologija. Mala preduzeća imaju izuzetno značajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su često glavni izvor nove zaposlenosti. Mala preduzeća mogu imati i značajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemlje kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzeća i kompanija. Preduzeća srednje veličine imaju izmeñu 100 i 300 zaposlenih (u klasifikaciji EU do 250 zaposlenih). Veličina preduzeća se uglavnom utvrđuje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, onda se zanemaruje količina uloženog kapitala. Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu da obezbede proizvodnju visokog obima sa malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veličine uslovna kategorija i ne predstavlja istovremeno indikator ekonomskog značaja preduzeća. Srednja preduzeća se nalaze na prelazu izmeñu malih i velikih. Preduzeća srednje veličine imaju određene sličnosti i sa malim i velikim preduzećima. Prednost srednjih preduzeća u odnosu na velika su u većoj fleksibilnosti i reagibilnosti na tržišne i tehnološke promene. Ovo je naročito izraženo u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagoñavanja bitan uslov fleksibilnosti poslovanja. Podela rada i kooperacija su značajno razvijenije u ovim vrstama preduzeća, nego što je to slučaj u malim preduzećima. Srednja preduzeća karakteriše relatvino visok stepen specijalizacije poslova i zaokruženost radnog i tehnološkog procesa. Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeću srednje veličine dovodi i do povećanja ukupne fleksibilnosti preduzeća. Primena nauke i savremenih dostignuća tehike i tehnologije kod ovih preduzeća veća je nego kod malih preduzeća. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snažno kao kod malih i srednjih kao i kod velikih preduzeća – jer ovu vrstu preduzeća karakterišu i inače niski fiksni troškovi. Srednja preduzeća imaju veću moć prilagođavanja - adaptibilnosti potrebama tržišta i drugih spoljnih faktora, nego velika preduzeća. Organizacija rada u ovim preduzećima se razvija na bazi naučnih principa. Sve neophodne funkcije su razvijene u skladu sa potrebama obavljanja delatnosti i reprodukcije ovih vrsta preduzeća. Srednja preduzeća su obično preovlađujuća u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje.4 Poslednjih godina došlo je do nove klasifikacije preduzeća po veličini. Kategorija malih i srednjih preduzeća (MSP) se sada podelila na tri vrste preduzeća. Novina su takozvana mikro

3 Živković M..(2002), Ekonomika poslovanja, s. 48, Megatrend, Beograd. 4 Malenović N., Pokrajčić D., Paunović B. (2004) , Ekonomika preduzeća, s.95, CID, Beograd

6

preduzeća, koja po klasifikaciji Evropske Unije imaju do 10 zaposlenih, a aktivu i godišnji odbrt do dva miliona evra. 5

5 Grupa autora (2006), The new SME definition, user guide and model declaration,s.7, Enterprise and industry publications, European Commision, Brisel

7

3. EKONOMSKI ZNAČAJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Jedna od najvećih prednosti malih i srednjih preduzeća je to što donose veću ekonomska korist od velikih firmi — u smislu stvaranja novih radnih mesta, povećanje efikasnosti i ekonomskog rasta. U većini zemalja u razvoju, mikro i mala preduzeća čine većinu ukupnog broja firmi i čine veći deo ukupne zaposlenosti. U zemljama sa malim dohodkom po glavi stanovnika, ogromna većina firmi su mikro ili mala preduzeća, pored kojih postoji i nekoliko velikih preduzeća. U zemljama sa srednjim dohodkom, srednja preduzeća počinju da uzimaju relativno veće učešće u ukupnoj proizvodnji i zaposlenosti. U većini zemalja, trend je da veće firme donose uvećanje nacionalnog dohodka po glavi stanovnika. Izuzetak od ovog pravila su azijske zemlje Tajvan ili Kina na primer, gde je odnos većih i manjih firmi relatvno stalan u poslednjih trideset godina, bez obzira na to što se struktura proizvodnje promenila od primitivnih radionica do visokih tehnologija I kompjuterske industrije. U proseku, mala preduzeća ne igraju veliku ulogu u razvoju jedne zemlje. Stalan predmet diskusija stručnjaka je da li mala i srednja preduzeća doprinose rastu zaposlenosti tj. stvaranju novih radnih mesta. Ovoga puta empirijski dokazi nisu na strani tradicionalnog mišljenja kada je o ovoj temi reč. Male firme u velikoj meri utiču na stvaranje novih radnih mesta, ali takođe i u gašenju postojećih. To je zbog toga što male firme nastaju velikom brzinom ali se brzo i gase. Mnoge male firme ne uspeju da porastu. U razvijenim zemljama uprkos rasprostranjenom mišljenju, male firme ne stvaraju više radnih mesta, ako se imaju u vidu radna mesta koja se zatvaraju i firme koje nestaju mnogo češće nego velike firme. Isti zaključak bi mogao da se izvede i kada se radi o zemljama u razvoju. Male firme, kako stvaraju mnogo novih radnih mesta tako ih jako mnogo i ukidaju, te MSP nude manju sigurnost radnog mesta nego velike firme. U SAD-u, sigurnost radnog mesta se povećava sa veličinom firme. Treba reći da je ukudanje radnih mesta u slučaju recesije manje u MSP nego u velikim firmama—zahvaljujući njihovoj velikoj fleksibilnosti. Ovo je posebno značajno u sadašnjem trenutku, kada smo na pragu jedne velike ekonomske krize, koja je već ozbiljno uzdrmala neke velike ekonomije sveta, poput SAD-a, Japana i Evropske Unije. Možda če u ovoj situaciji mala privreda upravo biti izlaz iz krize, ukoliko bude podržana adekvatnom ekonomskom politikom. Stučnjaci imaju i oprečna mišljenja kada je u pitanju efikasnost malih i srednjih preduzeća. Mera efikasnosti preduzeća varira kako unutar jedne industrijske grane tako i u celokupnoj u industriji. Veličina firme može da bude povezana sa nekim drugim faktorima koji su povezani sa efikasanošću, kao što su veština upravljanja i tehnologija, kao i efekti koje proizvodi pravni ambijent. U industrijskom sektoru EU, preduzeća koja imaju veči udeo na tržištu, imaju i veći rast produktivnosti, te i efikasnosti. Većina studija u zemljama u razvoju pokazuje da su najmanje firme i najmanje efikasne. Postoje i studije da su i male i velike firme relativno neefikasne u porenenju sa srednjim firmama. Sporno je i to da su mala i srednja preduzeća inovativnija od velikih firmi. Mnoge male firme donose inovacije na tržište, ali doprinos u inovacijama na temu produktivnosti zahteva određeno vreme, a velike firme imaju više resursa da usvoje i implementiraju inovacije. Vrlo često dolazi i do toga da inovacija doprinosi rastu preduzeća. Uz jednu uspešnu i revolucionarnu inovaciju, malo preduzeće vrlo lako prelazi i u srednje pa i veliko.

8

Sektor male privrede ima i veliki značaj u tranzicionim ekonomijama. Zemlje u tranziciji kreću od planirane i centralizovane ka tržišno orjentisanoj ekonomiji. Tokom perioda centralne i planirane ekonomije većina državnih firmi funkcioniše u veštački i odbrambeno orjentisanom ekonomskom ambijentu koji im nije dao priliku da nauče da se ponašaju tržišno. Transformacija državnih firmi u privatne automatski ne vodi nužno ka stvaranju profitablinih kompanija, jer preduzetništvo pre svega podrazumeva spremnost da se preuzme rizik, a onda treba posedovati i iskustvo i izoštren osećaj za posao. Sa druge strane veoma je važno stvaranje pozitivnog političkog i ekonomskog ambijenta pogodnog za stvaranje jakog MSP sektora. To je jedan od glavnih zadataka vlada zemalja u tranziciji. Razlozi za stratešku važnost MSP su:

• MSP doprinose porastu zaposlenosti mnogo više nego velike firme i mogu na duži rok, da obezbede veoma značajan udeo svih zaposlenih;

• MSP mogu da pomognu u restruktuiranju tako što apsorbuju suvišne radnike; • Povećavaju konkurenciju na tržištu.6

Tranzicione ekonomije su na različitim nivoima razumevanja i razvoja MSP, dok u najrazvijenijim zemalja postoji pravni sistem postavljen tako da podržava sektor MSP. Sektor MSP u tranzicionim ekonomijama je još uvek u nižoj fazi razvoja. Velika većina MSP su mikro preduzeća koja zapošljavaju članove porodice ili bliske srodnike. U najvećem broju zemalja u tranziciji MSP su uglavnom orjentisana na trgovinu i samo mali deo njih proizvodi dobra namenjena prodaji ili pružanjem usluga. U zemljama u tranziciji, fokus treba da bude na stvaranju MSP i treba im pomoći da rade efikasno u uslovima tržišne ekonomije. Iako mnogo argumenata ne ide u prilog malim i srednjim preduzećima, njihov značaj je nesumnjiv za svaku privredu, jer gotovo u svakoj ekonomiji učestvuju u velikom procentu u stvaranju društvenog proizvoda, a mogu da budu i značajan oslonac u smanjenju nezaposlenosti.

6 Živković M..(2002), Ekonomika poslovanja, s. 51, Megatrend, Beograd.

9

4. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U INDUSTRIJI EVROPSKE UNIJE

Najveći broj preduzeća koja su registrovana na teritoriji Evropske Unije su mala i srednja preduzeća. Čak 99% preduzeća od preko 200 miliona preduzeća su male i srednje veličine. A od toga 93% čine ona najmanja, takozvana mikro preduzeća koja imaju do desetoro zaposlenih. Samim tim sektor MSP predstavlja glavni izvor zapošljavanja radne snage, te veoma važan izvor stvaranja bogatstva u EU.7 Koliko su važna mala i srednja preduzeća dokazano je i na Samita šefova vlada Evropske Unije u Lisabonu, u martu 2002. godine, gde je sektor preduzeća male privrede je označen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Evropska Unija postane “najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svetu do 2010.g.” U junu 2002.g. lideri Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzeća, kojom se pozivaju zemlje članice Evropske Unije i Evropska komisija da pruže podršku i pomognu malim preduzećima u brojnim ključnim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj način u potpunosti je priznat značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Evropskoj Uniji. Za mala i srednja preduzeća se očekivalo da odigraju u ključnu ulogu u procesu tranzicije zemalja centralne i istočne Evrope, koje su od pre nekoliko godina članice Unije. Mislilo se da če ovaj sektor doživeti pravi bum, pošto se uklone granice, i da će na taj način ubrzati prelazak sa planske na tržišnu privredu. Smatralo se i da će indirektno ova preduzeća pogurati velike kompanija da se lakše prilagode konkurenciji na tržištu. No, gotovo ništa od ovih predikcija se nije dogodilo i to iz sledećeg razloga. Mala i srednja preduzeća nisu bila dovolja da poguraju ekonomski razvoj i procese transformacija u tranziciji. Sektor MSP se jako teško razvija, ako nema dovoljno velikog rasta privrede i odgovarajuće instutucionalne podrške, što je zaista i nedostajalo u ovim zemljama, usled lošeg nasleđa iz prethodnog perioda. Ali, i pored toga sektor male privrede je ipak rastao, no njegova ekonomska snaga je ostala mala. Od 2004. godine i ove tranzicione ekonomije su postale deo Evropske Unije i njene snažne ekonomije. Od preko 200 miliona preuzeća male privrede koja posluju na teritoriji Evropske Unije, čak četvrtina se bavi trgovinom, a druga četvrtina posluje sa nekretninama ili se bavi kostaltingom. U industriji je registovan relativno mali broj preduzeća, oko 13%, i stiče se utisak da se smanjuje broj ovih preduzeća8. U tabeli 2 može se videti pregled po zemljama, koliko MSP posluje u industriji od ukupnog broja registovanih malih i srednjih preduzeća, po zemljama. Većina preduzeća koja su obuhvaćena ovim istraživanjem se nalazi u privatnom vlasništvu. 97% MSP posluju u sektoru industrije kao samostalna preduzeća, a 3 % su ogranci drugih kompanija. Mora se napomenuti da je prilikom analize uzet u obzir samo broj preduzea a ne i njihova ekonomska snaga, o kojoj će govoriti u nastavku teksta. Kada je u pitanju analiza obrta kod malih i srednjih preduzeća na teritoriji Evropske Unije, najveći obrt ostvaruju trgovinska preduzeća, a njih slede preduzeća male privrede koja posluju u Industriji. Kada uzmemo ovo u obzir možda je nelogično što tako malo preduzeća se otvara

7 Grupa autora - Eurobarometer Team of the European Commission, (2007.), „Observatory of European SMEs“, Flash Eurobarometar, No. 196, ss 7, European Comission, Budapest 8 Grupa autora - Eurobarometer Team of the European Commission, (2007.), „Observatory of European SMEs“, Flash Eurobarometar, No. 196, ss. 10, European Comission, Budapest

10

u industrijskoj delatnosti. Verovatno najvažniji razlog je razlika u visini početnih ulaganja u proizvodnju, za razliku od trgovine i usluga kosaltinga. Ukoliko bismo merili veličinu malog preduzeća po broju zaposlenih, onda su svakako najveća u industriji, gde je u proseku zaposleno oko 10 radnika, dok je prosek za sva MSP u Uniji oko 7. Detaljan pregled ovih podataka može se videti u tabeli 3. na narednoj strani. Tabela 2. MSP u industriji Evropske Unije (2008.)

Izvor tabele: Grupa autora - Eurobarometer Team of the European Commission, (2007.), „Observatory of European SMEs“, Flash Eurobarometar, No. 196, ss. 10, European Comission, Budapest

Zemlja % MSP u

industrijskoj delatnosti

EU 27 13% Austrija 10% Belgija 6% Bugarska 12% Češka 15% Danska 14% Estonija 10% Finska 7% Francuska 26% Grčka 14% Holandija 5% Irska 16% Italija 13% Kipar 7% Letonija 16% Litvanija 11% Luksemburg 4% Mađarska 13% Malta 18% Nemačka 9% Poljska 12% Portugalija 15% Rumunija 14% Slovenija 17% Slovačka 15% Španija 10% Švedska 12% Velika Britanija 10%

11

Tabela 3. Ekonomska snaga MSP u industriji Evropske Unije (2005.)

Grana Prosečan godišnji obrt (u hiljadama evra)

Prosečan broj zaposlenih po preduzeću

Prosečan godišnji obrt po zaposlenom (u hiljadama evra)

EU27 1724 7 241 Industrija 1828 10 166 Trgovina 2658 6 405 Nekretnine i konsalting

1146 6 180

Izvor: Grupa autora - Eurobarometer Team of the European Commission, (2007.), „Observatory of European SMEs“, Flash Eurobarometar, No. 196, ss. 12, European Comission, Budapest Iz prethodne tabele vidimo da su mala i srednja preduzeća veliki izvor zapošljavanja radne snage u EU, kao i značajan izvor bogatstva, te je njihov nesumnjiv značaj za Ekonomiju Evropske Unije. Čak 60% zaposlenih u privatnom sektoru Evropske Unije, radi u malim i srednjim preduzećima. A što se tiče novih radnih mesta, preko polovine se kreira u istom sektoru. Zanimljiv je i podatak da preko milion malih i srednjih preduzeća u Uniji je donelo neku inovaciju u poslovanju. Stoga i ne čudi što se Savet EU ministara odlučio da podrži ovaj sektor, kako bi se stvorila jedna od najkonkurentnijih privreda u svetu. Da bi ova preduzeća rasla stručnjaci smatraju da su im potrebna veća ulaganja u istraživanje i razvoj, i Komisija bi upravo mogla da im pomogne na tom polju, tako što će ih povezati za ekspertima ili im pak obezbediti sredstva koja su im neophodna za to. Kada je reč o strukturi industrijskog sektora, najveći broj malih i srednjih preduzeća radi u prehrambrenoj industriji, osnosno u delatnosti proizvodnje hrane. 2006. ovaj sektor je imao obrt od 870 milijardi evra. Ovih 280 000 preduzeća zapošljava oko 65% ukupne radne snage, zaposlene u sektoru male privrede. Iako najveći, ovaj sektor je veoma osetljiv na državnu regulativu i mere Zajednice. Stoga se treba pažljivo kreirati politika u ovom sektoru. Mala i srednja preduzeća koja rade u prehrambrenoj industriji, se kao i u ostalim sektorima susreću sa manjkom kupovne moći prilikom nabavke dobara. Stoga se često udružuju kako bi kreirala Integrisane lance, radi lakše nabavke i plasmana svojih proizvoda. Pored male finansijske snage, ova preduzeća se često susreću i sa nedostatkom inovacija. Osim u prehrambrenoj industriji sektor male privrede je zastupljen I u drvoj industriji (proivodnja nameštaja) I tekstilnoj. Zajedno u prehrambrenoj, tekstilnoj I drvnoj idustriji radi preko 80% radnika zaposlenih u sektoru male privrede, što čini industriju jednom od najvažnijih delatnosti za zapošljavanje u EU. Često se govori u literaturi, a provlači se i nebrojeno puta kroz medije damala i srednja preduzeća pomažu smanjenju platnobilansnih deficita, no u praksi se pokazalo da nije tako. Po istraživanju Gallup International-a, samo desetina MSP je imala izvozne operacije tokom 2007, i to uglavnom u zemlje zajedničkog tržišta. Ali situacija nije ista u svim zemljama, na primer u Estoniji sektor MSP učestvuje sa 23% u izvozu Estonije, u Sloveniji je ova brojka 21%, dok je na Kipru svega 3%.9 Tokom istraživanja takođe je primećeno da izvozna moć

9 Isto, ss.44.

12

zavisi i od veličine malog preduzeća, po pravilu što je preduzeće veće, to su i veće šanse da će biti umešano u izvozne aktivnosti. Što se tiče MSP u industrijskom sektoru, čak 14% njih je imalo izvozne operacije tokom 2007. godine, i time se ovaj sektor male privrede pokazao kao najbolji, bar što se tiče učešća u nacionalnom izvozu. Ali istovremeno ovaj sektor je i jedan od najvećih uvoznika, zbog nabavke inputa iz inostranstva, odnosno repromaterijala. Zanimljivo je i da je u ovom sektoru istovremeno bio i najveći prihod od izvoznih aktivnosti, što je svakako podatak koji veoma ohrabruje. Najviše se trgovalo proizvodima prehrambrene industrije, gde pritom najveći deo izvoza odlazi na nemačko, britansko i francusko tržište. Iz prethodnih numeričkih ilustracija može da se vidi koliki je žnačaj male privrede u Evropskoj Uniji. Videlo se da je ovo jedan od svakako najvažnijih sektora, u pogledu zapošljavanja, rasta ekonomije, rešavanja platnobilansnih ravnoteža. Da bi ovaj sektor nastavio da se razvija neophodna je snažna podrška države i Zajednice, kako bi se rešili specifični problemi sa kojima se susreću ova preduzeća. Stoga u narednom delu rada videćemo koji su to najčešći problemi sa kojima se susreću mala i srednja preduzeća, te koji su to metodi kojima se ove prepreke prevazilaze u okviru Zajednice.

13

5. PROBLEMI SA KOJIMA SE SUSREĆU MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U INDUSTRIJI EVROPSKE UNIJE

Mala i srednja preduzeća koja posluju na teritoriji Evropske Unije, susreću se sa brojnim problemima u svom poslovanju, koji im onemogućuju da se nesmetano razvijaju u rastu. Najčešći problemi sa kojima se ona susreću su sledeći:

• Nedostatak kvalifikovane radne snage • Niska kupovna moć stanovništva • Ograničen pristup finansijskom tržištu • Previše visoki troškovi radne snage • Problemi sa implementiranjem nove tehnologije • Problemi sa implementiranjem novih modela organizacije poslovanja • Nizak nivo menadžmenta kvaliteta • Problemi sa javnom administracijom • Loša infrastruktura (saobraćajna mreža, električna i komunikaciona mreža)10

U istraživanju koje je sproveo Gallup International, a koje je obuhvatilo MSP u industrijskom sektoru, došlo se do podataka, da mala i srednja preuzeća u industriji imaju najveći problem sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, a drugi po važnosti je problem smanjene kupovne moći potrošača, te po toj osnovi i smanjena tražnja za njihovim proizvodima. Naime, pošto ova preduzeća raspolažu malom finansijkom snagom, ona vrlo često i nisu u mogućnosti da plate visokokvalifikovanu radnu snagu, tako da je taj problem usko povezan i sa nedostatkom finansijskih sredstava. Što se tiče problema kupovne moći potrošača ono mnogo više utiče na mala i srednja preduzeća u industriji, nego na velika. To je zato što ova preduzeća u principu imaju mnogo više troškove po jedinici proizvoda, te se i manje mogućnosti da se utiče na konačnu cenu. Velika preduzeća u industriji uspevaju da smanje svoje troškove poslovanja zahvaljujući ekonomiji obima i širine, te ne čudi da na njih mnogo manje utiče problem smanjene kupovne moći potrošača, proistekao pre svega iz efekata finansijske krize koja je u toku. Problem ograničenog pristupa finansijkom tržištu ima gotovo petina malih i srednjih preduzeća u industriji. Ovaj problem je posebno prisutan u zemljama koje su nove članice Unije. Najveći problem je na Malti i u Madjarskoj, gde se dotovo trećina preduzeća izjasnilo da ima problem sa finansiranjem i pozajmljivanjem sredstava Tokom ustraživanja primećena je još jedna zakonitost, a to je da je što je preduzeće manje to su i veći problemi sa finansiranjem. Sa manjkom kvalifikovane snage ne susreću se podjednako sva preduzeća u Uniji. Na primer kod MSP u Nemačkoj, Holandiji i Luksemburgu ovaj problem je mnogo manje izražen, obzirom da ove zemlje imaju dobro izgrađen obrazovani sistem i da godinama u nazad privlače visoko kvalifikovanu radnu snagu iz celog sveta, te je sasvim logično da je najveća ponuda stručnjaka u ovim zemljama. S druge strane Litvanija, Grčka, Estonija imaju veoma izražen ovaj problem, obzirom da imaju loš obrazovni sistem, uglavnom nasleđen iz prethodnog perioda. Drugi problem u ovim zemljama je tzv. Odliv mozgova ka razvijenim zemljama Unje, što je uticalo na veoma oskudnu ponudu radne snage u ovim zemljama. 10 Grupa autora - Eurobarometer Team of the European Commission, (2007.), „Observatory of European SMEs“, Flash Eurobarometar, No. 196, ss. 23, European Comission, Budapest

14

Komisija EU je izjavila da želi da stvori jednu od najkonkurentnijih ekonomija u svetu, i savremena tehnologija je svakako jedan od mogućih načina da se to postigne. U Uniji je oko 15% preduzeća imalo problem da implementira nove tehnologije, i iako ovo na prvi pogled može da deluje kao veoma loše stanje, zapravo situacija je višestruko bolja nego u zemljama koje još nisu članice Unije, u kojima više od polovine MSP ima ovaj problema.11 Najmanje problema sa implementacijom novih tehnologija imaju preduzeća u Austriji, Finskoj, i što je zanimljivo u Bugarskoj, a najviše problema imaju preduzeća iz Portugala. Inovacije i implementacija novih tehnologija u proizvodne procese i poslovanje su krucijalne za razvoj i unapređenje performansi preduzeća. Zato je Zajednica veoma aktivna na ovom polju, kako na pružanju tehničke pomoći tako i u obezbeđenju finansijskih sredstava i sl. Državna administracija i zakonska regulativa u mnogim zemljama podstiču osnivanje i rad malih i srednjih preduzeća, ali često mogu da budu i ograničavajući faktor njihovog razvoja. Na zakonske barijere su mnogo više osetljiva velika preduzeća, nego što su to preduzeća male privrede, pošto često podležu raznim antimonoplolskim zakonima, dok kod MSP to nije slučaj zbog njihove male ekonomske snage. Istraživanjem sprovedenim u zemljama Evropske Zajednice, najveće administrativne barijere za mala i srednja preduzeća su u Mađarskoj, Češkoj, Sloveniji i Slovačkoj. Problem se primećuje uglavnom kod novijih članica Zajednice, jer još nisu u potpunosti usklađena zakonodavstva u ovoj oblasti, sa onima u starijim članicama. No, poslednjih godina se primećuju impozantna unapređenja u ovoj oblasti, pre svega kroz implementaciju tzv. e-government-a, sistema elektronskog poslovanja, koji omogućuje preduzećima da većinu svojih obaveza prema državi reše putem elektronske komunikacije sa javnom administracijom. Najniže barijere malom biznisu su u Finskoj i Španiji. Razvijenost infrastrukture je posebno značajna za preduzeća koja posluju u industriji. Neophodna je dobra saobraćajna infrastruktura, kao i energetska. Najmanji problemi sa infrastrukturom su u starim državama članicama (EU15), dok se u novim članicama investitori sreću sa brojnim problemima vezanim za razvijenost infrastrukture. Najveći problemi su Bugarskoj i Rumuniji, najnovijim članicama Zajednice, i to zbog vema loše nasleđene infrastrukture iz komunističkog perioda, koja ili nije dovoljno razvijena za potrebe savremenih industrijskih postrojenja, ili je pak neadekvatna. Za razliku od njih najrazvijeniju infrastrukturu imaju Finska i Danska. Problema sa razvijenošću saobraćajne i energetske mreže bilo je i u Poljskoj, Grčkoj i Estoniji, ali je došlo do veoma značajnih poboljšanja u poslednje dve godine, tako da sada se investitori mnogo lakše odlučuju da investiraju u ove privrede. U gore navedenom, videlo se koji su sve to problemi sa kojima se susreću mala i srednja preduzeća, koja posluju u industrijskoj delatnosti u EU. Obzirom na važnost MSP sektora za EU, Zajednica pokušava na razne načine da izađe u susret preduzećima koji posluju na njenoj teritoriji. Pored ukljanjanja barijera i njihovog snižavanja, EU Komisija je pripremila i sprovodi razne vrste pomoći namenjene sektoru male privrede. U narednom delu, videćemo koji su to sve programi koje sprovodi Zajednica, namenjeni sektoru malih i srednjih preduzeća. 11 Grupa autora - Eurobarometer Team of the European Commission, (2007.), „Observatory of European SMEs“, Flash Eurobarometar, No. 196, ss. 26, European Comission, Budapest

15

6. PROGRAMI EVROPSKE UNIJE ZA POMOĆ MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA (SME POLITIKA)

Mere podrške preduzećima male i srednje veličine su smišljene tako da pomognu firmama da dobiju kredit i u tu svrhu se kreiraju posebno targetirane jedinice za finansijsku podršku. Pored toga, mere Unije za podršku MSP treba da pomognu preduzećima u korišćenju i objedinjavanju tehnologije, da podrže sisteme obuke i korišćenje kvalifikovane radne snage, da organizuju kontakte za uvoz tehnologije i za zajednička ulaganja, te da ih motivišu da udruže sredstva za istraživanja i razvoj i posle podele troškove među sobom. Ova sredstva kojima Unija pomaže maloj privredi treba i da im pomognu u savladavanju inicijalnih barijera za ulaz na tržište.12 Glavni problem sa kojim se suočavaju kreatori politike razvoja sektora male privrede je prepoznavanje onoga što sektor MSP želi. Mala i srednja preduzeća često imaju različite zahteve i probleme, od onih sa kojima se sreću velike kompanije. MSP često ima potrebu za određenim resursima sa tržišta (koji se nazivaju eksternalijama), a koje velike firme već imaju (računovodstvo, marketing, itd.). Za razliku od velikih hijerarhijskih korporacija, MSP pate od loše organizacione strukture i niskog stepena delegiranja ovlašćenja, uglavnom je vlasnik-menadžer na vrhu i on odlučuje govoto o svemu, a njegove odluke samo prati i sluša mali broj zaposlenih. To su sve i razlozi zašto MSP imaju drugačije potrebe od velikih korporacija. U propisima država članica MSP su definisana kao lokalno preduzeće, dok sektorske varijacije čine firmu malom u jednom sektoru i velikom u drugom – neka MSP imaju veliki rast i tehnologiju, a druga su kompanije životnog stila i kompanije jednog lica. Kreatori politike prema malim i srednjim preduzećima se u svom radu susreću sa još jednim velikim problemom. Naime, za uspeh samih malih preduzetnika je neophodno stabilno makroekonomsko okruženje, a s druge strane da bi sektor male privrede beležio pozitivne rezultate, ekonomska politika mora da omugući osnivanje velikog broja malih i srednjih preduzeća svake godine, jer se veliki broj MSP zatvara zbog neuspešnog i lošeg poslovanja. Tako kreatori ekonomske politike neprestano pokušavaju da naprave balans između ove dve krajnosti. Osnovne karakteristike današnje politike Evropske Unije za mala i srednja preduzeća date su u Lisabonskom procesu usmeravanja politike za mala i srednja preduzeća i one su:

1. jasna distinkcija između horizontalnih i vertikalnih mera, pri čemu horizontalne mere služe za rešavanje problema u tržišnom i poslovnom okruženju, a vertikalne imaju za cilj rešavanje posebnih problema (na primer finansiranje, razvoj vešrina...)

2. Države članice su zadržavajuči svoj suverenitet umnogome otežale stvaranje jake EU politike prema malim i srednjim preduzećima. Kao rezultat ovoga imamo jednu „meku“ politiku u vidu rezolucija i deklaracija „dobre prakse“, umesto tradicionalnijih pravnih i finansijskih instrumenata.

3. Uključenost privatnog i javnog sektora u formiranje EU politike prema malim i srednjim preduzećima13

12 Roman Z. (1995), s 391, The SMEs in Hungarian Economy, Association of small Enterprises, Budapest 13 Dannreuther C, (2006), EU SME Politics, s. 77, EPIC, Sarajevo

16

Porast značaja EU politike prema malim i srednjim preduzećima se javio zahvaljujući njenoj jakoj vezi sa velikim brojem drugih važnih inicijativa u 1990-tim. Tu spada i Bela knjiga Komisije iz 1994. godine o zapošljavanju, konkurentnosti i rastu kojom je sektor MSP povezan sa politikom inovacija, zatim Evropska strategija za zapošljavanje iz 1997. godine, koja povezuje MSP sa mogućnostima zaposlenja i Bela knjiga o upravi iz 1999. godine, a ne može se zanemariti ni uloga civilnog društva. Najveći uticaj na današnju politiku Zajednice ka malim i srednjim preduzećima je imao Savet ministara 2000. u Lisabonu, kada je rečeno da če MSP imati važnu ulogu u stvaranju “najkonkurentnije i najdinamičnije privrede u svetu do 2010.g.”. Lisabonski program je posebno primeren MSP jer je naglašavao diverzitet evropskih MSP kao izvor inovacija i konkurentnosti. Mala i srednja preduzeća su takođe bila važan mehanizam za uključivanje socijalno marginaliziranih grupa kroz samozapošljavanje i druge politike kojima se promoviše sektor male privrede. MSP takođe mogu ponuditi održivost pružajući inovativne „zelene“ proizvode i usluge. Ova veza je napravljena na narednom sastanku Evropskog Saveta u Santa Feiri 2002. godine kada je doneta Povelja EU o malim i srednjim preduzećima. Ovom poveljom se pozivaju sve države članice da daju podršku malim i srednjim preduzećima u deset osnovnih oblasti aktivnosti: 1. Edukacija i obuka iz preduzetništva na svim nivoima obrazovanja, uključujući i visoko. 2. Jeftinije i brže otvaranje firmi kroz pojednostavljenje procedura 3. Bolja legislativa i propisi, u smislu njihovog efekta na male firme i kada god je to moguće, pojednostavljenje ili uklanjanje svih obaveza nametnutih MSP. 4. Podsticanje institucija za obuku kadrova da usmere kurseve obuke na razvoj veština potrebnih za mala preduzeća. 5. Poboljšanje onlajn pristupa da bi se smanjili troškovi i povećala efikasnost malih firmi koje sarađuju s vladom. 6. Na jedinstvenom tržištu kroz kontinuirani napredak ukloniti barijere trgovini i osigurati lojalnu konkurenciju na unutrašnjem tržištu. 7. Uvođenje poreskih olakšica kojima se podržavaju investicije u male firme, kroz osiguranje povoljnih poreskih i regulacionih sistema, posebno da se njima nagrađuje uspeh. 8. Jačanje tehnološkog kapaciteta malih preduzeća, tako što će im se poboljšati pristup savremenoj tehnologiji, ako će zahvaljujući njoj poboljšati svoje poslovanje 9. Uspešni e-biznis modeli i vrhunska podrška malim preduzećima da bi se podstakla i da bi im se omogućilo da maksimalno iskoriste nove mogućnosti u toj oblasti. 10. Jače, efikasnije zastupanje interesa malih preduzeća na nivou Unije i države, kako bi kreatori politike bili u potpunosti svesni specifičnih interesa malih firmi.14 Ovom poveljom EU je jasno stavila do znanja da joj je cilj razvoj sektora male privrede, u svrhu razvoja evropske ekonomije. Stoga EU neprestano koordinira politike država članica kako bi se postigli njeni ciljevi. Pored koordinacije aktivnosti država članica i podsticanja razmene iskustva, EU takođe pruža i niz političkih mera kojima se podržavaja MSP, kao što su: finansijske, mere usmerene podrške i onlajn i institucionalna pomoć. Finansijska podrška se kanališe na četiri načina 1. Tematske finansijske mogućnosti oko posebnih ciljeva (okruženje, istraživanje, obrazovanje) koncipirane i sprovođene od strane raznih delova Evropske zajednice i često u vidu sufinansiranja.

14 Dannreuther C, (2006), EU SME Politics, s. 111-112, EPIC, Sarajevo

17

2. Strukturni fondovi (Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) i Evropski socijalni fond (ESF) su najveći finansijski instrumenti Zajednice koje koriste MSP, odabrana za ovu vrstu pomoći i kojima se upravlja na državnom i regionalnom nivou. 3. Finansijski instrumenti su na raspolaganju jedino indirektno, preko državnih finansijskih posrednika, a većinom njih upravlja Evropski investicioni fond. 4. Podrška internacionalizaciji MSP namenjena posredničkim organizacijama i/ili javnim organima u oblasti međunarodne promocije MSP. 15 U okviru Unije postoje i grupe koje daju podršku MSP, tako što im ukazuju na primere iz uspešne prakse, obaveštavaju ih o važnim događajima i pomažu im da se umrežavaju sa drugim preduzećima. Osim ovih više socijalno orijentisanih ciljeva, EU daje znatnu podršku MSP i preko Programa za konkurentnost i inovacije (CIP), te preko Programa za preduzetništvo i inovacije kojim se pruža posebna podrška malim i srednjim preduzećima preko Fonda za ulaganje u preduzeća (EIF), centara za inovacije i kroz promovisanje politike i drugih ključnih pitanja u kompanijama u tom sektoru. Osim toga, EU pruža veliku onlajn pomoć MSP preko svog SME portala. Uz preglede osnovnih politika, ovaj portal rešava i jedan od osnovnih problema SME politike – koordinaciju. Preko ovog jednog linka MSP mogu da nađu informacije kako o svom domaćem, tako i o međunarodnim tržištima i standardima. Pored vertikalnih mera koje su navedene u gornjem tekstu, rast SME je uveliko unapređen okruženjem koje mu ide u prilog. Ne doživljavaju isti rast sva SME jednako, neka čak i ne rastu, ali većina ima problem sa postojanjem regulatornih barijera u posebnim fazama, često u vezi s pitanjima zapošljavanja. Teško je doći do objektivnih informacija jer i sami izveštaji malih i srednjih preduzeća kontradiktorni među sobom. Zaposleni u SME su plaćeni manje nego u državnom sektoru, a ako se ukinu zakonska prava na zaštitu radnika nikako se ne povećava fleksibilnost tržišta rada. U Danskoj na svaki izgubljeni posao dva su otvorena u sektorima visoke vrednosti, kao što su bio-tehnologija i farmaceutika. Politikom zapošljavanja se stoga može razviti dobra komunikacija između obe strane. 15 Grupa autora (2005.), ss. 13-14, European Union Support Programmes for SMEs - An overview of the main

funding opportunities available to European SMEs, Evropska Komisija

18

7. ZAKLJUČAK

1. Sektor male privrede je veoma važan u Evropskoj Uniji, kako iz socijalnih tako i iz

ekonomskih razloga. Socijalnih, zato što je ovaj sektor jedan od glavnih izvora zapošljavanja u EU, a ekonomskih zato što je promotor rasta privrede. U malim i srednjim preduzećima na prostoru Unije radi preko 65% celokupne radne snage u Uniji, što je više nego u drugim najmoćnijim ekonomijama u svetu, poput privrede Japana i SAD-a. Sve navedeno ide u prilog neophodnosti aktivne politike na nivou Unije, kojom bi se potpomognulo održavanje i rast ovog sektora.

2. Ključna razlika između preduzeća male i velike privrede je velika fleksibilnost malih i

srednjih preduzeća, i ta njihova osobina može da bude jedan od oslonaca u pronalaženju izlaza iz aktuelne ekonomske krize. Obzirom na svoju veličinu, mala preduzeća mogu brzo i lako da preorijentišu svoje poslovanje, i tako da se veoma brzo prilagode novim zahtevima tržišta. No i ona će biti veoma jako pogođena efektima krize, i verovatno smo svedoci propadanja mnogih malih biznisa, koji neće uspeti da se prilagode novonastaloj situaciji. Da bi opstala, preduzeća male privrede će morati da nastoje da prilagode svoju ponudu potrošačima pogođenim krizom i to najviše preko smanjenja cena, ili pak kreiranja novih paketa ponude.Jedina za sada olakšavajuća okolnost je što je kriza trenutno zahvatila pre svega finansijski i uslužni sektor, ali opasnost je što se na ovako visokointegrisanom tržištu nepovoljni trendovi brzo šire, pa se očekuje da će uskoro biti zahvaćen i realni sektor, odnosno proizvodnja, koja će se suočiti sa nemogućnošću plasmana svojim proizvoda. Ovo prenošenje krize iz tercijarnog u realni sektor će se ogledati i kroz otežan pristup tržuštu kapitalu, i te efekte su već verovatno osetila mnoga preduzeća u najrazvijenijim članicama Unije.

3. Budući razvoj sektora male privrede će po svemu sudeći zavisiti od opštih tendencija

u privrednim kretanjima na svetskom nivou. Obzorom da nije još uvek na vidiku jasan recept izlaska iz tekuće krize, nije moguće na ovom nivou ni predvideti buduće perspektive razvoja malih i srednjih biznisa, pa i samih ekonomija.

Mala i srednja preduzeća teba da traže oslonac u svojoj fleksibilnosti i adaptibilnosti, a svakako će od velike pomoći biti i mere Unije u domenu SME politike.

19

LITERATURA

1. Živković M..(2002), Ekonomika poslovanja, Megatrend, Beograd. 2. Malenović N., Pokrajčić D., Paunović B. (2004) , Ekonomika preduzeća, CID –

Ekonomski fakultet, Beograd 3. Đorđević Lj, Gligorijević S. (2006.), Stanje i razvojne perspektive malih i srednjih

preduzeća, Icim – izdavački centar za industrijski menadžment. Kruševac 4. Grupa autora - Eurobarometer Team of the European Commission, (2007.),

„Observatory of European SMEs“, Flash Eurobarometar, No. 196, European Comission, Budapest

5. Dannreuther C, (2006), EU SME Politics, EPIC, Sarajevo 6. Grupa autora (2006), The new SME definition, user guide and model declaration,

Enterprise and industry publications, European Commision, Brisel 7. Roman Z. (1995), The SMEs in Hungarian Economy, Association of small

Enterprises, Budapest 8. Bajec J., Joksimović Lj. (2000.), Savremeni privredni sistemi, CID – Ekonomski

Fakultet, Beograd 9. Grupa autora (2006.), http://ec.europa.eu, “European Union Support Programmes

for SMEs”, An overview of the main funding opportunities available to European

SMEs, Evropska Komisija

20

MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U INDUSTRIJI EVROPSKE UNIJE

REZIME (ABSTRAKT)

Značaj malih i srednjih preduzeća u ekonomiji EU je izuzetan. Čak 99% svih preduzeća osnovanih u EU je u vidu malih i srednjih preduzeća, te ih to čini najznačajnijim izvorom zapošljavanja na prostoru Unije, a obzirom da učestvuju sa 60% u stvaranju bruto društvenog proizvoda EU, ona su i značajan izvor rasta nacionalnog bogatstva. Sektor male privrede je sinonim za preduzetništvo u EU tako što promoviše privatnu svojinu i preduzetničke veštine. U industriji EU sektor male privrede je najzastupljeniji u prehrambrenoj, tekstilnoj i drvoj industriji, i u tim sektorima zapošljava čak četiri petine ukupnog broja zaposlenih u ovim industrijskim granama. Pored toga što su značajan izvor zapošljavanja u industriji, mali biznisi su kreatori mnogih inovacija, ali i značajan činilac u postizanju spoljnotrgovinske ravnoteže. U svom poslovanju mala preduzeća se sreću sa brojnim problemima, specifičnim za preduzeća male privrede, od kojih je najznačajniji otežan pristup tržištu kapitala. U vremenu ekonomske krize i ovaj sektor je snažno počela da pogađa svetska ekonomska kriza, pa se pored toga kao problem javlja i smanjena kupovna moć potrošača. Evropska Unija, stoga nastoji da vodi veoma aktivnu politiku prema malim i srednjim preduzećima, kako bi im se pomoglo da prevaziđu probleme koje imaju u održavanju i rastu svog posla. SME politikom Evropska Unija ima za cilj da im olakša pristup kapitalu, pruži tehničku pomoć, omogući promovisanje njihovim biznisa i pomogne im u umrežavanju. Кljučne reči: mala i srednja preduzeća, industrija EU, SME politika, Industrijska politika zaposleni u sektoru male privrede, tranzicija privrede, svetska ekonomska kriza

21

SMALL AND MEDIUM ENTERPRISES IN EU MANUFACTURING INDUSTRY

SUMMARY (ABSTRACT)

Small and medium enterprises are very important for EU economy. Over 99% of all private businesses are founded as small or medium enterprises. As they are so numerous, SMEs are very important for employment and national income. Small and medium enterprises are synonyms for entrepreneurship and private sector. Most of SMEs in EU manufacturing industry do their business in industry of food and beverages, textile or furniture industry. In these industry sectors SMEs are the most important employer. Small and mediun enterprises also introduced in their business many innovations and they are significant for EU export. In operating their business SMEs are facing many problems, specific for small business. The most important problem is limited access to finance. Now, during the World economics crisis they are also facing with problems about the purchasing power of customers. Because of that, EU created SME policy, in order to help SMEs to resolve their problems. A main goal of EU SME policy is to ease access to finance, technical support for SMEs, promotion of their business and to help them in networking. Key words: small and medium enterprises, EU manufacturing industry, SME politics, emplozement in SME sector, transition, global economic crisis