ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LX • Сремска Митровица • Среда 10. јун 2020. • Број 3093 • Цена 50 динара

N A K I T | S A T O V I

���������� ����������������

РУМА: ЗАВРШЕТАК ИЗГРАДЊЕ КОТЛАРНИЦЕ НА „ТИВОЛУ“

Најсавременији систем грејањау Европи

Многи од лекара су током епидемије могли да се повуку, да нађу оправдање за изостанак, али је већина остала на својим местима и бринула за здравље својих пацијената. Међу њима су и три лекарке - др Андријана Вуковић, из Опште болнице у Сремској Митровици, др Бојана Лазић и др Неда Дурмановић Шавија запослене у Дому здравља Сремска Митровица, односно у амбулантама у селима.

Страна 17. Фот

о: С

. Ник

шић

Страна 2.

ПРЕДСТАВЉЕН ПРОГРАМ ИЗБОРНE ЛИСТА “АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ - ЗА НАШУ ДЕЦУ” ЗА МИТРОВИЦУ

Пет циљева са по пет пројеката Страна 3.

Среда, 10. јун 2020.2

У румском насељу Тивол заврше-ни су радови на изградњи гасне

котларнице, путем које ће Јавно преду-зеће „Стамбено“ топлотном енергијом снабдевати преко 14.000 квадратних метара станова и пословног просто-ра. Инавестиција је вредна милион евра и у потпуности је финансирана из општинског буџета, рекао је председ-ник Општине Рума, Слађан Манчић, обилазећи са сарадницима завршетак радова. Радови је требало да буду за-вршени у септембру ове године, али како је и раније било најављивано, они су приведени крају пре рока, а котлар-ница ће бити пуштена у погон у новој грејној сезони 2020/2021.године. Ради се о модерном постројењу, еколошки прихватљивом и енергетски ефикас-ном, наводе представници извођача радова.

- Ово је топловодна гасна котларни-ца инсталисане снаге 3,5 мегавата. Уго-ворен посао је био у септембру прошле године и иако је рок био до септембра ове године ми смо тај посао завршили и нешто раније. Битно је истаћи да је ово нај-савременија котларни-ца која постоји у Евро-пи. Овде су уграђени тропромајни котлови где је могуће оствари-ти степен корисности 99,4%. На котловима су постављени вајсхаупт гасни горионици не-мачке производње за које се каже да су као мерцедес код аутомо-била. Сваки котао опремљен је кало-риметром и цевовод који иде према насељу Тивол и постоје калориметри, тако да свака смена или сваки дан која количина енергије је предата потро-шачима. За систем за припрему воде су такође испоштоване све норме и од-страњује се сав потенцијални каменац који се може јавити у грејном систему. Са еколошког аспекта ово котларнице задовољавају најсавременије прописе за заштиту животне средине. Испошто-ване су све норме за заштиту животне околине и норме за рационално газ-довање и топлотном и електричном

енергијом, рекао је Момир Антонић, директор предузећа „ГасТех“ Инђија.

Рума је на ову инвестицију чекала де-ценијама, рекао је председник Општи-не Рума, Слађан Манчић. Котларница

Румен која је грејала највеће румско насеље у претходних неколико деце-нија је котларница која је ЈП „Стамбе-но“ правила велике губитке. Некада је припадала предузећу „АгроРума“, од насеља је удаљена скоро километар и по, а удаљеност и застарела опрема правили су вишемилионске губитке сваке године, којима се до сада нико у предузећу „Стамбено“ није посебно ба-вио, рекао је председник Манчић.

- Стара котларница је била добар из-говор за губитке које то предузеће пра-ви, јер сви стручњаци који су прошли кроз „Стамбено“ малим прстом нису

мрднули да стање у том предузећу поправе. Ми смо после извесног вре-мена успели, када смо стабилизовали општински буџет и када смо привреду нашег града подигли на висок ниво, да без било чије помоћи изградимо овакве и сличне објекте, објекте који коштају милионе евра, објекте који су најсавременији у Европи. Верујем да немамо стручњака ни у „Стамбеном“ ни у „Гасу“ који је имао случај до сада да се бави оваквим гасним котларни-цама, рекао је председник Општине Рума, Слађан Манчић.

Нова гасна котларница је у потпу-ности аутоматизована, што значи да све њене операције могу да се прате и обављају путем мобилних аплика-ција и рачунара. Њен рад ће, осим за-послених, пратити и општинско Радно тело задужено за праћење ситуације у предузећу „Стамбено“ са циљем да се унапреди пословање и предузеће изађе из финансијских губитака. Из новог постројења у наредној сезони ће се грејати 14.000 квадратних метара простора, с тим да је капацитет 21.000 квадрата и даје могућност прикљу-чења нових стамбених и пословних потрошача.

- Оно што је најбитније је да неће више бити губитка од 16 или 18 ми-лиона динара које ће да покривају потрошачи и које ће да покрива општински буџет, које јавно предузеће

и запослени до сада нису ни осетили. Основ и предуслов свега тога је при-вредни раст наше општине, где смо показали да можемо реализовати ка-питалне инвестиције, у корист наших грађана, инвестиције којима ћемо за-уставити прављење великих губитака и одлив потрошача. Нико није водио рачуна што се маса људи искључивала са система централног грејања, нити о наслеђеном дугу од 350 тона мазута из 2010.године према Робним резервама. Поред тога што је досдашњи систем еколошки нездрав, ЈП „Стамбено“ је била Мека за све политичке гарнитуре уназад од 2008. али верујем и пре, за све оне који су имали лични интерес испред себе, а не интерес јавног пре-дузећа и општине. Дошло је време да мењамо те ствари и управо ова котлар-ница је први корак у свему томе, рекао је председник Манчић и додао да је преостао још један корак, а то је при-кључење нове котларние на гасовод.

Вредност и ове, али и нове котла-рнице на гас чија је изградња почела код Дома здравља, је милион евра и обе се финансирају из општинске касе. Обе ће у погон бити пуштене у наред-ној грејној сезони. Нова котларница „Солидарност“ ће осим стамбеног простора, грејати и Дом здравља, ка-пацитета 29.000. Аванс од 36 милиона динара за ову намену је већ уплаћен, рекао је Манчић. С.Белотић

На железничкој деоници Стара Па-зова - Нови Сад прошле седмице је

пробијена лева цев тунела "Чортанов-ци", у оквиру изградње пруге за велике брзине између Београда и Будимпеште.

Пробијању тунела су присуствовали потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфра-структуре Зорана Михајловић, пред-седник Покрајинске владе Игор Миро-вић, директор "РЖД Интернешнл" у Ср-бији Мансурбек Султанов, као и предс-тавници амбасаде Русије у Београду.

Лева тунелска цев дуга је 1.156 мета-ра, а тунел "Чортановци" обухвата две тунелске цеви, са по једним колосеком, укупне дужине 2.242 метра.

Десна тунелска цев, дуга 1.086 мета-ра, пробијена је 3. априла, током ван-редног стања у Србији.

- Ова инвестиција од огромног је зна-чаја за Војводину и целу Србију јер де-ценијама нисмо имали овако велика ин-фраструктурна улагања. Поносни смо на све који су успели да овај огроман посао доведу до ове фазе. Хвала председнику Републике Србије Александру Вучићу и Влади Републике Србије као и свима који су учествовали у овом захтевном пројекту, казао је председник Покрајин-ске владе Игор Мировић приликом оби-ласка градилишта у оквиру изградње брзе пруге Београд–Будимпешта.

Како је нагласио Мировић, имаће-мо велику привелегију да на овој великој траси од Београда до Будим-пеште будемо први који ће користити брзу пругу.

Тунел „Чортановци“ обухвата две ту-нелске цеви, укупне дужине 2.242 ме-тра. Ова деоница најзахтевнији је део изградње пруге за велике брзине од Београда до Будимпеште.

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је да је ова деони-ца најсложенија у овом делу Европе, као и да на овом градилишту поред руских раде и српске компаније у три смене.

- Од јесени очекујемо почетак ра-дова и на трећој деоници од Новог Сада до границе са Мађарском, а од следеће године од Београда до Новог Сада путоваћемо 30 минута, изјавила је министарка Михајловић.

Тунел и вијадукт "Чортановци", је-дан су од највећих инвестиционих и инфраструктурних пројеката у овом делу Европе.

Радове на изградњи нове пруге за велике брзине Стара Пазова-Нови Сад, укључујући и изградњу тунела и вијадукта „Чортановци“, изводи руска компанија „РЖД Интернешнл“.

СН

Пробијена лева цев тунела ЧортановциРадници након пробијање тунелске цеви у Чортановцима

Најсавременији систем грејања у ЕвропиМодерно постројење

Слађан Манчић

Обилазак новог постројењаНајмодернија технологија

Среда, 10. јун 2020. 3

Пет циљева са пет пројеката за Срем-ску Митровицу, даљи развој града и

стандарда грађана суштина су програма са којима излази на локалне изборе, од 21.јуна, листа „Александар Вучић - За нашу децу“. Ова листа носити број 1 на изборном листићу, њен носилац је Бра-нислав Недимовић, председник Град-ског одбора СНС, а он је на првој кон-ференцији за медије у сусрет изборима детаљније представио и програм и ову изборну листу.

- Сваки од циљева које желимо да ре-ализујемо у наредних пет година, садржи пет пројеката, али не желимо да, за раз-лику од других, дајемо празна обећања. Доста смо радили у ове четири године. Не треба да вас подсећам како је град изгледао пре 15 година. Претпостављам да не треба да подсећам да смо имали 37 одсто незапослених, а данас смо на једноцифреном броју, пали смо на испод четири процента. Ништа то не може без рада и ништа не може да сване и да буде преко ноћи, већ једноставно кад радите све време и кад имате људи са којима ра-дите, не могу да изостају резултати – ис-такао је Недимовић.

Он је подсетио на неке од реали-зованих пројеката који доказују да је у претходном периоду у Сремској Митровици доста тога урађено. Ради се о подвожњаку, градском базену, путу кроз Лаћарак, а то су све пројекти на које се чекало 40, па и 50 година.

- Што би рекли неки људи: „да је ваљало, не би нас запало“, али нас јесте запало да решимо те пробле-ме и да покушамо да Митровицу учинимо бољим градом него што је била пре 20 или, 30 година, у вре-мену када је у само пар дана 7.000 Митровчана остало без посла. Није било лако и захвалио бих се свима што сте нам дали подршку, енергију да преживимо све те дане, јер кад престане да ради „МИВ”, „Митрос“, „Бродоградилиште” није лако, али много је лепо кад почне опет да ради „Бродоградилиште“, кад почне опет „МИВ“ односно данас „Лувата“, кад „Митрос“ поново ради – навео је лидер митровачких напредњака.

Недимовић је подсетио да је школа у Мачванској Митровици

саграђена 40 година од последње са-грађене основне школе која је у Лаћар-ку изграђена давне 1979. године. Толико дуго није било нових школа, али у овој области има нових пројеката.

Решено је и питање градског са-обраћаја који сада функционише са нај-савременијим возилима.

- Имамо аутобусе који су са аспекта екологије најбољи, сигурно најбољи у Србији, који иду до сваког места на нашој територији више пута током дана, а за лица преко 65 година имамо обезбеђен

бесплатан превоз што није мало. Био сам ваљда први градоначелник Сремс-ке Митровице који је имао протест због паса луталица. Поносан сам због тога јер ми је омогућено да заједно са својим са-радницима, пре свега са Александром Алимпићем и Мирославом Јокићем реалазујемо и идеју изградње азила за псе. Данас пси луталице више нису про-блем - подсетио је Недимовић и додао да да овај град има систем уз који се може бранити од стогодињих вода, али и Шеталиште Славка Дубљевића али све то нам не даје за право да ништа не радимо.

- Само онај ко ради, може да гради будућност Сремске Митровице и Србије,

због тога смо припремили нове пројекте за град, пет циљева од којих сваки садржи пет пројеката – рекао је Недимовић.

Један од тих пројеката је град-ски стадион са 4.000 седећих места, који ће бити један од најмодернијих у Србији. Градиће се у Хесни, где је модеран булевар и шопинг мол па се до њега брзо стиже. Пројекат ће финансирати Влада Србије, паре су обезбеђене и Митровица ће за две године бити сврстана међу 15 гра-дова у Србији који имају модерне стадионе.

Нова пијаца у Сремској Мит-ровици биће изграђена за годину и по дана, коштаће милион евра, биће одвојени воћарски и повртар-ски део од робног дела и грејаће се најмодернијим термо-пумпама загревање .

У Сремској Митровици ће 1. сеп-тембра бити отворена новосаграђе-на зграда Основне школе „Јован Поповић” – најавио је Бранислав

Недимовић. То је још једна нова школа, поред нове школе у Мачванској Митро-вици коју је финансирала Покрајинска влада. На новом објекту ове школе већ се ставља фасада, спортска сала биће урађена за време зимског распуста, а та “ Школа будућности“ како је многи нази-вају, налази се у највећем насељу у Срем-ској Митровици где је и највише деце.

У наредних пола године у граду и на-сељеним местима биће постављена лед расвета са утрошком 70 одсто нижим него што је то било до сада, у области об-разовања добијамо ускоро нови вртић у Лаћарку, а биће реконструисан стари чије се отварање очекује за 1. новембар за Дан града.

- Ту ће бити још 120 нових места за децу, јер је Лаћарак место где има најви-ше потенцијала и највише деце. Напра-вићемо први информационо-технолош-ки парк који ће бити на простору бившег Дома ЈНА. Треба да решимо највред-нији објекат у Сремској Митровици

реконструкцију ТШЦ школе са спортском халом. Спремили смо пројекат за следећу годину да је комплетно средимо. Млади људи, који су са нама, дошли су на идеју да на спортској сали буде балон-сала, са заједничким свлачионицама, да горе буде простор намењен за одбојку, за те-нис, а доле за рукомет и остале спортове објаснио је планове Недимовић.

Овај спортски комплекс биће упо-тпуњен новим парком. Идеја је да се ту засади 80.000 стабала новог дрвећа, за сваког грађанина Сремске Митровице по једно стабло у наредне четири године.

- Свако ће моћи да купи својој де-војци или супрузи дрво, које ће бити ту и које ће бити њихово, а направићемо и катастар дрвећа тог парка – поручио је Бранислав Недимовић и за дане до из-бора најавио представљање свих делова изборног програма листе “Александар Вучић - За нашу децу” .

Текст: С.Ђаковић Фотографије: М. Милеуснић

- Само онај ко ради може да гради будућност Сремске Митровице и Србије. Због тога смо припремили нове пројекте за Град, пет циљева од којих сваки садржи пет пројеката, истакао је председник Градског одбора СНС Бранислав Недимовић

Нови млади људи-Нама је јако важно да млади

људи буду на овој листи да донесу неку нову, своју енергију. Пробали смо некад у прошлости с неким дру-гима, па се показало да нису вредни тога и мени је жао због тога и захва-лан сам им веома за све што су нам помогли, али живот иде даље и овај град не сме да чека никога. – рекао је Бранислав Недимовић.

На изборној листи “ Александар Вучић - За нашу децу” налази се 81 одсто нових младих лица, половина је жена, а половина мушкараца.

Пет циљева са по пет пројеката за Митровицу

Бранислав Недимовић, носилац изборне листе

Ускоро усељење школе за нови век

Конференција за медије у ГО СНС

Изглед будућег стадиона

Будући изглед нове пијаце

Среда, 10. јун 2020.4

Како је због увођења ванредног стања током априла изостала свечана цере-

монија отварања новог погона у оквиру словеначке компаније Каблекс С у Плати-чеву, председник Општине Рума, Слађан Манчић са сарадницима је обишао ову компанију и том приликом истакао значај пословања ове фирме у сеоској средини као што је Платичево. Каблекс С произво-ди електричне каблове за белу технику и електронику, а данас запошљава око 250 радника из Платичева и околних села. До овог пролећа, производња се одвијала у хали површине 2.200 квадратних метара, а у априлу је производња почела у новој хали површине од 6.000 квадрата.

- Компанија тренутно запошљава 250 радника. У новом погону имамо нових ка-пацитета око 6.000 квадрата што укупно сад износи 8.000. Управо смо завршили са том инвестицијом, а капацитета имамо за још око 150 радника. Ако буде економ-ска ситуација у реду, надамо се новом проширењу, рекао је Горан Микановић, генерални директор компаније Каблекс С у Платичеву.

Током ванредног стања није било отпуштања радника, а у овом момен-ту, компанија ради пуним капаците-том, ради се и викендом, а простора

има за запошљавање још 150 лица из околине.

- Обишли смо новоизграђени, а уз то и стари погон словеначке компаније Каб-лекс, компаније која доста добро послује у Платичеву, у сеоској средини у којој је одлучила да уложи свој и да запосли 250 радника, превасходно жена из Платичева и свих околних места. Свечано отварање ове фабрике је било заказано у априлу месецу, али с обзиром на околности које су нас погодиле ковидом 19, то је одло-жено за неки будући период. Имали смо прилику да се уверимо колико је ова компанија од 2015. па до данас напредо-вала. Њихов план да до краја ове године

запосле још 50 радника је изузетно битан за све мештане Платичева, али и околних села и све становнике наше општине, а план да се у наредне две године запосли још по 50, укупно 150 људи, је нешто што ће донети стабилност свим овим селима, али и Општини Рума у целини, рекао је Слађан Манчић, председник Општине Рума.

Манчић је, осим доброг пословања, посебно истакао друштвену одговор-ност ове компаније. Од како послује у Платичеву, руководство ове компаније је помагало све друштвене активности у селу, од спорта, преко школства и предш-колског образовања, а последња у низу је била подела пакета за пензионере то-ком ванредног стања.

- Осећам потребу да се захвалим ди-ректору и компанији и свима који су за-послени, радници су изузетно задовољ-ни. У Каблексу је 250 радника, а ја сам убеђен да овде ради 150 жена које ника-да нису планирале да ће негде да раде. Политика да имамо овакве производне погоне и у сеоским срединама гаранција су да нам та села живе и опстају, то је гаранција да брачни парови и породи-це, жене, у овом случају у мањем обиму мушкарци, могу да имају радна места у срединама у којима живе и на тај начин

имају више времена, не путују на посао, немају додатних трошкова и то је нама на понос и драго нам је што је компанија Каблекс прошла кроз сву ову кризу без већих проблема. Ми ћемо се трудити да им у сваком моменту изађемо у сусрет, помогнемо, да заједнички делујемо и решавамо ако постоје било какви про-блеми. Најбитније је да компаније добро послују на територији наше општине и да имају план да се у перспективи шире, како по квадратима производних пого-на, тако и по броју запослених, додао је Слађан Манчић.

Он је истакао да је локална самоуправа на услузи оваким компанијама, али ипак каже да је конкретно далеко више за Ка-блекс урадила Републичка развојна аген-ција и сам Савет месне заједнице. С друге стране, у компанији кажу да је исто тако важно отварање вртића и уређење сеос-ке школе, иако није у директном смислу везано за само предузеће. У компанији су у највећој мери запослене жене, које отварањем вртића не морају да брину за своју децу док су оне на послу, каже ди-ректор Горан Микановић.

- Није све у новцу. Ако вам кажем по-датак да од 250 запослених жена и да смо овде 10 година, а знам по Деда Мразу, да имамо око 123 деце млађе од 10 годи-на. Ми их зовемо наши „каблићи“, а без вртића и адекватне основне школе ни компанија не би функционисала зато што жене не би могле доћи на посао. Општи-на је, наравно на нашу молбу обезбеди-ла вртић који смо и ми помогли, затим и опремање основне школе. Сва околна инфраструктура која прати компанију овакве величине је неопходна за ши-рење компаније, без тога не може, рекао је директор Каблекса, Горан Микановић.

С.Белотић

Председник Привременог орга-на Општине Пећинци мр Жељко

Трбовић обишао је радове на рекон-струкцији и доградњи Основне школе “Душан Вукасовић Диоген” у Купино-ву. Током разговора са директорицом купинске школе Љиљаном Живковић, председник Трбовић је истакао да је стварање добрих услова за учење деци из пећиначке општине и добрих услова за рад наставном особљу, је-дан од приоритета пећиначке локал-не самоуправе.

- Само прошле године Општина Пећинци је у објекте образовних уста-нова уложила 540 милиона динара. Ове године, тренутно је у изградњи нови објекат Предшколске установе у Шима-новцима. Вредност ове инвестиције је 220 милиона динара. У току је потпуна реконструкција основне школе у Кар-ловчићу вредна 90 милиона динара, док је вредност пројекта реконструкције овог објекта у Купинову 230 милиона

динара. Наравно, ова средства не бис-мо могли да обезбедимо без подршке Покрајинске владе и Владе Републике Србије, којима смо захвални на разу-мевању које већ годинама показују за потребе грађана пећиначке општине. По завршетку ових радова, ученици из Купинова уселиће се у практично нову школу, на којој ће бити измењено

све осим зидова, истакао је Трбовић, и додао да реконструкција основне шко-ле у Купинову подразумева и замену кровне контрукције и надоградњу пот-кровља, којом се практично добија ду-пло више простора, тако да ће од тре-нутно постојећих 1050 м2, по завршет-ку реконструкције школа располагати са 2240 квадрата корисног простора.

Како нам је рекла Љиљана Живков-ић до усељења у нову школу, ученици из Купинова похађаће подручну школу у Ашањи, где, како каже, имају одличне услове за рад, јер је објекат релативно нов.

- Пројекат реконструкције наше ма-тичне школе у Купинову пуно ће значи-ти ученицима и наставном особљу, јер ће се створити оптимални услови за рад. Деци ће свакако бити пријатније да бораве и уче у новим кабинетима, а нов простор ће сигурно утицати и на квалитет како учења тако и самог рада у школи. Радови су заиста обимни, а

према најавама, уколико све протекне по плану, очекујемо да се наши учени-ци врате у своју нову школу почетком другог полугодишта, рекла је Живковић.

Школа у Купинову свој нови изглед добиће након замене кровне кон-струкције и доградње поткровља, нове фасаде и изолације, замене столарије, затим комплетног унутра-шњег уређења, нове котларнице, фи-скултурне сале, нове кухиње, нових тоалета, као и уградње лифта, док ће школско двориште бити употпуности прилагођено најмлађима.

С. Н.

Врхунски услови за учење и рад- Само прошле године Општина Пећинци је у објекте образовних установа уложила 540 милиона динара. Ове године, тренутно је у изградњи нови објекат Предшколске установе у Шимановцима. Вредност ове инвестиције је 220 милиона динара, рекао је мр Жељко Трбовић

Обилазак радова

Будућа школа

Пример доброг пословања и друштвене одговорностиТоком ванредног стања није било отпуштања радника, а у овом моменту, компанија ради пуним капацитетом, ради се и викендом, а простора има за запошљавање још 150 лица из околине

РазвојКомпанија Каблекс С је регистро-

вана у априлу 2011. године, први по-гон функционисао је у изнајмљеном простору. 2014. године отворена је нова хала површине 2.200 ква-драта, а овог пролећа капацитети су проширени за још 6.000 метара квадратних, са новим инвестиција-ма вредним око два милиона евра. План је да се у Србији шири и центар расхладне технике. Највећи купци

Горан Микановић и Слађан Манчић Обилазак новог погона

Пун капацитет производње

Среда, 10. јун 2020. 5

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

ДОБИЛИ СИНА:

Зоран и Љубица Станојчић-Срем-ска Митровица, Урош и Љубица Глумац-Сремска Митровица, Ми-лош и Тамара Кнежевић-Обреж, Светислав и Љиљана Бачевић-Сремска Митровица, Маринко и Сандра Гујаничић-Лаћарак, Алек-сандар и Сања Ђурић-Лаћарак, Владимир и Александра Милетић-Сремска Митровица, Марко и Да-ница Вујновић-Путинци, Петар и Ружица Брашанчевић-Рума, Јован и Драгана Петровић-Шид, Не-мања и Ивана Војкић-Шимановци, Марко и Кристина Јовичић-Брес-тач, Филип и Сара Радовановић-Сремска Митровица, Александар Џакула и Јована Иванишевић-Џа-кула-Рума.

ДОБИЛИ ЋЕРКУ:

Дамир и Снежана Бенедикт - Врд-ник, Жика Божин и Александра Деак Божин-Никинци, Ђорђе и Емилија Зечевић-Кузмин, Милен-ко и Емилија Кузмановић-Шид, Његош и Сања Васиљевић-Лаћа-рак, Бранислав и Марија Јевтић-Лаћарак, Марко и Светлана Ђу-кић-Мачванска Митровица, Мар-ко и Десанка Благојевић-Рума.

УМРЛИ:

Славо Козаревић рођ.1947., Смиљка Војводић рођ.1939., Славко Петрић рођ.1942., Сло-бодан Витасовић рођ.1954., Вероника Срнка рођ.1930., Зо-ран Здјелар рођ.1955., Живана Џaферовић рођ.1941., Петар Николашев рођ.1951., Розина Милковић рођ.1937., Зоран Достанић рођ.1949., Радмила Ференци рођ.1954., Добрила Јовичић рођ.1937., Вишеслав Ра-дочај рођ.1937., Недељко Лајић рођ.1948., Гостимир Лемајић рођ.1937., Миле Докмановић рођ.1952., Сока Рутаљ рођ.1930., Даринка Ћирић рођ.1926.

Пројекат „Опоравак економије – јачање заједнице“ суфинансира се из буџета Града Сремска Митровица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Велика застава Србије краси сав-ски кеју у Мачванској Митровици.

Осликали су је омладинци из овог на-сељеног места уз помоћ својих прија-теља из Сремске Митровице као дар граду и становницима.

Од Миливоја Иванковића, јед-ног од учесника у овој акцији, иначе запосленог у “Метал феру”, сазнали смо да је идеја била да се улепша ова страна кеја, а постојала је дилема да ли да то буде урађено графитима или на неки други начин. На крају је пре-овладао став да украс кеја буде - вели-ка српска застава.

- У акцији је учествовало 30 младих из Мачванске Митровице и Сремске Митровице, радили смо два дана и урадили заставу наше Србије. Уз по-моћ месне заједнице смо обезбедили довољну количину потребног матери-ала за рад – каже Миливој Иванковић.

Застава је дугачка 70 метара, а ши-рока три метра и упечатљива је са велике даљине. По свему судећи, она неће остати једини украс насељеног

места са друге стране реке Саве. Иста група младих, каже Иванковић, плани-ра да уради графит са мотивом гроба просветитеља Методија, односно ис-

копина Зидине или Ширинград где се претпоставља да је гроб овог просве-титеља. Већ су за такав графит нашли адекватно место.

Месна заједница „Сутјеска“ је, у са-радњи са Прихватилиштем за псе

Казнено поправног завода Сремска Митровица, успешнo реализовала прву акцију удомљавања штенаца. За врло кратко време и пре почетка званичне ак-ције сви донети мали пси су нашли нови дом. Зато организатор активности у мес-ној заједници Милош Маџић најављује да ће и убудуће бити оваквих и других акција.

У склопу удомљавања приказа-на је показна вежба са службеним псом, а предавање о одговорном власништву и самој дресури паса одржао је старији командир Пред-раг Баланац, водич службених паса и одговорно лице у Прихватилишту за псе Казнено поправног завода Сремска Митровица.

- Казнено - поправни завод у Сремској Митровици један је од три завода у Евро-пи који спроводи програм ресоцијали-зације осуђеника помоћу паса, а једини затвор у свету који има регистровано прихватилиште за псе. Наш програм траје десет недеља и састоји се из пси-холошке подршке, теоријског и практич-ног дела. Психолошку подршку пружају наши васпитачи-прихолози, тероријски део подразумева предавање о киноло-гији, а практични део рад осуђеника са псима.- рекао је Предраг Баланац.

Сарадња са МЗ “Сутјеска” је прва до сада успостављена на плану удомља-вања паса, оставрени резултати су од-лични - сви штенци који су удомљени су вакцинисани, здрави су и очишћени од паразита. По свему судећи овакве акције ће и касније бити организоване.

КОМУНАЛИЈЕ

Резултати испитивања савске воде Јавно комунално предузеће “Комуна-

лије“ Сремска Митровица обавештава грађане о резултатима анализе савске воде, коју је извршио Завод за јавно здравље Сремска Митровица. Анализа савске воде је извршена дана 01. јуна на тачкама узорковања : река Сава - Мала плажа, река Сава - почетак плаже, река Сава- “Диспанзер“ . Узорковањем и анализом физичко-хемијских и микро-биолошких параметара савска вода на наведеним локалитетима одговара за-хтевима Уредбе о граничним вредности-ма загађујућих материја у површинским водама и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање.

Препоруке за здравствено безбедно купање : избегавати роњење, гњурање, прскање, скакање и гледање у води, приликом уласка у воду постепено се расхладити, обавезно се туширати чис-том водом са тушева након изласка из савске воде, вршити надзор над купањем мале деце (у плићаку је вода најзагађе-нија), после јаке кише и олује не купати се 2-3 дана, забранити приступ домаћим животињама, не седети на влажном пе-ски већ на простиркама.

"Молимо све суграђане да се у току боравка на плажи придржавају правила забране игре с лоптом у води и пешчаном делу плаже обележеном знаковима забра-не, како не би ометали одмор и рекреацију посетилаца Градске плаже у Сремској Мит-ровици, написано је у овом обавештењу.

ЗМАЈЕВА ШКОЛА

Успех на математичком такмичењуУченици другог и трећег разреда

ОШ “Јован Јовановић Змај” освоји-ли су четири награде и две похвале на математичком такмичењу “Мислиша 2020”. Прва награда припала је Софији Будошан и Михајлу Црнојакићу из одељења 3 – 3, а другу награду су ос-војиле Јефимија Грабић и Ирена Груја-нић из одељења 2 – 1. Похваљени су Миа Илић (3 – 3) и Филип Несторовић (3 – 1).

За припрему ученика и успешне резултате заслужне су учитељице Смиљка Стојаковић, Јелена Крстић и Славица Бобић, јављају из “Змајеве школе.”

С обзиром на то да је републичко финале одложено због проглашења ванредног стања, за све информа-ције доступан је сајт организатора такмичења, МД “Архимедес”, www.arhimedes.rs.

ШКОЛА “СВЕТИ САВА”

Девет награда Међународно такмичење из еколо-

гије на енглеском језику (IYOECO 2020) одржано је 7. јуна а у ченици Ос-новне школе “Свети Сава” постигли су ог-роман успех. Они су показали висок ниво знања из екологије и остварили изузетне резултате: три прва, два друга и четири трећа места.

Награђени ученици су : Александра Јокић , Леон Жарко и Андреј Чекеринац, прво место, Огњен Костић и Алекса Ми-лутиновић, друго место, Данило Радо-вић, Лазар Ратић, Теодор Цидилко и Ни-колина Бјелић, треће место, објавили су на сајту школе.

Традиционална берза ситних жи-вотиња у организацији Удружења

за одгој и заштиту ситних животиња Сремска Митровица одржана је на отвореном, на Соларском тргу, а оку-пила је као и до сада бројне излагаче, одгајиваче птица и других ситних жи-вотиња и љубитеље. Сунчано време је допринело да манифестација буде по-сећенија, посебно су били одушевље-ни изложбом и експонатима малиша-ни. Ово је прва берза ове године на отвореном у Србији, тврде њени орга-низатори задовољни посетом.

Сви штенци нашли удомитеље

Акција

Берза на отвореном

НА СОЛАРСКОМ ТРГУ

Јединствена берза ситних животиња

СВОЈЕ СРЕДИНЕ

Велика застава краси кеј

Застава на кеју

Среда, 10. јун 2020.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

ЗАБРАНАКо ће мојим бранити очима,

да не гледе куд је воља њима.

УРОКДрема ми се и боле ме глава,

урекла ме моја дика плава.

ЖЕЉАЕј, да ми се лети разболети,

да ме младу ношају по `ладу.

Квака за сведозвољавају да и неко други има свој поглед на свет.

колико си мали.

заслужује, што би Американци били изузетак.

наживео.

време, а људе поготово.

па је често тамо и остало.

сликарство. Човек мора завршити специјане

чему пишу, па користе неразумне речи да то и други не примете.

Пише: Петар Писместровић

Ншколе са територије румске општине добиле су донацију у виду рачунарске опреме, која је финан-сирана из општинског буџета. Оп-

укључујући и музичку школу, у Град-ској кући у Руми уручио председ-ник Општине Рума, Слађан Ман-чићкоју су сви директори поднели још крајем прошле године, а након по-новљене јавне набавке, процедура је обављена у складу са законом, а школе су до-биле донацију вредну око 1,2 милиона динара.

- Данас ће бити подељено 20 рачунара, штам-

ће им, без обзира на то што у овом моменту шко-ле не раде пуним капацитетом, свакако добро

школе смо припремили и заштитну опрему, заш-титне маске и заштитне рукавице, ш то ће им

сада добро доћи у смислу и даље превентиве и заштите од заразне болести, и то на крају школске године када се матуранти буду припре-мали и када ученици буду поправљали оцене, рекао је

Општине Рума.Ова донација састоји се

од 20 рачунара, два мулти-

ног копир апарата, једног платна и девет штампача, за шта је из-

редног стања, све школе су из Покрајин-ског секретаријата за образовање добиле и интерактивне табле са пројекторима, тако да у нову школску годину крећу са додатном информатичком опремом.

нам сваки пут излази у сусрет и помаже нам и што

лити бесплатне уџбенике за све основце. Што

на, јер је део наше опреме застарео и не може да испрати нове програме и апликације са којима се

увек и мало и увек треба више, али полако ћемо закрпити неке рупе па идемо даље и знам да је Општинска управа ту да нам увек

добром делу нам и покрајина помаже, ра-димо пројекте, добијамо средства са којима опремамо школу и заиста морам истаћи уз

да радимо, рекла је Жаклина Неговановић,

пуштање тендера вредног 17,5 милиона дина-ра, од чега се 14 милиона односи на улагања за одржавање објеката у основним школама.

уџнебика за све оновце на територији Општине Рума, за шта локална самоуправа опредељује око 35 милиона динара, а пуштање тендера се оче-кује у наредним данима.

С.Белотић

Од предстојеће школске године, будући

баве спортом, моћи ће да се школују у окви-ру новог смера. Ради се о пројекту под на-зивом Спортска гимназија, а нови, спортски

разреда основне школе прошлог четвртка, у

нистарства омладине и спорта.

зије, Мирјане Ђорђевић, циљ отварања новог

бама ученика са посебним способностима у об-ласти спорта.

– Већ неколико година јавља се потреба за отварањем једног оваквог одељења, пре све-

чели да одлазе у друге, спортске, гимназије, и тамо завршавају разреде. Зато, да не бисмо дозволили да наша деца одлазе, уз сагласност министарства, искористили смо прилику да ос-нујемо ово одељење. Надам се да ће, као и до сада, наши ученици оправдати наше поверење

Присутним ученицима обратио се и помоћ-ник министра просвете, Милан Пашић, иста-

средњошколског образовања.– Спорт и образовање не могу једно без дру-

ста има велики број тренинга. Зато је замишље-но да се ученицима који се баве спортством омогуће боља академска постигнућа, односно, да им се омогући лакши наставак образовања на факултетима – рекао је Па-шић и додао да ће будући ученици поменутог смера имати и неке нове предме-те, попут предмета Спорт и здравље, у оквиру редо-вног програма. Овај пред-мет садржао би се од јед-ног теоретског часа, у ок-

и антидопинга, и два часа вежби, који ће се рачунати у оквиру редовног тренаж-

наставу у оквиру предмета Спорт и тренинг, кроз који ће моћи да науче нешто о анатомији, физиологији,

нажног процеса и слично.

Према речима Мирка Кантара, начелни-

омладине, веома је важно да спортиста буде образован и да након завршене спортске каријере може да настави да се бави неком

издваја средства за стипендирање спорти-ста, како би се младим спортистима помогло

приликом професионалног развоја.Више о томе како је бити успешан спорти-

будућим средњошколцима рекли су кајакаш Бојан Зделар, кошаркашица Јелена Јанко-вић Јелена Виторовић.

Н. Милошевић Фото: С. Никшић

Рачунарска опрема за све основне школе

Слађан Манчић

Образовање и спорт могу заједно!

Ученицима представљен нови смер

Преузимање рачунарске опреме

Бојан Зделар о спорту и школи

Амбулантна за фебрилна стања и респираторне инфекције при рум-

ском Дому здравља наставља са ра-дом у периоду од 07.00 до 17.00 часо-ва, сваки дан. Грађани се тестирају на COVID19 свакога дана, како је донета одлука Кризнога штаба према меди-цинским индикацијама и на лични за-хтев. Грађани који се тестирају према медицинским индикацијама се морају јавити код свог изабраног лекара који им заказује термин узорковања. А грађани који се тестирају на лични за-хтев могу контактирати Дом здравља на већ истакнуте телефоне или преко апликације Мој доктор. Бројеви теле-

фона за респиратоне инфекције и те-гобе су 022/ 471 220; локал 143 и 069/ 643 583; 063/ 635 792; 069/701 159.

Среда, 10. јун 2020. 7

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

МАТИЧАР

УМРЛИ:Софија Раичин, рођ. 1933. год.Милица Ћирић, рођ. 1950. год.Иван Пури, рођ. 1932. год.Јована Честић, рођ. 2002. год.Ана-Марија Ђурковић, рођ. 1937. год. Слободан Кузмић, рођ. 1948. год.

У Доњим Петровцима је завршено уређење објекта сеоског Дома

културе и Месне канцеларије, за шта је Општина Рума издвојила око мили-он динара. Оронуо простор који није озбиљније уређиван скоро четири де-ценије, добио је нов изглед и функцио-налност. Рађену је уређење комплетне унутрашњости, санитарни чворови, подови, зидови, столарија. Реновиран је простор за потребе Месне канце-ларије, али и велика сала, која је због дотрајалости служила као магацин, а од сада то ће бити место за окупљање мештана, организвање прослава и приредби, кажу у Савету месне зајед-нице Доњи Петровци.

- Урађен је комплетан санитарни чвор, кречење, пвц столарија. Од би-вше шупе је урађено нешто што прис-тојно изгледа да може да се користи. Велику сала сада можемо користити за славља, свако село има неку прос-торију коју може да издаје, да се орга-низују прославе рођендана или свадбе. Општина нам је помогла, дала новац и уз наше дивне мајсторе који су мало радили и волонтерски успели смо да уредимо простор, рекао је Горан Чворков, заменик председника Саве-та месне заједнице Доњи Петровци.

Посао је урађен у већем обиму него што је то сам уговор предвиђао, ис-кључиво захваљујући томе што је из-

вођач радова из овог села, који је и сам дао све од себе да уради и нешто више. Тако је осим предвиђеног, освежена и спољна фасада.

- То сам радио као да радим за себе, као да радим у својој кући. Уствари и радим за себе пошто овде живим, ту су ми ћерка и унучади, фамилија и мисле ту и да остану. Гледам да да помогнем што год могу. Кад сам био председник овде у Савету такође сам гледао да запослим наше људе, да наши људи добију посао, јер ће они урадити и оно што не мора да уради, зато што је за њихово село, каже Гојко Јекић, из-вођач радова.

Завршне радов је обишао и председ-ник Општине Рума, Слађан Манчић, са сарадницима. Задовољан учињеним, најавио је и расписивање јавне набавке

за изградњу пешачко-бициклистичке стазе Путинци-Доњи Петровци, а ради се о пројекту који су сами мештани из-гласали путем програма „Партиципа-тивно буџетирање“.

- Ово је сада доста добро уређено, доста пристојно изгледа. Обично у овако мали месним заједницама људи воле да се друже у оваквим објектима, у домовима културе и они су спреми-ли и малу и велику салу са кухињом за прославе. Овако уређен Дом културе и ова сала за предстојеће изборе ће ите-како добро доћи у односу на пређа-шње бирачко место које је било на спрату где је било примедби од стране старије популације. Мислим да домо-ви културе треба да овако изгледају у свим селима. Ми ћемо се трудити да то у будућности урадимо. То су све зграде у центру насељених места које су ос-тале и биле препуштену зубу времена, али ми једну по једну уређујемо. Ово је прави пример како те зграде и ти до-мови културе треба да изгледају, рекао је Манчић.

Он је подсетио да је крајем прошле године у Доњим Петровцима ас-фалтиран пут до сеоског гробља, Општина Рума помогла је и радове на реконструкцији црквеног торња, а ускоро ће се кренути и у израду пројекта пута између Доњих Петроваца и Добринаца.

Радови на реконструкцији фонта-не у центру Руме требало би да

буду завршени 13. или 14.јула, рекао је председник Општине Рума, Слађан Манчић, обилазећи Градски трг. Ре-конструкција фонтане се изводи сред-ствима Општине Рума у износу од два милиона динара и подразумева поста-вљање нових плочица, мермерних оп-лата, замену сијалица на спољашњем делу, постављањем нових подводни-хи рефлектора и замену прскалица. Фонтана није озбиљније обављана од њеног постављања на Градски трг пре петнаест година.

- Радови доста добро напредују у овом моменту, требало би да буду го-

тови 13. или 14. јуна с обзиром на то да имамо уверавања од извођача да ће до тада бити намонтиране бризгаљке које су стигле из Немачке. Осам бризгаљки, унутар фонтане ће бити намонтирано осам светлосних лампи. По речима извођача комплетна фонтана ће бити готова до 14. јуна. Тренутно се фонтана облаже гранитним мермером, унутра-шњи део је готов и потребно је само фуговање. Мислим да ће фонтана за-сијати у пуном сјају када буде готова за неких десетак дана. Ми смо из буџета за ову намену - тоталну реконструкцију фонтане, определили два милиона ди-нара и мислим да ће сваки динар бити оправдан, рекао је Манчић.

У Руми су завршени радови на ре-конструкцији фасаде на објекту

јаслица Установе за прешколско вас-питање и образовање „Полетарац“ у Главној улици. Један од најстаријих објеката, када је реч о установама за предшколско васпитање и образо-вање, похађа седамдесетпеторо деце подељених у четири групе, а реч је о малишанима узраста од једне до три године. Општина Рума је са 600.000 динара финасирала радове на спољ-ној фасади објекта, лимарске радове, замену дела столарије, а уређена је и заштитна ограда на спрату вртића.

Ове године румске вртиће је похађало 1.600 деце, а подаци са уписа указују да ће наредне годи-не тај број бити и већи. Вртић ће од септембра потпуно обновљен до-чекати румске малишане. Објекат је због боје пређашње фасаде био називан „Зелене јаслице“, а сада има потпуно нов изглед.

НАСТАВАК РАДА АМБУЛАНТЕ ЗА РЕСПИРАТОРНЕ ИНФЕКЦИЈЕ

Тестирање грађана на лични захтев

Тестирање у Дому здравља

Радови готови до средине јуна

Радови на градској фонтани

ЗАВРШЕНИ РАДОВИ НА ПРЕДШКОЛСКОМ ОБЈЕКТУ

Нов изглед румских јаслицаЈаслице спремне за малишане

Уређење после четири деценије

Обилазак завршних радова

Уређење Дома културе

Среда, 10. јун 2020.8

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Живојин Панзаловић, Доњи Петровци

- Наравно да ми је добро дошло тих 100 евра. Ко не жели, нека не узима, а ја ћу тај новац дати мојим унуцима.

Иван Дамњановић, Никинци

– У земљи у којој обичан човек ме-сечно не заради више од триста евра ова помоћ сигурно је значајна за кућни буџет. Ипак, као економска мера, не верујем да ће било шта значајно проме-нити у нашој привреди.

Јелена Гудурић, Стара Пазова

- Увек добро дође сваки додатни но-вац. Не знам шта ћу пре, ту су деца, кућа, годишњи одмор ... Много је издатака и зато ово заиста много значи.

Весна Владисављевић, Мартинци

- Мислим да вели-ки број грађана који се пријавио Управи трезора, говори да је овак-ва мера владе била веома ефи-касна. Ја лично не познајем никога од мојих прија-теља ко се није пријавио.

Весна Почанић, Чортановци

- Доста ми значи с обзиром да сам не-запослена и болес-на. Пуно ми значи, нисам још тај новац искористила, сада идем да га подигнем и ово је сасвим до-бар потез државе.

Колико вам значи помоћ од 100 евра од државе?

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

Након затварања бирачког списка, на територји Општине

Ириг право гласа на предстојећим изборима има 9144 бирача. Они ће своје бирачко право моћи да искори-сте на 14 бирачких места. Решењем о утврђивању Збирне изборне листе,

на локалним изборима грађани ће моћи да гласају за једну од пет по-нуђених листа, и то 1. Александар Вучић - за нашу децу, 2. Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије - СПС, 3. Др Војислав Шешељ - Српска радикална странка, 4. Војвођански

фронт - уједињени за демократски Ириг (Лига социјалдемократа Војво-дине, Заједно за Војводину) - Ненад Чанак, 5. За Краљевину Србију - За краљевску Општину Ириг (Покрет обнове Краљевине Србије, Монар-хистички фронт).

У Иригу је расписана јавна набав-ка за постављање видео надзо-

ра на неколико локација на терито-рији општине. Ради се о конкурсу код Покрајинског секретаријата за при-вреду и туризам, путем ког ће се обез-бедити видео надзор на школским објектима у Ривици и у Јаску и на глав-ној раскрсници код зграде општине у Иригу. На основу конкурса за елек-тронске комуникације одобрено је 1,85 милиона динара.

-За електронске комуникације је одобрена цифра од 1,85 милиона ди-нара за реализацију пројекта Увођења система видео надзора на раскрсници

у центру Ирига, и две основне школе, подручна одељења у Ривици и Јаску. Тиме смо јасно ставили до знања да равномерно развијамо сва места у општини, да нам је безнедност деце подједнако важна како и Иригу и у Врднику, тако и у Ривици и Јас-ку. Камере које ћемо поставити су изузетне резолуције, снимају ши-року слику и тиме ћемо повећати безбедност учесника у саобраћају и наше деце. Реализација пројекта и постављање надзора се очекује у што краћам периоду, већ почетком лета, рекао је Миодраг Бебић, заменик председника Општине Ириг.

16. јуна у Иригу ће свечано бити от-ворена зграда социјалног становања намењена избеглим лицима са тери-торије ове сремске општине. Ради се о стамбеној згради чија је изградња трајала скоро годину дана у којој је изграђено 13 станова за социјалну категорију становништва, а у првом турнусу ту ће живети лица са статусом избеглица. У питању је Регионални стамбени програм потпројекат број 5-социјално становање у заштићеним условима. Од 13 стамбених јединица, 12 је намењено за породице из со-цијално угрожене категорије и једна за породицу домаћина. Изградња зграде је завршена крајем прошле године, на-кон чега је обављена администартивна процедура техничког пријема, а само отварање објекта успорила је епиде-мија и ванредно стање у земљи.

Како кажу у општинској канецела-рији Комесеријата за избеглице, ко-рисници су одабрани, а један посту-пак избора је поновљен због смртног

случаја. Власник зграде је Општина Ириг, што значи да будући станари имају право доживотног коришћења простора, без могућности отуђења. Корисници потписују уговоре са Цен-тром за социјални рад у Иригу, којим добијају право коришћења стана. Зграда је површине 820 метара ква-дратних, а вредност пројекта је скоро 344.000 евра. Пројекат је спровела

држава Србија преко Комесеријата за избегла и интерно расељена лица и Јединице за управљање пројектом. Општина Ириг је дала своје учешће у погледу грађевинског земљишта и комуналног и инфраструктурног оп-ремања, док су средства обезбеђена из Регионалног стамбеног програма, преко Европске уније, Сједињених држава и Турске.

Нови видео надзор Видео надзор на четири локације

На локалу пет листа

Кров над главом за 13 породица

Ускоро отварање

Током ванредног стања Национална служба за запошљавање Филијала

Сремска Митровица обуставила је не-посредан рад са странкама, и комуни-кација са незапосленим лицима и по-слодавцима се одвијала електронским путем или путем поште, али то није спречило заинтересоване да покажу велико интересовање за јавне позиве. Они су расписани пре увођења ван-редног стања, а били су отворени све време и показали и те како своју сврху, јер је за аубвенције за самозапошља-вање, за стручну праксу и за запошља-вање незапослених лица поднето око 360 захтева.

- Највеће интересовање владало је за субвенцијом за самозапошљавање, и по том јавном позиву смо примили око 200 захтева незапослених лица која су заинтересована за покретање сопственог бизниса. За програм струч-

на пракса поднето је 100 захтева и 60 захтева за запошљавање незапосле-них лица, рекла је Маријана Грабић, директорка НСЗ филијале Сремска Митровица.

На евиденцији сремскмитровачке филијале налази се 13.466 незапос-лених лица, три одсто више него пре

послених лица са територије Срема у последња три месеца је 6.000 пре-ма пријавама на обавезно социјално осигурање,, а 1.121 је запослено лице са наше евиденције. За време трајања ванредног стања, овој филијали су се обраћали послодавци за посредовање за укупно 400 слободних послова а нај-већи број послодаваца који је тражио посредовање преко НСЗ су са терито-рије Сремске Митровице и Руме.

- Са друге стране, имамо број ново-пријављених незапослених лица. Ко-

лико се лица запослило са евиденције, скоро исти број је и новопријављених. На нашу евиденцију пријавило се 1.183 лица. Већи је удео жена и највећи број новопријављених лица има завршену средњу школу 54 одсто, број ново-пријављених са вишом и високом је 111 или девет одсто и НК радника је 37 одсто - објашњава директорка Гра-бић и додаје како на евиденцији ове филијале до сада нису биле велике турбуленције захваљујући програму економских мера које је усвојила Вла-

примена мера је утицала на очување стеченог нивоа запослености и помоћ предузећима која су највише погођена овом кризом изазваном епидемијом коронавируса.

Обзиром да на подршку нису могли да рачунају они привредни субјекти који су током ванредног стања умањи-

ли број запослених за више од 10 од-сто, многи су одустали од отпуштања радника, а неки послодавци су радни-ке и вратили у радни однос.

У Срему су локалне самоуправе из својих буџета до сада издвојиле 30 милиона динара, а Филијала Сремска Митровица је потписала до сада спо-разуме о суфинансирању програма са Инђијом, Старом Пазовом и општином Шид, а са општином Рума је потписан Споразум о техничкој сарадњи. Опш-тине Инђија и Стара Пазова финанси-рају програме доделе субвенција за

самозапошљавање и доделе субвен-ција послодавцима за запошљавање незапослених лица, Општина Рума фи-нансира спровођење програма јавних радова и стручне праксе, а Општина Шид финансира програм јавних радо-ва, наводи Маријана Грабић.

С.Ђаковић

Најлепше је кад си свој газда

Маријана Грабић, директорка НСЗ филијала Сремска Митровица

Највеће интересовање владало је за субвенцијe за самозапошљавање каквих је стигло 200, за програм стручна пракса поднето је 100 захтева и 60 захтева за запошљавање незапослених лица, рекла је Маријана Грабић, директорка филијале Сремска Митровица о резултатима јавних позива

Среда, 10. јун 2020. 9

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Љиљана Борковац, Добринци

- Нажалост, новац од државе сам определила за ку-повину огрева, али како су ми лопови опљачкали кућу и тај новац, исто је као да сам га бацила.

Тијана Ђурђевић, Илинци

- Мислим да је то добар потез др-жаве. Сваки новац увек добро дође и верујем да ће га свако од нас потро-шити на оно што му је најпотребније.

Иванка Романдић, Равње

– Значи нам пуно свака помоћ у овој ситуацији. Још више значи нама који немамо своје пензије. Добро нам је дошло да се покрпимо, бар за неки период.

Трифун Врцељ, Инђија

- За мене је то добра помоћ од државе јер ми је пензија мала. Те паре ми доборо дођу за неке кућне потребштине за које од пензије не може да стигне, или да платим кирију, подстанар сам.

Владимир Радишић, Стара Пазова

- Сваки динар много значи нама пензио-нерима. То је велика ствар што је у овим тешким временима власт урадила, по-сле помоћи од 4.000 динара добили смо и ових 100 евра!

Колико вам значи помоћ од 100 евра од државе?

Да је живот у руралним срединама и те како могућ, да бити на селу не

значи нужно бити везан искључиво за пољопривреду, сведочи и пример фир-ме “Топ -продукт” из Дивоша која се бави производњом дрвене амбалаже, а која је због своје друштвене одговорности добила и Новембарску награду Града. Управо тим поводом, “Топ-продукт” је прошле недеље посетио и градоначел-ник Владимир Санадер који је нагласио да дивошки погон, на чијем челу се на-лази Бошко Бачић, представља светли пример предузетништва и показатељ да рурална средина није нужно и ограни-чавајући фактор у планирању и реализа-цији креативних и добрих идеја.

- Велики значај ове мале, а у ствари јако велике производње је у томе што

се она налази у фрушкогорском селу Ди-вош, што је овде запослено 46 људи, сви су из Дивоша и њихових 46 породица живи од свог рада. Ово показује да људи који имају предузетнички дух и који желе да раде у свом месту заиста имају перс-пективу да то чине. Наравно за све ово требало је много рада, труда, много љу-бави да се све ово покрене и да се одржи дуги низ година. Ми смо препознали овај погон као симбол предузетничког духа у сеоској средини који практично обез-беђује останак људи на селу. Наша идеја и циљ јесте развој агробизнис-зона у се-оским срединама, активирање пољопри-вредног и грађевинског земљишта у др-жавној својини кроз планове детаљних регулација како би се обезбедио простор са свом неопходном инфраструктуром

за подизање сличних погона за прераду пољопривредних производа, рекао је Санадер.

Градоначелник је поручио да ће у бу-дућности самоуправа још више акцента ставити управо на развоју агробизнис-зона, те да ће, како је додао, већ за годину дана самоуправа определити неколико локација за изградњу оваквих или неких других сличних погона, све у сврху пре-раде пољопривредних производа који ће обезбедити мештанима митровачких села да остану на својим имањима.

- Ми се трудимо да идемо у корак са оним мерама које већ спроводе Влада Републике Србије и Министар-ство пољопривреде. Дати подстицај

пољопривредницима и селу уопште је за нас од пресудног значја, јер желимио да омогућимо останак на своме. Како у селу, тако и у граду. Прерада у воћарству или повртарству је оно у шта ћемо нарочито улагати у наредном периоду, а да бис-мо имали добре резултате, потребни су нам људи предузимљиви, они који имају храбрости да уђу у нове послове. Такви љдуи заслужују подстицај и локалне са-моуправе, и државе, и они треба да буду пример и симбол нашег даљег, будућег развоја поготово у сеоскимсрединама, додао је Санадер.

До посла којим се данас бави, Бошко Бачић је, како каже, дошао кроз повртар-ство. Потреба за паковањем сопствених

производа, усмерила га је ка произ-водњи дрвене амбалаже. Тако је најпре олакшао себи, а потом, увидевши да и други имају сличну потребу, почео је са већом производњом. - Како бих решио проблем гајби куповао сам једну по једну машину и почео сам да их производим и тако већ 30 година. Временом је отворен цео погон у којем тренутно ради 46 лица. Од пре неког времена сам се пензиони-сао, а фирму је прузео мој унук, међутим и даље сам активан и свакодневно ра-дим. Задовољан сам, мислим да су и рад-ници задовољни, поносан сам на своју породицу, као и на све запослене, каже Бачић. - Новембарска награда ми веома много значи, као и свима који су укључе-ни у овај посао јер је то знак да је фирма “Топ-продукт” препозната као добра и квалитетна фирма, а управо то је оно што се трудимо да будемо.

О томе колико је “Топ-продукт” би-тан за живот Дивоша, говорила је у име Месне заједнице и Љубица Митровић која је истакла да породице које зарађују радећи у њој планирају своје животе у свом селу.

- Ми се трудимо да створимо што боље услове за живот у селу. У томе смо нарочито ослоњени на локалну самоу-праву, али и не предузетнике као што је Бошко Бачић. Сви ми заједно тежимо ис-том циљу, задржавању мештана Дивоша у Дивошу, а мислим да то важи и за друге сеоске месне заједнице, рекла је Љубица Митровић.

С. Л – С. Ни.

Покрајински секретар за пољопри-вреду, водопривреду и шумарство

др Вук Радојевић посетио је данас општину Инђија, где је заједно са пред-седником општине Владимиром Гаком, обишао радове на изградњи комуналне инфраструктуре, као и пољопривредна газдинства Александра Констадино-вића у Бешки и Синише Лукача у Новим Карловцима.

Реч је о пројектима које је Покрајин-ски секретаријат за пољопривреду фи-нансијски подржао с циљем да се, како је др Радојевић истакао, допринесе побољ-шању живота становништва и унапреди положај индивидуалних пољопривред-них газдинстава, која се баве интен-зивном производњом у овој сремској општини.

Након обиласка завршних радова на изградњи бунара Б-25, инвестиције на којој се интензивно ради како би фабри-ка воде у Инђији била у функцији а водос-набдевање побољшано, секретар Радоје-вић изјавио је да је, од самог формирања ове Покрајинске владе, један од приори-тета у раду Покрајинског секретаријата за пољопривреду било додатно улагање у изградњу и реконструкцију водоводне и канализационе мреже на територији АП Војводине.

- Посебно бих похвалио агилност Општине Инђија, која је имала спремне пројекте чији је циљ стабилно и конти-нуирано снабдевање водом свих грађа-на на њеној територији. За ове четири

године ми смо заједнички реализовали пројекте вредне близу 260 милиона ди-нара. У области водоснабдевања имали смо шест пројеката укупне вредности 140 милиона динара, у којима је Покрајински секретаријат за пољопривреду учество-вао са 90 милиона динара, а Општина Инђија са 50 милиона, казао је Радојевић и најавио два нова пројекта, за која су потписани уговори почетком априла. То је изградња нове батерије бунара Б-22, чиме ће бити додатно појачан капацитет, и нове црпне станице за транспорт воде од Инђије до Бешке. Тиме ће бити омо-

гућен транспорт воде и до Чортановаца. Радојевић је нагласио да је ово изузетно значајно, подсетивши на 2018. годину, када је такође заједнички реализована инвестиција повезног цевовода између Инђије и Бешке. Са изградњом црпне станице, како је ресорни секретар нагла-сио, тај пројекат ће бити комплетиран и у потпуности стављен у функцију.

Председник Општине Инђија Влади-мир Гак подсетио је на велики проблем са којим се ова општина борила пре пет година, а реч је о хемијско-бактериолош-ки неисправној води.

- Иако квалитет воде на територији читаве Војводине није сјајан, уз огромну подршку Секретаријата дошли смо до тога да смо узорковањем, које је радио Институт „Батут“, показали да је Инђија данас једна од девет општина на тери-торији наше покрајине које имају апсо-лутно исправну воду за пиће, закључио је Гак.

Директор ЈКП „Водовод и канализа-ција“ у Инђији Драгољуб Трифуновић истакао је да је пројекат бунара Б -25 изу-зетно важан и додао да након његовог завршетка очекује већи капацитет воде

на изворишту. Он је подсетио да овај пројекат, вредан 28,8 милиона динара, финансира Покрајински секретаријат са око 20 милиона динара, што је 70 одсто средстава, а да је преосталих 30 одсто уложила општина.

- Пројекат је пред завршетком, оста-ло је још мало грађевинских радова. Као директор Водовода изузетно се радујем што ћемо добити нове количине воде и бити спремни за наступајућу сезону која нас, каква год била, неће бринути, јер ћемо воде имати у довољним коли-чинама, истакао је Трифуновић. СН

Инђија има апсолутно исправну водуНа имању Балкан Хазелунт у Бешки

у власништву Александра Констадино-вића, који под засадом лешника има површину од пет и по хектара, и који је ову интензивну пољопривредну произ-водњу започео захваљујући покрајин-ској финансијској подршци, Радојевић је истакао да је реч о савременој план-тажи, која представља прави пример континуиране сарадње пољопривред-ног газдинства и Покрајинског секре-таријата за пољопривреду.

На имању индивидуалног произ-вођача Синише Лукача у Новим Кар-ловцима, који је уз помоћ Секретари-јата набавио опрему за наводњавање и инвестирао у опрему за заштиту

од временских непогода, др Радоје-вић је истакао да је реч о још једном пољопривредном газдинству које је у континуитету претходне три го-дине било финансијски подржавано од Покрајинског секретаријата за пољопривреду. Заједнички је инвести-рано у воћњак, око шест милиона ди-нара, а како је др Радојевић истакао, у овој општини највеће интересовање влада за средства намењена за по-дизање засада воћа под противград-ним мрежама. Он је истакао да је за претходне четири година на терито-рији општине Инђија уложено око 500 милона динара у мала и средња пољопривредна газдинства.

Будућност села је у агробизнису

Подршка пољопривредницима

У разговору са челницима инђијске општине

Обилазак

У “Топ-продукту”

Среда, 10. јун 2020.10

ИНЂИЈАwww.indjija.net

На дан Светог цара Константина и царице Јелене, 03. јуна инђијска

црква посвећена овим царевима, равно-апостолима обележила је своју храмовну славу. Свечану свету литургију служио је епископ Сремски, господин Василије уз саслужење овдашњег свештенства, а приствовао јој је велики број верника. У беседи након свете литургије, владика Сремски Василије је подсетио да су се свети цареви својим животом и радим, још за живота удостојили, посебно мајка Јелена да пронађе онај крст на коме је био разапет сам Господ Исус Христос у граду Јерусалиму. А о Светоме Констан-тину Великом који је рођен у Нишу и који је столовао у Сремској Митровици где му се родио син Констанције други, епископ Сремски је рекао да свети цар има мно-гобројне везе са Сремом кроз свој живот, рад и веру. Царици мајци сам је Господ пројавио где ће пронаћи крст на коме је разапет, а он се налазио испод једног многобожачког храма.

– Она је дала одмах да се сруши тај храм, и нашли су, управо три крста који су били закопани дубоко у земљу. Незнајући на ком је од та три крста био разапет сам Господ Исус Христос, наишла је једна по-ворка, носе мртваца да га сахране и она устави поворку и каже да ставе мртваца на ове крстове, па ће се сам Бог пројави-ти који је крст на коме је разапет Господ Исус Христос. Када су мртваца ставили на крст онај на коме је био разапет, тај је мртвац васкрсао. То чудо се прогласило одмах и то је био знак, а огроман мирис надахнуто почео да се шири од тога крс-та и тај је крст онда патријарх Макарије одмах подигао и у црквеном календару има Воздвиженије Часнога крста - казао је у беседи епископ сремски Василије, рекавши да су такву улогу одиграли све-ти цареви, нагласивши да је посебну уло-гу имао Константи Велики, омогућивши у оно време хришћанима слободно испо-ведање вере, објавом Миланског едикта. Г.М.

Ове године Савет за безбедност са-обраћаја и општина Инђија у прошли

петак први пут су доделили 50 кацига за мотоциклисте с територије инђијске општине имајући у виду да су моторис-ти једна од најугроженијих категорија у саобраћају. Како кацига главу чува, инђијска локална самоуправа се на овој акцији неће зауставити, и у будућности ће их бити све више.

- У оквиру Савета за безбедност у са-обраћају, данас смо поделили 50 каци-га мотоциклистима с територије наше општине. Изабрали смо, наравно да то буду мотоциклисти као једна од најуг-

роженијих група учесника у саобраћају тако да се надамо да ће им ове кациге добро доћи, а трудићемо се да у наред-ним годинама повећамо овај број и учи-нимо још много више за безбедност у са-обраћају на територији наше општине, изјавила је 05.јуна приликом уручења кацига Драгана Радиновић, заменица председника општине Инђија.

- Ми се увек трудимо да едукујемо наше чланове да носе кацигу јер је то изетно битно, пре свега за личну безбедн-сот. Захваљујемо се на овом гесту општи-ни и ми ћемо се трудити да то оправдамо. Користим ову прилику да најавим Мото

скуп за 31. јули и 01. август. Без помоћи општине не би смо ништа урадили јер они су главни спонзори, рекао је Петар Игњатовић, из Мото клуба Инђија 2003.

- Много ће ми значити та кацига, јер она коју тренутно имам је доста истро-шена. Користила сам је за доста путо-вања. Путовала сам скоро по целој Ев-ропи својим мотором, по Африци, Јужној и Северној Америци, следећа је Азија, Аустралија и ко зна, можда једног дана Антартик, рекла нам је једна од добитни-ца кациге, Тамара Пешут која ради као лекар Хитне помоћи у Инђији.

Г.М.

Агенција за рурални развој општине Инђија у прошли четвртак распи-

сала је конкурс за суфинансирање за куповину кућа за младе брачне парове у насељима инђијске општине. – Мла-ди брачни праови могу да учествују на овом конкурсу за куповину кућа с окућницом на територији општине Инђија. Општина ће суфинансирати до 50 одсто куповину кућа у износу до ми-лион динара-, изјавила је у прошли пе-так Ивана Пејовић Шеврт, директор општинске Агенције за рурални развој и додала да заинтересовани млади брачни парови све информације у вези конкурса могу добити у овој Агенцији. По њеним речима, основни услови за куповину сеоских кућа су да један од супружника мора бити млађи од 40 го-дина, а битно је да је један у радном односу, као и да иста правила важе за супружнике у брачној или ванбрачној заједници. Г.М.

На седници Система 48 која је у прошли петак одржана први пут

након прекида због ванредне ситу-ације изазване пандемијом корона ви-руса, директор инђијског ЈКП „Водовод и канализација“ Драгољуб Трифуно-вић је изјавио да су у време ванредног стања потписана два нова, изузетно важна уговора за општину Инђију и систем водоснабдевања.

– Један уговор је вредности 28.800.000 динара за изградњу бате-рије бунара Б 22 на инђијском изво-ришту и други пројекат је изградња црпне станице за повезни цевовод Инђија – Бешка који смо већ урадили, али црпна станица треба да подржи цео тај пројекат и њена вредност је на нивоу негде од 17.000.000 динара. Важно је рећи да је суфинансијер овог пројекта поново Покрајински секрета-

ријат за пољопривреду, водопривре-ду и шумарство у износу од 70 одсто према 30 одсто што је партиципација општине Инђија - , рекао је Драгољуб

Трифуновић, изразивши захвалност Влади АП Војводине и Покраинском секретаријату за пољопривреду јер оваквих комуналних инфраструктур-них пројеката дефинитивно не би било да нема те подршке. С реализацијом батерије бунара Б22 добиће се, каже Трифуновић, нових још око 18,5 до 20 литара у секунди. – Коначна тестирања ће бити оног момента када пустимо у рад батерију бунара, а ја очекујем да ће то бити за петнаестак дана јер смо у завршној фази. Оно што ме посебно радује, и у време ванредне ситуације наши извођачи су једно време били стали, али смо наставили с радом и ту батрију имаћмо, практично и у овој сезони у функцији што је изузетно зна-чајно – додао је директор инђијског Водовода.

Г.М.

СА САСТАНКА СИСТЕМА 48

Водовод реализује важне пројекте

Драгољуб Трифуновић

Седница система 48

АКТИВНОСТИ САВЕТА ЗА БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА ОПШТИНЕ ИНЂИЈА

Кациге за мотоциклисте

Кациге за мотоциклисте

КОНКУРС АГЕНЦИЈЕ ЗА РУРАЛНИ РАЗВОЈ ОПШТИНЕ ИНЂИЈА

Суфинансирање куповине сеоских кућа

Ивана Пејовић Шеврт

ОБЕЛЕЖЕНА ХРАМОВНА СЛАВА ЦРКВЕ СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ

Беседа о улози светих царева у хришћанству

Причешће на светој литургији

Пројекат „Живети у мањој средини: Инђија по амери модерног човека“ суфинансира се из буџета Општине Инђија. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Ликовни уметник из Кар-ловчића, Драгољуб Трин-

дић, који већ годинама живи и ствара у пећиначкој општини, добро је познат домаћим љу-битељима ликовне уметности. Ових дана, његов таленат и ли-ковно умеће упознаће и посе-тиоци широм света путем вир-туелне изложбе “Уједињени кроз уметност” у организацији Артиос галерије из Њујорка.

Драгољуб Триндић већ годинама представља општи-ну Пећинци на Зонским и Покрајинским смотрама ли-ковних стваралаца Срема и Војводине, носилац је бројних награда, а самостално излаже од 2000. године.

На међународној сцени појавио се 2013. године прво у Бергаму у Италији, исте године и у Лос Анђелесу у САД, а како каже ово је трећа међународна изложба, овај пут виртуелна.

- Ово је заиста велики ус-пех, не само за мене, него и за Културни центар и пећиначку општину. Моја слика Мртва природа нашла се у одабра-ним сликама Артиос галерије, која је због тренутне ситуације у свету, пандемије ЦОВИД-19, одлучила да организује вир-туелну изложбу. Многи се да-нас осећају изловано и нису у прилици да посећују галерије, а уметност је свакако један од начина да се људи пове-жу. Међу 30 ликовних радова уметника из 12 земаља нашао се и мој рад, и веома сам поно-сан. Надам се да ће љубитељи ликовне уметности уживати обилазећи виртуелну излож-бу Артиос галерије, изјавио је Триндић.

Изложба је отворена 23. маја и траје до 20. јуна 2020. године.

Среда, 10. јун 2020. 11

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Марија Марић, Сремска Митровица

– На моју пензију, која је прилично мала, сигурно да помоћ много значи. Наравно, увек може више, али, шта да се ради. Свако при-мање у овој ситу-ацији добро дође.

Ружица Радић, Грабовци

- Сто евра ми је добро дошло да прославим рођен-дан, тако да сам тај новац потрошила да отпутујем у Врњачку бању и тамо да прославим са друштвом.

Ивана Пејиновић, Мартинци

- Након ванредног стања сматрам да је становницима Србије свака врста помоћи добро до-шла, па тако и тих 100 евра. Држава је повукла добар потез.

Драгана Крунић, Стара Пазова

- Мало смо попуни-ли буџет. Пошто ова средства нисмо пла-нирали можемо их потрошити на један леп викенд негде у Србији. Има доста лепих места које нисмо обишли.

Никола Винчић, Инђија

- Ово је добар потез државе јер многи имају мала примања и ова им помоћ добро дође. Много ми тај новац значи, а искористићу га мало за кућне потребе, мало за моје личне.

Колико вам значи помоћ од 100 евра од државе?

Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

Црвени крст Пећинци организовао је акцију, поводом Светског дана

без дуванског дима, током које су волонтери Црвеног крста на штанду у центру Пећинаца делили промо-тивни материјал заинтересованим суграђанима.

Како нам је рекао Александар Ан-дријевић стручни сарадник пећинач-ког ЦК циљ овакве акције је да се упозори на здравствене и друге ри-зике који се повезују са употребом дувана. Акција је усмерена, каже, на различите циљне групе, а за сваку уништену цигарету суграђани су добили по једну јабуку као симбол здравог живота.

- Надамо се да смо бар некога под-стакли на доношење одлуке о престан-ку пушења чиме смо га лишили неми-новних здравствених тегоба које узро-кује пушење, а можда смо спасили још један људски живот. Акција се одвијала уз пуно поштовање мера превенције због епидемије Ковид-19, као што су одржавање прописане удаљености, ношење маски и рукавица, изјавио је

Андријевић и додао да су волонтери Црвеног крста на јавним местима ле-пили плакате са темом негативног ути-цаја дувана на плућа чиме се истиче значај овог органа за целокупно здра-вље и благостање људи

Андријевић, такође, додаје да ово-годишња кампања, која се обележа-ва под слоганом Заштита младих од манипулација дуванске индустрије и спречавање употребе дувана и нико-тина међу младима има за циљ: Разот-кривање и маркетиншких и других так-тика усмерених на младе укључујући и уођење нових производа атрактивних карактеристика као што су разне аро-ме; Едуковање младих о тактикама дуванске и повезаних индустрија за привлачење садашњих и будућих пушача; Оснаживање инфлуенсера - утицајних појединаца на различи-тим местима укључујући и друштве-не мреже како би они допринели заштити младих и подстакли их да се укључе у разоткривање и борбу против тактика највећих дуванских индустрија.

Изложена и Триндићева слика

На међународној сцени појавио се 2013. године прво у Бергаму у Италији, исте године и у Лос Анђелесу у САД, а како каже ово је трећа међународна изложба, овај пут виртуелна

Дан без дуванског дима

Драгољуб Триндић

Слика за САД

Акција Црвеног крста

Као што је и било најављивано, у Де-чијој установи „Дечија радост“ у Ири-

гу, спроведени су радови на уређењу простора у више објеката, а део послова се тек очекује. Средства су забразличите пројекте обезбеђена са различитих ни-воа, од општинских, преко покрајинских до републичких.

Завршена је адаптација санитарних чворова у објекту „Вила“ у Врднику, за шта су средства обезбеђена из Покрајин-ске Владе, преко Управе за капитална улагања АП Војводне. Осим уређења фасаде пре три године, у овом објекту од 1986.године није било значајнијих улагања. Општина Ириг је конкурисала у Кабинету министра без портфеља заду-женог за демографију и популациону по-литику за потребе врдничког вртића, где су одобрена средства за реконструкцију дворишног простора у висини од око три милиона динара

- Што се тиче објекта „Чаролија“ у Иригу, одобрена су средства за његову енергентску санацију, општина Ириг је инвеститор, која јеконкурисала за потре-бе наше установе. И на овом објекту није

било значајних улагања, тачније овим пројектом ћемо заокружити неку причу везану за објекат у Иригу и по питању енергетске ефикасности, јер је у пре-тходном периоду реализовано више пројеката везано за ову област, каже

Јелена Видановић, директорка Дечије установе „Дечија радост“ Ириг.

Директорка установе каже да су одобрена и средства за проидужени боравак у објекту „Чаролија“ у Иригу. То подразумева усклађивање пословних и родитељских обавеза са циљем да се родитељима олакша усклађивање тих обавеза.

- Радно време наше установе је од 6 до 16 часова, а овом мером се продужава радно време до 20 часова, што је добро за родитеље запослене у другим мести-ма, како би могли да ускладе своје обаве-зе. Ми смо започели са приремама за ре-ализацију овог пројекта у марту, али нас је ванредно стање спречило да у овом периоду пружамо ову услугу. Надамо се да ћемо добити нове инструкције од Министарства просвете и да ћемо у јуну имати продужени боравак до 20 часова. За ову услугу ће бити ангажоване чети-ри васпитачице, за 30-оро деце. Проје-кат подразумева опрему савременим играчкама и дидактичким средствима, односно сва средства која су потребна за реализацију активности продуженог

боравка су покривена конкурсом. Уста-нова је радила додатни програм као вид подршке родитељима и број деце која су долазила се кретао између 20 и 30, тако да је то оквиран број деце које ће дола-зити.Постоји могућност доласка и већег вброја деце и ангажовања доидатног броја васпитача на пројекту, додаје Јелена Видановић.

А у објекту у Шатринцима, тренутно се изводе радови на реконструкцији згра-де, у којој се налазе и школа, месна кан-целарија и сеоски дом културе, који се спроводе у оквиру пројекта Министар-ства енергетике за енергетску санацију. План је да ти радови буду завршени до почетка наредне школске године.

С.Белотић

Санација објеката и продужени боравак

Јелена Видановић

Уређени санитарни чворови у Врднику

Среда, 10. јун 2020.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Пројекат „Грађани и самоуправа на истом путу: правилна реализација пројектованог буџета″ суфинансира се из буџета Општине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Кишни дани у време цветања багре-ма, воћњака, пољског цвећа а,

како се најављује, и липе, умногоме су омели рад оних највреднијих – пчела. Власници пчелињака ту не могу много да помогну, уколико желе прави мед, што нико од њих не доводи у питање. Придружила се лошем времену и пан-демија корона вируса и онемогућила сеобу кошница у априлу и почетком маја.

- Ова година није добра за пчеле, ни претходне нису биле. По нестабилном, кишовитом времену пчеле поједу оно што накупе. Када је лепо време пчеле у кошници произведу од 300 до 400 грама меда дневно, али када не могу да изађу на пашу, када пада киша или захлади, оне троше своје залихе – објашњава Слободан Марковић из Војке, који је са својих 46 година млад у друштво пчелара. Његово пољопри-вредно газдинство и пчелињак уредно су регистровани. Обрадовала га је вест из Министарства пољопривреде и Ми-нистарства финансија да се у циљу уб-лажавања последица насталих услед болести КОВИД-19 пољопривредним

газдинствима уплаћује једнократна помоћ. За пчеларе то је 800 динара по кошници, максимало 20.000 по до-маћинству. Помоћ се, на основу стања у Регистру пољопривредних газдин-става на дан 16.априла ове године, исплаћује без подношења посебног захтева.

- Свака помоћ је добродошла. У пче-ларству, без субвенција, тешко је ост-

варити зараду. Пчеларством се бавим пет година, желео сам да почнем и ра-није али имао сам више обавеза у Војс-ци Србије, где сам и данас запослен. Мислио сам, скроз аматерски, да имам само неколико кошница, али тај хоби ме потпуно ангажовао. – каже

Слободан, који тренутно има 74 кошнице и очекује уплату најављене државне помоћи.

- Размишљам да купим мобилни контејнер, јер, овако, када их не се-лим веома мало имамо меда. Прошле године сам све укупно имао само 160 килограма. Видећемо како ће бити ове године.

Осим пчелара, помоћ добијају и пољопривредна газдинства која се баве гајењем воћа и поврћа у заво-реном простору (25 динара по ква-дратном метру уписане површине), по грлу краве се добија 3.000 динара а по грлу овцде или козе 500 динара. Помоћ се реализује преко Министар-ства пољопривреде, водопривреде и шумарства и Министарства финансија.

Б. Родић

У три средње школе на територији Oпштине Стара Пазова може да

се упише 350 ученика, а поред тога Школа за основно и средње образо-вање „Антон Скала“ у којој се образују деца са сметњама у развоју, уписаће по шесторо бравара и ручних ткача. Поред општег типа у Гимназији „Бран-ка Радичевић“, будући средњошколци се могу определити и за економског и правно-пословног техничара, финан-сијског и пословног администратора и трговца у Економско-трговинској шко-ли „Вук Караџић“.

Техничка школа у Старој Пазови уписаће будуће машинске технича-ре за компјутерско конструисање, механичаре грејне и расхладне технике , техничаре за компјутер-ско конструисање ЦНЦ машина и механичаре моторних возила, смер који функционише по моделу дуал-ног система образовања. Будућим средњошколцима на располагању и смерови - техничар за графичку припрему и један од најпопулар-нијих последњих година, техничари друмског саобраћаја.

Упис деце у први разред основних школа заказује се електронски на пор-талу еУправа и траје до 10.јула. Пре-дуслов за упис је обављен лекарски преглед. Ове године није потребно да родитељи доносе документа при-ликом уписа јер ће сви подаци бити прибављени по службеној дужности електорнским путем, осим лекарског уверења.

Oсновне школе на подручју старо-пазовачке општине, због пандемије ко-рона вируса, ове године не набављају уџбенике, односно не посредују око куповине уџбеника као претходних го-дина. Родитељи основаца књиге могу да купе путем интернета, у књижарама и издавачким кућама.

Без обзира на који начин родитељи купују књиге, цене су идентичне код свих понуђача, јер се узимају из ката-лога издавачких кућа. Цене комплета уџбеника се крећу од 6.000 до 17.000 динара.

Родитељи могу поручити комплет уџбеника, али и само књиге и радне листове које ученику недостају. Како је најављено, од следеће школске го-дине биће промењени уџбеници за трећи и седми разред и ту не постоји могућност наслеђивања уџбеника, док се за други и шести разред могу иско-ристити постојећи.

Сви прваци ће, као и претходних неколико година, добити бесплатне уџ-бенике које обезбеђује Општина Стара Пазова. Бесплатне уџбенике добиће и

свако треће и наредно дете у породи-ци, као и деца из социјално угрожених породица.

Прецизне податке о социјалном стању Центар за социјални рад је ура-дио за 1.600 ученика из четири основне школе са територије старопазовачке Општине. У оквиру пројекта ''Социјал-ни радник у школи'' који је спровео Центар за социјални рад у Старој Па-зови под покровитељством Општине Стара Пазова урађено је истраживање о породичним, економским и стамбе-ним условима живота ђака. Истражи-вање је показало да ученици у највећем проценту живе у потпуним породицама, у око 80 посто породица запослени су и отац и мајка, а чак 75 посто породица су власници или сувласници некретнина у којима живе.

У случају проблема у породици, према овом истраживању, више од по-ловине испитаних родитеља обратило би се социјалном раднику у школи, док би у Центар за социјални рад дошло свега 4 посто испитаних родитеља, показало је ово истраживање. Б.Р.

ПРВАЦИ СЕ ЗА УПИС ПРИЈАВЉУЈУ ЕЛЕКТРОНСКИ, СРЕДЊОШКОЛЦЕ ОЧЕКУЈЕ 350 СЛОБОДНИХ МЕСТА

Упис у основне и средње школе

Упис у школе

ЈЕДНОКРАТНА ПОМОЋ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ ОБУХВАТА И ПОМОЋ ПЧЕЛАРИМА

Тешка година за пчеларе

Слободан Марковић

Заинтересовани читаоци, који су не-стрпљиво чекали да са радом почну

библиотеке, сада у Старој а ускоро и у Но-вој Пазови књигама се могу приближити и на тезгама у центру града. „Отворена књига“ је добар опис за начин дружења с књигом и људима али и назив издавач-ке куће коју већ 30 година води Душан Милановић.

- Дружим се с људима на разним тр-говима широм Србије и видим да нема места бојазни да ће књига нестати. Људи воле и да читају и да купују књиге. Када би се медији мало више бавили књигом, било би и веће интересовање – каже овај искусни издавач и додаје да сања дан када ће информативне емисије почиња-ти најавом нове књиге.

За кратко време неколико Старопа-зовчана се зауставило на штанду на Тргу др Зорана Ђинђића где у сарадњи са Биб-

лиотеком „Доситеј Обрадовић“ продајну изложбу организује „Отворена књига“. Од 15. до 28. јуна исту прилику ће имати и Новопазовчани.

Б.Р.

На теренима Школе фудбала «Војво-дина» у Старим Бановцима офор-

мљен је први женски фудбалски клуб на територији општине Стара Пазова. Девојчице узраста од 7 до 14 година најпопуларнијем спорту на планети учи лиценцирани тренер Анђела Ри-зановић. Има 24 године а заинтере-совала се за фудбал још као девојчица, имала је шест година када је заволела овај спорт:

- Моја улица је била мушка улица и сви су играли фудбал а ја сам стајала по страни и гледала. Девојчица и фуд-бал, то некако не иде, али ја сам прво почела да им додајем лопте са стране, а онда сам кренула и да играм са њима. – рекла је Анђела за РТВ Стара Пазова. Од тог, играња са другарима из улице, кренуло је и тренирање.

- Најбољи друг ме је учио како да шутнем лопту и како да предриблам неког – сећа се Анђела.

Заједно са Анђелом девојчице тре-нира и лиценцирани тренер Предраг Предојевић.

- Циљ је да за две године формира-мо сениорску екипу, што у овом спорту значи да ће девојчице имати 15 година. Очекујемо да ћемо имати гро играчица из наше општине - каже Предојевић.

Тренинзи се одржавају уторком, четвртком и суботом од 19 до 20.30 ча-сова на теренима Школе фудбала «Вој-водина» у Старим Бановцима. Женски фудбалски клуб се зове «Праве даме».

Првом тренингу бановачких фуд-балерки присуствовао је и селектор женске фудбалске репрезентације до 17 година Драгиша Зечевић.

- Све је више девојчица које трени-рају фудбал, иако је то у Србији до пре 10 година било незамисливо. Сада је овај спорт доступан свима и у Србији има 60 фудбалских клубова, који имају селекције до 15 година а расте и број сениорских клубова. – рекао је Зече-вић.

Начелник Одељења за спорт Оп-штине Стара Пазова Велибор Катић истакао је да локална самоуправа под-ржава развој женског фудбала.

- Већ на првом тренингу има доста заинтересованих и надам се да ће се у наредном приоду број и повећавати. Имаће сигурно пуну подршку општи-не – подвукао је Катић.

Фудбалски клуб „Прве даме“ пози-ва све заинтересоване девојчице да приступе тренинзима и буду чланови Женског фудбалског клуба у Старим Бановцима. Б.Родић

МАЛА ПРОДАЈНА ИЗЛОЖБА КЊИГА НА ТРГУ У СТАРОЈ И НОВОЈ ПАЗОВИ

Отворена књига

Душан Милановић

Даме тренирају фудбал

У СТАРИМ БАНОВЦИМА ОСНОВАН ПРВИ ЖЕНСКИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ У СТАРОПАЗОВАЧКОЈ ОПШТИНИ

Фудбалски клуб „Прве даме“

Среда, 10. јун 2020. 13

Традиционална манифестација “Сремска куленијада” која при-

влачи велики број посетилаца из Срема и околине, ове године биће одржана у суботу, 27. јуна, најављено је у Туристичкој организацији општи-не Шид. Иначе, до сада је “Куленијада” била организована почетком јуна, али је ове године због проглашене епи-демије датум је одложен за последњу јунску суботу.

Манифестацију која окупља нај-боље произвођаче кулена сваке годи-

не посети преко 4.000 људи који обиђу велики број тезги постављених целом дужином ердевичког парка, а поносни излагачи у прилици су да посетиоцима понуде различите специјалитете као што су: кулен, шунка, кобасице, раз-не врста вина, сиреви, мед, колачи и друге ђаконије. Поред такмичарског дела за најбољи кулен у природном и вештачком омотачу и за најбоље вино, посетиоци ће бити у прилици да ужи-вају и у богатом културно уметничком програму. С. М.

У сали СО Шид у четвртак је одржан трећи, завршни, коордицинациони

састанак са корисницима јавне својине општине Шид у склопу пројекта „Имови-на локалне самоуправе –важна карика локалног економског развоја-Фаза 3“. Састанак су водили Ромко Папуга, коор-динатор радног тима пројекта и заменик секретара Скупштине општине Шид и Пе-тар Дамјановић, саветник за имовинско-правне послове.

Циљ пројекта је подстицање локалног економског развоја и унапређење пру-жања јавних услуга грађанима и бизнис сектору успостављањем ефикаснијег уп-рављања општинском имовином. Током трајања пројекта извршен је унос 2.971

објекта и 355 грађевинског земљишта који се воде код корисника јавне својине општине Шид, укупно 3.306 ставки је пре-нето у Републичку дирекцију за имовину. Пројекат је реализован у склопу програ-ма EXCANGE 5, који финансира Европска

унија а спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина. Носилац пројекта је општина Бе-очин, а партнери су општина Шид и Центар за равномерни регионални развој. С. М.

На музичком такмичењу “Ср-бија у ритму Европе” које ће

ове године бити одржано у Врању, учестоваће деца из двадесет три града широм Србије. Међу њима су и такмичари из Шида. Попу-ларну евровизијску песму “Солди” отпеваће Никола Китић уз сценско извођење плесне групе коју чине Андреа Брчкаловић, Јована Миљко-вић и Теодора Медић.

Пријем за талентоване музич-ке наде приређен је у кабинету општине Шид. Заменик председника општине Зоран Семеновић разговарао

је са такмичаркама,пожелео им успех и нагалсио да ће њихов наступ подржа-

ти општина Шид. Чланице плес-не групе даће свој максимум и позивају своје суграђане да их подрже путем смс порука током директног преноса на Првој српској телевизији. Тачан датум одржавања такмичења још није објављен.

“Србија у ритму Европе” је највећа дечја манифестација у Србији, чији је циљ неговање културе и језика земаља Евро-па, али и принципа права детета.

Такмичење је подржано од стране амба-сада земаља Европске уније. С. М.

Радови у малој сали у Адешевцима, која се налази у склопу Дома кул-

туре, приводе се крају. После поста-вљања плочица у току је завршна фаза радова - кречење просторија, а у плану

је и обнова комплетне кухиње набав-ком нове беле технике. Радове финан-сира Месна заједница Адашевци уз подршку Општине Шид.

С. М.

(Пројекат „Да село и град буду једно“ суфинансира се из буџета Општине Шид. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства)

ТАКМИЧЕЊЕ ЗА НАЈБОЉИ КУЛЕН

“Сремска куленијада” 27. јуна

Приводе се крају радови у сали

Реновирање сале у Адашевцима

Састанак са корисницима општинске имовине

Састанак у сали СО Шид

“СРБИЈА У РИТМУ ЕВРОПЕ”

Подршка младим талентима

Пријем у општинском кабинету

Радови на гасификацији општине Пећинци почели су ових дана у

Сибачу. У оквиру пројекта који финан-сира ЈП Србијагас на основу уговора потписаног са пећиначком локал-ном самоуправом у августу прошле године, вредног 6,1 милион евра, у наредне три године биће изграђено 119 километара гасовода у 11 насеља пећиначке општине у којима још увек не постоји гасна мрежа.

По речима заменика директора ЈКП „Путеви општине Пећинци“ Милана Степановића, након Сибача радови ће бити настављени у Сремским Ми-хаљевцима, а потом у Карловчићу.

- Редослед заправо и није пресудан, јер ће тек након завршетка изградње и тестирања целе гасне мреже гасовод бити стављен у функцију, тако да ће гас као енергент истовремено постати

доступан у свих 11 насеља, а гасна мре-жа биће доведена до сваког домаћин-ства и сваког привредног субјекта, изјавио је Степановић и нагласио да је ово тренутно највећа капитална ин-вестиција у пећиначкој општини, која ће значајно унапредити енергетску ефикасност у домаћинствима и услове за развој индустријске производње, док ће истовремено бити и значајан искорак у очувању животне средине.

У истом периоду требало би да буде у потпуности завршена и гасна мрежа у Пећинцима, Шимановцима, Прхову и Суботишту. У ова четири насеља гаси-фикација је започета још 2008. године, али никада није приведена крају, тако да ће у року од три године гас постати доступан свим грађанима пећиначке општине.

С. Н.

домаћинства

Степановић обилази радове

Скоро свака десета особа на свету оболи од покварене хране, а око

420.000 људи годишње изгуби живот од последица конзумације, подаци су Светске здравствене организације. Како би се скренула пажња на овај проблем и све веће изазове јачања система безбедности хране, у свету је по други пут обележен Светски дан безбедности хране.

Обележавање је установљено 7. јуна прошле године, на иницијативу Организације за храну и пољопривре-ду Уједињених нација (ФАО) и Светске здравствене организације. Тим по-водом у Србији НАЛЕД у сарадњи са УСАИД-овим Пројектом сарадње за економски развој жели да допринесе јачању свести јавности о контроли и безбедности хране и усаглашавању регулаторног оквира у овој области са високим стандардима Европске Уније, како би се очували и интереси потро-шача и произвођача.

Светски дан безбедности хране под мотом „Безбедна храна“, задатак сва-ког од нас подсећа нас још једном да је безбедност хране ланац који укључују произвођача, прерађи-вача, дистрибутера и потрошача који препознаје и вреднује поудан производ и произвођача или про-давца. У процесу очувања здравља становништва, важну улогу имају и сами потрошачи и њихова способ-ност да разликују рокове употребе назначене на паковању и квалитет и безбедност производа.

- Трећина произведене хране на глобалном нивоу се баци, а процена је да је у 10 до 15 одсто случајева уз-рок томе начин декларисања „најбоље употребити до“. Ова роба није нужно покварена као што је случај са оном на којој стоји ознака „употребити до“, већ само почиње да губи на квалитету. За разлику од меса и млечних производа који се не смеју конзумирати након оз-наченог датума, храну попут пиринча, тестенина и кекса могуће је, уз одређе-не услове и даље користити у исхрани и након одређеног рока. Због тога НА-ЛЕД дуже време предлаже да се закон-ски уреди донирање хране како би она отишла у хуманитарне сврхе уместо на отпад. Оно што би додатно олакшало процес донација хране јесте и осло-бађање компанија од плаћања ПДВ-а на ову робу, које због високих трошкова

често одустају од акције – каже Тиса Чаушевић, координаторка Савеза за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у.

Важан услов за стварање бољег окружења за пласман безбедне хране остаје процес дигитализације, у коме нове технологије треба да допринесу препознавању опасности у свакој од фаза производње хране и процени њихове штетности по здравље.

До сад су нови алати обезбедили транспарентнији и ефикаснији надзор, путем платформе е-Инспектор, а у пла-ну је и развој е-Аграра. Овај софтвер за пољопривредне произвођаче допри-неће ефикаснијој обради захтева за подстицаје у области пољопривреде, као и контроли усклађености са вете-ринарским, фитосанитарним и стан-дардима заштите животне средине.

СН

Да ли гледамо какву храну једемо?

По други пут обележен Светски дан безбедности хране

Среда, 10. јун 2020.14

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

Лепо време током овог марта и априла ове године обећавало је

топло и сунчано пролеће. Међутим, ствари су се убрзо промениле, па су у последњих месец дана температуре пале испод просека за ово доба го-дине, киша недељама не престаје да пада, а у неким крајевима дошло је и до појаве града.

И док киша, под условом да са собом не доноси и лед, углавном погодује ратарима, неки пољопривредни произвођачи упали су у велике проблеме, а на посебном удару неповољних временских прилика налазе се пчелари.

Председник сремскомитровачког Друштва пчелара „Јован Живановић“, Томислав Костић каже да ће пчелари ове године имати велике проблеме.

– Ова година је почела катастрофал-но, почевши од пандемије корона ви-руса, поготово када је реч о старијим колегама које нису могле да обилазе своје пчелињаке. Пролеће је било колико-толико добро. Пчеле су се мо-гле развити, макар код нас млађих, који смо могли да одрадимо своје по-слове на пчелињаку. Када је ванредно стање прошло, могли смо редовно да обилазимо пчелињаке, али временски услови више нису одговарали Багре-му, који се ове године није показао најбоље. Раније сам, на пример, врцао од 15 до 20 килограма по кошници и било ме је срамота када имам испод 10

килограма, а сада врцам од седам до осам килограма, што је и добро, с об-зиром да људи врцају само неколико килограма по кошници – прича Томис-лав Костић и додаје:

– Сада, када киша сваки дан пада, пчелари не могу ни да испланирају своје радове. Идеш на пчелињак, па ако видиш кишу не радиш, ако стане почнеш да радиш. Тако да, временски услови нам тотално не иду на руку. Ипак, иако је багрем заказао, за сада имамо липу и сунцокрет, па се сви још увек надамо да година није пропала. Ми пчелари кажемо да је то тек прво

полувреме и да ништа још није гото-во, али светло на крају тунела се још увек не види, јер прогностичари још увек не најављују лепше време – ре-као је Томислав Костић. Како каже, у последње три године приноси меда су све лошији и потребно је уложити много више труда, енергије и новца него раније.

– Све се своди на то да морате имати јаку пчелињу заједницу и пуно плодиште око ње. Просечна заједница, када је лоша паша као ове године, не може да донесе ниш-та, и може само да се прехрани. Ми пчелари то не осетимо, и ако човек има само просечне заједнице, он на-жалост има само трошкове, што се одражава и на следећу годину – ис-тиче Костић.

Према његовим речима, у овак-вим условима неопходна је прихра-

на пчела шећерним сирупом, како би пчеле преживеле.

– Свака заједница дневно потроши од 500 до 700 грама меда за своју ис-храну. Када је време нормално, она то намири из природе, пчеларима остане још пар стотина грама и то није про-блем. Али када пчела не може да ради, као сада, ми то морамо да надокнади-мо прихраном. Нажалост, то је велики трошак и велики посао, али смо при-морани на то – каже Томислав Костић.

Он још истиче да су државну помоћ у ванредној ситуацији добили

углавном пчелари старији од 70 го-дина, који нису могли да обилазе пчелињаке, а она је износила 800 динара по кошници.

– То је мало у односу на то колико су они изгубили и пчела, али и живаца, јер нису могли да обилазе пчелињаке. Невезано за то, редовне субвенције које сада добијамо, ипак, имају неке

своје предности, јер се сада водимо као пчелари, и нисмо под категоријом „остали“, што нам омогућава, на при-мер, да узмемо кредит, на основу броја кошница. Ипак, осети се помак, па се надамо да ће се ситуација про-менити на боље у наредном периоду – закључује Костић.

Н. Милошевић

ТОМИСЛАВ КОСТИЋ, ПРЕДСЕДНИК МИТРОВАЧКОГ ДРУШТВА ПЧЕЛАРА

Лоше време и корона смањили принос медаСвака заједница дневно потроши од 500 до 700 грама меда за своју исхрану. Када је време нормално, она то намири из природе, пчеларима остане још пар стотина грама и то није проблем. Али када пчела не може да ради, као сада, ми то морамо да надокнадимо прихраном, каже Томислав Костић

Томислав Костић у свом пчелињаку

И ове суботе, у редовном термину у раним јутарњим сатима, акти-

висти ОО СНС Беочин на челу са пред-седником Општинског одбора Митром Милинковићем на градској пијаци у Беочину поставили су инфо пулт.

Том приликом дељен је страначки материјал и разговарано са бројним грађанима који су прилазили штан-ду и изразили своје опредељење и подршку Српској напредној странци и њеном председнику Александру Вучићу.

Председник ОО СНС Беочин Митар Милинковић и присутни функционери у разговору са грађанима истакли су пројекте који се спроводе на терито-рији општине Беочин, као и оне који ће бити реализовани у наредном пе-риоду, а чије је извршење на неко вре-ме одложила ситуација са пандемијом корона вируса.

-Редовним одржавањем инфор-мативног пулта у све бољој смо ко-муникацији са нашим суграђанима. Пратимо њихове потребе и захтеве и трудимо се да им изађемо у сусрет тако што ћемо их реализовати у што краћем времену. На тај начин решава-мо њихове проблеме, а побољшава-мо и резултате рада како Општинског одбора СНС Беочин, тако и Српске

напредне странке у целини - истакао је председник Милинковић и додао да ће Општински одбор СНС Беочин у на-

редном периоду одржавати редовне штандове и у свим месним заједницама општине Беочин.

На састанку Месног одбора Српске напредне странке Беочин град 2

анализиране су реализоване актив-ности у претходном периоду и на-прављен је план активности за пред-стојећи период предизборне кампање. Састанком је председавао потпредсед-ник Општинског одбора СНС Беочин Зоран Стокућа, који је уједно и члан овог Месног одбора.

О значају добре организације у пре-дизборној кампањи, али и на дан самих избора, присутнима су говорили Ми-хајло Божић, председник омладине

Општинског одбора Српске напредне странке Беочин и Владимир Михић, члан Општинског одбора СНС. Прису-тни чланови Месног одбора сложни су у констатацији да ће кампања пружити могућност да се још једном грађанима представи програм и политика Српске напредне странке на челу са председ-ником Александром Вучићем.

-Грађанима ћемо представити да је Српска напредна странка једина опција за нормалну, просперитетну и европску Србију - закључак је са овог састанка.

ОДРЖАН САСТАНАК МО СНС БЕОЧИН ГРАД 2

План активности за кампању

Састанак МО СНС Беочин град 2

ИНФО ПУЛТ НА ГРАДСКОЈ ПИЈАЦИ У БЕОЧИНУ

Све боља комуникација са суграђанима

Председник Митар Милинковић на инфо пулту

Председник ОО СНС Беочин Митар Милинковић и присутни функционери у разговору са грађанима истакли су пројекте који се спроводе на територији општине Беочин, као и оне који ће бити реализовани у наредном периоду, а чије је извршење на неко време одложила ситуација са пандемијом корона вируса

Среда, 10. јун 2020. 15

Један од пет циљева изборне листе „Александар Вучић – За

нашу децу“ јесу и даља улагања у развој туризма на подручју Сремске Митровице. Овај циљ обухвата пет пројеката, о чему је нешто више испред Градског одбора Српске напредне стран-ке рекао Александар Алим-пић, на конференцији за медије одржаној у суботу, 6. јуна.

– Имам привилегију да пред-ставим развој туризма у нашем граду у наредне четири године. Неколико је битних ствари које треба напоменути, а тичу се развоја туризма, а то је да ћемо у наредном периоду радити на привлачењу инвестиција за из-градњу још више хотела. У том смислу предвиђена је, што је већ започето, изградња Хоте-ла Лежимир, затим, изградња новог туристичког комплекса у околини Дивоша – рекао је Алимпић, и најавио наставак рада на развоју Хотела Срем у оквиру Казнено-поправног завода, чији је управник.

– Наставићe се са изградњом спа-центра, трудићу се да у оквиру хипо-дрома изградим још садржаја који ће наш град учинити туристички привлачнијим. Такође, покушаћемо да развијемо сеоски туризам у свим могућим облицима, како бисмо на тај начин поспешили останак наших људи у сеоским домаћинствима – изјавио

је Александар Алимпић и додао да ће кружне токове у граду у наредном пе-риоду красити статуе римских импера-тора рођених у античком Сирмијуму.

Када је реч о Фрушкогорју, он је најавио и изградњу бициклистичке стазе дужине 28 километара, која ће се протезати од Сремске Митровице, преко Манђелоса и Манђелошког језе-ра и Великих Радинаца.

Н. М.

Поред свакодневног разговора са грађанима, као и пријема у редов-

ном термину сваке последње среде у месецу, председник Општине Беочин, Митар Милинковић је сагледавајући проблеме и потребе грађана колекти-вног становања, станара зграда, објека-та са већим бројем станова и њиховог организовања у скупштинама станара, ових дана у два наврата разговарао са представницима скупштина станара, њиховим професионалним управни-цима, управницима из редова станара или њиховим представницима.

Увидевши проблем да су зграде, објекти у Беочину са већим бројем ста-нова све старије од 30 па до 50 и више

година са великим проблемима, пред-седник Општине заложио се да се њи-ховим станарима интервентно помог-не и да та помоћ у наредном периоду буде редовна и зацртана средствима буџета Општине. Тако се на одржа-ним састанцима, за које је показано велико интересовање и добар одзив, у директним разговорима дошло до конкретних сазнања који су то про-блеми са којима се станари сусрећу. Највећи број проблема односио се на дотрајале кровове и олуке зграда, као и велике проблеме становника обје-ката са равним крововима. Проблеми који су истакнути били су и проблеми одржавања и коришћења заједнич-

ких просторија, обавеза које треба да подједнако испуњавају сви па и фир-ме у стамбено пословним објектима, неодговорно понашање према зајед-ничкој имовини и друге теме везане за зелене површине, кућне љубимце и слично.

Захваливши се председнику на раз-умевању и свакој врсти помоћи која буде пружена, присутни су истакли да се никада нити једана општинска власт нити иједан председник Општине није тако одговорно понео и показао инте-ресовање и искрену жељу за помоћ у било ком смислу као сада председник Митар Милинковић.

С. М.

Улагање у образовање jeдан је од приоритета будућег

развоја Сремске Митровице, рекла је Светлана Миловановић представљајући програм изборне листе СНС-а за локалне избо-ре. Она је истакла да је локал-на самоуправа за две године саградила две школе, једну у Мачванској Митровици, и другу у Сремској Митровици, напоменувши да ће и у будућ-ности акценат бити стављен на унапређење образовног система.

- Ми смо успели да за три године саградимо две основне школе, ОШ у Мачванској Митро-вици ‘Добросав Радосављевић Народ’ и ОШ ‘Јован Поповић’ у Сремској Митровици јер нам је образовање деце најважније. Образо-вана деца су стуб сваког друштва. Да-нашње генерације прате нове техно-логије што се показало и за време кри-зе изазване корона вирусом у свету, и у Србији, када су деца имала наставу он лајн што им је било сасвим природ-но. Сада смо ми ти који треба да прате корак у том њиховом развоју. Оваква он лајн настава може да се бар дели-мично спроводи када се деца врате у школе, а да би се то спровело потреб-но је да њихове школе буду савремено и модерно опремљене, нагласила је Миловановић и додала: - Циљ нам је да створимо све боље услове за рад и то од оних најмлађих наших суграђана и затсмо врло поносни, на нови обје-кат Вртића ‘Чуперак’ у Лаћарку, као и на реконструкцију старог објекта. Ова два објекта ће бити повезана и подми-риће потребе деце у Лаћарку. Надам да ће наши малишани у Лаћарку већ на јесен бити у новом објекту, односно у овом реновираном.

Основна школа „Јован Поповић” је, како је речено, школа будућности, нај-савременији објекат у региону.

- Од септембра, ђаци се сести у нове учионице, ући у нову школу. Урадиће-мо и реконструкцију фискултурне сале, тако да ће наша деца имати потпуно једну савремену школу. За унутрашње сређивање школе консултовали смо се и са учитељима, и са професорима ове школе јер они су ти који најбоље знају шта је потребно њима и нашој деци како би постизали што боље резулта-те, рекла је Миловановић и додала да ће реконструкција бити спроведена и на “Прехрамбено-шумарској и хе-мијској школи”. - Ова школа се налази у самом центру града и простире се на скоро 10.000 квадратних метара, а то је заиста површински највећа школа у Митровици. Саграђена је давне 1963. године и до данас чека на комплетну реконструкцију. Она ће подразуме-вати обнову унутрашњих просторија, крова, фасаде школе и старог, и новог

дела школе, срећивање фискултурне сале коју користе и остала наша деца која тренирају у градским спортским клубовима.

Улагање у образовање биће при-метно и у свери високог школства. У том смислу, Миловановић је најавила радове на изградњи Информационо-технолошког центра на месту бившег Дома Војске Србије. Центар ће бити оп-ремљен свим пратећим учионицама и мултифункционалном салом.

-Циљ нам је да нашу омладину задр-жимо у нашем граду, а са друге стране и да привучемо остале младе да дођу у наш град. Битно нам опремање свих школа, оне морају да буду модерне, савремене, дигитализоване јер тако једино пратимо развој наше деце, ми морамо ићи у корак са њима. Не ми-слим само на градске школе, него и на подручна одељења основних школа. Направити их да буду школе за понос, то је наш циљ, закључила је Светлана Миловановић. С. Н.

Поводом проглашења изборне листе за локалне изборе у Срем-

ској Митровици, представници Групе грађана Митровачка алтернатива – Покрет слободних грађана – Др Миро-слав Кендришић, одржали су прошлог уторка конференцију за медије.

Том приликом, носилац листе, др Мирослав Кендришић, представио је јавности планове и циљеве за које би се ова група грађана залагала у будућ-ности.

– На листи се налазе наши суграђа-ни, који су вољни да своје знање и љубав уложе у то да Митровица буде просперитетнија у наредном периоду. Наш план развоја града састоји се од 20 тачака, и, уколико нас суграђани подрже, надамо се да ће њихова реа-лизација бити успешна – истакао је др Кендришић и образложио:

– Оно што је најбитније, то је да буџет града буде транспарентан, што значи да сви грађани имају увид у то како се троше буџетска средства Града Срем-ска Митровица. Такође, врло је битно да будемо упознати и са буџетом свих јавних предузећа. Ми ћемо се залагати и за отварање нових радних места, за

запошљавање младих, стручних људи. Залаћемо се да запошљавање не буде по партијској припадности, него по стручности, односно, да директори јавних предузећа и установа не буду партијски људи – рекао је др Миро-слав Кендришић.

Поред поменутог, план развоја Гру-пе грађана Митровачка алтернатива обухвата и наткривање и уређење градске пијаце, као и уређење архео-лошких локација у центру града у циљу урбанизације тог дела града и побољ-шања туристичке понуде.

Такође, др Кендришић је истакао да је потребно смањити цене грејања и других комуналних услуга у граду, као и довршити изградњу канализационе мреже у Лаћарку. У плану је и децен-трализација власти и формирање две нове општине, Лаћарак и Мачва, а, из-међу осталог, било је приче и о увођењу бесплатног јавног превоза за пензионе-ре и ученике, озелењавању града, као и о изградњи спортске хале у Мачви и изградњи више бициклистичких стаза у граду. Поред тога, најављена су и већа улагања у области здравствене и со-цијалне заштите. Н. М.

ГРУПА ГРАЂАНА „МИТРОВАЧКА АЛТЕРНАТИВА“ ПРЕДАЛА ИЗБОРНУ ЛИСТУ

План развоја у 20 тачакаСа конференције

ЗА НОВИНАРЕ У ГРАДСКОМ ОДБОРУ СНС

Пет пројеката за развој туризма

Александар Алимпић

РАЗГОВАРАО СА ПРЕДСТАВНИЦИМА СКУПШТИНА СТАНАРА

Обећана помоћ из општинског буџета

Председник Митар Милинковић у раговору са представницима скупштина станара

СНС ВЕЗАН ЗА ОБРАЗОВАЊЕ

Будућност је у образовању

Светлана Миловановић

Среда, 10. јун 2020.16

Протекле године у Бачинцима ра-дило се много и зваршени су неки

послови који су променили изглед центра села. Пре свега реновиране су мала и велика сала Дома културе, где је промењена столарија, окречен енте-ријер, постављена лед светла, урађена нова фасада са изолацијом и лимарски радови. Такође, урађена и фасада згра-де Месне заједнице, а како каже пред-седник Савета МЗ Ђорђе Стевић, на-кон што је завршено ванредно стање, сада се настављају радови планирани за ову годину.

- Преостало нам је још да заврши-мо неке ситне послове у малој сали Дома културе, где треба да дозидамо и проширимо тоалете, јер нису мењани сигурно 30 година. Након што то завр-шимо, обе сале моћи ће да служе на-шим мештанима за њихове активности и потребе. Такође, на иницијативу мештана урадили смо уз њихову помоћ стазу која повезује Палилу и Гачић шор, очистили смо депонију смећа и наси-пали атарске путеве. Поред тога поче-ли смо да правимо дечији парк који се налази између цркве и бетонског игра-лишта. Посадили смо саднице и поста-вили клупе, које нам је донирала поро-дица Деспотовић, Мира и Станимир, а у плану нам је да ту направимо прос-тор са тобоганом и љуљашкама где ће моћи да се играју наши најмлађи. Зе-лене површине у селу и на гробљу се редовно косе, хигијена се беспрекор-но одржава, а локална самоуправа је из програма јавних радова Бачинцима обезбедила два радника за те послове – каже председник Савета МЗ Бачинци Ђорђе Стевић.

У плану за ову годину је настављање уређивања атарских путева, а ускоро ће бити насут и главни пут према малој цркви, у чему ће Месној заједници по-моћи власник фирме “Superior Foods”. Током лета почеће и реновирање спо-

меника палим борцима у центру села, где ће бити стављене бехатон плоче и замењене клупе.

-Урадићемо са бехатон коцкама и комплетну стазу испред зграде Месне

заједнице, од киоска па скроз до сале Дома културе, дужине око 50 метара. Епидемија нас је зауставила у нашим плановима за асфалтирање улица, али свакако и то ћемо да урадимо ове грађевинске сезоне – каже о пред-стојећим плановима председник Сте-вић.

Захваљујући донацији мештанке др Мире Угринчић, која живи и ради у Новом Саду, на сеоском гробљу недав-но је постављена нова чесма.

- Та чесма и саднице дрвећа су само мали делић онога што је др Угринчић учинила за своје село. Увек је била ту за цркву, село и све мештане који су јој се обратили за помоћ и ми смо јој вео-ма захвални на томе - каже председник Савета МЗ Бачинци Ђорђе Стевић и до-даје да захвалност дугују и мештани-ну Велимиру Браци Стевићу, који је извео комплетне радове постављања чесме.

У овом селу је већ неколико година активно Културно уметничко друштво „Младост 2016“, чији је председник Раде Дојчинов. Према његовим ре-чима, у фолклорном ансамблу игра око 45 деце свих узраста, од малих до најстаријих 18-огодишњака, а долазе им и деца из суседних Кукујеваца.

-Пробе се одржавају у великој сали Дома културе два пута недељно. Недав-но смо након прекида због епидемије поново кренули са пробама, придржа-вајући се свих прописаних мера. Деца су једва дочекала да опет играју фолк-лор и да се друже, а кореограф нам је Ђорђе Лазић из Ердевика. Прошле године смо ушли у организацију ма-нифестације „Чувари традиције - ђе-рам“, која окупља дечија фолклорна

културно уметничка друштва, не само из Србије, него и из других држава, тако да преко њих имамо у плану раз-личита гостовања. Такође бићемо до-маћини фолклорним манифестација-ма, које ће бити одржане - за старији узраст 4. јула, а за млађи 5. септембра. Том приликом угостићемо фолклорне ансамбле из Крчедина, Вогња, Стејано-ваца, Грабовице, Путинаца, Кузмина и Баваништа. Имамо шумадијске, леско-вачке и сремачке ношње, а набавили смо их уз помоћ Општине Шид– каже председник КУД-а Раде Дојчинов.

Током протекле године бачинач-ки фолклораши имали су тридесетак наступа, гостовали су широм Србије, у Хрватској и Републици Српској, а у томе имају подршку родитеља деце која играју, као и локалне самоуправе која им обезбеди аутобус за превоз.

Осим Културно уметничког друштва, у Бачинцима активно раде још и уд-ружење жена, ловачко удружење и

фудбалски клуб. Захваљујући помоћи локалне самоуправе удружење жена је недавно добило две велике климе које ће бити постављене у велику салу Дома клутуре. Месна заједница пома-же рад ОФК “Бачинци” и прошле годи-не им је купила косачицу за траву и обезбедила средства за кречење, док им је Општина Шид поклонила фудбал-ске лопте.

Иначе, на ранчу Чесмин До у Ба-чинцима већ десет година за редом се одржава привредно-туристичка манифестација “Сремски ручак чобан-ски”. Током манифестације организује се такмичење за децу у пецању, пето-бој за жене и мушкарце и такмичење у кувању овчијег паприкаша. Посетиоци имају прилику да посете изложбу ова-ца, сувенира, штандове са ручним ра-довима, да дегустирају традиционал-на јела која су припремила удружења жена, као и да уживају у целодневном културно-уметничком програму који траје током целе манифестације. Осим те манифестације по којој је село нада-леко познато, ове године у плану је да се у Бачинцима по први пут 10. септем-бра одржи бициклистички Куп Србије.

- У Бачинцима имамо две фабрике „Big Bull“ и “Superior Foods” које запо-шљавају велики број радника, а оно што нам највише недостаје јесу неки садржаји за младе, чиме би их здржали да остану у селу. У дугорочним плано-вима имамо и изградњу канализације, пројекат за то већ постоји, тако да има-мо градске услове за живот – истиче председник Савета Месне заједнице Бачинци Ђорђе Стевић.

С. Михајловић фото М. Милеуснић

Нови изглед центра селаЕпидемија нас је зауставила у нашим плановима за асфалтирање улица, али свакако ћемо да то урадимо током ове грађевинске сезоне. Осим тога наставићемо насипање атарских путева, а урадићемо и комплетну стазу испред зграде Месне заједнице, од киоска до сале Дома културе, дужине око 50 метара – каже о предстојећим плановима председник Савета Месне заједнице Бачинци Ђорђе Стевић

(Пројекат „Да село и град буду једно“ суфинансира се из буџета Општине Шид. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства)

Место за будући дечији парк

Ђорђе Стевић, председник Савета

МЗ Бачинци

Нова фасада на згради Месне заједнице

Раде Дојчинов, председник КУД-а

„Младост 2016“

Изградња нове стазе (фото МЗ Бачинци) КУД„Младост 2016“, млађа група, (фото КУД)

Среда, 10. јун 2020. 17

Многи од нас су тек током епидемије корона вируса схватили колики је

значај здравствених радника у заштити здравља и живота становништва и коли-ко значи стабилан здравствени систем у овој или некој сличној ситуацији. Отуда није чудно што су лекарима и уопште здравственим радницима, грађани слали симболичне, али велике знакове подрш-ке попут аплауза у увече у 8 или паљења светла на прозорима... Многи од лекара су могли да се повуку да нашу оправдање, али је већина остала на својим местима и бринула за здравље својих пацијената.

Како су радиле , са чиме су се сусре-тале професионално и лично у то време, причају три лекарке - др Андријана Вуковић, из Опште болнице у Сремској Митровици, др Бојана Лазић и др Неда Дурмановић Шавија запослене у Дому здравља Сремска Митровица, односно у амбулантама у селима.

Оне поручују да најважније што су сачувани многи животи и што је број заражених код нас био мањи него у другим ре-гионима...

Докторку Андрија-на Вуковић епиде-мија је затекла на пе-дијатрији Опште болни-це Сремска Митровица где иначе ради. Није се премишљала када је требало да буде део тима лекара одељена Корона центра, где су пацијенти са симптоми-ма новог вируса при-мани, где су лежали, где су им давали тера-пију, узимале налазе и уопште бринули о њима...

- Брзо смо се снашли у ситуацији око коронавируса. Србија је на време обезбедила заштитна средства - комбинезоне, маске, дезинфекциона средства којима смо имали па смо били заштићени у свом раду. Радили смо по-сао који је део нашег позива тако да нам је подршка грађана значила много. Они су показивали да цене што остајемо на послу због пацијената који су били жи-вотно угрожени, а ми смо ценили што су грађани остајали код куће и тако смањи-вали могућност заразе – коментарише др Андријана.

Осим здравствених услуга пацијенти-ма је била потребна и друга врста подрш-ке, јер су неки били преплашени када су долазили у Корона центар, бојали су се какви ће им бити налази, шта ће се са њима дешавати касније. Старији су били уплашени за своје унучиће, децу који су

кући живели у истим просторијама као и они., сећа се лекарка Вуковић, која та-кође има родитеље, али кад ради нема пуно времена да размишља о породици и неких другим приватним стварима.

- Радили смо у скафандерима због заштите, па се дешавало да прође пет -шест сати да се не обавља ни основне физолошке потребе, да се не размишља о себи. Знали смо због чега смо ту, да смо заштићени и да помажемо другима који је на одељењу. Уз драгоцену сарадњи са колегама специјалистима били смо тим у правом смислу речи и другачије се није могло – сматра др Андријана Вуковић .

За др Бојану Лазић, из Бешенова, која “држи” две амбуланте - у Бешенову и Великим Радинцима, рад у условима епидемије је велико искуство. Сећа се да је, када је кренула епидемија, стигла

препорука из Покрајине да се рад Дома здравља Сремска Митровица преуреди па је организовано девет пунктова, а један је била њена амбуланта у Великим Радинцима.

- Ту су долазили пацијенти из че-тири села – из Великих Радинаца, Бе-шенова, Шуљма и Гргуреваца. Поред короне ми смо имали и другу симпто-матологију: инфаркте, шлог, уринар-не инфекције и остале болести које корона није зауставила. Уз то људи су били улашени, звали су због понекад баналних ствари. али смо им давали савете. Били су то савети психолош-ке природе да се смире - прича др Бојана.

Болест не пита за време, а у време епидемије било је пације-ната који су имали инфаркт, сла-бост једне половине тела и слич-но. Збрињавани су. Пацијенти су звали телефоном, а лекари су на основу телефонске анамнезе од-лучивали да ли су за амбуланту или их треба проследити даље ка Респираторном центру,.

Слична ситуација је била и амбуланти др Неде Дурмановић Шавија. Њено радно место су амбуланте у Сремској Рачи и Бо-суту, но за време епидемије ко-роне била је премештена у Куз-мину, после је радила у Лаћарку у амбуланти која је примала па-цијенте из Мартинаца, Дивоша и Чалме и Лаћарка. Неки од њених старих пацијената су долазили код ње у Лаћарак.

- Имали смо пуно пацијенат у смени. Углавном сам радила пре подне, за то време смо имали између 50 до 90 па-цијената. Долазили су због различитих симптома, терапије, савета, али и хит-них стања. - каже др Неда Дурмановић Шавија.

Професионалност и пожртвовање су нормална ствар у раду лекара. Почетком епидемије супруг др Неде иначе здравствени радник који ради у Италији отпутовао је на посао, гра-ница је затворена, она је остала са ма-лим дететом Бринула о ћеркици, роди-тељима, посебно о оцу кардиолошком пацијенту, али то њени пацијенти нису осетили.

Текст : С.Ђаковић Фотографије: Сл.Никшић и приватни албум

Њих три у борби против короне Све три кажу да кад неко изабере

да ради оно то воли ништа није тешко. Њих три су свој позив лекара изабрале од детињства и нису се покајале. Роди-тељи др Андријане Вуковић су били против да студира медицину, мислили су да треба да одабере неки лакши по-зив, лепо женско занимање.

- Моја визија је одувек била да се бавим нечим хуманим и да будем на услузи људима и одабрала сам позив лекара којим се бавим - вели др Ву-ковић, а њена колегиница др Бојана Лазић додаје како је недавно наш-ла своју свеску из првог разреда са

саставом на тему „Шта ћу бити кад порастем“. Написала је да ће бити лекар и уз састав нацртала своју ординацију.

И др Неда Дурмановић Шавија је одувек хтела да буде лекар, полагала је пријемни и на медицини и ветерини, али је одабрала медицину и завршила је, а сада је на специјализацији опште медицине. Уз то ова лекарка дежура

два три пута недељно. Кад смо је пита-ли како се за све то организује одгово-рила је да боље функицонише кад има пуно обавеза.

Ништа није тешко

Др Андријана у скафандеруДр Бојана у својој ординацији

Др Неда са пацијентомДокторке Андријана Вуковић, Бојана Лазић и Неда Дурмановић Шавија

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Продајем сеоско домаћинство у Равњу на 20 ари плаца, цена повољна, договор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Продајем јутро и 3 фртаља земље, 100 метара од наплатне рампе на ауто путу у Кузмину. Тел:060/385-44-81

- Продајем спратну кћу у Лаћарку. Легализована, на плацу од 9 ари. Тел: 670-535, 064/516-1207

- Продајем 3 јутра земље. Потес Сегет. Гргуревци. Тел: 063/50-44-73

- Продајем кућу у Сремској Митрови-ци. Тел: 061/295-4822

- Продајем спратну кућу у насељу Орао 180м2 на 8 ари плаца цена 69.000 евра. Тел:065/32-11-255

- Продајем сеоско домаћинство у Ша-шинцима. Тел: 063/65-66-18

- Продајем спратну кућу 167м2 у Сремској Митровици Црвена чесма. Тел: 065/2000-484

- Продајем јутро земље на путу Рума Стејновцикод моста размене.ТЕЛ:064/261-2459

СТАНОВИ

- На продају једнособан стан 38м2 у насељу Матија Хуђи, 5. спрат, на-доградња. Комплетно намештен, климатизован, ТА пећ. Цена: 27.000е. Тел:062/842-74-75

- Издајем гарсоњеру у Водној улици. Тел: 065/541-03-83

СТАНОВИ

- Продајем једнособан стан 38м2 на 5 спрату у насељу Матије Хуђи, цена 26.000 евра. Тел: 063/32-12-55

- Продајем стан у улици Паланка 67м2 други спратлифт, цена 55.000 евра. Тел: 063/32-12-55

- Издајем намештен једнособан стан улица Стари шор. Тел: 063/204-282

-Купујем гарсоњеру или једнособан стан у Сремској Митровици центар града. Тел: 022/627-480

- Издајем дворишну гарсоњеру за једну особу Сремска Митровица.Тел:022/627-488 и 063/8-036-725

- Издајем намештену собу са кухињом и купатилом за једну или две особе. Сремака Митровица. Тел: 069/534-1879

- Издајем празан двособан стан у Сремској Митровици. Тел: 065/659-15-95

ВО ЗИ ЛА

- Купујем аутомобил до 2.000 евра стање небитно. Тел: 069/13-32-132

- На продају „Corsa“ 1.3 дизел, 2005. годиште. Регистрован до 11.03.2021. Тел: 064/187-48-56

РА ЗНО

- Продајем нов, неотпакован Велукс кровни прозор, 66x118. по повољној цени. Тел: 624-497

- Продајем полован зворнички цреп. Тел: 630-787

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Пензионерка тражи озбиљног чо-века од 65-70 година. Да не пије, не пуши, да је озбиљан и вредан и да има пензију. Заинтересовани нека дође на адресу Цицовић Добрила 149, Заса-вица 2.

- ОСБ Плоче за подашчавање од 296 дин м2, Ондулине Италијанске од 440 дин,Тегола Canadese. Превоз на адре-су купца. Тел.062-437-236- Продајем стару циглу 300 комада, 1000 динара. Тел: 063/509-491

- Продајем ТА пећ 4, Кирби усисивач, мини музичку линију, ТВ 32 инча, Јен-сен музичке кутије 150 w и двосед. Тел: 063/562 884

- Продајем очувану баштенску плетену гарнитуру - сто, двосед, две фотеље, трпезаријски сто /стакло/ и четири столице, два метална понтона 200цм x 50цм x 50цм дебљине 3мм, заштићени и офарбани. Тел: 066 / 942-11-17

- Продајем три јутра земље у Гргуре-вцима потес Сегет. Тел: 063/504-473

Среда, 10. јун 2020.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

WWW.SREMSKENOVINE.RS

MARKETING

022/610-496022/615-210

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

Среда, 10. јун 2020. 19

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska MitrovicaTel: 064/842-08-66Menadžer: 064/842-08-76Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

Јунски вашар у Руми одржан је након двомесечне паузе, након ванредног

стања и епидемије корона вируса. ра-довали су се и купци и продавци што су се поново вратили на старо место

добре трговине, са традицијом дугом 273 године. Поново се трговало сто-ком, механизацијом, радиле су шатре, као и тезге са робом широке потро-шње. Можда је на Вашаришту било

нешто мање света него иначе, али пре-ма финансијским показатељима које води Јавно предузеће „Комуналац“ у Руми, које је и организатор вашара, може се рећи да је јунски вашар био на приближном нивоу као и прошло-годишњи.

Зоран Шукунда из Инђије бави се производњом шарених вашарских бомбона и слаткиша. На румски вашар са супругом Драгицом долази од де-ведесетих, и корона је први пут била разлог зашто два месеца није посетио Руму.

- Редовно смо долазили да радимо на вашару. Могу рећи да је било тешко и досадно и једва смо дочекали да се поново одржи. Информацију о одржа-вању смо добили пар дана пред вашар, али смо успели да се припремимо, јер

смо и до сад радили на оним местима где је то било дозвољено.Били смо спремни, јер волимо румски вашар, чим долазимо овде од деведесетих, значи да је добар, каже Зоран, произ-вођач шарених бомбона из Инђије.

Зоран је, као и сви остали про-давци, од општинских и волонтера Црвеног крста добио заштитну оп-рему, маску и рукавице. То је једна од хигијенских мера која је спрове-дена на румском вашару, у складу са препорукама републичког Криз-ног штаба. Пред почетак вашара, дезинфиковано је цело румско Ва-шариште, а запослени у „Комуналцу

су дезинфиковали и сва возила која су улазила у продајни простор.

С обзиром на то да смо били у па-узи два месеца, да се није одржао ни априлски ни мајски вашар, одлуком Штаба за ванредне ситуације јунски вашар је започео и ситуација је так-ва да се на неки начин осети та пауза. Нема онолико људи на колико смо на-викли, што је на крају крајева и добро, јер знамо да су мере Кризног штаба на републичком нивоу такве да не би тре-бало да буде више од хиљаду људи на отвореном простору. Ми смо у складу са свим препорукама и одлукама Шта-ба за ванредне ситуације предузели мере како смо се договорили: вршимо дезинфекцију све три улазне рампе, свих возила која уђу, како возила тако и људи. Уз помоћ волонтера Црвеног крста и људи из Општине делили смо заштитна средства људима који долазе на вашар. Ја лично, од рођења живим у подручју града на којем се одиграва вашар и задовољан сам јер то је тради-ција дуга 273 године која је нажалост била прекинута неком вишом силом, али настављамо по старом, рекао је Драган Панић, директор Јавног пре-дузећа „Комуналац“ Рума.

С.Белотић

Радови на уређењу паркау центру ирига одмичу планираном дина-

миком. Рок за завршетак радова који су почели средином априла је 90 дана, кажу у Општини Ириг. Подсетимо, ради се о уређењу ентра Ирига, као делу пројекта „Михизовим стопама“, у част великог књижевника и сценаристе, Борислава Михајловића Михиза, који је потекао из Ирига. То је пројекат који треба да споји Михизову родну кућу са Српском читаоницом у Иригу у је-динствену културну целину, осликану цитатима великог књижевника. „Ми-хизовим стопама“ је ће се реализовати у оквиру великог пројекта „Нови Сад-европска престоница културе 2021“, у ком, осим Новог Сада, учествују општи-не Беочин, Сремски Карловци и Ириг. Реконструкцију парка финансирају

два министарства. Конкретно радове у парку суфинансира Министарство тр-говине, туризма и телекомуникација, док изградњу дечијег игралишта уну-тар парка суфинансира Министарство без портфеља Славице Ђукић Дејано-вић за демографију.

- Радови су увелико у току, сачекали смо мало са ситуацијом условљеном корона вирусом. Убеђен сам да ћемо радове привести крају у најкраћем могућем року и да ће центар Ирига добити репрезентативан изглед у ок-виру великог пројекта „Михизовим стопама“, од Михизове куће до читао-нице. Мислим да ће то бити лепо ме-сто за окупљање свих нас, рекао је Миодраг Бебић, заменик председника Општине Ириг.

С.Б.

Реконструкција парка у част великом Михизу

Радови одмичу планираном динамиком

Прорадиле шатре и тезге

Драган Панић

Зоран и Драгица Шукунда

Јунски вашар

Дезинфекција возила

Среда, 10. јун 2020.20

11

022 615-615SMS na broj 063 615-200

Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 129,00

630. канал

610-496 и 615-210

Dežurna služba066 615-1-615

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

Среда, 10. јун 2020. 21

NOVI STANOVI

Na prodaju dvosobni i četvorosobni stanovi ul. Jevrema Vidića (iza modne kuće u Sremskoj Mitrovici) na 5. spratu (ima lift).

“Borad” d.o.o. Sremska Mitrovica Tel:064/641-55-22

Првог дана протеклог викенда на Градском базену у Инђији отворе-

на је нова купалишна сезона, а улаз за све посетиоце био је бесплатан. У модернизацију базена и унапређење услуга локална смоуправа општине Инђија интензивно улаже.

- Интензивно је било улагање у ба-зен све четири године и резултат је, управо ово што данас видимо, рекао је на отварању нове купалишне сезоне председник општине Инђија Влади-мир Гак, напоменувши да је слика ба-зена за то време потпуно промењена.

- Очекујем успешну сезону, казао је он, посебно ако се има у виду да ће ове сезоне бити мање путовања везаних за летовања. Прошла купалишна се-зона на инђијском базену завршила се с преко 64.000 посетилаца што пред-ставља рекорд у односу на претходне године.

- Све је сређено и овај део Инђије, генерално је посвећен спорту, шетњи и здравом начину живота и угођају. Наравно, да ћемо наставити да улаже-мо у овај део Инђије. Када завршимо једног дана и нову спортску халу, када завршимо трим стазу која иде иза зоо-

лошког врта до оне шумице, ми ћемо стварно имати један комплекс који много већи градови на таквом нивоу немају и заокружићемо онда ту причу у том спортско - рекреативном делу. У наредне четири године ћемо уради-ти затворени базен који неће имати

везе са овим, јер овај треба да остане с овом функцијом и наменом коју има сада. Затворени базен ће функциони-сати током читаве године – изјавио је председник Гак и најавио да онда сле-ди званично формирање ватерполо клубa Инђије.

Директор Установе „Спортски цен-тар“ која газдује градским базеном Илија Трбовић је изјавио да и поред свега уложеног у овај, сада прелепи комплекс, да би и ова сезона била ус-пешна, потребно је и време да иде на руку.

– Ми ћемо се трудити да ниво ква-литета услуге и свега онога што ми дајемо, одржимо на високом нивоу. Још једном би се захвалио локалној са-моуправи и председнику општине који су препознали градски базен за нешто што је потребно нашем граду, што је потребно нашој деци и у шта је уложе-но преко 20 милиона динара у ове три године и ја мислим да смо оправдали очекивања – рекао је Илија Трбовић и додао да ће се и даље трудити да овај комплекс остане у пуном сјају.

Г.М.

Невреме, које је условило појаву града прошле среде,

није заобишло ни територију Срема, па је, упркос дејству про-тивградних станица, оштећен и знатан део усева на територији Сремске Митровице. Према ре-чима начелника Градске управе за пољопривреду и заштиту животне средине, Владимира Настовића, штета се још увек процењује, а сматра се да су на-носи леда оштетили пољопри-вредну површину од 1.000 до 1.500 хектара.

– Ради се првенствено о западним деловима наше територије, који се граниче са територијом општине Шид, у селима Чалма, Лаћарак, Кузмин и Мартинци, а потом се градоносни об-лак пребацио на мачванску страну, па је било појаве леда и на територији Мачве, у Засавици и Ноћају. На основу наших сазнања, а на основу процене Хидрометеоролошког завода и Радар-ског центра Фрушка гора, оштећења усева на неким местима иду од 20, 30, па чак и до 50 посто – рекао је начел-ник Настовић, и додао да је то ипак прва процена, која је извршена непос-редно након настанка штете, и не зна-чи да се добар део усева неће опора-вити у већем проценту.

Како је истакао, веће негативне пос-ледице спречене су благовременим дејством противградне одбране.

– Наше противградне станице су дејствовале, испаљено је 80 ракета. Систем функционише, али то није сто-постотна заштита, тако да апелујемо на пољопривредне произвођаче да оси-гурају своје усеве – рекао је начелник Владимир Настовић и додао да на те-риторији Сремске Митровице функци-онише 15 противградних станица са по шест до осам ракета годишње, што је, како каже, када су временске прилике уобичајене, сасвим довољно. Ипак, у тренутној ситуацији, Град Сремска Митровица приморан је да набави још једну количину противградних ракета.

Н. М.

У низу инфраструктурних радова, одржавања, поправке, проши-

рења и прављења нових путева, ас-фалтирања улица, паркинг простора, игралишта и пешачких стаза у општи-ни Беочин, протекле недеље радови су се изводили и у Раковцу.

На више локација и у више улица, међу којима су биле и Жељезничка, Светосавска, Цара Душана и Станка Пауновића Вељка, поред проширења и крпљења ударних рупа, асфалтом су пресвучене површине у дужини од око 150 метара. То ће грађанима обезбеди-

ти нормално и безбедно функциони-сање саобраћаја нарочито у зимском периоду на уским и стрмим улицама по, познато је, веома разуђеном и брдовитом терену највеће месне заједнице у општини Беочин, Месне заједнице Раковац. С. М.

Асфалтирано више улица

Штета на око 1.500 хектара

Град у јуну забелео дворишта и усеве

Владимир Настовић

Очекује се успешна сезонаПрошле године базен имао више од 64.000 посетилаца, што је била рекордна посета, а ове године се очекује и више посетилаца

Обилазак базена

Означен нови почетак на базену

Среда, 10. јун 2020.22

Недељни хороскопОванИмате много обавеза, па на пољу посла лако може да вам се створи на неки начин хаотично стање. Вољена особа ће показати да јој није лако да покаже сасвим отворено шта мисли о вама.

БикМожете да очекујете да ћете успети да решите пословне проблеме из претходног периода. На љубавном пољу вас доста тога на неки начин оптерећује. Осећате се као да вас партнерова очекивања гуше.

БлизанциНемојте много да очекујете ових дана. Потрудите се да будете реални кад су у питању ваши пословни планови. Можете да очекујете повољну атмосферу између вас и вољене особе.

РакОчекује вас прилика да напредујете. Могуће је да ћете добити неке сасвим нове пословне понуде. Задовољни сте својим емотивним животом. Не очекују вас веће про-мене на овом пољу.

ЛавВаше колеге би могле да вам створе неку непријатност на послу. Није вам лако да решите све проблеме. Почели сте да сумњате у свог партнера и није вам лако да са њим остварите компромисе.

ДевицаДесиће се промене када је у питању посао. Није вам лако да све организујете добро јер имате много обавеза. По-нашате се хладно у односу са вољеном особом и она вам то замера.

ВагаЖелите да мењате посао. Можете да очекујете да ћете ускоро имати прилику да вам се нешто по том питању и покрене. Лепо вам је када сте са вољеном особом и нема-те потребу да мењате ваш однос.

ШкорпијаАмбициозни сте и урадићете све оно што можете како бисте остварили своје пословне циљеве. Претерана љу-бомора није у вашем стилу. Када приметите да је партнер неискрен, правите веће проблеме у вези.

СтрелацЖелели бисте да се максимално посветите свом послу, али вам није лако да то урадите јер се доста људи меша у ваше одлуке. Тежите томе да са вољеном особом оствари-те мирну и хармоничну атмосферу.

ЈарацНе одустајете од својих пословних планова и амбиција. Можете да очекујете да ће судбина бити на вашој страни. Не очекују вас веће промене када су у питању емоције. Засад имате миран период пред собом.

ВодолијаОчекујете да ћете имати неке неспоразуме на пољу посла. Доста тога би могло да вас оптерећује сада. Вољена особа ће вам показати да је спремна да са вама прави озбиљ-није промене.

РибеРачунате на остварење позитивне пословне атмосфере којом ћете генерално бити задовољни. Могуће је да ћете на овом пољу наћи љубав која вам је дуго била потребна.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

Кувар

АУТОР ЈОВАН

ВУКОВИЋ ИСТОРИ-ЧАР ИЗ СРЕМА,

РОЂЕН У НЕРАДИНУ

АМЕР. ДИ-ПЛОМАТА, СУПРУГА ФРАНК.

РУЗВЕЛТА

РОДНО МЕСТО

ИСТОРИЧАРА СА СЛИКЕ

ПРВИ ПРЕВОД БИБЛИЈЕ

НА ЛАТИНСКИ

ВРСТА ИГРЕ С

КАРТАМА

ЖИВКО МАРКОВИЋ ИСТОРИЧАР СТРАНА 343

МЛАДОЖЕЊА

ИЛИЈА ОДМИЛА

ОДАН

МАЛИ АУСТРА-ЛИЈСКИ ТОРБАР

ШПАНСКА НАГРАДА

ЗА ТВ ОСТВАРЕ

ЊА

МЕЂУНА-РОДНА ОРГ ЗА ИЗБЕГ-ЛИЦЕ

ТОНА ЈЕДНА

ДРУШТВЕ-НА НАУКА

ЛАБОРАТОРИЈСКА

ЦЕВЧИЦА

ОДГОВОР НА

ПРИМЕДБУ

ГЕОГРАФ-СКА

ОЗНАКА ЗА КНИЋ

ХЕМИСКИ ЕЛЕМЕНТ

ТОП У ШАХУ

НЕМАЧКА ТЕНИСЕР-КА, ГРЕТА

ВРСТА

УДАРЦА У БОКСУ

------------- ПРОПАСТ

АУТО-ОЗНАКА ЗА

РАШКУ

СЕВЕР ------------

ФИЗИЧАР, ГЕОРГ

СПОРТСКИ

И ПОСЛ ЦЕНТАР У НОВ. САДУ --------------

ПОНД

НАЧИН

ИЗРАЖАВАЊА У АЛЕ-

ГОРИЈИ

ЈЕЛО ОД ТЕСТА С КРОМПИ-

РОМ

ГРАД У СЕВЕРНОЈ

ИРСКОЈ

НОРВЕШ-КИ ПИСАЦ,

ТОМАС ------------ РОБНА КУЋА

АЛУМИНИ-

ЈУМ -------------- ПОСЛЕД-

ЊЕ СЛОВО АЗБУКЕ

ВИНАРСКА ЗАДРУГА

КРОВНА КОНСТРУК

ЦИЈА ------------- РЕКА У РУСИЈИ

ПИСАЦ ЋИПИКО

МЕСТО КОД ЗРЕ-ЊАНИНА ------------

СВЕЧАНА ОДЕЋА

ИНИЦ.

ПЕСНИКА ГУНДУЛИЋА

------------- МЕСТО КОД

ДУБРОВ.

ЧОВЕК БЕЗ КОСЕ,

ЋЕЛАВАЦ

ПРИЛИЧНО ТАМНО -----------

УСХИЋЕЊЕ, ОПОЈЕ-НОСТ

КУЋА,

ПРЕБИВА-ЛИШТЕ

ЈЕЗЕРО У РУСИЈИ

ЛИТАР -------------- РЕКА НА КОСОВУ

РАЗРЕД ------------ ПЕСНИК УЈЕВИЋ

ДУГИ ТАЛАСИ

ГРАДИЋ У ИТАЛИЈИ -------------

БЛАЖЕНИ

ПРОЛИ-ВАТИ

------------- Ч.З.

КИСЕОНИК ДЕО

АПАРАТА СА БРОЈ-

КАМА ------------ АМПЕР

МЕСТО КОД СА-МОБОРА

Дописују се момак и де-војка.

- Како куцаш с толиким но-ктима?

- Наузила, мауцила*, наиви-ла*, научила.

Долази Перица из школе и хвали се мами.

- Мама, мама, добио сам 2.- Из чега сине?- Па из српског и математике.

Син ка же ма ми:- Ма ма, али занш да не во-

лим сир са ру пи ца ма!- Си не ако не во лиш, по је ди

сир, а ру пи це оста ви.

СУДОКУ

ВИЦ4 1 7 2 9

1 4 5

8 9 7

3 1 4

5 6

6 3 9

3 2 7

2 6

8 4 6 9 1

ВОДОРАВНО: 1. ЗАЈЕДНО СА 2. УСПРАВНО: НАЗИВ ЗАШТИЋЕНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ – МРТВАЈЕ НА ЛЕВОЈ ОБАЛИ САВЕ У СРЕМУ КОД КУПИНОВА (ЧУВЕНА ОРНИТОЛОШКА СТАНИЦА СА МНОГО ПТИЧЈИХ КОЛОНИЈА И ДИВЉАЧИ), 7. Амерички торбарски пацов, 12. Име нашег рвача Штефанека, 13. Лига со-цијалдемократа Војводине (скр.), 15. Надимак глумца Драгана Јовановића, 16. Слик, рима, 17. Уочљива тачка на терену, 19. Лако ломљив, 20. Бивши јапански политичар, Какуеи, 22. Течни лек од више биља-ка, који тобоже продужава живот, 24. ПРИРОДНИ РЕЗЕРВАТ НА САВИ КОД СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ ПО-ЗНАТ ПО ГАЈЕЊУ МАГАРАЦА И МАНГУЛИЦЕ, 26. ОПШТИНСКО МЕСТО У СРЕМУ ГДЕ СЕ НАЛАЗИ ОБЕДСКА БАРА, 29. Бивши првак света у шаху, Анатолиј, 32. Врста папагаја, 33. Мале дебљине, танано, 35. Име америчког глумца Саваласа, 36. Језеро у Африци, 38. Француски сликар, Жорж (друго слово У), 39. Млади бик, 40. Људи који говоре екавски, 41. ЗАЈЕДНО СА 11. УСПРАВНО: ГРАД У СРЕМУ ГДЕ СЕ НАЛАЗИ ЗАСА-ВИЦА (СИРМИУМ).

УСПРАВНО: 1. Повлачење са положаја, узмицање, 2. ВИДИ ПОД 1. ВОДОРАВНО (МОЧВАРА), 3. Река у Енглеској, 4. Потврда, аргумент (мн.), 5. Својеручно (скр.), 6. Немани, аждаје, 7. Прилично велико, по-веће, 8. Ове године (скр.), 9. Мађарски шаховски велемајстор, Ђула, 10. Старо име за Мађаре, 11. ВИДИ ПОД 41. ВОДОРАВНО, 14. Песничко дело, 17. Бивши цареви, 18. Надимак режисера Јова на Ристића, 21. Немачки филозоф, Имануел, 23. Главни град Суда-на, 25. Етничка заједница у Јапану, на острву Хо-каидо, 27. Наш бивши глумац, Милан, 28. Порцеланска здела (тур.), 30. Ситан бакарни новац, пени, 31. Прилично лак, лаган, 34. Птица певачи- ца, 37. Ономатопеја лавежа, 39. Јесте. В. Шарић

Чоколадни колач од само три састојка

Састојци: 175 грама тамне чоколаде, 7 јаја,140 грама маслаца.

Припрема: Намажите калуп за колач маслацем и обложите папиром за печење.Чоколаду исецкајте на коцкице и отопите на пари.Када се чоколада растопи, умешајте на коцкице насецкан маслац. Мешајте док се не растопи. Одвојите жуманца од беланаца и у једној посуди пенасто умутите жуманца, лагано мешајте и додајте прохлађену смесу чоколаде и маслаца. У другој посуди умутите снег од беланаца и кашику по кашику додајте у претходно припремљену смесу нежно мешајући док смеса не постане хомогена. Сме-су излијте у припремљени калуп и покријте фолијом. Калуп ставите у већи и дубљу тепсију за печење и напуните врућом водом до пола калупа. Ставите у рерну загрејану на 150 Целзијусових и пеците 25 минута. Средина торте треба да буде мекана, а површина обложена хрскавом корицом. Испечен колач оставите да се охлади на собној температури. Поспите шећером у праху, исецкајте топлим ножем и послужите уз воће.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

12 13 14 15

16 17 18 19

20 21 22 23

24 25

26 27 28 29 30 31

32 33 34 35

36 37 38 39

40 41

Среда, 10. јун 2020. 23

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

Ових дана у Вашици су почели радо-ви на изградњи пешачко-бицик-

листичке стазе између овог насељеног места и Шида.

Према речима председника Саве-та Месне заједнице Вашица, Милоша Марковића, стаза у дужини око једног километра спојиће се са постојећом стазом из правца Шида, што ће значај-но допринети повећању бебедности у саобраћају.

-Један од већих проблема за пешаке и бициклисте представљао је недос-татак стазе на веома прометном путу између Вашице и Шида. Зарад безбед-ности у саобраћају, Савет Месне зајед-нице Вашица, уз подршку локалне са-моуправе, реализовао је изградњу пе-шачко-бициклистичке стазе. Очекује-мо да радови на стази буду завршени до краја месеца и тиме ће мештани на један далеко безбеднији начин моћи да се крећу између ова два насељена места - изјавио је председник Савета МЗ Вашица Милош Марковић.

Поред пешачко - бициклистичке стазе и редовних активности уређења јавних површина, у току су и радови на чишћењу каналске мреже, санирању дивљих депонија, уређењу атарских путева и бушењу бунара.

Такође, приводи се крају и адапта-

ција Основне школе “Вук Караџић". Са почетком нове школске године уче-ници ове образовне установе, који су претходну годину похађали у школама у Адашевцима и Илинцима, вратиће се у школске клупе у своју потпуно рено-вирану школу. С. М. - М. М.

У Шатринцима су почели радови на адаптацији и енергетској санацији

објекта у ком се налази Месна канцела-рија, Дом културе, сеоска школа и вр-тић. У среду, 3.јуна извођач радова је папиролошки уведен у посао. Ради се о пројекту енергетске санације који су-финансира Министарство енергетике са 6,5 милиона динара, док је учешће Општине Ириг, која је инвеститор око 10 милиона динара. Радови подразу-мевају замену крова, столарије, изола-ције, фасаде, система грејања.

- Поступак је требало да буде запо-

чет још прошле године, али је поно-вљена јавна набавка, што је продужи-ло процедуру, као и ванредно стање. Завршетком ових радова објекат у Шатринцима ће имати све услове за несметан рад како месне канцеларије, тако и предшколске установе и школе. У наредним данима очекује се почетак истих радова и на објекту месне кан-целарије у Крушедол Прњавору, који се такође суфинансирају средствима Министарства енергетике, рекао је Стеван Казимировић, председник Општине Ириг.

Ликовна колонија под називом „Сирмиум 2020“ ,четврта по реду,

одржана је у Сремској Митровици, у периоду од 4. до 7. јуна, у организацији Центра за културу „Сирмијумарт“, уз подршку Едукативног центра „Кардаш арт“, а у суорганизацији са Казнено-по-правним заводом Сремска Митровица, који је био и техничка подршка за њену реализацију. На колонију по традицији долазе ликовни уметници из Србије, а овог пута дошли су : Војин Тишма, Велибор Бугарин, Ђорђе Бујновић, Предраг Радовановић из Новог Сада, Бранко Маравић из Сомбора, Оливе-ра Протић и Радојка Самарџија из Београда и Драган Петровић Дебиш из Руме.

Уметници су радили и стварали у затвореном простору, у сали хотела “Срем”...

- Лично мени је увек задовољство кад се на једном месту нађе више ликовних уметника да би стварало као што је то на овој ликовној ко-лонији. Њеним овогодишњим одр-жавањем смо наставили традицију, али смо због мера које су владале у време организовања скупа понешто

променили у односу на раније го-дине - позвали смо мањи број учес-ника, они су радили у затвореном простору, изложба није одржана а слике настале на колонији су оста-ле домаћину – казао је Милан Кар-даш из Едукативног центра “Кардаш Арт”.

Заједнички пројекат Центра за културу “Сирмијумарт” и Едукативног центра “Кардаш арт” у суорганзацији са Казнено поправним заводом је ус-пешно реализован, а слике настале на ликовној колонији остале су у влас-ништву познатом митровачком хотелу “Срем” који ће простор красити. С.Ђ.

Учествовало осам сликара Ликовни уметици из више градова у Србији учествовали су на ликовној колонији која се одржава четврту годину за редом

Учесници колоније са организаторима

Радојка Самарција слика

Гради се пешачко - бициклистичка стаза

(Пројекат „Да село и град буду једно“ суфинансира се из буџета Општине Шид. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства)

Нова стаза на путу Вашица - Шид

И МЕСНЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ

Обнова после више деценија

Почињу радови у Шатринцима

Среда, 10. јун 2020.24

Дана 13.6.2020. се навршава тужне три године од како није са нама

наша никад прежаљена

ВЕЦАУвек ћемо памтити твој осмех и ведар дух.

Заувек у срцима.Породица Лазић

Дана 13.6.2020. дајемо годишњи помен нашој вољеној

МИРЈАНИ МАНОЈЛОВИЋ

1955 – 2019.

Заувек ћеш остати у нашим срцима.

Твоји супруг Драган, ћерке Маја и Снежана и син Марко са породицама

У суботу 13. јуна 2020. године навршавају се три године како нас је прерано напустила вољена

Дана 17.6.2020. навршава се 40 дана од смрти нашег вољеног

ЗЕЉАЈИЋ СТАНИСЛАВ БАТА

из Стејановаца13.3.1941 – 8.5.2020.

Сећање на његову доброту љубав биће вечно. Доживотно ће остати у нашим срцима.

Ожалошћени супруга Вукица, син Јовица, снаја Љиља, унучад Ивана, Јована, Јелена и Станислав

МИЛОШ БЛАГОЈЕВИЋ21.6.2019.-14.6.2020.

У Недељу дајемо годишњи парастос и сећање на нашег драгог Милоша.Нјегови супруга и деца.

Помен

ВИД НОВАКОВИЋ

19.12.2019 – 19.6.2020.

Драги тата,много нам недостајеш, увек ће те волети твоја деца са породицама

ВЕСНА РАЦ1986 – 2017

У бесмртности до вечности твоја звезда сија пуним сјајем.

Твоји најмилији

Среда, 10. јун 2020. 25

Дана 13.6.2020. навршава се шест тужних година од кад нас је заувек напустила наша драга

ЗЛАТА ЉУБИШИЋ(1950 - 2014.)

С љубављу и поштовањем увек ћемо чувати драгу успомену на тебе и остаћеш увек

у нашим срцима.

Твоја ћерка са породицом и Јелица

Дана 12.6.2020. навршава се годину дана од смрти нашег вољеног

ПЕТРА ТОШИЋАиз Лежимира

11.7.1949 – 12.6.2019.

С љубављу и поштовањем.Твоји најмилији

Дана 13.6.2020. навршава се три године од смрти нашег драгог

БРАДОЊИЋ РАДИСАВА

Живиш у нашим мислима и разговорима.Твоји Миша, Рада, Никола, Михаило и Гоца

Дана 16.6.2020. навршава се годину дана од како нас је напустио наш вољени

КРЕШИМИР ФОГАРАШИ

Драги Крешо, био си наш узор и понос. Прерано си нас напустио и оставио у болу и патњи.

Твој син Дино и ћерка Вања, и твоји неутешни мама Стана и тата Браца.

Сећање на драгу мајку и помен оцу који ће се одржати 14.6.2020.

БОШКОВИЋ

ЉУБИЦА – ЉУБА МИЛАН - БАТА 2015 – 2020 2019 – 2020.

Ћерка Весна са породицом

Дана 13.6.2020. навршава се двадесет година од трагичне смрти нашег предоброг

АНЂЕЛКА ГУРКЕ13.6.2000 – 13.6.2020.

судије и адвоката из Сремске Митровице

Многи твоји пријатељи и колеге су то заборавили али у нашим мислима и срцу си заувек.

Биљана и Мира

Дана 19.6.2020. навршава се 18 тужних година од како није са нама наш супруг, отац, деда и

прадеда

СТЕВА НИКОЛИЋ1940 – 2002

Увек ћеш живети у нашим срцима.Твоји најмилији

Дана 9. jуна се навршава дугих 15 година од преране смрти наше маме и супруге Јелке.

ЈЕЛИЦА ДУДИЋ наставница физичког

1950. -2005.

Твоји најмилији супруг Владимир, син Слободан

и ћерка Татјана са породицама.

Вечно недостајање.

Дана 8.6.2020. навршава се годину дана од смрти наше драге мајке

МАРЕ ДРАГИЧЕВИЋ

Тешко је живети без тебе, време пролази а бол и туга остају. Без тебе ништа није исто. Хвала ти за сву љубав и доброту коју си нам пружила. Вечно си у срцима нашим.Твоје ћерке Ранка и Радинка

Дана 29.5.2020. у 74. години живота преминула је наша драга

МИЛАНКА КОЈИЋ

1946 – 2020

Ожалошћени син Дејан, снаја Соња, унуци Теодора

и Милош и сестра Боса

Дана 10.06.2020. навршава сe две године од када нас јe напустио наш драги супруг, отац и дeка

БОЖИЋ МИЛE(1950 – 2018.)

Успомeнe на њeга чувају заувeк супруга Милка,

кћeркe Дражeнка и Данијeла, унука Тeодора

и унук Огњeн

ТУРУДИЋ ДЕЈАН 1969 - 1997.

Увек ћеш живети у нашим мислима и срцима.Породица Турудић

ww

w. s

rem

ske

novi

ne.rs

WWW.SREMSKENOVINE.RS

SREMSKEPORTAL !

Среда, 10. јун 2020.26

Oд како је митровачка скупшти-на недавно донела Одлуку о изради Плана детаљне регула-

ције дела стамбеног насеља „Алеја“ у Сремској Митровици, интересовање за овај документ и намеру коју он са собом носи, не јењава. То и није прете-рано чудно ако се у обзир узме чиње-ница да је овом Одлуком предвиђено стварање грађевинских парцела на простору за који се у јавности сматра да припада Спомен комплеску “Спо-мен гробље”. Додатни опрез код Мит-ровчана изазива образложење Одлуке у којој се, између осталог, као Простор обухвата Плана наводи “део стамбеног насеља и део Спомен парка”, и то ли-нијом: “северна страна улице Десанке Максимовић, на истоку источна страна улице Јована Цвијића, на југу и западу постојеће стазе Спомен парка“. Укупна површина Обухвата Плана (прелими-нарно) износи “око 10,10 ха”.

Како се даље у образложењу наво-ди, „посебан циљ уређења простора у обухвату Плана је стварање планског основа за формирање насељске са-обраћајнице и грађевинске парцеле за изградњу породичних стамбених објеката, као завршне фазе уређења простора стамбеног насеља “Алеја”. Планира се нови низ грађевинских парцела у залеђу постојећих парце-ла у улици Десанке Максимовић, из-градња саобраћајнице која ће пове-зивати улицу Десанке Максимовцић и Јована Цвијића. Простор планираног

уличног коридора уредиће се као зелена површина у јавној намени са пратећим садржајима који ће насеље повезати са зеленим површинама Спомен парка. Планом ће се решити проблем уређења постојећег канала и одвођења атмосферских вода у овом делу насеља.”

Пошто се ради о простору на којем је током злогласне акције Виктора То-мића у августу 1942. убијено неколико хиљада Сремаца, махом Срба, цивила и припадника НОП-а нејасноаће о томе да ли је и у којој мери јесте, ако јесте, Простор обухваћен Планом део Спо-мен комплекса (како се наводи у са-мом тексту), додатно оптерећује Мит-ровчане. Чини се да много поверења не улива ни то што је са скупштинске говорнице речено да План не обухвата промене унутар самог Спомен-парка, баш као ни тврдње градоначелника Владимира Санадера да локална са-моуправа неће дозволити “ремећење спомен комплекса” ни “за милиметар”.

Увећање зелених површина

Да нема места неповерењу, сумња-ма, па ни неоснованим критикама, сматра директорка митровачког “Ур-банизма“, Мирјана Вашут, која напо-миње да се ради о уређењу рубног подручја уз комплекс, те да ће на-кон реализације пројекта, зелене површине бити додатно увећане и оплемењене.

- Планом је предвиђено да се Спо-мен-парк прошири једним делом у своју рубну зону, у залеђе парцела у улици Десанке Максимовић. У том смислу је предвиђено да се на пар-целама, смештеним у залеђу парцeла на којима су већ изграђени стамбени објекти могу градити нови стамбени објекти – појединачне куће за једну по-родицу и то паралелно са постојећим каналом. Формираће се једнострана улица и према парку ће се појавити лица стамбених објеката. Велики део корисника већ постојећих парцела у улици, а услед чињенице да је простор био неуређен, годинама већ покуша-вају да нађу повољно решење, од са-моиницијативног уређења до покушаја да се то земљиште откупи и тако трајно уреди. Решење до којег смо дошли ће задовољити економски интерес Града, а уз то, у тој зони ће биће уређен већ постојећи канал, како би се задржа-ла физичка баријера ка парку. Уз то, у овом пајасу ћемо направити и додатну “бафер” зону чиме ћемо утврдиди већ постојећу комуникацију улице Десанке Максимовић са “Спомен-парком”, што ће аутоматски увећати укупне зелене површине самог парка, каже Мирјана Вашут.

Новина у ободном појасу “Спомен-парка” биће нове стазе за пешачење, а плански ће се приступити уређењу зелених простора.

- Водићемо рачуна о савременим потребама корисника парка. Ту пре свега мислим на уређење чесми и слично. Ми ћемо предложити реконс-трукцију парка, под свим условима у вези са заштитом споменика културе. Некада је кроз овај простор прола-зила колска саобраћајница. Касније

се показало да то није добро, па је та саобраћајница била најпре затворена, а потом је кроз ново планирање и про-јектовање простор доведен у садашњи изглед. Намере су биле да се туда не креће саобраћај, тако ће и остати, али треба да се користи као парк. Нама је важно да ту људи долазе, да проводе своје време, али да буду свесни где су и шта се на том простору налази. Наш посао је да кроз хијерархијске планoве штитимо културна добра, да штитимо историју овог града и да је кроз плани-рање наглашавамо, што овим Планом и чинимо. Тај неуређени простор сада ће добити потпуно нови изглед, онакав какав и доликује једном тако великом и значајном спомен-комплексу. Нема говора о томе да ћемо на било који начин нарушити већ постојећу целину, закључује директорка “Урбанизма”.

Нема тржног центра, нема места страху

Завод за заштиту споменика кул-туре Сремска Митровица, по речима директора ове установе Љубише Шу-лаје, дао је своју сагласност и јасно дефинисао правила по којима се може градити, а да се при томе не угрози ау-торски рад Богдана Богдановића.

- У питању су парцеле које се гра-ниче са Спомен-гробљем. Комплекс покрива 15 хектара и мимо гробља он обухвата и зелене површине, површи-не за шетњу и друго. Три целине чине Спомен-парк и да одмах буде јасно, нема грађена на тој површини. Мере су строго дефинисане и оне ће бити саставни део Плана, напомиње Шулаја и додаје:

- Места за страх нема, основа за сумњу нема, зелене површине ће бити још додатно проширене, никакав трж-ни центар неће бити грађен, нити је то у било каквом плану. Наше мере су јасне, као што је случај и са намерма урбаниста и Града. Сви ми знамо заш-то је тај комплекс важан и у то нико не треба да сумња.

С. Лапчевић С. Никшић

- Наш посао је да кроз хијерархијске планoве штитимо културна добра, да штитимо историју овог града и да је кроз планирање наглашавамо, што овим Планом и чинимо. Тај неуређени простор сада ће добити потпуно нови изглед, онакав какав и доликује једном тако великом и значајном спомен-комплексу. Нема говора о томе да ћемо на било који начин нарушити већ постојећу целину, каже Мирјана Вашут

Нема градње на Спомен-парку!

Мирјана Вашут

Канал код Спомен-парка

Простор који чека на уређење Проширење зелених површина

Нема тржног центра на Спомен-парку

Љубиша Шулаја

Среда, 10. јун 2020. 27

РЕПУБЛИКА СРБИЈААУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНАГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦАГРАДСКА УПРАВА ЗА УРБАНИЗАМ,ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА

Градска управа за урбанизам, просторно планирање и изградњу објеката Града Сремска Митровица у складу са чланом 45а Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, број 72/2009, 81/2009-исправка, 64/2010-УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/209-др. закон и 9/2020), и чланом 40 Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Службени гласник РС“, број 32/2019), излаже на

РАНИ ЈАВНИ УВИДМАТЕРИЈАЛ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

РАДНО - КОМЕРЦИЈАЛНЕ ЗОНЕ „СЕВЕР“У К.О. СРЕМСКА МИТРОВИЦА

РАНИ ЈАВНИ УВИД ће се обављати у холу зграде Градске куће Града Сремска Митровица, у Сремској Митрови-ци, улица Светог Димитрија број 13 и трајаће 15 дана и то од 10. до 25. јуна 2020. године.

У току трајања раног јавног увида заинтересована правна и физичка лица имају право упознавања са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, могућим решењима за урбану обнову и ефектима планирања.

Обавештавају се и позивају органи, организације и јавна предузећа који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора и изградњу објеката да дају мишљење у погледу услова и неопходног обима и степена утицаја на животну средину.

Заинтересована правна и физичка лица могу доставити примедбе и сугестије у писаном облику Градској управи за урбанизам, просторно планирање и изградњу објеката Града Сремска Митровица, улица Светог Димитрија, број 13 у Сремској Митровици.

НАЧЕЛНИК, Весна Вујановић, дипл. правник

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ И ПОСЛОВ-НЕ ИНФОРМАТИЧАРЕ – СИРМИЈУМ, СРЕМСКА МИТРОВИЦА (Змај Јо-вина 29) врши упис студената у прву годину основних и мастер струков-них студија школске 2020/2021 године

KOНКУРС ЗА УПИС СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ ОСНОВНИХ

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА - 90 СТУДЕНАТА (35

БУЏЕТ И 55 САМОФИНАНСИРАЊЕ)

- 30 СТУДЕНАТА (САМОФИНАНСИРАЊЕ)

– 25 СТУДЕНАТА (5 БУЏЕТ И 20 САМОФИНАНСИРАЊЕ)

– 50 СТУДЕНАТА (20 БУЏЕТ И 30 САМОФИНАНСИРАЊЕ)

- Пријављивање кандидата: 24. и 25.06.2020. године, од 08 – 14 сати- Провере склоности и способности (физичких, говорних и музичких)

– (важи само за студијске програме за васпитаче): 26.06.2020. године, у 9 сати.

- Диференцијални испит (математика): 26.06.2020. године, у 9 сати (важи само за студијски програм струковни пословни информатичар – кандидати који имају III степен)

ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ

29.06.2020. године, у 9 сати

29.06.2020. године, у 9 сати

29.06.2020. године, у 12 сати

- За проверу склоности и способности уплаћује се 3.000,00 динара.- За диференцијални испит из математике уплаћује се 3.000,00 динара.- За полагање пријемног испита уплаћује се 2.000,00 динара. Школари-

на износи 50.000,00 динара за све студијске програме за васпитаче (може у 6 рата), а за студијски програм струковни пословни информатичар из-носи 60.000,00 динара (може у 6 рата).

КОНКУРС ЗА УПИС СТУДЕНАТА НА МАСТЕР СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

У ТРАЈАЊУ ОД 2 ГОДИНЕ – 50 СТУ-ДЕНАТА – САМОФИНАНСИРАЊЕ

У ТРАЈАЊУ ОД 2 ГОДИНЕ - 25 СТУДЕНАТА – САМОФИНАНСИРАЊЕ

- Пријављивање кандидата: од 01.06. до 03. 07. 2020. године

Студенти плаћају школарину у износу од 70.000 динара по години сту-дија у више рата. Трошкови уписа у износу од 5.000 динара уплаћују се приликом уписа.

КОНТАКТИ ЗА ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ: 022/621-864, sekretarijat@sm-vaspitac.edu.rs, http://sm-vaspitac.edu.rs/

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, на основу члана 10. Закона о процени утицаја на животну средину ("Служ-бени гласник РС", бр. 135/04) објављује

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, дана 02. 06. 2020. године, донео је решење о неприступању изради сту-дије о процени утицаја на животну средину ПРОЈЕКТА Багеровање реч-ног наноса из корита реке Дунав од км 1382+500 до км 1383+000 на кп. бр. 10130/1 КО Aпатин СО Апатин, носиоца пројекта Рапид д.о.о. из Руме, улица Вељка Дугошевића бр. 90.

Решење о неприступању изради Студије о процени утицаја на животну средину за предметни пројекат може се добити на увид радним данима од 10 h до 14 h у просторијама Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, Булевар Михајла Пупина 16, Нови Сад (при-земље, канцеларија бр. 39).

Заинтересована јавност може изјавити жалбу на донето решење у року од 15 дана од дана објављивања овог обавештења.

Изградња храма Св. Цара кон-стантина и царице Јелене

у Равњу је и званично заврше-на, а доста тога је урађено и на уређењу самог простора цркве-ног дворишта.

Према речима равњанског пароха Милорада Павловића, радило се на озелењавању, али и на изради мурала који ће крас-тити ограду око дворишта.

- Коначно су Равњанци добили свој храм и мислим да треба да буду задовољни, међутим било је неопходно да лепо уредимо и простор око храма, тако да смо кренули са озелењавањем, али и на идеју и инцијативу пред-седника савета Месне заједнице Равње и Томе Павловића испред Грађе-винског одбора, а уз моју подрш-ку одлучено је да на зидовима која делом ограђују само цркве-но двориште буду насликани му-рали, објашњава Павловић.

На зиду су насликана два мурала, на једном је приказан Бој на Равњу, а други је посвећен лози Немањића, од-носно владарима из лозе Немањића и њиховим задужбинама, али заједно са Светим Савом који није био владар, али је свакако једна од најзнамени-тијих личности у српској историји.

- Део дворишта ограђен је капијом кроз коју је могуће лепо видети цркву и школу, а поглед ка једном приватном домаћинству и помоћним објектима који се на њему налазе су заклоње-ни управо зидом са муралима. Они су одрађени заиста професионално, живописно, уверљиво, а за то може-мо да захвалимо екипи из Мајура и то

и Владимиру Церовићу. Бој на Равњу, приказ-ује сам чин борбе где је српска војска насликана онаква каква и јесте била, малобројна, Турци преовладавају, али тако је било и у стварности и нисмо желели да од тога одступамо, желели смо да прикажемо ту надмоћ коју су Турци имали над нашим војницима који се и поред тога нису повлачили. Желели смо да прикажемо Зеку Биљубашу, на-шег хероја који се ту и борио, каже Павловић.

Он каже да су реакције Ра-вњанаца на мурале врло лепе, да је сама идеја сјајна, баш као и мајстори за које истиче да су врло креативни, педантни и да су обраћали пажњу на детаље.

- Наравно као и сви други ра-дови и осликавање мурала захте-вало је одређена новчана сред-ства која ми као једна сеоска мес-

на заједница нисмо имали, тако да нам је и овај пут, као и при изградњи саме цркве у помоћ притекао Град Сремска Митровица заједно са некадашњим градоначелником, а садашњим мини-стром Браниславом Недимовићем и на томе смо изузетно захвални", каже Павловић.

Д.Т.

- -VI

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Мурали красе ограду

За осликавање мурала задужени мајстори из Мајура

Осликовање мурала

Градски стадион, гледа-лаца око 1.200. Судија:

Лазар Лукић, помоћници: Драган Богићевић и Бојан Бановић. Четврти судија: Јован Шегрт. Делегат: Ми-рослав Буквић. Стрелци: Јовановић 87’ - Инђија, Ива-нић 35’, Бен 37’ - Црвена Звез-да. Жути картони: Јовановић 16’, Красић 23’, Пуртић 57’, Видић 42’, Бо-санчић 88’ - Инђија, Павков 42’ - Црвена Звезда.

ИНЂИЈА: Прековић, Цуцин, Ми-хајлов, Јовановић, Чермељ, Пуртић, Красић (од 79. Марковић), Бастајић (од 60. Милосављев), Бањац (од 60. Дими-тров), Илић (К) (од 79. Димитријевић), Видић. Тренер: Александар Јањић.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан (К), Го-бељић, Родић (од 86. Панков), Милу-новић, Дегенек, Петровић, Јованчић, Иванић (од 86. Гаврић), Бен, Вукановић (од 68. Јовичић), Павков (од 62. Тома-не). Тренер: Дејан Станковић.

Фудбалски Инђија је у року од само неколико дана била у центру збивања

у Србији. Прво је после двои-по месечне паузе у Инђији пробијен лед са суперли-гашком утакмицом, а данас је била домаћин дуела који

је игран пред публиком по-сле исто велике временске

паузе.А била је то утакмица четврт-

финала Купа Србије у ком је Инђија угостила фаворизовани састав Црве-

не звезде. И опет се зелено бели нису обрукали пред великаном српског фудбала који је пре само неколико дана оверио титулу првака Србије. Зелено бели су пружили добар отпор гостима и да није било у року од само два минута пада концетрације у редо-вима домаћина била би то много неиз-веснија утакмица.

Шта више до вођства госта Инђија је била та која је претила Борјану.Своје роле су имали Чермељ у 11’, Бањац у 13’, поново Чермељ у 22 и Брана Илић у 24’. Најближи голу је био Чермељ у 22.минуту. Он је после корнера који је извео Бањац шутирао главом, али је

Борјан имао рефлекс као мачка и спре-чио већ виђен гол домаћина.

Да је фудбал сурова игра показа-ло се у само два минута. Бен који је био далеко најбољи играч утакмице је сјајно упослио на другој стативи Иванића. Овај је смиреним ударцем главом послао лопту у малу мрежу немоћног голмана Полексића за 0:1.

Практично из следећег напада, два минута касније и нова промена на се-мафору. Овог пута су улоге замениули Иванић и Бен. Сада је Иванић упутио употребљив центаршут на главу Бена, који лопту шаље преко Полексића у мрежу за 0: 2.

У наставки првог дела утакмице вредно помена је био само шут Петро-вића са неких 35.метара од гола до-маћина, тик изнад пречке Полексића.

У другом делу меча је знатно опао темпо игре. Гост је био доминантнији

и у тим минутима. Мудро су чували предност, до новог гола су могли у 65.минуту. Бен је одлично упослио Вукадиновића, а овај мало искоса са десне стране са око осам метара од гола домаћина погађа стативу. Јо-ванчић се опробао у 68.минуту. Он је искоса са леве стране терена успео да шутира. Лопта је завршила у малој мрежи, али са спољне стране гола до-маћина. Инђија тек у 78.минуту прети. Капитен Брана Илић сјајно шутира, али је опет Борјан био чувар гостујуће

мреже пославши из самог угла лопту у корнер.

1: 2 је било у 87.минуту. Босанчић је сјајно упослио Јовановића, који шути-ра главом у доњи угао гола госта и ту сада капитен Звезде није могао ништа да учини.

До краја меча још две прилике за гол. Обе је имао Томане после сјајних асистенција, а кога другог до Бена. Други пут у трећем минуту наставка је затресао и стативу гола домаћина.

А. Б.

Среда, 10. јун 2020.28

КПЗ Сремска МитровицаЕргела “Пролеће”Списак коња за продају

СПИСАК: ОМАД ПРИПЛОД

ФУДБАЛ

Инђија - Црвена Звезда 1: 2 (0 : 2)

У сенци дешавања око сада већ одигране куп утакмице Инђија - Цр-вена Звезда су пали и први профе-сионални потписи у зелено белом табору.

Ти потписи на радост свих у клубу су из конкуренције омладинског по-гона и самим тим су право богатство. Наравно и прича о квалитетном раду у млађим категоријама добија на сна-зи. Потписе су ставили Дамир Авра-мовић и Страхиња Шево. Наравно стигле су и њихове прве инпресије испред новинарских екипа.

- Ово је велика ствар за мење, за-почео је свој први говор као профе-сионалац Дамир Аврамовић, а потом наставио са следећим речима: - Хтео бих да се захвалим клубу на овој шан-си што су нам дали и на овом угово-ру. Прелазак из омладинаца у први

тим је неки велики корак. Велика је разлика, прво у снази и у брзини. На почетку није било свеједно. Била је ту нека позитивна трема. Како су до-лазиле прве утакмице та трема је па-дала (утакмице на зимским припре-мама) и све је дошло на своје, како се каже. Све је било супер.

Страхиња Шево је и поред мале почетне треме пред прву конферен-цију за медије био одлучан у свом оп-ису догађаја у клубу,

- Пред нама је после потписа ос-тало само да се трудимо. То је велики корак после потписивања уговора. Велика је разлика прелаз из омлади-наца у први тим. Много се озбиљније игра и на нама је сада само да добро радимо на тренинзима. Ту су нова доказивања, већа жеља, већи мотив, каже он.

О својим наступима за сениорски састав у зимском припремном пери-оду Шево истиче да је у почетку било тешко, али да ствари сада иду својим током.

- На почетку је било тешко. Било је то први пут као ново искуство. Сада је већ лакше. Упознати смо са тим.Сада већ знамо какав је темпо, каква је игра, сматра Шево.

У зелено белом табору су задо-вољни што су добили играче за бу-дућност на позицији задњег везног играча (Дамир Аврамовић) и штопе-ра у тиму (Страхиња Шево). Позиције које су врло често и најтраженије на фудбалској пијаци. Тим пре јер од на-редне суперлигашке сезоне у првом тиму на почетку утакмице мора бити два бонус играча уз два на клупи за резервне играче. А. Б.

Први потписи за нову сезону

Нова појачања за ИнђијуПопуњавање редова

Са меча у Инђији

Среда, 10. јун 2020. 29СПОРТ

Након три месеца паузе почело се и са атлетским такмичењима и већ

на почетку атлетичари АК Срем насту-пају са пуно успеха. Најпре је у суботу 6. јуна одржано Отворено првенство Београда за млађе јуниоре на ком је паметном и стрпљивом трком Алексан-дар Анђелковић освојио треће место у трци на 3000м резултатом 10:56,86. Симић Милана је освојила пето место у скоку у даљ са 5,22м.

У недељу 7. јуна је одржано Отво-рено првенство Београда за млађе пионире и ту је са бројнијом екипом било и више медаља. Најуспешнији је био сјајни Лазар Ђаковић који је оче-кивано и убедљиво победио у дисци-плини бацање вортекса са 55,10м али и потпуно изненадио све београђане

победивши у трци на 60м резултатом 8,14с.

Иако је до сада на такмичењима бацао углавном куглу и вортекс он се одлично снашао и у спринту, а колико му је та област нова говори и податак да је до сада на тренингу радио све у патикама а да је своје прве спринтери-це купио пар сати пред трку.

У вортексу али за девојчице се ис-такла и Ива Бежановић освојивши друго место са даљином 47,10м док је у трци на 200м била трећа у квалифи-кационој групи.

Катарина Шкорић је такође из сен-ке стигла до бронзане медаље на 800м. Трчала је одлично у другој, слабијој, групи и иако млађа две године од осталих учесница победила са 2:32,40

што јој је у укупном пласману донело трећу позицију. На 800м трчала је и Теодора Јоксимовић и освојила девето место.

Одлични су били и Марко Лукач као четврти са 28,72с у трци на 200м и Теодора Чонић са 4,86м што је било довољно за пету позицију у веома јакој конкуренцији у скоку у даљ.

Солидне резултате и личне рекорде остварили су и Лена Божовић у Вор-тексу, Миона Максимовић на 60м, Тара Жарић и Ива Скакић на 200м.

Млађе пионире очекује Првенство Србије 21. јуна у Сремској Митрови-ци и ово су припремна такмичења по којима можемо слутити да ће “Сремци” бити успешни.

С. Н.

Под покровитељством Спорског са-веза „Развој спортова“ и пријатеља

шаха, ШК Шимановци порганизовао је у Сали ФК Хајдук 1932, Меморијал-ни турнир „Душан Марковић“ у част једном од оснивача клуба и дугого-дишњем првотимцу. Учествовало је шест екипа, а играло се на четири табле, уз темпо игре 15 минута по иг-рачу. Пре почетка турнира, предста-вници клуба и пријатељи, обишли су гром Душана Марковића.

Резултати: прво коло, Сремац 1 (Војка) – Сремац 2 (Војка) 3,3:0,5, Ши-мановци 1 – Шимановци 2 4:0 и Деч – Доњи Срем (Пећинци) 3:1; друго коло, Сремац 1 – Шимановци 1 1,5:2,5, Шима-новци 2 – Деч 0:4 и Сремац 2 – Доњи

Срем 3:1; треће коло, Деч – Сремац 1 0:4, Доњи Срем – Шимановци 2 2:2 и Шимановци 1 – Сремац 2 3:1; четврто коло, Сремац 1 – Доњи Срем 2:2, Шима-новци 1 – Деч 3:1 и Сремац 2 - Шима-новци 2 2,5:1,5; пето коло, Шимановци 2 – Сремац 1 1:3, Доњи Срем – Шима-новци 1 1:3 и Деч – Сремац 2 2,5:1,5. Турнир је судио Владимир Шарић, међународни судија из Шимановаца.

Коначна табела: 1. Шимановци 1 (Стаматовић, Спасић, Бабић, Д. Јова-новић) 15 (15,5 ), 2. Сремац 1 10 (14), 3. Деч 9 (10,5), 4. Сремац 2 3 (8), 5. Доњи Срем 2 (7) и 6. Шимановци 1 меч-бод (4,5 поена).

Ж. Радивојевић

На терену за мале спортове у Доњем Товарнику је организован је двети

Меморијални турнир у малом фудба-лу „Бата и Дејан“, у част и сећање на Добривоја Балиновића – Бату и Деја-на Јовановића, који су настрадали у саобраћајниј несрећи 14. маја 2011. године.

Организатори турнира били су ро-дитељи настрадалих, Борислав Бали-новић и Драган Јовановић, а помоћ у организацији пружили су Луки комерц из Пећинаца, месаре „Рашковић“ из Доњег Товарника и „Славија“ из Ша-пца, браћа Тодоровић, као и Спортски савез „Развој спортова“ и Установа „Спортски центар“ из Пећинаца.

На турниру је учествовало осам екипа: „Бата и Дејан“ и „Соколови“ из Доњег Товарника, Сремски Михаље-вци, Попинци, Купиново, Добринци, Крњешевци и „Јуниори“ (Крњешевци), а такмичење су свечано отворили Борислав Балиновић, Драган Јовано-вић и Томислав Ћирковић (Установа „Спортски центар“).

Резултати: четвртина финала, „Бата и Дејан “ – Соколови 5:2, Сремски Ми-хаљевци – Крњешевци 7:0, Попинци – Добринци 4:3 и Купиново – Јуниори 1:1 (пеналима 1:3); полуфинале, „Бата и Дејан“ – Јуниори 3:2 и Попинци – Срем-ски Михаљевци 3:8; финале, Срем-

ски Михаљевци – „Бата и Дејан“ 6:2. Награђени су и најбољи појединци: играч, Драган Станковић (Б&Д), гол-ман, Данијел Бантић и стрелац, Саша Новић са 11 голова (оба из Сремских Михаљеваца).

Ж. Радивојевић

ФУДБАЛ

ЛИНГЛОНГ СУПЕРЛИГА СРБИЈЕРЕЗУЛТАТИ 28. КОЛА: ИВАЊИЦА: Јавор Матис – Војводина 1:3, БЕОГРАД: Чу-

карички – Инђија 0:1, СУБОТИЦА: Спартак ЖК – Партизан 3:2, ЛУЧАНИ: Младост – Мачва 2:1, БЕОГРАД: Вождовац – Напредак 1:0, НИШ: Раднички – Рад 4:3, БЕОГРАД: Црвена звезда – Радник 4:1, НОВИ САД: Пролетер – ТСЦ 1:3.

1. Црвена звезда 28 24 3 1 65:15 752. Партизан 28 19 4 5 65:23 613. Војводина 28 18 5 5 46:25 594. ТСЦ 28 16 8 4 56:30 565. Чукарички 28 14 6 8 38:31 486. Раднички 28 14 4 10 44:34 467. Спартак ЖК 28 13 4 11 42:45 438. Вождовац 28 12 5 11 42:40 419. Младост 28 12 4 12 29:39 4010. Радник 28 8 6 14 31:45 3011. Пролетер 28 7 8 13 27:38 2912. Напредак 28 7 6 15 30:41 2713. Јавор Матис 28 5 9 14 36:60 2414. Инђија 28 6 4 18 24:43 2215. Рад 28 4 3 21 23:59 1516. Мачва 28 2 7 19 16:46 13

Ж. Радивојевић

ШАХ

Душану Марковићу у част

Венци за Душана

Меморијал

ATЛЕТИКА

Медаље након паузе!

Атлетичари Срема

MAЛИ ФУДБАЛ

Сећање на Бату и Дејана

Са турнира

Победници

Среда, 10. јун 2020.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Захваљујући подшрци покрејинског Секретаријата за спорт и омладину, фискултурна сала у митровачке Ос-

новне школе “Бошко Паловљевић-Пинки”, добила је нови изглед. Замењени су по-дови, обављено је кречење, а уређен је и прилазни ходник, као и постојеће свлачи-онице. Вредност радова износи 2.9 мили-она динара, средсетва су обезбеђена од страна Владе АП Војводине па је тим по-водом завршетак радова обишао ресорни покрајински Секретар Владимир Батез. Том приликом он је истакао да је ула-гање у школски спорт један од приоритета покрајинске Владе, израживши у исто вре-ме и наду да ће млади препознати уложене напоре и више се посветити спорту.

- Санација пода фискултурне сале и уређење ходника, свлачионица, 2.9 мили-она. Када смо прошле године били овде и обишли школу, Град је делегирао ову школу као најважнију у пројекту уређења спортских сала. Ми смо на пројекат по-зитивно одговорили и задовољство је што сала сада изгледа као нова. Ово је још један у низу успешно реализованих пројеката на територији АП Војводине.

“Пинкијева” је трећа школа коју смо ди-ректно помогли у назад неколико година. Помогли смо санацију трибине на Атлет-ском стадиону, помогли смо и ОШ “Јован Јовановић-Змај”, тако да можемо бити за-довољни учињеним. Надам се да ћемо и убудћности наставити да сарађаујемо јед-нако успешно, на задовољство пре свега наше деце и спортиста који ће свакако ко-ристити ову салу, рекао је Секретар Батез.

У протеклих неколико година, додао је Батез, покрајинска Влада успешно је реа-лизовано преко 200 различитих пројеката који су везани за опремање сала, адапта-цију, реконструкцију, али и градњу.

-Уложили смо преко 200 милиона ди-нара и то није мало. Недавно смо у Али-бунару направили велику спортску салу,

активни смо и у Белој Цркви, гради се и у Старим Бановцима. Где год можемо и колико можемо, ми смо ту. Подржавамо различите пројекте школа, подржавамо школски спорт и чинимо све што је до нас да младима покажемо да треба да се баве спортом, али и да им створимо услове да то раде на прави начин, закључио је Ба-тез.

Обављеним радовима задаовољан је и директор “Пинкијеве” Игор Дошен. Он је нагласио да је “Пинкијева” позна-та по добрим спортистима и да ће нова сала допринети квалитетнијем извођењу наставе физичког васпитања.

- Радови на реконструкцији су почели крајем марта и трајали су до маја. Ски-нута је боја са зидова, уклоњен је стари паркет, нанесена је глет маса, еколошка боја, постављен савремени ПВЦ под који задовољава највише светске стандарде. Пројекат је реализован у рекордном року и ми у плану имамо градњу спољног тере-на са потребном расветом, укључујући и расвету у самој фискултурној сали, рекао је Дошен.

Улагање у “Пинкијеву”, по речима заме-нице митровачког градоначелника Свет-лане Миловановић представља корак напред у улагању у митровачко образо-вање.

-Драго ми је што ће деца од септембра имати боље услове за одржавање наставе и здравију и безбеднију средину у којој ће боравити. Са Секретаријатом имамо дугогодишњу одличну сарадњу и ја сам сигурна да ћемо и у будућности успешно сарађивати, рекла је Миловановић.

С. Лапчевић С. Никшић

Резултат и 15. кола: Тимсофт (Београд) – Бовлингстон 10:6 (4198:4122). Ра-

није су играли: Жабац (Београд) – Аес Седаи (Београд) 12:4 (4607:4110), Зе-мун – Крупари (Бачко Душаново) 6:10 (4447:4486) , Фортуна (Нови Сад) – Ба-буљ Кенди (Београд) 12:4 (4531:4394) и Инел (Београд) – Металац (Шиманов-ци) 7:9 (4351:4431).

Табела: Металац (65528) 25, Фор-туна (66558) 24, Бовлингстон (63190) 18, Земун (65483) 17, Жабац (64168) и Крупари (63255) и Тимсофт (64075) по 16, Бабуљ Кенди (58053) 9, Аес Седаи (61740) 6 и Инел (60700) 2 бода.

Инел – Металац 7:9 (4351:4431)

ПРВИ СЕТ: 1:1 (749:698); Слободан Миланов – Душан Ђурић 174:179, Зо-ран Ђуричић – Петрислав Каназир 189:143, Предраг Ђуричић – Аљоша Дражић 187:191 и Бранислав Скендер – Игор Граовац 199:185.

ДРУГИ СЕТ: 1:1 (756:728); Предраг Ђуричић – Игор Граовац 161:193, Бра-нислав Скендер – Аљоша Дражић 147:201, Слободан Миланов – Петри-слав Каназир 201:158 и Зоран Ђуричић – Душан Ђурић 247:176. Укупно: 2:2 (1505:1426).

ТРЕЋИ СЕТ: 1:1 (656:745); Бра-нислав Скендер – Данко Перић 141:195, Предраг Ђуричић – Душан Ђурић 153:152, Зоран Ђуричић – Игор Граовац 141:212 и Слободан

Миланов – Аљоша Дражић 221:186. Укупно: 3:3 (2161:2171).

ЧЕТВРТИ СЕТ: 1:1 (703:770); Зоран Ђуричић – Аљоша Дражић 190:180, Слободан Миланов – Игор Граовац 233:193, Бранислав Скендер – Душан Ђурић 141:183 и Предраг Ђуричић – Данко Перић 139:214. Укупно: 4:4 (2864:2941).

ПЕТИ СЕТ: 2:0 (726:663); први дубл, 387:327 (Слободан Миланов 219, Зоран Ђуричић 168 – Игор Граовац 161, Аљо-ша Дражић 166); други дубл, 339:336 (Бранислав Скендер 181, Кристина Делетић Влајинац 158 – Данко Перић 169, Душан Ђурић 167). Укупно: 6:4 (3590:3604).

ШЕСТИ СЕТ: 1:1 (761:827); први дубл, 382:366 (Слободан Миланов 181, Зо-ран Ђуричић 201 – Данко Перић 171, Душан Ђурић 195); други дубл, 379:461 (Бранислав Скендер 211, Кристина Влајинац Делетић 168 – Игор Граовац 234, Аљоша Дражић 227). Укупно: 7:5 (4351:4431). Поени за пинове: Инел 0, Металац 4. Коначан резултат: 7:9 (4351:4431).

ИНЕЛ 4351 (181,291): Слободан Ми-ланов 1229 (204,833), Зоран Ђуричић 1136 (189,333), Предраг Ђуричић 640 (160), Бранислав Скендер 1020 (170) и Кристина Влајинац Делетић 326 (163).

МЕТАЛАЦ 4431 (184,625): Игор Гра-овац 1178 (196,333), Аљоша Дражић 1151 (191,833), Петрислав Каназир 301 (150,5), Душан Ђурић 1052 (175,333) и Данко Перић 749 (187,25).

Ж. Р.

ШКОЛСКИ СПОРТ

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: ПОСЕТА ПОКРАЈИНСКОГ СЕКРЕТАРА ВЛАДИМИРА БАТЕЗА

Бољи услови за ђаке и младе спортисте- Где год можемо и колико можемо, ми смо ту. Подржавамо различите пројекте школа, подржавамо школски спорт и чинимо све што је до нас да младима покажемо да треба да се баве спортом, али и да им створимо услове да то раде на прави начин, рекао је Владимир Батез

Игор Дошен

У школи

Обилазак

У реконструисаној сали

БОВЛИНГ

Металац тешко до бодова

Металац и Инел

Среда, 10. јун 2020. 31

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

Баш у време пандемије схватила сам да само здрави људи воле да кри-

тикују све и свакога, а само они који су у невољи било које врсте цене туђи труд и рад. Мој супруг и ја лично смо се уверили колико су вредни и потребни друштву наши здравствени радници.

У време кад је пандемија била у нај-већем интезитету мој супруг је имао великих проблема са оком. Пукла му је рожњача и био је у опасности да изгуби око. Прво смо се обратили на-шем сеоском лекару који је у то вре-ме дежурао у амбуланти у Лаћарку.

Наш дивни доктор Иван Грбатинић је дао упут за очно одељење. На очном одељењу нас је дочекао топао пријем главног техничара Иве Великог. Затим долази докторка Нада Комадиновић која је била дежурна и после прегле-да одмах га упућује у Војномедицин-ску установу у Београд. Главни техни-чар Ива Велики одмах сређује папи-ре и саветује нам да одмах идемо за Београд. Послушали смо их и истог дана мој супруг бива хоспитализо-ван на ВМ-а. Урађена му је операција ока ласером и осам дана је лежао у

тој болници. Тек 29. маја доктори на ВМ-а констатују да је све у реду и да се за месец дана јави нашој предив-ној докторки Нади Комадиновић.

Овим путем желим да изразим ве-лику захвалност горе наведеним до-кторима и главном техничару и свом особљу очног одељења Сремска Мит-ровица. Апелујем на све грађане да цене рад, труд и знање наших здравс-твених радника.

Пензионерка из Мартинаца Мирослава Бошковић

Ученици II-3 са својом учитељицом Снежаном Петровић у току наста-

ве на даљину активно су учествова-ли у пројекту „Наш дигитални свет“. У основи овог пројекта је обучавање ученика за рад у различитим веб ала-тима. Циљ пројекта је остварен кроз све наставне предмете, посебно кроз пројектну наставу. Презентација је урађена у дигиталном алату thinglink,

којим су представљени сви продукти радова ученика и наставника, у свим веб алатима на којима су радили у току трајања пројекта.

Пројекат је пријављен на конкурс „Магија је у рукама наставника“ који организује НАЛЕД и Организација за развој каријере и омладинског пре-дузетништва „Connecting“, у сарадњи са Министарством просвете, науке

и технолошког развоја, Заводом за унапређивање образовања и васпи-тања и Републичким секретаријатом за јавне политике у оквиру пројекта јавно-приватног дијалога за развој који подржава Америчка агенција за међународни развој (USAID), објавили су на сајта ове градске школе.

СН

Укупан промет преко Продуктне берзе ове недеље износио је 908

тона робе што је финансијска вредност од 21,4 милиона динара, наводи се у извештају Продуктне берзе.

Пад цена примарних пољопривред-них производа и први уговор за уљану репицу обележили су ову недељу на организованом робно-берзанском тр-жишту, саопштила је Берза.

Цена пшенице прошлогодишњег рода на домаћем тржишту бележи си-лазне трендове, извоз је смањен, а до-маћи млинари су снабдевени.

Пшеницом минималне хетолитарс-ке масе 76 кг се трговало по јединстве-ној цени од 18,8 динара по килограму без ПДВ-а што је нижи износ за 4,08 процената.

- У oчекивању жетве пољопри-вредне произвођаче брину цена и очекивани принос. Тражња пше-нице новог рода на паритету ФЦА са испоруком робе у јулу, била је на ценовном нивоу од 148 евра по тони у динарској противвредности на дан плаћања, саопштила је Продуктна берза.

Пад цена бележи и кукуруз а сви уговор закључени су по цени од 15,7 динара по килограму без ПДВ-а.

На Продуктној берзи ове недеље закључен је и први уговор за уљану ре-пицу овогодишњег рода а количина од 100 тона уговорена је по цени од 330 евра по тони.

Сунцокретовом сачмом са 33 одсто протеина се трговало по цени од 26,8 динара за килограм без ПДВ-а, док је купопродајни уговор јечма рода 2019. је закључен по 15,2 дин/кг без ПДВ-а.

СН

ПРЕГЛЕД НЕДЕЉНОГ ТРГОВАЊА НА ПРОДУКТОЈ БЕРЗИ

Пад цена пшенице и кукуруза

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

Захвалност здравственим радницима

Наш дигитални светПројекат је пријављен на конкурс „Магија је у рукама наставника“ који организује НАЛЕД и Организација за развој каријере и омладинског предузетништва „Connecting“

Основна школа “Свети Сава”

ЦРНА ХРОНИКА

Припадници Министарства унутра-шњих послова у Пећинцима и

Сремској Митровици поднеће кри-вичне пријаве надлежном тужилаш-тву против двојице мушкараца, због постојања основа сумње да су изврши-ли кривично дело неовлашћена про-изводња и стављање у промет опојних дрога.

Приликом претреса куће 39-го-

заплењено је 43,7 грама опојне дроге спид, спаковане у 33 пакетића, мања количина марихуане и дигитална вага.

У претресу стана 29-годишњака из Сремске Митровице, полиција је про-нашла и одузела 33 грама марихуане и две ваге за прецизно мерење.

Припадници Министарства унутра-шњих послова у Сремској Митро-

вици открили су кладионицу у једном угоститељском објекту на подручју града, без решења Министарства фи-нансија - Управе за игре на срећу.

Полиција је привремено одузе-ла четири слот-апарата, компјутер,

штампач за тикете и листе за спорт-ско клађење.

Против организатора нелегалне кладионице биће поднета кривична пријава надлежном тужилаштву, због постојања основа сумње да је извр-шио кривично дело неовлашћено организовање игара на срећу.

Цариници су у сарадњи са поли-цијом 4. јуна 2020. године на пре-

лазима Градина и Батровци открили преко 50.000 непријављених евра и готово 20.000 непријављених швајцар-ских франака.

Како је саопштила Управа царина, у вечерњим часовима, на улазу гранич-ног прелаза Батровци откривено је још готово 25.000 непријављених евра и 19.800 швајцарских франака код два брачна пара која су путовала заједно.

Реч је о путницима албанске нацио-налности са швајцарским држављанс-твом који приликом уласка у Србију нису пријавили новац царинским службеницима, већ су тврдили да са собом носе само дозвољени износ де-виза који не мора да се пријављује

Сувозач и његова супруга, заиста су пријавили тачан износ од по 10.000

евра, али су цариници детаљном кон-тролом мерцедеса швајцарских ре-гистарских ознака, испод возачевог седишта пронашли 24.700 скривених евра и 19.800 франака.

- Упркос сталним апелима Управе царина да се износи већи од 10.000 евра морају пријавити приликом пре-ласка границе, чињеница да цариници готово свакодневно откривају непри-јављене девизе указује на то, да поје-дини путници, из само њима знаних разлога, не желе то да учине, чиме ризикују губитак новца због непошто-вања прописа. Притом, девизне пре-кршаје најчешће чине они који живе у земљама Западне Европе, где су на снази исти прописи у вези са новча-ним лимитима као и у Републици Ср-бији, саопштила је Управа царина.

СН

Неовлашћено организовање игара на срећу

Заплењене опојне дроге

Учестало непријављивање новца

Заплењене девизе на Батровцима

Ретки су они који су током свог радног века имали

прилику да учествују у нај-срећнијим тренуцима многих од нас. Посао којим се бави-мо не дефинише нас саме и само је једна од животних улога. Али када таква улога испуни онога ко је игра 35 година, може се рећи да је режисер наше животне пред-ставе урадио добар посао, било да је то „неко од горе“ или смо режисери сопстевог живота ми сами. Ту срећу је, како и сам каже, имао Јани-ка Печи из Руме, који се ових дана у свом колективу опростио од колега и отишао у заслужену пензију. Румљани га знају као матичара који је склопио преко 1.000 бракова и у Матичне књи-ге рођених уписао далеко више деце. Ако се изузме једна година на функ-цији у некдашњем сазиву Скупштине општине Рума за време Социјалистич-ког савеза, Јаника Печи је 35 година провео радећи у матичној служби при Општинској управи Општине Рума.

- Овде сам се заиста сусретао са много више лепих него ружних ства-ри. Најлепше је било када је Рума има-ла породилиште и када родитељ пун среће, расположења и радости дође да пријави дете, одреди лично име или када присуствујете венчању са званицама. Понекад имате и трему, јер није баш лако говорити пред 150 или 200 људи, али све је то био део нашег посла и наше службе. Надам се да су ти бракови склопљени уз моје посредо-вање успешни, јер видим да сад долазе и њихова деца да се венчавају и прија-вљују своје потомке. Многи су тражили да им ја закључим брак и само лепе ус-помене носим са тих церемонија. Има и оних који ми кажу „Ти си ми највише скривио“, јер сам их венчао са њиховом супругом. Наравно, све је то део живо-та, па и шала, говори Јаника Печи.

Нажалост, Јаника је као матичар у последњим годинама сведочио и негативној животној кри-вуљи која иде у корист броја умрлих у односу на рође-не. Румске бебе се рађају у сремскомитровачкој болни-ци и тамо се уписују у књиге рођених, док у се Руми бар трећина уписа у књиге умр-лих односи на старије су-грађане који су преминули у Геронтолошком центру. Све је то део живота, каже Јани-ка, а највећа радост је та што је у свом послу обележио најрадосније тренутке вели-ког броја суграђана.

Био сам привилегован

- Када видите сретне мла-денце, кумове, родитеље и најближу родбину како честитају или родитеље на пријави деце, то је заис-та привилегија коју човек нема тако често прилику да искуси, као што то имају

службеници у матичним службама. Зато мислим да сам свих ових година био привилегован, каже Јаника Печи и додаје да је посебну ноту увек дава-ла и свечана сала за склапање брака у Руми, у данашњој Градској кући, која је једна од најлепших у Србији и коју не може да замени ниједан добро укра-шен ресторански амбијент.

Посао са људима носи и лепа и ружна сећања, као и бројне занимљи-вости. Памти један скорашњи догађај где му је након обављеног посла један мештанин Платичева донео на поклон домаћу ракију стару две деценије. Како каже, увек је све радио по зако-ну и прописима, па и тај посао, те је и сам био изненађен начином на који му се странка захвалила. Било је и мање пријатних тренутака, где га је једна суграђанка прекорела јер је „помогао многима, а њеној ћерки није“.

- Памтим још један случај када је против мене била поднета кривична пријава, која је одбачена као неосно-вана. Бивша супруга једног човека кога сам венчао са другом женом, поднела је кривичну пријаву против мене као матичара који је закључио тај брак, са жељом да се тај брак поништи као да га никада није било. Тај човек после само неколико месеци настрадао, а његова прва жена, је желела да само њихова деца из првог брака наследе његову позамашну имовину. Тим поводом је

дошао полицијски инспектор из јед-ног града са југа Србије, тражећи било који доказ да је тај брак закључен про-тивзаконито, наравно није га прона-шао, брак је био закључен у складу са законом и та кривична пријава је одба-чена. Али тај стрес мислим да никада нећу заборавити. Људи су нажалост бескрупулозни када треба да остваре неке личне интересе, поготово када је имовина у питању, присећа се Јаника Печи.

Највећи посао се не види

Ипак, највећи део посла у Матич-ној служби се „не види“. Међу њима је и дигитализација свих података из некадшњих црквених матичних књига које су се водиле до 1946.године. Уно-шење у дигиталну сферу умрежило је матичне службе у целој земљи, тако да више није потребно одлазити у место рођења по крштеницу, каже Јаника и додаје да је то један од последњих великих послова које је у својој служ-би радио заједно са колегама. Такође, присећа се и увођења у систем преко 15.000 избеглих и прогнаних из нека-дашњих република СФРЈ, који су мо-рали да наставе да живе, али то није било могуће пре него што су поново уведени у матичне књиге у Руми. Сада за собом оставља младе колеге, које су, како каже биле спремне да науче

посао од њега, као што је и сам учио када је дошао на ово место. Говори да је рад-но искуство непроцењиво, јер ниједан закон не може да предвиди све ситуације у којима грађани могу да се нађу, а да их Матична служба решава. Највећа сатисфак-ција му је та што је Матична служба Општинске управе Општине Рума једна од нај-бољих у Србији и да након сваке контроле инспекције ресорног Министарства за државну управу и ло-калну самоуправу, нема примедби.

- Заиста током свих тих година ми смо добијали највише оцене са врло мало замерки. Те су оцене остајале као одличне, иако много грађана за то и не зна. Скоро ме је контакти-рао колега из једног града из Јужне Србије да ме пита за савет са речима „Колега,

ваша Матична служба важи за једну од најбољих у Србији и ја вас молим за савет“. То ми је била највећа сатисфак-ција за све године рада, када ваш колега који ради исти посао каже то за вас, онда је то сасвим довољ-но, никакве друге похвале ми нису потребне, речи су са којима Јаника Печи као матичар одлази у пензију.

Човек је највише човек када је у додиру са природом

А пензију ће провести као баштован, воћар и виноградар надомак Ирига, где има мали посед у непосредном до-диру са природом. Радећи посао мати-чара, бавио се и другим стварима које живот значе, писао је и пише поезију и прозу за децу и одрасле, члан је Књи-жевне заједнице „Фрушка гора“. Осим тога је и реики практичар, источњач-ке вештине исцељења примењиве на свим светским меридијанима. Сада ће у непосредном додиру са природом, имати још више времена да се посвети за њега важним стварима.

- Кад мало размислим о себи, имам утисак да сам живео три живота исто-времено. Један као службеник у Ма-тичној служби, други као писац који је објавио 18 књига поезије за одрасле, поезије и бајки за децу, док је трећа област мог интересовања област

духовности где се више година ба-вим истраживањима, читањем, едуко-вањем, завршио сам неколико степе-на реикија, а то траје од 1994.године када сам први пут почео да се бавим медитацијом. Такође једна велика об-ласт мог интересовања и понашања у складу са личном природом је љубав према природи. Сматрам да је човек највише човек када је у контакту са тим основим елементима земља, ватра, вода, ваздух. Имам један мали посед код Ирига где имам воће, виноград, чист ваздух, без буке , без струје, те-левизије, компјутера, не само минуте, већ сате и сате за велики одмор који попуњавам физичким радом, опуш-теним медитацијама. „Буди пример промене коју желиш да видиш у свету“, то је неко рекао, а то је онда најбољи пример другима како може да се живи, закључује Јаника Печи. С. Белотић

Среда, 10. јун 2020.32

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica

www.poliklinikamadzic.rs info@poliklinikamadzic.rs

radnim danima od 9 do 20 Yasovasubotom od 8 do 14 Yasova

RADNO VREME

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica022 614 400 062 505 458

INTERNA MEDICINAKARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJAUROLOGIJA

NEUROLOGIJAHIRURGIJA

022 614 400 065 920 20 11

RADIOLOGIJAUZ-4DKOLOR DOPLERGINEKOLOGIJAAKUŠERSTVOSTERILITETDERMATOVENEROLOGIJA

Привилегија је бити део најрадоснијих тренутака суграђанаРадећи посао матичара, бавио се и другим стварима које живот значе, писао је и пише поезију и прозу за децу и одрасле, члан је Књижевне заједнице „Фрушка гора“. Осим тога је и реики практичар, источњачке вештине исцељења примењиве на свим светским меридијаним

Јаника Печи

Пензија у природи

Испраћај од стране колега

Део најлепших животних тренутака