napomena materijali objavljeni u serijalu disability mon · je u okviru projekta „promocija...

2

NAPOMENA Materijali objavljeni u serijalu Disability Monitor Initiative (Inicijativa za praćenje tematike invalidnosti) su zvanična izdanja Centra za orijentaciju društva – COD. Izdanja COD-a u sklopu Disability Monitor Initiative su deo regionalne inicijative za izgradnju znanja o invalidnosti u tranziciji. Izveštaji i radovi predstavljaju preliminarne analize koja se prosleđuju ključnim akterima i činiocima radi podsticanja razmene mišljenja i debate. Nalazi, tumačenja i zaključci u ovom izveštaju u potpunosti pripadaju autorima i nikako ih ne treba pripisivati Centru za orijentaciju društva - COD, njegovim donatorima ili partnerima. Za primerke ovog priručnika, molimo Vas kontaktirajte kancelariju Centra za orijentaciju društva - COD ili posetite veb stranicu Inicijative za praćenje tematike invalidnosti, www.disabilitymonitor-see.org. © Primerci ovog izdanja su besplatni, ali Centar za orijentaciju društva – COD ima pravo nad publikacijom, zbog čega se izvor mora spomenuti. INICIJATIVA ZA PRAĆENJE TEMATIKE INVALIDNOSTI www.disabilitymonitor-see.org [email protected] CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA - COD Milutina Milankovića 68/3 11070 Novi Beograd, Beograd, Srbija www.cod.rs [email protected]

http://www.disabilitymonitor-see.org/

mailto:[email protected]

3

ZAHVALNICA Izdavač: Centar za orijentaciju društva – COD Autori Goran Lončar Iva Danilović Zoltán Mihók Radoš Keravica Aleksandra Sretenović Saradnici Vesna Petrović, Biljana Gvozdenović, Tijana Petrović, Dragana Arsenijević, Radovan Radulović, Vojkan Izvonar, Slavica Zorić, Zoja Tmušić, Sonja Tošković, Gordana Stojanović, Bojan Gavrilović, Stefan Jovanović, Aleksandra Tomić, Jelica Petrović, Emilija Spasojević Ivana Kocić Logistička i tehnička podrška Sabina Marković Dizajn korica Vesna Opavsky Izveštaj je realizovan zahvaljujući finansijskoj podršci Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR). Autori snose odgovornost za sadržaj ovog dokumenta, kao i za eventualne propuste ili greške u tekstu

4

SADRŽAJ SKRAĆENICE I AKRONIMI…………………………….………….……………………….7 UVOD………………………………………………………………………………….....…...8 DEO I - Pregled monitoring izveštaja lokalnih koalicija organizacija osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji u nadgledanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou...………………………………………………………………………………………..14 DEO II – (Ne)mogućnosti i ograničenja inkluzivnog tržišta rada............................................34 2.1. Oduzimanje poslovne sposobnosti……………………………………………………....34 2.2. Pogled na rešenja o oduzimanju poslovne sposobnosti….………………………………37 2.3. Prioritetne oblasti za unapređenje situacije……………………………………...………38 2.4. Procena radne sposobnosti (izazovi i iskustva iz prakse)……………………………… DEO III - Socijalni servisi (usluge) kao podrška zapošljavanju osoba sa invaliditetom..... 48 DEO IV – Uticaj medija na formiranje društvenih stavova u oblasti rada i zapošljavanja – integralni deo holističkog izveštavanja o pravima osoba sa invaliditetom……………………………………………………………………………… …52 4.1. Metodološki pravac nadgledanja medija……………………………………………….. 52 4.2. Izveštavanje štampanih medija na temu zapošljavanja osoba sa invaliditetom...............55 4.3. Izveštavanje medija na internetu na temu zapošljavanja osoba sa invaliditetom..............58 4.4. Preporuke za unapređenje izveštavanja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u medijima...................................................................................................................................61 DEO V – Sistemski monitoring – zakoni, politike i programi……………………….……... 62 5.1. Lokalno akciono planiranje kao sredstvo za izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom i njihovo aktivno učešće u procesu razvoja inkluzivnih lokalnih politika i podršci zapošljavanju osoba sa invaliditetom……………………………………….……….62 5.2. Uključivanje invalidnosti u tokove lokalne politike………………………………….....62 5.3. Šta je Lokalni akcioni plan za osobe sa invaliditetom?....................................................63 5.4. Izvori politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom – dokumenti parlamentarnih političkih stranaka u Republici Srbiji……………………………………………………...…67 5.5. Zakonodavna regulativa – značaj podzakonskih akata u implementaciji zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom………………………...76 DEO VI – Iskustva osoba sa invaliditetom i poslodavaca na otvorenom tržištu rada……… 82 6.1. Primeri iz prakse u zapošljavanju osoba sa invaliditetom……………………………. (Iskustva aktivnih tražioca zaposlenja, poslodavaca iz privatnog sektora - programi zapošljavanja osoba sa invaliditetom)………………………………………….………82 6.2. Individualna iskustva (lične priče) osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou………..85

5

DEO VII – Prikupljanje podataka i statistike u oblasti invalidnosti – problemi i izazovi…...90 7.1. Prikupljanje statističkih podataka.....................................................................................90 7.2. Budžetski fond – racionalnim ulaganjima do najvećeg stepena zapošljavanja osoba sa invaliditetom, utopija ili stvarnost?.........................................................................................92 PRILOG I Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje 2012................................................................................96 BIBLIOGRAFIJA…………………………………………………………………..………103 ZAKONI I PODZAKONSKI AKTI………………………………………….…………….106

6

Poštovani čitaoci, Centar za orijentaciju društva - COD u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava i saradnji sa koalicijama organizacija osoba sa invaliditetom iz osam različitih opština/gradova u Republici Srbiji dve godine sprovodi projekat „Promocija inkluzivnog tržišta rada za osobe sa invaliditetom“. Ovaj dvogodišnji projekat i njegove aktivnosti iznedrile su drugi po redu izveštaj o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji. Planiranje i realizacija projekta bazirani su na smernicama i preporukama dve globalne inicijative „Učini da fukcioniše (eng. Making it Work – MIW)“ i “Međunarodna promocija prava osoba sa invaliditetom (eng. Disability Rights Promotion International – D.R.P.I.”. Preporuke i smernice ovih inicijativa korišćene za potrebe izrade izveštaja za 2011. i 2012. godinu omugućile su veće učešče osoba sa invaliditetom i organizacija i aktivnu ulogu u kreiranju politika i nagledanju implementacije zakonodavnih okvira. MIW je pristup više baziran na osnovi, odnosno donjem delu sistema. Prikupljanjem lokalnih primera, inovativnih praksi koje su pozitivno uticale na živote osoba sa invaliditetom, moguće je napraviti pozitivne, konkretne preporuke o tome kako da vlada razvija inkluzivnu politiku. Cilj je dakle da se razviju MIW projekti koji bi imali direktnu vezu između Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i života osoba sa invaliditetom. To znači da se sazna šta je rađeno na terenu – zatim da se to replicira i podigne na viši nivo: od dobre prakse do dobre politike. D.R.P.I. pristup je baziran na holističkom pristupu praćenja prava osoba sa invaliditetom, fokusirajući se na pronalaženje činjenica u tri ključne oblasti, Lična iskustava osoba sa invaliditetom, Preduzetih sistemskih mera za zaštitu i unapređenje prava osoba sa invaliditetom i Medijska slika invalidnosti i pokrivenost tema o pitanjima invalidnosti. Aktivnosti na polju nadgledanje prava osoba sa invaliditetom obuhvataju i informisanje predstavnika vlasti i ostali akteri sa merama koje preduzimaju oragnizacije osoba sa invaliditetom sa ciljem poboljšanja opšteg stanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom. U partnerstvu sa lokalnim organizacijama osoba sa invaliditetom radili smo na podizanju kapaciteta osoba sa invaliditetom na polju monitoringa implementacije zakona, sa fokusom na Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom i organizacije koje ih predstavljaju igraju ključnu ulogu u monitoringu implementacije ovog zakona. Deo izveštaja koji daje statističke podatke koji su dobijeni od strane Nacionalne službe za zapošljavanje koristi službene termine o osobama sa invaliditetom koji su bazirani na medicinskom modelu invalidnosti i na žalost još uvek su u upotrebi u zvaničnoj statistici. Stara terminologija, je u suprotnosti sa stavovima i principima COD-a, partnerskih organizacija, a i same UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, koja je ratifikovana od strane Republike Srbije. Goran Lončar Predsednik Centar za orijentaciju društva - COD

7

SKRAĆENICE I AKRONIMI

DRPI

Međunarodna promocija prava osoba sa invaliditetom, eng. Disability Rights Promotion International

EU Evropska unija

EKLJP Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

EKOSOK Ekonomski i socijalni savet UN

EKSP Evropski komitet za socijalna prava

ESLJP Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

IOSI Izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom

JKP Javno komunalno preduzeće

KESK Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN

MIW Učini da fukcioniše, eng. Making it Work

MNRO mentalno nedovoljno razvijene osobe

MOR Međunarodna organizacija rada

NSZ Nacionalna služba za zapošljavanje

OOSI Organizacije osoba sa invaliditetom

OSI Osobe sa invaliditetom

PIO penzijsko i invalidsko osiguranje

RESP

RS

RF PiO

Revidirana evropska socijalna povelja

Republika Srbija

Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje

SE Savet Evrope

sss stepen stručne spreme

SZO Svetska zdravstvena organizacija

UN

ZPRZOSI

Ujedinjene nacije

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom

8

UVOD Osnov razvoja modela baziranog na ljudskim pravima započeo je sa međunarodnim dokumentima koji nisu posebno ukazivali na prava osoba sa invaliditetom ali su se odnosili na njih. Tako prvi član Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima1 glasi: “Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima”. U skladu sa tim svako društvo treba da nastoji da osobama sa invaliditetom omogući ostvarivanje njihovih ljudskih prava: građanskih, ekonomskih, političkih, socijalnih, kulturnih. Ova Deklaracija takođe ističe da svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti. Zapošljavanje je jedan od najsnažnijih mehanizama za postizanje društvene uključenosti marginalizovanih grupa. Pitanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom je jedno od važnijih kada govorimo o njihovom statusu, jer je zaposlenost put ka većem uključivanju u društvo, izvor prihoda što doprinosi većoj samostalnosti osoba sa invaliditetom. Invalidnost je jedan od faktora koji može prouzrokovati socijalnu isključenost i siromaštvo. Osnovni razlog za pojavu isključenosti iz socijalnih tokova, kao i pojavu siromaštva, leži u potcenjivanju osoba sa invaliditetom kao zaposlenih i kao društveno aktivnih učesnika. Zbog toga je zapošljavanje veoma važan aspekt uključivanja osoba sa invaliditetom u društvo. Upravo Madridska deklaracija2 ističe zaposlenje kao ključ socijalnog uključivanja, gde se zapošljavanje osoba sa invaliditetom u otvorene tokove tržišta rada vidi kao jedan od važnijih načina borbe protiv društvene izolacije i promocije samostalnog života i dostojanstva. Ranije su deca sa invaliditetom ulazila u sistem obrazovanja preko tzv. Komisija za kategorizaciju, čiji je cilj bio da uspostave dijagnozu i preporuče specijalni program obrazovanja da bi “ispravili” nedostatak, te su deca uglavnom upućivana u specijalne škole. Donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja3 stvoreni su uslovi da se kroz sistemsku i institucionalnu podršku omogući uspešno uključivanje svakog deteta u proces obrazovanja. Tako je jedna od važnijih aktivnosti bilo i donošenje Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku4, čijim je donošenjem prestao rad Komisija za razvrstavanje dece ometene u razvoju i formirane nove interresorske komisije. U njihovoj nadležnosti je procena potreba za dodatnom podrškom koja pojedinačnom detetu treba da obezbedi uslove za razvoj, učenje i ravnopravno učešće u životu zajednice. Socijalne barijere kod nas su:

1 Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima, usvojena i proglašena rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 217 (III) od 10. decembra 1948. godine 2 The Madrid declaration “Non Discrimination Plus Positive Action Results in Social Inclusion”, European Congress on People with Disabilities, Madrid, 2002 3 „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009. 4 „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 63/2010.

9

predrasude i stereotipi – stavovi izgrađeni bez dovoljno objektivnih i relevantnih po-dataka, bez poznavanja problematike invalidnosti, uz verovanje da su sve osobe sa invaliditetom iste, da su u potpunosti zavisne od drugih, da nemaju ista interesovanja i potrebe;

neprihvatanje invalidnosti – na ličnom, porodičnom i društvenom planu; izbegavanje teme invalidnosti; nepostojanje društvenih uslova za samostalan život osoba sa invali-ditetom (arhitektonske barijere, slaba zaposlenost ...);

nepoštovanje ljudskih prava – ne treba praviti geta osoba sa invaliditetom, nego ih uključiti u redovne vrtiće, škole i ostale institucije;

jezik invalidnosti – u različitim jezicima koriste se različiti pojmovi koji označavaju invalidnost, ali zajedničko im je to da su uglavnom neadekvatni i u odnosu na osobu sa invaliditetom diskriminatorski, jer u prvi plan stavljaju problem, a ne osobu.

Socijalne barijere su uzrok mnogih nesporazuma u komunikaciji, izolacije osoba sa inva-liditetom i čitave porodice u društvenoj zajednici.”5 Ipak, veliki pomak je učinjen na polju afirmacije prava i statusa osoba sa invaliditetom, uglavnom kroz raznovrsne projekte međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija, ali i kroz angažovanje vladinog sektora. Većina promena i reformi koje su sprovedene u oblasti invalidnosti kod nas uglavnom jesu inicirane od strane domaćeg i civilnog nevladinog sektora, ali treba imati u vidu da su ti projekti u velikoj meri i podržani od strane republičkih i lokalnih organa vlasti. Neki od značajnijih su svakako donošenje Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, zatim reforma Komisija za kategorizaciju dece sa intelektualnim teškoćama, eksperimentalni projekat službe personalnih asistenata kao alternativnog oblika podrške osoba sa invaliditetom, prilagođeni prevoz osoba sa invaliditetom u adaptiranim kombi vozilima, kao i mnoge druge inicijative i primeri dobre prakse. Struktura izveštaja Izveštaj „Zapošljavanje osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou u Republici Srbiji“ nastao je u okviru projekta „Promocija otvorenog tržišta rada za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji“, koji sprovode Centar za orijentaciju društva – COD u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava i saradnji sa koalicijama organizacija osoba sa invaliditetom, a finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji. Ovaj projekat je fokusiran na nadgledanje (monitoring) u oblasti rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom kroz kreiranje nacionalnog mehanizma za nadgledanje prava osoba sa invaliditetom, implementacije nacionalnog zakonodavstva i UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou. Glavni cilj projekta je da doprinese unapređenju ljudskih prava osoba sa invaliditetom i kvalitetnijem uključenju u društvene procese kako bi se povećala šansa za zapošljavanje i inkluziju osoba sa invaliditetom u društvo. Integralni deo uključivanja osoba sa invaliditetom u društvo, svakako predstavlja i oblast rada i jednakih mogućnosti zapošljavanja čije povećanje sa druge strane ukazuje na spremnost društva da se na odgovarajući način odnosi prema problemu marginalizacije koja je u ovoj oblasti bila glavna prepreka ka stvaranju jednakih mogućnosti za sve.

5 Jovica Trkulja (2003) Prava osoba sa invaliditetom – Zbornik radova sa stručne konferencije “Pravni aspekti invalidske zaštite”, tekst Adele Džanefendić “Uklanjanje socijalnih barijera u oblasti invalidnosti”. Beograd: Centar za unapređivanje pravnih studija

10

I deo izveštaja je pregled monitoring izveštaja lokalnih koalicija organizacija osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji u nagledanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Izveštaji lokalnih organizacija osoba sa invaliditetom sa teritorije 8 opština koje su obuhvaćene projektom zapravo predstavljaju pregled o tome kako se na lokalnom nivou primenjuje Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Kao bitan segment ovog dela svakako treba izdvojiti lične priče osoba sa invaliditetom o tome kakva su njihova iskustva prilikom zapošljavanja, kao i preporuke lokalnih organizacija za rešavanje problema u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a koji su identifikovani u samim lokalnim izveštajima. U II delu izveštaja pod nazivom (Ne)mogućnosti i ograničenja inkluzivnog tržišta rada obrađuje teme oduzimanja poslovne sposobnosti koja izaziva veliku diskusiju i polemike u stručnoj javnosti. Predstavljeni su pravni propisi koji uređuju ovu oblast i izlistane su preporuke za poboljšanje situacije. Pored toga, u ovom delu obrađena je tema same procene radne sposobonosti, izazovi i iskustva iz prakse. Pored toga predstavljen je pogled Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom u oblasti pravne sposobnosti i na kraju dat je primer iz prakse preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Kosmos. III deo daje osvrt na socijalne servise (usluge) kao podrška zapošljavanju osoba sa invaliditetom, čiji osnovni cilj jeste samoopredeljenje i učešće osoba sa invaliditetom u društvu i mogućnost pristupa regularnim uslugama u u društvu. Ovaj deo takođe sadrži i važne preporuke i mere u oblasti servisa podrške kako bi se povećao broj osoba sa invaliditetom koje imaju pristup radu. IV deo izveštaja opisuje uticaj medija na formiranje društvenih stavova u oblasti rada i zapošljavanja kao integralni deo holističkog izveštavanja o pravima osoba sa invaliditetom. On zapravo opisuje metodološki pristup baziran na holističkom izveštaju čiji je mediji integralni deo sveobuhvatnog nadgledanja prava osoba sa invaliditetom. Takođe, u ovom delu se jedan deo analize osvrće na situaciju u štampanim medijima dok se jedan deo posebno bavi izveštavanjem medija na internetu. Takođe, ovaj deo u sebi sadrži preporuke za unapređenje izveštavanja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u medijima. V deo predstavlja ustvari sistemski monitoring i bavi se zakonodavnom regulativom. Obzirom da je prošlogodišnjem izveštaju detaljno analizirana međunarodna i nacionalna pravna regulativa u ovogodišnjem izveštaju akcenat je stavljen na podzakonska akta neophodna da bi se zakoni implementirali. Takođe analizirani su dokumenti političkih partija koji se odnose na zapošljavanje osoba sa invaliditetom i dat je osvrt na lokalno akciono planiranje kao sredstvo za izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom i njihovo aktivno učešće u procesu razvoja inkluzivnih lokalnih politika. VI deo se bavi iskustvima osoba sa invaliditetom i poslodavaca na otvorenom tržištu rada iz perspektive Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, u ovom delu se nalaze individualne priče osoba sa invaliditetom na loklanom nivou koje su u okviru projekta bili intervjuisani za potrebe prikupljanja podataka sa terena tj. realnih iskustava osoba sa invaliditetom iz različitih sredina u republici.

11

VII deo obrađuje temu prikupljanja statističkih podataka u oblasti invalidnosti, problemi sa kojima se usrećemo i izazoi koji stoje pred nama. Takođe,ovaj deo sadrži informacije o budžetskom fondu za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom praćen tabelarnim prikazima izvršenih isplata preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom za 2011. i 2012. godinu. Na kraju u prilogu se nalaze statistički podaci o osobama sa invaliditetom na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje sa lokalnom ali i republičkog nivoa. Metodologija Predmet ovog izveštaja je izrada pregleda koji se odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou u Republici Srbiji. Jedan od važnijih segmenata pregleda su lokalni izveštaji opština koje su obuhvaćene projektom „Promocija otvorenog tržišta rada za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji“, a to su: Novi Kneževac, Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Aleksandrovac, Majdanpek, Užice i Vranje. Izveštaji koji su predstavljeni u okviru izveštaja pokrivaju period od januara do septembra 2011. godine. Cilj ovog izveštaja je najpre bio da analizira postojeće pravne okvire koji regulišu zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno međunarodne instrumente i domaću regulativu u Srbiji. Zatim da na osnovu izveštaja koje su izradile lokalne organizacije osoba sa invaliditetom u 8 opština, pruži pregled trenutnog stanja u Srbiji po pitanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom, sa posebnim akcentom na primenu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Takođe, na osnovu analize medijskog izveštavanja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom napravljen je pregled kako je tematika koja se odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom tretirana u srpskim medijima. U okviru ovog istraživanja korišćen je holistički pristup monitoringa prava osoba sa invaliditetom. Ovo je pristup koji koristi Disability Rights Promotion International6 i zasniva se na posmatranju pitanja koja su važna za osobe sa invaliditetom i koja imaju uticaj na njihova ljudska prava. Ovaj pristup se fokusira na pronalaženje činjenica u tri ključne oblasti:

1. Pojedinačnih iskustava osoba sa invaliditetom; 2. Preduzetih sistemskih mera za zaštitu i unapređenje prava osoba sa invaliditetom

(zakoni, pravila, programi), kao i to šta se dešava u pravnim slučajevima; 3. Medijski opisi i pokrivenost tema o invalidnosti.

DRPI monitoring je jedinstven zbog različitih pristupa, jer: Koristi holistički pristup (prati prava osoba sa invaliditetom na nekoliko načina, a zatim

objedinjuje informacije); Postavlja osobe sa invaliditetom da vode monitoring; Uzima u obzir principe ljudskih prava kada procenjuje specifična prava; Priznaje da je monitoring ljudskih prava trajan, dugoročan proces.

6 Disability Rights Promotion International (DRPI) ili Međunarodna promocija prava osoba sa invaliditetom je međunarodni kooperacioni projekat koji se zalaže za izgradnju globalnih kapaciteta za monitoring ljudskih prava osoba sa invaliditetom i koji je razvijen i sprovodi se od strane Univerziteta Jork u Torontu (Kanada) i podržan je od strane Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA).

12

Praćenje stanja u ovim oblastima je izuzetno važno za podizanje svesti o diskriminaciji po osnovu invalidnosti i ublažavanja negativnog uticaja koji ona ima na živote osoba sa invaliditetom. Činjenice u svakoj od ove tri ključne oblasti daju jedan deo priče, ali kada se kombinuju, one pružaju potpuniju sliku o diskriminaciji na osnovu invaliditeta. Svaki od načina nadgledanja prava osoba sa invaliditetom – individualna iskustva, sistemi i društveni stavovi – daju važne informacije o stanju ljudskih prava sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. Holistički pristup kojim se nadgledaju sve tri oblasti samostalno, a zatim spajaju sva otkrića, daje bolji uvid u situaciju sa ljudskim pravima osoba sa invaliditetom. On takođe omogućava da se sazna kako različiti problemi utiču jedni na druge. Holistički pristupom se priznaje da su diskriminacija i izolacija osoba sa invaliditetom komplikovani, široko rasprostranjeni i često ignorisani. Korišćenjem pet opštih principa koji se nalaze u UN Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom obezbeđuju se smernice o tome kako bi trebalo svako pravo da se razume i implementira. Pet opštih principa ljudskih prava su: dostojanstvo; samostalnost; učestvovanje, inkluzija i pristupačnost; nediskriminacija i jednakost; poštovanje različitosti Umesto jednostavnog prikupljanja podataka o tome koji su servisi pristupačni osobama sa invaliditetom u jednoj zemlji, ili kakva su obećanja od strane države data osobama sa invaliditetom, pet principa daju jasan način merenja da li su prava ispoštovana i da li se implementiraju na odgovarajući način. Oni omogućavaju osobama koje vrše monitoring da pribeleže ne samo da li je usluga pružena, već i na koji je način pružena. Na primer, ne beležiti samo da li osoba ima obezbeđeno radno mesto, već sagledati dalje kako bi se videlo da li osoba sa invaliditetom može samostalno da obavlja radne zadatke u skladu sa opisom radnog mesta (poštujući samostalnost) i da li radna jedinica ispunjava uslove neophodne za obavljanje radnih zadataka (poštovanje dostojanstva). Opšti princip ljudskih prava takođe daje opšte mere za upoređivanje i kontrast o tome šta se dešava u različitim opštinama u Republici Srbiji. U izveštaju je primenjivan i participatorni pristup prilikom same izrade i prikupljanja podataka. Učesnici koji su prikupljali podatke i učestvovali u izradi izveštaja jesu zapravo razni akteri sa relevatnim ulogama u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom: osobe sa invaliditetom, organizacije osoba sa invaliditetom, organizacije roditelja, stručne nevladine organizacije, predstavnici relevatnih državnih organa, poslodavci. Ideja je bila da se na objektivan način predstavi problematika u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom iz ugla svakog relevantnog aktera. Lokalne organizacije osoba sa invaliditetom u 8 opština koje su obuhvaćene projektom su imale zadatak da daju pregled razvijanja kapaciteta monitoringa, tj. praćenja primene zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou. Pored toga, u okviru monitoringa je bilo neophodno istaknuti probleme (tj. preporuke u poboljšanju sfere zapošljavanja) sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u sferi zapošljavanja na lokalnom nivou. Za pripremu izveštaja bilo je neophodno ostvariti saradnju sa relevantnim akterima i institucijama od značaja za oblast zapošljavanja: Nacionalna služba za zapošljavanje i filijale ove službe na lokalnom nivou, lokalni centri za socijalni rad, lokalni mediji, lokalna samouprava, organizacije osoba sa invaliditetom, itd. Statistički podaci koji su obrađivani u ovom izveštaju dobijeni su od Nacionalne službe za zapošljavanje i lokalnih filijala ove ustanove. To su podaci o broju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou po kriterijumu starosne i kvalifikacione strukture. Lokalne filijale su dostavljale i podatke o broju novo zaposlenih osoba sa invaliditetom od januara 2011. godine (odnosno broj zaposlenih u periodu od početka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom).

13

Za prikupljanje podataka o situaciji u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom, korišćen je i Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Ovaj zahtev je uglavnom bio upućivan javnim preduzećima i firmama, kako onima koji su u obavezi da zapošljavaju osobe sa invaliditetom tako i institucijama koje zakonom nisu u obavezi da zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Podaci o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom u određenom preduzeću su se uglavnom svodili na to da li preduzeće ispunjava zakonsku obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili plaća penale (koliki je broj zaposlenih u preduzeću, koji je broj zaposlenih osoba sa invaliditetom, o kojoj je vrsti invaliditeta reč i/ili kategorije, da li se radi o osobama koje su izašle na procenu radne sposobnosti, da li su osobe već radile u tom preduzeću ranije ili se radi o osobama koje prethodno nisu bile angažovane uopšte ili u tom preduzeću). Podaci o problemima koji prate sferu zapošljavanja dobijeni su od samih osoba sa invaliditetom ali i institucija/preduzeća, u formi konkretnih individualnih priča ili mišljenja, koje se nalaze u sklopu izveštaja lokalnih organizacija. Na kraju, lokalne organizacije osoba sa invaliditetom su dale i određene preporuke za rešavanje problema koji su identifikovani u samim izveštajima.

14

DEO I

PREGLED MONITORING IZVEŠTAJA LOKALNIH KOALICIJA

ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM U REPUBLICI SRBIJI U NADGLEDANJU ZAPOŠLJAVANJA

OSOBA SA INVALIDITETOM NA LOKALNOM NIVOU

Predmet ovog dela izveštaja je izrada pregleda koji se odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou u Republici Srbiji. Pregled sadrži lokalne monitoring izveštaje opština koje su obuhvaćene projektom „Promocija otvorenog tržišta rada za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji“, a to su: Novi Kneževac, Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Aleksandrovac, Majdanpek, Užice i Vranje. Monitoring izveštaji pokrivaju period od januara do oktobra 2012. godine, ali takođe daju komparaciju u odnosu na izveštaj za prethodnu godinu. Cilj ovogodišnjeg izveštaja je bio da analizira aktuelno stanje u Srbiji po pitanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom, sa posebnim akcentom na primenu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ukupno osam koalicija organizacija osoba sa invalidtietom učestvovale su u izradi monitoring izveštaja na lokalnom nivou. Statistički podaci koji su obrađivani u ovom delu izveštaja dobijeni su od Nacionalne službe za zapošljavanje i lokalnih filijala ove ustanove. To su podaci o broju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou po kriterijumu starosne i kvalifikacione strukture. Lokalne filijale su dostavljale i podatke o broju novo zaposlenih osoba sa invaliditetom od januara 2012. godine. Podaci o zapošljavanju osoba sa invaliditetom su prikupljani i od javnih preduzeća. Podaci o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom u određenom preduzeću su se uglavnom svodili na to da li preduzeće ispunjava zakonsku obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili plaća penale (koliki je broj zaposlenih u preduzeću, koji je broj zaposlenih osoba sa invaliditetom, o kojoj je vrsti invaliditeta reč i/ili kategorije, da li se radi o osobama koje su izašle na procenu radne sposobnosti, da li su osobe već radile u tom preduzeću ranije ili se radi o osobama koje prethodno nisu bile angažovane uopšte ili u tom preduzeću). Pored preseka i statističkih pokazatelja zaposlenih osoba sa invaliditetom bilo je neophodno odrediti i probleme koji prate osobe sa invaliditetom u oblasti zapošljavanja i samim tim implementacije Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Podaci o problemima koji prate sferu zapošljavanja dobijeni su od samih osoba sa invaliditetom ali i institucija/preduzeća, u formi konkretnih individualnih priča ili mišljenja, koje se nalaze u sklopu izveštaja lokalnih organizacija. Lokalne organizacije su u procesu prikupljanja podataka upućivale i zahteve o pristupu informacijama od javnog značaja da bi dobile relevantne podatke od institucija i javnih preduzeća. Na kraju, lokalne organizacije osoba sa invaliditetom su dale i određene preporuke za rešavanje problema koji su identifikovani u samim izveštajima.

15

MONITORING ZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM NA LOKALNOM NIVOU

VRANJE

Udruženje Multiple Skleroze Pčinjski okrug Vranje

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je stupio na snagu krajem maja 2010 trebalo je da radno sposobnim licima iz ove kategorije omogući da brže i lakše dodju do posla. Osim sto bi imali posao osetili bi se i društveno korisnim članom zajednice sto je jednako važno koliko i sama egzistencija. Podsećamo, članom 24 i 29 zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom vrlo jasno su definisane sve obaveze poslodavaca. Praktična primena pomenutog zakona na području grada Vranja u periodu između septembar 2011- septembar 2012 tema su ovog izveštaja.

Postupajući u skladu sa zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a u cilju prikupljanja podataka o broju zaposlenih sugrađana sa invaliditetom na adrese više od 20 javnih preduzeća i ustanova ali i privatnih i društvenih firmi u Vranju uputili smo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Povratne informacije 20 dana nakon upućivanja zahteva a do trenutka pisanja ovog izveštaja dobili smo samo od njih 7. J.P. „Vodovod“ Vranje je kako su nam potvrdili ispoštovalo sve propisane obaveze zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i redovno na propisanom obrascima dostavlja podatke poreskoj upravi Ministarstva za finansije, Vranje. Ovo preduzeće zapošljava 230 lica, od kojih status osoba sa invaliditetom ima 7 zaposlenih. Reč je o licima koji imaju telesni invaliditet, a raspoređeni su na lakšim pomoćnim poslovima kao što su čitanje vodomera, nošenje pošte, dežurstvo u popodnevnoj smeni. Penale kako su naveli ne plaćaju jer redovno do petog u mesecu na propisanom obrascu dostavljaju podatke poreskoj upravi. Njihova iskustva sa sugrađanima sa invaliditetom koji kod njih rade u smislu radnog učinka su povoljna mada beleže pojedinačne slučajeve čestog odlaska na bolovanje. U periodu seprembar 2011- septembar 2012 nisu zaposlili nijednu osobu sa invaliditetom. Vranjska filijala Fonda PIO na platnom spisku ima 52 lica koja su radni odnos zasnovala na neodređeno vreme, nijedan od radnika nema status osobe sa invaliditetom. Filijala je jedna od organizacionih jedinica koji rade u sastavu Republičkog fonda PIO čije je sedište u Beogradu i u skladu sa zakonom ima svojstvo pravnog lica. Iz Zavoda za javno zdravlje Vranje dobili smo odgovor da je ova ustanova indirektni budžetski korisnik i nema obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Po ovom pitanju data su i mišljenja resornih ministarstva, jer su opredeljenja budžetska sredstva za obavljanje delatnosti ustanova a kadrovskim planom određen je i broj radnika koji mogu da se zaposle u toku godine. Zdravstveni centar Vranje u radnom odnosu ima 1621 lice i takođe nema obavezu zapošljavanja ljudi sa invaliditetom. Maja 2008 oni su zaposlili jednu osobu sa invaliditetom. Reč je o labaratorijskom tehničaru sa četvrtim stepenom stručne spreme. U međuvremenu nisu dodatno zapošljavali sugrađane sa invaliditetom.

16

U Osnovnoj školi „Branko Radičević“ iz Vranja ima 58 radnika od toga jedan zaposleni je osoba sa sa ostećenim sluhom. Lice je stalni radni odnos zasnovalo 2007 godine, obavlja poslove pomoćnog radnika. U periodu na koji se ovaj izveštaj odnosi nisu zapošljavali nove osobe sa invaliditetom. Iz A.D.“Simpo“ Vranje su nam odgovorili da je u odnosu na podatke iz prošlog izveštaja došlo do izmene u broju zaposlenih u matičnom preduzeću „Simpo“. Podsećamo tada je broj zaposljenih bio 2934 od toga 76 je invalida rada. Ovo matično preduzeće sada zapošljava 2913 lica od toga 73 osobe imaju status invalida rada. Zahvaljujući programu javnih radova za osobe sa invaliditetom u Vranjskoj biblioteci „Bora Stanković“ angažovano je 15 lica i to na 5 meseci. S obzirom da u zgradi ove ustanove nema lifta jer ne postoje tehničke mogućnosti za to mogućnost da rade pružena je osobama sa lakšim oblicima invaliditeta. Zaposleni su na fotokopir aparatima, sređuju i razvrstavaju knjige i pomažu oko digitalizacije istih. Krenuli su sa radom maja meseca, a angažman im traje do oktobra. Istorijski arhiv takođe preko programa javnih radova ima angažovane tri osobe sa invaliditetom na period od 6 meseci. Njihova radna obaveza je sređivanje arhivske građe. Centar za socijalni rad u Vranju je zaposlio jedno lice sa invaliditetom i to na poslovima elektrotehničar računara, lice je u radnom odnosu od jula 2011. Novoosnovani klub za osobe sa invaliditetom u Vranju je takođe oktobra 2011 zaposlio jedno lice sa telesnim invaliditetom na neodređeno vreme. Iako smo im uredno, na vreme i u skladu sa zakonom uputili zahtev tražene podatke nismo dobili od javnih preduzeća i ustanova: Direkcije za razvoj i izgradnju grada Vranja, Elektrodistribucije, Novog doma, Komrada, Telecoma, Pošte, Gradske Uprave, Vranjske Filijale za zdravstveno i socijalno osiguranje .Odgovore nam nisu dostavile ni društvene firme Yumco i Alfa-plam kao i privatne firme Dona Lajn, Sanč , Amoreti, Asteh, Novotex i Neša voće. Naša saznanja su da neke od ovih firmi u redove zasposlenih imaju lica sa oštećenim sluhom, međutim razlog zašto nam nisu odgovorili nam nije poznat. U potrazi za poslom ljudi sa invaliditetom suočavaju se sa preprekama svih vrsta. Predrasude koje o njima vladaju ključni su problem. Iskustvo pokazuje da odnos sredine prema invaliditetu koji je vidljiv nije ohrabrujući. Zato je neophodno raditi na podizanju svesti poslodavaca i njihove edukacije u smislu upoznavanja sa mogućnostima i potrebama osoba sa invaliditetom a sve s ciljem rušenja predrasuda da osobe sa invaliditetom ne mogu adekvatno obavljati posao. S druge strane jako je važna i edukacija osoba sa invaliditetom uz mogućnost prekvalifikacije i dokvalifikacije za profile odnosno zanimanja za koja na tržištu rada postoji potreba odnosno zainteresovanost poslodavaca. Lokalna samouprava takođe ima obavezu da se uključi u rešavanje problema zapošljavanja svojih sugrađanja sa invaliditetom time što će zapošljavajući veći broj osoba sa invaliditetom, sopstvenim primerom uticati na druge relevantne institucije i preduzeća da slede njihov primer. Novim investitorima koji se odluče da posluju i otvore nova radna mesta lokalna samouprava bi mogla da podstiče zapošljavanje osoba sa invaliditetom kroz određene olakšice u poslovanju npr. ustupanje gradsko- gradjevinskog zemljište. Lokalne novine „Vranjske“ u broju 814 u sklopu dodatka „Most“ posvećenom osobama sa invaliditetom, objavile su tekst pod nazivom „Bez interesovanja lokalne samouprave“ koje je prenosilo zaključke sa okruglog stola u Vranju čija je tema bila zapošljavanje osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou. Autor teksta je osoba sa invaliditetom.

17

MONITORING ZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM NA

LOKALNOM NIVOU

UŽICE

Udruženje Distrofičara Zlatiborskog okruga Užice Koalicija organizacija osoba sa invaliditetom grada Užica u okviru Projekta „Promocija otvorenog tržišta rada za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji“ u 2011 godini vršila je istraživanje o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u javnim preduzećima u Užicu. Podaci do kojih smo došli jasno su pokazali da javna preduzeća nisu zapošljavala osobe sa invaliditetom sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. U poređenju sa ovogodišnjim istraživanjem situacija se nije znatno promenila. JKP „Duboko“ je jedino javno preduzeće koje je za proteklih godinu dana zaposlilo osobu sa invaliditetom.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u odnosu na prošlogodišnje istraživanje u gradu Užicu zaposleno je 79 osoba sa invaliditetom na određeno i neodređeno vreme, a veliki broj njih angažovan je preko programa javnih radova za osobe sa invaliditetom. U 2012 godini nastavljen je i efikasan rad Komisije za procenu radne sposobnosti. Kako je prošle godine analizirana situacija u javnim preduzećima, ove godine istraživanje o zapošljavanju osoba sa invaliditetom sprovedeno je u malim i srednjim preduzećima grada Užica. Istraživanje je realizovano u obliku anketa koje su poslate na petnaest email adresa7, ali za razliku od prethodne godine situacija nije bila tako povoljna za dobijanje traženih informacije, jer je samo jedna firma poslala odgovore. Razlog tome može biti to što anketa nije obavezujuća kao što je to slučaj sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, ali u velikoj meri je i nezainteresovanost firmi da odgovore na pitanja kao i da sarađuju sa organizacijama osoba sa invaliditetom. Od Nacionalne službe za zapošljavanje dobili smo podatke da neke od tih firmi imaju zaposlenu jednu ili više osoba sa invaliditetom. Tokom istraživanja došli smo do informacija da nijedno javno ni privatno preduzeće nema sklopljen sporazum o saradnji sa Preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom “Budućnost” jedinim preduzećem tog tipa u Užicu. Sa ciljem da saznamo da li poslodavci izvršavaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, da li je bilo poslodavaca koji su kažnjavani zbog neprimenjivanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom kontaktirali smo Poresku upravu filijalu Užice i dobili informaciju da takve podatke može dobiti samo sud ili pojedinac koji se nalazi u sudskom sporu. Ukoliko se radi o organizacijama kao što je naša može se uputiti dopis filijali koji će oni proslediti u svoju centralu službi za odnose sa javnošću, ali takav postupak bi potrajao izvesno vreme. Po rečima nadležnog službenika bilo je preduzetnika koji su kažnjavani i poreska uprava vodi računa o kontroli zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

7 Firme kojima je poslata anketa: PTP “Terazije”, Brza hrana “C est la vie”, “Bohor”, Pekarska industrija “Sreten Gudurić”, “Tekstil”, “ABC proizvod”, “Atlas”, “Voksal”, “Korun”, “Sinter”, “Belplast”, “Zip univer”, “Marking”, “Zlatiborac”, “Katmar”. Odgovor na anketu stigao je samo iz firme “Tekstil” koja svoju zakonsku obavezu izmiruje plaćanjem penala.

18

Problemi za angažovanje osoba sa invaliditetom u odnosu na prošlu godinu ostali su isti, nizak stepen obrazovanja, predrasude, a ono što treba dodati je da veliki broja nezaposlenih problem čitave populacije. Na mnogim skupovima, javnim debatama i tribinama došlo se do zaključka da je jedan od najvećih problema velikog broja nezaposlenih osoba sa invaliditetom taj što se poslodavci pre odlučuju da plaćaju penale nego da zaposle osobu sa invaliditetom. Od početka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom poslodavci su uvideli da im je jednostavnije i ekonomičnije da plaćaju penale nego da radno angažuju osobu sa invaliditetom. Uloga medija u informisanju i promociji zapošljavanja osoba sa invaliditetom jako je važna. Mediji se uvek odazivaju pozivima da isprate aktivnosti organizacija o ovoj tematici, ali ono što nedostaje je istraživačko novinarstvo odnosno da sami mediji pokrenu inicijativu da naprave prilog, emisiju na ovu temu. Što se tiče prošlogodišnjih smernica za rešavanje ovog problema one nisu imale zapaženih rezultata, velikim delom nezaiteresovanošću relevantnih aktera gde se svi uvek pozivaju na krizu i recesiju što nikako ne sme biti prepreka na većem uključivanju osoba sa invaliditetom na trzište rada. Smernica iz prošlog izveštaja koja se odnosi na prekvalifikacije i dokvalifikacije je vrlo važan segment na koji bi trebalo uticati kako bi osobe sa invaliditetom poboljšale nivo svog obrazovanja. Zajednička saradnja organizacija osoba sa invaliditetom, nacionalne službe za zapošljavanje i poslodavaca na osmišljavanju i pokretanju korisnih programa prekvalifikacija i obuka osoba sa invaliditetom, bila bi jedna od preporuka jer ovakvih programa je malo. Takođe, preporuke koje bi pozitivno uticale na smanjenje nezaposlenosti osoba sa invaliditetom su:

• Jačanje kapaciteta organizacija osoba sa invaliditetom ka razvijanju socijalnog preduzetništva jednog veoma korisnog oblika radnog angažovanja osoba sa invaliditetom i prekvalifikacije istih;

• Da se izmenom ili dopunom zakona, određenom uredbom daju veće stimulativne mere poslodavcima za zapošljavanje ove grupe stanovništva. Neke od stimulativih mera bilo bi preporučljivo da imaju i lokalne samouprave;

• Vršiti pritisak da zakon primenjuju lokalne vlasti, javna preduzeća, institucije kako bi dali pozitivan primer privatnim preduzećima;

• Jačanje saradnje organizacija osoba sa invaliditetom grada i privatnog sektora; • Kada su pitanju javni radovi za osobe sa invaliditetom koji imaju pozitivan uticaj na

zapošljavanje nažalost su su kratkoročna rešenja nezaposlenosti osoba sa invaliditetom, trebalo bi da organizacije lobiraju poslodavce i zajedno sa njima i nacionalnom službom za zapošljavanje pronađu način, program da po završetku programa angažovane osobe zasnuju radni odnos u tim ustanovama i firmama.

Tabelarni prikaz poređenja dobijenih podataka za 2011 i 2012.god.

Poređenje podataka

Broj osoba sa invaliditetom na evidenciji

NSZ

Broj zaposlenih osoba sa

invaliditetom

Zaposleno u javnim

preduzećima

Angažovano preko Javnih

radova

Podneto zahteva za

procenu radne

sposobnosti

Izašlo na procenu

radne sposobnosti

2011.god. 102 11 0 34 201 166 2012.god. 130 79 1 48 93 76

19

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje filijala Užice

Nacionalna služba za zapošljavanje filijala Užice Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje filijale Užice na teritoriji grada Užica

u period septembar 2011 – septembar 2012 nalazi se 130 osoba sa invaliditetom

Kategorija I II III RVI NVI Invalidi

rada Kategorisane OSI

Broj 60 9 2 18 3 26 12

U istom periodu na određeno i neodređeno angažovana je 31 osoba sa invaliditetom.

Naziv poslodavca koji je zaposlio osobu sa invaliditetom

Broj angažovani

osoba sa invaliditetom

Stručna sprema

Vrsta invaliditeta Pod kojim uslovima

su zaposlene? Koji posao obavljaju?

Centar za socijalni rad Užice 1 Sss Procena RS – I stepen neodređeno Medicinsaka sestra u

Domu za stare

MPP Jedinstvo 1 / / / /

PTP Terazije 1 Nk Procena RS – II stepen neodeređeno Održavanje

poslovnog kruga

Pantović doo, Užice 1 Nk Kategorisana omladina Određeno šivač

TP Kvisko, Užice 1 Sss Procena RS – I stepen Određeno Izlagač robe u rafove

Impol Seval tehnika, sevojno 1 Sss Prena RS – I soctepen / /

Hit Shop, Užice 1 Sss Procena RS – I stepen Određeno Prodavac

Brza hrana C est la vie, Užice 1 sss Procena RS – I stepen Neodređeno Administrator

Zlatiborac 1 Sss Kategorisana lica Određeno Prodavac

Putevi 2 / / / /

’Gradska uprava , Užice 1 / / / /

MPP Jedinstvo 4 / / Produženje rada na

određeno vreme /

Jedinstvo metaloprerada 2 / / Produženje rada na

odr. vreme /

Prvi partizan , Užice 2 / / / /

RPK Užice 1 Vss Procena RS – I stepen / /

Srednja tehnička škola 1 / / / /

PPTU Šopalović, Mačkat 1 / / / /

Neoprojekt 1 / / / /

Sekuritas Services 2 Sss Procena RS – I stepen Određeno Čuvar objekta

JKP Deponija Duboko 1 Sss Procena RS – I stepen Određeno Knjigovodstveni

poslovi

Uni line doo 1 Nk Procena RS – II stepen Određeno Pomoćni radnik

In Print, Užice 1 / / / /

Blist, agencija za održavanje poslovno i stamb.prostora

1 Nk Procena RS – I stepen Neodređeno Poslovi čišćenja

Dečija radionica „Skituljko“ 1 Sss Procena RS – I stepen Neodređeno Samostalna delatnost

*NSZ za neke firme ima samo podatak da imaju zaposlenu osobu sa invaliditetom, ali nikakvu drugu informaciju

20

U okviru Javnih radova za osobe sa invaliditetom u 2012.god. angažovano je 48 osobe na sledećim poslovima:

• Istorijski arhiv, Užice - Sređivanje arhivske građe - 8 osoba sa SSS i 3 NK • Narodna biblioteka Užice - Kultura za sve - 5 osoba SSS • Zdravstveni centar Užice - Održavanje zelenih površina u bolničkom krugu - 5 osoba NK • Dom zdravlja Užice - Ulepšajmo kuću zdravlja - 10 osoba SSS • 5. Dečiji vrtić užice - Uređenje i održavanje zelenih površina u objektima dečijeg vrtića - 5 osoba NK i 1 VSS • Ženski centar – Prikupljanjem tekstila do održivih socijalnih usluga – 5 osoba NK • Centar za socijalni rad Užice – Socijalno uključivanje – 1 osoba SSS • Centar za socijalni rad Užice – Ka višem kvalitetu institucionalne podrške starim licima kroz radnu integraciju OSI – 1

NK i 1 osoba SSS • Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju – Pružanje podrške zapošljavanju OSI -1 osoba SSS • 10. Udruženje distrofičara Zlatiborslkog okruga – Kreativni centar -1 osoba SSS i 1 VSS

Komisija za procenu radne sposobnosti U periodu od septembra 2011. do 01.09.2012. predato je 93 zahteva za procenu radne sposobnosti. Od toga je zahtev podnelo 33 iz radnog odnosa, a 60 nezaposlenih osoba. Na komisiju je izašlo 76 osoba.

Od ukupnog broja osoba koje su prošle procenu kategorisane su: Kategorija 0 I II III Broj 6 67 2 1

21


LOKALNOM NIVOU

SMEDEREVO

Udruženje za pomoć MNRO i Udruženje paraplegičara Smederevo

Nа spisku Nаcionаlne službe zа zаpošljаvаnje Srbije je 10137 invаlidа rаdа, 4740 mlаdih koji imаju određeni stepen invаlidnosti, а vojnih invаlidа imа 4282. U toj službi nаvode dа je u 2009. godini u аktivne mere zаpošljаvаnjа bilo uključeno 10198 osobа sа invаliditetom.

Na žalost, ove 2012 godine u Smederevu, jednom od većih industrijskih gradova došlo je do smanjenja kapaciteta rada Železare (nekadasnje kompanije U.S.Steel Serbia) što se u velikoj meri odrazilo na kvalitet života svih stanovnika našeg grada. Smederevska Železara zapošljava oko 4500 radnika tako da veliki broj nasih sugrađana direktno ili indirektno zavisi od njenog rada. Teška materijalna situacija se osetila svuda i naravno odrazila se i na povećanje broja nezaposlenih, a samim tim pogoršan je i položaj osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada. Nacionalna služba za zapošljavanje je i ove godine organizovala javne radove u cilju zapošljavanja, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih osoba sa invaliditetom, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa. Na javnim radovima zaposlene su osobe sa invaliditetom i /ili asistenti radi pružanja personalne asistencije osobama sa invaliditetom. Javni radovi su se sprovodili u sledećim oblastima: socijalnih, humanitarnih i kulturnih delatnosti zatim, održavanja i zaštite životne sredine i prirode i na kraju održavanja i obnavljanja javne infrastrukture. Za područje Podunavskog okruga Nacionalna služba za zapošljavanje je odobrila jedanaest javnih radova od čega Smederevskoj Palanci jedan, Velikoj Plani tri i sedam javnih radova Smederevu. Posredstvom ove mere aktivne politike zapošljavanja, koja unapređuje radne sposobnosti nezaposlenih koji teže dolaze do posla, ostvario se društveni interes u oblasti socijalnih, kulturnih i humanitarnih delatnosti, a sa evidencije nezaposlenih lica Filijale Smederevo bilo je zaposleno 41 lice od toga je dvanaest osoba sa invaliditetom zaposleno u Gradskom Savezu Socijalno humanitarnih organizacija (GSSHO). Tako je Gradska organizacija gluvih i nagluvih - preko javnih radova radno angažovala na određeno vreme tri osobe oštećenog sluha, GSSHO je zaposlio jednu osobu, takodje oštećenog sluha, Društvo za sport i rekreaciju je zaposlilo pet osoba sa telesnim invaliditetom, a organizacija osoba sa amputiranim ekstremitetima angažovala je tri osobe sa invaliditetom. Ostale osobe sa invaliditetom angazovane su u Javnim preduzecima (Komunalac-11, Cistoca-10, Zelenilo-8). Ove godine, krajem marta u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Smederevo, a u saradnji sa lokalnom samoupravom, u holu Gradske skupštine, realizovan je prvi ovogodišnji specijalizovani sajam zapošljavanja za osobe sa invaliditetom koji je bio dobro medijski propraćen, jer Smederevo kao grad može da se pohvali dobrom saradnjom sa

22

medijima zahvaljujući kojima se u javnosti mnogo popravila slika o osobama sa invaliditetom. Manifestacija je imala za cilj da promoviše aktuelne mere aktivne politike zapošljavanja za kategoriju teže zapošljivih lica.Preko 200 selektovanih i ciljano pozvanih osoba sa invaliditetom imalo je priliku da potraži posao i da u neposrednom kontaktu sa 16 prisutnih poslodavaca obavi razgovore u vezi svog zapošljavanja i preda pripremljene radne biografije. Poslodavci su ponudili 90 slobodnih radnih mesta za različita zanimanja i stepene stručne spreme. Posla je bilo pretežno u administrativnoj, trgovinskoj, mašinskoj i poljoprivrednoj struci, kao i u zanimanjima socijalne zaštite i PTT saobraćaja. Isto tako, vredno je pomenuti da je među prisutnim predstavnicima poslodavaca, učesnika sajma, bilo i udruženja i organizacija osoba sa invaliditetom iz celog Podunavskog okruga. Imajući u vidu pozitivne utiske koje su učesnici poneli sa Sajma, a i po proceni zaposlenih u filijali Smederevo, očekuje se da će održana manifestacija imati svoj efekat nakon daljeg polugodišnjeg praćenja. Ovaj specijalizovani sajam za zapošljavanje pokazao je da su poslodavci nedovoljno senzibilisani i često needukovani, da ne poznaju mogućnosti osoba sa invaliditetom te bi trebalo organizovati edukacije koje bi im pomogle da se informišu o njihovim mogućnostima. Nаdаmo se dа će u nаrednom periodu željа poslodаvаcа zа zаpošljаvаnjem osobа sа invаliditetom biti izrаženijа i dа će biti spremni dа ulože i određenа sredstvа u аdаptаciju prostorа kаko bi stvorili uslove pogodne zа rаd osobа sа telesnim invаliditetom. Nаrаvno, u svemu tome Grаdskа uprаvа bi trebаlo dа pokаže rаzumevаnje i dа nа sopstvenom primeru pruži jednаke mogućnosti svimа i dа zаposli određeni broj osobа sа invаliditetom. Nа nаmа kаo predstаvnicimа orgаnizаcijа osobа sа invаliditetom je dа i dаlje rаdimo nа podizаnju svesti svih nаših sugrаđаnа kаko bi postаli senzibilisаni i shvаtili dа rаdno sposobne osobe sа invаliditetom ne trаže milostinju i sаžаljenje, već šаnsu dа pokаžu dа mogu i žele dа rаde i zаrаde zа svoju egzistenciju. U septembru 2012 godine u Smederevu je održan okrugli sto na temu zapošljavanja osoba sa invaliditetom koji je okupio predstavnike organizacija osoba sa invaliditetom, predstavnike gradske vlasti i poslodavce.Na skupu su izlistani problemi i preporuke za poboljšanje slike u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom:

• Primetno je da se problemi koji se odnose na zapošljavanje osoba sa invaliditetom uvećavaju u odnosu na period školovanja. Ipak vidljivi su i problemi koji prate početak inkluzivnog obrazovanja. U tom smislu neophodno je prilagoditi program a on mora da bude koncipiran na principima praktičnih veština. S tim u vezi neophodna je i edukacija nastavnog kadra;

• Asistivne tehnologije koje omogućavaju osobama sa invaliditetom lakše funkcionisanje kako u random tako i svakodnevnom okruženju slabo je regulisana I potrebno je više poboljšati tu oblast. Takođe servisi podrške još nisu zaživeli u dovoljnoj meri;

• Lokalna samouprava ima značajnu ulogu u zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Zajedno sa organizacijama osoba sa invaliditetom izražen je Lokalni plan akcije u oblasti invalidnosti za grad Smederevo koji prepoznaje zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao jedan od glavnih segmenata poboljšanja života osoba sa invaliditetom. Pored ovako značajne uloge lokalna samouprava bi preko subvencija trebalo da ojača zapošljavanje osoba sa invaliditetom, da bude spona sa privatnim sektorom.

• Neophodno je preispitati ulogu radnih centara za osobe sa invaliditetom jer one ne moraju da označavaju sagregaciju potrebno ih je prilagoditi principima ljudskih prava.

23


SMEDEREVSKA PALANKA

Udruženje za pomoć MNR i autističnim licima Smederevska Palanka U Smederevskoj Palanci postoji koalicija organizacija osoba sa invaliditetom. Od osnivanja koalicije do danas, pratili smo problematiku kao i primenu određenih zakona u oblasti invalidnosti i došli smo do zaključka da se zakoni sprovode ali u suviše malom obimu da bi za ovo kratko vreme doveli do vidnog poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom. Tako napominjemo da određene gradske ustanove i škole još uvek nisu rešile problem pristupačnosti svojim objektima, takođe je u školama primećen veliki problem u vidu nedostatka personalnih asistenata u nastavi.

Postojeći Dnevni boravak za poslednje 2 godine beleži povećanje broja korisnika te smo mišljenja da same porodice počinju da shvataju važnost pružanja ove vrste usluga osobama sa invaliditetom. U popodnevnim satima, po završetku radnog vremena boravka, odvijaju se razne aktivnosti članova udruženja: radionice (kreativne, muzičke i sl.), biblioteka igračaka, psihološko savetovalište, proslave praznika i rođendana kao i pripreme za razne druge aktivnosti ( izleti, izložbe i dr. ). Prema podacima svih organizacija u sklopu koalicije osoba sa invaliditetom sa teritorije Opštine Smederevska Palanka došli smo do sledećih podataka: - Ukupan broj osoba sa invaliditetom u 2012.godini koji su članovi nekog od postojećih udruženja je 670 što predstavlja 1,2 % od ukupnog stanovništva s tim da imamo saznanja da na teritoriji opštine postoje osobe sa invaliditetom koje nisu uključene u članstvo; - Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje - filijala Smederevska Palanka do 30. septembra 2012. godine evidentirano je 98 osoba sa invaliditetom što predstavlja 14,6 % od ukupnog broja osoba sa invaliditetom, a od broja evidentiranih za rad se izjasnilo njih 47 što iznosi 48 % od ukupnog broja prijavljenih na birou; - Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje - filijala Smederevska Palanka, od 01.01.2012. godine do 30.09.2012. godine zaposleno je 13 osoba sa invaliditetom koje su se izjasnile za rad što iznosi 27,7 %, i to u sledećim preduzećima :

Na određeno vreme Ukupno Javno komunalno preduzeće „Mikulja“ 1 Goša „Solko“ 2 Prometal 1 „Petar Drapšin“ Mladenovac 1 Armor - Azanja 1 Megamarket 1 Maxi trgovina 1 Osnovni sud u Smederevskoj Palanci 1

24

Na neodređeno vreme Ukupno

Goša „Solko“ 1 Sofiteks 1 Kruna-Žar (po programu samozapošljavanja) 1

Privremeni i povremeni poslovi : JP Vodovod 1

- Po podacima Centra za socijalni rad iz Smederevske Palanke na teritoriji opštine Smederevska Palanka evidentirano je 230 osoba sa invaliditetom koja prima tuđu negu i pomoć što je oko 34 % od ukupnog broja osoba sa invaliditetom. - Okrugli sto koji smo organizovali u septembru 2012. godine su propratili svi lokalni elektronski mediji i to preneli u svojim redovnim informativnim emisijama ali nismo dobili podatke o nekom većem interesovanju za probleme iznete na okruglom stolu. Napominjemo da u većini javnih preduzeća kao i u jedinici lokalne samouprave nema nijedna zaposlena osoba sa invaliditetom i po nezavničnim informacijama nisu u mogućnosti da zaposle osobe sa invaliditetom. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje poređenjem podataka iz 2011. i 2012. godine primećuje se blagi rast prijavljenih osoba sa invaliditetom kao i broja zaposlenih osoba sa invaliditetom u 2012. godini. Naše je mišljenje da najveći problem u zapošljavanju imaju osobe sa intelektualnim smetnjama. S obzirom na zakonske odredbe i trenutnu ekonomsku situaciju bilo kakva preporuka sa naše strane do sada nije naišla na razumevanje, te smo i ako svesni da kao opština sa određenim finansijskim problemima i stepenom nezaposlenosti imamo male mogućnosti za neki veliki napredak u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom u sferi zapošljavanja kao i samih ljudskih prava osoba sa invaliditetom mi i dalje pokušavamo da podignemo svest lokalnih privrednika kao i same lokalne samouprave da učine sve što je u njihovoj moći da se uključe u rešavanje problema koje prate zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Goša „Solko“ d.o.o. u restruktuiranju – preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom iz Smederevske Palanke pruža usluge profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom kroz stručno usavršavanje i različite vrste obuka, savetodavni rad, zapošljavanje i dr. kao i prodajni program zasnovan na proizvodnji lakih metalnih konstrukcija, komunalne opreme (kontejneri za odlaganje otpada, pijačne tezge i dr.), autoprikolica i metalne galanterije. Po podacima dobijenim od psihološke službe preduzeće zapošljava zaključno sa 2012 godinom ukupno 113 lica od kojih je 57 u kategoriji osoba sa invaliditetom, a u toku 2012 godine zaposlene su 2 osobe sa invaliditetom. Zaposleni navode da sem problema vezanih za njihov status restruktuiranja postoji i problem u nedostatku pomoći od strane lokalne samouprave za dobijanje poslova na tenderima, neplaćenih komunalnih usluga i električne energije i dr.

25


VELIKA PLANA

Udruženje osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom „Volja za životom“ Opštinа Velikа Plаnа nаlаzi se u Centrаlnoj Srbiji, pripada Podunаvskom okrug i zаuzimа površinu od 345,5 km2. Pretežno je poljoprivredno područje sа jednim grаdskim i 12 seoskih nаseljа u kojimа, premа nezvаničnim podаcimа iz popisа 2011. godine živi 41.052 stаnovnikа. Po proceni udruženja Volja za životom nа teritoriji opštine Velikа Plаnа živi oko 3284 osobа sа invаliditetom. Nemа preciznih i pouzdаnih podаtаkа o njihovom socijаlnom stаtusu, vrstаmа i nivou

invаliditetа. Jedini vаlidni podаci nаlаze se u bаzаmа podаtаkа orgаnizаcijа osobа sа invаliditetom u kojimа je evidentirаno člаnstvo (Opštinskа orgаnizаcijа gluvih i nаgluvih 68 člаnovа, Opštinskа orgаnizаcijа slepih i slаbovidih 65 člаnovа, Udruženje osobа sа cerebrаlnom i dečijom pаrаlizom „Voljа zа životom“ 150 člаnovа) i u Centru zа socijаlni rаd koji rаspolаže podаcimа o broju korisnikа tuđe nege i pomoći. Kаko bismo došli do podаtakа zа pripremu izveštаjа prikupili smo podаtke od relevаntnih institucijа kojа su znаčаjnа zа oblаst zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom u nаšoj opštini, zа period septembаr 2011 – septembаr 2012 godine, i to od: Nаcionаlne službe zа zаpošljаvаnje, Centrа zа socijаlni rаd, Opštinske uprаve Velikа Plаnа, Domа zdrаvljа, Opštinske orgаnizаcije gluvih i nаgluvih, Opštinske orgаnizаcije slepih i slаbovidih, jаvnih preduzećа (Jаvno komunаlno preduzeće „Miloš Mitrović“, Jаvno preduzeće „Plаnа“ i ED Elektromorаvа pogon Velikа Plаnа), kаo i od privаtnih preduzećа kojа su znаčаjnа zа nаšu opštinu (Mlekаrа „Plаnа“, D.O.O. „Milfаrinа“, Jugoprevoz Velikа Plаnа, „DIS“ mаrket Velikа Plаnа, D.O.O. „Superior“, „Rаj fert“ Velikа Plаnа, „Donić“ trgovinа, Fаbrikа stočne hrаne „Sto posto“, Mlekаrа „Mаrkovаc“). Zа prikupljаnje podаtаkа o situаciji u oblаsti zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom korišćen je Zаhtev zа pristup informаcijаmа od jаvnog znаčаjа, koji je bio upućivаn preduzećimа, kаko onimа kojа su u obаvezi dа zаpošljаvаju osobe sа invаliditetom, tаko i institucijаmа koje zаkonom nisu u obаvezi dа zаpošljаvаju osobe sа invаliditetom. Premа podаcimа Nаcionаlne službe zа zаpošljаvаnje, nа krаju septembrа 2012. godine, nа evidenciji ispostаve Velikа Plаnа nаlаzi se 51 osobа sа invаliditetom, od kojih je 8 ženа i 43 muškаrаcа. Kvаlifikаcionа strukturа osobа sа invаliditetom u ispostаvi Velikа Plаnа, nа krаju septembrа 2012. godine je: 26 licа od togа 4 žene, su sа I stepenom stručne spreme, 6 licа od togа 1 ženа su sа II stepenom stručne spreme, 9 licа svi muškаrci su sа III stepenom stručne spreme, 8 licа od togа 3 žene su sа IV SSS, 1 lice – muškаrаc je sа V SSS, i 1 lice – muškаrаc je sа VI SSS. Nemа evidentirаnih osobа sа invаliditetom sа VII SSS. Svа evidentirаnа licа nа evidenciji su rаdno sposobni. U 2012. godini do krаjа septembrа, nа teritoriji opštine Velikа Plаnа zаposleno je 12 osobа sа invаliditetom od togа 5 žene. Podаtаk se odnosi i nа određeno i nа neodređeno vreme. Obuhvаćene su i osobe sа invаliditetom zаposlene kroz Jаvne rаdove nа određeno vreme. Većinа poslodаvаcа su zаposlile osobe sа invаliditetom zbog zаkonske obаveze, а neki zbog subvencijа kojа dаje

26

Nаcionаlnа službа zа zаpošljаvаnje. U 2012. godini jedan poslodаvаc zа jednu osobu sa invaliditetom u opštini Velikа Plаnа je koristilo subvencije kroz progrаme „Otvаrаnje novih rаdnih mestа“ zа osobe sа invаliditetom. Nа osnovu nаvedenih podаtаkа evidentirаno je povećаnje brojа zаposlenih osobа sа invаliditetom, u 2012 godini za čak pet puta u odnosu na prethodnu godinu. Dobijeni podаci su sledeći: od ukupno 874 zаposlenih rаdnikа, 28 osobа je sа invаliditetom, od kojih je 12 osobа sа invаliditetom zаposleno u 2012. godini, od tog broja 5 osoba je rаdilo u preduzećimа rаnije, а 7 osoba koje do sаdа nisu bile аngаžovаne, od kojih su 3 osobe аngаžovаne nа određeno vreme, preko jаvnih rаdovа. Dom zdrаvljа „Dr Milаn – Bаne Đorđević“ imа 230 zаposlenih nа neodređeno vreme i u toj ustаnovi rаdi 1 osobа sа invаliditetom sа srednjom medicinskom školom, kojа nije bilа predhodno аngаžovаnа i onа rаdi nа poslovimа medicinske аrhive. Njihovo iskustvo vezаno zа zаpošljаvаnje osobа sа invаliditetom je veomа pozitivno i kаo osnovni problem zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom je nedostаtаk sredstаvа zа rаdnu аfirmаciju licа sа invаliditetom. Jаvno preduće Plаnа, tаkođe imа zаposleno 19 rаdnikа, kаo i Centаr zа socijаlni rаd iako nemаju obаvezu zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom. Pojedinа preduzećа su svoje zаkonsku obаvezu ispunili procenom rаdne sposobnosti već zаposlenih ljudi u svom preduzeću: (Jugoprevoz Velikа Plаnа 1 osobа sа invаliditetom, Jаvno komunаlno preduzeće „Miloš Mitrović“ 1 osobа sа invаliditetom, „Milfаrinа“ Velikа Plаnа 1 osobа sа invаliditetom, Rаj fert Velikа Plаnа 2 osobe sа invаliditetom), što i pokаzuje stаtistikа dа je od jаnuаrа do septembrа 2012. godine zаposleno 7 osobа sа invаliditetom koji nisu bili radno аngаžovаni rаnije. (Dom zdrаvljа Velikа Plаnа 1 osobа, 2 osobe sа invаliditetom su zаposlene u preduzeću „Jurа“, koje nije nа teritoriji opštine Velikа Plаnа i „Sto posto“ Velikа Plаnа 1 osobа). Poslovi nа kojimа su аngаžovаne osobe sа invаliditetom su rаzličite vrste, i to: portir nk rаdnik, poslovi medicinske аrhive, pomoćni rаdnik u zelenilu, nа poslu pаkovаnjа sirevа, poslovi trezorа, budžetsko rаčunovodstvo i izveštаvаnje u trezoru, аdministrаtivni operаter dečijeg dodаtkа, knjigovođа, mаgаcioner). Iz podаtаkа do kojih smo došli, vidi se dа je u periodu od septembrа 2011 – septembrа 2012. godine došlo do pomаkа nа polju zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom, аli je potrebno nаpomenuti dа su se zаpošljаvаle osobe koje imаju prvi stepen procene radne sposobnosti i zаpošljаvаju se pod opštim uslovimа. U toku monitoringа odredili smo i probleme koje prаte osobe sа invаliditetom u oblаsti zаpošljаvаnjа. Nizаk stepen obrаzovаnjа, neprilаgođenа rаdnа mestа i predrasude od strаne poslodаvаcа i dаlje su glаvni problemi nа teritoriji opštine Velikа Plаnа. Nа osnovu ovih pokаzаteljа preporuke zа rešаvаnje problemа su dа je potrebno sprovoditi određene аktivnosti kаko bi se pomoglo osobаmа sа invаliditetom koje žele dа se zаposle dа nаđu аdekvаtno rаdno mesto, dа orgаnizаcije osobа sа invаliditetom i dаlje rаde nа podizаnju svesti grаđаnа, а i sаmih osobа sа invаliditetom. Tokom prikupljanja podataka obavili smo i nekoliko intervjua sa osobama sa invaliditetom na teritoriji opštine koje sun a evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje. U jednom slučaju došli smo do saznanja da osobi posle završenog osnovnog obrazovanja nije dozvoljeno dalje školovanje jer je od nadležnih dobio potvrdu o nesposobnosti daljeg školovanja što je ujedno bila prepreka za pronalaženje posla. Druga osoba i pored bolje kvalifikacionog profila ( treći stepen stručne spreme) uspela je da se zaposli na tri meseca u „Vodovodu“ A.D. Smederevskа Pаlаnkа. Posle isteka tog perioda bezuspešno traži drugi posao bez obzira što ne pravi izbor za radno angažovanje.

27


ALEKSANDROVAC

Društvo za pomoć MNRO Aleksandrovac Opštinа Aleksаndrovаc smeštenа je nа istočnim pаdinаmа Kopаonikа, Željinа i Gočа i zаpаdnim obroncimа Jаstrebcа. Obuhvаtа teritoriju od 376,7 km2 teritorijаlno orgаnizovаnih u 52 nаseljа u kojimа živi 29 389 stаnovnikа po poslednjem obrаđenom popisu. Rezultаti popisа iz 2011 još uvek nisu obrаđeni. Premа nezvаničnim podаcimа od ukupnog brojа stаnovnikа oko 10% stаnovništvа su osobe sа rаzličitim invаliditetom uključujući i invаlide rаdа i rаtne vojne invаlide. Nа osnovu podаtаkа

lokаlnog službenog glаsnik koji dаje podаtke o stаrosnoj strukturi stаnovništvа nа osnovu predhodnog popisа koji je i dаlje jedini zvаnični, od ukupnog brojа stаnovnikа 6.185 su decа i omlаdinа do 19 godinа, а 6.121 su licа stаrijа od 65 godinа, što znаči dа u kаtegoriji rаdno sposobnog stаnovništvа imаmo 17.083 stаnovnikа. Uzimаjući u obzir gore nаvedeni procenаt koji predstаvljаju osoba sa invaliditetom, kаo i podаtke Centrа zа socijаlni rаd o odrаslim korisnicimа uvećаnog dodаtkа zа tuđu negu i pomoć (intelektualni i kombinovani invaliditet, fizički invaliditet) dolаzimo do podаtkа od oko 1.658 rаdno sposobnih osoba sa invaliditetom u opštini Aleksandrovac, što u odnosu nа ukupаn broj stаnovnikа predstаvljа 5,6%. Premа podаcimа nаcionаlne službe zа zаpošljаvаnje ukupаn broj osobа sа invаliditetom koji se nаlаze nа evidenciji službe iznosi 49 i to 17 ženа i 32 muškаrcа. Što se stаrosne strukture tiče ne evidenciji su 2 licа mlаđа od 30 godinа, od 30 do 45 imа 13 licа, а 34 licа su stаrosti od 45 do 65 godinа. Po obrаzovnoj strukturi 35 licа je nekvаlifikovаno ili polukvаlifikovаno, sа srednjom stručnom spremom je 11 licа, 2 licа imаju višu stručnu spremu dok je sаmo jedno lice sа zаvršenom visokom stručnom spremom. Nаše iskustvo nаm govori dа je glаvni problem u zapošljavanju u tome što veliki broj osoba sa invaliditetom uopšte ne želi dа se prijаvi nаcionаlnoj službi. Predpostаvljаmo dа je jedаn od rаzlogа i to što se u velikoj meri stаnovništvo bаvi poljoporivredom pа ne prepoznаje svoj interes u prijаvljivаnju, а i strаh porodicа dа se u slučаju zаpošljаvаnjа ne izgubi prаvo nа tuđu negu ili porodičnu penziju koje je prethodno ostvаreno. Vаžno je nаpomenuti dа je u prethodnom periodu, od septembrа 2011 zаposleno sаmo 10 osoba sa invaliditetom, od čegа je kroz jаvne rаdove zаposleno 6 rаdnikа sа intelektuаlnim invаliditetom i slаbijom motorikom, а ostаli su ustvаri nekаdаšnji invаlidi rаdа, koje su zаposlili mаnje firme koje do stupаnjа novog zаkonа nа snаgu u rаdnom odnosu nisu imаli „svoje“ osobe sa invaliditetom dа nа bi plаćаle penаle. U istom periodu nа procenu rаdne sposobnosti upućeno je 13 licа. 90% do sаdа procenjenih su „dobili“ kаtegoriju 1 i uglаvnom se rаdi o licimа kojа su već bilа u rаdnom odnosu u „svojim“ firmаmа, а one ih sаdа šаlju nа procenu kаko bi se usklаdili sа novim zаkonom i sаmim tim bili oslobođeni obаveze plаćаnjа penаlа. U većini firmi koje rаde duže od 20, 30, 40 godinа tаj broj je znаtno veći od zаkonom propisаnog u odnosu nа ukupаn broj rаdnikа tаko dа se u njimа ne očekuje prijem „novih“. U prilog ovome govori i činjenicа dа „Vino Župа“, nаšа nаjvećа firmа, kojа zаpošljаvа nаjveći broj rаdnikа i predstаvljа okosnicu nаšeg privrednog rаzvojа premа broju rаdnikа trebа dа zаposli 11 osoba sa invaliditetom, а oni trenutno već zаpošljаvаju preko 20 osoba sa invaliditetom.

28

Osim „Vino Župe“ osobe sa invaliditetom se zаpošljavаju i u firmi„Armаture“ koje su do 14.06.2011 u rаdnom odnosu imаle 10 osobe sa invaliditetom, u međuvremenu su po socijаlnom progrаmu 2 licа nаpustilа firmu, tаko dа trenutno imаju 8 zаposlenih osoba sa invaliditetom, što je i dаlje više nego što su u obаvezi. Od septembrа 2011 do sаdа „Armаture“ nisu zаpošljаvаle nove rаdnike sа invаliditetom. Ovo su dve trenutno nаjznačajnije firme, ostаle imаju mnogo mаnji broj rаdnikа i jedvа preživljavаju, među njimа je i AD „Župljаnkа“ kojа u svom sаstаvu imа i preduzeće zа profesionаlnu rehаbilitаciju i zаpošljаvаnje osoba sa invaliditetom „Župа vez“ i kojа već nekoliko godinа unаzаd zаpošljаvа 24 rаdnikа sа invаliditetom. U periodu nа koji se odnosi ovаj izveštаj nije bilo novih zаpošljаvаnjа. Situаcijа u tekstilnoj industriji u zаdnjih godinu dаnа se nije menjаlа, celа firmа, pа i „Župа vez“ je u teškoj situаciji, а menаdžment i dаlje pokušаvа dа izbegne stečаj i u nаrednom periodu zаposli nove rаdnike. Jedino jаvno preduzeće kome je osnivаč opštinа, а koje bi po zаkonu bilo u obаvezi dа zаposli osobe sa invaliditetom je Jаvno komunаlno stаmbeno preduzeće koje je oduvek zаpošljаvаlo osobe sа invаliditetom tаko dа im primenа novog zаkonа nije bilа problem. Trenutno, u ovom preduzeću rаdi 10 osobа sа invаliditetom i svi su tu odаvno. Viđenje problemа koji prаte osobe sa invaliditetom u oblаsti zаpošljаvаnjа i preporuke za poboljšanje situacije. Mišljenjа smo dа je u nаšoj sredini svest sаmih osobа sа invаliditetom jedаn od nаjvećih problemа. Nа sаmom početku smo već rekli dа podаtаk dа se nа evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nаlаzi sаmo 49 licа dovoljno govori. Sаme osobe sa invaliditetom ne uspevаju dа prepoznаju svojа prаvа, ne vide interes od prijаvljivаnjа posebno u oklonostima velike nezaposlenosti generalne populacije. Zа veliki broj poljoprivrednih domаćinstаvа dodаci zа tuđu negu i pomoć su vrlo često jedinа izvesnа gotovinа nа koju mogu dа rаčunаju, tаko dа ih i porodice u strаhu dа to ne izgube ne podstiču nа zаpošljаvаnje. Osim ovogа jedаn od velikih problemа je i što zаkon ne obаvezuje one poslodаvce koji se finаnsirаju iz budžetа. Ovаkvа situаcijа kod privrednikа izаzivа „otpor“ tаko dа smаtrаmo dа bi primenа zаkonа bilа mnogo boljа i efikаsnijа kаdа bi držаvne institucije pružile dobаr primer i u sklаdu sа mogućnostimа zаposlile osobe sa invaliditetom. Tаkođe, mislimo i dа bi osim subvencijа i smаnjenje obаvezа nа poreze i doprinose znаčаjno doprinelo zаpošljаvаnju. Nаše viđenje je dа bi trebаlo porаditi nа podizаnju svesti kаko kod poslodаvаcа tаko i kod sаmih osoba sa invaliditetom. Kod pojedinih poslodаvаcа je primećeno dа pokušаvаju dа mаnipulišu i dа im zbog subvencijа osobe sa invaliditetom trebаju sаmo nа pаpiru. Osobama sa invaliditetom trebа pružiti podršku dа sаgledаju svojа prаvа i sаme se više аngаžuju nа povećаnju kvаlitetа sopstvenog životа. I zа krаj ovogа izveštаjа morаmo istаći dа je Društvo za pomoć MNRO kаo poslodаvac veomа zаdovoljno zаposlenimа koji su se kroz program jаvnih rаdova zаposlili, pokаzаli su visok stepen odgovornosti i predаnosti premа svojim rаdnim obаvezаmа, а kаko su sаmi istаkli i oni su veomа zаdovoljni. Ovаkаv vid zаpošljаvаnjа osoba sa invaliditetom, kroz jаvne rаdove je po nаmа trenutno nаjefikаsniji model njihovog zаpošljаvаnjа tаko dа je nаšа preporukа dа se sа ovim аktivnostimа nаstаvi i u nаrednom periodu. Tаkođe, zbog objektivnosti morаmo istаći i dа su neki od nezаposlenih osoba sa invaliditetom odbile dа budu rаdno аngаžovаne iаko mi je to ponuđeno.

29


NOVI KNEŽEVAC

Udruženje obolelih od Multiple Skleroze Severnobanatskog okruga Novi Kneževac Podaci koji se odnose na kvalitet života osoba sa invaliditetom ukazuju na njihov bolji status u opštini Novi Kneževac. Na to ukazuju primeri iz prakse gde su sami poslodavci inicirali zapošljavanje osoba sa invaliditetom tražeći preko službe za zapošljavanje mogućnost njihovog angažovanja. Opština Novi Kneževac usvojila je lokalni plan akcije u oblasti invalidnosti za period 2011-2014 u okviru koga su određeni prioriteti u ovoj oblasti, a kao njen sastavni deo je i zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao pretpostavka jednakosti sa drugima na

otvorenom tržištu rada. Njegov krajnji cilj je primena zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, stvaranje uslova za prilagođavanje tržištu rada kroz edukaciju, treninge i profesionalno osposobljavanje uz podršku lokalne zajednice. Sa druge strane, i same osobe sa invaliditetom moraju da budu osposobljene kako bi bile produktivne i konkurentne na tržištu rada što ukazuje na potrebu povezivanja oblasti obrazovanja i zapošljavanja. Jedan od koraka na tom cilju je i promocija zapošljavanja u privatnom i javnom sektoru, obuke i okrugli stolovi koji se na lokalnom nivou koriste kako bi se poboljšala situacija u oblasti rada za osobe sa invaliditetom. Programi zapošljavanja i programi podrške zapošljavanju u organizacijama osoba s invaliditetom ostaje kao kontinuirani zadatak lokalne samouprave, relevantnih institucija i organizacija osoba sa invaliditetom i drugim zainteresovanim akterima. U Novom Kneževcu broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom se povećao na evidenciji nacionalne službe što može da se posmatra i kroz prizmu veće zainteresovanosti osoba sa invaliditetom i potrebe regulisanja procene radne sposobnosti. Opština broji oko 11 558 stanovnika prema predhodnom popisu stanovništa (očekuju se rezultati novog popisa), i od tog broja nešto malo više od polovine je urbano stanovništvo. Ove godine na evidenciji službe za zapošljavanje nalaze se 23 osobe sa invaliditetom što je primetan skok u odnosu na 10 osoba u prethodnoj godini. I dalje većinu na evidenciji čine muškarci. Aktivnih tražioci zaposlenja u ukupnom broju je 12, od toga 10 muškarca i dve žene ujedno koje čine i ukupan broj žena na evidenciji. Opština Novi Kneževac nije u obavezi da zapošljava osobe sa invaliditetom, ali u saradnji sa udruženjem MS prati situaciju u ovoj sferi. Osobe sa invaliditetom na teritoriji opštine Novi Kneževac zapošljavaju se preko nacionalne službe za zapošljavanje. Jedan deo preduzeća su zakonsku obavezu ispunili procenom radne sposobnosti već zaposlenih ljudi u svojim preduzečima što je slućaj i ove godine.

30

Poslovi koje izvršavaju osobe sa invaliditetom u preduzećima su primereni završenoj školi ili radnom mestu koje je upražnjeno i to : medicinski radnici, higijeničari, tehničko osoblje na održavanju, rad na mašinama ili pakovanju itd. Problemi postoje pri zapošljavanju usled niskog nivoa svesti poslodavaca, za čije rešenje je potrebna veća edukacija i podizanje nivoa svesti čitave populacije. Postoji i određeni broj osoba sa invaliditetom koje ne žele da rade usled uticaja sredine koja nije podsticajna kao i iz straha da se ne izgube određene već ostvarene materijalne beneficije kao što je tuđa nega i pomoć. Neki poslodavci su ipak uspeli da zabeleže porast broja zaposlenih soba sa invaliditetom, tako npr. u Domu zdravlja zaposleno je ukupno 6 osoba sa invaliditetom u odnosu na prošlogodišnjih 4. Udruženje obolelih od MS upućuje svoje članove na procenu radne sposobnosti i angažuje osobe sa invaliditetom. Tokom septembra održan je okrugli sto na temu zapošljavanja osoba sa invaliditetom u biblioteci u Novom Kneževcu koji je okupio predstavnike organizacija osoba sa invaliditetom, predstavnike loklane samouprave, medija, relevantnih institucija od značaja za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Na tom skupu istaknuti su problemi i dat je osvrt na preporuke za poboljšanje situacije u ovoj oblasti.

• Prikupljanje podataka putem zahteva o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dovodi do određenog nivoa iznenađenosti zainteresovanih strana, tako da je neophodno koristiti mogućnosti u samoj zajednici kao što su paneli, javne debate koje uključuju teme zapošljavanja osoba sa invaliditetom;

• Na nivou zajednice potrebno je omogućiti odgovarajuće podsticajne mere koje omogućavaju određenu prednost osobama sa invaliditetom na tržištu rada (pozitivna diskriminacija);

• Potrebno je unaprediti i promovisati koncept socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou. Lokalna samouprava ima resurse ali možda ne dovoljno znanja da iskoristi potencijale socijalnog preduzetništva samim tim potrebna je veća zakonska regulativa kako bi se unapredio ovaj koncept na lokanom nivou koji je od velikoj značaja i budućeg potencijala;

• Novi Kneževac može pozitivno iskoristiti prirodne resurse sa mogućnostima različitih subvencija koje bi išle i u pravcu samozapošljavanja osoba sa invaliditetom. Potrebno je u skladu sa mogućnostima povećati sredstva programa subvencija za samozapošljavanje osoba sa invaliditetom jer trenutno ne vlada veliko interesovanje za ovu vrstu programa za zapošljavanje;

• Potrebno je posmatrati lokalne resurse iz ugla mogućnosti. Uz razvoj socijalnog preduzetništva mogli bi se očekivati zapošljavanje većeg broja osoba sa invaliditetom na opštini.

31


LOKALNOM NIVOU

MAJDANPEK

Udruženje građana sa hendikepom „Frend“ Majdanpek Opštinа Mаjdаnpek nalazi se u istočnoj Srbiji, u Borskom Okrugu - Timočkoj Krаjini. Središte opštine je grаd Mаjdаnpek, premа popisu stаnovništvа iz 2011. godine, nа teritoriji opštine živi 19749 stanovnika. Sam grad Majdanpek broji 7900 stanovnika. Predstavnici lokalnih vlasti su početkom godine doneli odluku za subvenciju programa samozapošljavanja kroz stimulativna finansijska sredstva u visini od 160 hiljada dinara nezavisno od istog programa Nacionalne službe za zapošljavanje.Takođe su doneli i odluku za subvenciju poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta u iznosu od 200.000,00 do 400.000,00 dinara a kao

prioritet su zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Ovaj korak lokalne samouprave značajno je uticao na promene u društvu i podsticao je nezaposlena lica da se stručno osposobe i prekvalifikuju za zanimanja koja su potrebna tržištu. Po statističkim podacima dobijenih od NSZ filijala Bor ispostava Majdanpek u opštini na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 1981 nezaposlenih lica različite starosne strukture i stepena stručnosti, od kojih je 45 osoba sa različitim tipovima invaliditeta (9 lica su invalidi rada, 17 lica je kategorisano preko NSZ kao osobe sa invaliditetom, 3 lica su ratno vojni invalidi, 16 lica spadaju u kategorisanu omladinu (mladi koji su završili školu po specijalnom programu obrazovanja). U ovoj godini realizovan je veliki broj edukativnih programa.Programe su realizovali Svetska Banka kroz program Regionalni razvoj Bora i Majdanpeka i Nacionalna služba zapošljavanja kroz svoje već utvrđene programe. Stručno osposobljavanje obavljeno je ne samo u gradu već i u ruralnim sredinama a deo obuke realizovano je u Boru. U programu „Druga šansa“ koji se realizuje partnerski sa Osnovnom školom „Velimir Markićević“ pohađa jedna osoba sa invaliditetom odnosno cerebralnom paralizom i do sada je uspešno završila četiri razreda osnovne škole i nastavlja sa školovanjem sa razredima više nastave. U programu javnih radova koji je podržan od strane Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja zaposlene su dve osobe sa različitim tipom invaliditeta koje su angažovane na poslovima pripreme instalacije čitača ekrana za OSI oštećenog vida u Udruženju „FREND“ , a jedna osoba sa intelektualnim invaliditetom u preduzeću Inex bakar na poslovima pakera. Istovremeno kroz program javnih radova po prvi put na teritoriji opštine Majdanpek zaživeo je servis podrške u vidu personalne asistencije za osobe sa invaliditetom u obrazovanju i radno angažovane tako da su dva lica stručno osposobljena za pružanje usluga personalne asistencije i istovremeno angažovane u radni odnos. Tokom prikupljanja relevantnih podataka obavljeni su i intervjui sa osobama sa invaliditetom iz kojih proističu problemi sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada ali i preporuke za poboljšanje situacije u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Ono što je evidentno jeste da osobe sa invaliditetom pokazuju zadovoljstvo u

32

poslovima koje obavljaju. Ipak, jedan od glavnih problema je obrazovanje koje im ne omogućava konkurentnost na tržištu rada, a dodatna edukacija se vidi kao način da se unapredi trenutna situacija. Preporuke koje proizilaze povezuju se sa potrebama da se u našoj opštini neka institucija ili organizacija osoba sa invaliditetom licencira za obavljanje poslova rehabilitacije i profesionalne edukacije jer za to postoje potrebe a i velika interesovanja. Predrasude i slaba informisanost lokalnog građanstva ostaje veliki problem na čijem rešavanju mora kontinuirano da se radi. Naša organizacija radi na otklanjanju predrasuda i takođe na informisanju svih relevatnih subjekta u zajednici putem lifleta ili obaveštenjima preko lokalnih medija, ali jedan od glavnih problema je i nedostatak finasijskih sredstava. Tabela edukovanih osoba sa invaliditetom za tržišna zanimanja preko programa Svetske banke u saradnji sa NSZ Majdanpek Naziv edukacije

Osobe sa invaliditetom oštećenog vida

Osobe sa intelektualnim invaliditetom

Osobe sa oštećenim sluhom

Osobe sa telesnim invaliditetom

Ukupno Svetska banka

NSZ

Zavarivači Ž 0

M 0

Ž 0

M 1

Ž 0

M 1

Ž 0

M 0

2 2 0

Kuvar

Ž 0

M 0

Ž 0

M 0

Ž 1

M 0

Ž 0

M 0

1 0 1

Kozmetičar Ž 0

M 0

Ž 0

M 0

Ž 1

M 0

Ž 0

M 0

1 1 0

Geronto domaćice

Ž 0

M 0

Ž 1

M 0

Ž 1

M 0

Ž 0

M 0

2 2 0

Preduzetnici Ž 0

M 1

Ž 0

M 0

Ž 0

M 0

Ž 0

M 0

1 0 1

Edukacija za rad sa čitačem ekrana

Ž 1

M 1

Ž 0

M 2

Ž 0

M 0

Ž 1

M 0

4 0 4

U 2012. godini zaposlene su 3 osobe sa invaliditetom, jedna osoba sa invaliditetom oštećenog vida ženskog pola, jedna osoba sa telesnim invaliditetom takođe ženskog pola i jedna osoba sa intelektualnim invaliditetom muškog pola.

Godina 2011 Godina 2012

Broj nezaposlenih na evidenciji NSZ 1878 1981

33

OSI na evidenciji

NSZ

Broj zaposlenih

OSI

Br. Zapos. u

Udruženju FREND

Broj OSI zaposlenih u javnim i drugim preduzećima Edukovanih OSI Kategorizovano

Godina 2011 39 6 6 0 0 6 Godina 2012 46 3 2 1 4 9

34

DEO II

(NE)MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA INKLUZIVNOG TRŽIŠTA RADA

2.1. Oduzimanje poslovne sopsobnosti Oduzimanje poslovne sposobnosti je i u 2012. jedna od tema koja izaziva velike polemike i oblast koja se posebno negativno odražava na osobe sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama, što je bio predmet mnogobrojnih kritika organizacija koje se bave ovom oblašću. Glavne zamerke bazirane su na nizu prava kojih se tim putem osoba lišava. Pravo na rad, pravo na udruživanje, pravo na promenu mesta prebivališta, pravo na stupanje u brak, aktivna i pasivna biračka prava su ključna prava koje osoba stiče sa 18 godina, a može izgubiti oduzimanjem poslovne sposobnosti, čime se dolazi do pravnog izjednačavanja sa osobom ispod 14 godina. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope br R(99) 48 o načelima koja se tiču pravne zaštite punoletnih osoba umanjenih sposobnosti predviđa jasne odrednice o principima njihove pravne zaštite. Načela imaju za cilj smanjivanje arbitrarnosti sudskih organa prilikom sprovođenja postupka lišenja, uvažavanje želja i interesa lica koje se lišava, ograničenje oblasti lišenja samo na one najneophodnije, stepenovanje poslovne sposobnosti, sprovođenje detaljne procene svakog konkretnog slučaja, vremensko ograničenje lišavanja i periodično preispitivanje odluke.9 U Republici Srbiji poslovna sposobnost se može oduzeti u potpunosti ili ograničiti u vanparničnom postupku pred sudom10, za razliku od postupka za utvrđivanje radne sposobnosti, pri čemu se polazi od pretpostavke da država i porodica treba da pristupe zaštiti

8 Dostupno na srpskom jeziku u Međunarodni instrumenti o pravima osoba sa invaliditetom, Beogradski centar za ljudska prava, 2007, 62-70 str. Dostupno na: http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_phocadownload&view=category&id=4:publikacije&download=257:medjunarodni-instrumenti-o-pravima-osoba-sa-invaliditetom&Itemid=54 9 Ljudska prava u Srbiji 2011: pravo praksa i međunarodno standardi ljudskih prava, Beogradski centar za ljudska prava, 2012. Dostupno na http://bgcentar.org.rs/images/stories/Datoteke/ljudska%20prava%20u%20srbiji%202011.pdf 10 Postupak oduzimanja poslovne sposobnosti u Republici Srbiji u najvećoj meri regulisan Zakonom o vanparničnom postupku i Porodičnom zakonu, ali se određene relevantne odredbe nalaze i u Zakonu o socijalnoj zaštiti, Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, Zakonu o obligacionim odnosima itd.

Konvencija UN-a o pravima osoba sa invaliditetom, izvod iz člana 27, Rad i zapošljavanje’’ Države strane ugovornice priznaju osoba sa invaliditetom pravo na rad (...) tako što će preuzeti odgovarajuće korake, uključujući putem zakonodavstva, između ostalog u cilju : (1)(c) stvaranja uslova da osobe sa invaliditetom imaju mogućnost da ostvaruju svoje pravo na rad (j) podsticanja osoba sa invaliditetom da stiču radno iskustvo na otvorenom tržištu rada

http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_phocadownload&view=category&id=4:publikacije&download=257:medjunarodni-instrumenti-o-pravima-osoba-sa-invaliditetom&Itemid=54

http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_phocadownload&view=category&id=4:publikacije&download=257:medjunarodni-instrumenti-o-pravima-osoba-sa-invaliditetom&Itemid=54

http://bgcentar.org.rs/images/stories/Datoteke/ljudska%20prava%20u%20srbiji%202011.pdf

35

prava i interesa osobe koja nije sposobna da sama to čini, uključujući i one koji pate od demencije i bolesti zavisnosti. Međutim, u sudskoj praksi je prisutna tendencija potpunog, uz retku upotrebu delimičnog oduzimanja poslovne sposobnosti, koje ima potencijal prilagođavanja širem spektru mogućnosti osoba sa invaliditetom i većoj uključenosti u društvo. Pored toga u najvećem broju slučaja sudija nije ostvario lični kontakt sa osobom kojoj se oduzima poslovna sposobnost te presuda nije mogla biti odgovarajuća u smislu delikatnog određivanja granica prava i sloboda osobe sa određenom vrstom invaliditeta, koji oblikuju njen ili njegov život11. To je u suprotnosti sa preporukama Komiteta, ali i stavom Evropskog suda za ljudska prava gde se insistira na obaveznom preispitivanju postojanja razloga za lišenje poslovne sposobnosti od strane suda.12 Potpuno lišenje poslovne sposobnosti, kao što je navedeno, znači i lišavanje osobe prava da sklopi ugovor o radu. Uz nemogućnost raspolaganja imovinom, osobe kojima je oduzeta poslovna sposobnost dodatno su onemogućena da artikulišu i šire poruke kao relevantni akteri u tom procesu, čiji bi glas trebalo da se čuje. To neretko vodi ka institucionalizaciji, odnosno provođenju ostatka života pod nadzorom i vođenjem u sistemu socijalne zaštite. Više od polovine (57%) svih osoba lišenih poslovne sposobnosti nekad u svom životu ili tokom procesa bilo je smešteno u neku od institucija, od čega ih je 4% institucionalizovano prisilno.13 Naime, osoba lišena poslovne sposobnosti može biti doživotno smeštena u ustanovu socijalne zaštite bez svoje saglasnosti i bez mogućnosti žalbe.14 Tokom vremena postalo je jasno da ovaj proces ne doprinosi dovoljno jednakom učešću u društvu osoba sa invaliditetom, i da bi razvijanje sistema usluga utemeljenih u zajednici trebalo da bude sprovođeno paralelno sa zatvaranjem rezidencijalnih ustanova zaštite.15 Međutim proces deinstitucionalizacije u Srbiji nije u predviđenoj meri zaživeo pa i dalje postoji veliki broj korisnika smeštenih u ovim institucijama.16 Pravni propisi 11 Podaci iz Istraživanja o poslovnoj sposobnosti koje su sproveli Beogradski centar za ljudska prava i MDRI Srbija, pri čemu je analizirano više od 1000 sudskih presuda donetih između 2008. i 2010. Tada je pokazano da većina lica lišenih poslovne sposobnosti nije imalo pravično suđenje i da je pretrpelo povrede prava na privatni i porodični život. Rezultati tog istraživanja mogu se pronaći u Practicing universality of rights: analysis of the implementation of the UN Convention on the Rights of Persons with Disabilities in view of persons with intellectual disabilities in Serbia, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S and People in Need, 2012, dostupno na: http://mdri-s.org/files/Practicing%20Universality%20of%20Rights.pdf 12 Vidi Salontaji-Drobnjak protiv Srbije ECHR, App. No. 36500/05 (2009). 13 Supra 2, 265. str. 14 Pravo da donesem odluku – pitanje lišavanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom u Srbiji i preporuke za dalji rad na usklađivanju domaćeg zakonodavstva i prakse sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, VelikiMali, 2010, str 4 dostupno na: http://www.velikimali.org/attachments/article/104/Publikacija.pdf 15 Izvan deinstitucionalizacije: Nestabilna tranzicija ka sistemu koji pruža mogučnosti u jugoistočnoj Evropi, Disability Monitor Initiative South East Europe, 2010, str 38. 16 Samo 4% dece sa smetnjama u razvoju, a ukupno 7% korisnika u institucionalnom smeštaju manje od 12 meseci, a da 55% njih u institucijama boravi duže od 10 godina. Dominantni uzroci napuštanja ustanova su smrt (71% kod odraslih, 39,8% kod dece) i premeštaj u drugu ustanovu (22% kod odraslih, 28,4% kod dece). Videti više u Sklonjeni i zaboravljeni- Segregacija i zanemarivanje dece sa smetnjama u razvoju odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, 2012, dostupno na: http://www.mc.rs/upload/documents/saopstenja_izvestaji/2012/100912_MDRI-S_Sklonjeni-i-zaboravljeni.pdf

http://mdri-s.org/files/Practicing%20Universality%20of%20Rights.pdf

http://www.velikimali.org/attachments/article/104/Publikacija.pdf

http://www.mc.rs/upload/documents/saopstenja_izvestaji/2012/100912_MDRI-S_Sklonjeni-i-zaboravljeni.pdf

http://www.mc.rs/upload/documents/saopstenja_izvestaji/2012/100912_MDRI-S_Sklonjeni-i-zaboravljeni.pdf

36

Zakon o vanparničnom postupku O potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti odlučuje sud u hitnom postupku, po kriterijumu da li je punoletno lice u sposobnosti da normalno rasuđuje da bi se samo brinulo o svojim pravima i interesima.17 Stepen sposobnosti za normalno rasuđivanje u praksi utvrđuju najpre veštaci. Lice prema kome se vodi ovaj postupak mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti, dok se predviđa da se veštačenje vrši u prisustvu sudije, sem kada se obavlja u stacioniranoj zdravstvenoj organizaciji18. Uprkos tome praksa u Srbiji pokazala je drugačiju tendenciju: nije zabeležen nijedan slučaj da je sudija prisustvovao medicinskom pregledu, a u gotovo 84% slučajeva sudija nikada nije ni video osobu koja se lišava poslovne sposobnosti. Ističe se i podatak da se od 997 obrađenih sudskih rešenja u tek 53 slučaja radilo o delimičnom oduzimanju poslovne sposobnosti,19 koje naspram potpunog otvara mogućnost da sud na osnovu medicinskog veštačenja odredi vrstu poslova koje to lice može preduzimati samostalno pored poslova na koje je zakonom ovlašćeno20. Ovakvi podaci otvaraju vrata za zagovaranje ukidanja potpunog lišavanja poslovne sposobnosti kao i promene postojećeg načina veštačenja i suđenja u ovom postupku, kako bi se ostvarila Ustavom zagarantovana prava i omogućilo inkluzivno tržište rada. Zakonodavac je predvideo da kada prestanu razlozi za lišenje poslovne sposobnosti sud treba da donese rešenje o vraćanju,21 ili ako se duševno stanje tog lica popravi, a bilo je lišeno poslovne sposobnosti u potpunosti, sud treba da izmeni ranije rešenje i odredi delimično lišenje poslovne sposobnosti22. Ipak, karakteristično je da i pored ovih odredbi osoba koja je delimično lišena poslovne sposobnosti nema pravo na volontiranje,23 a da se osobama sa intelektualnim poteškoćama praktično ne može vratiti poslovna sposobnost jer ne dolazi do popravljanja stanja koje je predstavljalo osnov za oduzimanje poslovne sposobnosti. Zakon o vanparničnom postupku obuhvata i pitanje produženja roditeljskog prava24, kojim se dodatno osnažava mogućnost lišavanja poslovne sposobnosti proizvodeći isti pravni efekat. O produženju roditeljskih prava takođe odlučuje sud u hitnom postupku. Odredbe o lišenju i vraćanju roditeljskog prava prestale su da važe primenom Porodičnog zakona iz 2005. godine, koji dalje uređuje ovu oblast.25 Porodični zakon Roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.26 Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju nije sposobno za normalno rasuđivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa može biti potpuno lišeno poslovne sposobnosti.27 17 Vidi član 31, Zakon o vanparničnom postupku RS 18 Vidi član 38, stav 1, Zakon o vanparničnom postupku RS 19 Supra 4 20 Vidi član 40, stav 2, Zakon o vanparničnom postupku RS 21 Vidi član 42, stav 1, Zakon o vanparničnom postupku RS 22 vidi član 42, stav 2, Zakon o vanparničnom postupku RS 23 Zakon o volontiranju, član 12. stav 2. tačka 3 24 Vidi članove 72, 73, 74, Zakon o vanparničnom postupku RS 25 Vidi član 227, Zakona o vanparničnom postupku RS 26 Član 67, Porodični zakon RS 27 Vidi član 146, stav 1, Porodični zakon RS

37

U istim slučajevima, ili ako svojim postupcima ugrožava sopstvena prava i interese, može biti produženo roditeljsko pravo28. Na tom mestu bitno je istaći da pojmovi „normalno rasuđivanje“ i „zaštita svojih prava i interesa“ koji se često mogu naći u pravnoj regulativi, ostavljaju prostora za različita tumačenja o čemu će dalje biti reči u odeljku o rešenjima o oduzimanju poslovne sposobnosti. Porodični zakon u delu o sadržini roditeljskog prava precizira da staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.29 Sadržina roditeljskog prava definisana je još i kroz članove o čuvanju i podizanju deteta, vaspitavanju deteta, obrazovanju, zastupanju i izdržavanju deteta, kao i upravljanju i raspolaganju imovine deteta.30 Roditeljskog prava se lišava onaj roditelj koji zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava. U kontekstu ovog izveštaja ako izrabljuje dete sileći ga na preterani rad, ili na rad koji ugrožava moral, zdravlje ili obrazovanje deteta, odnosno na rad koji je zabranjen zakonom31, ako roditelj grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava odnosno ako se uopšte ne stara o detetu sa kojim živi32, ili ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednički život sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika33. Sudska odluka o potpunom lišenju roditeljskog prava lišava roditelja svih prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da izdržava dete.34 Delimično lišenje roditeljskog prava može lišiti roditelja jednog ili više prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da izdržava dete.35 Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja36, a mogućnosti dužnika izdržavanja prema Porodičnom zakonu zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba.37 2.2. Pogled na rešenja o oduzimanju poslovne sposobnosti Postupak oduzimanja poslovne sposobnosti obuhvata i davanje mišljenja veštaka specijaliste, koji sud razmatra pre nego što donese rešenje. Iz obrazloženja u rešenjima može se videti način na koji sudovi postupaju u slučajevima lišavanja poslovne sposobnosti. Uvidom u obrazloženja primetno je da se karakterističan prikaz osobe, umesto njene osobenosti, bazira na nabrajanju elemenata koji pomažu argumentaciji za razvrstavanje, odnosno svrstavanje pojedinačnog slučaja u određenu kategoriju. Tako se lako mogu izdvojiti faktori, kojima se veštaci i sudije služe kako bi se lako orijentisali u mnoštvu različitih,

28 Vidi član 85, Porodični zakon RS 29 član 68, stav 2, Porodični zakon RS 30 Vidi članove 69-74, Porodični zakon RS 31 Član 81, stav 2, tačka 2, Porodični zakon RS 32 Član 81, stav 3, tačka 2, Porodični zakon RS 33 Član 81, stav 3, tačka 4, Porodični zakon RS 34 Član 81, stav 4, Porodični zakon RS 35 Član 82, stav 2, Porodični zakon RS 36 Član 160, stav 2, Porodični zakon RS 37 Član 169, stav 3, Porodični Zakon RS

38

specifičnih slučajeva za kratko vreme, i na kraju zaključili o kakvom je „oboljenju“ reč, bez kontrole dokaza i eventualne konstruktivne konfrontacije u mišljenjima38. U obrazloženjima se posvećuje pažnja i analizira komunicija u okruženju, način pokazivanja emocija, kao i način oblačenja osobe o kojoj se govori. Tako se često može naći da je osoba svadljiva, tvrdoglava, neposlušna, jogunasta, ekscentrična, ili da joj je ponašanje bizarno. Sa druge strane često su prisutni opisi bazirani na relaciji uredno-neuredno, upadljivo-neupadljivo slikovito, koji pomažu da se pojednostave i potvrde teze o nečijoj nemogućnosti da racionalno vodi svoj život.

Prijatne spoljašnjosti, zdepaste konstitucije, uredno odevena Dalje, nije neobično naići i na izjave kako je pogled osobe kojoj se oduzima poslovna sposobnost „tup i prazan“, ili da se osoba „praznjikavo smeška“, a lako se zaključuje i da osoba „nije sposobna za normalno rasuđivanje“. Ovakvi subjektivni utisci se koriste bez ikakve zadrške u obrazloženjima, a način na koji se posle kratkog pregleda utvrđuju kao trajne karakteristike kao što su „povodljivost“ ili „krajnja skučenost interesovanja“ ostaju upitni. Posebna pažnja se posvećuje proceni imovinskog stanja i obrazlaganjem (ne)mogućnosti da se njom raspolaže:

Bespotrebno pozajmljuje novac i razdeljuje drugim licima, iznosi nerealne planove započinje neobične poslove. Zapaža se strah od okoline da je materijalno ne iskoriste, posebno rodbina, a u isto vreme nije spremna da odgovori na njihove zahteve.

Na sličan način objašnjava se i mogućnost pojedinca da obavlja neke poslove, umesto da, pošto predstavlja samu suštinu, bude posebno i stručno obrazloženo. Čak, za razliku od prethodnih primera navođenja materijalnog stanja, ovaj element je vrlo retko prisutan, i neobjašnjivo, on se nikada ne razmatra kao relevantan faktor.

Nekritičan je u ponašanju, planira da se zaposli i radi.39 Ovi izvodi pokreću mnoga pitanja o problemu inkluzije, obrazovanja i deinstitucionalizacije. Očigledno je da oni koji učestvuju u sastavljanju ovih rešenja u većini slučajeva nisu dovoljno senzibilisani, nemaju dovoljno volje da prepoznaju kompleksnost situacije u kojima se ove osobe nalaze, odnosno da procene sve efekte lišavanja poslovne sposobnosti. Još manje postoji razumevanja mogućnosti razvijanja ličnosti ljudi, bilo od strane sudija, ili specijalista- psihologa i psihijatara. 2.3. Prioritetne oblasti za unapređenje situacije U Inicijalnom izveštaju o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom40 koji je početkom godine Vlada Republike Srbije dostavila Komitetu za prava za osoba sa invaliditetom, u delu o ravnopravnosti pred zakonom kritički se osvrće na pravne norme koje regulišu procedure za lišavanje poslovne sposobnosti i vršenje starateljstva, pa se na početku 38 Više u Pravne, psihološke i moralne dileme u postupku lišenja poslovne sposobnosti, Katarina Jovanović, Časopis Mreža, 2011. 39 Primeri iz obrazloženja u rešenjima kojima se osobe potpuno lišavaju poslovne sposobnosti usled duševne bolesti, dobijenih od osnovnih sudova u Srbiji po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u periodu od 2008. do 2010. godine. 40 Dostupno na http://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/u3/konvencije/invaliditetom/inicijalni_izvestaj_na_srpskom_jeziku.pdf

http://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/u3/konvencije/invaliditetom/inicijalni_izvestaj_na_srpskom_jeziku.pdf

http://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/u3/konvencije/invaliditetom/inicijalni_izvestaj_na_srpskom_jeziku.pdf

39

ocenjuje se da su donete u periodu kada osobe sa invaliditetom bile isključene iz društva i koje od tada nisu menjane. Zaključuje se da je polazište zakonodavaca na osnovu kojeg osobu sa mentalnim invaliditetom ili iz drugih razloga treba lišiti poslovne sposobnosti zato što nisu u stanju da samostalno brinu o svojim interesima prevaziđeno jer osobe sa invaliditetom mogu da se same o sebi staraju, a da, ukoliko im je potrebna podrška, država treba da im je obezbedi, pritom pazeći da ne naruši njihova prava i pravnu sigurnost. U skladu sa tim i u poslednjem Izveštaju o radu ustanova socijalne zaštite za smeštaj osoba sa invaliditetom41 ocenjeno je da, između ostalog, postoji potreba za edukacijom za personalne asistente, kao i obuke za sprovođenje inovativnih servisa.42 Radna grupa za izradu radnog teksta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku43 završila je 19. oktobra svoj rad na izradi radnog teksta Zakona. U verziji predatoj javnosti potpuno lišavanje poslovne sposobnosti i dalje postoji, te se ponovo zaobilazi tendencija potpunog oduzimanja poslovne sposobnosti. Sa druge strane u civilnom sektoru sastavljen je Model zakona o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i slobode, koji i dalje podrazumeva postojanje delimičnog, ali ne i potpunog lišavanja poslovne sposobnosti.44 Ono ostaje glavna prepreka ka ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom: vodi ka segregaciji i doživotnom boravku u institucijama, negira mogućnost uključivanja u društvo čime se stigmatizacija dodatno produbljuje, a u nizu ograničavajućih odredaba rasutim po raznim zakonima u RS nalaze se i one koje osobama sa invaliditetom ne dopuštaju pristup inkluzivnom tržištu rada. Preporuke

• Uskladiti nacionalno zakonodavstvo i praksu državnih organa sa relevantnim međunarodnim instrumentima, pre svega Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom. U tom smislu potrebno je ukinuti institut potpunog lišenja poslovne sposobnosti;

• Omogućiti „jednakost oružja“ između osobe koja se lišava poslovne sposobnosti i predlagača (obezbediti adekvatnu pravnu pomoć svim licima protiv kojih se vodi postupak);

• Omogućiti protivniku predlagača tj. njegovom zastupniku da osporava nalaze veštaka;

• Sprečiti konflikt interesa tj. situaciju u kojoj je predlagač (centar za socijalni rad) istovremeno privremeni staratelj lica o čijoj poslovnoj sposobnosti se odlučuje;

• Obavezno saslušati osobe o čijoj poslovnoj sposobnosti se odlučuje (ili bar pokušati sprovođenje saslušanja uz pomoć osobe od poverenja);

41 Dostupno na http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/naslovna/god-izvestavanja/OSI.pdf 42 Više o ulozi i mogućnosti razvijanja socijalnih servisa u Socijalni servisi (usluge) za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socio-ekonomskom razvoju, Centar za orijentaciju društva, 2012. Dostupno na: http://sr.cod.rs/images/COD_Monitoring-izvestaj-2012_Socijalni_servisi-2012.pdf 43 Dostupno na http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/radna-verzija-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-vanparnicnom-postupku-dostupna-je-za-komentare-gradjana.html 44 Više u Model zakona o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i slobode, Centar za unapređenje pravnih studija, 2012. Dostupno na http://cups.rs/wp-content/uploads/2012/05/Model-zakona-o-poslovnoj-sposobnosti.pdf

http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/naslovna/god-izvestavanja/OSI.pdf

http://sr.cod.rs/images/COD_Monitoring-izvestaj-2012_Socijalni_servisi-2012.pdf

http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/radna-verzija-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-vanparnicnom-postupku-dostupna-je-za-komentare-gradjana.html

http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/radna-verzija-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-vanparnicnom-postupku-dostupna-je-za-komentare-gradjana.html

http://cups.rs/wp-content/uploads/2012/05/Model-zakona-o-poslovnoj-sposobnosti.pdf

http://cups.rs/wp-content/uploads/2012/05/Model-zakona-o-poslovnoj-sposobnosti.pdf

40

• Ograničiti oblasti lišenja samo na one najneophodnije kao i vremensko trajanje ograničenja prava;

• Periodično preispitivati sudske odluke (jednom godišnje) od strane suda;

• Sprovoditi detaljne procene svakog konkretnog slučaja razmatrajući invaliditet u socijalnim, a ne depersonalizovanim medicinskim kategorijama;

• Veštačenje isključivo izvoditi u prirodnom okruženju i u adekvatnom vremenskom periodu kako bi mogla da se stekne što jasnija slika o mogućnostima osobe kojoj se ograničava poslovna sposobnost;

• Predvideti da se određena prava ne mogu ograničiti (biračko pravo, pravo na brak, pravo na okupljanje i udruživanje itd.);

• Organizovati edukaciju sudija i zaposlenih u centrima za socijalni rad u oblasti relevantnih međunarodnih standarda u oblasti prava mentalnog zdravlja tj. relevantnih instrumenata Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope i prakse međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava;

• Promovisati mogućnosti zapošljavanja i napredovanja osoba sa mentalnim i psihosocijalnim teškoćama na otvorenom tržištu rada u privatnom i javnom sektoru;

• Nastaviti proces deinstitucionalizacije i razvijati usluge socijalnih servisa;

• Konačno, potrebno je težiti potpunom ukidanju instituta lišenja poslovne sposobnosti odnosno uvođenju pružanja podrške pri donošenju odluka.

U skladu sa preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope potrebno je:

• Smanjiti arbitrarnost sudskih organa prilikom sprovođenja postupka lišenja;

• Uvažiti želje i interese lica koje se lišava poslovne sposobnosti i stvoriti uslove za uključenost u društvene tokove;

• Ograničiti oblasti lišenja samo na one najneophodnije i vremensko trajanje ograničenja prava kako bi se stvorile mogućnosti za razvijanje potencijala osoba sa invaliditetom:

- stepenovati poslovnu sposobnost,

- vremenski ograničiti trajanje ograničenja pojedinih prava,

- periodično preispitivati odluke;

• U procesu oduzimanja poslovne sposobnosti sudija se mora lično uveriti u stanje osobe koja se lišava poslovne sposobnosti, odnosno utvrditi obavezno preispitivanje postojanja razloga za lišenje poslovne sposobnosti od strane suda;

• Veštačenje sprovoditi odvojeno i nezavisno kako bi došlo do kontrole dokaza i konstruktivne konfrontacije u sudskim mišljenjima.

41

2.4. Procena radne sposobnosti (izazovi i iskustva iz prakse) Prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom45 “procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osobe sa invaliditetom neophodne za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova samostalno ili uz službu podrške, upotrebu tehničkih pomagala, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim ili pod posebnim uslovima.“ 46 Zakon predviđa nadležnost Nacionalne službe za zapošljavanje u postupku procene radne sposobnosti.47 Nacionalna služba za zapošljavanje donosi rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, kao povereni posao na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja. Lice koje je zainteresovano da izvrši procenu radne sposobnosti podnosi zahtev nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje, prema svom prebivalištu. 48 Zahtev sadrži osnovne podatke o podnosiocu a obavezan prilog je validna medicinska dokumentacija, ne starija od 6 meseci, koja se podnosi u originalu ili overenoj fotokopiji. Medicinsku dokumentaciju čini:

- Predlog za utvrđivanje invalidnosti,popunjen od strane izabranog lekara, - Otpusne liste sa podacima o nalazima i izvršenim pregledima, - Postojeći specijalistički nalazi odgovarajućih specijalnosti sa opisanim anatomskim i

funkcionalnim promenama utvrđenim prilikom pregleda, ne stariji od 6 meseci, na propisanim obrascima,

- Dijagnostički testovi, - Laboratorijski nalazi, - Nalaz psihologa, odnosno zaključak koji obuhvata ocenu mentalnih sposobnosti,

ličnosti i ponašanja pojedinca.49 Uz medicinsku dokumentaciju, neophodno je izvršiti socijalnu anketu i dostaviti isprave o ostvarivanju prava i statusu lica kao što su : uverenje o ostvarivanju prava po osnovu socijalne zaštite, dokaz o statusu osobe sa invaliditetom, dokaz o stručnoj spremi i opis poslova koje lice može da obavlja kod poslodavca. Socijalnu anketu popunjava stručni radnik Nacionalne službe za zapošljavanje i ona sadrži podatke o obrazovanju, prihodima, porodičnom stanju, stanovanju, odnosu sa okruženjem kao i samostalnosti i funkcionalnom statusu.

45 „Sl.glasnik RS“ br.36/2009 46 Član 8, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom 47 Član 9, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom 48 Pravilnik i bližem načinu,troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom („Sl.glasnik RS“ br.36/2010) 49 Ibid.

42

Troškove procene radne sposobnosti nezaposlenog lica snosi Nacionalna služba za zapošljavanje, dok troškove zaposlenog lica snosi lice koje je podnelo zahtev ili poslodavac. Visina troškova iznosi 4 700 dinara. Ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Komisiju čine: lekar veštak odgovarajuće ili srodne specijalnosti u odnosu na ocenu radne sposobnosti koga određuje RF PiO, socijalni radnik, defektolog koga predlaže Nacionalna služba za zapošljavanje, psiholog i specijalista medicine rada. Lice koje je podnelo zahtev za procenu radne sposobnosti se poziva u roku od 15 dana od dana razvrstavanja i grupisanja zahteva sa kompletnom dokumentacijom. Komisija organa veštačenja sačinjava nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, koja sadrži lične podatke, anamnestičke podatke, fizikalni nalaz, nalaze specijalističkih pregleda, medicinsku dokumentaciju na kojoj se zasniva ocena radne sposobnosti, dijagnozu i šifru, zaključak i epikrizu, ocenu radne sposobnosti, predlog poslova koje lice može da obavlja ili predlog mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije. Na osnovu ovog nalaza, Nacionalna služba za zapošljavanje donosi rešenje o proceni radne sposobnosti. Prilikom utvrđivanja sposobnosti osobe sa invaliditetom za uključivanje na tržište rada i obavljanja konkretnih poslova samostalno ili uz službe podrške, u obzir se uzimaju medicinski, socijalni i drugi kriterijumi. Ocena funkcija i stepen oštećenja usklađeni su sa Međunarodnom klasifikacijom funkcionisanja,invaliditeta i zdravlja.50 Na osnovu celokupnog stanja lica i stanja na tržištu rada, organ veštačenja vrši ocenu na osnovu sledeće skale:

- 0 stepen - ako ne postoje teškoće i prepreke u radu, odnosno ukoliko su zanemarljive i ne utiču na radnu sposobnost,

- 1 stepen - ako su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod opštim uslovima,

- 2 stepen - ako su teškoće i prepreke umerene, odnosno znatne u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod posebnim uslovima,

- 3 stepen - ako su teškoće i prepreke potpune ili višestruke, osnosno lice se ne može zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od jedne trećine radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu, bez obzira na zanimanje ili poslove.51

50 International Classification of Functioning,Disability and Health (ICF) –World Helath Organization 51 Pravilnik i bližem načinu,troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom („Sl.glasnik RS“ br.36/2010)

43

Podaci iz 2011.godine52 pokazuju da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji Republike Srbije bilo 1 665 lica sa procenjenim 1.stepenom oštećenja, 352 lica sa procenjenim 2.stepenom oštećenja i 62 lica sa procenjenim 3.stepenom oštećenja. U ovaj broj ne ulaze zaposlena lica koja su izvršila procenu radne sposobnosti i koja su upućena od strane poslodavca, jer statistika Nacionalne službe za zapošljavanje evidentira nezaposlena lica.53 Jedan broj nezaposlenih lica koja su obavila procenu radne sposobnosti, postavljeno je pitanje zbog čega su se odlučili na taj korak. Uglavnom su imali utvđene dijagnoze i preduzimali su odgovarajuće medicinske mere. Neki su već bili u radnom odnosu, ali bez odgovarajućih uslova rada koji su loše uticali na njihovo zdravlje, tako da su odsutvovali s posla zbog bolovanja a poslodavci nisu imali razumevanja. Većina smatra da će uz dokaz da su osobe sa invaliditetom moći lakše da pronađu odgovarajući posao, zbog odredbi Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i da će naići na bolje razumevanje poslodavaca u pogledu uslova rada. Zaključak je da je među licima sa procenjenom radnom sposobnošću većina zainteresovana za rad odnosno da su aktivni tražioci zaposlenja. Tok postupka procene, od podnošenja zahteva do dobijanja rešenje, jedan broj lica ocenjuje kao dobar i efikasan. S druge strane, jedan broj tvrdi da postupak nije na zadovoljavajućem nivou, da su dugo čekali na odgovor kao i da dobijena rešenja ne opisuju njihove mogućnosti za rad dovoljno precizno. Jedno lice sa procenjenim prvim stepenom je navelo da je ceo postupak bio pro forme i da je „prepisana poslednja lekarska dijagnoza“. Uvidom u neka od donetih rešenja, naročito kod procenjenog prvog stepena, odnosno zapošljavanja pod opštim uslovima, najčešće se nailazilo na formulaciju: “Sposoban/na za rad u okviru svog zanimanja“ koja je korektna, jer je pretpostavka da lice želi da radi u skladu sa svojim kvalifikacijama. Međutim, objašnjenje koje je ograničenje u radu, zbog zdravstvenog stanja, uglavnom je nedovoljno konkretno. Evo primera za 3 lica koja imaju procenjen 1.stepen oštećenja:

- „Nije sposobna za veća psihofizička naprezanja,visokonormiran rad, diktiran tempo rada, veća naprezanja lokomotornog sistema, dugo stajanje i hodanje, rad duži od osmočasovnog radnog vremena, noćni rad.“

- „Sposoban za rad u svom zanimanju i sve poslove za računarom, bez nametnutog tempa rada.“

- „Nije sposoban za teži fizički rad, ali ni za rad u lošim klimatskim i mikroklimatskim uslovima, duže stajanje, hodanje i savlađivanje kosih prepreka“.

52 “Videti “Uloga Nacionalne službe za zapošljavanje u zapošljavanju osoba sa invaliditetom” koja je bila tema prošlogodišnjeg izveštaja, Lončar G. i dr, "Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji”, Centar za orijentaciju društva za 2011, str.53. 53 Jedinstveni informacioni sistem Nacionalne službe za zapošljavanje

44

Slično je i sa formulacijom u nekim od rešenja lica koja imaju 2.stepen oštećenja:

- „Nije sposobna za poslove vezane za hodanje, stajanje, nošenja i dizanja tereta, rad sa fizičkim zahtevima, rad koji uključuje aktivnost obe ruke. Sposobna je za sedeće poslove administrativnog tipa kao što je rad na kompjuteru.“

- „Nije sposobna za poslove koji zahtevaju funkciju čula vida, produženi noćni i smenski rad, rad sa hepatotoksičnim hemijskim agensima i umeren i težak fizički rad. Sposobna za administrativne poslove simultanog prevođenja, rad sa specijalizovanim softverskim programima u skladu sa navedenim ograničenjima.“

Rešenja u kojima se licima određuje treći stepen sadrže opis: „Nije sposoban/na za zapošljavanje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima“. Preporuka za ta lica je rad u radnom centru. Na osnovu uvida u doneta rešenja i iskustva lica koja su izvršila procenu radne sposobnosti, moglo bi se reći da opis onoga što lice može da radi i ograničenja u pogledu procenjene radne sposobnosti nisu dovoljno jasni i konkretni. Upotreba izraza „teži fizički rad“ ili „umerene teškoće koje znatno utiču na posao“ su prilično apstraktni i uopšteni. Prilikom vršenja predselekcije kandidata i upućivanja kod poslodavca, koji se pismenim zahtevom obraća Nacionalnoj službi za zapošljavanje zbog posredovanja u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, potrebno je raspolagati sa svim aspektima u pogledu mogućnosti za rad nekog od kandidata. Poslodavci imaju različite zahteve i uslove rada, a savetnik za zapošljavanje treba da, u skladu sa tim, izabere lica koja ispunjavaju kriterijume. Pitanje je da li se na osnovu nedovoljnih podataka može obezbediti traženi profil. Da prilikom procene radne sposobnosti i donošenja rešenja ima propusta pokazuje i slučaj lica, kome je u postupku utvrđen treći stepen odnosno da ne može da se zaposli ni pod opštim ni pod posebnim uslovima. Licu je amputirana noga i koristi protezu. Poslednjih godinu dana volontira u jednoj humanitarnoj organizaciji. S obzirom da nije imao rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti, a poslodavac je želeo da ga zaposli jer se pokazao kao dobar i pouzdan radnik, izvršio je procenu. Međutim, po izvršenoj proceni osoba nije u mogućnosti da se zaposli. Prema poslednjim saznanjima, još uvek volontira u istoj organizaciji. Žalbeni postupak je još uvek u toku. U skladu sa navedenim, mišljenje je da je neophodno preispitati način rada i unaprediti sam proces procene radne sposobnosti i donošenja rešenja. Procena radne sposobnosti je izuzetno značajna za osobe sa invaliditetom u procesu uključivanja na tržište rada. Poslovna sposobnost Iz ugla Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom Najveći broj osoba iz autstičnog spektra, nalazom, ocenom i mišljenjem Komisije penzijsko -invalidskog osiguranja ima pravo na uvećani dodatak za negu i pomoć drugog lica, na osnovu postojanja telesnog oštećenje od 100%. Najčešće u osamnaestoj godini, za osobe sa autističnim spektrom, pokreće se postupak radi produženja roditeljskog prava ili starateljstva na inicijativu Centra za socijalni rad ili roditelja, što podrazumeva i lišavanje poslovne sposobnosti.

45

Roditelji osoba iz autitičnog spektra počinju ove procedure a da nisu obavešteni o tome šta one znače a i kad su zainteresovani, veliki problem predstavlja što zakoni koji uređuju ovu oblast starateljstva, nisu sistematizovani, vrlo su nejasni za roditelje a informacije koje traže iz Centara za socijalni rad su nedovoljne. Još jedan problem koji je prisutan a to je da roditelji pokrenu postupak za starateljstvo, jer nisu sigurni za budućnost svoje dece, pa iako su sposobni i imaju pravo na rad, oni im oduzimaju poslovnu sposobnost da ne bi izgubili dodatak za pomoć i negu drugog lica i porodičnu penziju jednog od roditelja. Da li roditelje treba osuditi da krše prvo na rad, jeste psihološka i moralna dilema na koju treba da odgovori država koja treba ozbiljno da razmišlja o svakom svom građaninu i njegovim najboljim interesima. O autističnom spektru, kao stanju, u Srbiji još uvek, na žalost, zna malo stručnjaka pa samim tim i komisije koje vrše procene. Pre svakog zaposlenja osobe sa invliditetom, komisija procenjuje poslovne sposobnosti osobe sa invaliditetom koja treba da se zaposli, ali da bi osoba iz autističnog spektra došla do komisije, neophodno je pokrenuti proces vraćanja delimične ili potpune poslovne sposobnosti kojom se određuje koji su to poslovi koje ta osoba može ili ne može da obavlja. Sigurno je da komisija koja vrlo često ne poseduje neophodna znanja i kvlifikacije, ne može da proceni potencijale osobe iz autističnog spektra i koji je to posao koji bi oni mogli da rade. Republičko udruženje Srbije za pomoć osobama sa autizmom ima stav da svaka osoba iz autističnog spektra koja može da radi u otvorenom tržištu, treba da bude zaposlena. Ne želimo da se bavimo statistikom, što stručnjaci često rade, da postoje nisko i visoko funkcionalne osobe iz autističnog spektra bez šanse da im se da pravo da iskažu svoje potencijale i sposobnosti. Možda ovaj stav ima dozu opreznosti jer mnoge osobe iz autističnog spektra nisu imale pristup obrazovanju što je svakako preduslov zapošljavanju, pa roditeljski strah koji je permanentan zbog nepostojeće podrške sistema pa samim tim i specifičnog i teškog života prouzrokuje sumnje u sposobnosti svoga deteta. Uloga roditelja-staratelja je veoma teška jer samim činom starateljstva, staratelj-roditelj mora da donosi odluke u najboljem interesu osobe sa autističnim spektrom. Ističemo citat iz članaka „Pravne, psihološke i moralne dileme u postupku lišenja poslovne sposobnosti“ čija je autorka Katarina Jovanović, psiholog, porodični savetnik. „Zakoni su daleko od savršenih, a način na koji se tumače i sprovode vrlo lako mogu da naude upravo onima zbog čije zaštite su oni i napisani. “ Na kraju podsednik svim akterima postupka za lišavanje poslovne sposobnosti. Osobe sa intelektualnim invaliditetom zbog kompromitovane moći rasuđivanja i odlučivanja mogu biti zloupotrebljene, ostati bez imovine, bez preko potrebnog lečenja. Ipak, ne treba zaboraviti na sledeće: ljudi koji su potpuno lišeni poslovne sposobnosti nemaju pravo da biraju gde će, ni sa kim će da žive. Nemaju pravo da rade. Nemaju pravo da se venčavaju. Nemaju prava da donose odluke u ime svoje maloletne dece ako ih imaju. Nemaju pravo da odlučuju o svom sopstvenom lečenju. Nemaju pravo da odluče kome će ostaviti svoju imovinu niti da po sopstvenom nahođenju uživaju tj. raspolažu svojom imovinom. Nemaju pravo da pokrenu bilo koji sudski postupak. Nemaju pravo glasa, nemaju prava da biraju svog staratelja. Mnogo je Nemanja. Ne kažem, nekada je to istinski interes osoba sa intelektualnim invaliditetom i njihovih bližnjih. Ipak, ne mogu a da se ne zapitam: da li u postupku lišenja poslovne sposobnosti onakvom kakav je danas zaista prikupljamo dovoljno valjanih dokaza da bismo bili potpuno sigurni u to ?“

46

Primer iz prakse – zapošljavanje osoba sa invaliditetom Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom „Kosmos“, Beograd Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom “Kosmos” osnovano je 1961. godine kao društveno preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao preduzeće od posebnog društvenog interesa. Republika Srbija kao osnivač preduzeća je preuzela osnivačka i upravljačka prava srazmerno udelu državnog kapitala (100% državni kapital). Svoju osnovnu delatnost preduzeće „Kosmos“ za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom vrši kroz pružanje usluga iz grafičke delatnosti: priprema za štampu, tabačna štampa do formata B2, tipo štampa, digitalna štampa, knjigovezačka dorada. Proizvodni program preduzeća je veoma širok: knjige, brošure, časopisi, lifleti, blokovska roba, karte, markice, kalendari, rokovnici, nalepnice, reklamne kese, ambalažne kutije, futrole, kese. Kosmos ostvaruje poslovnu saradnju sa školama obezbeđujući uslove za praktičnu nastavu za učenike bez naknade. Učenici se tokom praktične nastave adaptiraju i adekvatno pripreme za rad, radne i socijalne veštine koje steknu mogu da primene i na otvorenom tržištu rada. U ovoj školskoj 2012/13 imamo dvanaest učenika na praktičnoj nastavi. Naša praksa je da po završenoj školi zaposlimo neke od učenike koji su prošli praktičnu nastavu. Studentima Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i Medicinskog fakulteta preduzeće je omogućavamo obavljanje prakse i izrade seminarskih i stručnih radova. Kroz svoju delatnost Kosmos aktivno učestvuje i u njihovom obrazovanju, kroz sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije vrše se obuke za radno osposobljavanje osoba sa invaliditetom za zanimanja: knjigovezac, pomoćnik knjigovesca, paker, osnovna informatička obuka za osobe sa invaliditetom u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Obuke imaju za cilj da osobe sa invaliditetom pripreme za uključivanje u radnu sredinu kroz obnovu znanja stečenih u školi, sticanje novih znanja, radnog iskustva i socijalizaciju. Programi obuka su modularno izrađeni i prilagođeni različitim mogućnostima polaznika. Individualnim pristupom svakom polazniku u grupi stvaraju se mogućnosti za maksimalnim angažovanjem stvarnih mogućnosti polaznika. Polaznici se obučavaju i za bezbedan i zdrav rad što je satavni deo sadržaja programa obuka. Do sada smo uspešno izveli: jednu obuka za knjigovesce, jednu za pomoćnike knjigovesca i dve obuke za pakere, ukupan broj polaznika 31, od čega je radno angažovano po završenim obukama šest polaznika. Ciljevi su da kroz što veći broj obuka sa licenciranim programima sa modularnim pristupom osposobimo što veći broj polaznika za uključivanje i zapošljavanje na otvorenom tržištu rada sa što kraćim adaptacionim periodom. Polaznike obuka motivišemo da daju svoj maksimum i iskoriste svoje mogućnosti za sticanjem radnih i socijalnih veština. Centar za implementaciju i socijalizaciju osoba sa invaliditetom u radnu sredinu kao deo preduzeća namenski je opremljen i koristim savremene metode izvođenja obuka. U Centru polaznici pored teorijskog dela uče i uvežbavaju radne i socijalne veštine, a kada su spremni ta znanja i veštine primenjuju u proizvodnom pogonu. Obuke izvodimo na osnovu Odobrenja za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije nadležnih Ministarstava, U Preduzeću je trenutno zaposleno 71 osoba od čega su 40 osobe sa invaliditetom. Zaposlene su osobe sa različitim vrstama invalidnosti ( senzorni, fizički, intelektualni invaliditet) na radnim mestima: dizajner, tehnolog pripreme, komercijalista, poslovni sekretar, knjigovezac,

47

pomoćni radnik a koja su u skladu sa njihovom stručnom spremom i radnom sposobnošću. Sve zaposlene osobe svoje radne zadatke obavljaju u skladu sa svojim mogućnostima, motivisane su za rad, očuvanje posla i napredovanje na poslu. Na osnovu pozitivnih iskustava u radu sa učenicima sa autističnim spektrom na praktičnoj nastavi koji su pokazali da mogu da učestvuju u izradi faznog dela proizvoda (savijanje tabaka, šenkovanje, ajnštekovanje) sa velikom preciznošu po tačno utvrđenom redosledu i adekvatne socijalizacije radno smo angažovali osobu sa autističnim spektrom. Zaposlili smo osobu sa Aspergerovim sindromom (visoko funkcionalni autizam) nakon adaptacionog perioda koji je trajao oko dva meseca. Adaptacioni period koji podrazumeva prilagođavanje na radnu sredinu, radno vreme, radne obaveze i upoznavanje sa poslovima koje će obavljati je veoma bitno za samu osobu i poslodavca. Osoba je zaposlena pod posebnim uslovima što znači maksimalno angažovanje našeg stručnog tima i svih zaposlenih u cilju prilagođavanja njegovim individualnim mogućnosti i jačanju socijalnih veza. Svim osobama sa invaliditetom naš stručni tim i drugi zaposleni pružaju neophodnu podršku u cilju socijalne integracije na radnom mestu. Vodimo računa o znanjima, veštinama i mogućnostima osoba sa invaliditetom koje mogu doprineti svakodnevnom funkcionisanju i napretku u svom radnom angažovanju. Svaki zaposleni poseduje određene znanja i veštine koje ga čine značajnim članom radnog kolektiva u smislu radnog angažovanja i afirmacije. Stručni tim koga čine: savetnik za inegraciju osoba sa invaliditetom na radnom mestu, dva referenta za pružanje profesionalne asistencije osobama sa invaliditetom i instruktor praktične nastave, obavlja poslove iz oblasti profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom, kao pružanje podrške zaposlenim osobama sa invaliditetom, polaznicima obuka, učenicima na praktičnoj nastavi. Osobe sa invaliditetom svoje pravo na rad mogu da ostvare zapošljavanjem u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i na otvorenom tržištu rada i na taj način poboljšaju kvalitet svog života i svoje porodice i ostvare pravo jednakih mogućnosti. Našom poslovnom idejom obuhvaćene su osobe iz autističnog spektra iz grupacije osoba sa inteletualnim invaliditetom koje nisu imale šanu za radno osposobljavanje. Ovo je pilot projekat kojim treba da omogućimo osobama iz autističnog spektra, koje imaju svoje potencijale i koje treba podsticati i razvijatipoštujući konvenciju UN za zaštitu osoba sa invaliditetom, pravo na rad.

48

DEO III

SOCIJALNI SERVISI (USLUGE) KAO PODRŠKA ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM

Servisi podrške za zapošljavanje osoba sa invaliditetom – karika koja nedostaje Servisi (usluge) podrške su ključni za zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom moraju da imaju održiv sistem podrške od identifikacije invalidnosti, bilo da je ona nastala rođenjem ili dobijena tokom života. Ranom identifikacijom, ranom intervencijom i kontinuiranim servisima podrške kako medicinskih tako i socijalnih servisa, osoba sa invaliditetom može živeti veoma kvalitetan život. Spektar servisa podrške za zapošljavanje i samozapošljavanje osoba sa invaliditetom je u direktnoj vezi sa ostalim servisima podrške koje se odnose na generalnu populaciju, ali i specijalizovane servise podrške za osobe sa invaliditetom.54 Nije neophodno stvarati nove, paralelne servise podrške, već je potrebno da u što većoj meri generalni servisi podrške budu pristupačni osobama sa invaliditetom. Javni prevoz bi trebao da bude pristupačan svim osobama sa invaliditetom. Ako to nije slučaj, onda treba paralelno raditi na uspostavljanju prevoza za osobe sa invaliditetom ali i adaptaciji i prilagođavanju javnog prevoza za sve osobe sa invaliditetom. Tako na primer servis prevoza nije direkan servis za zapošljavanje ili servis podrške na radnom mestu za osobu sa invaliditetom. Ako ne postoji servis prevoza, osoba sa invaliditetom ne može da dođe do radnog mesta. Rehabilitacija i banjska lečenja su ključni kod poboljšanja psiho-fizičkog stanja kod nekih oblika invalidnosti. Bez rehabilitacije i/ili banjskog lečenja, zdravstveno stanje osoba sa invaliditetom se pogoršava i oni/e ne mogu da odgovore kvalitetno na svoje radne zadatke, a nekada su i prinuđeni da napuste radno mesto. Pored servisa podrške za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, potrebno je razviti i programe podizanja svesti poslodavaca, koji bi se implementirali kontinuirano, i po potrebi poslodavaca. Danas, iako neki od poslodavaca imaju volju da zaposle osobe sa invaliditetom, ne znaju na koji način to da urade, ne znaju na koji način da priđu osobi, u većini slučajeva nisu spremni da izađu iz „uniformnog“ rada sa radnicima, i uglavnom vide osobe sa invaliditetom kao pasivne primaoce milostinje, umesto 54 Za više informacija o servisima za osobe sa invaliditetom pogledati izveštaj Butigan D. i dr. “Socijalni servisi (usluge) za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socio-ekonomskom razvoju, Monitoring izveštaj 2012, Centar za orijentaciju društva.

Konvencija UN-a o pravima osoba sa invaliditetom, izvod iz člana 27, Rad i zapošljavanje “ Države potpisnice će osigurati (...) d) omogućavanje osobama sa invaliditetom da imaju efikasan pristup opštim tehničkim programima i programima za stručno usmeravanje, kao i uslugama nalaženja posla i stručne i kontinuirane obuke; i) obezbeđenje razumnih adaptacija osobama sa invaliditetom na radnom mestu.

49

osoba koje su spremne da svojim radom uz adekvatne servise podrške zarade svoju platu. To nažalost odslikava preveziđene pristupe problematici koji prate invalidnost, kada se na osobe sa invaliditetom uglavnom gledalo kao osobe koje nisu radno sposobne. Poslednjih decenija puno toga je urađeno na unapređenju prava osoba sa invaliditetom kroz promene zakona, politika, kako na međunarodnom nivou, tako i u našoj državi. Usvojeni su mnogi zakoni, ali na žalost nisu razvijena adekvatna podzakonska akta, i mehanizmi za implementaciju zakona. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom usvojen je u maju 2009, dok je Zakon o socijalnoj zaštiti usvojen u martu 2011. Zakon o socijalnoj zaštiti uređuje servise podrške za osobe sa invaliditetom, i samim tim i servise podrške za zapošljavanje i rad osoba sa invaliditetom. Na žalost proces akreditacije pružaoca servisa još uvek nije počeo, i ne postoji jasna državna strategija na polju zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Servisi podrške za zapošljavanje i rad osoba sa invaliditetom se uglavnom zaboravljaju, a poslodavci nisu spremni da povećaju sumu novca koju odvajaju po jednom radniku sa ciljem podrške zapošljavanju i radu osoba sa invaliditetom. Osobe sa intelektualnim invaliditetom čak nemaju prava po zakonu da rade, i da sami zarađuju za svoj život, iako su za to sposobni i postoji veliki broj primera kako iz Evropske Unije, tako i iz zemalja iz okruženje gde osobe sa intelektualnim invaliditetom rade rame uz rame sa ostalim kolegama na velikom broju različitih poslova. Kako je spektar servisa podrške za zapošljavanje i rad osoba sa invaliditetom raznovrstan, u nastavku ćemo vam dati osvrt na neke od servisa podrške koje postoje i koji se implementiraju u praksi kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama: Stručno/radno osposobljavanje za osobe sa invaliditetom – Programi stručnog/radnog osposobljavanja nude treninge osobama sa invaliditetom u oblasti strukovnih veština kako bi se pripremili za zaposlenje. Neke od osoba sa invaliditetom steknu invalidnost tokom života, i nemoguće je da se vrate na radno mesto koje su obavljali. Zato je potrebno da se razvije stručno osposobljavanje, kako bi osoba mogla da nastavi da zarađuje za svoj život. Ovde je takođe važno naglasiti da veliki broj osoba sa invaliditetom nije imala adekvatno obrazovanje, te je potrebno razviti strukovne programe posebno vodeći računa o sposobnostima i željama osoba sa invaliditetom. Na primer, veliki broj osoba oštećenog vida završile su školu za telefonskog operatere. U doba računara, interneta u velikog buma IT sveta, potrebno je pronaći adekvatno stručno osposobljavanje za osobe koje su obrazovane da budu telefonski operateri kako bi bili konkuretni na otvorenom tržištu rada, pošto danas poslodavci nemaju potrebe za zapošljavanje telefonskih operatera. Strukovna/radna procena potreba i nalaženje posla – ove službe procenjuju potrebe za određenom strukom i spremnost za zapošljavanje na otvorenom tržištu osoba sa invaliditetom. Za one koji su spremni za zapošljavanje obezbeđene su usluge pronalaženja odgovarajućeg posla i dalje praćenje. Zaštićeno zapošljavanje – pruža simulaciju radnog okruženja i programe obuke u pripremnim strukovnim veštinama kako bi se opremile osobe sa invaliditetom koje imaju potencijal i sposobnost za otvoreno tržište rada. Ove delatnosti posluju na otvorenom tržištu ali su finansirane iz kombinovanih izvora od samozapošljavanja, dobrotvornih priloga, državnih grantova ili subvencija. Neki od programa zaštićenog zapošljavanja takođe pružaju obuku i podršku kako bi omogućili osobama da pristupe zaštićenom zapošljavanju ili zapošljavaju na otvorenom tržištu. Zaštićeno zapošljavanje je tema koja dovodi do velike polemike u sektoru invalidnosti. Jedan deo osoba sa invaliditetom i njihove porodice insistiruja isključivo na zapošljavanju u zaštitnim radionicama, dok drugi deo osoba sa invaliditetom i njihove porodice potpuno se protive zaštićenom zapošljavanju iznoseći

50

činjenice da se na ovaj način i dalje radi o segregaciji i kršenju ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Primeri iz Evropske unije ukazuju na funkcionisanje oba modela. Zapošljavanje uz podršku – Zapošljavanje uz podršku olakšava konkuretni rad u integrisanom radnom okruženju za pojedince sa invaliditetom. Zapošljavanje uz podršku obezbeđuje pomoć kao na primer trenere na poslu, prevoz, asistivne tehnologije, specializovanu obuku na poslu i individualno podešenu superviziju. Zapošljavanje uz podršku podstiče ljude da rade u okviru svojih zajednica i podstiče rad, socijalnu interakciju i integraciju. Trener na poslu je osoba koja je angažovana od strane agencije za nalaženje posla da pruži sprcijalizovanu obuku na licu mesta, kako bi se pomoglo osobi sa invaliditetom da nauči i izvršava posao i da se prilagodi radnoj sredini. Prirodne podrške podrazumevaju podršku od supervizora i saradnika, kao što su mentorstvo, prijateljstva, druženje na pauzama i/ili posle posla, davanje povratnih informacija o učinku na poslu ili učenje novih veština zajedno na poziv supervizora ili saradnika. Ova vrsta prirodne podrške je naročito efikasna jer pospešuje socijalnu integraciju između zaposlenog sa invaliditetom i njegovih/njenih saradnika i supervizora. Pored toga, prirodna podrška može biti trajnija, dosledna i odmah na raspolaganju, olakšavajući tako zadržavanje posla na duži period. Asistivna tehnologija i opreme – Asisitivne tehnologije (AT) je generički izraz koji obuhvata pomoćna, prilagodljiva i rehabilitaciona pomagala, kao i proces koji se primenjuje pri njihovom biranju, lociranju i korišćenju. Asistivna tehnologija promoviše veću samostalnost za osobe sa invaliditetom time što im omogućuje da izvršavaju zadatke koje ranije nisu bili u stanju da urade, ili su imali veće teškoće da ih urade, obezbeđujući poboljšanja ili promenjene metode interakcije sa tehnologijom koja je potrebna da bi se izvršio dati zadatak. Poslodavci moraju da obezbede asistivnu tehnologiju kod zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Određeni programi podrške u Republici Srbiji postoje u sklopu Nacionalne službe za zapošljavanje. Problem je što se prenosi informacija samo o visini podrške, ali ne i o vrstama asistivne tehnologije koje bi poslodavci trebalo da nabave kod zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Na primer, kod zapošljavanja osoba sa oštećenim vidom, potrebno je nabaviti softver koji pretvara tekst u zvučni zapis. Na taj način se pomaže osobi sa oštećenim vidom da obavlja svoje radne zadatke jednako dobro sa ostalim kolegama/koleginicama. Takođe asistivna tehnologija ne mora da bude direktno vezana za radno mesto. Osoba oštećenog sluha koja ima vibracioni budilnik može da se samostalno probudi ujutru i ne zakasni na posao, i na taj način ne ugrozi svoje radno mesto kašnjenjem. Adaptacija radne (računarske) stanice potrebno je da se uradi na osnovu individualnih potreba osoba sa različitim vrstama invalidnosti. Možda je potrebno nabaviti izdvojen miš, nabaviti tastature sa većim slovima, podići ili spustiti položaj radnog stola itd. U regionu jugoistočne Evrope postoje dve organizacije koje se na različiti način bave asistivnim tehnologijama, Ekumenska Humanitarna Organizacija – EHO55 u sklopu njihovog resursnog centra za osobe sa invaliditetom, i organizacija Otvorite prozore iz Makedonije. Otvorite prozore56 se bavi isključivo asistivnom tehnologijom za osobe sa invaliditetot, sa fokusom na obrazovanje i kasnije na podršci poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i pronalasku adekvatnih asistivnih tehnologija i oprema prema individualnim potrebama samih osoba sa invaliditetom.

55 http://resursnicentar.ehons.org/rs/assistivna-tehnologija/ 56 http://www.openthewindows.org/

http://resursnicentar.ehons.org/rs/assistivna-tehnologija/

http://www.openthewindows.org/

51

Servisi podrške osobama sa invaliditetom su za sada ograničeni uprkos naporima koji su učinjeni u poslednjim godinama ka unapređenju pravnog okvira koji regulišu ovaj segment života osoba sa invaliditetom. Izgleda da je implementacija zakona i blagovremeno usvajanje odgovarajućih podzakonskih akata identifikovani problem na putu ka omogućavanju šireg spektra servisa podrške za osobe sa invaliditetom. Ipak to nije sprečilo pojavu novih tipova servisa za osobe sa invaliditetom. Da bi se uspešno razvio spektar servisa podrške i pokazao svoju održivost u praksi neohodno je obezbediti kontinuirano finansiranja usluga. Osobama sa invaliditetom je potrebna podrška u ostvarivaju zagarantovanih prava i poboljšanja kvaliteta života. Razumne adaptacije radnog mesta su samo jedna od karika neophodna za ostvarivanje cilja, a novi programi, dodatne obuke i prekvalifikacija osoba sa invaliditetom koji odgovaraju zahtevima tržišta rada na tom putu se realna potreba bez kojih nije moguće u punoj meri ostvariti pravo na rad. Pogled unapred po pitanju servisa koji olakšavaju zapošljavanje osoba sa invaliditetom Kako bi se povećao broj osoba sa invaliditetom koje imaju pristup radu, nekoliko mera je od prioritetne važnosti kako za region jugoistočne Evrope, tako i za Republiku Srbiju:

• izmena definicije invalidnosti u zakonodavstvu koje se odnosi na rad, kao i reforma komisija (i metodologija) za profesionalno usmeravanje;

• promocija i implementacija zakona o zaštiti od diskriminacije, sprečavanje zloupotreba i lošeg postupanja prema osobama sa invaliditetom na poslu ili prilikom pristupanja nekom poslu;

• koherentan sistem podsticajnih mera za poslodavce koji angažuju osobe sa invaliditetom kako bi se izbegle protivrečne mere;

• monitoring implementacije zakona, strategija, akcionih planova i međunarodnih dokumenta čiji je potpisnik Republika Srbija na polju rada i zapošljavanja, a koje se odnose na osobe sa invaliditetom;

• pogodnosti za poslodavce koji obezbede “razumna prilagođavanja“ za osobe sa invaliditetom;

• razvoj sektora pomagala i pomoćnih tehnologija za poslovne situacije. • priznavanje i finansijsko pokriće za stručnjake (kadrovi koji traže poslove za osobe sa

invaliditetom, treneri na poslu, personalni asistenti, medijatori itd.) u vezi sa servisima zapošljavanja uz podršku;

• reforma radnog osposobljavanja za osobe sa invaliditetom, u novom kontekstu razvoja tržišta rada;

• razvoj novih edukacionih programa i dodatnog obrazovanja koji prate tržište rada.

52

DEO IV

UTICAJ MEDIJA NA FORMIRANJE DRUŠTVENIH STAVOVA U

OBLASTI RADA I ZAPOŠLJAVANJA - INTEGRALNI DEO HOLISTIČKOG IZVEŠTAVANJA O PRAVIMA OSOBA SA

INVALIDITETOM 4.1. Metodološki pravac nadgledanja medija Praćenje društvenih stavova preko medija zajedno sa praćenjem zakona, politika i programa kao i doživljenih iskustava osoba sa invaliditetom čine zajedno centralnu tačku holističkog monitoriga. Društveni stavovi se ne mogu u potpunosti očitati putem medija ali u velikoj meri mogu da nam ukažu na tendencije i uticaj koji imaju u formiranju određenih stavova u određenoj oblasti društvene stvarnosti, kao što je rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Prikupljanje informacija putem medija može da pomogne u proceni društvenih stavova u odnosu na osobe sa invaliditetom. Društveni stavovi predstavljaju meru socio-kulturoloških vrednosti i uticaja kako ljudi biraju da deluju i odgovaraju na delovanje drugih.57 U kontekstu invalidnosti negativni društveni stavovi doveli su do generalizacija obličenih u stereotipnom, negativnom etiketiranju i diskriminaciji osoba sa invaliditetom negirajući razlike koje postoje u društvenoj stvarnosti. Ovi stavovi igraju važnu ulogu u olakšavanju ili uskraćivanju uživanja ljudskih prava osoba sa invaliditetom.58 Obzirom na veliki značaj koji mediji imaju kako u reflektovanju tako i uticaju na društvene stavove, konvencija zahteva od država da preuzmu korake kako bi se ohrabrili mediji da prikažu osobe sa invaliditetom u skladu sa konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom.59 Pre svega to se odnosi na promenu 57 Monitoring the Convention on the Rights of Persons with Disabilities, Guidance for Human Rights Monitors, United Nations Human Rights – Office of the High Commissioner for Human Rights, New York and Geneva 2010, str.44 58 Ibid. 59 Član 8. Podizanje svesti 1. Države strane ugovornice se obavezuju da usvoje neposredne, efikasne i odgovarajuće mere: (a) da se podigne svest u celom društvu, uključujući na nivou porodice, o osobama sa invaliditetom i da se neguje poštovanje prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom; (b) da se bore protiv stereotipa, predrasuda i štetne prakse u odnosu na osobe sa invaliditetom, uključujući one zasnovane na polu i životnom dobu, u svim sferama života; (c) da se unapredi svest o sposobnostima i doprinosu osoba sa invaliditetom. 2. Mere u tom cilju obuhvataju:

Konvencija UN-a o pravima osoba sa invaliditetom, izvod iz člana 8, Podizanje svesti ’’ (...)Države strane ugovornice se obavezuju da usvoje neposredne, efikasne i odgovarajuće mere: (1)(c) da se unapredi svest o sposobnostima i doprinosu osoba sa invaliditetom; (2)(c) podsticanja svih medijskih glasila da prikazuju osobe sa invaliditetom na način koji je u skladu s ciljem ove Konvencije’’

53

posmatranja osoba sa invaliditetom kao objekata medicinskog tretmana i socijalne zaštite ka posmatranju osoba sa invaliditetom kao donosioca odluka o svom životu. U skladu sa navedenim monitoring odnosno nadgledanje društvenih stavova važan je segment razumevanja situacije ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Na koji način ljudi uče o mogućnostima osoba sa invaliditetom i aktivnog uključivanja na tržištu rada. Veliki broj ljudi upravo putem štampanih i/ili elektronskih medija i putem televizije upoznavaju se i stiču stavove o osobama sa invaliditetom, a taj uticaj je veliki čak i na osobe koje imaju neposredno iskustvo sa invalidnošću. Analiza medijskog izveštavanja ima za cilj da objedini dva nivoa – kvantitativni nivo (analiza medijske pokrivenosti) i kvalitativni nivo (analiza konteksta medijskog izveštavanja). Kvalitativna analiza nam zapravo omogućava da prepoznamo razlike u tonu i stavu kod izveštavanja koja se odnose na oblast invalidnosti60, u slučaju ovog rada fokus je konkretno u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Da li postoje neki društveni stavovi o “gorućim61 pitanjima ljudskih prava” koji utiču62 na uživanje prava iz oblasti rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom? Važno je da odgovor na ovo pitanje ima pristup koji objedinjuje sve relevantne aktere, kako same osobe sa invaliditetom i njihovo iskustvo tako i institucije i agencije koje sprovode zakonski okvir relevantan za ovu oblast kroz aktuelne programe zapošljavanja i na kraju samih poslodavaca i njihovo iskustvo u zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Analizom medijskog izveštavanja dolazimo do odgovara na značajna pitanja: Da li izveštavanje o invalidnosti i osobama sa invaliditetom obuhvata pravo osoba sa invaliditetom da odaberu gde će raditi i na kojim poslovima? Da li mediji predstavljaju priče o osobama sa invaliditetom gde je jasno naznačeno da bi oni trebalo da odaberu svoje životne aranžmane? Da li mediji predstavljaju priče o uspešnom programu zapošljavanja za osobe sa invaliditetom koji im omogućava da sami odlučuju o svojim životnim aranžmanima na isti način kako to rade svi? Monitoring medija kao deo holističkog izveštavanja ima za cilj uspostavljanje održivog sistema nadgledanja kako bi se odredila diskriminacija u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Takođe, metodološki posmatrano, sve druge oblasti koje se odnose na položaj prava osoba sa invaliditetom mogu biti oblast monitoringa društvenih stavova. Monitoring medija podrazumeva istraživanje pokrivenosti teme i prikazivanje samih osoba sa invaliditetom u medijima tj. njihovog mišljenja i iskustva. Istraživačka pitanja obuhvataju:

(a) pokretanje i nastavljanje efikasnih kampanja za upoznavanje javnosti s ciljem (i) negovanja osetljivosti za prava osoba sa invaliditetom; (ii) unapređenja pozitivne percepcije i veće društvene svesti u odnosu na osobe sa invaliditetom; (iii) unapređenja uvažavanja stručnosti, zasluga i sposobnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovog doprinosa na radnom mestu i tržištu rada; (b) podsticanja na svim nivoima obrazovnog sistema, uključujući i kod dece od malih nogu, ponašanja koje uvažava prava osoba sa invaliditetom; (c) podsticanja svih medijskih glasila da prikazuju osobe sa invaliditetom na način koji je u skladu s ciljem ove Konvencije; (d) unapređenja programa podizanja svesti o osobama sa invaliditetom i pravima osoba sa invaliditetom. 60 Lindqvist Bengt, Moving Forward – Progress in Global Disability Right Monitoring, Disability Right Promotion International, 2007, str.41 61 Goruća pitanja u ovom slučaju su pitanja od značaja za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, uslove rada i (ne)mogućnostima koje određuju stepen zastupljenosti osoba sa invaliditetom na tržištu rada. 62 Na početku primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom moglo se primetiti da je jedan od glavnih stavova koji je određivao slab nivo zaposlenosti osoba sa invaliditetom bio nizak obrazovni nivo tj. nepovoljna kvalifikaciona struktura samih osoba sa invaliditetom. Ovakvi stavovi su dosta nepovoljno uticali na poslodavce da se odluče na zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao i na samo izjednačavanje mogućnosti svih zaposlenih.

54

1. Do koje mere su pitanja invalidnosti i osobe sa invaliditetom obuhvaćene i

predstavljene u najznačajnijim štampanim i elektronskim medijima? 2. Da li postoji značajna razlika u prikazu invalidnosti između mainstream medija i

medija usko specijalizovanih za oblast invalidnosti? Šta predstavlja u ovom slučaju monitoring medija? Monitoring medija uključuje istraživanje dokumentacije i verifikaciju informacija medijskog izveštavanja u oblasti rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom iz perspektive ljudskih prava. Istraživačko pitanje ~ U poslednjoj deceniji došlo je do promene paradigme razmišljanja na koji način društvo razume pitanja koja se odnose na oblast invalidnosti.63 Da li mediji reflektuju ovu promenu kada izveštavaju o pitanjima koja se odnose na zapošljavanje osoba sa invaliditetom? ~ Šta nam mediji prenose u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada? Kako radimo monitoring medija? Priče u najznačajnijim štampanim i elektronskim medijima koji izveštavaju o temama u oblasti invalidnosti i iskustva osoba sa invaliditetom ispituju se kroz objektiv ljudskih prava. Izveštavanja različitih medijskih izvora se analiziraju da bi se ispitalo da li su prava osoba sa invaliditetom u oblasti rada i zapošljavanja afirmisana, uskraćena ili prepoznata. Od suštinskog značaja za monitoring medija su konsultacije sa ekspertima sa znanjem i ekspertizom u medijskoj oblasti kao i pitanja iz oblasti invalidnosti. Zašto je monitoring medija važan? Mediji igraju značajnu ulogu u oblikovanju stavova javnosti prema invalidnosti i pravima osoba sa invaliditetom. Pokazatelji za pravičnu i izbalansiranu sliku o invalidnosti i osobama sa invaliditetom se predlažu da zamene mitove i stereotipe64 ovekovečene medijskim portretisanjem osoba sa invaliditetom. Neizostavna pitanja tokom monitoringa medija obuhvataju: Pitanje o tome da li mediji izveštavaju na temu rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Ukoliko je odgovor potvrdan onda nas zanima koji mediji izveštavaju na ovu temu i u kojim sekcijama svog izdanja (društvo, socijalna zaštita, hronika itd.). Ko je izvor vesti (ovo može biti značajno ko je npr. sagovornik novinara, da li je to predstavnik države, nevladinog sektora, stručnjak, osoba sa invaliditetom ili organizacija koja ih predstavlja? Kakva je terminologija koja je korišćena u članku? (da li je uvredljiva, nedosledna, stereotipna..)

63 Promena se odnosi na socijalni model (model baziran na ljudskim pravima) koji je zamenio nekadašnji medicinski model. 64 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=04&dd=10&nav_category=16&nav_id=599336

55

Model invalidnosti koji se koristi u članku (medicinski vs. socijalni), da li novinari pišu o invalidnosti u okviru određenog obrasca. Ako je to slučaj, koji modeli su najuobičajeniji? Kako su osobe sa invaliditetom portretisane u izveštavanju, kao žrtve, osobe kojima treba pomoć ili kao nosioci prava? Da li mediji predstavljaju tj. prikazuju gledišta samih osoba sa invaliditetom? Da li su jezik i fotografije koje mediji koriste odgovarajući? Da li medijske poruke pojačavaju ili se suprotstavljaju stereotipima? Da li je bilo promena u izveštavanju medija o osobama sa invaliditetom tokom vremena? (npr. razlike između 2011. i 2012., više ili manje izveštavanja, drugačiji pristup). Koji su faktori doprineli promenama (npr. to može biti ratifikacija konvencije, početak implemetacije zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, početak sprovođenja određenih programa- aktuelnost). Da li se tačno predstavlja stvarni život osoba sa invaliditetom? Da li su mediji dostupni osobama sa invaliditetom? Kako doći do rezultata uporedne analize različitih medija? Pre svega potrebno je ispitati kakav je odnos odnosno tendencija jedne novinske kuće u odnosu na druge? Da li jedne daju više pažnje pitanjima od značaja za zapošljavanje osoba sa invaliditetom od drugih? Koja je razlika među najznačajnijim novinama? Da li postoji i razlika izveštavanja u odnosu na tip invaliditeta? Takođe, značajan pokazatelj uključenosti medija u savremenim tendencijama prikazivanja osoba sa invaliditetom je glas samih osoba sa invaliditetom u medijskim pričama. Tu postoje tri ključna izvora medijske pokrivenosti pre svega same osobe sa invaliditetom, zatim zagovornici prava osoba sa invaliditetom i prijatelja, porodice i staratelja. Da li medijske priče iz ove oblasti prepoznaju invalidnost kao pitanje ljudskih prava ili ne? 4.2. Izveštavanje štampanih medija na temu zapošljavanja osoba sa invaliditetom Prikazivanje invalidnosti u medijima igra važnu ulogu u formiranju javnog mnjenja o pitanjima invalidnosti. Način na koji su pitanja invalidnosti u medijima predstavljena zapravo pruža informacije o tome kako se invalidnost i osobe sa invaliditetom tretiraju u jednom društvu. U prošlosti uticaj medija je uglavnom bio negativan, odnosno mediji su uglavnom doprinosili diskriminaciji osoba sa invaliditetom. „Volfensberger, Nirje, Olšanski, Perske i Ros (1975) su u svom radu opisali tipične vrste stavova prema osobama sa invaliditetom. Oni su razmatrali načine na koje osobe koje pripadaju tzv. opštoj populaciji vide i doživljavaju osobe sa invaliditetom, kao i implikacije ovakvih viđenja u okviru sistema institucionalnog funkcionisanja ili na ličnom planu. Volfensbergerova enumeracija: osoba kao objekat sažaljenja (bolesna, pacijent); osoba sa invaliditetom kao niži oblik života; osoba sa invaliditetom kao zlo, monstrum, čudovište; osoba sa invaliditetom kao uzrok straha; osoba sa invaliditetom kao nevino biće i kao objekat ismevanja i zabave.“65

U našoj zemlji, prikazivanje osoba sa invaliditetom je dosta dugo bilo pod uticajem tzv. medicinskog modela, pa je tako tematika iz oblasti invalidnosti uglavnom predstavljana kao medicinsko pitanje, ili pitanje socijalne zaštite. Priče o osobama sa invaliditetom u medijima su uglavnom bile sentimentalne i korišćen je patetični ton kada se opisuje njihov život, pa su obično predstavljane kao žrtve, nesposobne, ranjive, i u fokusu priče je invalidnost a ne sama

65 Medenica, V., Božičković, M., Protić, S., Uticaj literature i masovnih medija na formiranje negativnih stavova prema osobama sa ometenošću, Socijalna misao 2009, vol. 16, br. 4, str. 203-219

56

osoba.Mediji su veoma jako oruđe za promenu stavova i svesti društva, naročito kada je u pitanju prevazilaženje stereotipa, strahova i predrasuda. Ukoliko se poboljša predstavljanje invalidnosti i osoba sa invaliditetom u medijima, to će u velikoj meri doprineti efektivnijoj integraciji osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života. Ipak, u poslednje vreme dolazi do promene u shvatanju invalidnosti, najviše pod uticajem udruženja osoba sa invaliditetom i međunarodnih organizacija koje se bave ovom tematikom. „Na međunarodnom nivou, zajednica osoba sa invaliditetom, zajedno sa rastućim brojem stručnjaka i tvorcima politika, naročito sa usvajanjem Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, zalažu se za stav da nije reč o “oštećenjima” – individualna funkcionalna ograničenja bilo fizička, senzorna, intelektualna ili skrivena – koja sprečavaju ljude da postignu željeni životni stil, već o restriktivnoj sredini i barijerama koje stvaraju nemogućenost. Stoga, “invalidnost” se odnosi na kompleksan sistem društvenih ograničenja koja se nameću osobama sa invaliditetom od strane jednog društva.”66 Cilj ovog istraživanja je analiza medijskog izveštavanja u oblasti rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom iz perspektive ljudskih prava. Kroz analiziranje tekstova u dnevnoj štampi istražuje se kako su invalidnost i osobe sa invaliditetom predstavljeni u elektronskim i štampanim medijima u Srbiji, i koja je uloga medija u izveštavanju o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Analizirani su medijski sadržaji u štampanim medijima (konkretno dnevni listovi Danas, Večernje novosti i Blic) u periodu od januara 2011. do jula 2012. godine. S obzirom na promenu paradigme razmišljanja - na koji način društvo razume pitanja iz oblasti invalidnosti, može se reći da su mediji donekle reflektovali ovu promenu kada izveštavaju o pitanjima koja se odnose na zapošljavanje osoba sa invaliditetom. U prilog ovome ide i činjenica da je 2009. godine usvojen Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kojim se predviđaju nove mere koje imaju za cilj poboljšanje uslova za zapošljavanje. Nove mere uključuju državne subvencije i olakšice za kompanije koje zapošljavaju osobe sa invaliditetom i predviđaju kazne za poslodavce koji odbiju da zaposle osobu sa invaliditetom. Mediji su u posmatranom periodu u velikoj meri prenosili vesti čiji je izvor uglavnom bila Nacionalna služba za zapošljavanje, koja je i ustanova nadležna za poslove zapošljavanja i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Većina tekstova ima adekvatne naslove, koji na odgovarajući način predstavljaju sadržinu u tekstu, gde novinari uglavnom koriste izraze kao osobe sa invaliditetom. Međutim, i dalje je veliki broj novinara koji koriste depersonalizovane izraze kao invalidi ili hendikepirani koji se uglavnom doživljavaju kao uvredljivi. Takođe, u nekim tekstovima naslovi su ili patetični ili pak uvredljivi,67 što svakako ne doprinosi adekvatnom predstavljanju osoba sa invaliditetom, jer ih ovi tekstovi oslikavaju kao ranjive, pasivne, žrtve, koje su na nivou deteta. Mnogi tekstovi su veoma kvalitetni i korektni, ali veoma često se u naslovu koristi termin invalidi, dok se kasnije u tekstu koristi termin osobe sa invaliditetom, koji je prihvaćen i preporučen termin od većine u pokretu osoba sa invaliditetom.68 Nažalost, većina tekstova je nedosledna po pitanju terminologije, pa tako postoje članci koji u sebi sadrže čak po 5 ili 6

66 Adams, L., Invalidnost u štampi: istraživanje o tome kako su invalidnost i osobe sa invaliditetom prikazani u štampanim medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji u 2006. godini, Radni dokument, Inicijativa za praćenje tematike invalidnosti, Regionalna kancelarija Handicap International, Beograd, 2007, str. 8 67 Neki od naslova iz analiziranih tekstova: Jači od bolesti, Život po hodnicima, Sva muka u pet kuća, Beda ugušila nadu, Teško u kolicima, Halo stiže pomoć, Zagrli me zagrli jako. 68 Uporediti terminologiju koja je bila u upotrebi 2011 godine koja je bila tema prošlogodišnjeg izveštaja, Lončar G. i dr, "Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji”, Centar za orijentaciju društva 2011, str.72.

57

izraza za osobe sa invaliditetom. U jednom tekstu novinar koristi čak 5 različitih termina za osobe sa invaliditetom: invalidi, osobe sa invaliditetom, osobe sa hendikepom, invalidne osobe, invalidni radnici. U jednom od tekstova, autor kaže da se zahvaljujući Zakonu o zapošljavanju osoba sa invaliditetom sa biroa “skinulo” 10.074 nezaposlenih, što je zaista uvredljiva konstatacija. Generalno, po pitanju terminologije situacija u dnevnim novinama je prilično konfuzna. Pored zastarele terminologije, veoma često je ton u tekstu povlađujući ili čak patetičan, jer oslikava osobe sa invaliditetom kao pasivne i kojima je potrebna zaštita i nega. Tako je jedan od članaka prilično uvredljiv za decu jer novinar piše zapravo o učiteljima koji su žrtve inkluzije, jer se snalaze kako znaju i umeju sa decom koja imaju smetnje. Autor je prilično naklonjen i pun razumevanja za učitelje koji ističu da nisu dovoljno obučeni za rad sa ovom decom i da je to za njih veliki teret, dok se nijednog trenutka u tekstu ne pominje u kakvoj su poziciji deca sa invaliditetom koja bi trebalo da su u fokusu cele priče. Postoje i članci koji govore o osobama sa intelektualnim smetnjama kao o deci, iako su osobe koje se pominju u tekstu starije i preko 30 godina. Jedan tekst čak na vrlo uvredljiv način govori o osobama sa intelektualnim smetnjama kao o deci, čiji je um od rođenja zarobljen, gde se kroz čitav tekst konstantno naglašava da su te osobe zapravo na nivou deteta. Ovo samo potvrđuje opšti stav koji postoji u našem društvu da su osobe sa intelektualnim smetnjama, bez obzira na uzrast i godine zapravo deca, čime se direktno diskriminišu i proglašavaju nesposobnim za bilo šta.69 Često se za osobe sa intelektualnim smetnjama u člancima koristi termin štićenik ustanove ili doma. Skoro polovina analiziranih tekstova sadrži i fotografiju, ali ono što je primetno je da većina dnevnih štampanih medija, ukoliko objavi fotografiju osobe sa invaliditetom, ona je uglavnom slikana s leđa, tako da se lice osobe ne vidi, ili je vrlo često zamućena. Karakterističan primer za neadekvatnost fotografije koja je objavljena uz tekst je da se u jednom istom dnevnom listu jedna ista fotografija pojavljuje čak 4 puta za različite teme.

Kada govorimo o tome da li je glas osoba sa invaliditetom prisutan u tekstovima, manji broj tekstova su zapravo lične priče, u kojima se često pominje invaliditet osobe i zauzima centralno mesto u priči, dok je osoba manje u fokusu. U većini slučajeva, osobe sa invaliditetom se u takvim tekstovima portretišu kao heroji, jer su uspeli da postignu nešto što većina osoba sa invaliditetom nije ili pak kao žrtve jer su na neki način ugroženi i nisu u stanju da se samostalno brinu o sebi. Jedan od malobrojnih tekstova gde je prisutan glas osobe sa invaliditetom prikazuje osobu kao žrtvu i novinar koristi prilično uvredljivu terminologiju (invalidi, paraplegičari, građani koji pate od bolesti cerebralne paralize) a i sam naslov je uvredljiv - Sva prava invalidima. Ipak, mnogo je više tekstova koji prikazuju osobe sa invaliditetom kao osobe, i u tim tekstovima fokus je više na temi koja se obrađuje, nego na činjenici da osoba (ili osobe) ima neku vrstu invaliditeta.

Sagovornici odnosno izvor vesti je u većini slučajeva država, odnosno državni službenici, predstavnici ministarstava, političari, zvaničnici, predstavnici državne uprave i lokalne samouprave. Ovo može donekle i biti razumljivo, imajući u vidu činjenicu da je fokus ovog istraživanja bilo zapošljavanje osoba sa invaliditetom, i da je za većinu pitanja iz ove oblasti izvor upravo država, odnosno nadležne institucije. U mnogo manjem broju sagovornici su osobe sa invaliditetom i njihove porodice, dok je u mnogim tekstovima sagovornik odnosno izvor vesti nevladina organizacija ili udruženje osoba sa invaliditetom. Interesantno je da vest u jednim dnevnim novinama ispričana samo iz ugla države i državne institucije, dok je u drugim novinama uz njihov glas ispričana i priča iz ugla predstavnika organizacije osoba sa

69 Naslovi tekstova: Za decu obolelu od autizma, Broj obolelih sve veći, Deca učila o izradi predmeta od stakla

58

invaliditetom, tako da je priča odmah dobila drugačiju konotaciju. U jednim dnevnim novinama izvor za vest o otvaranju centra za smeštaj osoba sa intelektualnim teškoćama bila je samo gradska vlast, odnosno njeni predstavnici, dok je u drugim novinama ista priča ispričana i iz ugla roditelja, koji se upravo i najviše zalažu za izgradnju tog centra. Ima članaka koji kombinuju izvore vesti na pravi način, kada novinar razgovara sa predstavnicima Vlade, predstavnicima organizacija osoba sa invaliditetom i sa drugim relevantnim akterima, kako bi dobio širu perspektivu o datoj temi.

U analiziranim tekstovima tip invaliditeta koji se najviše pominje je zapravo cross-disability, odnosno fokus je više na temama poput zapošljavanja ili obrazovanja, koje se uopšteno tiču osoba sa invaliditetom bez obzira na vrstu invaliditeta. U mnogim člancima čak nije ni navedena vrsta invalidnosti, odnosno koristi se termin osobe sa invaliditetom u najširem mogućem smislu, ili čak osobe iz marginalizovanih grupa, naročito kada je u pitanju zapošljavanje i programi zapošljavanja.

Najčešća tema je svakako zapošljavanje osoba sa invaliditetom, jer je upravo ovo i fokus čitavog izveštaja. Ipak, pored ove tematike u dnevnim listovima se dosta pominju i socijalne usluge (stanovanje uz podršku, personalni asistenti, itd.), zatim aktivnosti organizacija osoba sa invaliditetom, pristupačnost i transport, inkluzivno obrazovanje, itd.

Analiza je pokazala da postoji dosta kvalitetnih tekstova koji spadaju u domen istraživačkog novinarstva, gde autor zaista sagledava sve aspekte teme koju obrađuje i koristi više izvora (osobe sa invaliditetom, državne institucije, organizacije osoba sa invaliditetom, nevladine organizacije). Ovi tekstovi po pravilu imaju veoma korektnu terminologiju i portretišu osobe sa invaliditetom kao ravnopravne članove društva.70

Imajući u vidu činjenicu da su reči „ogledalo“ stavova jednog društva, potrebno je povesti računa o terminologiji koja se koristi u medijima. Važno je da novinari budu senzibilisani po ovom pitanju i shvate štetnost uvredljive terminologije koja je rasprostranjena u našim medijima. Prilikom pisanja teksta o pitanjima invalidnosti, potrebno je da se koristi adekvatna terminologija. U ovom segmentu je bitno da novinari konsultuju organizacije osoba sa invaliditetom o tome koju terminologiju treba koristiti. Naročito je bitno voditi računa o terminima u naslovima ili podnaslovima, jer upravo oni stvaraju pravu sliku o tekstu.

4.3. Izveštavanje medija na internetu na temu zapošljavanja osoba sa invaliditetom Procenjuje se da ima preko sto internet medija u Srbiji, a da je nešto manje od polovine stanovništva u Srbiji koristilo internet u poslednja tri meseca, što beleži blago povećanje broja osoba koje koriste ovaj medij.71 Sa tim u vezi, javni servis, kao i privatni mediji svoje sadržaje čine dostupnim i na internetu, te ono postaje značajno mesto za analizu budući da se preklapaju informacije koje dolaze iz različitih izvora. Ipak, tema zapošljavanja osoba sa invaliditetom ne odražava ovakav pluralizam jer se o njoj mahom izveštava jednodimenzionalno i šturo. Na taj način mediji često preuzimaju ulogu posrednika, koja se sastoji o prenošenju podataka o državnim programima, inisistirajući na brojkama, dok se gubi prilika da se čitalačkoj publici objasni značaj takvih mera, u nastavku su neki od takvih primera:

70 Naslovi: Kreatori sopstvene budućnosti, Novi dom za samostalni život, Na principima ljudskih prava, Spremni za posao, Svi imaju pravo na rad, Ništa o nama bez nas 71 Medijske slobode u Evropskom ogledalu, ANEM, 2012. str 9-10. Dostupno na: http://www.mc.rs/upload/documents/izvestaji/2012/Medijske_slobode_Srbije_u_evropskom_ogledalu.pdf

http://www.mc.rs/upload/documents/izvestaji/2012/Medijske_slobode_Srbije_u_evropskom_ogledalu.pdf

59

• Više od 2.000 građana u nerazvijenim opštinama Srbije dobiće posao zahvaljujući projektima javnih radova za osobe sa invaliditetom koje je odobrila Nacionalna služba za zapošljavanje. NSZ je odobrila 311 projekata, kroz koje će biti upošljeno 1.355 osoba sa invaliditetom i 719 asistenata.72

• Broj korisnika državne pomoći stalno se povećava i u ovom trenutku čak 75.000 ljudi dobija novac na osnovu tuđe nege, 88.500 prima pomoć zbog telesnog oštećenja, dok je 72.000 onih koji su koristili pomoć za pogrebne usluge.73

Istovetno, glas osoba sa invaliditetom zamenjen je glasom vladinih zvaničnika, koji za razliku od osoba sa invaliditetom dobija veliki deo pažnje u većem broju medija:

• Zapošljavanje ljudi sa invaliditetom i starijih od 45 godina je sjajan način stimulacije da ljudi postanu punopravni članovi društva i zarađuju, rekao gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. 74

Izjave državnih funkcionera su u praksi prenesene agencijske vesti, koje postaju obrazac izveštavanja o osobama sa invaliditetom i njihovim putevima ka ravnopravnosti u društvu, a lične priče i istraživačko novinarstvo su zanemareni iako tema može biti vrlo životno portretisana. Tako se u jednom izveštaju o programu Nacionalne službe za zapošljavanje, govori iz perspektive uspešnog Valjevčana, koji kao osoba sa invaliditetom prenosi pozitivna iskustva i značaj zaposlenja:

• Navodeći da je u preduzeću najpre radio na naplati parkinga i da je poslednje dve godine zaposlen kao administrator parking servisa, ističe da je primetio da je posao pozitivno uticao na osobe sa invaliditetom, koje su ranije bile angažovane na određeno vreme u okviru javnih radova - Svakodnevno sam kod dva portira gledao oduševljenje poslom koji obavljaju.75

Uprkos tome, osobe sa invaliditetom se češće portretišu kao osobe koje zavise od tuđe pomoći, čime se podgrevaju uobičajni stereotipi. Uz pogrešnu upotrebu terminologije koja ukazuje na posebne potrebe osoba sa invaliditetom, mnoge akcije, pa i one dobrotvorne, potpadaju pod opasnost da se pogrešno protumači njihova namena i postigne kontraefekat:

72 Posao za 2.000 osoba sa invaliditetom, Danas (Lj. B.), 12.04.2012. Dostupno na : http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/posao_za_2000_osoba_sa_invaliditetom.4.html?news_id=238058 73 Poslodavci nemaju sluha za potrebe „marginalaca“,Danas (Ljiljana Bukvić), 09.04.2012. Dostupno na : http://www.danas.rs/dodaci/biznis/poslodavci_nemaju_sluha_za_potrebe_marginalaca.27.html?news_id=237837 74 Podrška socijalnom preduzetništvu, RTS, 23.02.2012. Dostupno na : http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1050290/Podr%C5%A1ka+socijalnom+preduzetni%C5%A1tvu.htm. Istovremeno ova izjava prenesena je i na drugim portalima i zadobila veliku medijsku pažnju: “Uvek uz socijalno preduzetništvo”, B92 (dostupno na: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=02&dd=23&nav_id=585064), “Đilas: Uvek ću podržavati socijalno preduzetništvo”, EMG (dostupno na: http://www.emportal.rs/vesti/srbija/175227.htm), pod istim naslovom i u Kuriru (dostupno na: http://www.kurir-info.rs/beograd/djilas-uvek-cu-podrzavati-socijalno-preduzetnistvo-185236.php), “Đilas: Posao za osobe sa invaliditetom”, Vesti online (dostupno na: http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/205107/Dilas-Posao-za-osobe-sa-invaliditetom). 75 Posao im dođe kao dar, Pravda, 28. 2. 2012. Dostupno na: http://www.pravda.rs/2012/02/28/posao-im-dodje-kao-dar

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1050290/Podr%C5%A1ka+socijalnom+preduzetni%C5%A1tvu.htm

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1050290/Podr%C5%A1ka+socijalnom+preduzetni%C5%A1tvu.htm

http://www.emportal.rs/vesti/srbija/175227.htm

http://www.kurir-info.rs/beograd/djilas-uvek-cu-podrzavati-socijalno-preduzetnistvo-185236.php

http://www.kurir-info.rs/beograd/djilas-uvek-cu-podrzavati-socijalno-preduzetnistvo-185236.php

60

• Na preksinoćnoj aukciji 13 predmeta poznatih ličnosti u hotelu „Kontinental", čije je pripreme Press pratio iz dana u dan i tako dao doprinos humanoj misiji „Delta fondacije", prikupljeno je ukupno 33.700 evra (...) Direktorka škole „Anton Skala" Tanja Todorović izjavila je da je zadovoljna i zahvalila „Delta fondaciji" što je u teškim vremenima imala sluha za male ljude sa velikim potrebama.76

U 2012. u medijima mogu se videti izjave koje dolaze od nezavisnih regulatornih tela, a u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom najviše su prisutni Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Uz stručnjake koji dolaze iz nedržavnih organizacija, izvori postaju objektivniji, a u medijima postaje jasnije da su prava osoba sa invaliditetom ljudska prava koja se ne smeju ograničiti.77 Brzina komunikacije na internetu unela je nove mogućnosti saradnje medijskih stručnjaka i korisnika medijskih sadržaja, među kojima je i deo stručne javnosti, gde se eventualne greške i propusti uz pravovremenu intervenciju mogu uspešno ispraviti.78 Takođe dvosmernost komunikacije omogućava uvid u stavove građana, iako postoji velika mogućnost zloupotrebe i pogrešnog predstavljanja. Iako se ti podaci ne mogu posmatrati metodološki kvantitativno relevantni, moguće je oceniti da tema zapošljavanja osoba sa invaliditetom uglavnom ne predstavlja mesto sukoba stavova i podele javnog mnjenja u komentarima na internet portalima.79 Fleksibilnost upotrebe internet prostora otkriva mogućnost upotrebe multimedijalnih sadržaja, koji sa sobom nose komponentu vizuelnog efekta i mogu poslužiti u cilju oslikavanja osoba sa invaliditetom kako bi se bolje prikazao njihov položaj u društvu. Ipak uvidom u medijsko izveštavanje na internetu, temu zapošljavanja osoba sa invaliditetom gotovo ni u jednom slučaju ne prati adekvatno vizuelno rešenje. Mahom su u pitanju fotografije kolica ili sličnih pomagala koja bi trebalo da oslikavaju neki novinarstki tekst, a neopravdano predstavljaju svođenje osoba sa invaliditetom na sam invaliditet. Takođe, osobe sa mentalnim i intelektualnim invaliditetom u medijskim tekstovima retko se pominju u kontekstu zapošljavanja. Jedan od razloga je što se o osobama sa invaliditetom gotovo uvek govori na generalizujući način, a drugi što se osobe sa mentalnim i intelektualnim invaliditetom ne smatraju sposobne za bilo kakav rad.80 Osobe sa invaliditetom u ostvarivanju prava na zapošljavanje nisu u dovoljnoj meri medijski podržane. Pored toga što postoji znatni broj tekstova koji se bavi tom tematikom, oni se

76 Humanost u službi dece, Press, 9. 2. 2012. Dostupno na: http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/202630/Humanost+u+slu%C5%BEbi+dece.html 77 Na meti osobe sa invaliditetom, Romi i žene, Danas ( M.D.M), 09.10.2012. “…Ona je dodala da je diskriminacija i dalje nazastupljenija u oblasti rada i zapošljavanja, a kao osnov za disriminaciju u pritužbama se sve češe navodi i nacionalna pripadnost, invaliditet, seksualna orijentacija pol i bračni i porodični status…” Vidi:http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/na_meti_osobe_sa_invaliditetom_romi_i_zene.55.html?news_id=248948 78 Tokom trajanja projekta „Promocija inkluzivnog tržišta rada za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji”, Centar za orijentaciju društva je posle konferencije za štampu zbog pogrešne upotrebe terminologije intervenisao slanjem komentara na relevantnu vest na portalu B92, nakon čega je u istom satu ispravljena terminologija.Videti:http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=06&dd=25&nav_category=12&nav_id=621296 79 Praćenjem medijskog izveštavanja na internetu u 2012. primećeno je da su čitaoci bili uglavnom kritički orijentisani ka pružanju socijalne pomoći osobama sa invaliditetom i najviše komentarisali na tu temu, što je u skladu sa zastupljenim medijskim sadržajem koji se i dalje bazira na medicinskom modelu. 80 Videti više u delu o oduzimanju poslovne sposobnosti u Republici Srbiji.

61

međusobno neznatno razlikuju i ne pokazuju pravu zainteresovanost novinara. Veliki broj članaka kada govori o zapošljavanju osoba sa invaliditetom akcenat stavljaju na nazivima firmi koje upošljavaju osobe sa invaliditetom umesto na zanimanjima koje obavljaju zaposleni. Takođe, kada se koriste statistički podaci česta su poređenja sa generalnim pokazateljima nezaposlenosti gde se nema jasan uvid o broju osoba sa invaliditetom koje su u radnom odnosu.81 Način medijskog izveštavanja jedna od glavnih komponenti za shvatanje diskursa socijalnog modela i prihvatanja osoba sa invalidtitetom kao građana i nosilaca svojih prava, međutim tome se i dalje ne pridaje dovoljan značaj. 4.4. Preporuke za unapređenje izveštavanja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u medijima - O zapošljavanju osoba sa invaliditetom izveštavati na način koji je u skladu sa socijalnim modelom i ne podstiče stereotipe. Glas osoba sa invaliditetom i nezavisnih stručnjaka u toj oblasti treba da bude više zastupljen, razvijajući istraživačko novinarstvo koje se ne bazira na puko prenošenje statističkih podataka; - U skladu sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, kao preduslov za ravnopravno učešće, država treba da podstiče da se osobe s invaliditetom u medijima predstavljaju na pozitivan način, i da po tom pitanju konsultuju organizacije osoba s invaliditetom; - Koristiti mogućnost upotrebe multimedijalnih formata na internetu kako bi se tema zapošljavanja osoba sa invaliditetom približila svim građanima, i povećala njena vidljivost. Koristiti terminologiju i vizuelna rešenja koja ističu osobenost, a ne baziraju se na invaliditetu; - Medijski stručnjaci bi trebalo da osiguraju da se medijski proizvodi prave u formatima koji su pristupačni svima uključujući znakovni govor ili titlovanje za osobe oštećenog sluha, Brajevu azbuku ili audio formate za osobe oštećenog vida; - Žalbe bi trebalo slati urednicima kada se naiđe na neučtivo izveštavanje u štampi. Skrenite pažnju urednicima na negativno portretisanje osoba sa invaliditetom i zahtevajte da isprave grešku kada se koristi neprikladna terminologija; - Takođe je jasno da više mora da se uloži u obuku medijskih stručnjaka o učtivom izveštavanju o invalidnosti. Obuke su od ključne važnosti da pomognu novinarima, urednicima i producentima u razumevanju invalidnosti iz drugačije perspektive i da im stave na raspolaganje alatke koje su im potrebne, kao što je korektna terminologija i razumevanje socijalnog modela, da bi o pitanju invalidnosti mogli da izveštavaju na osnažujući način. Od presudne je važnosti sarađivati sa medijima da bi se osiguralo da teme iz oblasti invalidnosti dolaze na dnevni red u medijima i da se o njima izveštava sa stanovišta samih osoba sa invaliditetom.

81 Trideset radnih mesta za osobe sa posebnim potrebama, RTV, izvor Tanjug. Videti:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/zrenjanin/trideset-radnih-mesta-za-osobe-sa-posebnim-potrebama_320788.html

62

DEO V

SISTEMSKI MONITORING – ZAKONI, POLITIKE I PROGRAMI

5.1. Lokalno akciono planiranje kao sredstvo za izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom i njihovo aktivno učešće u procesu razvoja inkluzivnih lokalnih politika i podršci zapošljavanju osoba sa invaliditetom Centar za orijentaciju društva – COD u saradnji sa lokalanim kolaicijama osoba sa invaliditetom u opštinama pokrivenim monitoring izveštajem o zapošljavanju osoba sa invaliditetom već duži niz godina radi na implementaciji postojećih i razvoju novih akcionih planova na polju invalidnosti. Pre implementiranja bilo kakvih procesa konsultacija u identifikovanju potreba osoba sa invaliditetom i definisanja lokalnih akcionih planova, veoma je važno znati koji su dokumenti referentni, bilo međunarodni, kao što su Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom ili Akcioni plan EU za osobe sa invaliditetom i Akcioni plan Saveta Evrope, bilo nacionalni, kao što su Strategija za smanjenje siromaštva ili državna i opštinska strategija za socijalnu zaštitu, itd. Od ključnog značaja je znati šta je njihova svrha, prioriteti i mehanizmi podrške i uvek moramo da imamo pred sobom pitanje šta želimo da postignemo. Lokalni akcioni planovi moraju biti povezani sa nacionalnim planovima i strategijama, i da reflektuju lokalne resurse i potrebe. U pogledu planiranja zapošljavanja osoba sa invaliditeto na lokanom nivou, neophodno je imati jasnu sliku o lokalnoj zajednici i pouzdane podatke o situaciji osoba sa invaliditetom i koje su potrebe za uslugama (servisima) podrške za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Zapošljavanje osoa sa invaliditetom jedino je moguće ostvariti razvojem usluga podrške koji odgovaraju individualnim potrebama osoba sa invaliditetom. Prethodnih godina je mnogo usluga podrške bili razvijeno bez konsultacija osoba sa invaliditetom, organizacija osoba sa invaliditetom ili lokalnim vlastima. Pilot inicijative su uglavnom bile implementirane bez lokalne strategije održivosti ili daljeg razvoja. Kako bi imali održive usluge zasnovane na potrebama, one moraju biti deo opštih strategija i lokalnih akcionih planova za osobe sa invaliditetom. Usluge (servisi) podrške su ključni u procesu zapošljavanja osoba sa invaliditetom. 5.2. Uključivanje invalidnosti u tokove lokalne politike Da bi razumeli šta znači uključivanje invalidnosti u tokove lokalne politike, potrebno je da razumemo šta znači uključivanje invalidnosti u tokove regularnog sistema i politike invalidnosti, sa posebnim naglaskom na lokalne politike. Uključivanje nekog problema znači učiniti ga redovnim pitanjem za kreatore politika i predstavnike interesnih grupa, što dalje znači da je stalno prisutno na dnevnom redu donosioca odluka tokom procesa kreiranja, planiranja, donošenja odluka, implementacije postojećih planova, nadzora i evaluacije. Tako da, koje god da je pitanje, to pitanje je na dnevnom redu? Tekst boks 1: Definicija invalidnosti:

Invalidnost je pitanje ljudskih prava. Konvencija UN-a o pravima osoba sa invliditetom u preambuli daje definiciju invalidnosti: “Fenomen invalidnosti je koncept koji se razvija, a sama invalidnost proističe iz interakcije osoba sa oštećenjima sa okolinskim barijerama i barijerama koje se odražavaju u stavovima zajednice, a otežavaju puno efektivno učešće osoba sa invaliditetom u društvu na osnovu jednakosti sa ostalim članovima tog društva.”

63

Gore navedena definicija jasno naglašava socijalni aspekt invalidnosti i “vruće tačke”, gde prepreke sprečavaju osobe sa invaliditetom da učestvuju u aktivnostima zajednice sa ostalim građanima. Važno je napomenuti da se pitanje punog učešća osoba sa invaliditetom ovde ne postavlja, već da one moraju imati mogućnosti da učestvuju na istom nivou sa ostalima ukoliko to žele. Lokalna politika je način da lokalne vlasti prenesu u propise i praksu vrednosti društva, viziju kako bi zajednica trebala da izgleda i kako bi trebala da funkcioniše. Može se reći da lokalna politika izražava vrednosti i strategiju razvoja zajednice, sa ciljem da ostvari viziju te zajednice. Ukoliko bi trebali da navedemo primer dobre prakse iz perspektive osoba sa invaliditetom, on bi odražavao sledeće vrednosti, društvenu viziju i strategije: Vrednosti: socijalni model invalidnosti, pristup invalidnosti zasnovan na ljudskim pravima; Vizija: inkluzivno društvo, dobra saradnja između predstavnika lokalnih vlasti i organizacija osoba sa invaliditetom; osobe sa invaliditetom su uključene u rad državnih agencija odgovornih za strategiju planiranja i nadzora i implementacije politike; Strategije: zakoni, zakonodavne mere, politike, distribucija ljudskih i organizacionih resursa, implementiranje akcionog plana. 5.3. Šta je Lokalni akcioni plan za osobe sa invaliditetom? Lokalni akcioni plan za osobe sa invaliditetom - LAPI predstavlja plan koji bi trebao da poveže niz akcija i mera kako bi odgovorio na potrebe i prava osoba sa invaliditetom u jednoj lokalnoj zajednici. LAPI je u poređenju sa organizacionim akcionim planom mnogo kompleksniji akcion plan, jer uključuje planiranje aktivnosti i mera koje se trebaju implementirati kroz institucije u lokalnim zajednicama tokom jedne godine ili duže. Zbog toga je veoma važno da osobe koje su uključene u proces planiranja lokalnog plana za osobe sa invaliditetom budu upoznate sa metodama planiranja i poseduju znanje i znaju koga da angažuju kako bi imali efikasan proces razvoja plana. Dobar plan – dobra rešenja. Lokalni akcioni plan na polju invalidnosti trebao bi da bude deo opšteg konteksta svih strategija i planova jedne lokalne zajednice. LAPI bi trebao da bude, pored lokalnog konteksta, zasnovan na postojećim zakonskim propisima, zakonima, strategijama i postojećim međunarodnim instrumentima, konvencijama, akcionim planovima, strategijama, itd. 5.3.1. Šta treba da sadrži LAPI? Lokalni plan za osobe sa invaliditetom treba da sadrži sledeće informacije:

- Postojeće resurse - Identifikovane potrebe svih osoba sa invaliditetom / “cross disability” pristup - Detaljne karakterisitike potrebe - Opis rešenja / mera - Koraci koji se trebaju preduzeti (konkretne mere) - Procena neophodnih resursa (nova i oprema) - Evaluacija vremena koje je potrebno za implementaciju mera - Neophodni ljudski resursi

64

- Informacije o osobama koje su odgovorne za implementaciju aktivnosti / mera 5.3.2. Koje su karakteristike dobrog lokalnog akcionog plana za osobe sa invaliditetom? Prilikom razvoja Lokalnog akcionog za osobe sa invaliditetom, neophodno je uložiti velike napore i vreme različitih grupa. Ukoliko želimo da LAPI da zadovoljavajuće rezultate, neophodno je da poseduje određene karakteristike:

• LAPI je sveobuhvatan i obuhvata sve aspekte života. Zasnovan je na odgovarajućem popisu potreba SVIH osoba sa invaliditetom. • Izrađen je u saradnji između organizacija osoba sa invaliditetom, lokalnih vlasti i predstavnika ključnih zainteresovanih grupa. • U isto vreme je ambiciozan i realističan – zasnovan na postojećim i potencijalnim resursima lokalne zajednice. • Sadrži jasno definisane dugoročne ciljeve i definiše konkretne aktivnosti i mere koje vode ja ostvarenju ciljeva. • Definiše kako će lokalne vlasti dalje da sarađuju sa organizacijama osoba sa invaliditetom tokom implementacije LAPI. • Postavlja prioritete u vremenski okvir, ali i obezbeđuje da na kraju većina tema bude obuhvaćena.

Lokalni akcioni plan na polju invalidnosti - LAPI je dokument koji usvaja lokalna vlast. Shodno tome, finalnu verziju sastavlja lokalna vlast u saradnji sa organizacijama osoba sa invaliditetom i interesnim grupama. Da bi se efikasno pokrenuo ovaj proces, neophodno je da organizacije osoba sa invaliditetom i zainteresovane grupe sastave predlog ili nacrt LAPI, koji će kasnije poslužiti lokalnim vlastima kao prva ili početna verzija za sastavljanje konačnog LAPI. 5.3.3. Koraci za sastavljanje Lokalnog akcionog plana za osobe sa invaliditetom Proces sastavljanja Lokalnog akcionog plana na polju invalidnosti u regionu jugoistočne Evrope je implementiran kroz dva modela, koji se sastoje od osam koraka. Prvi model konsultacije zajednice na lokalnom nivou: U prvoj fazi moramo da održimo sastanke sa svim organizacijama osoba sa invaliditetom koje su aktivne u ciljanoj opštini kako bi razgovarali o trenutnoj situaciji u opštini i saznali njihove stavove o situaciji koja se odnosi na osobe sa invaliditetom u sledećih tri do pet godina. Tokom ovih sastanaka možemo da koristimo upitnike koji su osmišljeni tako da se dobiju različite vrste informacija. Prva vrsta informacija koju trebamo da saznamo od njih je kapacitet organizacija, njihova povezanost i saradnja sa ostalim akterima u lokalnoj zajednici, na državnom i nacionalnom nivou. Druga vrsta informacija je politička situacija u lokalnoj zajednici, ekonomska situacija i obrazovni sistem. Treća vrsta informacija koje trebamo saznati je njihova upoznatost sa postojećim zakonima, različitim akcionim planovima i konvencijama, i ukoliko su sa njima upoznati, trebalo bi da idemo dublje, kako bi dobili informacije o tome da li ih koriste u svom radu, ili samo poseduju znanje o njihovom postojanju. Na kraju ih trebamo pitati o postojećim uslugama za osobe sa invaliditetom, ko su pružaoci usluga, ko finansira usluge, da li postoje neki utvrđeni mehanizmi kada su osobama sa invaliditetom potrebne usluge kome trebaju da se obrate i da li su ove informacije korisne i lake za nalaženje. Takođe je značajno da se razgovara o pitanjima razvoja novih usluga zasnovanih na potrebama i kakav je njihov stav o tome, tj. tokom procesa deinstitucionalizacije će biti novih osoba sa invaliditetom koje će da se vrate u svoje matične opštine. Ko će voditi računa o tim osobama, i ukoliko to bude potrebno, ko će pokrenuti

65

proces razvoja novih usluga, itd. Ova poslednja faza može da traje, u zavisnosti od veličine lokalne zajednice, od jedne do dve nedelje. Nakon sumiranja zaključaka iz prve faze, koje može trajati od tri do pet dana, možemo da pristupimo drugoj fazi. U ovoj fazi možemo da zakažemo sastanke sa različitim akterima koji su uključeni u sektor invalidnosti, obuhvatajući opštinske predstavnike, nacionalne / regionalne / lokalne agencije za zapošljavanje, centar za socijalni rad, itd. Za svakog od aktera se trebaju osmisliti različite vrste upitnika. Sa ovim upitnicima možemo da prikupimo informacije prvo o tome koliko su senzibilni za pitanja invaliditeta i kakav je njihov pristup invalidnosti. Da li imaju medicinski pristup ili pristup zasnovan na ljudskim pravima / socijalnoj perspektivi? Takođe, od ciljanih aktera možemo da dobijemo informacije o tome na koji način su osobe sa invaliditetom /organizacije osoba sa invaliditetom uključene u procese planiranja, praćenja i evaluacije. Ova faza može da traje od jedne do dve nedelje, zajedno sa rezimiranjem zaključaka. Tokom treće faze bi trebalo da organizujemo skup tri modula obuke (ili više, u zavisnosti od zaključaka), zajedno sa konsultativnim sastancima za predstavnike organizacija za osobe sa invaliditetom, predstavnicima opštine, nacionalnih /regionalnih /lokalnih agencija za zapošljavanje, centra za socijalni rad, itd. Prvi modul će biti o procesu nastajanja invalidnosti i medicinskom nasuprot socijalnom modelu invalidnosti, drugi modul će biti o socijalnim uslugama, dok će treći modul će biti o procesu razvoja lokalnog akcionog plana za osobe sa invaliditetom. Po izboru možemo da organizujemo i četvrti modul obuke o procesu opštinskog planiranja budžeta. Ova faza može da traje jedan do dva meseca, u zavisnosti od trenutne situacije na terenu i vremenskog rasporeda aktera koji su uključeni u proces. Četvrta i poslednja faza konsultacije se treba održati odmah nakon poslednjeg modula obuke. Učesnici obuke bi, na osnovu Konvencije UN o osobama sa invaliditetom, trebalo da krenu u proces identifikovanja oblasti prioriteta i prioritetne potrebe za svaku od njih. Paralelno, važno je identifikovati lokalne resurse i navesti ih u posebnom dokumentu. Ovde bi želeli da predložimo formiranje dve radne grupe. Jedna radna grupa bi trebala da radi na razvoju lista potreba, dok bi druga grupa trebala da radi na sastavljanju liste lokalnih resursa. Vremenski okvir za ovo bi trebao da bude dve nedelje, i nakon toga možete da organizujete radionicu gde će dve radne grupe predstaviti svoje dokumente, diskutovati zajedno i finalizovati ih na osnovu doprinosa čitave grupe. Imajući u vidu da ćete imati veliku grupu različitih aktera koji su uključeni u čitav proces, za primenu 1. scenarija će vam biti potrebno 3 do 4 meseca. Povrh svega, biće vam potrebno bar još jedan mesec više za implementaciju čitavog procesa, dve nedelje za pripreme i dve nedelje za zaključak. Potrebno je sprovesti dve vrste istraživanja, gde ćete moći da prikupite relevantne informacije o trenutnoj situaciji u lokalnoj zajednici. Trebaju se održati tri do četiri obuke. Takođe, potrebno je formirati dve radne grupe za sastavljanje spiska potreba i spiska resursa u lokalnoj zajednici. Na kraju se treba organizovati radionica za sve učesnike gde će dve radne grupe predstaviti svoje dokumente i uneti promene zasnovane na grupnoj diskusiji. Drugi model konsultacije zajednice na lokalnom nivou: Ukoliko odaberete ovaj model, trebalo bi da se prvenstveno fokusirate na organizacije osoba sa invaliditetom i izgradnju njihovih kapaciteta pre same izrade lokalnog akcionog plana za osobe sa invaliditetom. Kao i u 1. scenariju, u prvoj fazi trebate da organizujete sastanak “fokus grupe” sa svim organizacijama osoba sa invaliditetom iz opštine kako bi razgovarali o trenutnoj situaciji u opštini i saznali njihove stavove o situaciji koja se odnosi na osobe sa invaliditetom u sledećih tri do pet godina. Idealno bi bilo da prisustvuje dve osobe po organizaciji. Nakon sastanka fokus grupe, dobijeni podaci se trebaju formulisati u jedan

66

dokument sa preporukama za buduće intervencije. Ovaj proces će trajati od deset dana do dve nedelje. U drugoj fazi bi trebalo organizovati niz seminara i najmanje jednu radionicu. Princip je isti kao za fokus grupu: trebaju biti prisutna dva predstavnika po organizaciji. Predložene teme za seminare: a. Proces nastajanja invalidnosti i socijalne usluge, b. Umrežavanje i rad u koalicijama, c. Veštine zastupanja i lobiranja, d. Izrada kvalitetnog lokalnog akcionog plana za osobe sa invaliditetom i e. Planiranje budžeta i praćenje budžeta sa fokusom na opštine. Učesnici seminara bi trebalo da dobiju dva zadatka, prvi nakon drugog seminara i drugi nakon četvrtog seminara. Između drugog i trećeg seminara bi trebalo da zadate učesnicima zadatak da naprave lokalnu koaliciju osoba sa invaliditetom. Nakon četvrtog seminara, bi trebalo da podelite učesnike na dve radne grupe i reći im da rade na dva posebna dokumenta - listi potreba i listi resursa. Poslednja aktivnost tokom ovog procesa konsultacije je radionica. Cilj radionice će biti finalizacija liste potreba i liste resursa i razvoj akcionog plana koalicije za odobrenje Lokalnog akcionog plana za osobe sa invaliditetom. U prvom delu dve radne grupe će predstaviti svoju listi potreba i listu resursa. Učesnici će imati mogućnost da diskutuju i predlože promene u dokumentima. U drugom delu radionice se treba predložiti i sastaviti prva verzija akcionog plana koalicije, uključujući jasne rokove i zadatke. Druga faza procesa konsultacije bi mogla da potraje dva do tri meseca. Tempo se treba odrediti zajedno sa predstavnicima organizacija osoba sa invaliditetom tokom prve faze. Možemo da im predložimo dve opcije. Prva opcija bi bila da se seminari i radionica održavaju svakih deset dana, dok bi druga opcija bi bila da se seminari i radionica održavaju svakih petnaest dana. Ovo će dati dovoljno vremena vođe procesa, odnosno spoljnjem konsultantu za razradu i pripremu narednog seminara i učesnicima za usvajanje sadržaja seminara. Za sprovođenje 2. scenarija će vam biti potrebno tri do četiri meseca. Pored toga, biće vam potreban još najmanje jedan mesec – dve nedelje za pripremu i dve za zaključak. Potrebno je održati sastanak fokus grupe gde ćete prikupiti relevantne informacije o trenutnoj situaciji u lokalnoj zajednici. Takođe, potrebno je održati pet seminara. Treba se formirati koalicija organizacija osoba sa invaliditetom. Trebaju se formirati dve radne grupe za sastavljanje spiska potreba i spiska resursa u lokalnoj zajednici. Na kraju se treba organizovati radionica za sve učesnike obuke, gde će dve radne grupe predstaviti svoje dokumente i uneti promene zasnovane na grupnoj diskusiji i gde će sastaviti svoj akcioni plan koalicije za odobrenje lokalnog akcionog plana za osobe sa invaliditetom.

67

5.4. Izvori politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom – dokumenti parlamentarnih političkih stranaka u Republici Srbiji

Političke stranke svoje aktivnosti baziraju na načelima svojih programa. Radi uvida i identifikovanja problema ostvarivanja politike u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom, u ovom delu će biti pojedinačno analizirani programi i ostali, tematski relevantni, dokumenti medijski najzastupljenijih političkih partija (vidi tabelu 1) i i drugih parlamentarnih političkih partija82.

Kako program, kao jedan od glavnih konstitutivnih elemenata svake političke partije, sadrži ocene o ranijem i aktuelnom stanju, opis praktičnih mera koje stranka namerava da preduzme, i spisak konkretnih ciljeva koje stranka želi da ostvari ka specifičnom, poželjnom razvoju društva83, neophodno je utvrditi osnovne smernice koje iz programa proističu i koje utiču na delovanje partija u Republici Srbiji na ovom polju.

Bitno je istaći da se analiza programa političkih partija i pronalaženje ključnih stavova koji iz njih proizilaze u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, ne može u potpunosti izvršiti samo detektovanjem izvesnih delova u programu u kojima se izričito razmatra taj problem. Neophodno je ovom problemu pristupiti šire, odnosno uključiti i sa njima direktno povezana pitanja koja se razmatraju u programima. Ona se neretko obrađuju pri temama kao što su obrazovanje, sport, ili uključenje osoba sa invaliditetom u društvene aktivnosti u zajednici, pa čak i na mestima gde se govori o privatnom životu pojedinaca. Sve to čini okvir za ostvarivanje prava na rad osoba sa invaliditetom, budući da se ono ne može posmatrati izolovano, bez uključenja relevantih faktora u procese analize i izveštavanja. To je u skladu sa smernicama koje proističu iz holističkog pristupa, koji i čini okosnicu metodologije koja se koristi u ovom izveštaju.

U osmom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. godine, od 250 narodnih poslanika, zabeleženo je da je jedina osoba sa invaliditetom u Narodnoj skupštini narodna poslanica Gordana Rajkov, koja je kao nestranačka ličnost izabrana sa izborne liste G17+.84 Gordana Rajkov se do i tokom svog mandata posebno bavila problematikom koja se odnosi na osobe sa invalidetom, a zabeleženo je da je ona prva osoba sa invaliditetom u Parlamentu

82 Za potrebe Izveštaja za 2012, dodatno se analiziraju se programi političkih partija koje su bile u sazivu Narodne skupštine od 2008, i/ili 2012. godine, a u kojima se predviđaju razvojne mere socijalne politike u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom. 83 Zoran Stojiljković, Partijski sistem Srbije, 2008, 23-31. 84 Skupštinska mreža, http://www.skupstinskamreza.rs/portal/index.php/home/poslanik-meseca/5883-gordana-rajkov

Konvencija UN-a o pravima osoba sa invaliditetom, izvod iz člana 4, Opšte obaveze ’’ (...)Države strane ugovornice se obavezuju da usvoje neposredne, efikasne i odgovarajuće mere: (1)(c) uzmu u obzir zaštitu i unapređenje ljudskih prava osoba sa invaliditetom u okviru svih politika i programa“

68

RS. Međutim, posle parlamentarnih izbora 2012. u Srbiji nije se našla u novom sazivu nijedna osoba sa invaliditetom.

Tabela 1. zastupljenost u medijima

Broj tekstova u RS o politčkim partijama od 1.1.2012. do 10.8.2012. (Izvor: Ebart)

Programi političkih stranaka i zapošljavanje osobe sa invaliditetom

Demokratska stranka (DS)85

U svom programu Demokratska stranka se u delu „Sloboda“, na jedan opšti način osvrće na hendikepirane sugrađane i sve one koji ne mogu da se brinu o sebi. Takođe govori se o unapređenju mehanizma socijalnog staranja tako da država pritekne u pomoć svima kojima je potrebna, kao i o socijalnoj podršci koja treba da bude samo dodatak ličnoj inicijativi da ohrabri hendikipirane pojedince da bi aktivno učestvovali a ne da pasivno posmatraju.

U Strategiji promena86 iz 2005. osobe sa invaliditetom prepoznaju se samo kao korisnici socijalne zaštite kroz posebnu zaštitu te ugrožene grupe.

U Programu za bolji život 87, u kome su razrađeni planovi i ciljevi Demokratske stranke za izborni ciklus od 2012. do 2015. godine, pod sloganom „Posao. Investicije. Sigurnost.“ osobe sa invaliditetom se pominju i u kontekstu smanjenja siromaštva i socijalnog uključivanja:

U narednim godinama neophodno je razviti programe i mere kojima bi se pružila dodatna podrška siromašnim građanima i isključenim grupama stanovništva da bi se omogućio njihov pristup obrazovanju, tržištu rada, zdravstvenim i socijalnim uslugama i mogućnostima za rešavanje stambenog pitanja.

85 http://www.ds.org.rs/dokumenti/ds-program.pdf 86 http://www.ds.org.rs/dokumenti/ds-strategija_promena.pdf 87 http://www.ds.org.rs/dokumenti/program_za_bolji_zivot_2012-2016.pdf

http://www.ds.org.rs/dokumenti/ds-program.pdf

http://www.ds.org.rs/dokumenti/ds-strategija_promena.pdf

http://www.ds.org.rs/dokumenti/program_za_bolji_zivot_2012-2016.pdf

69

Mere podrške više treba da se formulišu u okviru koncepta aktivnog uključivanja koji podrazumeva podsticaje za zapošljavanje i obrazovanje siromašnih i isključenih građana.

Demokratska stranka Srbije (DSS)

U svom programu, koji je usvojen 1992. godine, Demokratska stranka Srbije pominje probleme osoba sa invaliditetom u našem društvu. DSS predviđanjem mera socijalne politike navodi da u cilju društvene integrаcije osobа sа invаliditetom posebnu pаžnju posvećuje sprovođenju strаtegije zа unаpređenje njihovog socijаlnog položаjа i zаpošljаvаnjа. Takođe DSS se zalaže zа jednаke mogućnosti prilikom zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom i ukidаnje diskriminаcije. DSS u svom programu prepoznaje obezbeđenje radnog mesta kao najefikasniji vid socijalne zaštite osoba sa invaliditetom, ali se na ovom mestu ne obrazlaže kako se do njih stiže.

S obzirom nа to dа je obezbeđenje rаdnog mestа nаjefikаsniji vid socijаlne zаštite, čvrsto podržаvаmo zаpošljаvаnje ženа, mlаdih i stаrijih osobа, kаo i osobа sа invаliditetom.

Dalje, u Deklaraciji o ekonomskoj budućnosti Srbije88, usvojenoj na X Skupštini DSS, februara 2010. godine, detaljnije se razrađuju ovakve ideje. U tački 24 koja govori o socijalnoj zaštiti, prepoznaju se, između ostalog, i osobe sa invaliditetom kao lica koja su ugrožena siromaštvom. Problemi ekonomske sigurnosti ovih grupа stаnovnikа su povezаni sа obezbeđenjem ponude rаdnih mestа, аli i sа stvаrаnjem fondovа nаmenjenih tim potrebаmа. Stoga DSS u ovoj deklaraciji predlaže da direktnа izdvаjаnjа zа njihovo zbrinjаvаnje trebа zаmeniti progrаmimа upošljаvаnjа i podsticаnjа njihove poslovne pokretljivosti nа osnovu povećаnjа njihovih kvаlifikаcijа, motivаcije zа trаženje zаposlenjа i motivаcije poslodаvаcа dа kreirаju odgovаrаjućа rаdnа mestа. Određeni broj rаdnih mestа nаmenjen ovim grupаmа stаnovništvа morа biti pokrenut kroz jаvne rаdove nа nаcionаlnom i lokаlnom nivou.

G17+ 89 90

Narodna poslanica Gordana Rajkov, koja je kao nestranačka ličnost izabrana sa izborne liste G17+91, u sazivu Narodne skupštine od 2008. godine, bila je jedina osoba sa invaliditetom u Skupštini.

U svom Programu G17+ načelno obrađuje problem osoba sa invaliditetom, osoba sa posebnim potrebama. U okviru dela o socijalnoj zaštiti G17+ ocenjuje da porodicа i lokаlnа zаjednicа trebа dа postаnu osnov u osаvremenjenom sistemu socijаlne zаštite, kаo prirodno okruženje u zаštiti dece, mlаdih, osobа sа invаliditetom i stаrih osobа.

88 http://www.ekonomskisavetdss.com/images/pdf/deklaracija_o_ekonomskoj_buducnosti_Srbije.pdf 89 Od maja 2010. G17+ nastupa kao član Ujedinjenih regiona Srbije (URS) 90 http://www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumenti/program-g17-plus.pdf 91 Skupštinska mreža, http://www.skupstinskamreza.rs/portal/index.php/home/poslanik-meseca/5883-gordana-rajkov

http://www.ekonomskisavetdss.com/images/pdf/deklaracija_o_ekonomskoj_buducnosti_Srbije.pdf

http://www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumenti/program-g17-plus.pdf

70

U okviru dela koji se bavi decom, omladinom i sportom, u delu koji se odnosi na sport navodi se da će G17+ veliku pаžnju posvetiti osobama s posebnim potrebаmа, jer smаtrаmo dа je sport deo njihovog uključivаnjа u svаkodnevni život zаjednice.

U delu koji govori o ekonomskom položaju žena G17+ takođe obrađuje problem osoba sa invaliditetom:

G17 PLUS smаtrа dа posebnim merаmа socijаlne zаštite morаju biti obuhvаćene sve rаdno nesposobne kаtegorije stаnovništvа: stаrа licа, osobe sа posebnim potrebаmа, kаo i svа licа bez zаposlenjа, čime bi se u znаtnoj meri poboljšаo i položаj ženа uopšte.

Ipak, rad G17+ od osnivanja, direktno je usmeren ka delovanju Ujedinjenih regiona Srbije, u čijem centralnom planu decentralizacije se ne pominju osobe sa invaliditetom.

Liberalno demokratska partija LDP92

Liberalno demokratska partija u svom Programu, u delu o socijalnoj politici, odeljku Reformisana socijalna politika u reformisanoj Srbiji spominje osobe sa invaliditetom. LDP prepoznaje izolovanost osoba sa invaliditetom i kritikuje državu jer žmiri pred tim problemom. U delu o demokratizaciji i ljudskim pravima LDP se zalaže za realizaciju Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom koji je usvojen, ali njegova neusklađenost sa stanjem u realnom životu onemogućava potpunu primenu.

Komesarijat za ljudska prava Liberalno-demokratske partije u ciljevima svog delovanja93 posebno ističe poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom i to u sferama kulture, obrazovanja, sporta, komunikacije, uklanjanju stereotipa uključujući i redefinisanje uloge osoba sa invaliditetom kao aktivnih članova društva, i lakši pristup tržištu rada.

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV)94

LSV se u svom Programu na vrlo detaljan način bavi osobama sa invaliditetom. U delu 16. pod nazivom Jednake mogućnosti za osobe sa invaliditetom, LSV na početku definiše stanje osoba sa invaliditetom u Vojvodini. U ovom prvom delu LSV se u načelu zalaže za pojačavanje društvenih aktivnosti na svim nivoima, kojima će se obezbediti uslovi da svaka osoba sa invaliditetom bude zbrinuta na human način, uključujući savremena naučnotehnološka dostignuća.

U drugom delu pod naslovom diskriminacija LSV prepoznaje problem diskriminacije kao barijeru pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom i navodi da se diskriminacija ispoljava putem uvredljivog govora, neprimerenog ponašanja prema njima i uskraćivanjem prava na potpun život od strane drugih, nemogućnost ostvarivanja osnovnih prava koja se tiču slobodnog kretanja, adekvatnog obrazovanja i zapošljavanja. Takođe još jednom LSV načelno se zalaže da Vojvodina mora postati prostor u kome će svi njeni građani imati i 92 http://www.ldp.rs/o_nama/program/drugacija_srbija.754.html 93 http://www.ldp.rs/o_nama/programski_savet/komesarijat_za_ljudska_prava/ciljevi.1310.html 94 http://lsv.rs/o-nama/dokumenti/program-i-statut-lsv-110/

http://www.ldp.rs/o_nama/program/drugacija_srbija.754.html

http://www.ldp.rs/o_nama/programski_savet/komesarijat_za_ljudska_prava/ciljevi.1310.html

http://lsv.rs/o-nama/dokumenti/program-i-statut-lsv-110/

71

ostvarivati jednaka prava, u kome će se osobe sa invaliditetom osećati punopravnim članovima i članicama zajednice.

LSV se bavi i posebno ranjivom grupom osoba sa invaliditetom – ženama sa invaliditetom. U programu LSV kaže se da se Liga socijaldemokrata Vojvodine zalaže za primenu politike koja će omogućiti da se deklarativna jednakost žena sa invaliditetom u praksi i ostvari. Ovo podrazumeva brigu o porodicama u kojima žive žene sa invaliditetom, omogućavanje njihove bolje zdravstvene, socijalne i ekonomske zaštite, stvaranje uslova da, ukoliko žele i zdravstveno su sposobne, postanu majke, da se školuju i zapošljavaju.

LSV se u posebnom delu bavi obrazovanjem i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom. Kao najveće prepreke prilikom zapošljavanja osoba sa invaliditetom LSV izdvaja sledeće probleme: generalni manjak radnih mesta, niska svest poslodavaca kada je u pitanju spremnost da zaposle osobe sa invaliditetom, nedostatak adekvatnih zakona, neadekvatan sistem obrazovanja, naročito u pogledu vrste zanimanja koje su osobama sa invaliditetom na raspolaganju. Treba napomenuti i da LSV predlaže niz mera za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom:

Potrebno je podstaći poslodavce da razumno prilagode uslove zapošljavanja i rada osobama sa invaliditetom, kao i stvaranje različitih alternativnih programa zapošljavanja koji će uvažiti specifčnosti osoba sa invaliditetom i omogućiti: fleksibilno radno vreme, skraćeno radno vreme, deljenje radnog vremena, samo-zapošljavanje i staranje o osobama sa invaliditetom.

Vojvodina ima izuzetnog potencijala da ostvari alternativne programe zapošljavanja putem planiranja i adaptacije postojećih radnih mesta i stvaranjem pristupačnih radnih prostora, uz podršku novim tehnologijama koje olakšavaju rad osoba sa invaliditetom i obezbeđivanjem adekvatne personalne asistencije koja pomaže osobama sa invaliditetom u komunikaciji sa radnim okruženjem.

Liga socijaldemokrata Vojvodine zalaže se za to da se stvore svi potrebni uslovi za realizaciju alternativnih modela zapošljavanja.

Pored nabrojanih oblasti, posebna pažnja u programu LSV se posvećuje i stvaranju fizički pristupačnog okruženja i obezbeđivanju pristupačnosti informacijama i komunikaciji osobama sa invaliditetom.

Unapređenje i dostupnost zdravstvenih usluga i poboljšanje sportskih uslova za osobe sa invaliditetom, takođe su jedinstvena celina u delu pod brojem 16. Osim toga podizanje građanske svesti o osobama sa invaliditetom, njihovim pravima, potrebama, mogućnostima i postignućima, se prepoznaje i kao sastavni deo obrazovnog procesa.

LSV se u svom programu bavi i pitanjima privatnog i seksualnog života, kao i pitanjima braka i roditeljstva osoba sa invaliditetom. U tim odeljcima se podrobnije bavi problemom

72

nepristupačnosti i neadekvatnosti mesta u kojima se odvija društveni život, istorijskim i medijskim uticajima na pojam seksualnosti i lepote, odnosno isključenosti invalidnosti iz estetičkih kriterijuma, i potrebom za edukacijom u vidu reafirmisanja lepote različitih ljudskih bića. Zastupljenost ovih tema u programu LSV-a, izdvajaju Ligu kao jedinu parlamentarnu partiju koja se na specifičan način bavi raznovrsnim aspektima života osoba sa invaliditetom. U jednom delu programa LSV se ističe i da Liga socijaldemokrata Vojvodine daje prioritet pitanjima u vezi sa osobama sa invaliditetom.

LSV je 18.02.2000. godine usvojio i Deklaraciju o pravima invalida95. Tu se navodi da Liga socijaldemokrata insistira na tome da se zakonskom i drugom regulativom osobama sa invaliditetom omogući pozitivna diskriminacija prilikom osposobljavanja za rad i uključivanje u rad da bi im se, na taj način, omogućilo da u skladu sa svojim mogućnostima, budu ravnopravni i odgovorni članovi društva.

Nova Srbija (NS)96

Nova Srbija se u svom programu zalaže za socijalnu pravdu u kojoj instrumenti socijalne politike moraju biti ugrađeni u stambeno, poresko, zdravstveno i penziono-invalidsko zakonodavstvo. Osobe sa invaliditetom ne zauzimaju mesto u programu Nove Srbije, osim u širem smislu u izraženom stavu poštovanja načela Deklaracije o ljudskim pravima i slobodama kao i Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Srpska napredna stranka97 98

Srpska napredna stranka nastala je u septembru 2008. godine, prvobitno kao poslanički klub Skupštine Srbije pod nazivom Napred Srbijo koju je činio 21 poslanik. Oktobra 2011. godine, dve godine od osnivanja, Srpska napredna stranka predstavila je Belu knjigu– Programom do promena. U dvanaestom poglavlju Socijalna politika i socijalna pravda, SNS u tački četiri obrađuje temu osobe sa invaliditetom u Srbiji.

Na početku se definišu problemi osoba sa invaliditetom u RS gde se navodi da ne postoji institucijа u kojoj bi obаvezno bilo evidentirаno svаko lice sа invаliditetom, niti međusobnа sаrаdnjа rаzličitih institucijа u smislu zаjedničke bаze podаtаkа.

Takođe, SNS prepoznaje socijalnu izolaciju kao jedan od glavnih problema osoba sa invaliditetom. Tu socijalnu izolaciju SNS vidi kroz usаmljenost u suočаvаnju sа invаliditetom, osiromаšenim socijаlnim kontаktimа i teškoćаmа u pokušаju uključivаnjа u institucionаlizovаne oblike društvenog životа. U ovom delu Srpska napredna stranka izražava želju da osobe sa invaliditetom istinski budu deo zajednice i navodi da će zarad postizanja tog cilja: 95http://www.lsv-zr.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&catid=19%3Adokumenti&id=29%3Adeklaracija-o-invalidima&Itemid=16&lang=lat 96 http://208.131.145.245/dokumenta/14_ns_program.pdf 97 NAPOMENA: Srpska napredna stranka nije učestvovala na izborima za Osmi saziv Narodne skupštine Republike Srbije, ali je raspadom Srpske radikalne stranke deo njenih poslanika osnovao poslaničku grupu Napred Srbijo. 98 http://www.sns.org.rs/images/pdf/Bela%20knjiga-Programom-do-promena.pdf

http://www.lsv-zr.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&catid=19%3Adokumenti&id=29%3Adeklaracija-o-invalidima&Itemid=16&lang=lat



http://208.131.145.245/dokumenta/14_ns_program.pdf

http://www.sns.org.rs/images/pdf/Bela%20knjiga-Programom-do-promena.pdf

73

- Usklаditi postojeće propise sа međunаrodnim dokumentimа u oblаsti zаštite i integrаcije u društveni život osobа sа invаliditetom;

- Stvoriti uslove i omogućiti optimаlno školovаnje kroz rušenje svih bаrijerа kаko grаđevinsko-аrhitektonskih, tаko zаkonskih i društvenih;

- Omogućiti osobаmа sа invаliditetom аdekvаtnu prekvаlifikаciju i dokvаlifikаciju u okviru postojećih psihofizičkih mogućnosti, koje bi rezultirаle zаposlenjem i osаmostаljivаnjem;

- Podsticаti veću sаrаdnju sа udruženjimа, sаvezimа, nevlаdinim sektorom u cilju podsticаjа i reаlizаcije projekаtа protiv izolovаnosti, а u cilju uključivаnjа u društvenu zаjednicu i društvene tokove i аngаžovаnje njihovih potencijаlа.

SNS takođe predlaže niz mera za olakšavanje bavljenja sportom osoba sa invaliditetom, preporučuje rešenja za izgradnju stambenih i javnih objekata koji omogućаvаju dostupnost i zаdovoljenje životnih potrebа osobа sа invаliditetom, i unapređivanje saobraćajne infrastrukture, javnog prevoza i kulture učesnika u saobraćaju kako bi razumeli specifične potrebe invalidnih lica.

Poseban deo u Beloj knjizi posvećen je predviđanju izgradnje i rada Genetičkog centra u kome bi se izrađivala genetička karta - baza podataka celog stanovništva na nivou republike, sa ambicijom izgradnje regionalnog centra. Centar bi obuhvatio nove zdravstvene ustanove, ustanove za decu ometenu u razvoju, i genetičko savetovalište, čija je ciljna grupa široko određena do onih koji planiraju porodicu, a imaju rođake sa izvesnim poremećajima. Tome bi pomogla pomenuta genetička baza jer bi se u njoj nalazili podaci o genetičkom potencijalu, te bi se na kraju smanjilo rađanje dece sa određenim naslednim poremećajima što bi u društvu umanjilo finansijska potraživanja. Na kraju dela o Genetičkom centru navodi se i da bi ovakvim programom redukovanja naslednih bolesti, bile obuhvaćene i osobe sa predispozicijama za danas uobičajene poremećaje, tipa kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti, alkoholizma, psihičkih poremećaja.

Srpski pokret obnove (SPO)99

Ova partija u svom programu ne sadrži planove za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. U kontekstu zapošljavanja pominje se samo da SPO veruje u liberalna načela, te da smatraju da je tržišna utakmica, i slobodan čovek koji svojim radom i preduzetništvom stvara društveno bogatstvo, u osnovi svake uspešne politike.

99 http://www.sponis.org.rs/?page_id=37

http://www.sponis.org.rs/?page_id=37

74

Socijalistička partija Srbije (SPS)100

Socijalistička partija Srbije u svom programu od decembra 2010. godine na više mesta govori o osobama sa posebnim potrebama i invalidima. U delu Programa koji govori o socijalnoj demokratiji, solidarnosti i sigurnosti, SPS se zalaže za koncept socijalne demokratije koji se sastoji u smаnjenju drаstičnih socijаlnih rаzlikа između grаđаnа i unаpređenju socijаlne zаštite onih koji su nаjviše ugroženi – svih koji su siromаšni, nemoćni, stаri, bolesni, osobe sа posebnim potrebаmа ili nesposobnih zа rаd. Socijalisti predlažu da se tim kategorijama stanovništva obezbedi socijalna pomoć i solidаrna podrška kаko bi se očuvаo njihov život, zdrаvlje i minimаlni uslovi kvаlitetnog životа.

U delu o socijalnoj politici, SPS insistira na zbrinjavanju i zaštiti najugroženijih kategorija građana u koje ubraja i invalide, lica ometena u razvoju, lica sa posebnim potrebama, osobe koje svoje potrebe izražavaju na drugačiji način, osobe atipičnog razvoja ili sa smetnjama u razvoju i lica nesposobna za rad. U tom cilju stvаrаće se stimulаtivni, normаtivni, mаterijаlni i drugi preduslovi zа osnivаnje i izgrаdnju ustаnovа zа smeštаj stаrih i nemoćnih licа, licа ometenih u rаzvoju i licа sа posebnim potrebаmа.

Takođe SPS se bavi problemom ratnih vojnih invalida. U tom delu Programa SPS se zalaže dа se njihovа mаterijаlnа i socijаlnа sigurnost obezbeđuju isplаtom, zаpošljаvаnjem, rešаvаnjem stаmbenih potrebа i sredstvimа solidаrnosti, obezbeđivаnjem аdekvаtne zdrаvstvene zаštite i stipendijа zа školovаnje dece.

Socijaldemokratska partija Srbije101

Politički program Socijaldemokratske partije Srbije koji je usvojen na Kongresu održanom 12. decembra 2009. godine u Beogradu u svojoj 8. tački govori o obezbeđivanju socijalne sigurnosti i radnih mesta. U tom delu kaže se da se SDP zalaže za učešće i uključivanje osoba sa invaliditetom u sve oblasti društvenog života. Tu se navodi da sve osobe sa invaliditetom i posebnim potrebama u našem društvu moraju da aktivno učestvuju na ravnopravnoj osnovi.

Srpska radikalna stranka (SRS)102

U svom programu Srpska radikalna stranka se na nekoliko mesta bavi osobama sa invaliditetom. U delu u kome obrađuje Boračku zaštitu govori se o pravima koja su izraz invaliditeta, ratnog ili mirnodopskog. U tom delu navodi se da:

Licima koja su u potpunosti izgubila radnu sposobnost iz budžeta države treba obezbediti pravo na invalidsku penziju, besplatne lekove, pomagala, pomoć u kući i smeštaj u odgovarajuće ustanove. Za lica koja su radnu sposobnost izgubila delimično treba obezbediti pomoć pri prekvalifikaciji, dokvalifikaciji, pomoć pri osposobljavanju i zapošljavanju kao i pravo na ličnu invalidninu.

100 http://sps.org.rs/Dokumenta/PROGRAM%20SPS.pdf 101 http://www.sdpsrbije.rs/program-socijaldemokratske-partije-srbije/ 102 http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/program/44

http://sps.org.rs/Dokumenta/PROGRAM%20SPS.pdf

http://www.sdpsrbije.rs/program-socijaldemokratske-partije-srbije/

http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/program/44

75

Ratni i mirnodopski invalidi moraju biti državna briga, jer je na poziv države građanin došao u situaciju da gubitkom dela tela ili na drugi sličan način naruši svoje zdravstveno stanje a samim tim i svoju radnu sposobnost.

U programu, SRS se u posebnom članu (88.) bavi zaštitom osoba sa invaliditetom. U prvom stavu ovog člana definiše se šta predstavlja termin narušena radna sposobnost. Ona se izjednačava kao objektivizirani hendikep pojedinca koji ga čini neravnopravnim, odnosno kao izvedeni oblik prirodne nejednakosti, a narušavanje radne sposobnosti se tumači i kao zlo za građanina pojedinca, njegovu porodicu i državu.

Stav 2. 88. člana definiše mere koje SRS smatra da moraju biti preduzete u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti, a samim tim predlaže mere za saniranje posledica smanjene radne sposobnosti. SRS predlaže da osoba može ostvariti određena prava (prekvalifikacija, dokvalifikacija...) na račun poslodavca kod koga je pretrpeo povredu na radu ili dobio profesionalno oboljenje. Takođe ovaj član se bavi i naknadama koje bi trebalo da osoba sa invaliditetom prima od poslodavca, odnosno se precizira da nаknаde koje poslodаvаc isplаćuje invаlidimа rаdа ne ulаze u osnovicu zа oporez.

Program Srpske radikalne stranke se ne bavi konkretnim problemima osoba sa invaliditetom kod zapošljavanja već samo navodi da ratni i mirnodopski invalidi moraju biti državna briga kao i načelno zalaganje da za lica koja su radnu sposobnost izgubila delimično treba obezbediti pomoć pri prekvalifikaciji, dokvalifikaciji, pomoć pri osposobljavanju i zapošljavanju.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS)103

Program PUPS-a pokazuje izrazitu tendenciju ka socijalnoj politici u smislu zalaganja za bolji ekonomski položaj socijalno ugroženih grupa. U kratkom programu ove stranke osobe sa invaliditetom pominju se samo u delu Penzijsko i invalidsko osiguranje gde se navodi da se moraju poštovati ratifikovane međunarodne konvencije iz te oblasti i predlaže se reforma ili izrada novog sistema penzijskog i invalidskog osiguranja.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije izradila je nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu104 a kao korisnici se između ostalog navode nezaposlena lica koja su na evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje 24 meseca i nalaze se u stanju socijalne potrebe u skladu sa zakonom, i oni kojima nije obezbeđeno pravo na profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u skladu sa posebnim zakonom-invalidna lica. Sa druge strane korisnicima socijalnog zapošljavanja u ovom nacrtu se ne smatraju osobe koje ostvaruju pravo na invalidsku penziju, na naknadu zbog nezaposlenosti i oni koji su već bili obuhvaćeni nekim vidom podrške u zapošljavanju.

Na internet prezentaciji ove stranke, pored zvaničnih dokumenata nalazi se niz tekstova kao i prezentacija o predloženom modelu zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

103 http://www.pups.org.rs/images/vesti/program.pdf 104 http://www.pups.org.rs/images/vesti/Nacrt-zakona-o-socijalnom-zaposljavanju.pdf

http://www.pups.org.rs/images/vesti/program.pdf

http://www.pups.org.rs/images/vesti/Nacrt-zakona-o-socijalnom-zaposljavanju.pdf

76

Pravac politike u Republici Srbiji u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom

Prethodno navedeni dokumenti su našli svoje mesto u ovom izveštaju radi sagledavanja perspektive politike Republike Srbije u vezi sa osobama sa invaliditetom. Na nivou programa političkih partija u skladu sa prikazanim može se na prvom mestu utvrditi koliko je u aktuelnim programima prisutan stav da invaliditet predstavlja koncept koji se razvija i koji proizlazi iz interakcije lica sa oštećenjima i barijera u ponašanju i okruženju kojima se onemogućava njihovo puno i delotvorno učešće u društvu ravnopravno sa drugima105, kao i da li se zaista odstupilo od medicinskog modela orijentisanog na institucije106.

Međunarodni dokumenti kao što su Svetski akcioni program za osobe sa invaliditetom, Standardna pravila o izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom, Međunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Srbija ratifikovala 2006. godine, nose sa sobom jasan zahtev za poštovanjem različitosti i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske vrste i raznovrsnosti ljudskog roda, kao i zahtev za promovisanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom prilikom formulisanja i primene politike i programa, te političke partije u narednom periodu pred sobom imaju jasan zadatak u cilju koherentne politike poboljšavanja položaja osoba sa invaliditetom i njihovom pristupu tržištu rada.

5.5. Zakonodavna regulativa – značaj podzakonskih akata u implementaciji zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom

Ovaj deo izveštaja bavi se zakonodavnom regulativom odnosno pregledom zakonskih okvira u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Postojanje odgovarajuće legislative i njena primena u praksi, način na koji se zakoni krše ili štite prava osoba sa invaliditetom predstavljaju temelj sistemskog monitoringa. Sistemski monitoring takođe uključuje slučajeve pred sudom i statutarnim telima za ljudska prava. Prikupljanje i analiza slučajeva osoba sa invaliditetom generiše dokaze o tome kako sudovi i druga tela tretiraju prava osoba sa invaliditetom, kako tumače i sprovode relevantne zakone u oblasti koja se nadgleda u ovom slučaju oblast zapošljavanja. Tokom istraživanja za 2011 godinu obrađeni su standardi ljudskih prava kroz analizu međunarodnih i nacionalnih propisa i praksi. 107 Da bi se određeni zakon implementirao u praksi neophodno je da bude praćen odgovarajućim podzakonskim aktima. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom predviđa usvajanje sledećih podzakonskih akata: • Pravilnika o kriterijumima, načinu i troškovima procene radne sposobnosti i mogućnosti

zaposlenja i zadržavanja zaposlenja osoba sa invaliditetom (čl. 9. stav 6. Zakona profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom) - sporazumno

105http://www.bg.ac.rs/csrp/clanice/centri/pdf/CSH_Zakoni/Konvencija_o_pravima_osoba_sa_invaliditetom.pdf 106 Tri ključa za jednake mogućnosti, Vlada Republike Srbije Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, Beograd. 2007. 107 Lončar G. i dr. “Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji”, izveštaj za 2011 godinu, Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava, str. 76 – 109.

http://www.bg.ac.rs/csrp/clanice/centri/pdf/CSH_Zakoni/Konvencija_o_pravima_osoba_sa_invaliditetom.pdf

77

propisuju ministar nadležan za poslove zapošljavanja, ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja;

• Pravilnika o bližim uslovima, kriterijumima i standardima za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije (čl. 13. stav 2. Zakona profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom) - sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zapošljavanja, ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove obrazovanja;

• Pravilnika o prostorno-tehničkim uslovima, stručnoj osposobljenosti zaposlenih i drugim uslovima za rad radnog centra (čl. 44. stav 2. Zakona profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom) - sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zapošljavanja i ministar nadležan za poslove socijalne politike;

• Pravilnik o načinu izdavanja, sadržini i izgledu legitimacije inspektora (čl. 46. stav 3. Zakona profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom) - propisuje ministar nadležan za poslove zapošljavanja;

• Pravilnika o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze (čl. 48. Zakona profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom) - sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zapošljavanja i ministar nadležan za poslove finansija;

• Pravilnika o uslovima i načinu radnog angažovanja osoba sa invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika i kod poslodavca posredstvom radnog centra (čl. 43. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom)- propisuje ministar nadležan za poslove socijalne politike;

• Opšti akt Nacionalne službe za zapošljavanje utvrđuje bliže uslove i merila za ostvarivanje prava poslodavaca koji ispune obavezu zapošljavanja i mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom (čl. 33. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom) - donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja.

Pravilnik o kriterijumima, načinu i troškovima procene radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i zadržavanja zaposlenja osoba sa invaliditetom Na osnovu člana 9. stav 6. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Pravilnik je donet maja 2010. godine, a njime se reguliše procena radne sposobnosti osoba sa invaliditetom sagledavanjem medicinskih, socijalnih i drugih kriterijuma kojima se utvrđuje sposobnost osobe sa invaliditetom u cilju uključivanja na tržište rada i obavljanja konkretnih poslova, samostalno ili uz službu podrške. Njime se definišu konkretni kriterijumi, način i troškovi procene radne sposobnosti, koju obavlja filijala Nacionalne službe za zapošljavanje prema mestu prebivališta osobe sa invaliditetom čija se radna sposobnost procenjuje. Procenu radne sposobnosti, podnosilac može, izuzetno, tražiti prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na invalidsku penziju nadležnoj filijali Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja. Ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i zadržavanja zaposlenja osoba sa invaliditetom vrši komisija organa veštačenja Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja. Ovu komisiju će činiti lekari specijalisti Fonda PIO, socijalni radnici NSZ-a, psiholozi i stručnjaci medicine rada koje obezbede domovi zdravlja, zavodi medicine rada i Institut za medicinu rada. Nalaz, mišljenje i ocena u pogledu radne sposobnosti organa veštačenja trebalo bi da obuhvati i preciznu i detaljnu ocenu radne sposobnosti sa predlogom poslova koje određeno lice može da obavlja i predlogom mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije u slučajevima u kojima su neophodne, predlogom oblasti rada u koje lice može da bude uključeno i eventualnim predlogom potrebnih tehničkih i tehnoloških pomagala koja bi koristilo. Na osnovu ove ocene, stručna služba i osoblje

78

Nacionalne službe za zapošljavanje pripremaju individualni plan zapošljavanja svake nezaposlene osobe sa invaliditetom registrovane pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i standardima za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije Ovim pravilnikom su definisani ciljevi uključivanja osoba sa invaliditetom u aktivnosti profesionalne rehabilitacije: povećanje nivoa zapošljivosti, zapošljavanje, održavanje zaposlenja i napredovanje ili promena profesionalne karijere, kao i odnos rehabilitacije i aktivnih mera zapošljavanja. Članom 5. propisan je Individualni plan zapošljavanja kao ključni instrument u procesu profesionalne rehabilitacije i utvrđivanja mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije i mera aktivne politike zapošljavanja radi povećanja nivoa zapošljivosti ili zapošljavanja nezaposlene osobe sa invaliditetom. Aktivnosti i mere profesionalne rehabilitacije se odnose na radno osposobljavanje, dokvalifikaciju, prekvalifikaciju i programe za sticanje, održavanje i unapređivanje radnih veština i sposobnosti osoba sa invaliditetom, predloge i obuku za primenu adekvatnih tehničkih i tehnoloških rešenja radi podizanja efikasnosti osobe sa invaliditetom u učenju i radu i službe podrške. Poslove profesionalne rehabilitacije Nacionalna služba za zapošljavanje može obavljati neposredno, preko preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, preko obrazovne ustanove i preko drugog oblika organizovanja, odnosno izvođača koji ispunjava uslove propisane Pravilnikom. Pravilnik o uslovima i načinu radnog angažovanja osoba sa invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika i kod poslodavca posredstvom radnog centra Ugovorom između poslodavca i radnog centra definišu se uslovi i način radnog angažovanja, vrste aktivnosti koje će korisnik radnog centra obavljati kod poslodavca, koliko sati dnevno i koliko dana sedmično, projektovana produktivnost, kao i stručna podrška koju obezbeđuje radni centar. Radni centar je dužan da pre upućivanja na radno angažovanje osobe sa invaliditetom obavi odgovarajući trening za zaposlene kod poslodavca. Pravilnik o prostorno- tehničkim uslovima, stručnoj osposobljenosti zaposlenih i drugim uslovima za rad radnog centra Radni centar predstavlja poseban oblik ustanove koja obezbeđuje radno angažovanje kao radno-terapijsku aktivnost osoba sa invaliditetom koje se ne mogu zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima. On može obavljati delatnost pod uslovom da na radno terapijskim aktivnostima angažuje najmanje pet osoba sa invaliditetom, odnosno da na tim aktivnostima angažuje najmanje osamdeset posto osoba sa invaliditetom u odnosu na ukupan broj angažovanih i zaposlenih. Osnivač radnog centra mora ispuniti sve uslove u pogledu prostora, opreme i stručne osposobljenosti zaposlenih koje Pravilnik propisuje, i mora imati najmanje pet godina iskustva u pružanju usluga socijalne zaštite, radno-terapijskih, edukativnih i drugih srodnih usluga osobama sa invaliditetom. U radnom centru moraju biti zaposleni stručni i drugi radnici koji su pored propisane stručne spreme prošli odgovarajuću obuku za rad sa osobama sa invaliditetom. Angažovanje osoba u radnim centrima kao „dugotrajan oblik profesionalne rehabilitacije”, kako ga zakonodavac naziva, ne može biti smatran radom. Rehabilitacija, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je proces čiji je cilj da osobama sa invaliditetom grade veštine, radi uključenja na tržište rada, koje su neophodne za postizanje nezavisnost i samoodređenje.

79

Pravilnik o kriterijumuma i načinu sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje Pravilnikom se bliže uređuju kriterijumi i način za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. Definisane su mere aktivne politike zapošljavanja u cilju povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti, finansijske mere aktivne politike zapošljavanja (subvencije poslodavcima) i mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom, koje čine: refundacija troškova prilagođavanja radnog mesta; subvencije zarada osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva; podrška zapošljavanju; mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije i druge mere. Pravilnik predviđa povezivanje poslodavaca i osoba sa invaliditetom kroz ispitivanje potreba poslodavaca za zapošljavanjem određenog profila radnika i promovisanjem socijalno odgovornog poslovanja. Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade te osobe u visini minimalne zarade u trajanju od 12 meseci. U roku od 30 dana od dana zasnivanja radnog odnosa, poslodavac bi trebalo da podnese zahtev za subvenciju nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje. Pravilnikom je takođe propisana naknada zaposlene osobe sa invaliditetom tokom odsustva sa rada, za vreme profesionalne rehabilitacije, u visini od sto posto prosečne zarade ostvarene tokom tri meseca pre uključivanja u mere profesionalne rehabilitacije. Naknada ne može biti niža od minimalne zarade. Zakon o socijalnoj zaštiti Zakon o socijalnoj zaštiti, usvojen marta 2011. godine, sadrži osnovne smernice za unapređenje kvaliteta života osoba sa invaliditetom, reguliše načine podrške osobama sa invaliditetom uvođenjem socijalnih usluga za razvoj kapaciteta za samostalan život i zapošljavanje ili radno angažovanje, kao i mogućnosti radnog angažovanja osoba sa invaliditetom koje koriste usluge smeštaja u okviru sistema. Članom 41. Zakon definiše korisnike prava i usluga socijalne zaštite. Među maloletnicima između ostalog su apostrofirana deca i mladi sa smetnjama u razvoju - telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke, socio- emocionalne, višestruke – čije potrebe za negom prevazilaze mogućnosti porodice. Među punoletnim osobama između ostalog su apostrofirane osobe čije blagostanje, bezbednost i produktivan život u društvu su ugroženi usled invalidnosti, naročito ako imaju telesne, senzorne, intelektualne, mentalne ili teškoće u komuniciranju, a usled društvenih ili drugih prepreka se suočavaju sa funkcionalnim ograničenjima u jednoj ili više oblasti života. Usluge podrške samostalnom životu pružaju se pojedincu kako bi se njegove mogućnosti zadovoljavanja osnovnih životnih potreba izjednačile sa mogućnostima drugih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i omogućilo da vodi samostalan i kvalitetan život u društvu. Ovaj zakon nije jasno postavljen prema rezidencijalnim ustanovama za osobe sa invaliditetom. Iako sadrži elemente koji osiguravaju razvoj alternativa rezidencijalnim ustanovama, zakon nije uverljiv u ovom smislu i ne šalje jasnu i čvrstu poruku naglašavanjem potpune orijentacije prema životu u zajednici. Članom 61. Zakona, predviđena je mogućnost da se usluge razvijanja radnih sposbnosti i radnog angažovanja korisnika pružaju u ustanovama socijalne zaštite i radnim centrima u skladu sa odredbama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ukoliko ustanove socijalne zaštite koje su osnovale Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava ne mogu da pruže usluge socijalne zaštite u potrebnom obimu, usluge u postupku javne nabavke može pružiti licencirani pružalac usluga iz privatnog sektora. U skladu sa međunarodnim

80

standardima, Zakon o socijalnoj zaštiti članom 92. propisuje da potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica kome je usled telesnog oštećenja, oštećenja čula vida koje uzrokuje gubitak osećaja svetlosti sa tačnom projekcijom ili se vid postiže sa korekcijom 0.05, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba i koje ne može da ustane iz kreveta, da se kreće unutar stana bez upotrebe pomagala, da se hrani, svlači, oblači ili da održava osnovnu ličnu higijenu bez pomoći drugog lica. Instrukcija o primeni zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom Direktni i indirektni budžetski korisnici kojima se plate obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom izvršavaju opredeljivanjem sredstava u budžetu za tekuću godinu za namene refundacije zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, za poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa i druge svrhe, u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Svi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, potvrđuju izvršenje obaveze dostavljanjem odgovarajućeg izveštaja nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu obrazac IOSI. Obrazac se dostavlja najkasnije do 5. u mesecu, za prethodni mesec, i to svaki mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja. Nezavisno od isplata zarada koje su vršene u prethodnom mesecu, kao ni na koji mesec se izvršene isplate zarada odnose, u obrazac IOSI se unose podaci o ukupnom broju zaposlenih i broju zaposlenih osoba sa invaliditetom sa stanjem na kalendarski poslednji dan u mesecu, i načinu izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom u tom mesecu. Obrazac sa tako popunjenim podacima se dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave najkasnije do 5. u mesecu za prethodni mesec. Za izvršenje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom učestvovanjem u finansiranju zarada zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom potrebno izdvojiti minimum 50% prosečne zarade po poslednjem objavljenom podatku, mesečno, po osobi sa invaliditetom. Visina sredstava koja je potrebno izdvojiti za uplatu penala računa se u odnosu na neto minimalnu zaradu, koja trenutno iznosi 90,00 dinara po radnom času. Ovaj iznos je potrebno pomnožiti sa 174 prosečna radna časa u mesecu i sa tri, s obzirom da se radi o trostrukom iznosu minimalne zarade. Isti iznos se primenjuje do donošenja nove odluke o visini minimalne zarade i predstavlja iznos penala na mesečnom nivou za jednu osobu sa invaliditetom koju poslodavac nije zaposlio. Smatra se da je poslodavac izvršio obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom putem izvršavanja finansijske obaveze iz ugovora o poslovno tehničkoj saradnji (ili drugoj vrsti ugovora osim iz oblasti trgovine na veliko) pod sledećim uslovima: 1. Da je ugovor zaključio nakon početka primene odredaba 24. i 29. Zakona, odnosno odredaba koje se odnose na obavezu zapošljavanja; 2. Da je vrednost (pojedinačnog) ugovora, u momentu zaključenja ugovora, veća ili jednaka vrednosti 20 prosečnih zarada u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike; 3. Da je izvršio finansijske obaveze (plaćanje dobavljaču) iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i iz ugovora o kupovini proizvoda ili vršenju usluga tog preduzeća.

81

Ustavom Republike Srbije garantuje se zabrana diskriminacije, pri čemu se posebno navodi psihički ili fizički invaliditet. Sa tim u vezi Strategija unapređenja položaja OSI u RS u opštem cilju br 4 ističe značaj razvijanjanja politika mera i primena programa, naročito u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, rada i stanovanja koji osobama sa invaliditetom pružaju jednake mogućnosti i podstiču samostalnost, lični razvoj i aktivan život u svim oblastima, pri čemu se obrazovanje i zapošljavanje prepoznaju kao ključni faktori za samostalan život osoba sa invaliditetom. Zakon o radu, Zakon o sprečavanju diskriminacije i Zakon o zabrani diskriminacije pod krunom Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (ZPRZOSI), dalje razrađuju pravni osnov za zaštitu prava osoba sa invaliditetom u oblasti zapošljavanja. Tako Zakon o radu u članovima 18-23 navodi zabranu posredne i neposredne diskriminacije, gde je eksplicitno definisana invalidnost kao osnov diskriminacije, a diskriminatorsko ponašanje kao poseban osnov za pokretanje parničnog postupka za naknadu štete. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, predstavlja osnovu za ZPRZOSI štiteći osnovna ljudska prava osoba sa invaliditetom, i predviđajući mogućnost tužbe koja tačno govori o tome da je reč o diskriminaciji po osnovi invalidnosti, dok Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje postupanje protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u nekoliko sfera- političkom, ekonomskom kulturnom i drugom aspektu javnog profesionalnog privatnog i porodičnog života. Uz Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji je gotovo istovremeno donet sa Zakonom o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom 2009, i koji podstiče preferencijalni tretman u cilju ispravljanja posledica ranije diskriminacije, zakonski okvir postavlja visoke standarde koji su u skladu sa raznim ratifikovanim međunarodnim dokumentima kao što su Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom. Značaj podzakonskih akata obrađenih u ovom poglavlju, ukazuje na konkretnu mogućnost proceduralnih nedostataka koje mogu nastati u implementaciji ovih zakona. Na primer, da bi osoba sa invaliditetom dobila takav status u okviru ZPRZOSI potrebno je da se izvrši procena radne sposobnosti koja će ukazati na takvo stanje. Negovanje medicinskog pristupa, koje posebno dolazi do izražaja u procesima veštačenja u institutu lišavanja poslovne sposobnosti, može se negativno odraziti na inicijativu zakonodavstva da podrži načela utisnuta u međunarodne dokumente. U njima je vidljiv razvojni tok ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom koji podseća na istorijski značaj bavljenja pitanjima osoba sa invaliditetom u konktekstu ljudskih prava. Zbog toga je od velikog značaja da svi propisi budu u skladu sa njihovim osnovnim načelima da bi se postavio jasan i moguć put do njihovog postizanja.

82

DEO VI

ISKUSTVA OSOBA SA INVALIDITETOM I POSLODAVACA NA

OTVORENOM TRŽIŠTU RADA 6.1. Primeri iz prakse u zapošljavanju osoba sa invaliditetom (Iskustva aktivnih tražioca zaposlenja, poslodavaca iz privatnog sektora - programi zapošljavanja osoba sa invaliditetom) Nezaposleno lice, shodno odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti108 („Sl.glasnik RS“ br.36/2009) je „lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje“.109 Smatra se da nezaposleni „aktivno traži zaposlenje ako uredno ispunjava obaveze koje ima po zakonu i individualnom planu zapošljavanja“.110 Individualni plan zapošljavanja je skup različitih aktivnosti koje dogovaraju nezaposleni i savetnik za zapošljavanje u cilju zapošljavanja. Na individualnom razgovoru nezaposleno lice saopštava savetniku sve neophodne podatke o sebi i svojim kvalifikacijama (obrazovanje, radno iskustvo, posebna znanja), a savetnik ih upoređuje sa kretanjima na tržištu rada. U obzir se uzimaju interesovanja i motivacija nezaposlenog za rad. U radu sa osobama sa invaliditetom detaljno se ispituje zdravstveno stanje i ograničenja u radu na određenim poslovima. Individualni plan je skup smernica za primenu mera aktivne politike zapošljavanja za određenu osobu (finansijske i nefinansijske). Na gotovo identičan način, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, definiše pojam nezaposlene osobe sa invaliditetom.111 Propisana je i obaveza nezaposlene osobe sa invaliditetom da aktivno traži zaposlenje.112 Ukupan broj nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje uvek je veći od broja „aktivnih tražilaca zaposlenja“ jer ima i osoba koje nisu u mogućnosti da rade iz zdravstvenih razloga ili nisu zainteresovane za uključivanje na otvoreno tržište rada. Prema statističkim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje113 ,u 2011. godini, u Beogradu evidentirano je ukupno 4 727 nezaposlenih osoba sa invaliditetom, dok je aktivnih tražilaca zaposlenja bilo 3 390. Na početku primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, tražioci zaposlenja sa invaliditetom bili su loše informisani o odredbama istog, a informacije o mogućnosti zaposlenja prihvatali su sa nepoverenjem, jer poslodavci do tada

108 „Sl.glasnik RS“ br.36/2009 109 Član 2, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Sl.glasnik RS“ br.36/2009) 110 Ibid. 111 Član 3, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl.glasnik RS“ br.36/2009) 112 Član 7, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl.glasnik RS“ br.36/2009) 113 Jedinstveni informacioni sistem NSZ

83

uglavnom nisu iskazivali potrebu za njihovim zapošljavanjem što je dovelo do njihove dugogodišnje isključenosti sa tržišta rada. Otkako je stupio na snagu zakon intenzivnije se govori o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Nacionalna služba za zapošljavanje, kao nosilac poslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom posredovala je između nezaposlenih lica i poslodavaca, tako da su zainteresovani za rad uspeli da se uključe na otvoreno tržište rada, u skladu sa kvalifikacijama. Poslodavcima su na raspolaganju, tokom 2011. i 2012. godine, bili i finansijski podsticaji za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno programi zapošljavanja, za koje su se odlučivali prema svojim potrebama i mogućnostima, u skladu sa uslovima koje je bilo potrebno ispuniti. Situacija je malo drugačija u ovom trenutku. Skoro svi zainteresovani tražioci zaposlenja znaju za odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koje im omogućuju pravo na rad i imaju više samopouzdanja kad se upućuju kod poslodavaca ili pokazuju inicijativu u traženju posla, samostalno, bez učešća Nacionalne službe za zapošljavanje. Poslodavci iz privatnog sektora su upoznati sa odredbama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, uglavnom putem sredstava javnog informisanja. Nacionalnoj službi su se, na početku primene zakona, isključivo obraćali zbog posredovanja jer je tada, jedina aktuelna olakšica za poslodavce koji zaposle osobu sa invaliditetom bilo oslobođenje od plaćanja doprinosa na teret poslodavca u trajanju od 3 godine114 po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Iako dobro upoznati sa zakonskim odredbama i obavezi zapošljavanja osoba sa invaliditetom, saznanja o strukturi lica sa evidencije nezaposlenih lica i oblicima invaliditeta bila su veoma slaba. Pod pojmom „osoba sa invaliditetom“ uglavnom su podrazumevali korisnike kolica odnosno osobe sa telesnim invaliditetom. Tokom 2010. godine odnosno sa početkom primene zakona, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, zbog posredovanja, pretežno su se obraćali poslodavci koji su imali obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, shodno broju zaposlenih. Gotovo da nije bilo zainteresovanih poslodavaca koji su želeli da zaposle osobu sa invaliditetom ukoliko ih zakon nije obavezivao. Neki poslodavci su se posle dobijenih informacija, ipak odlučili za plaćanje „penala“ uglavnom zbog predrasuda u pogledu uključivanja osoba sa invaliditetom u proces rada. Vladajuće mišljenje kod poslodavaca koji su se opredelili da plaćaju „penale“ je da osoba sa invaliditetom neće uspeti da obavi radne obaveze, da će često odsustvovati s posla zbog bolovanja kao i da će zbog blagonaklonog stava nadređenih loše uticati na motivaciju kolega. U toku poslednjih godinu dana, naročito uz finansijske podsticaje, koje dobijaju od Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavci se lakše odlučuju da zaposle osobe sa invaliditetom. U ovom trenutku aktuelni javni pozivi su: 1. Konkurs za refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima; 2. Konkurs za dodelu subvencije zarade za zapošljavanje osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva; 3. Konkurs za refundaciju zarade licu koje pruža stručnu podršku osobi sa invaliditetom koja se zapošljava pod posebnim uslovima; 4. Dodela subvencije nezaposlenom licu za samozapošljavanje;

114 Član 45b, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl.glasnik RS“ br.84/2004,61/2005,62/2006)

84

5. Dodela subvencije poslodavcu za otvaranje novih radnih mesta; 6. Program stručne prakse U praksi ima i onih koji su zaposlili više osoba sa invaliditetom sa evidencije nezaposlenih. Nekoliko agencija za obezbeđenje primilo je u svoje redove između 5 i 10 lica, među kojima ima i ratnih vojnih invalida, na poslovima čuvara, bez upotrebe oružja. Ovaj podatak je interesantan jer su ratni vojni invalidi uglavnom ne pripadaju grupi aktivnih tražioca zaposlenja.115 U ovoj godini pojavili su se i poslodavci koji su tražili posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje zbog radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, iako nemaju zakonsku obavezu. Poslodavac „Angkor“ iz Novog Beograda, koji se bavi trgovinom na veliko iako nema zakonsku obavezu zaposlio je tri osobe sa invaliditetom sa procenjenim II stepenom oštećenja na poslovima administrativnih radnika. 116 Korisnici su programa subvencije zarade, dok je u toku izrada ugovora i za refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta i refundaciju zarade za pružanje stručne podrške odnosno radnog asistenta. Po rečima zamenika direktora, odlučili su se da zaposle osobe sa invaliditetom jer smatraju da administrativne poslove mogu kvalitetno da obave iako su lica korisnici kolica, ali i da postoji ideja da oforme socijalno preduzeće. Olakšice smatraju poželjnim i adekvatnim. Posle prvobitnog uzajamnog nepoverenja između poslodavaca i nezaposlenih osoba sa invaliditetom, sada se uočava određena promena. Poslodavci se lakše odlučuju na zapošljavanje, a nezaposleni preduzimaju inicijativu u traženju posla i zapošljavaju se, i bez učešća Nacionalne službe za zapošljavanje. Iskustva nezaposlenih osoba sa invaliditetom koje su upućivane na razgovor kod poslodavca ili su se zapošljavala, različita su. Jedan broj je zadovoljan uslovima i odnosom poslodavca dok ima i onih koji su nailazili na probleme, kao što su neredovna isplata zarade, loši uslovi rada i neadekvatni radni zadaci (primer pekare u kojoj se zahtevalo od osobe koja ima procenjen I stepen oštećenja i ne sme da podiže ništa teže od 5 kilograma, da pere plehove i nosi brašno na sprat). Ovaj poslodavac je u svom zahtevu za posredovanje naveo da poslovi obuhvataju pripremu i obradu namirnica. Od aktuelnih programa koji daju olakšice privrednim subjektima za zapošljavanje osoba sa invaliditetom najviše lica je uključeno u subvenciju zarade za zapošljavanje osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva u trajanju od 12 meseci, ako je zaposle na neodređeno radno vreme. Zarada se finansira u visini minimalne zarade u skladu sa propisima o radu. Na nivou Beograda od objavljivanja konkursa u februaru do septembra 2012, uz ovu subvenciju je zaposleno 55 osoba. Po isteku programa saradnik iz Nacionalne službe za zapošljavanje obavlja razgovor i obilazi poslodavca. Za sada je konstatovano da je većina lica ostala u radnom odnosu. Programe refundacije troškova prilagođavanja radnog mesta i refundacije troškova za asistenciju na radnom mestu koriste uglavnom udruženja i organizacije koje se bave zaštitom prava i unapređenja kvaliteta života osoba sa invaliditetom, jer je jedan od uslova zapošljavanje na neodređeno radno vreme osobe sa invaliditetom, koja ima procenjen II stepen oštećenja, kojih nema mnogo na evidenciji nezaposlenih lica. Takodje, lice koje treba da pruža asistenciju na radnom mestu mora da poseduje relevantno radno iskustvo, kako bi moglo da pruži pomoć u radu licu bez radnog iskustva. Ovaj vid finansijske podrške ređe koriste poslodavci iz privatnog sektora, do sada samo tri poslodavca. 115 Zvanična terminologija koja se koristi odoudara od savremenih termina koji se baziraju na principe ne-diskriminacije i ljudskih prava 116 I stepen procenjene radne sposobnosti-zapošljavanje pod opštim uslovima,II stepen procenjene radne spoosobnosti-zapošljavanje pod posebnim uslovima, III stepen-radni centar

85

Kad se uporedi situacija i odnos aktivnih tražilaca zaposlenja i poslodavaca u pogledu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, mogu se izvući određeni zaključci:

- Rad na informisanju nezaposlenih lica sa invaliditetom i poslodavaca od strane vladinih i nevladinih organizacija dao je određeni pomak, jer su relevantne informacije pružene subjektima na tržištu rada. Različiti vidovi informisanja (konferencije, prezentacije, neposredni kontakti) doveli su do poboljšanja opšte informisanosti što predstavlja osnov za svaku dalju aktivnost odnosno zapošljavanje.

- Poslodavci u manjoj meri imaju otpor prema zapošljavanju osoba sa invaliditetom i zapošljavaju ih, nezavisno od zakonske obaveze. Iako još uvek ima malo ovakvih primera, čini se da je veliki korak jer govori da ima manje predrasuda.

- Finansijski podsticaji, koji su poslodavcima na raspolaganju, uz ispunjenje određenih uslova pokazuju se u praksi kao dobri i korisni. Uz manja ili veća prilagođavanja koja zahteva praksa, bilo bi neophodno jačati i proširivati ovakve vidove pomoći privrednim subjektima. Uz preporuku da se više obrati pažnja na mogućnosti osoba sa invaliditetom kao i da se njihovi potencijali razvijaju u radnom okruženju.

U odnosu na prošlogodišnji izveštaj u kome se konstatovalo prisustvo predrasuda i loša informisanost povodom stupanja na snagu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, u ovom trenutku se ipak može reći da je situacija bolja i da je napravljen pomak. Ipak, neophodno je i dalje voditi jaku promociju prava i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom kako bi došlo do prave inkluzije na tržištu rada.

6.2. Individualna iskustva (lične priče) osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou

M.J. 1987, Ponikve Osoba sa invaliditetom: lakši oblik cerebralne paralize (tripareza spastica) Sagovornica je rođena i živi u ruralnom području zlatiborskog okruga – Ponikve. Radi u gradu Užice, a od kuće do posla i od posla do kuće ide autobusom. M. je učestvovala u istraživanju za 2011 godinu, godinu dana kasnije vidljive su promene i zadovoljstvo poslom. Naime, M. radi na organizaciji i realizaciji radionica za osobe sa intelektualnim invaliditetom u okviru radne terapije. Početak je bio težak ali sada kada je stekla iskustvo uklopila se u radne obaveze i oseća se integrisano u radnu sredinu. Kako je sve počelo? Milena se učlanila u lokalnu organizaciju osoba sa invaliditetom „ Udruženje dečje i cerebralne paralize“ u gradu Užice. M. je angažovana preko javnih radova na 6 (šest) meseci, a taj period ističe krajem oktobra.

- „Nadam se da ću ostati da radim u organizaciji. Ako se ne nastavi mogućnost da preko javnih radova ili na drugi način budem angažovana ja želim da nastavim sa aktivizmom i ostaću u organizaciji. Takođe, ukoliko ne bude takva mogućnost pokušaću da tražim i drugi posao.“

M. je istakla da posle završene škole najveća promena koja joj se dogodila u životu je posao. - „Volim rad sa ljudima, volim promene i volim strane jezike, poznajem ruski i

engleski jezik.“

86

Takođe, tokom intervjua smo se dotakli pitanja obrazovanja i na koji je način on olakšao proces traženja posla, dobijanja i na kraju obavljanja radnih zadataka. Ona je završila srednju trgovačku školu a potom i višu poslovno tehničku školu, smer ekonomista turizma u gradu Užice. M. je istakla da je praska u školi zapravo najveći problem, manjak prakse utiče na kasnije radno angažovanje i to bi trebalo popraviti. Sagovornica nije imala procenjenu radnu sposobnost pa je to morala da uradi kako bi bila radno angažovana, procenjen je I stepen pre manje od godinu dana.

- „Imam osećaj da se na proceni sve svodi na prepisivanje sa papira na papir. Pogledaju, prepišu sa papira i to je to, rutinski obavljena procena. Pitanja kojih je bilo nekoliko su bila štura, od mene su tražili da ispružim ruke. Mišljenja sam da je procena urađena dosta plitko, takođe mislim da njima nije baš bilo jasno kako da izvrše procenu“.

M. je jako bitno da zadrži radno mesto. Spremna je na sve obuke koje bi joj pomogle u obavljanu svog posla. Da li će biti obuka i kakvih za sada nema saznanja. Takođe, svoje zadovoljstvo poslom opisuje i radnom sredinom koju smatra odličnom, oseća se kao kod kuće a koleginice i kolege oseća kao braću i sestre.

- „Bilo bi odlično kada bi javni radovi bili konstantni i aktuelni i koji bi omogućili kontinuirano radno angažovanje.“

M. smatra da je pozitivan stav jako važan za osobe sa invaliditetom, takođe kada kroz rad organizacije vidi kako se ljudi bore to je dalji podsticaj i za nju u daljem razvoju na poslu.

- „Početak je težak, ali kad vidite efekat shvatite koliko je važno da dalje napredujete. Jako je bitno ne zatvarati se, a sva rešenja su ustvari napolju. Svet ustvari uopšte nije strašan. Potrebno je da se ljudi otvore. Jako mi je žao što nisam ranije krenula sa aktivizmom, mogla sam ranije biti srećnija“

M.T, 1986, Užice Osoba sa invaliditetom: problemi sa srcem od rođenja, imao je i hirurške intervencije, operisan je 1992. u Londonu ali pošto se ubrzo stanje pogoršalo morao je da se povrgne još jednoj intervenciji. Od rođenja do šeste godine čekalo se na sredstva za prvu operaciju. Druga operacije je samo nekoliko meseci kasnije morala hitno da se obavi, otac je preko firme uspeo da dođe do sredstava. Takođe, u budućnosti će morati da ide na još jednu operaciju zato što je porastao i razvio se i to je neophodno. Svakih šest medeci M. ide na kontrole u Beograd u Tiršovu gde mu se prati zdravstveno stanje. M. živi i radi u gradu Užice. Završio je višu poslovnu školu turističkog smera i stekao zvanje ekonomiste za turizam. Procena radne sopsobnosti mu je izvšena 2010 godine na njegovu inicijativu jer je išao u zavod za zapošljavanje i objasnio im svoju situaciju. Procenjen je prvi stepen i može da radi poslove koji ne zahtevaju fizičku aktivnost i stres.

- „Počeo sam da tražim posao 2008 godine, ali je bilo teško. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom pomogao je da se uključim na tržište rada. Posle procene radne sposobnosti ja sam zatražio odobrenje programa stručne prakse koja je počela juna 2011 godine. “

Prasku je završio u upravi računovodstva Dečji vrtić, (koja koji ima ukupno 8 vrtića) u trajanju od devet meseci. U februaru ove godine pojavila se priča o javnim radovima. Tijana

87

Petrović iz udruženja distrofičara zlatiborskog okruga inicirala je mogućnost zaposlenja preko programa javnih radova u udruženju i dobila je odobenje direktora. U maju je počela realizacija programa u trajanju od šest meseci. U prelaznom periodu vrtić je sam finansirao platu. Program se završava u oktobru. Direktorka i kolege su voljni da M. nastavi i zadrži radno mesto.

- „Prezadovoljan sam radnom sredinom, zaposleni su obrazovani i naučili su me novim stvarima. Ne znam šta će biti, ali se nadam da ću brzo naći posao ili zadržati trenutno radno mesto. Prezadovoljan sam trenutnom situacijom.“

M.K, 1982. – Užice. Osoba sa cerebralnom paralizom. Aktivna članica udruženja cerebralne paralize, po zanimanju ekonomski tehničar. Radi u firmi „Telekom“, posao je dobila odmah po završetku škole na spostvenu inicijativu jer je od prijatelja čula da se traže telefonski operateri. Od 2004 godine radila sa sa ugovorom o radu da bi 2007 godine prebačena na ugovor o posredovanju. Tek 2012 godine od 1. septembra dobila je ugovor na neodređeno kao operater službe 988 u direkciji žuto-bele strane.

- „Sećam se kad sam došla prvi put u firmu, noge su mi bile male“.

M. je među prvima koja se zaposlila kao osoba sa invaliditetom. Ona je inicirala sastanak a, poslodavac je izašao u susret i ponudio joj radno mesto. Na početku rada, sredina je bila sažaljiva što njoj nije odgovarala ona je želela da bude ravnopravna sa ostalima i imala je potrebu da se dokazuje da bi to postigla.

- „Stalno moraš da se dokazuješ na poslu posebno u sredini bez osoba sa invaliditetom“. Takođe osobama bez invaliditeta je bilo čudno kad su me sretali u diskoteci ili kafiću. Bio im je problem da to shvate, to je zbog predrasuda koje su imali u početku“.

Trenutno M. radi procenu radne sposobnosti jer u prethodnom periodu nije bila stalni radnik . Htela je na svoju inicijativu da i ranije ide na procenu radne sposobnosti ali su joj u firmi rekli da nema potrebe za tim. U razgovoru M. je naglasila da ima dobru radnu sredinu koja je podržava i da je u dosta složenoj ekonemskoj situaciji kako za firmu tako i na nivou države uspela da dobije posao što je za nju veliki uspeh. B.B. (Vranje) je učestvovao na prošlogodišnjem intervjuisanju osoba sa invaliditetom u sklopu izveštaja „Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u republici Srbiji“ za 2011 godinu.117 Posle dužeg čekanja B. je uspeo da se zaposli u Vranju, dobio je ugovor o radu na određeno vreme kao arhivista u Istorijskom arhivu grada Vranja. Takođe on je trenutno neraspoređen jer nema radno mesto već u zavisnosti od potreba radi ali nema svoju stalnu kancelariju. 117 G. Lončar i dr., Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, 2011. Vidi str. 16, Individualno iskustvo 1.

88

- „Dosta sam se trudio u pronalaženju posla i sada sam zadovoljan jer sam radno

angažovan. Posao sam dobio početkom maja preko programa koji je ograničenog trajanja, odnosno do novembra. Nadam se da će se produžiti moje angažovanje.”

Ispitanik je zadovoljan radnom sredinom. Ipak u perspektivi bi više voleo da radi u svojoj struci. Sebe u perspektivi vidi kao uspešnog čoveka sa porodicom i stalnim poslom, život dostojan čoveka.

- „Predugo sam tražio posao nadam se da će se sve završiti stalnim zaposlenjem. Ljudi me podržavaju u nastojanju da zadržim posao. Od 2007 godine tražimo posao. Posao koji sada obavljam ne odgovara mom kvalifikacionom profilu.”

- V.M. je rođena u Nišu 1978, danas živi u Vranju. Osoba je sa invaliditetom, cerebralna paraliza. Srednju ekonomsku školu završila je u Vranju, posle toga završila je i školu novinarstva u Beogradu. Od svoje 15 godine se bavi novinarstvom, bila je saradnica, autorka i urednica brojnih emisija, takođe i na temu osoba sa invaliditetom i njihovih prava. Na procenu radne sposobnosti je izašla pre donošenja zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

- “Trenutno sam zaposlena preko programa javnih radova za osobe sa invaliditetom. Radim u biblioteci i jako sam zadovoljna poslom. Sve vreme radim pod honorarnim ugovorima, sporadično, za sada nisam imala ugovor koji bi mi omogućio socijalno i zdravstveno osiguranje. Biblioteka ima već zaposlenu osobu sa invaliditetom, tako da se zakonski neće truditi da me zadrže na ovom radnom mestu, znam da neće.”

V. sebe vidi kroz par godina kao osobu koja ima stalno radno mesto u medijima. S.S, rođena 1965, Kriva Feja ispod planine Besna Kobila. Živi u Vranju od 1980. Po struci S. je tekstilni tehničar, 22 godine radila je u poznatoj vranjskoj firmi Yumco zajedno sa suprugom. Usled smanjenja kapiaciteta firme oboje su ostali bez posla što im je znatno otežalo materijalni položaj njihove četvroročlane porodice. S. se angažovala na jednomesečnom ugovoru o delu na pomoćnim poslovima održavanja u Republičkom geodedskom zavodu u Vranju. Posle toga je preko agencije Telus angažovana na tri meseca na pomoćnim poslovima održavanje u Bujanovcu gde je putovala na posao. Zbog pogoršanja zdravstvenog stanja (u tom periodu ispitanica je bila na čekanju ugradnje veštačkog kuka u Beogradu) morala je da da otkaz. Posle operacije prijavila se na evidenciji zavoda za zapošljavanje zbog procene radne sposobnosti. Ove godine u martu procenjenja je radna sopsobnost, prvi stepen. S. je pokušala da reguliše invalidsku penziju ali nije bilo dovoljno osnova jer nije imala dovoljno bolničkog lečenja, bez obzira što pored invalidnosti S. ima i psihijatrijske smetnje. Bez obzira na rezultat komisije ona će ponovo pokušati regulisati invalidsku penziju. Trenutno je radno angažovana u biblioteci.

- “Preko komšinice saznala sam za program javnih radova. Trenutno radim na poslovima razvrstavanja knjiga u biblioteci grada Vranje. Desi se da poslepodne u biblioteku niko ne uđe do penzionera koji u jutarnjim časovima prelistavaju dnevne novine. Ipak zadovoljna sam sa 22000 dinara na mesečnom nivou.“

89

S. bi volela da njena ćerka završi fakultet. Ne dopada joj se što njen sin vidi oca bez posla stalno kod kuće. Bez obzira što se trudio u traženju posla, zatim završio kurseve kompjuterskih programa nije uspeo da nađe posao. Nada se da će uskoro biti u mogućnosti da reguliše invalidsku penziju.

- “Invalidnost me je odvela u depresiju. Ostala sam bez stalnog zaposlenja i morala sam da idem na operaciju.”

- D.Ž. rođena 1990 godine (22) u Kruševcu, živi u Akeksandrovcu. D. ima Daunov sindrom i radno je angažovana u Društvu za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama opštine Aleksandrovac.

- “Ja sam dobro, mnogo mi se sviđa na poslu, primam i platu. Moj radni dan je veseo i srećan. Na poslu radimo i družimo se. Ja vodim biblioteku, upisujem decu kada dolaze. Posle sredim biblioteku igračaka za sutra. Imamo razne igračke, imamo i knjige pa deca mogu da čitaju.”

D. dolazi na posao sa majkom. Kada se završi posao zajedno sa mamom se vraća kući. Srednju školu je završila u Kruševcu na smeru cvećarstva, ukupno tri godine je pohađala nastavu. Nije joj bilo teško da živi bez roditelja u tom periodu jer je imala društvo.

- “Ja vidim sebe u krugu prijatelja sa svojim društvom. Mislim da bi mogla da živim samostalno bez roditelja.”

G.V. 1967 živi i radi u Smederevskoj Palanci, rođen u selu Vlaški Do u blizini Smederevske Palanke. Invalidnost je dobio sa dve godine kada je usled visoke temperature izgubio sluh. G. ima preko 20 godina radnog iskustva na poziciji zavarivača sa srednjom stručnom spremom. Prvih osam godina radio je u Goša Foping, firma se potom zatvorila te je nastavio svoje radno angažovanje u Goša Solko gde i danas radi. Posle završene srednje škole on je upisao višu mašinsku u Zemunu. Samo jednu godinu je pohađao školu ali zbog invalidnosti nije mogao da prati redovan program te nije nastavio obrazovanje. “Zadovoljan sam poslom i uslovima rada mada bi oni mogli da se poboljšaju. Redovno primam platu. Planirao sam da se idem na doškolavanje kako bi imao peti stepen stručne spreme i kako bi mogao da napredujem i postanem poslovođa. Obzirom da je neophodno da sam pokrijem troškove školovanje a izdržavam četvoročlanu porodicu to nije moguće. Da mi je supruga radila onda bi bilo lakše ovako nisam uspeo.”

90

DEO VII

PRIKUPLJANJE PODATAKA I STATISTIKE U OBLASTI

INVALIDNOSTI - PROBLEMI I IZAZOVI 7.1. Prikupljanje statističkih podataka Prikupljanje podataka iz oblasti invalidnosti kao i uključivanje podataka o osobama sa invaliditetom u državne statistike i istraživanja je veoma značajno, jer predstavlja neophodno sredstavo za kreiranje politika i monitoring prava osoba sa invaliditetom. Mnogi međunarodni instrumenti i strategije naglašavaju značaj ovog pitanja, naročito obavezu države da prikupi statističke podatke o invalidnosti i uključi osobe sa invaliditetom u proces prikupljanja podataka, distribuciju i analizu nalaza.

Tekst boks: UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom Član 31

Odeljenje za statistiku Ujedinjenih nacija je posvećeno unapređenju globalnog statističkog sistema koji prikuplja i distribuira globalne statističke informacije, razvija standarde i norme za statističke aktivnosti i podržava napore država da ojačaju svoje nacionalne statističke sisteme. Poslednjih godina, predstavnici nacionalnih agencija za statistiku su počeli sa neformalnim sastancima kako bi rešavali odabrane probleme u statističkim metodama. Neke od ovih grupa su postale formalno poznate kao "gradske grupe". Jedna od njih je “Vašingtonska grupa”, organizovana 2001. sa osnovnim ciljem da promoviše i koordiniše međunarodnu saradnju u oblasti zdravstvene statistike, fokusirajući se na mere u oblasti invalidnosti koje su prikladne za popise i nacionalna istraživanja. Osnovni cilj je da se obezbede neophodne informacije iz oblasti invalidnosti koje se mogu koristiti za upoređivanje u celom svetu. Preciznije, vašingtonska grupa je postavila cilj razvijanja manjih nizova mera iz oblasti invalidnosti, pogodnih za koriščenje u popisima, nacionalnim istraživanjima po principu uzorka ili drugim statističkim formatima sa primarnim ciljem informisanja onih koji koncipiraju politiku ili političara o izjednačavanju mogućnosti. Drugi prioritet je preporučivanje jednog ili više proširenih nizova pitanja za istraživanje koja se bave merenjem invalidnosti, ili smernice za njihovo osmišljavanje koji će se koristiti kao komponente istraživanja među stanovništvom ili kao dodatak specijalizovanim istraživanjima. Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Međunarodna klasifikacija

Konvencija UN-a o pravima osoba sa invaliditetom, izvod iz člana 31, StatistikaiI prikupljanje podataka (1)Države strane ugovornice se obavezuju da prikupljaju odgovarajuće informacije, uključujući statističke podatke I podatke na osnovu istraživanja, koji im omogućuju formulisanje i sprovođenje politika u vezi sa primenom ove konvencije; (3)(...) Države strane ugovornice preuzimaju odgovornost za distribuciju ovih statističkih podataka I obezbeđuju njihovu dostupnost osobama sa invaliditetom I drugima.

91

funkcionisanja, invaliditeta i zdravlja (ICF) su korišćeni kao osnovni okvir za razvoj nizova. Zvanično, Srbija ima svog predstavnika iz Republičkog zavoda za statistiku u vašingtonskoj grupi. Prema Evropskoj strategiji za osobe sa invaliditetom 2010-2020, u delu koji se odnosi na statistiku i prikupljanje podataka i praćenje, rečeno je da će “Komisija ulagati napore da organizuje informacije o osobama sa invaliditetom koje se prikupljaju putem društvenih istraživanja koja se sprovode u EU (EU SILC, Anketa o radnoj snazi, ad hoc modul, Anketa o zdravlju u Evropi); kreira posebno istraživanje prepreka socijalnoj integraciji osoba sa invaliditetom i predstavi set indikatora za praćenje njihovog položaja uz povezivanje sa glavnim ciljevima Strategije Evropa 2020 (obrazovanje, zapošljavanje i smanjenje siromaštva).” Komisija će takođe uspostaviti internet portal za nadzor praktičnih mera i zakona koji se koriste u cilju implementacije Konvencije UN. Svojim delovanjem, EU će podržavati i dopunjavati napore država članica da prikupe statističke i druge podatke o preprekama na koje osobe sa invaliditetom nailaze pri uživanju svojih prava. Dopuniće prikupljanje periodičnih statističkih podataka o osobama sa invaliditetom sa ciljem praćenja položaja osoba sa invaliditetom. Statistički podaci i istraživanja u oblasti invalidnosti mogu da odgovore na pitanja kako osobe sa invaliditetom žive i izlaze na kraj sa diskriminacijom i siromaštvom. Ovo je veoma važno i za samu državu, jer obezbeđuje značajne informacije za razvoj novih politika i strategija. “Statistika koja se odnosi na oblast invalidnosti, kao i integrisani informacioni sistem na nacionalnom nivou (uključujući i sažete podatke o aspektima koji se odnose na invalidnost u okviru redovnih statističkih alatki) predstavljaju ključne elemente za razrađivanje delotvornih i na dokazima zasnovanih političkih mera u oblasti socijalnih usluga. Unutar procesa decentralizacije koji se postepeno odvijaju u regionu, preusmeravanje resursa sa državnog na lokalni nivo i prioritizovanje oblasti intervencije zahtevaju precizne informacije o broju osoba sa invaliditetom i njihovim životnim uslovima u zajednici, kao i podatke o tome u kojoj meri su njihova prava realizovana.” Nacionalna strategija Republike Srbije za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom iz 2006. kao jedan od specifičnih ciljeva ima stvaranje podrške za kreiranje institucionalnog okvira za zajedničko planiranje i praćenja politika koje se odnose na pitanja invalidnosti, a jedna od mera je da se obezbedi kontinuirano prikupljanje podataka o osobama sa invaliditetom i njihovim uslovima života, uvođenjem pitanja iz oblasti invalidnosti u redovna istraživanja i merenja opšte populacije koje obavlja Zavod za statistiku Republike Srbije ili specijalizovane agencije za istraživanje određenih oblasti (obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo i drugo). Zvanična statistika u Srbiji i njeni osnovni principi su zasnovani na Evropskom kodeksu statističke prakse i Osnovnim principima službene statistike UN. Popis stanovništva i domaćinstva je zapravo opšta (mejnstrim) alatka koja može da sadrži pitanja o broju i situaciji osoba sa invaliditetom. Popis predstavlja organizovano prikupljanje podataka o stanovništvu jedne države i najznačajniji izvor statističkih podataka. U poslednjem popisu stanovništva, domaćinstva i mesta stanovanja u Republici Srbiji koji je urađen 2011. godine se po prvi put nalaze konkretna pitanja koja se odnose na invalidnost, naročito u delu Popisa koji se odnosi na funkcionisanje i socijalnu integraciju. Pitanja se u osnovi odnose na poteškoće koje osoba može imati sa vidom, sluhom, komuniciranjem, hodom, koncentracijom i pamćenjem, nezavisnošću u ličnoj higijeni, oblačenju i ishrani. Takođe postoji i pitanje da li osoba koristi neka od pomagala, kao što su kolica, štake, ortoze, itd. Ispitana osoba je imala mogućnost da se ne izjasni o ovom pitanju, jer je postojala opcija da ne odgovori na određeno pitanje. U okviru Smernica za popisivače , jasno je naglašeno da oni nemaju pravo da donesu lični sud prilikom ispitivanja osobe sa invaliditetom i da ne smeju da

92

zabeleže svoje lične utiske. Takođe, jasno je rečeno da odgovori na ova pitanja ne zavise od toga da li osoba ima zvaničan dokument nadležnih državnih institucija o fizičkom ili drugoj vrsti oštećenja ili invaliditeta. 7.2. Budžetski fond – racionalnim ulaganjima do najvećeg stepena zapošljavanja osoba sa invaliditetom, utopija ili stvarnost? Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu: Budžetski fond) osnovan je 2009. Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom na neodređeno vreme, i njime od tada upravlja ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja,118 koje u 2012. postaje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike119. Izvori finansiranja Budžetskog fonda predstavljaju prihodi iz budžeta RS, kao i sopstveni prihodi budžetskih korisnika.120 Republika Srbija kao poslodavac za direktne i indirektne budžetske korisnike kojima se plate obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom izvršava opredeljivanjem sredstava u budžetu za tekuću godinu za namene refundacije zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, za poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa i druge svrhe, u skladu sa Zakonom.121 Ovako definisan način izvršavanja obaveze ne stimuliše direktno zapošljavanje osoba sa invaliditetom, čime poslodavci iz privatnog sektora bivaju uskraćeni za pozitivan primer prakse koja bi dolazila iz države, koja time gubi mogućnost većeg ostvarivanja i promovisanja prava na rad. Novac iz Budžetskog fonda se koristi za podsticanje zapošljavanja, profesionalnu rehabilitaciju i posebne oblike zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom.122 Preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom se iz budžeta Republike Srbije, odnosno iz Budžetskog fonda, mesečno refundiraju sredstva na ime učešća u zaradama u visini od 50% prosečne zarade u privredi Republike, a mogu se obezbediti i sredstva za poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, prilagođavanje radnih mesta ili u druge svrhe.123 Široko određena namena ovih sredstava predstavlja mogućnost razvijanja programa zapošljavanja osoba sa invaliditetom, koji bi na taj način produbili ulogu ovog Fonda.124 Obzirom da je potreba za transparetnim i javnosti dostupnim načinima trošenja sredstava u okviru izrade ovog dela izveštaja obratili smo se Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike uputivši zahtev o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kako bi stekli bolji uvid u dokumenta koja se odnose na sredstva i prihode Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. U prethodnom periodu budžetskim fondom, od njegovog nastanka do kraja avgusta 2012. godine upravljalo

118 Vidi član 28, Zakon o profesionalnoj rehabilitacijii zapošljavanju osoba sa invaliditetom 119 Vidi član 17, Zakon o ministarstvima 120 Više videti u Zakon o budžetu RS za 2012. 121 Vidi član 8, Pravilnik o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršenja te obaveze 122 Vidi član 29, Zakon o profesionalnoj rehabilitacijii zapošljavanju osoba sa invaliditetom 123 Vidi član 40 i 41, Zakon o profesionalnoj rehabilitacijii zapošljavanju osoba sa invaliditetom 124 Za informacije o modelima finansiranja Budžetskog fonda u 2012, pogledati tabele na kraju ovog dela izveštaja

93

je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Zakonom o ministarstvima125 nadležnosti u oblasti zapošljavanja preneta su na Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, na osnovu čega je Vlada donela Odluku o izmenama Odluke o otvaranju budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, 126 i tako je potvrđena promena nadležnosti za ovaj fond. Samim tim u odgovoru na naš zahtev upućeni smo na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Jedna od preporuka ovih važnih pitanja za praćenje sredstava budžetskog fonda jeste da bi se trebalo na transparentan način omogućiti uvid u sredstva spajanjem neophodne dokumentacije u ministarstvo koje je preuzelo nadležnost ili na drugi način. Sredstva budžetskog fonda namenjeni su za aktivnosti i mere koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje i to za:

1. Mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije – sticanje i razvoj tehnika aktivnog traženja posla, procene radne sposobnosti i unapređenje radno socijalnih veština i kompetencija u cilju osposobljavanja za odgovarajući posao i zapošljavanja (obuke za aktivno traženje posla, prekvalifikacija, dokvalifikacija, radno osposobljavanje i drugi programi dodatnog obrazovanja i obuke), mere i aktivnosti usmerene na senzibilizaciji i podsticanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom i drugo;

2. Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom – kroz odobravanje subvencija za samozapošljavanje, subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta, subvencije zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, koje poslodavac zaposli na neodređeno vreme, naknade zarade za osobe sa invaliditetomzaposlene na javnom radu i druge mere aktivne politike zapošljavanja usmerene na podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom;

3. Refundacija troškova prilagođavanja radnog mesta osoba sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima i refundacija troškova obezbeđivanja stručne podrčke osobama sa invaliditetom koje su zaposlene pod posebnim uslovima – kod uvođenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje , usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu i drugo.

Pored preporuke za jasniji uvid u sredstva budžetskog fonda, neophodno je napomenuti da bi sredstva koja se koriste iz ovog fonda mogli biti preusmereni (u zavisnosti od viškova do kojih nismo uspeli da dođemo slanjem zahteva o slobodnom prisptupu informacijama od javnog značaja usled razlika u nadležnostima) na nastavak programa javnih radnova Nacionalne službe za zapošljavanje jer jer primetno da oni kratko traju a sve je veća potreba za kontinuitetom radnog angažovanja i stalnošću zapošljavanje koje ovaj program ne može da ispuni.

125 “Službeni glasnik RS”, broj 72/12 126 “Službeni glasnik RS”, broj 83/12

94

Tabelarni pregled izvršenih ispata preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u 2011. godini

Redni broj

Naziv preduzeća Refundacija zarada za osobe sa invaliditetom

Sredstva za poboljšanje uslova rada

UKUPNO

1 „Stil“ Zrenjanin 17.179.576,50 14.568.061,17 31.747.637,67

2 „Меtaloplastika“ Тrstenik 8.548.814,50 27.173.034,80 35.721.849,30

3 ”“Sloga“ Beograd 6.958.440,00 8.269.223,81 15.227.663,81

4 ”Svetlost“ Zemun 2.762.910,00 117.546,00 2.880.456,00

5 ”Šumadija“Kragujevac 17.251.632,00 14.093.551,10 31.345.183,10

6 ”Univerzal“ Leskovac 10.137.274,50 26.338.113,93 36.475.388,43

7 ”Mak di“ Kraljevo 2.200.095,00 6.174.847,96 8.374.942,96

8 „Oprema“ Jagodina 10.828.184,50 4.820.867,44 15.649.051,94

9 „Elka“ Aranđelovac 12.178.480,50 10.000.000,00 22.178.480,50

10 „DES“ Zaječar 10.627.273,50 16.704.299,35 27.331.572,85

11 „Šamot servis“ Aranđelovac 2.558.250,00 0,00 2.558.250,00

12 „Grafopromet“ Kragujevac 4.267.244,00 18.912.346,91 23.179.590.91

13 „Goša Solko“

Smederevska Palanka

14.536.160,50 31.985.251,37 46.521.411,87

14 „Vuk Karadžić“ Niš 9.174.459,00 9.792.825,96 18.967.284,96

15 „Еlmont“ Niš 4.647.762,00 14.604.269,67 19.252.031,67

16 „Želevoz“ Smederevo 3.221.353,00 4.433.837,00 7.655.190,00

17 „Budućnost“ Užice 9.015.828,00 14.509.182,14 23.525.010,14

18 „DES“ Novi Sad 25.227.208,00 31.554.428,75 56.781.636,75

19 „Pobeda Zara “Novi Sad 1.534.950,00 0,00 1.534.950,00

20 „DES“ Beograd 26.354.344,50 22.000.000,00 48.354.344,50

21 „Metalac“ Niš 2.621.599,50 0,00 2.621.599,50

22 „Plast metal “Kraljevo 7.947.166,00 6.112.214,01 14.059.380,01

23 „Čikoš štampa“ Subotica 5.265.947,00 22.000.000,00 27.265.947,00

24 „Kosmos“ Beograd 5.663.463,00 31.756.674,46 37.420.137,46

25 „DES“ Valjevo 4.384.175,50 11.411.993,72 15.796.169,22

26 „DES“ Subotica 4.066.299,50 22.000.000,00 26.066.299,50

27 „Zorka dir“ Šabac 920.970,00 0,00 920.970,00

28 „Župa vez“ Aleksandrovac 2.276.842,50 7.691.251,80 9.968.094,30

29 „Piroteks triko“ Pirot 6.885.795,50 15.870.643,75 22.756.439,25

30 „URVIS“ Prokuplje 4.712.164,50 635.199,24 5.347.363,74

31 „Fiaz zaštita“ Prokuplje 1.317.800,00 762.049,33 2.079.849,33

32 „Zastava inpro“ Kragujevac 38.907.099,50 24.511.577,72 63.418.677,22

33 „Pehar up“ Čačak 1.676.531,00 2.982.179,50 4.658.710,50

34 „Lola preduzetništvo“ Beograd 10.965.534,00 31.627.659,96 42.593.193,96

35 „Siloin“ Kovin 3.231.794,00 22.000.000,00 25.231.794,00

36 „Javor-teks“ Ivanjica 7.336.477,50 900.000,00 8.236.477,50

37 „Lira“ Kikinda 20.570.956,50 21.242.860,24 41.813.816,74

38 „Želeyničar“ Subotica 5.062.520,50 21.187.136,00 26.249.656,50

39 Zastava oružje „Zrak“ Kragujevac 15.730.168,00 0,00 15.730.168,00

40 „Zastava automobili“ Kragujevac 84.042,00 0,00 84.042,00

41 „Kopaonik zaštita“ Kuršumlija 4.134.236,00 0,00 4.134.236,00

42 „Specijalna stakla“ Pančevo 1.115.886,00 8.389.918,00 9.505.804,00

43 „Lak žica“ Bor 7.317.182,50 18.519.611,36 25.836.793,86

44 Yumco-prizosi” Vranje 2.532.668,50 12.000.000,00 14.532.668,50

45 „Sunce CDP“ BEograd 255.825,00 2.789.084,37 3.044.909,37

UKUPNO: 364.193.384,00 560.441.740,82 924.635.124,82

95

Tabelarni pregled izvršenih ispata preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u 2012. godini

Redni broj

Naziv preduzeća Refundacija zarada za OSI

Sredstva za poboljšanje uslova rada

Refundacija zarada za

stručna lica

Refundacija troškova prevoza

UKUPNO

1 „Stil“ Zrenjanin 12.925.166,64 34.859.053,00 2.772.244,19 2.265.574,11 52.822.037,94

2 „Меtaloplastika“ Тrstenik 6.325.646,06 42.350.832,40 2.362.113,97 1.792.966,13 52.831.558,56

3 ”“Sloga“ Beograd 3.580.920,00 0,00 92.520,00 0,00 3.673.440,00

4 ”Svetlost“ Zemun 0,00 450.000,00 0,00 43.920,00 439.920,00

5 ”Šumadija“Kragujevac 6.487.234,00 11.918.040,06 514.918,00 860.240,00 19.780.432,06

6 ”Univerzal“ Leskovac 3.472.446,17 4.378.238,60 0,00 775.086,00 8.625.770,77

7 ”Mak di“ Kraljevo 1.887.839,26 4.898.424,83 0,00 165.250,00 6.951.514,09

8 „Oprema“ Jagodina 4.193.787,00 16.731.714,74 0,00 0,00 20.925.501,74

9 „Elka“ Aranđelovac 5.689.037,90 0,00 0,00 0,00 5.689.037,90

10 „DES“ Zaječar 4.813.456,00 15.383.278,10 0,00 0,00 20.196.734,10

11 „Šamot servis“ Aranđelovac 2.008.677,00 0,00 0,00 0,00 2.008.677,00

12 „Grafopromet“ Kragujevac 3.902.572,00 19.969.250,00 0,00 559.872,00 24.431.694,00

13 „Goša Solko“

Smederevska Palanka

8.397.485,58 30.823.696,30 1.845.030,59 1.575.773,54 42.641.986,01

14 „Vuk Karadžić“ Niš 1.895.285,62 8.217.719,90 0,00 289.200,00 10.402.205,52

15 „Еlmont“ Niš 3.159.363,59 19.081.667,71 0,00 395.840,00 22.636.871,30

16. „Želevoz“ Smederevo 0,00 10.507.842,00 0,00 253.248,00 10.761.090,00

17 „Budućnost“ Užice 5.225.261,45 10.236.658,25 0,00 847.740,00 16.309.659,70

18 „DES“ Novi Sad 18.076.776,09 44.778.624,19 2.746.317,08 3.757.551,35 69.359.268,71

19 „Pobeda Zara “Novi Sad 1.398.796,50 0,00 0,00 0,00 1.398.796,50

20 „DES“ Beograd 13.702.726,00 0,00 0,00 5.918.130,00 19.620.856,00

21 „Metalac“ Niš 2.708.509,83 3.537.923,52 0,00 432.130,00 6.668.563,35

22 „Plast metal “Kraljevo 2.426.086,11 0,00 591.955,00 495.068,00 3.513.109,11

23 „Čikoš štampa“ Subotica 4.576.805,93 26.595.500,00 1.200.632,18 0,00 32.372.938,11

24 „Kosmos“ Beograd 7.467.458,04 25.995.000,00 634.875,72 1.777.516,00 35.874.849,76

25 „DES“ Valjevo 3.426.505,50 0,00 0,00 0,00 3.426.505,50

26 „DES“ Subotica 3.309.492,98 0,00 0,00 265.781,00 3.575.273,98

27 „Župa vez“ Aleksandrovac 761.352,45 2.328.333,00 0,00 199.047,00 3.288.732,45

28 „Piroteks triko“ Pirot 4.799.346,00 18.507.512,40 2.575.271,00 965.383,00 26.847.512,40

29 „URVIS“ Prokuplje 482.880,50 0,00 0,00 0,00 482.880,50

30 „Fiaz zaštita“ Prokuplje 28.268.027,82 69.000.000,00 5.328.561,68 4.388.582,52 106.985.172,02

31 „Zastava inpro“ Kragujevac 1.218.473,50 907.957,60 0,00 0,00 2.126.431,10

32 „Pehar up“ Čačak 10.330.313,00 36.985.442,50 1.930.171,00 2.402.595,00 51.648.521,50

33 „Lola preduzetništvo“ Beograd

3.120.997,83 27.363.405,16 1.675.753,00 448.317,00 32.608.472,99

34 „Siloin“ Kovin 5.320.005,99 8.959.830,80 489.721,12 0,00 14.769.557,91

35 „Javor-teks“ Ivanjica 19.530.771,50 22.830.693,42 1.730.328,00 3.052.164,38 47.143.957,30

36 „Lira“ Kikinda 3.715.675,50 6.854.935,22 651.094,00 248.066,00 11.469.770,72

37 „Želeyničar“ Subotica 3.943.200,92 0,00 0,00 0,00 3.943.200,92

38 Zastava oružje „Zrak“ Kragujevac

460.485,00 1.624.983,80 0,00 137.576,00 2.223.044,80

39 „Zastava automobili“ Kragujevac

4.028.190,14 9.167.748,00 1.599.129,33 617.150,00 15.412.217,47

40 „Kopaonik zaštita“ Kuršumlija

1.474.566,14 0,00 1.510.536,86 201.382,28 3.186.485,28

41 „Specijalna stakla“ Pančevo 542.128,25 201.514,38 67.771,08 0,00 811.413,71

42 „Lak žica“ Bor 191.849,58 832.575,60 0,00 0,00 1.024.425,18

43 Yumco-prizosi” Vranje 173.892,00 5.062.121,00 0,00 0,00 5.236.013,00

44 „Sunce CDP“ BEograd 0,00 0,00 0,00 191.100,00 191.100,00

UKUPNO: 219.419.491,37 541.330.516,48 30.318.943,80 35.322.249,31 826.391.200,96

96

PRILOG I

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju Republike Srbije

2012.

Kategorija Ukupan broj nezaposlenih lica Žene

Ratni vojni invalidi 3875 69

Mirnodopski vojni invalidi 221 1

Civilni invalidi rata 56 26

Invalidi rada II kategorije 527 297

Invalidi rada III kategorije 5350 1996 Kategorisana omladina:

slepa lica 74 35 slabovida lica 99 47 gluva lica 353 160 nagluva lica 134 59 lako mentalno ometena lica 3841 1689 višestruko ometena lica 103 45 telesna invalidna lica 184 85 Ostali kategorisani invalidi:

slepa lica 27 19 slabovida lica 13 3 gluva lica 68 35 nagluva lica 18 1 lako mentalno ometena lica 231 99 višestruko ometena lica 18 5 telesna invalidna lica 122 46 Lica sa procenjenom radnom sposobnošću:

- prvi stepen oštećenja (zapošljavanje pod opštim uslovima)

2770 1234

- drugi stepen oštećenja (zapošljavanje pod posebnim uslovima)

492 191

- treći stepen oštećenja (radni centar)

166 59

UKUPNO 19142 6208

97

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju grada Beograda

2012.

Kategorija Ukupan broj nezaposlenih lica Žene

Ratni vojni invalidi 1082 30

Mirnodopski vojni invalidi 66 0

Civilni invalidi rata 21 6

Invalidi rada II kategorije 284 170

Invalidi rada III kategorije 1590 616

Kategorisana omladina: - slepa lica 24 15 - slabovida lica 53 26 - gluva lica 65 33 - nagluva lica 31 14 - lako mentalno ometena lica 857 460 - višestruko ometena lica 17 9 - telesna invalidna lica 37 16

Ostali kategorisani invalidi: - slepa lica 1 1 - slabovida lica 0 0 - gluva lica 0 0 - nagluva lica 0 0 - lako mentalno ometena lica 0 0 - višestruko ometena lica 0 0 - telesna invalidna lica 3 2

Lica sa procenjenom radnom sposobnošću:

- prvi stepen oštećenja (zapošljavanje pod opštim uslovima) 512 215 - drugi stepen oštećenja (zapošljavanje pod posebnim uslovima) 50 17

- treći stepen oštećenja (radni centar) 31 7

UKUPNO 4724 1637

98

Starosna struktura osoba sa invaliditetom u Beogradu

Starosna struktura Žene Muškarci Ukupno 15-19 godina 12 23 35 20-24 godina 94 99 193 25-29 godina 95 107 202 30-34 godina 92 171 263 35-39 godina 143 269 412 40-44 godina 145 428 573 45-49 godina 201 381 582 50-54 godina 327 521 848 55-59 godina 515 655 1170 60-64 godina 13 433 446

Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Beogradu

Kvalifikaciona struktura Žene Muškarci Ukupno

I sss 393 943 1336 II sss 227 215 442 III sss 509 1066 1575 IV sss 400 613 1013 V sss 14 95 109 VI sss 41 86 127 VII sss 48 74 122

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

I sss II sss III sss IV sss V sss VI sss VII sss

Žene

Muškarci

Ukupno

Grafikon 1: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Beogradu“

100

Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji Kvalifikaciona struktura Žene Muškarci Ukupno I sss 1867 4494 6361 II sss 999 1375 2374 III sss 1791 4244 6035 IV sss 1247 2044 3291 V sss 39 317 356 VI sss 141 263 404 VII sss 125 196 321

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

I sss II sss III sss IV sss V sss VI sss VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene

Grafikon 4: „Kvalifikaciona struktura nezaposlenih osoba sa invaliditetom u Republici

Srbiji“

101

Uvidom u statističke podatke kojima raspolaže Nacionalna služba za zapošljavanje utvrđeno je da se na evidenciji nezaposlenih osoba sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije nalazi 19142 lica od toga je 6208 žena i 12934 su muškarci. Od ukupnog broja nezaposlenih osoba sa invaliditetom njih 14605 aktivno traže posao, 4712 su žene a 9893 su muškarci. U Beogradu ukupan broj nezaposlenih lica na evidenciji je 4724, od čega su 1637 žene a 3087 su muškarci. Od ukupnog broja nezaposlenih osoba sa invaliditetom u Beogradu njih 3694 aktivno traže posao, 1616 su žene a 2078 su muškarci.

Grafikon3:„Odnos broja aktivnih tražioca zaposlenja u odnosu na ukupan broj evidentiranih nezaposlenih

osoba sa invaliditetom u Beogradu i opštinama uključenim u istraživanje - Nacionalna služba za zapošljavanje“

Grad/Opština Ukupan broj

evidentiranih osoba sa invaliditetom

Aktivni tražioci zaposlenja

Beograd 4724 3694 Vranje 297 234 Užice 361 259

Smederevo 322 266 Smederevska Palanka 156 94

Velika Plana 52 49 Aleksandrovac 54 51 Novi Kneževac 23 12

Majdanpek 46 46

0500

100015002000250030003500400045005000

Ukupan broj evidentiranih osoba sa invaliditetetom Aktivni tražioci zaposlenja

103

BIBLIOGRAFIJA

Adams, L, Invalidnost u štampi: istraživanje o tome kako su invalidnost i osobe sa invaliditetom prikazani u štampanim medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji u 2006. godini, Handicap International, Disability Monitor Initiative South East Europe, 2007.

Adams Lisa, The Right to Live in the Community: Making it happen for people with intellectual disabilities in Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Serbia and Kosovo, Handicap International, Disability Monitor Initiative South East Europe 2008

Butigan Darja i dr, Socijalni servisi (usluge)za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socio-ekonomskom razvoju, Centar za orijentaciju društva, 2012

Charlotte Axelsson, Pascal Granier i Lisa Adams, Izvan deinstitucionalizacije, Nestabilna tranzicija ka sistemu koji pruža mogućnosti u jugoistočnoj Evropi, Handicap International, Disability Monitor Initiative South East Europe 2004.

Chiriacescu Diana, Promena paradigmi u oblasti pružanja socijalnih usluga: Da kvalitetne usluge postanu pristupačne za osobe sa invaliditetom u jugoistočnoj Evropi, Handicap International, Disability Monitor Initiative South East Europe 2008.

Policy Paper, Support to Organizations Representative of Persons with Disabilities, Technical Resources Division, July 2011, Handicap International

Smernice za nadgledanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom, DRPI, York University, Toronto, Canada, 2011

MIW - Making it Work Od dobre prakse do dobre politike Vodič za razvoj “Making it Work” projekata, 2009 Beogradski centar za ljudska prava, Istraživanja o poslovnoj sposobnosti u Srbiji, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, Beograd, 2011. Beogradski centar za ljudska prava, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne gore, Razumevanje ljudskih prava – Priručnik o obrazovanju za ljudska prava, Beograd, 2005.

Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, Dobre prakse u zapošljavanju OSI, Beograd, 2011. Dimitrijević, V., Popović, D., Papić, T., Petrović, V., Međunarodno pravo ljudskih prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2007.

European Commission, Europe 2020 – A strategy for smart, sustainable and inclusive growth, 2010

European Commission, European Disability Strategy 2010-2020: A Renewed Commitment to a Barrier-Free Europe, 2010.

104

Evropski parlament, Izveštaj o pokretljivosti i inkluziji osoba sa invaliditetom i nove Strategije invalidnosti EU 2010-2010, 2011.

Evropska unija, Povelja o osnovnim pravima Evropske unije, Charter of Fundamental Rights of the European Union (2000/C 364/01), 2000.

Izvan deinstitucionalizacije: Nestabilna tranzicija ka sistemu koji pruža mogućnosti u jugoistočnoj Evropi, Disability Monitor Initiative South East Europe, 2010.

Krstić, G., Arandarenko, M., Nojković, A., Vladisavljević, M. i Petrović, M., Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije, Fond za razvoj ekonomske nauke, Beograd, 2010.

Lawrence, KS, Guidelines for Reporting and Writing about People with Disabilities (7th Edition), Research and Training Center on Independent Living, University of Kansas, 2008.

Lončar, G. i dr. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2011, Centar za orijentaciju društva, 2012.

Ljudska prava u Srbiji 2011: pravo praksa i međunarodno standardi ljudskih prava, Beogradski centar za ljudska prava, 2012. Madridska deklaracija, The Madrid declaration “Non Discrimination Plus Positive Action Results in Social Inclusion”, European Congress on People with Disabilities, Madrid, 2002 Međunarodna organizacija rada (MOR), Konvencija broj 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, 1983.

Međunarodni instrumenti o pravima osoba sa invaliditetom, Beogradski centar za ljudska prava, 2007.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Vlada Republike Srbije, Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2010. Godinu

Medenica, V., Božičković, M., Protić, S., Uticaj literature i masovnih medija na formiranje negativnih stavova prema osobama sa ometenošću, Socijalna misao 2009, vol. 16, br. 4

Medijske slobode u Evropskom ogledalu, ANEM, 2012.

Practicing universality of rights: analysis of the implementation of the UN Convention on the Rights of Persons with Disabilities in view of persons with intellectual disabilities in Serbia, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S and People in Need, 2012. Pravo da donesem odluku – pitanje lišavanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom u Srbiji i preporuke za dalji rad na usklađivanju domaćeg zakonodavstva i prakse sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, VelikiMali, 2010. Segregacija i zanemarivanje dece sa smetnjama u razvoju odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, 2012.

105

Pravne, psihološke i moralne dileme u postupku lišenja poslovne sposobnosti, Katarina Jovanović, časopis Mreža, 2011. Savet Evrope, Akcioni plan za promovisanje prava i puno učešće osoba sa invaliditetom u društvu: unapređivanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom u Evropi 2006-2015, 2006.

Savet Evrope, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,1950.

Savet Evrope, Evropska socijalna povelja, 1961.

Savet Evrope, Revidirana evropska socijalna povelja, 1996.

Savet Evrope, Rezolucija ResAP(95)3 o Povelji o proceni profesionalnih mogućnosti osoba sa invaliditetom, 1995.

Svetska zdravstvena organizacija, Međunarodna klasifikacija funkcionalnosti, invaliditeta i zdravlja,

Trkulja, J., Prava osoba sa invaliditetom – Zbornik radova sa stručne konferencije “Pravni aspekti invalidske zaštite”, Centar za unapređivanje pravnih studija, Beograd, 2003.

Ujedinjene nacije, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, 2006.

Ujedinjene nacije, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK), 1966.

Ujedinjene nacije, Standardna pravila za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju za osobe sa invaliditetom, 1993.

Ujedinjene nacije, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, 10. decembar 1948. Ustav Republike Srbije, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 98/06

Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 37/11

Vlada Republike Srbije, Prvi Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, Pregled i stanje socijalne isključenosti i siromaštva za period 2008-2010. godine sa prioritetima za naredni period, mart 2011.

Vlada Republike Srbije, Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 1/07

World Health Organization, World report on disability, 2011 Model zakona o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i slobode, Centar za unapređenje pravnih studija, 2012 Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Vlada Republike Srbije, 2012 Izveštaj o radu ustanova socijalne zaštite za smeštaj osoba sa invaliditetom, Republički zavod za socijalnu zaštitu, 2011

106

ZAKONI I PODZAKONSKI AKTI:

Krivični zakonik, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09

Zakon o ministarstvima „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. br. 72/2012 Zakon o budžetu RS za 2012, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. br. 101/11) Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 84/04, 61/05 i 62/06 Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 104/09

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/2009. Zakon o porezu na dohodak građana, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06 i 65/06

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/09.

Zakon o radnom osposobljavanju i zapošljavanju invalida, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 25/96 i 101/05

Zakon o radu, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/05, 61/05, 54/09

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 33/06

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/10

Zakon o zabrani diskriminacije, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 22/09

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 71/03

Zakon o volontiranju ("Sl. glasnik RS", br. 36/10) Zakon o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95, 18/05 i 85/12) Porodični zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/05 i 72/11)

Radna verzija zakona o izmenama i dopunama zakona o vanparnicnom postupku, Ministarstvo pravde RS, 2012

107

Pravilnik o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršenja te obaveze „Službeni glasnik Republike Srbije“, br 33/10) Pravilnik o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/10 Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 63/2010. Pravilnik o kriterijumima i načinu sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 7/10, 3/11, 6/11 Pravilnik o načinu izdavanja, sadržini i izgledu legitimacije inspektora za vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 97/09

Pravilnik o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 33/10 i 48/10 Pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 59/08 i 75/08 Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (april 2010. godine)

Odluka o osnivanju Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/10

napomena materijali objavljeni u serijalu disability mon · je u okviru projekta „promocija...

Documents