Naš kutak galaksije je prilično neobično mesto? „Egzoplanete, koje najčešće otkrije američki teleskop Kepler, često susrećemo u našoj galaksiji, ali ih uopšte nema u našem Sunčevom sistemu koji predstavlja svojevrsni kosmički izuzetak,“ tvrde astronomi na godišnjoj konferenciji Američkog astronomskog društva. „Nama se Sunčev (Solarni) sistem čini normalan, ali nova istraživanja planeta razasutih oko drugih zvezda ukazuju

da je naš kutak galaksije prilično neobično mesto,“ rekao je Džef Marsi, profesor astronomije na Univerzitetu Berkli

u Kaliforniji.

Naučnici su otkrili da više od tri četvrtine nedavno otkrivenih planeta izvan Solarnog sistema nisu uopšte nalik

nama poznatim planetima koje se vrte oko Sunca. Umesto toga, većina su mini-Neptuni – veličine Zemlje, ali za

razliku od naše planete, sastavljeni su od gustog sloja gasova oko čvrstog jezgra, što je otprilike sastav Neptuna.

To znači, objasnili su naučnici, da je recept pravljenja planeta u drugim sunčevim sistemima puno drugačiji od

procesa koji je rezultirao formiranjem Zemlje.

„Ti mini-Neptuni,“ rekao je Marsi, „dominiraju inventarom od oko 3.000 planeta koje je pronašao Nasin teleskop.“

Egzoplanete – planete koje kruže oko zvezde koja nije Sunce – spadaju u dve kategorije: planete koji su dvostruko

veće od Zemlje ili nešto manje i imaju kameno jezgro i nešto vode, poput Zemlje, a postoje i planete dva do četiri

puta veće od Zemlje koji imaju kameno jezgro, ali i puno gasova, kao što to ima Neptun.

Astronomi su izučili 60 egzoplaneta manjih od Neptuna i većih od Zemlje i otkrili da je jedna od tri planeta malo

„pufnasto“ telo, koje sadrži velike količine gasa. Njihov sastav znači da su se, za razliku od Zemlje koja se razvila

relativno kasno u istoriji Sunčevog sustava, te pufnaste loptice razvile puno ranije.

„Stoga te planete moraju da budu drugačije od Zemlje, što je suprotno onome što smo očekivali,“ rekao je astronom

Litvik, na godišnjoj konferenciji Američkog astronomskog društva (AAS).

Ekstrasolarne, vansolarne ili egzoplanete su planete koje se nalaze van Sunčevog sistema, tj. kruže oko drugih

zvezda. Iako je postojanje ovih planeta dugo bilo u domenu naučne fantastike i pretpostavki, krajem 20. veka su

otkrivene planete van Sunčevog sistema, pre svega zbog napretka tehnologije i poboljšanja metoda nalaženja

istih.

Većina pronađenih egzoplaneta (95%) su gasoviti džinovi (planete Jupiterovog tipa), što ne znači da su planete

Zemljinog tipa malobrojne u odnosu na gasovite džinove, već to je ograničeno trenutnim načinima nalaženja

planeta, pa se trenutno favorizuju veće i masivnije planete. Pretpostavlja se da više od 10 procenata zvezda sličnih

Suncu (klase F, G i K) ima planete.

Do maja 2013, potvrđeno je otkriće 889 egzoplaneta, od kojih je velika većina otkrivena indirektnim, a ne

direktnim posmatranjem. Prvi put, naučnici su tvrdili da su otkrili egzoplanetu 1991. Prema njihovim navodima, to

je bila pulsarska planeta, tj. planeta koja orbitira oko pulsara, međutim, kasnije to otkriće nije potvrđeno. Prva

potvrđena egzoplaneta je otkrivena 1995. godine, blizu zvezde G-tipa 51 Pegasi, koja je čak slična našem Suncu.

Planeta Gliese 581 e, četvrta otkrivena planeta oko zvezde Gliese 581, je nainteresantniji primer planete

Zemljinog tipa van Solarnog sistema, jer ima masu od svega 1,9 mase Zemlje, i to je egzoplaneta po veličini

najsličnija našoj planeti.

Planeta Gliese 581 d, koja pripada istom zvezdanom sistemu, je egzoplaneta tipa Super-Zemlje (mase 7 puta veće

od Zemlje) i kruži oko svoje matične zvezde u habitalnoj zoni, gde voda može biti u tečnom stanju. Otkrića

vansolarnih planeta čini pitanje vanzemaljskog života još interesantnijim.

Neke svemirske misije imaju prevashodno za cilj pronalaženje vansolarnih planeta (COROT i Kepler misija).

(izor: Wiki; Vestinet.rs)