nauka i vera

Nau~nici o redu u prirodi i o Bogu

Evo nekih misli o Bogu koje su rekli nau~nici raznih epoha. Mnoge od ovih misli izraàvaju uzbu|ewe, koje su osetili, vide}i kroz wihov rad red u prirodi i Boga kao stvaraoca tog reda.

Nikolaj Kopernik /Nikolai Copernicus/ (1473-1543): „Boìjim redom strukture sveta, koji je ure|en Boìjom mudro{}u, - ko ne bi bio poveden da se divi Graditequ koji je sve stvorio.“[14]

Johannes Kepler (1571-1630):„Rad na astronomiji zna~i ~itawe Boìjih misli.“[15]„(Fizi~ki) zakoni su u granicama mogu}nostu qudskog duha da ih shvati; bila je Boìja èqa da nam dozvoli da ih prepoznamo.“[16]„Zahvaqujem Ti se, Gospode Boè Stvarao~e na{, {to si mi dozvolio da vidim lepotu u tvom stvarawu.“[17]

Kopernik nam je dao helicentri~ni sistem koji je Kepler prihvatio. Kepler je poznat kao osniva~ dinami~ke astronmije. On je rekao da se planete kre}u oko sunca po elipti~nim putawama, sa suncem u jednom od fokusa. Daqe, da prava izme|u sunca i planeta pokriva (u svom kretawu) iste povr{ine u istim vremenskim intervalima. Kepler je bio uzbu|en simetrijom i jednostavno{}u u prirodi. On je nagla{avao harmoniju u sun~anom sistemu, posebno u svom delu „De Harmoni Mundi“.Oboje Kopernik i Kepler su izrazili wihova duboka religiozna ube|ewa, sna`no potkrepqena wihovim otkri}ima. Govore}i o Kepleru, Werner Heisenberg, teoretski fizi~ar je napisao:

„Ne moè biti sumwe da je novo otkriveno pokoravawe matemati~kom zakonu, u ovoj ranoj fazi moderne nauke, postalo istinska osnova za wenu mo} ube|ivawa. Ovi matemati~ki zakoni, kako mi ~itamo kod Keplera, vidqivi su izraz Boànske voqe i Keplera obuzima entuzijazam povodom ~iwenice da je bio prvi da prepozna lepotu Boìjeg dela. Dakle, novi na~in razmi{qawa sigurno nije povezan sa zaokretom od religije. Ako su u izvesnim stvarima nova otkri}a stvarno protivure~ila u~ewu crkve, to je moglo da ima malo zna~ewe, obzirom da je bilo mogu}e da se zapazi sa takvom neposredno{}u delovawe Boga u prirodi.“[18]

Walter Heitler, teoretski fizi~ar, sli~no je rekao:„Kontradikcija izme|u nauke i religije ne dolazi u pitawe. Ono {to opet i opet sledi od nauke, jeste jasna indikacija Boìje aktivnosti, koja moè tako sna`no da se zapazi, da se Kepler usudio da kaè (nama to izgleda smelo, ne wemu) da je on skoro svojom rukom mogao da dodirne Boga u svemiru“[19]

Isaac Newton (1642-1727):„Izvanredno ure|ewe i harmonija svemira mogli su da nastanu samo prema planu jednog sveznaju}eg i svemo}nog bi}a. To jeste i ostaje moje najve}e saznawe.“[20]

Te{ko da bi neko mogao da negira da Isaac Newton pripada najve}im fizi~arima sveta. Klasi~na mehanika se bazira na wegovim zakonima kretawa. Prvi zakon, ili zakon inercije, izraàva tvr|ewe da telo produàva da bude u stawu mira ili uniformnog kretawa po pravoj liniji ukoliko nije prisiqeno da promeni svoje stawe pod dejstvom sile. Drugi zakon kaè da je sila jednaka proizvodu izme|u mase tela i wegovog ubrzawa. Tre}i zakon kaè da je akcija jednaka reakciji; sila kojom predmet A deluje na predmet B je ista po veli~ini a suprotna po pravcu sili kojom predmet B deluje na predmet A. Newton-ov drugi i tre}i zakon kretawa vodio je ka zakonu o konzervaciji momenta (=proizvoda iz mase ~estice i wene brzine). Ovaj zakon je jedan od najfundamentalnijih u prirodi. Zakoni kretawa su u vezi sa zakonom gravitacije. Newton nam je tako|e dao osnovu opti~ke spektroskopije, demonstriraju}i spektar boja, ~ija me{avina daje belu svetlost.

Da obratimo pa`wu na zakon univerzalne gravitacije (zakon recipro~nog kvadrata):

f - sila gravitacionog privla~ewa izme|u tela 1 i tela 2, G - gravitaciona konstanta, m1 i m2 mase tela 1 i 2;

r2 - kvadrat rastojawa izme|u centara tela 1 i 2.

Zakon ima elegantnu jednostavnost, pa ipak opisuje kretawe nebeskih tela, zvezda, planeta, meseca oko planeta, satelita, jabuke ili kamena koji pada na zemqu.

Newton-ovo uzbu|ewe da je kroz svoj rad do{ao bliè „planu jednog sveznaju}eg i svemo}nog bi}a“ tipi~no je za mnoge nau~nike.

Newton-ovo delo nije izgubilo do danas svoju aktualnost. Dubqe pronicawe u pitawe gravitacije dao je Einstein u teoriji op{teg relativiteta. Ali jednostavna jedna~ina za gravitacionu privla~nost koju je dao Newton vaì u vrlo dobroj aproksimaciji tako|e i u na{em sun~anom sistemu. - Na{ rad na nauci i tehnologiji je nezamisliv bez Newton-ovih zakona mehanike.

Me|utim, razumevawe veze izme|u pojedinih doga|aja razlikuje se danas od Newton-ove fizike koja je deterministi~na. Deterministi~ko gledawe vodilo je ideji da, ako bi jedan genije znao sve zakone fizike, sve uslove, sve {to se de{ava u svetu u datom trenutku, da bi onda taj genije tako|e znao pro{lost i mogao da predvidi celokupnu budu}nost. Razvitak nauke je prevazi{ao takav strog determinizam.

Gottfried Wielhelm Leibniz (1646 - 1716):„O~aravaju nas... red, simetrija, harmonija. Bog je ~isti red. On je tvorac univerzalne harmonije.“[21]

Leibniz, filozof i matemati~ar, tako|e je radio na poqu fizike, prava i teologije. On je jedan od pronalaza~a diferencijalnog i integralnog ra~una, ali je najvi{e poznat kao filozof.

Ru|er Bo{kovi} (Ruggiero Boscovich) (1711-1787):

„Najdubqa inteligencija filozofije i nauke su nerazdvojne od religioznog pogleda na svet.“[22]

Bo{kovi} je bio astronom, matemati~ar i fizi~ar.Karl von Linne (Carolus Linnaeus) (1707-1778):

„Video sam kako prolazi ve~ni, beskrajni, svemogu}i Bog i u po{tovawu ja sam kleknuo.“[23]

Linne je bio botani~ar koji je prvi definisao sistem za klasifikaciju i imenovawe biqaka i ìvotiwa.

William Herschel (1738-1822):„Ukoliko se nauka vi{e razvija, utoliko je teè pore}i o~evidnost o ve~noj egzistenciji stvarala~ke i svemo}ne mudrosti.“[24]

William Herschel je bio astronom, poznat po otkri}u planete Uran.Andre Marie Ampere (1775-1836):

„Najubedqiviji dokaz za postojawe Boga je...o~igledna harmonija koja odràva red u svemiru u kojoj ìva bi}a nalaze ... ono {to im treba za svoj duhovni i fizi~ki razvitak.“[25]

Hans Oersted (1777-1851):„Svako temeqno izu~avawe prirode vodi ka opaàwu

Boga.“[26}Fizi~ari Ampere i Oersted (Oersted je tako|e bio i hemi~ar) istraìvali su

vezu izme|u elektriciteta i magnetizma i zapo~eli su novi deo fizike - elektromagnetizam, koji je vodio ka mnogobrojnim tehni~kim primenama.

Jedinica elektri~ne struje se zove amper.Karl Friedrich Gauss (1777-1855):

„Kada do|e na{ posledwi ~as, ima}emo neizrecivo veliku radost, radost o kojoj smo prethodno u na{em radu imali samo predose}aj.“[27]

êsto se kaè da je Gauss, sa Newton-om i Arhimed-om pripadao trojici najve}ih matemati~ara svih vremena. Postoji jedna anegdota o Gaussu. Kada mu je bilo 12 godina, on se toliko odlikovao u matematici, da je wegov profesor, koji se zvao Buttner, izjavio u razredu: „On je iznad mene. Ne mogu ga ni~emu vi{e nau~iti.“ On je radio u raznim granama matematike, ukqu~uju}i aritmetiku i infinitezimalni ra~un. Tako|e je radio na astronomiji i fizici.

Jons Jacob Berzelius (1779-1848):„Sve {to je povezano sa organskom prirodom ukazuje na mudru osmi{qenost i izgleda kao proizvod nadmo}ne inteligencije.“[28]

Berzelijus je bio hemi~ar poznat po odre|ivawu atomskih teìna. On je izolovao nekoliko hemijskih elemenata.

Augustin Louis Cauchy (1789-1857):„Ja sam Hri{}anin {to zna~i da verujem u boànstvo Hrista, kao Tycho de Brache, Copernicus, Descartes, Newton, Leibniz, Pascal... kao svi veliki astronomi i matemati~ari pro{losti.“[29]

Matemati~ar koji je tako|e radio na astronomiji i fizici; razjasnio je principe ra~una, inicirao je teoriju permutacionih grupa, doprineo je teoriji funkcija kompleksne promenqive.

Michael Faraday (1791-1867):Faraday je bio hemi~ar i fizi~ar. Phillip Eichman, biolog, napisao je o

Faraday-u u nedavno objavqenom ~lanku: „Michael Faraday: ~ovek koji je pripadao Bogu - ~ovek koji je pripadao nauci“.

„Michael Faraday je bio oboje, ~ovek veoma jake religiozne vere i velikog nau~nog dostignu}a. Centralni, vode}i princip wegovog ìvota bila je wegova vera u Boga, kao stvaraoca.“[30]

Me|u citatima o Faraday-u koje je Eichman koristio u svom ~lanku, da izaberemo citat J. F. Riley-a:

„...posmatrao je sebe sa puno skromnosti, ne kao ~ovek svojom genijalno{}u izdignut iznad drugih, nego kao neko ko okre}e stranice kwige koja je ve} napisana i koji nalazi tamo red, zajedni{tvo pojava i plan dostojan Velikog stvaraoca“[31]

Faraday je otkrio zakone elektrolize. Mnoge supstance se disosuju u rastvorima gotovo potpuno ili delimi~no u ~estice koje su elektri~ki pozitivne ili negativne: pozitivne i negativne jone. Stavqaju}i elektrode u rastvor i pu{taju}i elektri~nu struju kroz wega, de{ava se elektroliza. Pozitivni joni se izdvajaju na negativnoj elektrodi i vice versa. Faraday-evi zakoni se odnose na teìne materijala koji se formiraju na elektrodama. Faraday-evi zakoni, zajedno sa eksperimentima Millikan-a i drugih istraìva~a, vodili su zakqu~ku da u prirodi postoji jedan minimum naelektrisawa. Ova koli~ina naelektrisawa se smatra kao jedna od prirodnih konstanti i odgovara (negativnom) naelektrisawu elektrona. Faraday-evi eksperimenti su tako|e ukqu~ili pretvarawe u te~no stawe hlora, separaciju benzena, razvitak ner|aju}eg ~elika kao i rad na eleketromagnetizmu. On je napravio prvi elektri~ni motor, dinamo i transformator.

Faraday-eve nau~ne ideje o elektri~nim i magnetnim poqima i linijama sila bile su daqe temeqito razvijene od strane James Clerk Maxwell-a (1831-1879). Maxwell je posebno poznat po teoriji elektromagnetizma. On je razvio jedna~ine za kontinuitet elektri~nog i magnetnog poqa i za wihovo uzajamno dejstvo; oba poqa su povezana u {irewu elektromagnetnog talasa. Maxwell je opisao svetlost predstavom elektromagnetnih talasa. Faraday i Maxwell su bili prijateqi i oboje duboko religiozni.

Lord Rayleigh (John William Strutt, 1842-1919), koji je nasledio Maxwell-a na katedri za eksperimentalnu fiziku univerziteta u Cambridge-u, tako|e je bio religiozan. On je produìo da radi na elektromagnetnim talasima; radio je i u optici i drugim oblastima fizike. 1904 dobio je Nobelovu nagradu bog doprinosa na otkri}u gasa argona.

Heinrich Maedler (1794-1874):„Ozbiqan istraìva~ prirode ne moè da pori~e

Boga.“„Onaj koji je dubqe zagledao Boìju radionicu i imao priliku da se divi ve~noj mudrosti, mora da savije koleno pred najve}im duhom.“[32]

Maedler je bio astronom koji je prvi napravio mape meseca.Charles Lyell (1797-1875):

„U bilo kom pravcu da idemo u na{im istraìvawima, svuda otkrivamo najsjajniji dokaz o stvarala~koj inteligenciji, o promislu, mudrosti i snazi.“[33]

Lyell je bio geolog. On je predloìo podelu geolo{kog sistema u grupe na osnovu odnosa novih prema izumrlim vrstama {koqki: Eocen (prva pojava novih),

Miocen (mawe novih) i Pliocen (vi{e novih). Ova imena su op{te prihva}ena. On je podràvao Charles Darvin-ovu teoriju o postanku vrsta.

Justus von Liebig (1803-1873):„Samo }e oni koji poku{avaju da ~itaju iz mo}ne kwige koju mi zovemo priroda, stvarno prepoznati veli~inu i beskrajnu mudrost stvaraoca.“[34]

Hemi~ar posebno poznat po svom radu u organskoj i poqoprivrednoj hemiji, Liebig je primetio da neke hemijske grupe ostaju nepromewene u razli~itim reakcijama, nazvao ih je radikalima i razvio je teoriju radikala. Ova teorija je doprinela prvom pokou{aju sistematizacije organske hemije. Liebig je tako|e predloìo kori{}ewe mineralnih |ubriva tamo gde su osiroma{eni neki elementi tla.

Robert Mayer (1814-1889):„Zavr{avam svoj ìvot sa dubokim i veoma iskrenim ube|ewem da prava, istinita prirodna nauka i filozofija moraju da vode ka veri u Boga i Hri{}anskoj religiji.“[35]

Prescot James Joule (1818-1889):„Mi susre}emo veliku raznolikost pojava koje jasno govore o mudrosti i blagoslovenoj ruci velikog arhitekte prirode.“[36]

William Kelvin, Lord Thomson (1824-1907):„Okruùje nas nadmo}na o~evidnost o jednoj inteligenciji i jednoj nameri, koja èli da ~ini dobro; ta o~evidnost pokazuje nam celu prirodu kao delo slobodne voqe i u~i nas da sva ìva bi}a zavise od ve~nog stvaraoca - vladara.“[37]

Walter Nernst (1864-1941), Nobelova nagrada 1920:„Rad na fizici zna~i posmatrawe Boìjeg

stvarawa.“[38]Robert Mayer, James Joule, William Kelvin - Lord Thomson i Walter Nernst,

zajedno sa nekoliko drugih fizi~ara, smatraju se osniva~ima termodinamike.Robert Mayer, fizi~ar i lekar, formulisao je prvi zakon termodinamike. U

po~etku wegov rad nije pozitivno primqen, {to ga je veoma deprimiralo. Me|utim, kasnije je dobio titulu „von Mayer“.

James Joule, fizi~ar, razvio je metode za merewe konvertibilnosti raznih oblika energije; on je poznat po odre|ivawu „mehani~kog ekvivalenta toplote“, koji se odnosi na koli~inu rada neophodnu da se proizvede jedinica toploter. Po wemu se jedinica energije zove „joule“. Postojalo je prijateqstvo i plodna saradwa u toku niza godina izme|u wega i Lord Thomson-a.

William Kelvin, Lord Thomson, fizi~ar, posebno je poznat po svom radu na drugom zakonu termodinamike. Tzv. „apsolutna temperaturska skala“, koja ne zavisi od osobina bilo koje termodinami~ke supstance, zove se tako|e Kelvinova iznosi -273,15 0C. Kelvinov stepen jednak je Celzijusovom stepenu, tako da je nula Celzijusove skale (0 0C, odn. 32 0F) jednaka 273, 15 0K (Kelvinovih stepena).

Lord Thomson je radio tako|e u drugim oblastima nauke, kao telegrafiji i geologiji. On je postao slavan za ìvota i sahrawen je u Westminster-skoj opatiji.

Walter Nernst, fiziko hemi~ar, radio je u oblasti elektrohemije, termohemije, teorije rastvora i fotohemije. On se smatra jednim od osniva~a moderne fizi~ke hemije. Prva formulacija tre}eg zakona termodinamike poti~e od

Nernst-a i poznata je kao „Nernst-ova toplotna teorema“;u bilo kojoj hemijskoj reakciji ukqu~uju}i ~iste ,kristalne, ~vrste supstance, promena entropije je nula na temperaturi apsolutne nule. Sedam godina kasnije Max Planck je dao ne{to razli~itu formulaciju ovog zakona.

Zakoni termodinamike

Prvi zakon termodinamike kaè da je konstantna ukupna koli~ina energije u jednom izolovanom sistemu; izolovani sistem je onaj gde nema izmene toplote, rada ili materije sa okolinom. To je zakon o konzervaciji energije. Energija se mewa iz jednog oblika u drugi, ali wena ukupna koli~ina ostaje ista posle svih promena.

Drugi zakon termodinamike ukazuje na degradaciju energije, smawewe potencijala sistema da proizvodi rad. Drugi zakon se postulira na vi{e na~ina. Jedan od wih, prema Lord Thomson-u, kaè da je nemogu}e da postoji cikli~ni proces (u kome su isti po~etno i krajwe stawe) koji bi proizvodio rad uzimaju}i toplotu samo od jednog toplotnog rezervoara. Mora da postoje dva rezervoara koji se razlikuju u temperaturi. Toplota se moè uzdeti od rezervoara na vi{oj temperaturi, ali se ne moè potpuno pretvoriti u rad: neminovno }e jedan wen deo da se koristi za povi{ewe temperature rezervoara, koji se nalazi na niòj temperaturi. Kao posledica, temperaturska razlika izme|u dva rezervoara bi}e mawa.

Fundamentalno, transfer energije sa vi{e na niù temperaturu je spontan i ireversibilan proces. Transfer toplote }e te}i spontano dok se ne postigne ravnoteà, kada }e temperatura oba rezervuara biti ista. Ovu spontanost opisuje termodinami~ka funkcija entropija. U zatvorenom sistemu entropija se nikada ne smewuje, ve} u ravnoteì postiè maksimalnu vrednost. Jedan od na~ina da se razume entropija je preko verovatno}e, koja se odnosi na ure|enost sistema. Pove}awe entropije zna~i smawewe ure|enosti. Upravo smo videli jedan primer: ako imamo dva rezervoara razli~itih temperatura i spojimo ih, nesta}e razlike u temperaturi; novi sistem od dva spojena rezervoara, bi}e mawe ure|en kada se izjedna~e temperature. Proces je ireversibilan.

Svo vreme vidimo oko nas porast entropije. Razbijena staklena ~a{a ne}e se spontano sastaviti. Jedna ku}a o kojoj se niko ne brine, spontano }e se ruinirati sa vremenom. Drugi oblici energije transformi{u se u toplotu, a toplota se rasipa u okolinu. Energetske razlike postaju mawe sa vremenom. Degeneracija energije se pove}ava sa vremenom, smawuje se potencijal za postignu}e.

Drugi zakon termodinamike je jedan od najop{tijih prirodnih zakona. Vaì prakti~no za sve, za ma koju vrstu materije u bilo kom obliku; ~ak neophodno ne zahteva transfer toplote.

Me|utim, pove}awe entropije nije fundamentalan zakon nego ima statisti~ki karakter; moè da se primeni samo kod velikog broja ~estica. Za individualne molekule ili atome, tako|e i kada su u mawem broju, pojam pove}awa entropije nema smisla.

De{avaju se u prirodi tako|e i procesi kada nastaju kompleksniji, ure|eniji oblici, bez naru{avawa drugog zakona termodinamike. Formirawe ure|enih oblika, lokalno smawewe entropije, uvek je pra}eno ukupnim pove}awem entropije, uzev{i u obzir pove}awe entropije okoline.

Tre}i zakon termodinamike, kao {to ga je postulirao Max Planck kaè da je entropija ~iste, kristalne supstance jednaka nuli na apsolutnoj nuli Kelvin-ove skale temperature.

David Livingstone (1813-1873):„Isus je blizu vas, vidi vas i On je tako dobar i

prijateqski.“[39]

David Livingston, istraìva~ i geograf, bio je veoma religiozan ~ovek. Na kraju svog ìvota, vrlo slab, on se svakodnevno molio. Na|en je mrtav, kle~e}i u molitvi ispred upaqene sve}e.

Johannes Reinke (1849-1931):„Priroda nam ne izgleda kao haos slepih sila, kao neure|ena sme{a energije i materijalnih deli}a; upravo suprotno, tu je puno ure|enosti (reda).Za qudska bi}a, izgubqena na na{oj planeti, Boìja su{tina ostaje duboka misterija; me|utim posmatrawe prirode ne ostavqa sumwu u realnost Wegove egzistencije, koja je istovremeno transcendentna i imanentna.“[40]

Johannes Reinke je bio botani~ar posebno poznat po svom raqdu na morskim algama. On je sna`no verovao u harmoniju izme|u nauke i religije.

Ernest Rutherford (1871-1939), Nobelova nagrada 1908: „Qudi koji ne rade na nauci pogre{no shvataju da nau~nik zbog wegovog ve}eg znawa, mora da bude nereligiozan; naprotiv, na{ rad dovodi nas bliè Bogu.“[41]

Rutherford, fizi~ar, najvi{e je istraìvao radioaktivnost i strukturu atoma. Koristio je rezultate rasejavawa alfa radioaktivnih ~estica na tankim metalnim slojevima da bi razvio model atoma. (Alfa ~estice su jezgra helijumovih atoma; neki radioaktivni materijali spontano emituju alfa ~estice.)

Rutherford je zakqu~io da je veli~ina jezgra oko 10. 000 puta mawa od veli~ine atoma, tj. da je oko 10-12cm. (U mikrosvetu veli~ina nema isto zna~ewe kao u makrosvetu; veli~ina jezgra zna~i oblast u kojoj moè da se zapazi dejstvo nuklearnih sila.) Jezgro ima pozitivno elektri~no naelektrisawe; ono je kompenzovano ukupnim negativnim naelektrisawem elektrona koji ga okruùju, tako da je atom u celini elektri~ki neutralan. Naelektrisawe jezgra je ravno proizvodu izme|u elementarnog naelektrisawa u prirodi i jednog celog broja. Ovaj ceo broj predstavqa tzv. „atomski broj“, koji odgovara broju elektrona u atomu.

Rutherford-ov atomski model se neki put naziva planetarni model, zbog analogije sa sun~anim sistemom gde planete rotiraju oko sunca. Ovaj model je omogu}io Niels Bohr-u da razvije svoj atomski model koji je ukqu~io kvantne procese u atomu.

Max von Laue (1879-1960), Nobelova nagrada 1914:„Najboqi (fizi~ari) uvek su duboko verovali da nau~na istina predstavqa u jednom smislu "blesak" Boga.“[42]

Von Laue je bio fizi~ar koji je istraìvao strukturu kristala i (elektromagnetnu) talasnu prirodu Rentgenskog zra~ewa.

Robert Millikan (1868-1953), Nobelova nagrada 1923:„Qudi koji malo znaju o nauci i qudi koji se malo razumeju u religiju, mogli bi da raspravqaju jedni sa drugima; posmatra~i bi mogli da pomisle da je to prepirka izme|u nauke i religije, ali stvarno, to bi bio sukob izme|u dva oblika neznawa.“[43]

Millikan, fizi~ar, najvi{e je poznat po odre|ivawu vrednosti elementarnog naelektrisawa (prirodna konstanta), koja predstavqa negativno naelektrisawe elektrona i pozitivno protona.

Arthur Compton (1892-1962), Nobelova nagrada 1927:„Daleko od toga da bude u konfliktu sa religijom, nauka je postala saveznik religije. Sa pove}anim razumevawem prirode mi tako}e u~imo o Bogu prirode i o ulozi koju mi igramo u kosmi~koj drami.“[44]

Compton, fizi~ar istraìvao je prirodu elektromagnetnih radijacija. Interpretacija wegovih eksperimenata, tzv. Compton-ovog efekta, ukazuje da se elektromagnetna radijacija moè da shvati kao elektromagnetni talas i/ili kao skup ~estica energija, - fotona; koje }e osobine, talasne ili korpuskularne do}i do izraàja, delimi~no zavisi od na{eg eksperimenta. (Skala elektromagnetnih radijacija ukq~uje: gama radioaktivne radijacije, Rentgen-sko zra~ewe, UV radijacije, vidqivu svetlost, infracrveno zra~ewe, mikro- i radio talase.)

Paul Sabatier (1854-1941), Nobelova nagrada 1912:„Samo qudi bez obrazovawa bilo u nauci ili religiji mogu da misle da se one protive jedna drugoj.“[45]

Sabatier je bio hemi~ar poznat po radu na kataliti~kim sintezama u organskoj hemiji.

Alexis Carrel (1873-1944), Nobelova nagrada 1912:„Qudsko bi}e treba tako|e da ima borbenu du{u... da traì svetlost u tami ovog sveta... da teì da shvati nevidqivi osnov svemira.“[46]„Qudsko bi}e treba Boga, kao {to treba vodu ili

vazduh.‘[47]Alexis Carrel je bio lekar poznat po otkri}u antisepti~ke procedure kod

operacija i po wegovom istraìvawu raka.Sir James Jeans (1877-1946):

„Danas postoji u velikoj meri slagawe, koje se, {to se ti~e fizike, pribliàva gotovo jednodu{nosti, da razvitak znawa vodi ka ne-mehani~koj realnosti; svemir po~iwe da li~i vi{e na veliku misao nego na veliku ma{inu.“„Otkrivamo da svemir ukazuje na postojawe jedne snage koja planira ili kontroli{e...“[48]

Sir James je bio matemati~ar, fizi~ar i astronom. On je radio na kineti~koj teoriji gasova, na raspodeli energije u radijaciji „crnog tela“ i na mnogo komsolo{kih problema, kao nastajawe zvezda. („Crno telo“ emituje maksimalnu energiju na bilo kojoj temperaturi i talasnoj duìni.)

Heinrich Vogt (1890-1966): „Mora da postoji um koji prevazilazi materiju, prostor, vreme i svaki nivo egzistencije, um koji je beskrajno vi{i nego qudski, um boànske prirode, koji je stvorio svet, koji ga odràva i vodi, sada, kao {to je On to ~inio u zoru prvog dana stvarawa.“[49]

Vogt je bio astronom koji je najvi{e radio na astrofizici, kosmogoniji (teorija o stvarawu svemira) i kosmologiji (nauka o svemiru). Jedna teorema u astrofizici, koja se odnosi na formirawe zvezda, nazvana je: Vogt-Russel.

Sada dolaze citati pet nau~nika poznatih po wihovom radu na kvantnoj fizici: Max Planck, Werner Heisenberg, Pascual Jordan, Walter Heitler i Erwin Schroedinger. Planck i Heitler su ve} spomenuti, ali èleo bih da znate malo vi{e o wihovim pogledima o nauci i religiji.

Max Planck (1858-1947), Nobelova nagrada 1918:„Iz onoga {to nas nauka u~i, moèmo da zakqu~imo da u prirodi postoji red (ure|enost), nezavistan od egzistencije qudi, red kojem su priroda i qudi podre|eni.Obe, religija i nauka, zahtevaju veru u Boga.Za vernike Bog je na po~etku, a za fizi~are On je na kraju svih razmatrawa. Za prve, Bog je osnova, a za druge kruna svakog posmatrawa sveta.Kada pripi{emo Bogu atribute dobrote i qubavi uz svemo} i sveznawe, tada qudima koji traè utehu, uto~i{te u Bogu nudi izda{nu meru pouzdane sre}e.Kuda god da gledamo ne nailizamo nigde kontradikciju izme|u religije i nauke, nego potpuno slagawe u svim bitnim ta~kama.Obe, religija i nauka su paralelne i dostiù isto odredi{te u dalekoj budu}nosti. Da bi to shvatili, najboqe je da ~inimo konstantan napor za razumevawe su{tine i ciqa nauke i religiozne vere. Tada }e biti jasnije da se smisao i pravac progresa potpuno slaù, iako se metode razlikuju, zato {to se nauka obi~no oslawa na razum a religija na verovawe.Religija i nauka se zajedno stalno bore protiv skepticizma i dogmatizma, protiv ateizma i sujeverja i moto koji ve~no ozna~ava pravac ove borbe glasi: onamo ka Bogu!“[50]

Sa Max Planck-om, koji je bio religiozan ~ovek, po~eo je revolucionarni razvitak moderne fizike, u odnosu na klasi~nu fiziku. Na po~etku ovog veka on je objavio ideju o diskonuitetu u emisiji i absorpciji energije; energija se emituje i absorbuje u delovima koji se zovu kvanti.

Werner Heisenberg (1901-1976), Nobelova nagrada 1932:U svojoj kwizi „Fizika i iznad toga“ („Physics and Beyond“), u

glavi „Pozitivizam, metafizika i religija“, Heisenberg opisuje razgovor sa Niels Bohr-om i Wolfgang Pauli-em (dva eminentna fizi~ara) U Kopenhagenu. Ovde je jedan izvod:

„Sasvim neo~ekivano Wolfganf me je zapitao:‘Da li verujete u li~nog Boga?‘...‘Mogu li da preformuli{em Va{e pitawe?‘ upitah. ‘Ja bih vi{e voleo slede}u formulaciju: da li vi moète,

ili ko drugi, da dostignete centralni red stvari i doga|aja, ~ije postojawe izgleda da je nesumwivo, tako direktno kao {to moète da dostignete du{u drugog qudskog bi}a? Koristim izraz ‘du{a‘ sasvim namerno da ne bi bio pogre{no razumqen. Ako tako postavite va{e pitawe, odgovorio bih da...‘‘Drugim re~ima vi mislite da moète da postanete svesni centralnog reda sa istim intenzitetom, kao du{e drugog ~oveka?‘‘Mo`da.‘‘Za{to ste koristili re~ ‘du{a‘, a niste jednostavno govorili o drugoj li~nosti?‘‘Ta~no zato {to se re~ ‘du{a‘ odnosi na centralni red, na unutra{we jezgro bi}a ~ije spoqa{we manifestacije mogu da budu veoma raznovrsne i da prevazilaze na{e razumevawe.‘“

Ranije u wihovoj konverzaciji, Heisenberg je govorio o „centralnom redu“:

„Kada qudi traè ono {to ima vrednosti, oni verovatno traè takve aktivnosti koje su u harmoniji sa centralnim redom... U nauci centralni red moè da se prepozna zbog ~iwenice da moèmo da koristimo takve metafore kao ‘Priroda je napravqena prema ovom planu‘. U ovom kontekstu moja ideja o istini dodiruje realnost religioznog iskustva.“‘Ve}inom ja mogu da vas sledim,‘ rekao je Wolfgang, ‘ali {ta vi zapravo mislite kada kaète da centralni red mora da pobedi?...‘‘Ja tu mislim na ne{to {to je sasvim obi~no, npr. na ~iwenicu da po svr{etku svake zime cve}e po~iwe da cveta na livadama, i da se gradovi ponovo izgra|uju kada svaki rat do|e kraju. Vreme i opet razarawe ustupa mesto redu.‘“[51]

Heisenberg i Einstein su mo`da najistaknutiji fizi~ari ovog veka. Heisenberg je poznat po svom radu na matri~noj mehanici, jednog opisa kvantne mehanike, i formulacije principa neodre|enosti. On je tako|e radio na atomskoj, molekulskoj i nuklearnoj fizici. On je, zajedno sa Niels Bohr-om dao fundamentalnu filozofsku intepretaciju kvantne fizike, tzv. Kopenhangensku interpretaciju.

Pascual Jordan (1902-1980):...“materijalisti~ka prirodna filozofija nije vi{e u saglasnosti sa percepcijom prirodnih nauka; zapravo u suprotnosti je.“[52]

Pascual Jordan je bio teorijski fizi~ar, posebno poznat po svom radu na kvantnoj fizici. On je dao fundamentalne doprinose mehanici matrica zajedno sa Heisenberg-om i Born-om i kvantnoj elektrodinamici zajedno sa Pauli-em, Kleinom i Wigner-om. Radio je na problemima gravitacije, op{te teorije relativnosti,

kosmologije i biofizike. Po wegovom mi{qewu, moderna fizika je odstranila svaki zid izme|u nau~nika i duhovne sfere religioznog verovawa.

Walter Heitler:„Svet je beskrajan. Ne mislimo pri tome, niti o fizi~ko-astronomskom prostoru svemira, koji je verovatno kona~an, niti na trajawe fizi~kog svemira. Mislimo o duhovnoj dubini sveta, dubini koje se pruà... do Boga.“[53]

Heitler, duboko religiozan ~ovek, smatrao je da nauka motivi{e religiju:“Od prvog intuitivnog ose}awa o Boànskom do ube|ewa o postojawu Boga, nauka im bitnu ulogu.“[53]

Erwin Schroedinger (1887-1961), Nobelova nagrada 1933:U svojim predavawima „Duh i materija“, koje je drào 1956

godine u Trinity College, Cambridge, Sshroedinger je rekao:„Fizi~ka teorija u sada{wem stawu veoma sugeri{e neuni{tivost duha u vremenu.“[54]

Schroedinger je poznat po svom radu na kvantnoj fizici, po ideji da ~estice u mikrosvetu imaju obe osobine, kako ~estica tako i talasa. „Schroedinger-ova jedna~ina“ je fundamentalna za talasnu mehaniku, ~ak fundamentalna za fiziku. Tako|e je radio na statisti~koj termodinamici i atomskim spektrima.

Nekoliko re~i o kvantnoj teorijiNa po~etku dvadesetog veka, Max Planck je objavio revolucionarnu ideju

da se emisija i absorpcija energije de{ava u deli}ima nazvanim kvantima. (Ideju o korpuskularnoj prirodi svetlosti izneo je ve} Newton). Einstein-ova interpretacija foto-elektri~nog efekta (pod datim uslovima, svetlost moè da prouzrokuje emisiju elektrona iz nekih materijala) pruìla je sna`nu podr{ku Planck-ovoj ideji.

Ima eksperimenata koji se mogu objasniti samo ako pripi{emo svetlosti korpuskularnu prirodu. Drugi eksperimenti mogu da se objasne samo wenom talasnom prirodom. Sli~no je na|eno u nekim eksperimentima da sve ~estice u mikrosvetu pokazuju talasnu prirodu. Npr. elektronski mikroskop se bazira na talasnoj prirodi elektrona. „Talasi materije“ ne mogu da se opaze u makrosvetu zbog toga {to talasna duìna recipro~no zavisi od mase; ako je masa velika, talasna duìna je suvi{e kratka da bi se primetila.

Niels Bohr je rekao o komplementarnom konceptu talasa i ~estice:„êsto se kaè da kvantna teorija nije zadovoqavaju}a zbog toga, {to blagodare}i komlementarnom konceptu „talasa“ i „~estice“, dozvoqava samo dualisti~ki opis prirode. Ali svi oni koji zbiqa razumeju kvanutnu teoriju ne}e ni da sawaju da je nazovu dualisti~kom. Oni na wu gledaju kao na jedinstveno opisivawe atomskih fenomena, iako mora da nosi razli~ite izglede u primeni na eksperimenat, a tako i mora da se prevede u svakodnevnom govoru. Kvantna teorija nam dakle daje izvanrednu ilustraciju ~iwenice da mi moèmo potpuno da razumemo jedan odnos, iako o wemu moèmo da govorimo samo u slikama i parabolama. U ovom slu~aju slike i parabole su u svemu klasi~ni koncepti, tj. „talas“ i „~estica“. One ne opisuju u potpunosti realan svet i {ta vi{e, delimi~no su komplementarni, te otuda kontradiktorni. Zbog svega toga,

po{to mi moèmo da opi{emo prirodne fenomene samo na{im svakodnevnim jezikom, moèmo jedino uz pomo} ovih slika da se nadamo poimawu realnih ~iwenica.“[55]

Niels Bohr je uveo kvantno rezonovawe u Rutherford-ov planetarni atomski model. U Bohr-ovom atomskom modelu, elektroni u atomu rotiraju na odre|enim razdaqinama od jezgra koja odgovaraju kvantnim energijama atomskih nivoa.

U daqem razvitku kvantne fizike moè da se na|e opis atomskih sistema kao re{ewa Schroedinger-ove jedna~ine. Pozicija elektrona se opisuje izrazima verovatno}a. Elektroni mogu da budu svuda u atomu, ali sa raznom verovatno}om. Uop{te, predmeti u mikrosvetu opisuju se talasnom mahenikom u izrazima verovatno}a; strogi determinizam upravo ne vaì u mikrosvetu.

Druga reprezentacija kvantne mehanike je mehanika matrica koju su razvili Heisenberg, Jordan i drugi. Rezultati o osobinama predmeta u mikrosvetu dobijeni pomo}u talasne mehanike i mehanike matrica su u potpunom slagawu, iako postoje razlike u polaznim pozicijama i matemati~koj proceduri. Mehanika matrica napu{ta slikovni model atoma; matemati~ka analiza daje odgovore o atomskim osobinama.

Heisenberg-ov princip neodre|enosti govori o neodre|enostima nekih povezanih veli~ina u jednom mikrosistemu:

E - energija, E - neodre|enost energije, t - vreme, t - neodre|enost vremena, - jednako ili ve}e, p - impuls (momenat) ( = mv, momenat je proizvod iz mase i brzine), p - neodre|enost momenta, q- koordinate pozicije predmeta, q - neodre|enost pozicije, h - Planck-ova konstanta, jedna od fundamentalnih prirodnih konstanti.

Ovaj princip govori da postoji izvesna neodre|enost o energiji i vremenu jednog procesa. Princip nam tako|e kaè, da ako ta~no poznajemo energiju jednog procesa, onda je potpuno neodre|eno vreme kada se on de{ava, odn. ako znamo ta~no kada se proces de{ava, nemogu}e je i{ta re}i o wegovoj energiji. Na sli~an na~in su povezani momenat i koordinate pozicije kvantnog predmeta. Ove neodre|enosti nisu posledice nesavr{enosti mernog sistema; one su su{tinske karakteristike predmeta u mikrosvetu.

Osobine predmeta u miksovetu, koje mi posmatramo zavise od na~ina posmatrawa. Posmatrane osobiine, tj. realnost, nisu iluzija, one postoje, ali {ta je realnost, bez akta posmatrawa, - to ne moèmo da kaèmo. To ima dubokog uticaja na interpretaciju kvantne fizike. Ne ulaze}i dubqe u ovo pitawe, èleo bih samo da naglasim uticaj subjektivnosti u na{em saznawu o mikrosvetu.

@eleo bih tako|e da spomenem holisti~ki (sveukupni) prilaz u opisivawu identi~nih ~estica u atomskom sistemu prema kvantnoj teoriji. Helijumov atom se sastoji od jezgra i dva elektrona: kvantna mehanika ne razlikuje ova dva elektrona, npt. ako bi htela da opi{e pona{awe elektrona 1 i elektrona 2, nego daje re{ewa sistema kao celine.

Vi{e misli Albert Einstein-a (1879-1955), Nobelova nagrada 1921:

„On (fizi~ar) je zapawen prime}uju}i kako se divan red pojavquje iz onoga {to izgleda kao haos. To ne moè da se pripi{e radu wegovog uma, nego je to osobina koja bitno pripada svetu opaàwa.“[56]

Kada je bio upitan kako je otkrio teoriju relativiteta, Enstein je odgovorio:

„Da je bio ~vrsto ube|en u harmoniju svemira.“[57]„[ta je smisao ìvota qudskog bi}a, ili ìvota ma kog bi}a? Znati odgovor na to pitawe zna~i biti religiozan. Vi pitate: Ima li uop{te smisla da se postavi takvo pitawe? Ja odgovaram: ôvek koji posmatra svoj sopstveni ìvot i ìvot drugih qudi kao besmislen nije samo nesre}an, neego je jedva sposoban za ìvot.“[58]

Svako je ~uo za Einstein-a. 1905 objavio je ~etiri ~lanka 1) o specijalnoj teoriji relativiteta; 2) o ekvivalentnosti mase i energije; 3) o korpuskularnoj prirodi svetlosti (interpretacija foto-elektri~nog efekta, koja je sna`no podràla Planck-ovu ideju o kvantima energije); 4) o Brown-ovom kretawu, (kretawe deli}a suspendovanih u te~nosti, koje se moè da objasni wihovom interakcijom sa molekulima te~nosti).

Oko 10 godina kasnije publikovao je op{tu teoriju relativiteta koja tako|e predstavqa modernu teoriju gravitacije.

Kada je 1939. bila otkrivena fisija (cepawe) uranovih jezgri, razumelo se da se ovaj proces moè posti}i u lan~anoj reakciji. Za vreme fisije, kao i za vreme fuzije lakih jezgri, deo mase se pretvara u energiju prema Einstein-ovoj jedna~ini:

E- energija, m - masa koja se transformi{e u energiju, c - brzina svetlosti.

Statisti~ki karakter kvantne fizike nije odgovarao Einstein-ovim mislima o tome kako je svet ure|en; izme|u opisivawa realnosti u izrazima izvesnosti ili kroz izraze verovatno}e, on je bio za prvo opisivawe. Einstein je tako|e postavqao pitawe o Bohr-ovoj i Hisenberg-ovoj interpretaciji kvantne fizike; on se nije slagao sa idejom da priroda stvari zavisi od posmatrawa. On je sugerirao eksperimente da bi dokazao svoj stav, - ali uzalud, kako se pokazalo, eksperimenti ga nisu potvrdili.

Einstein je proveo mnogo godina rade}i na teoriji o ujediwavaju gravitacionih i elektromagnetnih poqa u jedan izraz geometrijskih osobina strukture: prostor-vreme. Ovaj rad nije imao uspeha. Me|utim privla~an je op{ti trend traèwa jedne dubqe realnosti.

Bog Einstein-a nije bio li~an. On je video Boga u skladu svemira. On je govorio o kosmi~koj religiji.

Arthur Eddington (1882-1944):„Moderna fizika bezuslovno vodi ka Bogu.“[59]

Edington, astrofizi~ar, dao je va`ne priloge teoriji solarnog sistema i poznavawa sastava zvezda. On je zakqu~io da je ve}ina zvezda potpuno u gasnom stawu. Eddington je bio eksponent teorije relativiteta i poku{ao je da ujedini kvantnu teoriju i teoriju relativiteta. 1919 vodio je ekspediciju radi ispitivawa totalnog sun~anog pomra~ewa; rezultati ovih ispitivawa su potvrdili, po prvi put, predskazivawa op{te teorije relativiteta.

Teorija relativiteta

Specijalna teorija relativitetaBrzina svetlosti je konstantna - to je jedna od prirodnih konstanti. Brzina

svetlosti je ista za sve posmatra~e, nezavisno od toga kako se brzo oni kre}u.

Ne moèmo da govorimo o vremenu a da ne govorimo i o prostoru; oni su jedna su{tina (struktura). Te{ko nam je da predstavimo vizuelno bilo koji sistem za koji je neophodno da se ima vi{e od tri koordinate (tri za prostor i jedna za vreme), ali matemati~ki mi moèmo da tretiramo takav sistem. Ne postoji univerzalni tok vremena; ne postoji jedinstveno apsolutno vreme. Posmatra~i koji putuju razli~itim brzinama meri}e vreme razli~ito. Jedan doga|aj koji se de{ava u datoj ta~ci u vremenu posmatra~i }e razli~ito da mere, i odre|ena pozicija doga|aja bi}e razli~ito zapaèna. Nijedno merewe nije korektnije od drugoga, ali su sva merewa povezana; svaki posmatra~ bi mogao da sra~una mereno vreme i poziciju doga|aja koju je odredio drugi posmatra~, ako su relativne brzine tog drugog posmatra~a poznate.

Sat koji se brzo kre}e bi}e sporiji od onoga koji se sporo kre}e, ne zbog nekih osobina sata, nego bog prirode samog vremena. Da bi to ilustrovali da razmotrimo eksperimente sa mionima, subatomskim ~esticama ubrzanim do blizu brzine svetlosti. Mioni imaju sredwi period ìvota od oko 10-6 sec; posle oko jedne mikrosekunde oni se raspadaju u druge deli}e. Me|utim, ako se ubrzaju do vrlo velikih brzina wihov „ìvot“ je znatno duì.

Moèmo da zamislimo „efekat blizanaca“. Jedan blizanac je po{ao na put kroz svemir sa velikom brzinom, drugi ~eka na zemqi. Kada se putnik vrati ku}i, on je nekoliko godina mla|i nego wegov brat blizanac.

Dok se vreme „rasteè“ za putnika koji brzo putuje, prostor se skupqa.Pove}ava se masa predmeta koji se kre}e velikom brzinom. Ni{ta ne moè

da putuje brzinom svetlosti. Kako teorija predvi|a, ako bi se to dogodilo, masa predmeta bi bila beskona~na, {to je nemogu}e. Pove}awe masa atomskih ~estica je tako|e potvr|eno u ure|ajima za ubrzavawe ~estica (akceleratorima).

Kod brzina, uobi~ajenih za nas, promene vremena i prostora su neznatne, ali su one bitne za brzine koje se pribliùju brzini svetlosti.

Jedan od rezultata specijalne teorije relativiteta je ekvivalentnost izme|u energije i mase: E = mc2.

Specijalna teorija relativiteta ne uzima u obzir gravitacione efekte.

Op{ta teorija relativiteta

Prema ovoj teoriji gravitacija nije sila kao druga, nego je posledica iskrivqewa geometrije prostor-vreme. Suptilne krivine ~etvoro-dimenzionalne strukture prostor-vreme povezane su sa gravitacijom i prouzrokovane su raspodelom materije. „Prostor kaè materiji kako da se kre}e, materija kaè prostoru kako da se zakrivquje“ su re~i jednog fizi~ara koje se ~esto citiraju. Prostor i vreme ne samo {to uti~u na sve {to se de{ava u svemiru, nego i sve {to se de{ava u svemiru uti~e na wih. Sve u svemiru zavisi od svega drugoga; moramo da imamo holisti~ki (sveukupni) koncept svemira, zasebno se ne moè posmatrati jedan wegov deo.

Nebeska tela se kre}u u zakqivqenom prostoru du` tzv. „geodesis“-a, najkra}e putawe izme|u dve ta~ke.

Newton-ov zakon gravitacije, jednostavan zakon recipro~nog kvadrata, moè se uzerti kao odli~na aproksimacija, koja vaì za slu~aj kada je mala iskrivqenost strukture prostor - vreme, kao {to je to slu~aj u na{em sun~anom sistemu. Odstupawa od Newton-ovog zakona se de{avaju kada se tela kre}u u jakim gravitacionim poqima gde je struktura prostor-vreme znatno zakrivqena.

Me|utim, pona{awe planete Merkur pokazuje izvesnu anomaliju, ako se opisuje Newton-ovim zakonom, anomaliju koja se moè da objasni op{tom teorijom relativiteta.

Postojala su dva teorijska predvi|awa koja su oba potvr|ena: prvo, o savijawu svetlostnih zraka u gravitacionim poqima, drugo, o promeni frekvence svetlosti u gravitacionim poqima.

Ukoliko je ja~a gravitacija, utoliko je wen uticaj na vreme izrazitiji. Vreme je sporije u blizini masivnih tela, kao {to je zemqa, nego u svemiru gde su gravitaciona poqa mala. Identi~ni ~asovnici, jedan na zemqi a drugi na nekom odstojawu od povr{ine zemqe, pokazuju razli~ito vreme.

Na povr{ini nekih zvezda, gde je gravitacija vrlo jaka, mogli bi smo da o~ekujemo da }e vreme znatno da se uspori. Ako bi gravitacija bila jo{ ja~a, do{lo bi do kolapsa takve zvezde u „crnu rupu“.

Nije sve relativno u teoriji relativiteta, ni brzina svetlosti, ni naelektrisawe elektrona, ni druge fizi~ke konstante. Hemijske reakcije }e verovatno biti iste za sve posmatra~e. Princip kauzalnosti nije odstrawen: nikakvo delovawe ne moè da bude pre uzroka.

Teorija relativiteta doprinela je razvitku kosmologije. Ne moèmo da govorimo o doga|ajima u svemiru bez pojmova prostora i vremena; besmisleno je da se govori o prostoru i vremenu van granica svemira. Posle otkri}a ekspanzije svemira, uspostavqena je teorija o jednolikom {irewu svemira. Stara ideja o svemiru koji se bitno ne mewa, koji je bio od uvek i koji bi mogao uvek da postoji, zamewena je konceptom dinami~kog svemira koji se {iri i evoluira. Izgleda da je svemir po~eo u nekom kona~nom vremenu u pro{losti i da bi mogao da ima kraj u kona~nom vremenu u budu}nosti.

Michael (Mihailo) Pupin (1958-1935):„Ako bi obrazovani qudi imali... inteligentno shvatawe osnovnih koncepcija u fundamentalnim naukama, ne bi postojala potreba da se s vremena na vreme obnavqa dosadan predmet razgovora o navodnom sukobu izme|u religije i nauke.“[60]

Pupin je bio fizi~ar i pronalaza~, posebno elektri~nih ure|aja, kao telefona za duge razdaqine.

Guglielmo Marconi (1874-1937), Nobelova nagrada 1909:„Ja ponosno izjavqujem da sam vernik. Verujem u mo} molitve. Ja to verujem ne samo kao verni katolik nego i kao nau~nik.“[61]

Fizi~ar, Markoni je radio na radio-telegrafiji i doprineo je kori{}ewu beì~nih komunikacija na druge razdaqine.

Pierre Lecomte du Nouy (1883-1947):„Oni koji su poku{ali da uklone ideju o Bogu, ~inili su sraman i nenau~ni posao.Ja sam stupio u ìvot odraslih sa skepticizmom koji je bio u to vreme pomodan i trebalo mi je trideset godina rada u laboratoriji da ubedim sebe da sam promi{qeno obmanut upravo od onih ~ija je du`nost bila da me pou~e, ako ne druk~ije, a ono priznaju}i wihovo neznawe.Do{ao sam do ovog ube|ewa slede}i puteve biologije i fizike; uveren sam da je nemogu}e svakom nau~niku koji razmi{qa, da ne do|e do istog zakqu~ka ukoliko nije slep i nepo{ten.“[62]

Lecompte du Nouy je bio lekar koji je radio u biofizici. Za vreme prvog svetskog rata radio je na fiziologiji zaceqivawa rana.

Na kraju svog ìvota rekao je:

„Napisao sam moju posledwu kwigu „L'homme et sa Destinee“ („ôvek i wegova sudbina“) duboko uveren da }e nauka bez Boga u na{e vreme razoriti svet.“[63]

Enrico Cantore:„Osnovno poruka nauke je da priroda ima smisla. Zacelo priroda, koja, licu bez nau~nog obrazovawa moè da izgleda velikim delom haoti~na, otkriva se nau~niku kao bitno ure|ena.Zna~aj prirode, kao {to to otkriva nauka, dostiè manifestaciju u prirodi, ali koja se ne moè jednostavno svesti na samu prirodu... Nauka omogu}ava ~oveku sklonom razmi{qawu da zapazi, da zna~aj prirode nekako prevaqzilazi samu prirodu...“[64]

Cantore je fizi~ar, filozof i teolog. Wegove publikacije se odnose na humanizam, nauku i religiju. On je direktor Svetskog instituta za nau~ni humanizam.

Jack Lousma:„Moèmo da vidimo Boga u malim dimenzijama u svetu oko nas. Moèmo Ga videti u velikim dimenzijama u svemiru. Ali, najva`nije, moèmo da Ga vidimo u delovawu koje On moè da ima u na{em ìvotu u nama.“[65]

Lousma, astronaut i aeronauti~ki inèwer, je bio pilot modula za pomagawe pristajawa ameri~ke posade istorijske misije „Apolo-Sojuz“ 1975, u kojoj se po prvi put dogodio ameri~ko-sovjetski susret u kosmi~kom prostoru.

Hubert Alyea:„Nauka oja~ava moju religiju. Ukoliko imam vi{e kontakta sa fizi~kim svetom, utoliko vi{e verujem u realnost Boga.“[66]

Aleya je profesor hemije na univerzitetu Princeton, SAD.

nauka i vera

Documents