"SELEKCIJA I SEMENARSTVO"PLANT BREEDING AND SEED PRODUCTION, VOL. VII, No. 3-4 (2000) , STR. 9-15, NOVI SAD

NAVODNJAVANJE OZIME PSENICE U CILJU REALIZACIjEGENETSKOG POTENCIjAIA NA RODNOST

DRAGOVIC, S., MAKSIMOVIC L1VIJAI

IZVOD: Analiza prinosa psenice pokazuje da u periodu 1993-1995. godine agroekolosktuslovi nisu bilipouoljni za uisokeprinose ozimepieniceIz tih razloga, ni uz uisoku agrotebnikui primenu naoodnjauanja nije ostuaren zeljeni cilj, tj. nije realizouan genetski potencijalirodnosti sorata ozime plentce, stoorenib u Naucnom institutu za ratarstuo i poortarstuo uNouom Sadu.

Trogodisnji prosecni prinos u naoodnjauanju iznosi 6,72 ttba, a bez nauodnjauanja 6,17ttba. Po ~tnama ispitiuanja prinos II nauodnjauanju iznosi 7,95, 6,08 i 6,12, a beznauodnfauanja 7,25, 6,08 i 6,09 tfba.

Nauodnjauanje nije bitnije uticalo na heletolitarsku masu i masu 1000 zrna. Prosecnabektolitarska masapo sortama je razlicita i iznosi od 77,8 kod sorte Europa do 82,4 kod sorteMilica . Masa 1000 zrna takode se razlikuje po sortama i iznosi od35,8 g kod sorte Europa do44,2 g kod sorte Balkan.

Kljucne reei: ozima psenica, nauodnjauanje, vremenski uslooi, prinos, bektolitarskarnasa, masa 1000 zrna

UVOD: Realizacija genetskog potencijalana rodnost ozimc psenice zavisi od velikcghroja cinilaca spoljne sredinc. Naroclto velikiuticaj imaju kolicina padavina i temperaturevazduha. S obzirom da jc na podrucju Srbijecesro izraien nedostatak padavina u perioduserve i u prolccnorn delu, tj . u vremcnuvegetacije ozimc pscnicc, nije mogucc ostvaritimaksimalni prinos, odnosno genetskipotencijal rodnosti (Maksirnovic 1., 1991) .

U ovakvlrn uslovima primenanavodnjavanja ima ogroman znaca] uobezbedivanju optimalne vlaznosti zemljistau toku cele vegetacl]e. Efekat navodnjavanjana prinos ozime psenlce, prema ranijimistraiivaniima, po godinama varira ad 5 do61% (Dragovic i Maksimovic 1. , 1990),odnosno do 84 % (Maksirnovic L., 1991), takoda su u susnim godinama (1985/86)maksimalni prinosi na pojedinirn varljanrarnanavodnjavanja iznosili 11,3 t/ha.

Materijal i metod rada

U cHju utvr<1ivanja genetskog potcncijalarodnosti ozime psenice gajenjcm unavodnjavanju, uz optimalnu primenu

agrotehnlckih mera, postavljen je poljski ogledna Oglednom polju Naucnog insriruta zaratarsrvo i povrtarstvo na Rimskim iianccvimapo split-plot-blok slsternu. Ogledi su izvedeni uperiodu od 1993 . do 1995. godine , naplodnom ilovasrom zcmljistu povoljn ihvodno-fizlckih osobina. Ispitivano je 10 sorataozirne psenlce: Evropa, Avala, Pobeda, Balkan,Slavija, Milica, NS Rana 5, NS 43 39, Novajadranka i Proteinka. Navodnjavanje jc vrsenou vreme serve i u periodu vegetacije, na osnovuanaliza vlaznosti zemljista tcrrnogravi­metrijskom rnetodorn, pri te hnickornminimumu 70·75% od poljskog vodnogkapaciteta (PVK). Zbog razlicitih vremenskihuslova u perlodu izvodenja ogleda (Tab. 1),narocito zbog razlike u sumi i rasporedupadavina, primcnjivana je razlictra Sernazalivanja, kao i norma navodnjavanja (Tab. 2) .lJ 1993. godini , ozima psenica u jesen nijezalivana, dok je u toku proleca 4 puta zalivanakada je dodato 160 mm vade. U 1994 . i 1995 .godini psenica je zalivana posle serve, ali je uprolecnom delu vegetacije bio manji brojzalivanja. Tako je norma navodnjavanja upomenlltim godinama iznosila 120, odnosno90mm.

I Prof. dr SVETIMIR DRAGOVIC, redovni profesor i naucni savctnik, dr UVl]A MAKSIMOVIC, nau en isaradnik, Naucni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad '-

9

Tab. 1 Yremenski usloui u periodu izuodenfa ogledaTab. 1 Weather conditions during the experiment

padav ine , mm - Rainfall, mm Temperature, °C - Temperature, "C

Meseci Prosek ProsekMonth 1992/93 1993194 1994195 Average 1992193 1993194 1994195 Average

1964-96 1964·96

lX 32 .1 38.2 42.6 40.6 17.2 16.6 20.2 16.8

X 142 .6 19.6 58.5 42.1 11.6 13.1 9.9 11.5

Xl 84.9 68 .2 25.4 48 9 7.1 2.3 6.5 5.6

XII 43 .9 87.4 33.5 45.8 0.5 3.3 2.1 1.6

I 15.2 42.0 75 .1 36 .7 ·0.2 2.7 -0.1 ·0 .7

11 5.3 33.6 51.3 32.8 -1.9 2.1 6.4 1.5

III 52.9 33.0 42.8 39.8 4.3 8.8 5.7 6.2

:E vanvegetac,perioda 376.9 320.0 329.2 286.7 5.5 7.0 7.2 6.1

:E outsi degrowing sea-

son

N 30.1 53.5 54.3 46.9 11.2 11.7 11.2 11.2

V 39.4 71.7 86.0 59.2 19.0 16.9 15.8 16.6

VI 63.6 101.4 108.8 86.1 19.9 20 .0 19.0 19 .6

:E vegetac ,pe riod a 133.1 226.6 249 .1 192 .2 16.7 16.2 15.3 15 .8

:E for growingseason

:E 510 .0 548.6 578.3 378 .9 8.9 9.8 9.7 9.0

Tab. 2 Zaliunl reitm ozime jJ.iienice, 11/11/

Tab. 2. Wint er wh eat irrigation sched ule, mm

1993. 1994 . 1995.

Datum Zalivna norm a,mm Datum Zalivna norma,mm Datum Zalivna norma,mmDate Irrigatio n rate.mrn Date Irrigation rate.rnm Dale Irrigation rate.mrn

7.5. 50 13.10.93. 30 15.10 .94.30

26. 5. 50 5.5. 30 12.5.30

3.6. 30 23.5. 30 16.6.

14.6 . 30 1.6. 3030

160 120 90

Rezultati Istraztvanja sa diskusljom

Potrebe pscnice za vodom na podrucjusredn]e Backe iznose od 265 mm (Dragovic,1987) do 360 mm (Vucic, 1976) . Ovc potrebezadovoljene su u potpunosri padavmama, jersu u godinarna ispitivanj a sume padavin a uveg etactonorn periodu psenicc bile na nivoupotreba 70a vodom pse nice. Raspo redpadavina u periodu vegeraci]e u go d inamaizvodenja ogleda (1993-1995 .) nije pratlo

10

potrebe, pa je nedosrarak pad avina 1I odnosuna potrebe biljaka za vodom d opunjavannavoclnjavanjern, pri cemu su ipak cfe ktidodat c vode navodnjavanjem mali.Trogodisnji prosecnl prinos u navodnjavanjuiznosi 6,72 r/h a, a bez navodnjavanja 6,47 r/h a(Tab . 3). Po godinama ispitivanja prosecanprinos u na vodnjavanju iznosi 7 ,9 5, 6, 08 i6, 12, a bez navodnjavanja 7,25, 6, 08 i 6 ,09t/ha. To navodi na zakljucak, da psenici ni]edovoljno ob ezbediti sarno povoljnu vlaznost

zernljista, jer ako i ostali uslovi ekosisternanisu u optimumu (insolacija, temperaturazernljista i vazduha, vlaznosr vazduha i dr.),

nernogu se ostvariti maksimalni prinosi , sto sepodudara sa ranije publikovanim podacima(Netis, 1981).

Jab. 3 Prosecan prinos zrna ozime IJ.<enice za period 1993-1995. godine; ttbaTab. 3. At1erage grain yield ofwinter wheal in tbe period 1993-1995, ttba

1993 1994 . 1995. Prosecno 93·95.Sorce Average 93·95

Variety1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3

Evropa 8,66 8,00 8 ,33 6,03 5,84 5,94 6,39 5,91 6,15 7,03 6,58 6,80

Avala 8 ,20 7,71 7,96 6,34 6,34 6,34 6,45 6,51 6,48 7,00 6,85 6,92

Pobeda 8,10 7,78 7,94 6,36 7,13 6,74 6,51 5,82 6,16 6,99 6,91 6,95

Balkan 7,61 6,83 7,22 5,64 5,57 5,60 5,57 5,61 5,59 6,28 6,00 6,14

Slavij a 8,49 8,02 8,26 6,72 6,54 6,63 5,86 5,81 5,8,j 7,02 6,79 6,90

Milica 7,75 7,09 7,42 5,91 6,56 6,24 6,67 6,96 6,82 6,78 6,87 6,82

NS Rana 5 7,95 7,13 7,54 6,73 6,60 6,66 6,09 6,60 6,34 6,92 6,78 6,85

NS 4339 8,01 7,27 7,64 5,85 5,78 5,82 6,37 5,40 5,88 6,74 6,15 6,44

Nova 7,64 6,87 7,26 5,46 4,72 5,09 5,37 6,00 5,68 6,16 5,86 6,01]adranka

Proteinka 7,13 5,77 6,45 5,72 5,70 5,71 5,88 6,24 6,06 6,24 5,90 6,07

Prosek 7,95 7.25 7,60 6,08 6,08 6,08 6,12 6,09 6,10 6,72 6,47 6,60Average

1 Navodnjavano - Irrigated 2 Bez navodnjavanja • Non·irrigated :'\ Prosek ~ Average

Godtna - Year 1993 . 1994 . 1995 .

I--

LSD 1% 5% 1% 5% 1% 5%

Navodnjavanje-Irr. 16,63 9,06 8,16 I 4,45 8,00 4,36

7'8~--

Sorta • Variety 5,50 4,14 5,92 6,81 5,12-

Navodnjav. x Sorta 14,71 8 ,94I

Irr. x var. 12,32 . !I,n I 11,05 7,72I l- --;,~;~- -- -- -- - -

Sorta x Navudnjav. 7,78 5,85 11,13 i 8,37 7,24Var. x irr.

Najveci prosccan prinos unavodnjavanju ostvaren je kod sorre Evropa,od 7,03 t/ha, a bez navodnjavanja 6,58 t/ha.Mcdutirn, najveci prinos u oglcdu unavodnjavanju iznosi 8 ,66 t/ha, takode kodsorte Evropa, (1993. godine) .

Znacajnijl utica] navodnjavanja naprinos ostvaren [e sarno u 1993. godine, i to9,6%, kada je prinos svih sorara bio najveci .Prosecan efekat navodnjavanja za ceo periodispltivanja iznosi svcga 0,25 t/ha, odnosno 4%.Ovako mali efekat navodnjavanja je usledrelativno povoljnih padavina u periodu kadapsenica ima najvece potrebe za vodom. Zbogtoga, iako je vrserio navodnjavan]e nijeznncajnije dalo efckre. Pored toga, pojedinicinioci spoljne sredine bili su nepovoljni inegattvno su delovali na prinos psenicc.Narocito su nepovoljno uticale temperature

11

vazduha, koje su 1I vremenu sazrevanjapscnice bile vlsoke , sto je uticalo na brzo iprinudno zrenje U perlodu ud 20 . do 23 . juna1993 . godine maksimalne temperatureiznosile su od 30-34 °C, a cetiri dana predzetvu izruedu 31 i 34"C. U 1994. godini prvitemperaturni stres (toplotni udal") na pseniciispoljen je u rreco] dekadi maja. Drugi periodsa visokim ternperaturarna vazduha trajao jeznarno duze, i to u kontinuitetu od 25 . junado zerve 4 . [ula. Tada Sll maksimalne dnevnetemperature vazduha dosttzale i 35"C.Pormiranje, odnosnu nalivanje una, je znatnoubrzano, a vrernensko trajanje ovih fazaznacajno je skraccno. Zbog toga, ruzhke ulzgledu biljaka, koje SlI do tog perioda bileizrazenc na navodnjavanim 1I odnosu naparcele bez navodnjavanja, nestale su i dosloje do ujcdnacavanja prinosa.

Nepovoljan uticaj imale su i visokepadavine, koje su u drugoj dekadi juna 1994.godine iznosile 81,5 11m2, i to u osam ktsnihdana, uz veliku oblacnost, bez direktnogosuncavanja. Ovakvi uslovi usporili su porastbiljaka i transformaciju ranije stvorenih zalihaorganske materije, zbog cega su smanjeniprinosi. Usled ovako obilnih padavina(pljuskova) doslo je i do znatnog poleganjapojedinih sorti psenice, koje su bile u fazirnlecne zrelosti. Prinos je usled toga smanjen,ali ne tako drasticno, kao sto bi se desilo da jepsenica bila u fazi nalivanja zrna i ranije, kadaje na polegan]e mnogo osetljivija (JankovicM., 1966) .

Iz navedenih podataka (Tab. 2) , rnoze sezakljuciti, da su za proizvodriju psenicc uperiodu 1993-95. god inc i za visoke prinosepsenlce klimatski uslovi bili nepovoljni, sto seu krajnjem ishodu i odrazilo na pad prinosa.Analizom prinosa sa 107 makrooglcda

izvedenih na razllcitim lokalitetima uJugoslaviji, Pankovic i Mladenov (1996), za istiperiod utvrdili su sledece prosecne prinose 1I

Vojvodini: 1993. god . 4,15 t/ha; 1994. god.4,08 t/ha i 1995. god. 3,92 t/ha. Prerna analiziistih aurora, na podrucju centralne Srbijeprinosi Sll bili i nizi. Kao razlog navodenepovoljne klimatske uslove. ,

Na ispitivane sorte, osim Milice,navodnjavanje je povoljno uticalo, mada jeprosecno povecan]e prinosa po sortarnarazlicito, sto je konstantovano i pri ranijimispitivanjima (Dragovic et al ., 1998;Maksimovic L. i sar., 1991) .

Prerna trogodtsnjirn prosecrurnprinosima, najveci efekat navodnjavanjaispoljen je kod sorte NS·4339 (9 ,6%) , Evrope(6,8%) i Proteinke (5 ,8%). Najveci efekatnavodnjavanja na prinos u toku ispitivanjaispoljen je kod Proteinke (23,6%) u 1993 .godini.

Tab. 4 Hektolitarska masa psentce u ogledu sa xaliunim reiimimaTub. 4. Hectoliter mass in experiment with irrigation scheduling

1993. 1994. 1995. Prosccno 93·95 .Sorte Average 93·95

Variety1 2 3 1 2 3 I 2 3 1 2 3

Evropa H1,HO 79,40 HO,60 75,75 77,17 76,46 77,65 76,45 77,05 78,40 77,67 7H,04

Avala HI,40 82,70 H2,05 H1,20 81,50 81,35 7H,60 79,90 79,25 HO,40 81,37 HO,8H

Pobeda 1l3,60 H3,40 H3,50 1l1,20 81,80 HI,50 81,30 HO,90 H1 ,10 82,03 H2,03 82,03

Balkan 82,10 82,30 82,20 81,20 H1,10 81,15 77,55 77,35 77,45 HO,28 80,25 HO,2_~

Slavija H2,70 H3,40 H3,05 H1,50 82,20 H1,H5 7H,30 78.60 78,45 1l0,H3 81,40 1l1 ,12

Miliea 83,50 83,80 83,65 H3,00 80,70 81,H5 1l1,00 H2,20 H1 ,60 1l2,50 H2,23 H2,36

NS Rana 5 82,20 H2,70 82,45 H3,00 1l2,20 82,60 7H,25 79,40 7H,82 81,15 HI,43 HI,29

NS 1339 78,57 79,30 71l,94 80,50 H1,00 HO,75 71,25 70,45 70,85 76,77 76,92 77,H·j

Nova H1,50 H2,60 82,05 77,15 1l2,30 79,72 78,50 80,50 79,50 79,05 H1 ,1l0 HO,42Jadeanka

Protcinka 1l2,30 83,25 82,78 HI,OO 80,HO 80,90 H2,00 HI,60 81,80 81,77~ HI,82

Prosek1 81,97 82,29 82,13 80,55 H1,OH 80,H2 78,44 78,74 78,59 80,32 80,70 80,51

Average

I Navodnjavano - Irrigated 2 Bez navodnjavanja . Non-irrigated 3 Prosek . Average

Godina - Year 1993 . 1994 . 1995.

LSD 1% 5% 1% 5% 1% 5%

Navodnjavanje-Irr, 2,56 0,71 16,11 3,22 5,03 1,00

Sorta-Vaeiety 0,38 0,28 1,64 1,20 0,27 0,20

Navodnjav. x Sorta 1,52 0,56 6,97 2,47 2,77 0,70Icc. x var,

Soeta x Navodnjav. 0,54 0,39 2,32 1,70 0,38 0,28Vae. x ire .

Pozitivan efekat navodnjavanjaprvensrveno je ispoljen na pravovremeno

12

nicanje i produktivno bokorenje psenice, takada se u zerv] na navodnjavanim varijanrama

re ali zuje veci broj b il jaka i klasova po m2povrsine. Kod ve ce gus ti n e biljaka, prernaNed icu (1989) , i Malesevicu i jevticu (1988), 1I

uslovlma navodnjavanja, kad a nisu povoljnivre m e nski uslovi, rerneti se ravnoteza rastan adzemne mase i korenovog sistema. Unepovoljnim zemljiSnim i vre m e n s kimuslovima, bez obzira n a navodnjavanja, biljkedaju manji broj zrna 1I klasu , manju masu1000 zrna, manju hektolitarsku masu . Zbogtoga se dellmtcno gubl pravi e fekatnavodnjavanja.

Na hektol it arsku masu, prernatrogodisnjim prose cnirn vrednostirna,navodnjavanje nij e uticalo (Tab. 4) . Izve snerazlike prosecnih vredno sti hektolitarskemase utvrdene su po sortama i iznose od 77,8kod sorte NS 4339 do 82,4 kod sorte Milic a.

Masa 1000 zrna takode je slicna lzrned unavodnjavane i nenavodnjavane psenice, alisu odredene razlike ispoljene po sortarna(lab. 5) . Prosecna n ajmanja masa 1000 zrnaizn os i 35,8 g, i utvrdcna je kod sorte Evropa, anajveca, 44,2 g, kod sorte Balkan.

lab. 5 Masa ]000 una u ogledu sa z a liun im reiimtma, gTab. 5. Ma ss of ]O(J(J grain s in experiment with irriga tion scheduling, g

1993. 1994. 1995. Prosccno 93-95.Sorte Average 93-95

Variety1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3

Evropa 44,35 43, 15 43,75 34,37 33,80 34,08 30,57 28,72 29,64 36,43 35,22 35,82

Avala 42,72 40,25 41,48 42,00 37,02 39,51 32,70 33,25 32,98 39,14 36,84 37,99Pobeda 41,00 44,90 42,95 42,07 39,77 40,92 40,77 36,97 311 ,1l7 41,28 40,55 40,92

Balkan 50,55 48,95 49,75 44,62 44,65 44,64 38,00 38,37 38,18 44,39 43,99 44,19

Slavija 41,92 41,92 41,92 39,()7 39,25 39,16 35,20 33,32 34,26 38,73 311,16 38,44

Milica 43,65 41,45 oi 2,55 40,57 oi 0,.]5 40,51 38,32 40,55 39,44 40,85 40,82 40,84

NS Rana 5 49,75 47,97 411,1l6 42, 17 39,00 40,58 35,62 39,18 37,40 42,51 42,05 42,28

NS 4339 42,82 39,37 41,10 39,57 42,50 41,04 27,82 26,15 26,98 36,74 36,01 36,38Nova 45,60 45,17 45,38 41,10 43,47 oi 2,28 38,32 40,02 39,17 41,67 42,89 42,28jadranka

Proteinka 44,ll5 45,12 44,911 40,00 42,ll2 41,41 39,37 39,62 39,50 41,41 42,52 41,96

Prosek 44,72 43,83 44,28 40,55 40,27 40,41 35,67 35,62 35,64 40,31 39,90 40,10Average

1 Navodnjavano - Irrigated 2 De" navodnjavan ja - Non-irrigated 3 Prosek - Average

Godina - Year 1993. 1994. 1995.

LSD 1% 5% 1% 5% 1% 5%

Navodnjavanje- Irr . 1,88 1,03 1,75 0,95 6,16 3,35

Sorta - Variety 1,93 1,45 1,49 1,12 6 ,72 5,05

Navodnjav, x Salta 2,97 2,11 2,4 1 1,69 10,21 7,30Irr. x val'.

Sorta x Navodnjav. 2,73 2,05 2,10 1,58 9,50 7,15Var, x irr .

Zakljucak

Na osnovu ispit ivanja 10 sora ta ozi mep seriice 1I uslovirna navodnjavanja i beznavodnjavanja u periodu 1993-1 995 . godinernoze se zakljuCiti s lcdcce .

Po ve canje prinosa ozlm e psen ice 1I

navodnjavanju zavis i od vre rnc nski h us[ova,prvenstvcno od tem perature vaz d u ha iko lici n e p ad avina i njihovog raspo rcda uperlodu vegetaci]e psenice.

13

Prosecno povecan]e prlnosa 1I

navodnjavanju u ovim Isp itivanjima iznos i 4%,[er Sll istraz ivanja vrsena u kisnim godinama 1I

kojima je bila 6 , 14 i 20% ve ea k olicinap adavina 1I odnosu na viscgodlsn] ] prosek.Najveci efekat navodnjavanja ostvaren je 1I

prvo] godini, kada je iznosio 10 %, a 1I od nos una ispitivane sorte najveci prinos je os tva re nkod sorte Proteinka, od 24 %.

Hektolitarska rnasa, u odnosu nanavodnjavanje i bez navodnjavanja dosta jeujednacena, Odredene razlike utvrdene su uodnosu na ispitivane sorte, Prosecnahektolitarska masa po sortarna iznosi od 77,8kod sorte NS 4339 do 82,4 kod sorte Milica.

Navodnjavanje nije znacajnije povecalomasu 1000 zrna u odnosu na kontrolu beznavodnjavanja. Medutim, po sortarnaznacajno se razlikuje. Najmanja masa 1000zrna ostvarena je kod sorte Evrope od 35,8 g, anajveca kod sorte Balkan do 44 ,2 g.

Nepovoljni vremenski uslovi znacajnosmanjuju prinos ozime pseruce, bez obzira naprimenu navodnjavanja i drugihagrotehriicklh mera. U ovako nepovoljnimuslovima nisu ostvareni genetski potencijalina rodnost gajenih sorata, mada su ostvareniprinosi znatno viSi nego u stroke]proizvodnji. .

LITERATURA

DRAGOVIC, S. (1987): Navodnjavanjeratarskih kultura, potrebe u vodi i efekatnavodnjavanja. Poljoprivredne aktuelnosti,Zagreb, br. 1-2,215-226.

DRAGOVIC, S., MAKSIMOVIC, LIVIJA (1990) :Potrebe u vodi i efekat navodnjavanja ozirnepsenice, Savremena poljoprivreda, vol. 38,br. 5-6, 525-532.

DRAGOVIC, S., MAKSIMOVIC, LMJA,KARAGIC, D. (1998) : Expression ofquanti­tative traits ofwheat in different water regi­mens. Proceedings of international sympo­sium: Breedingof small grains .Kragujevac,Yugoslavia, 333-341.

JANKOVIc, MILANKA (1966) : Utica] poleganjana prinos i kvalitet sorte Bezostaja I.

Savremena poljoprivreda, Novi Sad , br . 2,111-130.

MAKSIMOVIC, l.IVIJA (1991) : Proucavanjejesenjeg i prolecnog navodnjavanja ozimepsenice sorte Somborka. Magistarska teza,Poljoprivredni fakultet Beograd -Zemun.

MAKSIMOVIC, LMJA, MALESEVIC, M.,DRAGOVIC, S. (1991) : Uticaj navodnjavanjai vrcrnena nicanja na prinos psenice.Zbornik radova Instituta za rararsrvo ipovrtarstvo, Novi Sad, sv. 19, 117-126.

MALESEVIC, M., JEVnC, S. (1988) : Uticajgustine serve na prinos psenice u uslovimanavodnjavanja i primene inhibitora rasta(Ccq. Savremena poljoprivreda, Novi Sad,br. 5-6, 203-211.

NEDIC, M. (1989) : Utvrdivanje optirnalnegustine setve u proizvodnJi ozirne psenicena cernozemu i pseudogleju . Zbornikizvoda sa 7. jugoslovenskog simpoziju ma 0

naucno-istrazivackom radu na psenlci, NoviSad.

NE'nS, I. T. (1981): Kompleksnoeregulirovanie faktorov rosta urozajnostiozimoj psenicl pri orosenli, Gidrotehnika imelioracija, no. 5, 62-65 .

PAN KOVIC , L., MLADENOV, N. (1996) :Proizvodne karaktcristike sorti ozimepsenice u agroekoloskim uslovimajugoslavije. Zbornik radova Instituta zaratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, sv. 25,249-263.

VUelC, N. (1976): Navodnjavanjepoljoprivrednih kultura, Poljoprivrednifakulter, Novi Sad .

IRRIGATION OF WINTER WHF..AT TO IMPROVE THE RF..ALIZATION OFGENETIC YIELD POTENTIAL

S. DRAGOVIC, Iivija MAKSIMOVC

SUMMARY

Realization ofgenetic yield potential ofwinter wheat depends on a large number ofcnviron­mental factors among which rainfall level and air temperature are particularly important. Becauseoffrequent rainfall shortages on the territory ofSerbia in the period ofwheat sowing in the fall andthe vegetation in the spring, it is not possible to realize maximum yields, i.e ., to reach the full ge­netic yield potential.

In this situation, irrigation practice ma y be a solution needed to provide optimum soil mois­ture throughout the wheat growing season. Irrigation response of ten winter wheat varieties(Evropa, Avala, Pobeda, Balkan, Siavija, Milica, NS Rana 5, NS 4339, Nova ladranka and Proteinka)

14

was studied in the period 1993· 1995 .The varieties were irrigated at the time ofsowing and duringthe growing period, the schedule being determined on the basis ofsoil mositure analysis and irri­gation being performed at the soil moisture level of 70-75% FWC.

The three-year average yields obtained with and without irrigation were 6.72 and 6.47 t/ha,respectively. The average annual yields with and without irrigation were 7.95. 6.08 and 6.12 t/ha ,and 7.25, 6.08 and 6.09 t/ha, respectively.

The variety Evropa was the best performer with 7.03 t/ha in irrigation and 6.58 t/ha withoutirrigation. The highest yield in irrigation, 8.66 t/ha, was obtained in1993.

The average effect of irrigation was only 0.25 t/ha, i.e., 4%. This was due to relatively highrainfalls that occurred in all experiment years in the period when wheat had the highest water re­quirement. The relatively small irrigation doses could not be very effective in this situation . Fur ­thermore. high temperatures occurred in Iune in all years. causing premature ripening ofwheat.The differences in plant condition that existed between the irrigated and non-irrigated variantsbefore June were thus eradicated and the yields were evened out.

Key words: winter wheat, irrigation, weather conditions. yield, hectoliter mass. mass of 1000grains

15