Uvod

Savremena ekonomija je postala toliko sloena da su i strunjaci sve manje u stanju da je shvate.Nema vie ni govora o tome da bi sistem ikada mogao postati stabilan i pouzdan, nego se svesvelo na beskrajnu intervencionistiku politiku. I danas kada svet strepi od propasti se jo uvekretko moe uti da bi trebalo potraiti stvarna reenja. Ljudi na vlasti priznaju da ne vide izlaza,nastavljajui pritom da ine isto to i do sada, to je kao kad biste pokuavali da gasite vatrubenzinom. Budunost nam sada zavisi od znanja i umea da ekonomiju dovedemo u red.

S druge strane, obini ljudi koji razmiljaju zdravorazumski se danas sve ee pitaju: kako to dakriza novane mase odluuje da li emo raditi (biti zaposleni) ili ne? Nezaposlenost je svakakonepoeljna, tu e se svako sloiti. Ona je i neracionalna, jer bi se vie materijalnog bogatstvastvaralo kada bi vie ljudi bilo zaposleno. Da li je onda logino da su finansije i finansijskiporemeaji u stanju da lie ljude prilike za rad na korist celog drutva? Otkad su papirne novanicei kompjuterske brojke postale tako fundamentalne da nam sada ak predstavljaju pretnju poopstanak? Zar ne bi trebalo da je obrnuto: da novana masa tek odraava ponudu stvarnogbogatstva (robe) na tritu i pomae u razmeni? Kakve smo to prepreke postavili pred zdravog isposobnog oveka, koje ga spreavaju da radi i stvara? Da li su te prepreke inherentne trinojekonomiji ili nisu? Kad ponete da postavljate sutinska pitanja, onda ima nade za sve nas.

Evo jo pitanja. Na osnovu kojih ekonomskih zakona, ili drutvenih mehanizama, se deava daroba ne moe da se proda, pa i ak propadne, nikad iskoriena? Roba je tu, ali ljudi nemajudovoljno novca da je kupe, pa proizvoai ne mogu da prodaju svoje proizvode, ili moraju dugo daekaju kako bi ih prodali. Umesto da se proizvoai bore protiv konkurencije, oni se mue sasistemom. I proizvoai i potroai, iako su zaposleni i rade, moraju ekati da dou do dovoljnonovca kako bi izvukli profit i upotrebnu vrednost iz materijalnog bogatstva koje je ve stvoreno.Imamo sutinsku greku u nainu na koji ekonomija funkcionie, koja pogaa i proizvoae ipotroae bez pravog razloga. Zato nema dovoljno novca?

Da kapitalistika ekonomija mora bolovati od nedovoljne potronje, takoe poznate pod nazivomhiperprodukcija, uzima se zdravo za gotovo. Navodno, nita se ne moe preduzeti povodom toga,izuzev takvih reenja kao to je sniavanje kvaliteta robe (kako bi se ubrzao ciklus potronje) iliagresivniji marketing (koji ukupno uzev ne reava nita i ak pogorava stvar troei ljudskeresurse na proizvodnju nekorisnih reklama i troei slobodno vreme na gledanje istih), ilinezaposlenost, ili ratovi. Ovo je sve veoma neracionalno, ali ekonomisti se ne protive. Oni to sveuzimaju kao datost i ne pomiljaju da bi se ikad moglo prevazii. To je velika nesrea zaoveanstvo.

Tekua kriza je izlina. Niti je pao meteorit niti je cunami potopio industrijske zone razvijenihzemalja. Pa ipak, sve vie njih prestaje sa radom. Zato? Dananjoj ekonomiji nedostaju ogromnekoliine novca, slino kao u vreme Velike Depresije kada je nedostajalo 30% novca iz opticaja. Azbog ega? Zbog naina na koji se novac emituje u ekonomiju, tj. puta u opticaj. Novac se stvarakao dug, i u sluaju kada niko ne eli da se zadui ili niko ne moe da pozajmljuje, ne moe sekreirati novac. Ova praksa se zasniva na pogrenom razumevanju novca (tzv. kreditna teorijanovca) koje je, opet, bazirano na pogrenoj teoriji vrednosti. Problem vrednosti robe je do danasostao nauno nerazreeno pitanje, a parcijalne teorije su uzimane kao modeli u razliitimvremenim i mestima zavisno od politikih okolnosti. Marksova radna teorija vrednosti, po kojoj jevrednost robe jednaka koliini rada uloenog u njenu proizvodnju, je jednako neadekvatna kao iteorija subjektivne (marginalne) korisnosti na kojoj se zasniva savremena globalna ekonomija. G.Stojan Nenadovi je otkrio kompletniju teoriju vrednosti, koja je uz to jednostavna i bliskazdravorazumskom shvatanju, tako svako moe da je proita. Iz nje ete nauiti o istinskoj prirodinovca i o jednom monetarnom sistemu na osnovu kojeg bi uspeno funkcionisala trina

ekonomija, osloboena svih gore navedenih problema, kao i od beskrajnog dunitva, te inflacije ideflacije valute jednom za svagda.

Ovo nije pisano kao akademski rad, ve je vie ekonomski bukvar. On e vam omoguiti darazumete novac i da shvatite odakle potie vae pravo da posedujete novac. Predoie vam jedanekonomski sistem koji bi konano bili u stanju da shvate obini ljudi, na ta imaju puno pravo.

Molim vas itajte lanke redosledom koji je dat s leve strane. Prva tri teksta su kljuna:1. ta su to ekonomske zakonitosti?2. Teorijska priroda nekreditnog novca3. Esej o drutvu

Vai komentari i pitanja su dobrodoli, moete ih dodati na stranicu sa komentarima.Privatno moete pisati g.Nenadoviu nastojan.nenadovic@gmail.com

ta su to ekonomske zakonitosti?Autor: Stojan Nenadovi, pisano 22.12.1980.- objavljeno dana 22.12.1980.godine, Ekonomska politka.Veina ekonomskih teoretiara smatra da su performanse naih sistemskih reenja toliko

loe da je prostor za delovanje ekonomskih zakona prilino suen. Meutim, da bi se koncipirao Iinstitucionalizovao sistem u kome e ekonomske zakonitosti moi nesmetano da deluju, potrebnoje prethodno upoznati te zakonitosti, a to je upravo zadatak ekonomskih teoretiara. Teoretiari,takoe, nude praktiarima, nosiocima ekonomske politike, ekonomsko-politiki instrumentarijum iukazuju na mogue puteve i naine ostvarenja eljenih ciljeva. Nesposobnost politiara da ostvareproklamovane ciljeve, teoretiari su skloni da pripiu njihovoj nesposobnosti da pravilno koristeekonomsko-politiki arsenal kojim ih je naoruala teorija. Osim toga, ekonomski teoretiarinajee umiljaju da su im poznate ekonomske zakonitosti, ali da politika akcija tee neeljenimtokom, odnosno sistem loe funkcionie, zato to politiari slabo uvaavaju miljenje i savetekonomskih teoretiara.

Ali, ta e se desiti ako ekonomski teoretiari u stvari ne poznaju realno vladajue objektivneekonomske kategorije i zakonitosti?

Oni tada ne samo da e politiarima davati pogrene savete, nego nee raspolagati ni valjanimkriterijumom za ocenu performansi sistema i politike. Upravo je to danas sluaj, ne samo kod nas,ve u itavom svetu.

Ekonomska nauka je u krizi, jer je njen sistem kategorija i zakonitosti dedukovan iz pretpostavkianalize primerenih jednom ranijem stupnju razvitka proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, dokdananji stupanj razvoja (i naroito tempo tog razvoja) stvara bitno drugaije pretpostavke analize,koje teorijski artikulisati moe samo jedna nova, revolucionarna teorijska paradigma, tj. novi sistemnovih kategorija i zakonitosti.

Viak korisnosti

Nova paradigma morala bi, svakako, biti sposobna kako da objasni postojeu stvarnost, tj.najdublje uzroke postojee krize, tako i da ukae na puteve njenog prevazilaenja. Mislim da se tanova paradigma moe razviti ako se poe od sledeih fundamentalnih stavova klasika (kojimaaktuelna ekonomska misao nije posvetila dunu panju, jer je smatrala da se odnose prevashodnona sistem naturalne komunistike privrede) :

U nekom buduem drutvu, u kome bi nestalo klasnih suprotnosti, u kome vie ne bibilo klasa, potronja ne bi vie bila odreivana minimumom vremena za proizvodnju,

nego bi vreme koje bi drutvo posveivalo proizvodnji raznih predemeta biloodreivano stepenom njihove korisnosti.

(K.Marks: Beda filozofije).

Korisni efekti razliitih upotrebnih predmerta uporeenih meusobno i s koliinamarada potrebnim za njihovu izradu, konano e odreivati taj plan.

(F. Engels: Anti-Duhrong).

Ako se, meutim, poe od pretpostavke da se navedeni fundamenti novog drutva mogurealizovati i u uslovima specifinog tipa robne proizvodnje, onda je oigledno:

Da u takvoj robnoj proizvodnji, analogno kategoriji apstraktnog rada (kao meri trokova), morapostojati (kao kategorijalni ekvivalent u sferi potronje) kategorija apstraktne drutvene korisnosti(kao mera kvantitativnog aspekta upotrebne vrednosti).

Da se objektivan apstraktan rad i objektivna apstraktna korisnost (tj. trokovi i korisnost uopte)mogu meusobno kvantitativno (i novano izraene) uporeivati i razlikovati.

Prema tome, u takvom drutvu novac se javlja i u funkciji mere objektivne apstraktne korisnosti.Poto se trokovi i korisnost, opredmeeni u robi, mogu meusobno kvantitativno (novano)razlikovati, to e i trina cena, normalno, zauzimati neki nivo izmeu maksimalno (jednakekorisnosti) i minimalno (jednake trokovima) mogue cene. Razliku izmeu apstraktne korisnosti iapstraktnog rada nazivam viak korisnosti.

Nivo trine cene odreuje kako e viak korisnosti biti podeljen izmeu kupca i prodavca (napotroaki i proizvoaki viak).

Prema novoj paradigmi, dakle, u svakoj robi opredmeuju se tri kvantitativno razliite vrednosnedimenzije (trokovi, trina cena i korisnost), koje se, takoe, mogu razlikovati i na globalnom(nacionalnom i svetskom) planu, pa tako:

Sumu stvarno uloenog rada nazivam proizvod kulture.

Zbir trinih cena drutveni proizvod.

Zbir objektivnih apstraktnih korisnosti proizvod civilizacije, dok razliku izmeu proizvodacivilizacije i proizvoda kulture nazivam drutveni viak korisnosti.

Tradicionalna ekonomska teorija, koja u vrednosti robe vidi, u osnovi, samo jednu kvantitativnoodreenu dimenziju, zasniva se, zapravo, na implicitnoj i eksplicitnoj pretpostavci da su ove trivrednosne dimenzije kvantitativno jednake, pa se tako pojavljuju samo kao granian, specijalansluaj nove teorije, tj. tradicionalna teorija vai samo za sluaj kada je viak korisnosti jednak nuli(bar na globalnom planu). Drugim reima, ekonomska teorija uopte ne poznaje jednu odfundamentalnih ekonomskih zakonitosti savremenog drutva, pa je zato neizbeno da iekonomska politika ignorie zakonitosti postojanja vika korisnosti, to dovodi do niza poremeaja inereivih protivrenosti u realnom privrednom ivotu.

Deflacija i Inflacija

Postojei nain emisije novca u vidu kredita konzistentan je sa pretpostavkom o jednoznaajnoodreenoj vrednosti drutvenog proizvoda, ali je u protivrenosti sa postojanjem vika korisnosti.

Kreditni novac realno reprezentuje samo vrednost kulture, tj. uloeni rad, pa ako se u drutvu stvoriviak korisnosti (naspram koga ne stoji uloeni rad, ve racionalnost potronje), nedostajaemonetarni ekvivalent za njegovu realizaciju, to e u drutvu izazvati deflatorni problem (koji je ustvari najdublji uzronik privredne krize), srazmeran veliini realno stvorenog drutvenog vikakorisnosti. Deflatorni problem izaziva oteanu realizaciju materijalnog drutvenog proizvoda gomilanje zaliha, stagnaciju, neiskorienost kapaciteta i nezaposlenost; a moderma inflacijapredstavlja samo instrument prevladavanja (tj. pokuaj borbe protiv) ovog osnovnog deflatornogproblema.

Inflacija, uz vremensku asinhronizaciju prihoda i rashoda, ini zapravo stihijski, spontano nastalimehanizam izraavanja vika korisnosti; time to omoguuje istovremenu nominalnu ravnoteu(potrebnu da bi se udovoljilo dogmama ekonomske nauke) i realnu neravnoteu drutvenih rauna(realizovanu kroz stopu inflacije i vremensko kanjenje prihoda za rashodima), potrebnu da bi serealizovao bar deo drutvenog vika korisnosti, bez koga nema stvarnog drutvenog napretka.

Navedeni inflatorni i deflatorni problem mogu se prevazii samo legalizacijom emisije monetarnogekvivalenta drutvenog vika korisnosti i inaugurisanjem novog sistema drutvenih rauna, jer jeoigledno da, pravljeni na osnovu teorije koja uopte ne poznaje kategoriju vika korisnosti,sadanji sistemi drutvenih rauna vae samo za sluaj da je viak korisnosti jednak nuli, a iprivredni sistemi su tako organizovani da mogu normalno funkcionisati samo ako nema vikakorisnosti.

Treba naglasiti da je apstraktna korisnost potpuno objektivna kategorija (nema nikakve veze saburoaskom teorijom subjektivne korisnosti) i kao to se veliina apstraktnog rada meri duinomradnog vremena, tako se apstraktna korisnost meri duinom vremena korienja proizvoda(naravno sve u okviru odreenih drutvenih standarda korienja). Ako su apstraktan rad iapstraktna korisnost kvantitativno (novano izraeno) jednaki, to istovremeno znai da su jednaki iciklus reprodukcije (tj. period posle koga se obnavlja proizvodnja) i ciklus rekonzumacije (tj. periodposle koga se nuno obnavlja potronja), pa e biti jednaki i frekvencija ponude i tranje. Ako sezatim povea racionalnost bilo proizvodnje (poveanjem produktivnosti rada smanjuje se veliinaapstraktnog rada sadranog u robi) ili potronje (produenjem vremena korienja uveava sesupstanca apstraktne korisnosti) pojavie se viak korisnosti, frekvencija ponude premaiefrekvenciju tranje i pojavie se problem realizacije ove (prekomerne) proizvodnje koja jematerijalni supstrat drutvenog vika korisnosti.

Ova proizvodnja moe se realizovati samo emisijom monetarnog ekvivalenta drutvenog vikakorisnosti, a to je zapravo emisija gotovog, nekreditnog novca, koji se mora podeliti neposrednimpotroaima, koji imaju realnu potrebu za ovim proizvodima. Time se legitimiu njihove potrebe inovac promovie u funkciju mere apstraktne korisnosti i sredstvo oivotvorenja komunistikogprincipa raspodele prema potrebama. Komunistiki sistem raspodele prema potrebama moe se,dakle, zasnivati na komunistikoj robnoj proizvodnji u kojoj su centralne kategorije apstraktna

korisnost i viak korisnosti.

Drutvena svojina i samoupravljanje konzistentni su upravo sa ovakvim (dosad nepoznatim)modelom robne proizvodnje, dok sa postojeim modelom (u kome centralnu ulogu imaju trinezakonitosti zasnovane na delovanju zakona vrednosti) sve vie dolaze u koliziju, pri emu se kolikoograniava delovanje trinih zakonitosti ovog modela, toliko i derogira sama sutina drutvenesvojine i samoupravljanja.

Prema potrebama

U novom drutvu, zasnovanom na novom tipu robne proizvodnje (u kojem zakone vrednosti i vikavrednosti zamenjuju zakoni apstraktne korisnosti i vika korisnosti), ukupan zbir dohodaka morapoticati iz ukupne sume apstraktnih korisnosti (koja, prema predloenoj terminologiji, ini proizvodcivilizacije) i njega ine kako dohoci stvoreni radom (tj. dohoci iji zbir predstavlja proizvod kulture)tako i dohoci iz drutvenog vika korisnosti, koji su, u stvari, nadgradnja koju nije potrebnofinansirati porezima koji optereuju privredu.

Ukidanjem sume poreza ekvivalentne drutvenom viku korisnosti, ukida se protivrenost izmeuprivrede (baze) i neprivrede (nadgradnje). Deo neproizvodnog stanovnitva (npr. penzioneri, deca,aci i sl.), koji e sa rastom vika korisnosti sve vie rasti, dobija novac (dohodak) iz drutvenogvika korisnosti (sa posebnog rauna centralne banke, a prema odluci parlamenta), a privredaostvaruje ekspanziju prodajui ovima robu i prisvajajui time novac iz drutvenog vika korisnostikao proizvoaki viak koji predstavlja ekstraakumulaciju gotovog novca za samofinansiranjeproirene reprodukcije. Ako se emituje tano potrebna koliina novca, cene ne mogu rasti, ali timese uspostavlja novi model drutvenih rauna, u kome je ukupan zbir dohodaka, za iznos emisijenekreditnog novca, vei od radne vrednosti drutvenog proizvoda. Meutim, da je ova situacijaapsurdna sa stanovita tradicionalne teorije, u stvari osnovna ekonomska zakonitost novogdrutva, dokazuje teorija o postojanju vika korisnosti.

Prema tome, legalizacija dohotka iz drutvenog vika korisnosti, koji se deli prema potrebama,nije samo etiki zahtev komunistikog drutva, ve uslov normalne reprodukcije svake privrede idrutva koji su dostigli takav stepen i tempo razvoja na kojem je nezbena pojava vika korisnosti.

Ako legalizujemo monetarni ekvivalent drutvenog vika korisnosti, snabdeemo privredu i drutvoneophodnom koliinom novca (tj. reiemo kljuni deflatorni problem) i time stvoriti condition sinequa non normalnog funkcionisanja trinog mehanizma. Tada e tek postojea sistemska reenja idrutveno-politika opredeljenja pokazati i dokazati, svoju pravu vrednost, a ekonomska politikasnabdevena jednostavnim ali adekvatnim ekonomsko-politikim (monetarnim) instrumentarijumom,efikasno e, i bez suvinog administriranja, sluiti ostvarivanju eljenih ciljeva, stabilnog i brzograzvoja uz punu zaposlenost.

Teorijska priroda nekreditnog novcaAutor: Stojan Nenadovi ( pisano 31.08.1981. Ekonomska politika)Jugoslovenski put u socijalizam od poetka se odlikovao neprestanim traganjem za novim

oblicima demokratske organizacije privrede i drutva.Radilo se, ipak, prevashodno o politikoj inicijativi na postizanju politikih ciljeva, korienjempolitikih sredstava. U postavljanju ekonomskih temelja ovim politikim aspiracijama nismo uvekbili dovoljno uspeni.esto smo specifine socijalistike ciljeve pokuavali da ostvarimo ekonomsko-politikimsredstvima preuzetim iz dravno-kapitalistike teorije i prakse. Kao da nam je ponestajalo invencijeu traenju novih reenja.Nedostatak autentinih reenja, primerenih samoupravnoj socijalistikoj robnoj privredi, naroito jeevidentan u oblasti novca i kredita. Sumirajui viegodinju raspravu o dosadanjem

funkcionisanju kreditno-monetarnog i bankarskog sistema i predlozima reenja koja pretenduju daunaprede ovaj sistem, lanovi Odbora za kreditno-monetarni sistem Vea republika i pokrajinaSkuptine SFRJ, od kojih ponajvie zavisi zakonodavna inicijativa na tom planu, mogli su samo dakonstatuju kako se, umesto odgovora na neka kljuna pitanja i korenitih izmena, u sutini predlautek odreena tehnika reenja, dok uloga primarne emisije, mada bi morala biti bitno drugaijanego u drugim drutvenim sistemima, jo nije definisana, a instrumentariji koji se koriste potiu odpre nekoliko vekova. Toliko o dijagnozi. A prognoza?

Uviajui da je udrueni rad danas stisnut u Prokrustovu postelju kreditnog novca, mnogi ve,gotovo intuitivno i bez teorijskog obrazloenja, nasluuju da njegovog punog oslobaanja ne moebiti bez inaugurisanja sistema nekreditnog novca.Ne izgleda, meutim, da e put stvaranja nekreditnog novca biti lak.Na alost, razlozi izgledaju pre subjektivne nego objektivne prirode:

Naelno stvaranje novca putem kreditaje postalo toliko imanentno shvatanju novcada se svaka drugaija varijantaa priori uzima nestvarnom.

(dr Sreko Urgin:Putevi nekreditnog stvaranja novcaEkonomska politika br. 1528/1981, str.26).

Naravno, da bi se prevladala duboko ukorenjena shvatanja, potebna je vie nego uverljivaargumentacija. Teorijske osnove nekreditnog novca potrebno je s toga solidno fundirati. Pa i tadabie potrebno dosta vremena da ih akceptira ortodoksna teorija.

Pristalice nekreditnog novca ovo ne bi smelo da obeshrabri. Teorijska priroda kreditnog novcaizgleda jasna. Poto je novac mera vrednosti, a vrednost nastaje proizvodnjom i prodajom robe,izgleda neizbenim da se novac stvara upravo u obliku kredita, jer se na taj nain najsigurnijeobezbeuje njegovo pokrie u ljudskom radu.Kredit znai obavezu vraanja duga, pa, prema tome, i obavezu da se neto proizvede i proda dabi se kredit mogao vratiti. Proizvodnja stvara vrednost, a krediti obavezu da se proizvodi.Pri takvom stanju stvari, nekrerditni novac ne izgleda drugo do obian falsifikat, jer, u istom obliku,nekreditni novac znai emisiju bez pokria u radu (proizvodnji).

Novac i ljudski rad

Poto smo tako kreditni i nekreditni novac definisali kao dve sasvim suprotne varijante stvaranjanovca, analizirajmo, ukratko, koje su realne mogunosti ova dva oblika emisije. Da li su oni zaistatoliko iskljuivi, koliko izgleda na prvi pogled? Tu se, pre svega, postavlja pitanje, s jedne strane,koliko se danas kreditni novac stvarno vraa, te, prema tome, koliko mu je stvarno pokrie uljudskom radu, i, s druge strane, da li se i koliko nekreditnim novcem moe meriti ljudski rad.

Robni novac, kao npr. zlato, ima pokrie u radu ve u momentu samog stvaranja. Zato on ulazi uopticaj kao definitivno sredstvo plaanja (metalni nekreditni novac) i samo se sluajno moe vratitiu polaznu taku. Novac kao kredit, meutim, neizbeno se posle izvesnog vremena, tj. u momentuvraanja kredita vraa na polaznu taku. Postoje dva osnovna kanala emisije kreditnog novca:1. Kredit centralne banke dravi. Ovaj kredit se vraa drutvenim prihodima (porezi, doprinosi isl.).2. Kredit centralne banke poslovnim bankama, koje ga dalje pozajmljuju preduzeima. Ovaj kredit

preduzea vraaju prodajui svoje proizvode.U svakom sluaju, da bi mogli biti vraeni, krediti moraju biti sadrani u robnim cenama (bilo kaoproizvodni troak preduzea ili drutveni prihod koji se dodaje na ovaj troak), dakle, moraju imatipokria u robi, odnosno ljudskom radu kojim se proizvodi roba.

Da bi performanse konkretnog, realnog kreditnog sistema odgovarale teorijski oekivanim (napredopisanim) bitan uslov je nepromenljivost mere vrednosti, tj. stabilnost opteg nivoa cena odnosnovrednosti kreditnog novca.

Kako se, meutim, novac neprestalno obezvreuje, oigledno je da se, zavisno od stope inflacije irokova vraanja kredita, u realnom iznosu, jedan deo realnog kredita uopte ne vraa, mada se unominalnom iznosu vraa itav kredit. Posedovanje odreene koliine novca daje ovekumogunost da kupovinom (tj. otuenjem novca) prisvoji odreenu koliinu u robi opredmeenograda, daje mu, dakle, vlast nad radom drugih, dok ga obaveza vraanja kredita prisiljava daotuuje, prodaje rad koji poseduje i kojim moe raspolagati (bilo vlastiti ivi rad ili onaj opredmeenu sredstvima za proizvodnju i predmetima potronje) prisiljava ga, dakle, da vlastiti rad podreujevladavini novca, tj. obavezi vraanja kredita. Naelno, u sistemu kreditnog novca, prilikom emisije,obezbeena je ravnotea izmeu ova dva procesa. Kreditni dug i stvoreni novac nominalno sujednaki.

Meutim, stvarno, poto se novac odmah efektuira, troi (dok mu je vrednost vea), a kredit vraakasnije (kad je vrednost novcu smanjena), u uslovima inflacije, izazvane snanom kreditnomekspanzijom, realni dug je manji od emitovane realne koliine novca, to znai da se deoemitovanog realnog novca ipak poklanja obveznicima kredita. Dakle, emitovani nominalni kreditiomoguuju da se angauje vea koliina rada od koliine rada koju treba angaovati da bi se vratiliti isti krediti. Ovaj viak angaovanog rada predstavlja rad koji pokree emisija realno nekreditnog(mada nominalno kreditnog) novca.Rezultat je isti kao da je odmah emitovana odreena koliina nekreditnog novca.

U drugom delu napred citiranog lanka (Ekonomska politika,br. 1529/1981,str.25), dr SrekoUrgin tano primeuje da je prilikom otpisivanja kredita faktiki dolo do emisije nekreditnog novca.Isto se desaava i prilikom konverzije kratkoronih kredita u dugorone.

Restrikcija kredita vodi u privrednu krizu

Kao to se vidi, postoji vie naina spontanog i stihijskog stvaranja nekreditnog novca. Akoprivredu ipak neprestano pritiska besparica, to jednostavno moe znaiti da je potrebno jo vienekreditnog novca.U savremenoj kreditno-monetarnoj privredi inflacija kreditnog novca predstavlja spontano nastalimehanizam emisije nekreditnog novca. Nemogunost da se inflacija suzbije restriktivnomkreditnom politikom, bez provociranja teke privredne krize, upuuje na zakljuak da je emisijanekreditnog novca uslov privrednog razvoja i rasta zaposlenosti. Ako je to tano, opravdano jeoekivanje da bi organozovana, teorijski zasnovana, emisija nekreditnog novca moralapredstavljati najbolji lek protiv inflacije kreditnog novca.

Time smo odgovorili na prvi deo postavljenog pitanja. U uslovima inflacije (koja postaje sine quanon uslov odravanja privrednog mehanizma u pokretu), u realnom iznosu, kredit se ne vraa ucelosti, pa mu, prema tome, u momentu emisije, i nije u celosti obezbeeno pokrie u radu. Deonominalnih kredita se stoga, u realnom iznosu, pojavljuje kao poklon, odnosno kao, u sutini,nekreditni novac.

Tako dolazimo do odgovora na drugi deo pitanja. Ako ovako stihijski stvoren nekreditni novacmoe meriti ljudski rad, jasno je da ga, verovatno na bolji nain, moe meriti i svesno iorganozovano emitovan nekreditni novac.

Pretpostavimo zato da je planski emitovana odreena koliina nekreditnog novca. Bez obzirakome e najpre biti dodeljena, ona ovim primarnim porterima dohotka iz emisije nekreditnog novcadaje vlast nad radom, tj. mogunost kupovine roba i usluga.Time ovaj primarni nekreditni novac ulazi u opticaj. Zavisno od brzine njegovog opticaja, on eangaovati veu ili manju koliinu drutvenog rada.

Ukupan proizvod stvoren tim novcem u odreenom periodu, prema poznatoj Marksovoj formuli,bie jednak umnoku te koliine novca i prosenog broja obrta tog novca u tom periodu, iako umomentu stvaranja nije imao pokrie u ljudskom radu (tj. stvoren je pre no to je izvren bilo kakavrad), nekreditni novac je odigrao korisnu drutvenu ulogu angaovao je ljudski rad i doveo dopoveanja proizvodnje. Ako emitovana koliina nekreditnog novca upravo odgovara potrebamaprivrede, ona ne moe inicirati ni inflatorne ni deflatorne impulse.

Pri ovakvom nainu emisije, javie se jedan fenomen koji zahteva dublje teorijsko obrazloenje.Iako ortodoksna teorija smatra da na globalnom (nacionalnom) nivou ukupni dohodak ne prelazinivo ukupnih trokova, u sistemu nekreditnog novca, zbir novanih dohodaka, za iznos primarneemisije nekreditnog novca, premaie zbir novanih trokova. Naime, ukupan zbir novanihdohodaka jednak je zbiru dohodaka od rada (proizvodnje) i dohodaka iz emisije nekreditnognovca. Postavlja se pitanje,odakle zapravo potiu nominalni dohoci koje dobijaju porteri primarneemisije nekreditnog novca, ako je ve oigledno da ne potiu od rada (tj. radne vrednostidrutvenog proizvoda)?

ta je viak korisnosti?

U svom lanku ta su to ekonomske zakonitosti (Ekonomska politika br. 1499/1980, str. 27)postavio sam hipotezu o postojanju kategorije vika korisnosti, i ovaj nekreditni novac trebalo biupravo da predstavlja monetarni ekvivalent tog vika. Naime,u pomenutom lanku, razvijena jejedna nova paradigma prema kojoj se novac posmatra najpre u funkciji legitimisanja i legalizovanjaljudskih potreba, pa se tako, kao kupovno sredstvo, pojavljuje u funkciji mere veliine upotrebnihvrednosti (odnosno objektivnih korisnosti, kao kvantitativnih izraza upotrebnih vrednosti), koje ljudi,zahvaljujui posedovanju novca, mogu prisvojiti.

U racionalnom drutvu, zbir dohodaka, kojima se izraava (meri) ukupna realizovana objektivnakorisnost (nazvana proizvodi civilizacije) treba da je vei od zbira dohodaka koji potiu od uloenograda, odnosno iz radne vrednosti drutvenog proizvoda (nazvane proizvod kulture), za iznosveliine koju sam nazvao;- drutveni viak korisnosti.U nominalnom iznosu, drutveni viak korisnosti, ostvaren u nekom periodu, jednak je iznosuemitovanog primarnog nekreditnog novca (u tom periodu).

Ako je ishodite nekreditnog novca u viku korisnosti, onda je time prejudicirano pitanje gde trebaalocirati primarnu emisiju nekreditnog novca. Pristalice nekreditnog novca (npr. dr Milutin irovi idr Sreko Urgin) zastupaju tezu da to mora biti sektor udruenog rada.Meutim, ako se prihvati teza o postojanju vika korisnosti i emisiji nekreditnog novca kaomonetarnom izrazu tog vika, onda je neizbean zakljuak da se primarna emisija nekreditnognovca mora dodeliti neproizvodnom delu stanovnitva. Troei ovaj nezaraeni dohodak (ijiizvor nije rad nego viak korisnosti, tj. porast ekonomske racionalnosti), primaoci dohotka iz emisijenekreditnog novca snabdevae privredu potrebnom koliinom gotovog, nekreditnog novca, ime ese izbei zaduivanje privrede. S druge strane, poto se jedan deo privrede, na taj nain, finansiradirektno iz emisije nekreditnog novca, ukinue se istovremeno deo poreza i doprinosa koji sudosad sluili za finansiranje ovog sektora neprivrede.

Prema tome, alociranjem emisije nekreditnog novca u sektor krajnjih potroaa (koji su dosad bilina teretu privrede) obezbeuje se kako snabdevanje privrede nekreditnim novcem, tako i njenofiskalno rastereenje. Prostor za akumulaciju i samofinansiranje proirene reprodukcije bi time bioznatno proiren, pa time i ojaana materijalna baza samoupravljanja u udruenom radu. Takoe,stvorili bi se uslovi za bri razvoj drutvenih delatnosti (zdravstvo, prosveta, nauka itd.), koje viene bi bile na teretu privrede.

Privreda i neprivreda (baza i nadrgadnja) ne bi vie bile meusobno suprotstavljene, nego bi se,posredstvom mehanizma emisije nekreditnog novca, meusobno potpomagale u razvoju.

Predloeni mehanizam emitovanja nekreditnog novca prua osnove za voenje jedne krajnje

pojednostavljene, ali i apsolutno efikasne monetarne politike. Ako je emitovana tano potrebnakoliina nekreditnog novca, moemo biti sigurni da nee biti potrebne naknadne intervencije. Usistemu kreditnog novca, naprotiv, naknadne intervencije su neizbene, jer se ovaj sistemneprestano suoava sa besparicom i nelikvidnou, koje prisiljavaju nosioce monetarne politike dastalno poseu za dodatnom emisijom. Deflatorni problem, karakteristian za kreditnu privredu,izazvan je zapravo nestaicom nekreditnog novca, koju, naravno, ne moe premostiti ni beskrajnaekspanzija kreditnog novca. Ipak, ova beskrajna ekspanzija vri svoju bitnu funkciju obezvreujenovac i tako stvara uslove za spontano i stihijsko stvaranje nekreditnog novca.

Emisijom nekreditnog novca ukidaju se mnoge postojee ravnotee u drutvenim raunima(prihodima i rashodima) i umesto njih uspostavljaju zakonite proprcije. Tradicionalnoj teoriji bie upoetku teko da akceptira novi sistem drutvenih rauna. Ali, taj sistem se spontano ve danasuspostavlja. Npr. emisija nekreditnog novca, odnosno dohodak iz drutvenog vika korisnosti zapotrebe neprivredne sfere, preruava se danas u budetski deficit. Dogmatska politika suzbijanjadeficita samo pogorava kako poloaj privrede tako i drutvenih slubi.

Najzad, iako je nominalno u ravnotei, budet realno ne moe biti u ravnotei, ako rashodi (tj.emisija kreditnog novca za raun drave) prethode prihodima (kojima se vraa kredit drave) i akopostoji odreen procenat inflacije. Oigledno je da su realni rashodi (kojima se emituje novac) veiod realnih prihoda (kojima se novac povlai), to znai da faktiki postoji neto emisija nekreditnognovca iako je budet u ravnotei (nominalnoj).Teorija vika korisnosti i nekreditnog novca zahteva da se istini pogleda u oi. Ona trai da seizue kretanja realnih, a ne nominalnih veliina. Takvo istraivanje otkriva da je novi sistem emisijenovca, realno, ve odavno prisutan, dok stari traje samo u prividima, nominalnim veliinama. Paipak se (i ne samo mi) neprestalno zaklinjemo da emo (do nekog hipotetikog roka koji se stalnoprolongira) uspostaviti budetsku ravnoteu. Na sreu, prirodne ekonomske zakonitosti nee namto dozvoliti. Niko danas ne moe uspostaviti stvarnu budetsku ravnoteu, a da potpuno ne ukoisopstveni privredni razvitak. Spontano i stihijski, emisija nekreditnog novca ve je zaivela idokazala svoju vitalnost.

Sledei lanak: Esej o drutvu

Esej o drutvu ili ta sa vikom korisnostiMislim da neu pogreiti ako ovaj ogled o drutvu ponem jednom optom konstatacijom:

savremeno drutvo je u krizi. Pri tome pod drutvom podrazumevam podjednako kakooveanstvo uopte, tj. stanovnike planete kao lanove jednog drutva (tzv. globalnog sela) tako isve manje ljudske zajednice, poev od porodice, preko nacije odnosno drave ili grupe bliepovezanih drava. Pod krizom podrazumevam da postoji, s obzirom na ovekovu tenju zaodranjem egzistencije i sreom, jedno opte nezadovoljstvo postojeim stanjem i nainom na kojise pokuava da izmeni to stanje.

Nema sumnje da je ogroman razvoj prirodnih nauka i moderne tehnologije stvorio neophodneuslove za procvat ljudskog blagostanja i sree ali je oigledno da ti uslovi nisu dovoljni. Tvrdim dataj uslov koji nedostaje proistie iz nepostojanja adekvatne nauke o drutvu. Pokuau u ovomradu da identifikujem taj prauzrok drutvene krize, onosno da pruim fundamentalne teorijskeosnove za novu nauku o drutvu, koja e ukazati na puteve i naine prevazilaenja krize.

Ali moram najpre da definiem neke osnovne pojmove kao usvojenu paradigmu za klasifikacijudrutvenih pojava. Pod drutvom podrazumevam zajednicu ljudi meu kojima se odvijaju odreeneaktivnosti i uspostavljaju odreeni odnosi, koji dovode i do nastajanja odreenih procesa. Sve oveaktivnosti, odnosi i procesi mogu se podeliti na etiri osnovne apstraktne sfere drutvenog ivotauopte:

1. Stvaranje vrednosti ili kulturu.2. Razmenu vrednosti ili ekonomiju.3. Raspodelu vrednosti ili politiku.4. Korienje vrednosti ili civilizaciju.pri emu pod vrednou uopte podrazumevam bilo ta to doprinosi odranju ovekoveegzistencije i njegovom blagostanju. Ove apstraktne sfere drutvenog ivota nalaze svojukonkretizaciju u nekoj konkretnoj sferi drutvenog ivota, kao to je na pr. privreda u proizvodnji,razmeni, raspodeli i potronji materijalnih dobara odnosno vrednosti. Ali, isto ih tako moemoidentifikovati i u bilo kojoj drugoj konkretnoj sferi drutvenog ivota, na pr. u onim sferama kojestvaraju nematerijalne vrednosti.

Moram skrenuti panju da se kroz procese razmene vri preraspodela vrednosti i to bi bio predmetprouavanja tzv. politike ekonomije. Raspodela vrednosti putem (posredstvom) autoritetaodnosno vlasti predstavlja predmet politike u uem smislu (na pr. ekonomske politike). Osimcivilizacije u uem smislu, kako je ve definisana, postoji i pojam civilizacije u irem smislu, podkojom treba podrazumevati ukupnost sve etiri navedene sfere drutvenog ivota. Najoptijanauka o drutvu bila bi nauka o njegovoj civilizaciji u ovako shvaenom irem smislu.

Arnold Tojnbi je istoriju prouavao kroz posmatranje raanja, razvoja i propasti dvadeset i jednecivilizacije. Civilizacija je u usponu dok njene voe uspevaju da na izazove okoline ili samograzvoja, dakle na probleme koji se pred njih postavljaju, daju adekvatne odgovore. U trenutku kadse na odreeno presudno pitanje da pogrean odgovor dolazi do sloma civilizacije i ona kreestranputicom koja je vodi propadanju odnosno samounitenju.

Civilizacija u kojoj mi danas ivimo je tzv. zapadna civilizacija i ona se u obliku novog svetskogporetka namee itavom oveanstvu. Ovu civilizaciju karakterie dosad u istoriji nedostignut nivokulture (stvaranja vrenosti) ali i oigledno neadekvatan nain korienja vrednosti, to se najeeizraava sintagmama potrako drutvo ili tehnoloko varvarstvo. Nama je sueno da podelimosudbinu ove civilizacije, ali moda i dozvoljeno da i sami ponudimo odgovore na njene izazove, tespaavajui ovu civilizaciju i sami budemo spaseni.

Kljuno pitanje na koje duhovne voe zapadne civilizacije, odnosno oveanstva uopte, nisuuspele da dosad daju adekvatan odgovor je pitnje: ta ini supstancu vrednosti koje se razmenjujuna tritu ili raspodeljuju arbitraom dravne vlasti. Ponueni su brojni odgovori ali ni jedan nijesagledao celinu i sutinu problema. Klasini ekonomisti smatrali su da rad sadran u robi inisupstancu njene vrednosti. Marks je, takoe, smatrao da vrednost robe predstavlja apstraktanljudski rad, tj. rad uopte, kao troenje radne snage svojstveno svim proizvoaima, sadran urobi.

Skreem panju da teorije radne vrednosti shvataju rad kao objektivnu kategoriju, objektivni troakproizvodnje. Suprotno tome buroaski ekonomisti, koji trenutno slave pobedu, sloili su se davrednost robe treba definsati kao subjektivnu korisnost koju ona ima za potroae, Ove dve kolemiljenja se, meutim, ne mogu suprotstavljati jer objektivan rad i subjektivna korisnost nisukategorijalni ekvivalenti, naspram objektivnog apstraktnog rada, kao objektivnog trokaproizvodnje, kao kategorijalni ekvivalent u sferi potronje moe postojati samo objektivnaaptrakktna korsnost, kao obnavljanje i unapreenje ovekove radne snage i drugih sposobnosti,objektivno realizovano kroz potronju, a to su buroaski ekonomisti potpuno prevideli. S drugestrane, nasuprot subjektivnoj proceni korisnosti moe da stoji samo subjektivna procena trokova iobe su vane kao psiholoka motivacija za ponaanje potroaa i proizvoaa. No nezavisno odnjihove subjektivne procene, njihovu sudbinu odredie objktivni trokovi i korisnosti. Pretpostavljamda svi ele da su im trokovi to manji, to se ostvaruje kroz poveanje produktivnosti rada, akorisnost to vea, to se realizuje kroz poveanje raconalnosti potronje, i pretpostavljam da sunjihova nastojanja, obektivno, uspena.

S toga pretpostavljam, suprotno tradicionalnim ekonomistima, koji su se trudili da definiu

supstancu vrednosti kao jednodimenzionalnu kategoriju, da su u svakoj robi opredmeene triravnopravne dimenzije: troak, korisnost i trina cena. Postoji, dakle, ukupna objektivnaapstraktna korisnost, koja se deli na potrebnu korisnost, koja je ekvivalent uloenih trokova(apstraktnog rada) i predstavlja onu koliinu korisnosti koju treba apsorbovati iz potronje odnosnonaina korienja vrednosti da bi se nadoknadili trokovi proizvodnje i, ako je racionalnostkorienja vea od one neophodne da bi se realizovala potrebna korisnost viak korisnosti,Trina cena je, po ravilu, vea od troka a manja od ukupne korisnosti i omoguuje da, prilikomrazmene, obe strane budu na dobitku. Ona deli viak korisnosti na proizvoaki (profit) i potroakiviak, Ako je to tako onda meu ovim dimenzijama mora postojati razlika i na globalnom planu:zbir svih trokova nazivam proizvod kulture, zbir svih korisnosti nazivam proizvod civilizcije a zbirsvih trinih cena drutveni proizvod. Drutveni proizvod je ono to se danas jedino vidi jer jeizraen novano u vidu trinih cena a nastao je kako delovanjem zakona politike ekonomije(razmene) tako i ekonomske politike kao dravnog uplitanja u privredne procese.

Interesantno je da je Marks razlikovao upotrebnu vrednost (u sutini korisnost), za koju je smatraoda je kvalitet koji se ne moe meriti, razmensku vrednost po kojoj se razmenjuju upotrebnevrednosti (u sutini trinu cenu) i radnu vrednost (troak) za koju je mislio da je u osnovi prve dve,svodei tako, u kvantitativnom smislu, tri dimenzije na jednu osnovnu dimenziju. S druge strane,najvei buroaski ekonomista Maral smatrao je da postoje cena ponude (odreena trokovima),cena tranje (odreena korisnou) i trina cena, ali da su u stanju ravnotee ponude i tranje, tj.kod postojanja ravnotene trine cene, ove tri cene jednake.

Analogno kvantnoj fizici, smatram da se u procesima stvaranja, razmene, raspodele i korienjavrednosti pojavljuju kvanti vrednosti, kao najmanje novane jedinice, kojima se novano moguizraziti i izraunati veliine proizvoda civilizacije, proizvoda kulture i drutvenog proizvoda.

Sva dosadanja ekonomska teorija pojavljuje se tako kao granian sluaj napred izloene teorije.Ako su troak, korisnost i trina cena jednaki odnosno ako su jednaki proizvod kulture, proizvodcivilizacije i drutveni proizvod vae zakoni tradicionalne ekonomske nauke, ali ako nisu, ovanauka jednostavno nije u stanju da adekvatno objanjava ekonomske pojave pa time ni dasugerie odgovarajuu ekonomsku politiku.

Kako je dolo do ovako grubog i opasnog previda ekonomske nauke. Mislim da je svemu kriva tzv.ravnotena ekonomska analiza, to se da naslutiti ve iz navedenog Maralovog primeraravnotene trine cene. Tradicionalni ekonomisti su ravnotenu analizu smatrali kljunom zarazumevanje ekonomskih problema i postavljali je u sredite svojih razmatranja. umpeter je na pr.mislio da ono to nije ravnotea je haos koji izmie analitikoj kontroli.

Do ovakvog zakljuka moe doi samo onaj ko ne poznaje dostignua savremene termodinamikeodnosno ko ne poznaje zakone entropije.

Entropiju je, kao neku misterioznu veliinu, jo sredinom XIX veka, otkrio Klauzijus, prouavajuitoplotne maine. Otada se ovaj pojam proirio u gotovo sve nauke pa i savremenu informatiku ikibernetiku, Klauzijus je primetio da se nekom cilindru sa klipom, ispunjenim gasom, odnosnomolekulima i atomima, moe dodavati toplota a da temperatura ostane nepromenjena. Neto seipak moralo promeniti i tu promenu Klauzijus je nazvao entropijom, Utvreno je zatim da je ustvarientropija veliina koja meri poveanje haotinosti kretanja molekula i atoma u posmatranomcilindru. Zapanjujue je, meutim, bilo otkrie da u zatvorenom sistemu entropija moe samo daraste i to do svog maksimuma, kada je ovo kretanje molekula i atoma maksimalno haotino. Aliovaj maksimum entropije dovodi globalni sistem u stanje opte ravnotee, kada su temperatura ipritisak u svakoj taki jednaki i tada je zbog nepostojanja razlike potencijala svaki rad nemogu, jerje nemogu protok energije, na pr. sa vie na niu temperaturu. Termodinamika je utvrdila da seunutranja energija sistema sastoji iz slobodne energije, iz koje se moe dobiti rad, i entropijomvezane energije, koja se vie ne moe iskoristiti za dobijanje rada. Kasnije je entropija definisanakao verovatnoa stanja pa je konstatovano da je haos verovatniji od reda i da zato entropija raste.

Pokuavajui da objedinim sve pojmove entropije iz raznih oblasti nauke, jer postavilo se pitanjeda li je to u sutini ista pojava, ja sam utvrdio da bi se opti pojam entropije mogao definisati kaologaritam iz reciprone vrednosti stepena povezanosti meu pojavama; ukoliko su pojave viepovezane (tj. organizovane) entropija je manja, ako su nepovezane entropija odnosno haos raste.Postoji opta formula: organizacija + haos (entropija) = kapacitet sistema koji je odreen veliinomraznovrsnosti elemenata sistema.

U svakom sluaju bitno je da je onaj sistem koji je u svim naukama ocenjen kao najgori od svih, tj.ravnoteni sistem sa maksimalnom entropijom, od strane ekonomske nauke prihvaen kao idealansistem kome treba na svaki nain teiti. Nije sluajno ravnotena analiza izvedena na modelu tzv.potpune odnosno atomistike konkurencije liberalnog kapitalizma, gde motvo preduzea, kaoatomi u Klauzijusovom cilindru, dovode do stanja ravnotee i ravnotene cene, kada su svedimenzije vrednosti kvantitativno jednake. Ali stanje ravnotee, slino pat poziciji u ahu, dovodi doprestanka kretanja i smrti sistema.

Iz izloenog slledi da umesto ravnotee u drutvenim raunima treba da postoje neravnotee, alikoje ne znae haos, nego su posledica smanjenja entropije i poveanja rganizacije i oznaavajuodreene proporcije, pre svega odnos trokova i korisnosti.

Novac, odnosno dohodak, ne potie iz trokova (proizvoda kulture), niti drutvenog proizvoda,nego iz proizvoda civilizacije i troi se u iznosu potrebne korisnosti na kupovinu materijalnih dobaraiz proizoda kulture a delimino predstavlja nematerijalne vrednosti iji je ekvivalent drutveni(globalni) viak korisnosti. Posle obavljene razmene drutveni proizvod (trine cene) moe bitivei od proizvoda kulture (trokova), ostavljajui tako proizvoaima isti profit za razvoj, a nii odproizvoda civilizacije, ostavljajui potroaima potroaki viak za kupovinu nematerijalnihvrednosti.

Ako se novac emituje u obliku kredita, kao to se danas ini, onda bi sistem idealno funkcionisaosamo kada bi postojala ravnotea drutvenih rauna. Kredit centralne banke poslovnim bankama,koje ovaj dele preduzeima, preduzea bi vraala u celosti i on bi merio veliinu tzv. drutvenebaze, dok bi kredit centralne banke dravi, iz koga ona alimentira neprivredu, tj. tzv. nadgradnju,bio u potpunosti vraen iz poreza i doprinosa. Ali, u takvom sistemu drutveni viak korisnosti jejednak nuli.

Prema izloenoj teoriji, ako postoji drutveni (globlni) viak korisnosti jedan deo dohotka trba dase, kao ekvivalent vika korisnosti, u vidu nekreditnog novca, kao poklon koji ne treba nadoknaditiporezima i doprinosima, direktno podeli po principu prema potrebama primaocima dohotka iznadgradnje odnosno onima koji iz tog dohotka mogu izvui najvie korisnosti. Tako se deodosadanjih poreza pojavljuje kao zabluda ekonomske nauke i nepotrebno ini da potroaiplaaju vie a proizvoai dobijaju manje nego to je to ustvari potrebno. Deo poreza morao bi,ipak, postojati u svakom sistemu, u kojem postoji i dravna organizacija i politika i taj deopredstavlja trokove egzistencije drutvenog sistema.

Poveanje ekonomske racionalnosti u sferi proizvodnje, tj. poveanje produktivnosti rada smanjujevreme proizvodnje i ciklus reprodukcije, tj. vreme za koje se proizvodnja moe obnoviti, to dovodido poveanja ponude, s druge strane poveanje ekonomske racionalnosti u sferi potronje dovodido poveanja duine vremena korienja proizvoda, produuje ciklus rekonzumacije, tj. vreme zakoje je potrebno obnoviti potronju, to dovodi do smanjenja tranje. Ponuda premauje tranju,to se naziva kriza hiperprodukcje (kao 1929. godine) ili nedovoljne potronje, i to stvara deflatorniproblem u drutvu, koji se uoava kroz usporenje brzine opticaja novca, to je fenomen koji jeuoio Milton Fridman u svim sistemima koje je prouvao, ali nije znao da da objanjenje za ovupojavu.

Veliina deflacije je u stvari mera vika korisnosti i ona se moe neutralisati samo odgovarajuomemisijom nekreditnog novca kao dara koji pada s neba. Poto danas svesne emisije novca iz

vika korisnosti nema to se on stihijski izraava (odnosno deflacija kompenzuje) kroz inflaciju,vremensku nesinhronizaciju prihoda i rashoda i budetski deficit. Nominalno postie se ravnoteadrutvenih rauna i tako udovoljava dogmama ekonomske nauke, dok realno postoji neravnoteadrutvenih rauna, ali zamagljena kroz navedene stihijske procese, da bi se realizovao bar deovika korisnosti. Inae, viak korisnosti se unitava, odnosno pokuava se nepotrebno stvoritipodudarnost ciklusa reprodukcije i rekonzumacije, odnosno frekvencije ponude i tranje, tako tose svesno pravi roba loijeg kvaliteta, reklamom navodi kupac na suvinu, neracionalnu potronjui sl. (zbog ega naziv potroako drutvo) a naroito kroz trokove naoruanja. Na kraju deoproizvoda ipak ostaje neprodat i propada.

U stvarnosti sistem sa legalizovanim vikom korisnosti funkcionisao bi tako, na zadovoljstvo svih,to bi oni koji dobijaju dohotke od rada (tj. iz proizvoda kulture) samo deo tih dohodaka troili narealizaciju proizvoda kulture (a deo na nematerijalne vrednosti), omoguujui tako da viakproizvodnje, dohotkom iz drutvenog vika korisnosti, kupe neproizvoai. Veliina drutvenogvika korisnosti predstavljala bi kvantitativan izraz dostignutog nivoa civilizacije.

Poto pored nacionalnih postoji i svetski proizvod civilizacije i svetski viak korisnosti, jasno je danovi svetski poredak ne mogu uspostaviti tenkovi NATO pakta, niti ameriki predsednik, negosamo oni strunjaci Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, koji, prethodno upoznatisa teorijskim dostignuima skiciranim u ovom eseju, budu u stanju da pravilno odmere potrebnuemisiju svetskog nekreditnog novca za svaku dravu, i tako stvore osnovni preduslov za procvatsvetske trgovine, koja e alocirati svetsku proizvodnju prema minimumu trokova a potronjuprema maksimumu korisnosti, omoguujui tako optimalan razvoj svih, bez inflacije i deflacije i uzpunu zaposlenost.

Da zakljuimo: jednu stranu drutvenih rauna ini proizvod civilizacije kao ukupna korisnostodnosno ukupni novani dohodak drutva, drugu stranu ini proizvod kulture kao zbir trokova.

Drutveni viak korisnosti ini odreeni procenat proizvoda civilizacije i on stoji u odreenomodnosu prema proizvodu kulture. Moemo zamisliti neku buduu civilizaciju u kojoj e proizvodkulture, kao njena materijalna baza, initi, novano izraeno, svega nekoliko procenata odukupnog proizvoda civilizacije. Ali takva civilizacija ne moe nastati na osnovu sadanjih drutvenihrauna, po kojima je viak korisnosti jednak nuli a trokovi nadgradnje u svemu jednaki porezima idoprinosima dodatim na bazu, da bi dve strane drutvenih rauna bile po svaku cenu jednake.

Sadnja ekonomska teorija i na njoj zasnovana politika, koje polaze od nepostojanja vikakorisnosti i, shodno tome, ravnotee drutvenih rauna, ne samo da predstavljaju glavnu preprekudaljem razvoju civilizacije, jer podstiu neracionalnosti u korienju vrednosti, nego time dovode upitanje i sam opstanak civilizacije. Ako ne rei ovu protivrenost izmeu nadgradnje i baze, ukupnei potrebne korisnosti, odnosno vika korisnosti i proizvoda kulture, zapadna civilizacija doiveeslom.Oigledno je da tek sa legalizovanjem dohotka iz vika korisnosti (tj. nekreditnog novca) stvaramoinstitucionalne pretpostavke za realizovanje mogueg vika korisnosti i tek time omoguujemomaksimalno racionalno korienje vrednosti, odnosno dalji razvoj i rast civilizacije u kojoj ivimo.

P.S. Rad je slan na konkurs dnevnog lista BORBA za Esej o drutvu, za godine 1997. i 1998., a5.12.1998.godine, predat je ruskoj ambasadi u Beogradu (savetnik Jurij Naido).

Sledei lanak: Viak korisnosti i nekredeitni novac

Viak korisnosti i nekreditni novac

Od nastanka ekonomske misli postoje dva oprena pristupa najvanijem ekonomskomproblemu problemu vrednosti robe.

Prema vladajuem, naunom miljenju: u razmeni se razmenjuju ekvivalenti, tj. razmenjuju se robejednake vrednosti.

Prema alternativnom, zdravorazumskom miljenju: u razmeni svi dobijaju daje se manje, da bi sedobilo vie.

Milton Fridman, najvei monetarista XX veka, za ovo miljenje kae: Osnovna greka u svim timrezonovanjima je nesposobnost da se prepozna da j e ono to se naziva profit ili viak prihoda nadrashodima takoe troak.

Fridmanova tvrdnja poiva na pretpostavci da su troak i korisnost, opredmeeni u robi, novaniekvivalenti.

Na toj pretpostavci poiva danas vladajua monetarna teorija i politika kreditnog novca.Emitovanjem novca u obliku kredita, ex ante je osigurana novana ekvivalentnost trokova ikorisnosti.

Realna ravnotea, odnosno ekvivalentnost trokova i korisnosti, moe postojati samo ustacionarnom drutvu u kome se ne menja dostignuti nivo ekonomske racionalnosti. Ako se nivoracionalnosti u drutvu ne menja, nivo proizvodnje, potronje i razmene ostaje uvek isti, pa se nemenja ni postojea koliina novca u drutvu, odnosno, nije potrebna dodatna koliina novca (dM =0). Svaki rashod, troak za jednoga, istovremeno je prihod, dobit za drugoga, pa su rashod iprihod, odnosno troak i dobit, uvek, po definiciji, jednaki, te vai Fridmanova tvrdnja.

Promena nivoa ekonomske racionalnosti podrazumeva promenu odnosa trokova i korisnosti.

Porast ekonomske racionalnosti u sferi proizvodnje znai porast proizvodnje uz nepromenjenetrokove, ili istu proizvodnju uz manje trokove. Porast ekonomske racionalnosti u sferi potronjeznai porast korisnosti iz iste koliine proizvoda, ili istu korisnost iz manje koliine proizvoda.

Porast produktivnosti rada, odnosno racionalnosti proizvodnje, izraava se u poveanjuproizvodnje, odnosno ponude a porast racionalnosti potronje u smanjenju tranje (jer se istakoliina proizvoda koristi due vreme, odnosno ista koliina korisnosti, koja podrazumeva istuduinu vremena korienja, dobija iz manje koliine proizvoda).

Viak ponude nad tranjom predstavlja materijalni supstrat vika ukupne sume korisnosti, koja semoe apsorbovati iz date proizvodnje, iznad ukupne sume trokova, koji su uloeni u datuproizvodnju.

Materijalni supstrat razlike izmeu zbira korisnosti i zbira trokova, tj. viak ponude nad tranjom,moe biti realizovan samo uz pomo dodatne emisije novca i to nekreditnog novca, tj. novca kojine potie iz trokova nego iz porasta ekonomske racionalnosti.

Ukupan zbir korisnosti sastoji se iz potrebne korisnosti (koja predstavlja ekvivalent trokovimauloenim u proizvode iz kojih e se apsorbovati ta korisnost) i vika korisnosti.

Viak korisnosti, odnosno, razlika izmeu zbira korisnosti, koja se ostvaruje iz drutvenogproizvoda, i zbira trokova, uloenih u taj drutveni prpizvod, moe se realizovati samo

posredstvom dohodaka, koji potiu iz vika korisnosti, odnosno iz emisije nekreditnog novca(dodatna koliina novca = dM).

Ukupna koliina novca u drutvu (M) sastoji se iz koliine novca u opticaju (M1) i koliine novcaizvan opticaja (M2).

Koliina novca u opticaju (M1) data je jednainom:

P = nivo cena = const.

Q = koliina proizvedenih dobara

V = brzina opticaja novca

Koliina novca izvan opticaja (M2) sastoji se iz koliine novca koja se nalazi kod proizvoa ipotie od uteda do kojih je dolo smanjenjem trokova, odnosno smanjenjem kupovine sredstavaza proizvodnju i radne snage (akumulacija = A), i koliine novca koja se nalazi kod potroaa ipotie od uteda do kojih nije dolo odricanjem od potronje, nego porastom racionalnostipotronje i, na toj osnovi, smanjenjem kupovine predmeta potronje (tednja = S).

Ukupna koliina novca u drutvu (M) jednaka je:

Ako je koliina novca u drutvu (M) funkcija parametara stanja ekonomskog sistema Q, V, A i S,kao argumenata, i konstante P, onda je prirataj novca u drutvu (dM) dat jednainom:

Vrednost drutvenog proizvoda (DP) data je jednainom stanja ekonomskog sistema:

M1V = PQ ; gde M1V predstavlja tranju, a PQ ponudu.

U stacionarnom drutvu, u kome se ne menja dostignuti nivo racionalnosti, vrednosti u jednaini suuvek iste, odnosno vrednost drutvenog proizvoda jednaka je: DP = PQ.

Ako se promeni nivo ekonomske racionalnosti u drutvu, to e se manifestovati u promenivrednosti parametara stanja ekonomskog sistema, promeni koliine novca u drutvu i promenivrednosti drutvenog proizvoda.

Porast ekonomske racionalnosti odvija se kroz porast racionalnosti proizvodnje i porastracionalnosti potronje.

Porast racionalnosti proizvodnje ostvaruje se ili kao poveanje proizvodnje uz nepromenjenetrokove, to se izraava kroz porast koliine proizvoda (prirataj dQ), ili kroz odranje istog nivoaproizvodnje uz smanjene trokove, to se izraava kroz poveanje koliine novca izvan opticajakoju dre proizvoai, koji su smanjili trokove, odnosno kupovine sredstava za proizvodnju i radnesnage, i tako ostvarili utede (prirataj akumulacije dA).

Porast racionalnosti potronje ostvaruje se ili uz poveanje korisnosti, odnosno produenjevremena korienja, postojeih proizvoda, to se izraava u smanjenju tranje, odnosno krozusporenje brzine opticaja novca (prirataj -dV), ili uz ostvarenje iste koliine korisnosti iz manjekoliine proizvoda, to se izraava kroz porast uteda potroaa, odnosno porast koliine novca

izvan opticaja, koju dre potroai, koji su, na osnovu poveanja racionalnosti potronje, smanjilitranju, odnosno kupovine predmeta potronje (prirataj tednje dS).

Poto porast ekonomske racionalnosti dovodi do toga da ponuda premauje tranju, jednakostponude i tranje se ponovo uspostavlja, odnosno odrava, uz pomo dodatne emisije nekreditnognovca (dM), koja predstavlja novani ekvivalent porasta ekonomske racionalnosti, odnosnonovani dohodak iz vika korisnosti, koji se dodeljuje (poklanja) organizatorima proizvodnje,odnosno proizvoaima, koji imaju potrebu za vikom neprodatih sredstava za proizvodnju iangaovanjem dodatne (nezaposlene) radne snage, i potroaima, koji imaju potrebu za vikomneprodatih sredstava za potronju, i tako obezbeuje realizacija novog druzvenog proizvoda(NDP), uveanog za PdQ:

NDP = PQ + PdQ

Poveanje koline novca u opticaju, neophodno da se nadoknadi povlaenje novca iz opticaja odstrane proizvoaa, odnosno poveanje uteda proizilo iz smanjenja trokova (porast akumulacije= dA), i poveanje koliine novca u opticaju, neophodno da se realizuje poveana proizvodnje

, zajedno predstavljaju proizvoaki viak, odnosno, viak korisnosti koji stvarajuproizvoai, kao meru poveanja racionalnosti proizvodnje.

Poveanje koliine novca u opticaju, neophodno da se nadoknadi povlaenje novca iz opticaja odstrane potroaa, odnosno, poveanje uteda potroaa proizilo iz smanjenja koliine proizvodaneophodnih za odravanje dostignutog nivoa korisnosti (porast tednje = dS), i poveanje koliine

novca u opticaju neophodno da se kompenzuje usporenje brzine opticaja novca zajedno predstavljaju potroaki viak, odnosno, viak korisnosti koji stvaraju potroai, kao merupoveanja racionalnosti potronje.

U vrednosti novog drutvenog proizvoda, novani dohodak iz proizvoakog vika zavrava kaoprofit proizvoaa (pf), a novani dohodak iz potroakog vika nadoknauje trokove, kupovinomproizvoda koji se ne mogu prodati, jer se dohodak, zaraen iz trokova, delom povlai u tednju, adelom troi ili sporije ili na plaanja koja se ne uraunavaju u vrednost drutvenog proizvoda(ime se usporava tempo realizacije oznaen kao brzina opticaja novca drutvenog proizvoda).

potroaki viak=

Zbir novanih trokova (ZNT) proizvoaa jednak je vrednosti novog drutvenog proizvodaumanjenoj za iznos ostvarenih profita:

Zbir novanih dohodaka u drutvu, koji su mera ostvarene tekue ukupne korisnosti drutva,jednak je zbiru dohodaka koji su zaraeni iz zbira trokova proizvoaa i koji su dobijeni izdrutvenog vika korisnosti.

Poto je deo dohotka iz drutvenog vika korisnosti, u vrednosti drutvenog proizvoakog vika,zavrio kao profit u vrednosti novog drutvenog proizvoda, ostaje da je zbir novanih dohodaka(ZND) drutva jednak zbiru vrednosti novog drutvenog proizvoda i drutvenog potroakog vika:

Sa porastom ekonomske racionalnosti, stvaranjem vika korisnosti i emisijom nekreditnog novca,uspostavlja se globalna nejednakost trokova i korisnosti, odnosno novanih rashoda i prihoda.

Ako se zaustavi porast ekonomske racionalnosti, isezava viak korisnosti, prestaje emisijanekreditnog novca i prestaje mogunost kvantitativnog nepodudaranja rashoda i prihoda, odnosnooni ponovo postaju ekvivalentni. Svojim individualnim naporima, pojedinani privredni subjektidoprinose porastu ekonomske racionalnosti i stvaranju vika korisnosti. S druge strane, pravilnoodmerenom emisijom nekreditnog novca, drava stvara neophodne uslove da se viak korisnostirealizuje, kao nagrada, za one koji ga stvaraju, i zadovoljenje potreba, onih koji ga koriste.

Porast ekonomske racionalnosti koji ukljuuje smanjenje trokova proizvoaa ( = real dA) ismanjenje trokova potronje ( = real dS) realizuje se uvanjem uteenog novca na posebnimraunima akumulacije (dA) i tednje (dS), ili, ulaganjem uteenog novca, kao proizvoakogkredita iz akumulacije (dAC) i potroakog kredita iz tednje (dSC), u poveanje proizvodnje ipotronje, ako to donosi kamatu, odnosno, vei iznos nekreditnog novca od iznosa koji bi bioemitovan da nema kredita.

Ako se kredit daje samo iz uteenog nekreditnog novca, nema ni kreditnog novca, ni kreditno monetarne politike.

Poto porast proizvodnje (PdQ) i porast zaliha neprodatih proizvoda zbog usporenja brzineopticaja novca (PdR=-M1dV zajedno predstavljaju vrednost proizvoda koji se ne mogu prodati(neprodato = PdQ + PdR) bez dodatne koliine nekreditnog novca u opticaju (dM1), dok novabrzina opticaja novca (V+dV) predstavlja kolinik izmeu prodate robe (prodato=PQ-PdR) i koliinenovca u opticaju (M1)

prirataj potrebne koliine nekreditnog novca u opticaju jednak je:

Ako se dnevno evidentiraju sve prodate (prodato=prn ) i neprodate koliine materijalnih dobara(neprodato=npn), dnevni prirataj nekreditnog novca u opticaju n tog dana je:

Ako pretpostavimo da je, dugorono i globalno posmatrano, k=const. , kontinuirano (dnevno)dolivanje nekreditnog novca u opticaj tee prema diferencijalnoj jednaini organskog rasta:

: nekreditni novac u opticaju (M1B), tokom vremena (t ) u kojem se odvija progresoveanstva (po stopi k) , raste kao poetni kapital (M1A) koji se neprekidno ukamauje, a porastnekreditnog novca u opticaju n- tog dana i u vremenu t (t=1=jedna godina)

Raspodela dohotka iz vika korisnosti sledi neposredno iz emisije nekreditnog novca tako todrava ex post otkupljuje od proizvoaa viak neprodatih proizvoda, ili, ako je k poznato ikonstantno, ex ante deli nekreditni novac ptroaima, po unapred utvrenom kljuu (penzije, deijidodaci i sl.), koliko doputa iznos ostvarenog vika.

Ponuda predstavlja novi drutveni proizvod (PQ+PdQ), a tranja je proizvod nove brzine opticajanovca (V+dV) i nepromenjene koliine novca u opticaju (M1).

..

Ako doe do pada ekonomske racionalnosti (smanjenja proizvodnje ili poveanja brzine opticajanovca), ponuda postaje manja od tranje, potrebna koliina nekreditnog novca u opticaju sesmanjuje,dM1=-kM1 , pa se nekreditni novac mora povlaiti iz opticaja, porezima koji se ne troe(kao budetski suficit).

Emitovanje ili povlaenje potrebne koliine nekreditnog novca, prema kretanju ekonomskeracionalnosti, uslov je stabilnosti trita i opteg nivoa cena. Ako cene nekih proizvoda ipak rastu,a drugih padaju, a neki se proizvodi ak ne mogu prodati, samo je znak u kom smeru treba menjatistrukturu proizvodnje.

Stvaranje vika korisnosti omogueno je stalnim porastom racionalnosti proizvodnje i potronje anjegova realizacija razvojem nacionalne i svetske trgovine (koja vri alokaciju trokova premaminimumu trokova i distribuciju korisnosti prema maksimumu korisnosti) i emisijom nacionalnog isvetskog nekreditnog novca.

Problem svetskih dugova moe i mora biti reen. Svetske dugove treba otpisati u iznosu kojiodgovara svetskom viku korisnosti. Siromane, prezaduene zemlje imaju pravo na udeo u emisijisvetskog nekreditnog novca iz svetskog vika korisnosti. Ovaj novac emitovae svetska emisionaustanova, po odluci skuptine zemalja lanica, u skladu sa naunim saznanjima.

Emisijom nacionalnog nekreditnog novca, ukidaju se porezi iz kojih je dosad alimentirana potronjabuduih korisnika nekreditnog novca (penzioneri, deiji dodaci, socijalna davanja i sl.). Time seuspostavlja neravnotea drutvenih rauna, kojom se izraava pojava vika korisnosti (zbirtrokova proizvodnje, za iznos vika korisnosti, manji je od zbira novanih dohodaka).

Poto bez vika korisnosti, odnosno emisije nekreditnog novca, nije mogu napredak, a kakoekonomska teorija, i na njoj zasnovani institucionalni okvir i ekonomska (monetarna) politika nedozvoljavaju da se on legalno izrazi, viak korisnosti (odnosno nekreditni novac) se spontano istihijski izraava u razliitim oblicima. Saglasno ekonomskoj teoriji ostvaruje se nominalnaravnotea u drutvenim raunima, uz istovremenu realnu neravnoteu, potrebnu da se realizujebar deo vika korisnosti. To se ostvaruje na sledee naine:

* postoji beskrajna ekspanzija kreditnog novca, po znatno vioj stopi od realnog rasta proizvodnje,to izaziva inflaciju;* dugovi se oprataju (otpisuju), odnosno ne vraaju;* uzima se novi dug da bi se vratio stari;* zbog inflacije dug se obezvreuje, odnosno, realno, ne vraa u celosti;* kratkoroni dug se pretvara u dugoroni;* kod dugoronog duga, kamatna stopa je realno negativna, tj. realno se emituje nekreditni novac;* vodi se politika budetskog deficita (kroz koji se realizuje viak korisnosti);* uz stalnu inflaciju i vremensko kanjenje prihoda iza rashoda, postoji realan deficit budeta i kodnominalne budetske ravnotee;* vodi se politika javnog duga, kod koje se viak korisnosti preruava u javni dug;* beskrajna ekspanzija javnog duga, pri emu se stari dug vraa emisijom novog, ili obezvreujekroz inflaciju, itd.

Svi ovi stihijski i haotini procesi dovode do toga da se ne realizuje stvarno mogui viak korisnosti,ime se blagostanje i progres oveanstva ograniavaju na nivo manji od realno mogueg.Naoruavanjem, ratovima i ekonomskim krizama unitava se stvoreni viak korisnosti da bi seudovoljilo dogmama ekonomske nauke i produila vlast grupama, koje, stvaranjem kreditnognovca i putem kredita, upravljaju itavim svetom.

Sazrelo je vreme i stvoreni su uslovi da se obelodani ova istina, izvri rekonstrukcija ekonomske imonetarne teorije i politike, i inaugurie novi svetski poredak zasnovan na emisiji, nacionalnog isvetskog, nekreditnog novca, koji moe da obezbedi stabilan i brz razvoj, uz punu zaposlenost isocijalnu pravdu, sveta u celini i svih njegovih delova.

..

DODATAK:

MATEMATIKA INTERPRETACIJA TEORIJE NOVCA

JEDNAINA STANJA EKONOMSKOG SISTEMA

PQ = MV

P = nivo cena = const. ; Q = koliina proizvoda ;

M = koliina novca u opticaju ; V = brzina opticaja novca ;PQ = p1q1+p2q2+p3q3+.+pnqn

MV = m1v1+m2v2+m3v3+.+mnvn

p = cena pojedinog proizvoda ;

q = koliina pojedinog proizvoda ;

m = vrednost pojedine novanice u opticaju ;

v = brzina opticaja pojedine novanice ;

Sledei lanak: Misterija novca

Viak korisnosti i nekreditni novac

Od nastanka ekonomske misli postoje dva oprena pristupa najvanijem ekonomskomproblemu problemu vrednosti robe.

Prema vladajuem, naunom miljenju: u razmeni se razmenjuju ekvivalenti, tj. razmenjuju se robejednake vrednosti.

Prema alternativnom, zdravorazumskom miljenju: u razmeni svi dobijaju daje se manje, da bi sedobilo vie.

Milton Fridman, najvei monetarista XX veka, za ovo miljenje kae: Osnovna greka u svim timrezonovanjima je nesposobnost da se prepozna da j e ono to se naziva profit ili viak prihoda nadrashodima takoe troak.

Fridmanova tvrdnja poiva na pretpostavci da su troak i korisnost, opredmeeni u robi, novaniekvivalenti.

Na toj pretpostavci poiva danas vladajua monetarna teorija i politika kreditnog novca.Emitovanjem novca u obliku kredita, ex ante je osigurana novana ekvivalentnost trokova ikorisnosti.

Realna ravnotea, odnosno ekvivalentnost trokova i korisnosti, moe postojati samo ustacionarnom drutvu u kome se ne menja dostignuti nivo ekonomske racionalnosti. Ako se nivoracionalnosti u drutvu ne menja, nivo proizvodnje, potronje i razmene ostaje uvek isti, pa se nemenja ni postojea koliina novca u drutvu, odnosno, nije potrebna dodatna koliina novca (dM =0). Svaki rashod, troak za jednoga, istovremeno je prihod, dobit za drugoga, pa su rashod iprihod, odnosno troak i dobit, uvek, po definiciji, jednaki, te vai Fridmanova tvrdnja.

Promena nivoa ekonomske racionalnosti podrazumeva promenu odnosa trokova i korisnosti.

Porast ekonomske racionalnosti u sferi proizvodnje znai porast proizvodnje uz nepromenjenetrokove, ili istu proizvodnju uz manje trokove. Porast ekonomske racionalnosti u sferi potronjeznai porast korisnosti iz iste koliine proizvoda, ili istu korisnost iz manje koliine proizvoda.

Porast produktivnosti rada, odnosno racionalnosti proizvodnje, izraava se u poveanjuproizvodnje, odnosno ponude a porast racionalnosti potronje u smanjenju tranje (jer se istakoliina proizvoda koristi due vreme, odnosno ista koliina korisnosti, koja podrazumeva istuduinu vremena korienja, dobija iz manje koliine proizvoda).

Viak ponude nad tranjom predstavlja materijalni supstrat vika ukupne sume korisnosti, koja semoe apsorbovati iz date proizvodnje, iznad ukupne sume trokova, koji su uloeni u datu

proizvodnju.

Materijalni supstrat razlike izmeu zbira korisnosti i zbira trokova, tj. viak ponude nad tranjom,moe biti realizovan samo uz pomo dodatne emisije novca i to nekreditnog novca, tj. novca kojine potie iz trokova nego iz porasta ekonomske racionalnosti.

Ukupan zbir korisnosti sastoji se iz potrebne korisnosti (koja predstavlja ekvivalent trokovimauloenim u proizvode iz kojih e se apsorbovati ta korisnost) i vika korisnosti.

Viak korisnosti, odnosno, razlika izmeu zbira korisnosti, koja se ostvaruje iz drutvenogproizvoda, i zbira trokova, uloenih u taj drutveni prpizvod, moe se realizovati samoposredstvom dohodaka, koji potiu iz vika korisnosti, odnosno iz emisije nekreditnog novca(dodatna koliina novca = dM).

Ukupna koliina novca u drutvu (M) sastoji se iz koliine novca u opticaju (M1) i koliine novcaizvan opticaja (M2).

Koliina novca u opticaju (M1) data je jednainom:

P = nivo cena = const.

Q = koliina proizvedenih dobara

V = brzina opticaja novca

Koliina novca izvan opticaja (M2) sastoji se iz koliine novca koja se nalazi kod proizvoa ipotie od uteda do kojih je dolo smanjenjem trokova, odnosno smanjenjem kupovine sredstavaza proizvodnju i radne snage (akumulacija = A), i koliine novca koja se nalazi kod potroaa ipotie od uteda do kojih nije dolo odricanjem od potronje, nego porastom racionalnostipotronje i, na toj osnovi, smanjenjem kupovine predmeta potronje (tednja = S).

Ukupna koliina novca u drutvu (M) jednaka je:

Ako je koliina novca u drutvu (M) funkcija parametara stanja ekonomskog sistema Q, V, A i S,kao argumenata, i konstante P, onda je prirataj novca u drutvu (dM) dat jednainom:

Vrednost drutvenog proizvoda (DP) data je jednainom stanja ekonomskog sistema:

M1V = PQ ; gde M1V predstavlja tranju, a PQ ponudu.

U stacionarnom drutvu, u kome se ne menja dostignuti nivo racionalnosti, vrednosti u jednaini suuvek iste, odnosno vrednost drutvenog proizvoda jednaka je: DP = PQ.

Ako se promeni nivo ekonomske racionalnosti u drutvu, to e se manifestovati u promenivrednosti parametara stanja ekonomskog sistema, promeni koliine novca u drutvu i promenivrednosti drutvenog proizvoda.

Porast ekonomske racionalnosti odvija se kroz porast racionalnosti proizvodnje i porast

racionalnosti potronje.

Porast racionalnosti proizvodnje ostvaruje se ili kao poveanje proizvodnje uz nepromenjenetrokove, to se izraava kroz porast koliine proizvoda (prirataj dQ), ili kroz odranje istog nivoaproizvodnje uz smanjene trokove, to se izraava kroz poveanje koliine novca izvan opticajakoju dre proizvoai, koji su smanjili trokove, odnosno kupovine sredstava za proizvodnju i radnesnage, i tako ostvarili utede (prirataj akumulacije dA).

Porast racionalnosti potronje ostvaruje se ili uz poveanje korisnosti, odnosno produenjevremena korienja, postojeih proizvoda, to se izraava u smanjenju tranje, odnosno krozusporenje brzine opticaja novca (prirataj -dV), ili uz ostvarenje iste koliine korisnosti iz manjekoliine proizvoda, to se izraava kroz porast uteda potroaa, odnosno porast koliine novcaizvan opticaja, koju dre potroai, koji su, na osnovu poveanja racionalnosti potronje, smanjilitranju, odnosno kupovine predmeta potronje (prirataj tednje dS).

Poto porast ekonomske racionalnosti dovodi do toga da ponuda premauje tranju, jednakostponude i tranje se ponovo uspostavlja, odnosno odrava, uz pomo dodatne emisije nekreditnognovca (dM), koja predstavlja novani ekvivalent porasta ekonomske racionalnosti, odnosnonovani dohodak iz vika korisnosti, koji se dodeljuje (poklanja) organizatorima proizvodnje,odnosno proizvoaima, koji imaju potrebu za vikom neprodatih sredstava za proizvodnju iangaovanjem dodatne (nezaposlene) radne snage, i potroaima, koji imaju potrebu za vikomneprodatih sredstava za potronju, i tako obezbeuje realizacija novog druzvenog proizvoda(NDP), uveanog za PdQ:

NDP = PQ + PdQ

Poveanje koline novca u opticaju, neophodno da se nadoknadi povlaenje novca iz opticaja odstrane proizvoaa, odnosno poveanje uteda proizilo iz smanjenja trokova (porast akumulacije= dA), i poveanje koliine novca u opticaju, neophodno da se realizuje poveana proizvodnje

, zajedno predstavljaju proizvoaki viak, odnosno, viak korisnosti koji stvarajuproizvoai, kao meru poveanja racionalnosti proizvodnje.

Poveanje koliine novca u opticaju, neophodno da se nadoknadi povlaenje novca iz opticaja odstrane potroaa, odnosno, poveanje uteda potroaa proizilo iz smanjenja koliine proizvodaneophodnih za odravanje dostignutog nivoa korisnosti (porast tednje = dS), i poveanje koliine

novca u opticaju neophodno da se kompenzuje usporenje brzine opticaja novca zajedno predstavljaju potroaki viak, odnosno, viak korisnosti koji stvaraju potroai, kao merupoveanja racionalnosti potronje.

U vrednosti novog drutvenog proizvoda, novani dohodak iz proizvoakog vika zavrava kaoprofit proizvoaa (pf), a novani dohodak iz potroakog vika nadoknauje trokove, kupovinomproizvoda koji se ne mogu prodati, jer se dohodak, zaraen iz trokova, delom povlai u tednju, adelom troi ili sporije ili na plaanja koja se ne uraunavaju u vrednost drutvenog proizvoda(ime se usporava tempo realizacije oznaen kao brzina opticaja novca drutvenog proizvoda).

potroaki viak=

Zbir novanih trokova (ZNT) proizvoaa jednak je vrednosti novog drutvenog proizvodaumanjenoj za iznos ostvarenih profita:

Zbir novanih dohodaka u drutvu, koji su mera ostvarene tekue ukupne korisnosti drutva,jednak je zbiru dohodaka koji su zaraeni iz zbira trokova proizvoaa i koji su dobijeni izdrutvenog vika korisnosti.

Poto je deo dohotka iz drutvenog vika korisnosti, u vrednosti drutvenog proizvoakog vika,zavrio kao profit u vrednosti novog drutvenog proizvoda, ostaje da je zbir novanih dohodaka(ZND) drutva jednak zbiru vrednosti novog drutvenog proizvoda i drutvenog potroakog vika:

Sa porastom ekonomske racionalnosti, stvaranjem vika korisnosti i emisijom nekreditnog novca,uspostavlja se globalna nejednakost trokova i korisnosti, odnosno novanih rashoda i prihoda.Ako se zaustavi porast ekonomske racionalnosti, isezava viak korisnosti, prestaje emisijanekreditnog novca i prestaje mogunost kvantitativnog nepodudaranja rashoda i prihoda, odnosnooni ponovo postaju ekvivalentni. Svojim individualnim naporima, pojedinani privredni subjektidoprinose porastu ekonomske racionalnosti i stvaranju vika korisnosti. S druge strane, pravilnoodmerenom emisijom nekreditnog novca, drava stvara neophodne uslove da se viak korisnostirealizuje, kao nagrada, za one koji ga stvaraju, i zadovoljenje potreba, onih koji ga koriste.

Porast ekonomske racionalnosti koji ukljuuje smanjenje trokova proizvoaa ( = real dA) ismanjenje trokova potronje ( = real dS) realizuje se uvanjem uteenog novca na posebnimraunima akumulacije (dA) i tednje (dS), ili, ulaganjem uteenog novca, kao proizvoakogkredita iz akumulacije (dAC) i potroakog kredita iz tednje (dSC), u poveanje proizvodnje ipotronje, ako to donosi kamatu, odnosno, vei iznos nekreditnog novca od iznosa koji bi bioemitovan da nema kredita.

Ako se kredit daje samo iz uteenog nekreditnog novca, nema ni kreditnog novca, ni kreditno monetarne politike.

Poto porast proizvodnje (PdQ) i porast zaliha neprodatih proizvoda zbog usporenja brzineopticaja novca (PdR=-M1dV zajedno predstavljaju vrednost proizvoda koji se ne mogu prodati(neprodato = PdQ + PdR) bez dodatne koliine nekreditnog novca u opticaju (dM1), dok novabrzina opticaja novca (V+dV) predstavlja kolinik izmeu prodate robe (prodato=PQ-PdR) i koliinenovca u opticaju (M1)

prirataj potrebne koliine nekreditnog novca u opticaju jednak je:

Ako se dnevno evidentiraju sve prodate (prodato=prn ) i neprodate koliine materijalnih dobara(neprodato=npn), dnevni prirataj nekreditnog novca u opticaju n tog dana je:

Ako pretpostavimo da je, dugorono i globalno posmatrano, k=const. , kontinuirano (dnevno)dolivanje nekreditnog novca u opticaj tee prema diferencijalnoj jednaini organskog rasta:

: nekreditni novac u opticaju (M1B), tokom vremena (t ) u kojem se odvija progresoveanstva (po stopi k) , raste kao poetni kapital (M1A) koji se neprekidno ukamauje, a porastnekreditnog novca u opticaju n- tog dana i u vremenu t (t=1=jedna godina)

Raspodela dohotka iz vika korisnosti sledi neposredno iz emisije nekreditnog novca tako todrava ex post otkupljuje od proizvoaa viak neprodatih proizvoda, ili, ako je k poznato ikonstantno, ex ante deli nekreditni novac ptroaima, po unapred utvrenom kljuu (penzije, deijidodaci i sl.), koliko doputa iznos ostvarenog vika.

Ponuda predstavlja novi drutveni proizvod (PQ+PdQ), a tranja je proizvod nove brzine opticajanovca (V+dV) i nepromenjene koliine novca u opticaju (M1).

..

Ako doe do pada ekonomske racionalnosti (smanjenja proizvodnje ili poveanja brzine opticajanovca), ponuda postaje manja od tranje, potrebna koliina nekreditnog novca u opticaju sesmanjuje,dM1=-kM1 , pa se nekreditni novac mora povlaiti iz opticaja, porezima koji se ne troe(kao budetski suficit).

Emitovanje ili povlaenje potrebne koliine nekreditnog novca, prema kretanju ekonomskeracionalnosti, uslov je stabilnosti trita i opteg nivoa cena. Ako cene nekih proizvoda ipak rastu,a drugih padaju, a neki se proizvodi ak ne mogu prodati, samo je znak u kom smeru treba menjatistrukturu proizvodnje.

Stvaranje vika korisnosti omogueno je stalnim porastom racionalnosti proizvodnje i potronje anjegova realizacija razvojem nacionalne i svetske trgovine (koja vri alokaciju trokova premaminimumu trokova i distribuciju korisnosti prema maksimumu korisnosti) i emisijom nacionalnog isvetskog nekreditnog novca.

Problem svetskih dugova moe i mora biti reen. Svetske dugove treba otpisati u iznosu kojiodgovara svetskom viku korisnosti. Siromane, prezaduene zemlje imaju pravo na udeo u emisijisvetskog nekreditnog novca iz svetskog vika korisnosti. Ovaj novac emitovae svetska emisionaustanova, po odluci skuptine zemalja lanica, u skladu sa naunim saznanjima.

Emisijom nacionalnog nekreditnog novca, ukidaju se porezi iz kojih je dosad alimentirana potronjabuduih korisnika nekreditnog novca (penzioneri, deiji dodaci, socijalna davanja i sl.). Time seuspostavlja neravnotea drutvenih rauna, kojom se izraava pojava vika korisnosti (zbirtrokova proizvodnje, za iznos vika korisnosti, manji je od zbira novanih dohodaka).

Poto bez vika korisnosti, odnosno emisije nekreditnog novca, nije mogu napredak, a kakoekonomska teorija, i na njoj zasnovani institucionalni okvir i ekonomska (monetarna) politika nedozvoljavaju da se on legalno izrazi, viak korisnosti (odnosno nekreditni novac) se spontano istihijski izraava u razliitim oblicima. Saglasno ekonomskoj teoriji ostvaruje se nominalnaravnotea u drutvenim raunima, uz istovremenu realnu neravnoteu, potrebnu da se realizujebar deo vika korisnosti. To se ostvaruje na sledee naine:

* postoji beskrajna ekspanzija kreditnog novca, po znatno vioj stopi od realnog rasta proizvodnje,to izaziva inflaciju;

* dugovi se oprataju (otpisuju), odnosno ne vraaju;* uzima se novi dug da bi se vratio stari;* zbog inflacije dug se obezvreuje, odnosno, realno, ne vraa u celosti;* kratkoroni dug se pretvara u dugoroni;* kod dugoronog duga, kamatna stopa je realno negativna, tj. realno se emituje nekreditni novac;* vodi se politika budetskog deficita (kroz koji se realizuje viak korisnosti);* uz stalnu inflaciju i vremensko kanjenje prihoda iza rashoda, postoji realan deficit budeta i kodnominalne budetske ravnotee;* vodi se politika javnog duga, kod koje se viak korisnosti preruava u javni dug;* beskrajna ekspanzija javnog duga, pri emu se stari dug vraa emisijom novog, ili obezvreujekroz inflaciju, itd.

Svi ovi stihijski i haotini procesi dovode do toga da se ne realizuje stvarno mogui viak korisnosti,ime se blagostanje i progres oveanstva ograniavaju na nivo manji od realno mogueg.Naoruavanjem, ratovima i ekonomskim krizama unitava se stvoreni viak korisnosti da bi seudovoljilo dogmama ekonomske nauke i produila vlast grupama, koje, stvaranjem kreditnognovca i putem kredita, upravljaju itavim svetom.

Sazrelo je vreme i stvoreni su uslovi da se obelodani ova istina, izvri rekonstrukcija ekonomske imonetarne teorije i politike, i inaugurie novi svetski poredak zasnovan na emisiji, nacionalnog isvetskog, nekreditnog novca, koji moe da obezbedi stabilan i brz razvoj, uz punu zaposlenost isocijalnu pravdu, sveta u celini i svih njegovih delova.

..

DODATAK:

MATEMATIKA INTERPRETACIJA TEORIJE NOVCA

JEDNAINA STANJA EKONOMSKOG SISTEMA

PQ = MV

P = nivo cena = const. ; Q = koliina proizvoda ;

M = koliina novca u opticaju ; V = brzina opticaja novca ;PQ = p1q1+p2q2+p3q3+.+pnqn

MV = m1v1+m2v2+m3v3+.+mnvn

p = cena pojedinog proizvoda ;

q = koliina pojedinog proizvoda ;

m = vrednost pojedine novanice u opticaju ;

v = brzina opticaja pojedine novanice ;

Sledei lanak: Misterija novca

Tajna novcaU stagnantnom drutvu, bez promena u ekonomskoj racionalnosti, vrednost drutvenogproizvoda (PQ), koja predstavlja ponudu, jednaka je tranji, koja predstavlja proizvod

koliine novca u opticaju (M) i brzine opticaja novca (V):PQ = MV ; P = nivo cena = const. ; Q = koliina proizvoda ;Koliina novca u opticaju (M) jednaka je:

U dinaminom drutvu, u kojem raste ekonomska racionalnost, poveava se proizvodnja (dQ) iponuda (PQ+PdQ), a smanjuje brzina opticaja novca (-dV) i tranja (MV+MdV), a to zahtevadodatnu koliinu novca u opticaju (dM), da bi se odrala ravnotea ponude i tranje:

Potrebna dodatna koliina novca u opticaju (dM) odreuje se utvrivanjem koeficijenta k:

Koeficijent k predstavlja stopu porasta koliine novca u opticaju koja je potrebna da bi serealizovala poveana proizvodnja u uslovima usporene brzine opticaja novca. Dodatna koliinanovca u opticaju (dM), kao odreeni procenat koliine novca u opticaju (kM), mora da se emitujekao nekreditni novac, odnosno poklon, u obliku penzija i deijih dodataka.

Delom ovog novca, u iznosu , realizuje se poveanje proizvodnje i taj deo zavrava kao

profit proizvoaa, a delom, u iznosu , kompenzuje se usporenje brzine opticaja novca itaj deo predstavlja potroaki viak odnosno dobit potroaa.

Zbir trokova je: novi drutveni proizvod profit

Zbir dohodaka je: novi drutveni proizvod + potroaki viak:

Danas se novac puta u opticaj u obliku kredita.

U sistemu kreditnog novca, zbog usporenja brzine opticaja novca, pojavljuje se nestaica novca,koja izaziva krize hiperprodukcije ili nedovoljne potronje.

Od sredine dvadesetog veka ovaj se problem reava beskrajnom ekspanzijom kreditnog novca iinflacijom. U uslovima inflacije kreditnog novca ostvaruje se istovremena nominalna ravnoteadrutvenih rauna, kojom se udovoljava dogmama tradicionalne ekonomske nauke, i realnaneravnotea (pri kojoj je zbir dohodaka vei od zbira trokova), kojom se ostvaruje teorija opostojanju vika korisnosti i nekreditnog novca (jer se u formi kredita emituje, bar delimino, realnonekreditni novac).

Utvrivanjem sistema emisije nekreditnog novca ostvaruje se poklapanje nominalnih i realnihveliina, obezbeuje beskrajna stabilnost cena, bez inflacije i deflacije, maksimalni profiti izadovoljenje potreba neproizvodnog dela stanovnitva iz emisije nekreditnog novca (tj. bezoptereenja privrede). To je neophodni uslov normalne reprodukcije drutva u kojem rasteekonomska racionalnost. Na tom osnovu treba da se zasniva novi svetski ekonomski poredak.

Milton Fridman je empirijski utvrdio da se brzina opticaja novca neprestano usporava, ali nijezapazio da je uzrok tome porast racionalnosti potronje. Predloio je da se monetarna politikaogranii na dolivanje novca u opticaj po konstantnoj godinjoj stopi ali nije primetio da taj novacmora biti nekreditni novacSledei lanak:Misterija novca

Misterija novca

U stagnantnom drutvu, dok nema promena u ekonomskoj racionalnosti, nacionalniproizvod, koji predstavlja ponudu (PQ), jednak je tranji (MV), koja je proizvod koliine novca uopticaju (M) i brzine opticaja novca (V):

PQ = MV ; P = nivo cena = const. ; Q = koliina proizvoda;

U dinaminom drutvu, dok ekonomska racionalnost raste, nacionalni proizvod, tj. ponuda (PQ)

raste (poveava se za PdQ) kako raste proizvodnja (dQ), dok je tranja smanjena (za -MdV), zbogsmanjenja brzine opticaja novca (-dV) i zato je potrebna dodatna koliina novca u opticaju (dM), zaizjednaenje ponude i tranje:

Dodatna koliina novca u opticaju (dM) je odreena pomou koeficijenta k:

Koeficijent k predstavlja stopu porasta koliine novca u opticaju koja je potrebna za realizovanjepoveane proizvodnje u uslovima usporene brzine opticaja novca.

Dodatna koliina novca u opticaju (dM), kao odreeni procenat koliine novca u opticaju (kM) morabiti emitovana kao nekreditni novac, tj. poklon za decu i penzionere.

Prvi deo ovog novca realizuje poveanje proizvodnje i zavrava kao profit proizvoaa,

a drugi deo ovog novca nadoknauje usporenje brzine opticaja novca (kao dobitpotroaa).

Suma dohodaka u nekom drutvu je sastavljena od dohodaka koji su ugraeni u trokove i oddohodaka koji su dobijeni iz emisije nekreditnog novca, tj. iz porasta ekonomske racionalnosti a netrokova.

Na ovaj nain, suma dohodaka je vea od sume trokova.Danas, novac se emituje kao kreditni novac.

Zbog usporenja brzine opticaja novca, krediti ne mogu biti vraeni bez kreditno-monetarneekspanzije koja stvara inflaciju..

Skicirani model emitovanja nekreditnog novca garantuje stabilan i brz razvoj, bez inflacije ideflacije, jer su cene stabilne. To je model novog svetskog ekonomskog i monetarnog poretka.

Sledei lanak:Pokret za nekreditni novac

Pokret za nekreditni novacDanas se novac puta u opticaj u obliku kredita.Takvog, kreditnog novca, nikad nema dovoljno.Poveanje novca u opticaju potrebno je kako zbog poveanja proizvodnje, tako i zbog

nadoknade novca koji se izgubio usled usporenja brzine opticaja novca.Potrebna dodatna koliina novca u opticaju je definitivna (konana), jer je namenjena da trajnoostane u opticaju. Nju ne moe da ini kreditni novac, koji je u opticaju privremeno, jer se kreditimoraju vratiti.Ako je stopa porasta koliine kreditnog novca u opticaju takva da stvara inflaciju, pri kojoj je stopaporasta koliine kreditnog novca u opticaju vea od stope porasta cena, onda razlika izmeu ovihstopa predstavlja realno nekreditni novac, koji vri funkciju potrebne dodatne koliine novca uopticaju.Ako bi sva potrebna dodatna koliina novca u opticaju odmah bila emitovana kao nekreditni novac,tj. poklon, inflacija bi isezla.Pokret za nekreditni novac predlae da Narodna skuptina Republike Srbije donese Zakon onovcu, sledee sadrine:1. Banke mogu odobravati kredite samo do iznosa prikupljene tednje.2. Zabranjuje se stvaranje novog novca odobravanjem kredita iznad iznosa prikupljene tednje.3. Potrebna dodatna koliina novca u opticaju, koja se tampa u Zavodu za izradu novanica,

deponuje se na raun Fonda za penzijsko osiguranje.4. Novac se puta u opticaj isplatom penzija sa rauna Fonda za penzijsko osiguranje.Ovakvim nainom emisije novca obezbeuje se beskrajna stabilnost cena, bez inflacije i deflacije.Ukidaju se doprinosi za penzijsko osiguranje i tako rastereuje privreda.Prodajom robe penzionerima, proizvoai obezbeuju ostvarenje profita, kao iste akumulacije zapoveanje proizvodnje (bez obaveze zaduivanja).Sledei lanak: Svetski poredak nekreditnog novca

Svetski poredak nekreditnog novcaNovac koji postoji u drutvu esto menja vlasnike, prelazi iz ruke u ruku, sa rauna naraun. Njime se prodaju i kupuju dobra i usluge i vre druge transakcije. On ini koliinunovca u opticaju. Odnos (kolinik) izmeu vrednosti drutvenog proizvoda (PQ), ostvarenog

u drutvu neke godine, i koliine novca u opticaju (M) naziva se prosena brzina opticaja novca(V).Primeeno je da se sa razvojem drutva smanjuje odnos izmeu ostvarenog drutvenog proizvodai koliine novca u opticaju, tj. smanjuje se brzina opticaja novca. Da bi se odrao dostignuti nivoproizvodnje, potrebna je dodatna koliina novca u opticaju, da bi se nadoknadila nestaica novcaizazvana usporenjem brzine opticaja novca.Jo jasnije se vidi da, sa razvojem drutva, raste proizvodnja i vrednost drutvenog proizvoda, zaiju realizaciju je takoe potrebna dodatna koliina novca u opticaju.Ako je zbog porasta proizvodnje potrebno postojeu koliinu novca u opticaju poveati za 2%, azbog usporenja brzine opticaja novca samo za 1%, ukupno poveanje koliine novca u opticajumora biti 3%.Najpoznatiji monetarni strunjak sveta XX veka, Milton Fridman, koji je, prouavajui statistikepodatke raznih zemalja, a pre svega SAD, konstatovao optu pojavu usporenja brzine opticajanovca, takoe je utvrdio da su mere monetarne politike najee kontraproduktivne, pre svegazbog vremenskog kanjenja dejstva monetarno-politikih mera.Milton Fridman je zakljuio da bi najbolji ambijent za spontano odvijanje ekonomskih aktivnosti bioonaj u kojem bi koliina novca u opticaju rasla po konstantnoj godinjoj stopi od 2% ili 5%, ime bise izbegla negativna dejstva naizmeninih, ekspanzivnih i restriktivnih, monetarnih udara.Pokazalo se da je projektovana i emitovana, postojea koliina novca uvek nedovoljna, te da je

uvek potrebna, nova i nova, dodatna emisija novca, kako bi se privredni mehanizam odrao upokretu. U drutvu stalno postoji problem nestaice novca, problem deflacije. Ovaj problem potieiz same prirode, sutine novca, kako se ona danas shvaa.Od kada su ljudi poeli da prave novac od papira, uobiajilo se da se takav novac (takva vrstanovca) puta u opticaj u obliku kredita. Smatralo se da je tako obezbeeno pokrie za novac uljudskom radu. Da bi vratili dug, dunici su morali da neto proizvedu i prodaju.Meutim, zbog usporenja brzine opticaja novca, oseala se nestaica novca, smanjivala setranja, gomilale su se zalihe neprodate robe, rasla je nezaposlenost i neiskorienost kapaciteta.U vreme Velike svetske ekonomske krize, u SAD je nedostajalo vie od 3o% koliine novca uopticaju.Zbog usporenja brzine opticaja novca, krediti se ne mogu vratiti iz koliine novca koja ve postoji.Potrebna je dodatna koliina novca, koja se takoe daje u obliku kredita. Kreditne obaveze seuveavaju i sve tee vraaju. Sve vee zaduivanje daleko prevazilazi vrednost proizvodnje.Nastaje beskrajna inflacija kreditnog novca, koga je sve vie a nikad dovoljno, za prevazilaenjepostojee deflacije.Ako bi neka drava potrebnu dodatnu koliinu novca pustila u opticaj kao nekreditni novac, tj. kaopoklon, bez obaveze vraanja, proces bi bio zaustavljen. Inflacija bi isezla. Uskoro bi se videlokako vrednost novca te drave raste u odnosu na dolar i druge valute.Vladarima sveta dopalo se da vladaju svetom odluivanjem o raspodeli kredita. Zato nisublagonaklono gledali na pokuaje nekih zemalja da se oslobode dunikog ropstva.Upravljanje svetom, odluivanjem o raspodeli kvota svetskog nekreditnog novca, koji nie iz optegporasta ekonomske racionalnosti i razvoja svetske trgovine, nee biti manje zanimljiv posao.Udeo pojedine drave u raspodeli svetskog nekreditnog novca, odreivae njen poloaj u svetskojrazmeni, njenu sposobnost da izvozi i uvozi. Odobravanjem odreene kvote nekreditnog novca,meunarodna zajednica pokazae koliko je spremna da pomogne nekoj dravi i narodu. Biepodstaknut rast sve