NESTAJANJE BILJNIH VRSTA

Nestajanje biljnih vrsta

Kovačević, Uzelac, Lukić

Nastajanje biljaka

Prve biljke na nasoj planeti bile su plavo zelene alge, koje su se pojavile izivele u okeanima pre 3,4 biliona godina, gde su bile zasticene od stetne visoke sunceve radijacije. U vodi su one mogle da se razvijaju i vrse fotosintezu. Prve prave alge pojavile su se bilion godina kasnije.Pre nekih 470 miliona godina, zemlja je izgledala bezivotno, negostoljubivo i sprzeno, tada nije bilo ni biljaka ni zivotinja na kopnu.

Prve kopnene biljke Prva kopnene biljke pojavile su se pre 460 miliona

godina i bile su to alge. Da bi se kretale iz mora kakopnu, morale su da se adaptiraju kako bi mogle da rastu, obezbede transport vode i hranjivih materijakroz njihov sistem, da se zastite od isušivanja, sunca i temperaturnih razlika.Da ovo prilagodjavanje nijebilo toliko slozeno pojavile bi se dosta ranije.Bilo je potrebno narednih 90 miliona godina da se pojavi drvece i da prve sume pocnu da prekrivaju tlo.Danas je tesko i zamisliti da su zivotinje koje su osvojile tle znatno pre biljaka mogle da postoje prebiljaka i da se nisu razvijale makar u isto vrme na tlu.

Bilo je potrebno narednih 90 miliona godina da se pojavi drvece i da prve sume pocnu da prekrivaju tlo.Danas je tesko i zamisliti da su zivotinje koje su osvojile tle znatno pre biljaka mogle da postoje prebiljaka i da se nisu razvijale makar u isto vrme na tlu.Koliko je poznato, prvo drvo je bilo Arheopteris, veoma slicno danasnjoj jelki. Vrlo je brzo pokrlo velikideo zemljine povrsine, formiralo je prve šume i bilo je dominantno gde god su se biljke odomacile.Razvoj prvih šuma dalo je snazan zamah daljoj evoluciji tj. omogucilo je razvoj novih biljnih vrsta a sto je bila snaznija evolucija biljaka potsticala je evoluciju vecih i sve razlicitijih kopnenih zivotinja ukljucujuci i mamute.

Današnje drveće Prema pracenju W.R.I (World Resourses Institute), danas

postojipriblizno 100.000 poznatih vrsta drveca. 8000 vrsta je ugrozeno a 976vrsta je u stanju odumiranja.Drvece je vazno za svetsko zdavlje na svim nivoima. Ono je pre svegaesencijalno vazno za zdravlje celokupnog ekosistema i njegovofunkcionisanje. Jedna od mnogih kljucnih uloga šuma je reugulisanjeklime, kruzenje i distribucija hranjivih materija. Drvece cisti vazduh iobezbedjuje kiseonik, pomaze da zemljiste zadrzi vlagu, stiti zivotinjei druge biljke od isusivanja i pruza im staniste.Za ljude sume su vazne u ekonomskom pogledu jer prema nekimprocenama sume obezbedjuju 4 triliona dolara godisnje u robi iuslugama.Sume danas pokrivaju 3,9 biliona hektara, što je svega 29,6% kopna. Samo 1/5 šuma je ostala na velikim,kontinuiranim površinama, kao relativno netaknute šume. Nazivaju se granične šuma, a najveća je u Rusiji.

U ovom tekstu biće predstavljene samo neke od dragocenih biljaka naše flore, koje su i Uredbom iz 1993. god. stavljene pod zaštitu, čime se ostavlja mogućnost predsavljanja i ostalih biljnih vrsta sa iz ove Knjige.

Pančićeva omorika (Picea omorika), koja se može naći na planinama oko srednjeg toka Drine u zapadnoj Srbiji (Tara, Mileševka);

tisa (Taxus baccata), nalazi se po planinama i klisurama; molika (Pinus peuce), raste na Šar-planini i Prokletijama stepski božur (Paeonia tenuifolia) koji raste u Deliblatskoj peščari; gorocvet (Adonis vernalis), raste na Fruškoj gori, Deliblatskoj peščari,

Subotičkoj peščari i dr. rosulja (Drosera rotundifolia), se može naći na Staroj planini i Vlasini sasa (Pulsatilla grandis), koje ima na Fruškoj gori i Deliblatskoj

peščari runolist (Leontopodium alpinum), ima ga na Kopaoniku, Mučnju,

Prokletijama žuta lincura (Gentiana lutea), živi na nepristupačnim kamenim liticama gospina papučica (Cypripedium calceolus), vrsta orhideje koja raste

na Suvoj planini i zaštićena je od strane UNESKO-a kao svetska prirodna retkost;

bela, šumska breberina (Anemone nemerosa) zaštićena je samo u Vojvodini

beli lokvanj (Nimphaea alba) , zbog isušivanja močvara je pred istrebljenjem

žuti lokvanj zlatni ljiljan (Lilium martagon), raste u vlažnim bukovim šumama; kovilje (Stipea pennata); kockavica degenova (Fritillaria gracilis); srpska ramonda jagorčevina veprina velika sasa munika bor krivulj divlja foja stepski lužnjak divnji karanfil šumska sasa Spisak zaštićenih biljaka se ovde ne završava već su date samo

one biljke koje su karakteristične za određena područja.

Jagorcevina

Šumska sasa Žuti lokvanj

Zemlji iznosi oko 270 000 vrsta, pri čemu, od ovog broja skrivenosemenice čine 89 odsto, golosemenice 0,3 odsto, paprati 4,2 i mahovine 6,6 odsto. E, sad, flora viših biljaka Jugoslavije ima, približno, 4 850 vrsta a to je 1,7 odsto od ukupne svetske flore. Na prvi pogled, procenat nam je mali ali kada se zna da teritorija Jugoslavije čini samo 0,035 odsto od ukupne površine svetskog kopna, onda ispada da Jugoslavija spada u tzv. floristički bogate delove sveta. Drugim rečima, na 0,035 ovog svetskog kopna smestila se čitava dva procenta ukupne svetske flore! A evo šta imamo; pored 4 182 vrste vaskularnih biljaka kod nas živi i 1400 vrsta slatkovodnih algi, pa 560 vrsta mahovina te 516 vrsta lišajeva i 650 vrsta gljiva. Sve u svemu, imamo 7300 biljnih živuljki i spadamo u jednu od najbogatijih florističkih zemalja. 

Sve brže zagrevanje planete negativno utiče na planinske biljke u Evropi koje se zbog toga pomeraju u viša područja, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati nedavno objavljeni u američkom naučnom časopisu Sajens (Science). Zbog tih migracija smanjuje se raznovrsnost biljnih vrsta, a posebno je ugroženo područje oko Sredozemnog mora, upozorili su autori studije.

  Istraživanje je pokazalo da se broj vrsta povećao samo na

planinama na severu i u centralnim delovima Evrope, dok je broj biljaka stagnirao ili opao na gotovom svim mestima koja su proučavana u planinskim oblastima Sredozemlja.

 

Nestanak vrsta je izraženiji na nižim vrhovima na kojima biljke pre osete nedostatak vode nego na višim planinama na kojim se sneg duže zadržava", dodao je on. Niža planinska područja izložena su tokom leta sušnim periodima dok se u višim predelima sneg koji je napadao zimi i početkom proleća topi leti, što je posebno važno za snabdevanje biljaka vodom tokom sušnih perioda.

  Globalno zagrevanje i smanjenje padavina na području

Sredozemlja proteklih decenija u potpunosti se poklapa sa smanjenjm broja biljnih vrsta koje smo konstatovali, rekao je Georg Grabher (Grabherr), predsedavajući inicijative GLORIA.

 

Velika sasa

Врста која у Србији живи на Фрушкој гори и Делиблатској пешчари. Цвета од марта до априла. Биљка је степских ливада и због ширења простора под ораницама и сукцесије станишта суочава се са недостатком станишта. Због лепих цветова излетници је у великом броју беру у рано пролеће, а масовно брање ради продаје је још један фактор који је довео до проређивања и смањења бројности популација. Налази се у Црвеној књизи флоре Србије.

Gorocvet

Расте на песковитим стаништима и сушним ливадама, типична степска врста реликтног карактера. У Војводини, главна налазишта су на Фрушкој гори, Делиблатској и Суботичко-Хоргошкој пешчари. Цвета од марта до маја месеца. Прекомерним брањем и вађењем са кореном човек је убрзао њено проређивање или потпуно ишчезавање са многих места на којима је била честа. Налази се у Црвеној књизи флоре Србије.

Obična kockavica

Obična kockavica Fritillaria meleagris je ugrožena vrsta iz porodice Liliaceae. Temeljem Zakona o zaštiti prirode zaštićena 1958.g. na svim prirodnim nalazišti...