ne>uda>utim danica dra{kovi} · koji su to qudi, da li su qudi uop{te, i kakva smo mi to...

Danica Dra{kovi} - NE>U DA >UTIM

SRPSKA RE^

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

323(497.1) „1994/1999”

DRA<KOVI>, DanicaNe}u da }utim / Danica Dra{kovi}. –

Beograd : Srpska re_, 2002 (<abac :Dragan Srni}). – 762 str.; 21 cm. –(Biblioteka Srpske re_i)

Tira$ 1000.

ISBN 86-491-0046-5

a) Jugoslavija – Politi_ke prilike –1994–1999COBISS-ID 101725708

Danica Dra{kovi}

NE]UDA ]UTIM

BIBLIOTEKASRPSKE RE^I

UrednikQIQANA <OP

ISBN 86-491-0046-5

Copyright © 2002. by „Srpska re_” & Danica Dra{kovi}

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umno$avati, pre-{tampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvombez dozvole autora ili izdava_a niti mo$e biti na bilo koji na_in ilibilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umno$avana bez odo-brewa izdava_a.Sva prava za objavqivawe ove kwige zadr$avaju autor i izdava_ po od-redbama Zakona o autorskim pravima. BEOGRAD 2002.

Tekstovi objavqeni u „Srpskoj re_i”od 31. januara 1994 do 18. marta 1999.

Mom bratu Veselinu,sa kojim je oti{ao i deo mene,

mojim saborcima Zvonku, Gagi i Vu~ku,i svim `rtvama palim u na{oj dugoj borbi

za dobro u vremenima komunisti~kog zla.Ne}u vas zaboraviti, ne}u im oprostiti.

TO JE TO, BRA>O SRBI

Poginulo je {estoro dece u Sarajevu. Pre dvadesetdana, u vreme praznika, petoro. Wihova be$ivotna li-ca videla sam na stranoj televiziji. Na na{oj toga ne-ma. Na{i vladari znaju za{to. Mo$da bi se nad timde_ijim mrtvim pogledom pokolebao neki „patriota”i pomislio: „Da li se ovako ratuje?”

Sakriti, slagati, zaboraviti, to je na{a svakodne-vica.

Ne znam kako drugi, ali moj gr_ u srcu ne popu{ta.Ne mogu i ne}u da }utim. Ko je ubio tu decu, ko svako-dnevno ubija civile i ru{i zgrade po Sarajevu? Pa mi.Ja, vi, svi koji $ivimo ovde, znamo sve i }utimo o sve-mu. Da krenemo konkretno.

Ta granata koja je ubila {estoro dece mora da jeba{ iz „Kru{ika” u Vaqevu, koji radi dvadeset_eti-ri sata dnevno, proizvodi sredstva za ubijawe i {aqeih preko Drine. I svi se prave ludi. I radnici kojito rade, i {efovi koji to {aqu u rat, i na{ vladarkoji to „{armantno i duhovito” nare|uje. Svi su oniprotiv rata, za mir, oni nemaju veze sa tim {to se do-ga|a preko Drine, ne poma$u vojno Srbe u Bosni, zna-mo ve} sve te pri_e. A znamo i da nisu ta_ne. I }uti-mo. I u _emu je sada razlika izme|u nas koji znamo i}utimo i onih {to pucaju sa Pala na Sarajevo?

Nikakva.Ko god se javno nije pobunio, kriv je. Zato se bunim.

Nisam kriva, ne odobravam, ne $elim mrtvu decu, star-

– 7 –

ce, $ene, sru{ene gradove kao zalog za na{u boqu bu-du}nost. Ne}u „slobodu”, kako ka$u preko Drine, naovaj na_in. I ne znam kakvu slobodu. Od koga, ko im jeoduzeo, gde i kada? Jesu li to u_inila ova mrtva deca,oni nebrojeni starci i civili poginuli u ku}ama, naulicama, u redovima za hranu i vodu?

Svi treba da se stidimo.Na na{e o_i, pred kamerama celog sveta, u na{e ime

„na{a bra}a” ratuju sa civilima, zgradama, mostovi-ma, xamijama, sa decom i „sve to juna_ki i hrabro” ubi-jaju i ru{e a mi ovde }utimo.

Niko se ne buni. Nigde ni re_. Ni{ta. Zna_i li toda je to i na{a borba, da i mi to radimo, da }emo tu„pobedu” i mi da slavimo?

Sve isto kao u Nema_koj pre pedeset godina.Kada su u$asi rata pro{li, kada su logori otvore-

ni, le{evi prebrojani, ve}ina Nemaca je rekla: „Ni-smo znali”. Za godinu, dve, tri, kada sve ovo pro|e imnogi Srbi }e re}i: „Nismo znali”. Slaga}e da umiresavest jer – znali smo, gospodo!

Ovo je vek televizije. Videli smo, _uli smo i odqudi koji otuda be$e. Znali smo sve. Niko nije nevin.Ni oni koji pucaju ni oni koji }ute. Sve {to mogu dau_inim je da im ka$em – gospodo, bra}o, ne radite to umoje ime, ja vas ne podr$avam. Moj neprijateq nikadanije bila pet stotina godina stara xamija u Bawa Lu-ci koju su svi ratovi po{tedeli. Moj neprijateq nika-da nije bio grad, stambena zgrada, privatna ku}a, qudina ulici koji idu na posao i deca koja se sankaju. Nimoji ni va{i preci protiv toga nisu ratovali.

Kad sve pro|e, vide}ete da su i ova deca poginulai sve se poru{ilo samo zato da bi Radovan bio predsed-nik neke dr$ave, jer bez toga nikada ne bi bio; da bi ion, Buha, Mladi}, Koqevi}, Kraji{nik kupili stano-ve u Beogradu, {to nikada ne bi mogli; sklonili decui porodice sa ogromnim novcem da $ive kako nikada nebi mogli; da bi Biqana Plav{i} $ivela na Dediwu iorganizovala Svetosavski bal ove godine u najskupqemhotelu u Wujorku, „Valdorf Astoriji”, {to nikada ne

bi mogla. To je to, bra}o Srbi, i vi koji pravite grana-te u Srbiji, i vi koji ih bacate na decu koja se sanka-ju u Sarajevu.

I uop{te ne znam za{to ste i zapo_eli. Niko vasnije dirao. Sve ste izmislili.

Neko to ipak mora da vam ka$e.

* * *

Pre neko ve_e, na prvom kanalu na{e slavne TV Ba-stiqe, dobila sam zna_ajan prostor. Posvetili su miprilog od skoro deset minuta. Hvala gospodo sa TV, iakoja to zaslu$ujem. Ja ipak radim neki javni humanitar-ni posao, veoma va$an za hiqade Beogra|ana i drugihgra|ana u unutra{wosti Srbije koji dobijaju konkret-nu pomo}, konkretno u ruke, da pre$ive ovo te{ko vre-me od na{e humanitarne organizacije „SPONA”. Viste to lepo prikazali, kao i moju borbu da zemqe Zapa-da {aqu pomo} „SPONI” koja daje u ruke narodu, a neCrvenom krstu Srbije i Jugoslavije koji ne daje. Go-spo|a Gruden se tu ne{to qutila. Kao, sada zbog menestoje konvoji u Engleskoj, <vedskoj, ko zna gde.

Lepo je biti tako mo}an ali nije ta_no.<ta ja tu mogu, gospo|o, pa u va{im novinama, na va-

{oj televiziji, va{i qudi govorili su o tome da se 75posto pomo}i koju dobijate gubi, nestaje bez traga i danajve}i deo ide u Bosnu. To vi raspravite unutar va-{e partije. I objasnite tako|e kako to da ni na jednojop{tini u Beogradu gde je opozicija dobila vlast op-{tinski odbori Crvenog krsta ne}e da ukqu_e u radpredstavnika opozicije, ne}e da podnesu op{tini iz-ve{taj o poslovawu.

Vi znate da opozicija u ovim op{tinama predstav-qa dve tre}ine bira_a a Socijalisti_ka partija Srbi-je kojoj vi pripadate – samo jednu tre}inu. <ta krije-te, gospo|o? To $elimo da znamo i mi iz opozicije a bo-gami i <ve|ani, Englezi i svi koji vam {aqu pomo}.Nije to vaqda organizacija SPS-a? Ili jeste? To vika$ete, jer vi vodite Crveni krst u Srbiji.

– 8 – – 9 –

A na Kosovu, kao {to znate, vodi ga Bogdan Kecman.Pravi _ovek za humanitarne poslove. Zato, gospo|o, nedobijate pomo}. Ne zbog mene.

Ka$ete jo{ da „pi{em neka pisma okolo” ambasada-ma, protiv Crvenog krsta. Ne, gospo|o. Nije ta_no. Ni-sam pisala ta pisma. Tek }u da ih pi{em. Zvani_no }u,kao predsednik humanitarne organizacije „SPONA”,da tra$im od svih vlada zapadnih zemaqa, i isto_nih,koje vam {aqu pomo}, da vam je uskrate. Zato {to je Cr-veni krst Jugoslavije i Srbije _isto politi_ka a nehumanitarna organizacija. Na _elu te organizacije suvisoki funkcioneri Socijalisti_ke partije Srbijekao {to ste vi, gospodin Kecman i drugi. To je o_igled-no politi_ki a ne humanitarni rad. Jer, da nije tako, utoj organizaciji bi bili i predstavnici drugih stra-naka, sve bi bilo javno, pomo} ne bi nestajala bez tra-ga, i vi i ja gospo|o verovatno bismo sara|ivale, jer jeto logi_no prema poslovima kojima se bavimo. Ovako,gospo|o i gospodo iz SPS-a, napisa}u to pismo – zahtevda vam se ne {aqe pomo} i re}i }u ko sve stoji na _eluCrvenog krsta u Srbiji. Posle toga, nadam se da }e tupomo} dobijati „SPONA” i druge nevladine humani-tarne organizacije.

Nadam se da }e moja omiqena TV Bastiqa i u budu-}e dati publicitet mojim pismima i uop{te mom radu,onako kako je to do sada _inila. Ja sam veoma zadovoq-na jer su mi omogu}ili da komuniciram sa onima sa ko-jima ja $elim, a to su one dve tre}ine gra|ana Srbijekoji ne glasaju socijaliste i nemaju priliku da vide{ta radim, osim u ovakvim emisijama.

Ono {to se ne svi|a socijalistima, wima se svi|a.Pa tako, dok je nama Milijane, si}i }e socijalisti

i ni$e od jedne tre}ine glasova.Vide}ete.

(31. januar 1994. godine)

JUNACI UBIJAJU I PAKETIMA

Raskomadani qudi na sarajevskoj pijaci celom sve-tu su zaustavili dah. Ne verujemo, tra$imo krivce,o_ajawe i stid {to smo savremenici takvih zlo_inane napu{taju nas. Mo$emo li u_initi ne{to vi{e odmolbe da sve {to bi trebalo u_ine oni koji mogu? ̂ estopo$elim da sam _arobwak i da mogu da sve vratim kaonekada {to je bilo, da o$ivim sve mrtve, da podignemsve ru{evine, ku}e, crkve, xamije, onako kao u bajci,_arobnim {tapi}em. To, na $alost, ne mogu, ali mogu iho}u da $elim najgoru kaznu za one koji to rade.

Mnogi od tih qudi na pijaci bili su oni kojima {a-qemo pakete iz Beograda i Srbije da ne umru od gladi,i koji ih ne dobijaju. Pedeset hiqada paketa hrane $i-vota stoji na Palama i ne dolazi u ruke polumrtvihSarajlija, jer ne da Radovan. ^ak su bili doneli odlu-ku da se ti paketi podele borcima za Bo$i}. U pravo-slavnom duhu. Nama koji {aqemo ostaje da se pitamokoji su to qudi, da li su qudi uop{te, i kakva smo mito bra}a kad se toliko razlikujemo. Ratuju na{i juna-ci paketima. Kad ne ubijaju granatama i snajperimacivile, oni ubijaju paketima. I to mnogo uspe{nije,jer od tih pedeset hiqada paketa, koji nisu stigli, odgladi je umrlo mnogo vi{e qudi nego i od granata ko-je padaju svakodnevno. A metod je „_istiji”, ne vidi se,ne buni se svet. Sve je to Radovan lepo smislio i pro-studirao juna_ki dok se kockao u desetine hiqada ma-raka ili davio u vinu i pe_ewu. Znam da to ne}e vra-

– 10 – – 11 –

titi u $ivot umrle Sarajlije, ali meni je u o_ajawuuteha da Bog sve vidi i da }e se Radovanu i svim Rado-vanima sve vratiti.

NE PRI^AJTE BAJKE

^itam traktat gospo|e Markovi} o moralu i poli-tici, o wenim biv{im drugovima, koji prihvataju „la-ko i bez bola sve {to zahteva politika”, koja wima omo-gu}ava da budu na vlasti, „sve je jednostavno i dopu{-teno i kao da nije sukobqeno sa moralom” i pita se ka-ko su oni za godinu dana mogli da o <e{equ, na pri-mer, mewaju mi{qewe od toga da je bezna_ajni primi-tivac, zatim patriota i logi_an _ovek i na kraju fa-{ista. Pa, sve to, draga gospo|o, mu$u svom recite, a ne„drugovima”. Sve to _ini Va{ mu$.

Da bi se odr$ao na vlasti mewa partiju, mi{qe-we, prijateqe. On je <e{eqa obo$avao da bi ga sadamrzeo. Imajte bar malo po{tovawa prema narodu, nepri_ajte bajke o sebi i svom mu$u, ne pri_ajte da su zasve krivi neki drugi qudi, a da Vi „niste odavde”. Za-{to ne pi{ete malo o Sarajevu i kako se ose}ate kadagledate mrtve qude na pijaci, sa raspolu}enim glava-ma, raznetim nogama, prosutim stomakom, da li ste mo-$da plakali dok su ih trpali na kamione kao vre}epeska, sa svim wihovim sudbinama, nadama i qubavi-ma. Pi{ite o tome, mnogo nas vi{e interesuje nego va-{i ru_kovi sa drugovima. Va{e ba{te i ostale glupo-sti. Zar ne mislite, gospo|o, da i Va{e ruke pokre}ugranate ba_ene na pijacu u Sarajevu? To je realnost, asve drugo su bajke.

Da li je moralno da Vi pi{ete o moralu dok u zem-qi kojom neograni_eno vlada Va{ mu$, i koja nije uratu, ginu mladi}i na nekim rati{tima, sve vojne fa-brike proizvode oru$je u ogromnim koli_inama i {a-qu u rat i za rat, dok se {aqe neograni_ena pomo} uhrani i novcu preko Drine, jer bez toga ne bi mogli ra-tovati ni dva dana? Da li je moralno o tome }utati i

izigravati krvavog mirotvorca i qubaznog vampira?Ako ste zaista iskreno protiv ovih zlo_ina, ubistavanedu$nih civila, ru{ewa _itavih gradova i sela, on-da – zaustavite to, gospo|o. Ka$ite javno i jasno: ne po-dr$avam vas, bra}o preko Drine, ni re_ima ni delom.Ne}ete dobiti ni{ta ve} od sutra, ni za kakve ciqevene damo pomo} da wome ubijate qude na ulici i pija-ci, decu na sankawu, da ga|ate red za humanitarnu po-mo}. Recito to javno, probajte, dobi}ete podr{ku naro-da, zemqe kojom vladate. I moju. Ne varajte ni sebe ninas ko to radi, jer znamo i Vi i ja ko to nije u_inio. Pane}ete vaqda zlo_ince braniti i podr$avati samo za-to {to su iz na{eg naroda?! Nemojte re}i da ne mo$eteni{ta u_initi. Mo$ete! Isto tako kako ste mogli me-ne i Vuka bez ikakvog razloga zlo_ina_ki pretu}i idr$ati u zatvoru, u_inite to sa razlogom onima odgo-vornima za zlo_ine u Sarajevu i celoj Bosni. To Vamje, uostalom, i du$nost, kada ve} pi{ete, a sve drugo jeupravo nemoralno. Zato, otvorite u Va{oj ku}i najprestranice zlatne kwige – moral i politika.

MORBIDNI SVETOSAVCI

@irinovski, Arkan, Jovi}, <e{eq i Patrijarh.Lepo dru{tvo, ali ne za Patrijarha. Do{ao _ovek sapretwama strahom, smr}u, hvali se novim oru$jem,kojim je, ka$e, ve} dvanaest muslimana ubio i zatimide kod Patrijarha. O _emu su razgovarali? Kakva jeto crkva u kojoj ubice i qudi zla imaju po_ast i po-{tovawe? Na Svetosavskoj akademiji ove godine gospo-din Kalezi}, dekan Bogoslovskog fakulteta, na krajuje tra$io od publike poseban pozdrav i aplauz za ge-nerala Mladi}a. I di$e se _ovek u uniformi, sa ka-pom na glavi, oru$jem za pojasom i dobi aplauz i po-{tovawe na Akademiji posve}enoj Svetom Savi. Tajaplauz _ujem dok gledam krvavu pijacu u Sarajevu ividim da je to sve zajedni_ki |avolov ples. Mnogobroj-ni gosti iz stranih ambasada i drugih crkava su sigur-

– 12 – – 13 –

no samo u_vrstili sliku o nama, jer, eto, i na crkve-nim svetkovinama mr$wa, rat i zlo dobijaju po_asti.Dr$i me nada da to nije tradicija ni mog naroda nicrkve i da je pedesetogodi{we vreme zla zavr{ilo po-sao i u crkvi. Gospodo vladike i ostali, ako ne miri-te – bar ne sva|ajte.

DAJU I <TO IM SE NE TRA@I

U Skup{tini Srbije sve kako treba. Nejedinstvenaopozicija, <e{eq dr$i re_ i dogovor sat-dva, \in-|i} se mu_i zbog odlagawa kolaboracije koju je obe}aoSlobi. Nije izdr$ao i ka$e: „Nije va$no, dva sata ra-nije ili kasnije”. Mo$da wemu nije va$no, ali nama upublici jeste. Svaki sat i minut otpora i borbe za de-mokratiju je va$an. No, {ta mo$emo, Tomi} ka$e: „Po-bedila je demokratija”. Za wega je kra|a, podvala, ku-povina glasova, ucena – demokratija. On je tako shvata,tako su ga u_ili u partijama u kojima je boravio i nepada mu na pamet da se stidi {to je kra|om postao pred-sednik. Za nas iz publike on je prqavi predsednik ine mo$e ne{to dobro doneti. Na prevari se ne graditolerancija i kompromis.

A kako oni shvataju kompromis?Jednostavno.Ka$u opoziciji – da}emo vam minimalno, koliko

se mora, a vi prihvatite, ina_e ste protiv narodnog je-dinstva. Evo, imamo jednu tre}inu glasova bira_a, 49%mandata, ali u vladi ho}emo 70% mesta i sva va$naministarstva, u svim odborima ho}emo ve}inu tako damo$emo da vas nadglasamo, a vi budite potpredsedniciSkup{tine. I gle _uda! Opozicija ho}e, prihvata, gu-raju se u odbore, u vladu, ne pitaju ni{ta – nego „daj{ta da{”!

Gospodo iz opozicije, i ja sam vam dala glas, ali daga po{tujete, ina_e te{ko }ete dobiti i ove glasove naslede}im izborima ako ih ne umete koristiti. Ako neznate kako se koriste, u_ite od Bixe i Rake. Oni po{-

tuju svoje bira_e i ne daju ni{ta {to ne moraju. A vidajete i mnogo vi{e nego {to vam tra$e. Ako u|ete ute vlade, odbore i potpredsednike, vi vi{e niste opo-zicija, vi ste samo dekoracija. Moj glas za to nemate imene u tim telima ne predstavqate. I mnoge bira_e,moje poznanike. A vide}emo se na novim izborima.

PI<I, GLI<O

U posledwem NIN-u, partijskom listu Demokrat-ske stranke, ka$u, ima tekst o meni. Tra$im tekst, alinema. Prvo \in|i}, pa \in|i}, pa opet \in|i}. Popu-laran, omiqen, pametan. Dobro, _ovek platio pa dobio.A {ta sam ja dobila? Na|em tekst pijanog Gli{i}a ko-ji za dve-tri fla{e viskija, dobijene od \in|i}a, na-pravi kola$ od svega negativnog {to je pisano o meni.Dobro je uspeo. Meni se svi|a, jer volim da sam mo}na– kako on tvrdi – i volim da me ne vole, a naro_ito uNIN-u.

@ao mi je Gli{e i ho}u da verujem da pije zbogmrtvih u Sarajevu, zbog diktature u Srbiji, zbog stra-ha da to ka$e onome kome treba i kako treba. Zato i pi-{e o meni. To je potpuno bezbedno i profitabilno.

<to se ti_e dileme da li je bila pivska fla{aili fla{a sa kiselom vodom, Gli{o, kada ve} pi{e{moju biografiju, da zna{ – bila je vinska. Beli krsta_.Puna. Ti najboqe zna{ kolika je to {teta. Za vino, na-ravno. A bi}e i tu_e. Tebe sigurno ne}u, iako si zaslu-$io. Da ne prqam ruke.

I pi{i Gli{o, pi{i.

(14. februar 1994. godine)

– 14 – – 15 –

KOMUNISTI,MAJKU VAM ^ETNI^KU

U crkvi Svetog Petra u Rimu ose}am se potpuno be-zna_ajno i nedostojnom lepote koju gledam i gazim. Raz-mi{qam o qudima koji bi mogli ovo sru{iti kao {tosu kod nas ru{ili i xamije i crkve, prepune pro{lo-sti i lepote. Kako li bi Mladi} i Karaxi} sa zadovoq-stvom ga|ali ovu crkvu kao leglo „vatikanske zavere”,samo da mogu. A u Rimskoj bazilici, najstarijoj od svihu Rimu, gledam ikonu Hrista zapawuju}e lepote i sve-tlosti, za koju ka$u da je iz Rusije, kao i mnoge u tojbazilici. Pitam se da li bi bilo mogu}e da u nekoj na-{oj crkvi stoji ikona iz Rima ili Vatikana? Ne, to jenezamislivo. Mi volimo samo na{e jer nam je, ka$u,sve najlep{e, najboqe, najsvetije. Iskqu_ivost je kodnas vrlina, a ne mana.

Ina_e, u ovom drugom svetu, gde qudi $ive, rade,kupuju, putuju, odmaraju, jezivo izgledaju slike iz na-{e stvarnosti. Sve italijanske televizije i novineprenose izjavu generala Milovanovi}a, koju je i Kara-xi} potvrdio, a koji ka$e da }e u slu_aju bombardovawasvi stranci, vojnici, novinari, radnici Crvenog krstai drugih humanitarnih organizacija biti srpski tao-ci, a mogu} je i masakr nad wima. U tom svetu to je {o-kantno, zastra{uju}e i ose}ate da to daje potvrdu wi-hovom mi{qewu o nama kao nedovoqno civilizovanomi primitivnom svetu, koga se vaqa kloniti i koji bitrebalo onemogu}iti. Svi prosto $ele da se to divqa-{tvo u susedstvu prekine. I u pravu su. A kod nas ka-

$u, „antisrpska zavera”, „{ire la$i o Srbima” dok mimoramo da {irimo istinu. Pa evo, generali Milovano-vi} i Karaxi}, upravo ovakvim izjavama {ire istinuo Srbima i ne znam {ta bi posle ovoga mogla da budela$ o nama.

Na televiziji gledam kolone srpskih tenkova i dru-gog naoru$awa kako napu{taju Pale. Nisu prihvatiliultimatum, ka$u, nego kao neki „ruski predlog”.

Nije nego.Povla_i se Radovan „k’o bela lala”, po ultimatumu,

i tek sada vidimo koliki su to e{aloni smrti koji suubijali Sarajevo. Nepregledna kolona odlazi negde asvaki od wih ko zna koliko zgrada je sru{io i $ivotauni{tio. I danas i pre pitam se, sa kime su se oni bo-rili, {ta su gore radili, od koga su se branili?

Nadam se da }e Radovan i kompanija to mo}i da ob-jasne na su|ewu u Hagu.

^esto vodimo razgovore sa takozvanim „patriota-ma” na temu za{to su po_eli pucati sa Pala na grad.Oni, neuverqivo i nervozno, na kraju ka$u: „Pa oni sunam ubili svata na svadbi. Prvi su po_eli”. Po toj lo-gici, za svakog ubijenog vojnika Unprofora u Bosni,NATO je imao razloga za bombardovawe.

To sasvim li_i na hrvatsku pri_u o Jasenovcu. Ka-da bi Srbi pitali za razloge Jasenovca, Hrvati bi uvekpotezali ubistvo Radi}a u Skup{tini, kao opravdaweza sve zlo_ine. Kult smrti umesto kulta $ivota, to jesu{tinska razlika izme|u nas i civilizovanog sveta.

U Rimu mnogo na{eg sveta. Sre}emo ih na ulici,prilaze sre}ni {to nas vide, pitaju gde je kraj, kada}e sve pro}i. @ele da se vrate. Vuk se ose}a nelagod-no, kao krivac za wihove sudbine. Obja{wava, obe}ava,a svi zajedno ose}amo da nema mnogo nade. U hotelu gu$-va, dolaze mnogi da se vide sa nama, prijateqi, novina-ri, diplomate. Bugari nas zovu na ve_eru, samo na{ihiz ambasade nema. Wih mi ne interesujemo. Oni su am-basada Socijalisti_ke partije Srbije, a ne ambasadaJugoslavije. Stara pri_a u nova vremena. Nama nijemnogo va$no, ali wima bi trebalo da bude va$no da se

– 16 – – 17 –

promene, da prihvate da dr$ava nije samo Socijalisti-_ka partija Srbije nego i mi ostali koji smo deo naro-da koga bi oni trebalo da predstavqaju. To je opet do-kaz za sliku primitivne i jednopartijske dr$ave, ka-ko nas svet i vidi.

OPALI, ZORANE

Na povratku slu{amo vesti na radiju. Bi}e bombar-dovawa, ne}e biti bombardovawa... Demokratska stran-ka poziva pristalice da idu u nedequ na Pale, da sa„svojim narodom” sa_ekaju isticawe ultimatuma.

Prosto ne verujem svojim u{ima.Kao da _itam rubriku u „Politikinom zabavniku”:

„Verovali ili ne”. Ho}e \in|i} malo na brdo. Mora daje _itao Wego{a i onu pri_u „Ko na brdu _ak i malostoji, vi{e vidi no onaj pod brdom”.

Ali Zorane, nije to to brdo.Ovde bi mnogo vi{e video da ode{ ispod brda, u Sa-

rajevo. I tamo bi bio sa „svojim” narodom, ali za to jepotrebno malo vi{e hrabrosti. Pitamo se svi, {ta seto doga|a s Demokratskom strankom? Obuzima ih ratni-_ki duh na kraju rata. To je isto kao kada bi neki par-tizani 1945. odlazili u _etnike. Da li je \in|i} ne-obave{ten, da li gubi kompas ili $ivce? Ili prostoho}e da ode, da i on opali nasumice koju granatu na Sa-rajevo, kao {to su radili Per_evi}, Kalaji}, Nogo, Li-monov, Crn_evi} i mnogi drugi posetioci Pala?

Opali Zorane, ne boli to sada.Bole}e kasnije.Po{teno.

SNOVI IZ TELEFAKSA

Kada sam se vratila zatekne me pismo iz Amerike.Na {est-sedam strana pi{e mi neki stari emigrant ka-ko je iznena|en mojim antisrpskim delovawem, nebri-

gom za srpski narod, za istorijski trenutak spajawasrpskih zemaqa i tako to.

îtaju}i pismo setila sam se mog divnog prijateqa,pokojnog Veselina Savi}a. Borave}i u Americi 1988.godine, u crkvi u îkagu dr$ao je predavawe na{imemigrantima. Na samom po_etku im je rekao: „êtnici,majku vam komunisti_ku...” Nastala je gu$va, vika i nakraju, umesto predavawa, bila je samo sva|a sa dokto-rom Savi}em.

Mnogi su nam telefonirali iz îkaga da nas pita-ju ko je taj _ovek i za{to je to rekao, a ja zaista nisamznala da objasnim. Odbila sam to na wegovu ludost i$equ da pravi skandale u kojima je u$ivao. Me|utim,sada mi je sasvim jasno da je wegova dijagnoza bila pra-va. Cela na{a emigracija danas peva u komunisti_komhoru, podr$ava komunisti_ki re$im u Beogradu, ko-munisti_ke generale i wihov rat sa narodom i grado-vima, podr$avaju sve ono od _ega su pobegli u svet, anapadaju i mrze zemqu u kojoj $ive i koja im je pru-$ila uto_i{te. Svi su fanati_ni borci za „srpskustvar”, ali samo verbalno, pismom, telefonom i kad za-treba bogami i telefaksom – na skupovima, protesti-ma, uz visoke plate i penzije zemqe u kojoj $ive.

I ni{ta vi{e od verbalnog.@ele qudi da na televiziji, u svojim udobnim sta-

novima, lepo gledaju uve_e kako se mi ovde borimo i ne-stajemo radi ostvarewa nekih wihovih snova, dok wi-hova deca i ne znaju gde je Srbija niti govore srpskijezik. Savi} je ipak bio u pravu. „Komunisti, majku vam_etni_ku”.

Ne. Obratno.U stvari, svejedno je.

BULATOVI> MO@E, TULE NE MO@E

îtam u „Vremenu” kako moji Crnogorci biju star-ce, Muslimane i tra$e im da predaju oru$je koje ne-maju.

– 18 – – 19 –

Vite{ki, nema {ta.^udim se da nisu do sada to radili i kopirali vo-

|u iz Srbije koji po Kosovu mlati, hapsi, pretresa,prebija pa i ubija kad zatreba Albance da bi ih smi-rio i umirio. Sada to radi i po Sanxaku sa Muslima-nima.

Sram vas bilo, Crnogorci!Vi koji ste javno delili oru$je svim Crnogorcima

kao i Srbi Srbima u Novom Pazaru, Prijepoqu i svu-gde, sada oru$je tra$ite od Muslimana kojima ga ni-ste ni dali. Da se razumemo, ja jesam za oduzimawe oru-$ja, ali svima a ne samo onima koji ga i nemaju! Dobrose se}am kada je jedan moj zemqak, Bulatovi}, propali-ca, pijanac i besposli_ar, pro{le godine bacio bombuna ku}u uglednog gra|anina Tula Me|edovi}a u Bije-lom Poqu. Sre}om niko nije ubijen, ali ni Bulatovi-}u se ni{ta nije desilo. On mo$e slobodno da ima i no-si oru$je a Tule Me|edovi} ne mo$e i ne sme, nego ilineka se seli iz Bijelog Poqa ili neka sedi i _eka, pa{ta bude!

A obojica su, navodno, ravnopravni gra|ani CrneGore.

Nemojte mi samo pri_ati da je to zato {to Musli-mani nabavqaju oru$je da bi napali Srbe ili Crno-gorce. Svi dobro znamo da je to la$, da su oni mawinai da za tako ne{to nemaju nikakve {anse, sve i da ho-}e. Ostavite qude na miru. Ne po_iwite opet krvavepri_e pod pritiskom Srbije.

Niko vam ne veruje ni{ta i ne}ete uspeti.Kao ni do sada.


MOSKOVSKI <IBICARI

Ra|a se nova vlada. Narodnog jedinstva, ka$u, a uwoj sami komunisti. Dodu{e, oni su jedinstveni. Menivlada pre li_i na vladu mafija{kog jedinstva i tomafija{a iz ruskog lobija; navodnih „biznismena”,vlasnika „Holding kompanija”, a u stvari trgovaca izmoskovskog podzemqa, bar prema prvim imenima kojasu objavqena. <ta mislite, gde je Radulovi} iz Demo-kratske stranke bio na putu ba{ sada, kada treba da ga„izbace” iz stranke zbog u_e{}a u vladi? Pa u Mosk-vi, naravno. Kupuje, vaqda, ameri_ku „vegetu” ili ru-ski kavijar kao „stru_wak za isto_no tr$i{te”. Vla-da }e o_ito biti objediwavawe i legalizacija politi-_ke mafije i wenog ogromnog nepo{teno ste_enog bo-gatstva. Sve bos do bosa. Otkud u woj demokrate i Novademokratija, pitaju mnogi? Pa, treba legalizovati ra-zne „Lutre” i trgovine na veliko ruskim dijamanti-ma da bi _lanovi ovih stranaka, „biznismeni”, biliblizu vlasti, da nawu{e zakone pre dono{ewa, da vi-de da li da mewaju marke u jene, jene u funte i gde daula$u tu|e pare. A pri_a da su to stru_waci, uspe{-ni poslovni qudi, pri_a je za naivne. Kakvi holdinzii bakra_i, sve su to biv{i vlasnici kafi}a, kao prvogstadijuma do „holdinga”, biv{i direktori dru{tve-nih firmi koje su kupili bez para. Ti qudi u bitikompromituju privatno preduzetni{tvo svojim tran-ge-frange podzemnim poslovima, kao oni pod najlon-tezgama u Bulevaru revolucije. A \in|i}, kao uzorni

– 20 – – 21 –

primerak tih na{ih stru_waka, hteo je samo da bude{ef mafije. Nisu mu dali. Zato je on wima dao dvoji-cu prvih koje }e, kobajagi, „izbaciti” iz stranke, aline i iz svog biznisa.

MANDATAR FINANSIJER

Nedavno, u Americi, Klinton je predlo$io Kong-resu imenovawe novog na_elnika Pentagona. Me|utim,predlo$eni na_elnik je odustao od imenovawa, jer jemorao pro}i kongresnu komisiju koja bi ga pitala o sve-mu, pa i o utajenih 7.000 dolara poreza. Po{teno. Sa-mo zamislite koji bi od predlo$enih potpredsednikaVlade i ministara, od Sokolovi}a do Cvetkovi}a, mo-gao iza}i pred sli_nu komisiju, koju zbog toga i nema-mo. Nijedan... A da ne govorimo o mandataru Marjanovi-}u, o wegovim ruskim vezama i prijateqstvu sa Bre$-wevom i sinom, najve}im mafija{ima Rusije, sa pro-cewenom imovinom od preko 40 miliona dolara. ^imeje Marjanovi} zaslu$io ovo mesto, pored ovog zna_ajnogruskog prijateqstva? Nesumwivo time {to je organizo-vao i finansirao „balvan revoluciju” u Kninu, finan-sirao izbore SPS, uspostavio srpski lobi u Moskvi,organizuje i finansira pobune protiv Jeqcina i po-vratak komunista u Kremq, o _emu sawa u Tolstojevoj33 svako ve_e, u „toploj sobi pored kamina”. Posebna muje zasluga {to je u izbornoj kampawi po{teno oblatioopoziciju, odnosno SPO kao petu kolonu, pla}enike,izdajnike, u vatrenom govoru na tribini u Starom Gra-du. Zna_i, zaslu$io je puno poverewe.

SOKOLOVI>A NEMA NIKO

Dragi moji ministri, tobo$wi privrednici ili,moderno, „biznismeni”. Ne budite sigurni da }e vamvlada mnogo pomo}i u legalizaciji mutnih poslova inepo{teno ste_ene imovine, jer sve je prolazno. I ̂ au-

{esku je mislio da je najmo}niji ba{ onoga dana kada jeubijen. I ne pri_ajte da ulazite u vladu zbog naroda iwegovog interesa, niko vam ne veruje. Da vam je do naro-da, ne biste mu toliko otimali. Kao direktori dru{-tvenih firmi i kao _inovnici, {to ste svi bili, ni-ste mogli ste}i kapital za privatne firme, niti imo-vinu ve}u od dvosobnog stana i „stojadina”. Sve ostalose svuda u svetu zove pqa_ka, kra|a, a ne „biznis” ili„holding kompanija”. Vi jeste stru_waci i bi}e to vla-da stru_waka, ali stru_waka za ne{to drugo.

A kakvo vam je to narodno jedinstvo, kada ste sami?Nova demokratija glumi stranku, a i narod koji je gla-sao za DEPOS, za wu sigurno nije. SK-PJ, _iji je _lanmandatar Marjanovi}, kao {to znate nije dobio ni{tana izborima. Nema narod. Zna_i, ipak samo „jedinstvomafije” i „stru_waka za isto_no tr$i{te”. Ruskapri_a. Bi}e nam kao i Rusima.

Xej je za wih velemajstor, jer on {ibicari u Be_ui Minhenu a oni u Moskvi.

Svi|a mi se naro_ito {to je Sokolovi} ostao u Vla-di i to na svom mestu. Bez wega bi bilo dosadno. Zami-slimo da ga je zamenio neko mlad, pametan, obrazovan,pravnik koji zna jezike i moderno izgleda. Taman po-sla. Pa to ima svaka demokratska zemqa. Ovo {to miimamo nema niko. Treba to po{tovati i _uvati. Po to-me nas zna ceo svet. A ako i na{ dragi \umi} bude mi-nistar informacija, to je tek pun pogodak. ^ovek uop-{te ne govori srpski, misli}e svet da smo neki druginarod. Lukavo i mudro.

U@IVAWE <E<EQA

U Saveznom parlamentu – prava predstava. <e{eqnapada, Bo$ovi} besni, kre{ti i prekida sednicu.Konti} negoduje u klupi, a publika u$iva. Socijali-sti protestuju i ka$u da <e{eq uli_ari u parla-mentu, vre|a poslanike i nedoli_no se pona{a. Na op-tu$be Konti} ne}e da odgovara i govori samo {to on

– 22 – – 23 –

$eli. Bogami, Konti}u, da si predsednik francuskeili engleske vlade, odgovorio bi na svaku optu$bu iobjasnio sve {to bilo koji poslanik pita. Ono {to so-cijalisti zovu uli_arewem i nedoli_nim pona{awem,na zapadu se zove demokratija.

U engleskom parlamentu, na primer, gospo|u Ta_ersu pitali, dok je bila premijer, odakle joj novac da ku-puje cipele u skupoj londonskoj radwi i po nekolikopari odjednom. Mislite da je mogla da ne odgovori i daka$e da je to uli_arewe i uvreda u parlamentu? Nijemogla. Morala je da objasni i obrazlo$i, i to ta_no. Epa, Konti}i, Bo$ovi}i, Marjanovi}i, Milo{evi}i,Tomi}i, Sokolovi}i i svi vi na vlasti, ako za$ivi de-mokratija mora}ete da objasnite sve ku}e, stanove, vi-kendice, ra_une u banci, automobile, privatne firmeva{e i va{e dece. I kad neki <e{eq poka$e foto-grafiju sa ve_ere sa Dafinom – ka$ete narodu {ta stetamo radili, o _emu ste razgovarali i koliko ste skri-vili najve}u narodnu pqa_ku za koju niko nije odgova-rao. To nije ni uli_arewe ni uvreda, nego je to va{ po-sao i obaveza. Na $alost i ve}ina opozicije se mr{tina ovakva pitawa u Skup{tini o zloupotrebama vla-sti, pqa_ki i privilegijama, o svemu {to je u demok-ratskim zemqama prvo i stalno pitawe u parlamentu.<e{eq to radi izvanredno, mada je moralno pitaweza{to to nije radio pro{le godine. Tada je uveseqavaosocijaliste koji su sre}ni aplaudirali kada je govo-rio da su lideri opozicije pla}enici Zapada, Vatika-na, javno saop{tavao spiskove novinara za progon i li-kvidaciju, naru_ivao sa skup{tinske govornice ubi-stva Gi{ke i Belog, a socijalisti izvr{avali, profe-sore i studente Beogradskog univerziteta progla{a-vao slugama me|unarodne reakcije, potezao pi{toq nabeogradske studente pred Skup{tinom, tukao gladneprofesore u {trajku, pucao na taksiste demonstrante,propovedao etni_ka i ideolo{ka _i{}ewa po Srbiji,_inio ratne zlo_ine sa svojim dobrovoqcima, pqa_kao,ubijao, tra$io bombardovawe Londona i Rima. Sve tonije bilo uli_arewe tada, jer vas nije dirao. Zaborav-

qate da mi nismo zaboravili sve to i sada $elimo dami malo u$ivamo. Sve se vra}a – sve se pla}a.

* * *

Oborena su _etiri aviona u Bosni. Trebalo je. Bilo_iji da su, neka su oboreni. Mi znamo _iji su. Sada samsigurna da }e brzo mir, jer nema vi{e neka$wenog bom-bardovawa i ubijawa naroda i gradova. Neki moji poz-nanici, tvr|e srpske linije, ka$u mi: „Za{to mora{ oSarajevu stalno da pi{e{, presko_i malo, ima i dru-gih stvari”. Za mene nema drugih stvari, ja samo o to-me mislim: Sarajevo, Bosna, rat i ubijawe nevinih qu-di razorili su mi $ivot, promenili sve. Ose}am kri-vicu jer sam nedovoqno u_inila da pomognem, ose}amkrivicu i kao deo naroda koji je u Srbiji mirno, rav-nodu{no i bez ikakve pobune ve} dve godine $iveo nor-malno, dok su u Sarajevu, tu pored nas, svakodnevnoumirali, dok su im ru{ili ku}e, ubijali decu, star-ce i $ene, silovali i pqa_kali. Ovde nisu rekli ni-{ta _ak ni oni koji se sa tim nisu slagali, jer nisusmeli. Ne znam {ta }e biti kada se sve ovo zavr{i ikada svi zlo_ini iza|u na videlo. Strah me je od vre-mena.

Ka$e Karaxi} da u Sarajevu ima oko 60.000 Srbakoji su taoci Muslimana i on se, ka$e, bori za wih.Ne{to nisam _ula ni videla Srbina koji je u Sarajevuda se $ali na Muslimane. Svi se $ale na Karaxi}a iwegove granate. Oni koji su se $alili, oti{li su naPale, ali ih je malo. Od srpskih intelektualaca uSarajevu, na Palama nema nikog. Karaxi}, Koqevi},Tohoq i Dutina, petog ne znam. Drugi su ostali u Sa-rajevu i tamo zajedno sa Muslimanima _ekaju kraj op-sade. Glavni i odgovorni urednik lista „Oslobo|ewe”(koga ovde zovu „muslimanski”) je srpkiwa GordanaKne$evi}, kao i preko 60 posto _lanova redakcije.Prvi zamenik komandanta bosanske vojske je Srbin Jo-van Divjak, a u samoj vojsci je preko trideset posto Sr-ba. Bosansku delegaciju na pregovorima po svetu uvek

– 24 – – 25 –

_ine: Haris Silajxi}, ministar inostranih poslova,Miroslav Lazovi}, predsednik Skup{tine BiH i IvoKom{i}, _lan Predsedni{tva, a na na{oj TV _ujete sa-mo: „Muslimanska delegacija na _elu sa Silajxi}emboravila je...”. Ne pomiwu druge _lanove delegacije. To{to ih ne pomiwu ne zna_i da ne postoje, a to {to po-stoje nada je da nije sve izgubqeno.

Sporazum u Va{ingtonu je kona_no po_etak krajapri_e o tri dr$ave u Bosni. Kantoni, Vens-Ovenovplan, jedna dr$ava, tome se nadamo. Ho}u da ka$em ono{to znam: da mnogi Srbi u Srbiji misle a ne smeju re-}i – ne daj Bo$e da se ujedinimo sa Srbima iz Bosne!Daleko im lepa ku}a! Kada bi to pitawe bilo re{a-vano referendumom u Srbiji, ali slobodnim, ne bi zaujediwewe glasalo ni deset posto.

Ni socijalisti to ne $ele, samo ne znaju kako to daizvedu a da se ne vidi. Nije lud Milo{evi} da uvezeovde one sa Pala koji su mu smeli i hteli u lice re}imnoge stvari koje u Srbiji nije do$iveo. Pogotovu {tooni pevaju „Bo$e pravde”, krste se (iako od skora), pri-_aju o monarhiji sa Tomislavom, pevaju o Sv. Savi ko-ga Mira ne voli i ru$ne pesme o Slobi u desetercu. Ai brojke mu ne{to govore. Kada bi do{lo do ujediwe-wa, on sigurno gubi vlast, jer oni iz Bosne wega glasa-ti ne}e. Za wih je Karaxi} – bog, a <e{eq bo$anstvoi tu Slobda nema {ta da tra$i. Jedan i po milion bi-ra_a u Srbiji – to je wegov maksimum, a sa ujediwewem<e{eq i Karaxi} imaju sve glasove izbeglica u Srbi-ji i ve}inu glasova iz Bosne, {to je ve} preko dva mi-liona. Srbi iz Bosne koji ne podr$avaju Karaxi}a, nirat, a wih je oko _etrdeset posto u Bosni, pogotovu ne-}e glasati Milo{evi}a jer je to gra|anska, demokrat-ska varijanta.

Zna_i, Sloba gubi u svakom pogledu. Zato se ja nepla{im ujediwewa, ne}e to Milo{evi} dozvoliti ive} tra$i na_in da ih ostavi tamo gde jesu, kao {to jeostavio Srbe u Krajini.

Ja }u ga u tome svakako podr$ati.

TU<IRAWE

Gospo|a Markovi}, predsednikova supruga, izgledavodi dnevnik u „Dugi” da bi nam se dva puta mese_nonarugala iz ogra|ene i _uvane tu|e ku}e na Dediwu, sakaminom i cve}em koje raste u tamnoj no}i. Qubi_asto.U vreme rata koji wen mu$ vodi, finansira i odr$a-va, vreme gladi i sveop{te bede u dr$avi kojom onavlada, vreme u koje ogromna ve}ina dece u Srbiji ne-maju ni {oqu mleka, ni par_e hleba da pojedu, ona nampi{e o svom sinu koji vozi dvesta pedest kilometarana sat, tu{ira se _etiri puta dnevno i pejxerom jojjavqa da je voli, a Bo$e, neko ho}e da mu nametne togdosadnog Sv. Savu iz pro{losti koji nije imao pejxer.

Draga gospo|o, nemaju sva deca pejxere, ni kola, og-romna ve}ina nema ni kupatilo, a ni majku da vole, za-hvaquju}i va{em mu$u i wegovoj politici. I vi steposledwa osoba koja bi smela da pri_a o bogatom delunaroda koji sve to ima. Pa zaboga, zar vi niste komuni-sta?! Zar ja treba da se brinem o siroma{noj deci, a vida sedite pored kamina i _ekate pejxer? Zato vam je ipropao komunizam. Pri_ali ste o jednakosti, a zatimsve oteli, uzeli tu|e, obogatili se i obezbedili komu-nizam samo za sebe, progawaju}i usput one koji to videi bune se. Zar vi zaista ni o _emu drugome ne razmi{-qate osim o svojoj ku}i, sinu, cve}u i tu{irawu? Po-sla}u vam neka pisma iz Srbije, sirotiwska, neka izSarajeva, o_ajni_ka, pa u_inite ne{to i za wih. Omo-gu}ite im da se tu{iraju i jedu bar jednom dnevno.

Naravno, znam da je sve uzalud. Vi $ivite u svomsvetu i ne mo$e vas pomeriti ni_ija beda, nesre}a, ni-_iji bol. Znajte samo da se nad ovim {to pi{ete zgra-$ava ve}i deo _itala{tva i {aqe vam neprijatne re-_i. Ne brinite. Tolstojevoj 33 ne mogu pri}i dok je $i-vog Sokolovi}a.

Primetila sam u va{im tekstovima mnogo pri_a ohigijeni, tu{irawu. Da li poku{avate da nas ubedi-te da ste _isti od prqav{tine u Srbiji koju ste done-li kada ste do{li na vlast? Ne}e mo}i ni deset tu{i-

– 26 – – 27 –

rawa dnevno to oprati. A to {to va{i dnevnici mewa-ju mi{qewa i qude, najboqe svedo_i o va{oj prqavojSrbiji.

NEMA

Svetska srpska zajednica u svim mestima {iromsveta, u nedequ, u dvanaest _asova, organizovala je pro-testne mitinge zbog nepravednih sankcija i novog me-|unarodnog poretka.

Ne znam ko to vodi u drugim gradovima sveta, aliu Beogradu je svetski Srbin Radomir Smiqani}. Svi-|a mi se ova organizacija jer je naziv originalan, apretenzije veoma skromne. Najve}i i najboqi narod nasvetu zaslu$uje da ima takvu zajednicu. <ta mislite,za{to nema svetske ruske zajednice, svetske ameri_kezajednice, svetske francuske zajednice? To bi bilobesmisleno jer tako bezna_ajni i nikakvi narodi nemogu imati svetsku zajednicu. Wego{ nam je rekao: „Izgrmena velikoga lafu iza} trudno nije, me| velikimnarodima geniju se gnezdo vije”. Iz tog grmena je na{grmaq Radovan Smiqani}, grmaqi Momo Kapor, Gojko\ogo, Rajko Nogo i slavni grmaq Drago{ Kalaji}. Onje pravi svetski _ovek iz te svetske zajednice. Ka$epre neki dan, da je u$ivao dok je gorelo Sarajevo. To jeto. Kao Neron u Rimu, kao Hitler u Petrogradu. Svet-ski i srpski. Samo ne znam za{to se quti Kalaji} ka-da posle takvih re_i, a i prate}ih dela, ka$u za Srbeda su zlo_inci i da ih treba izolovati. Ne misli vaq-da da treba pustiti Karaxi}a da zapali i Be_ radi we-govog u$ivawa.

A drugi slavni iz te svetske zajednice, Gojko \ogo,re_e nedavno da je na dan isticawa ultimatuma moraobiti na Palama, jer gde bi drugo mogao biti, pa da gasutra unuci pitaju: „Deda, zar ti nisi bio tamo?”. Emoj Gojko, tebe }e unuci sigurno suprotno pitati: „De-da, zar si i ti bio tamo?”, i stide}e se tebe. I zbog to-ga, a i zbog zatvora u koji si strpao pesnika Vladimi-

ra Srebrova, uz komentar „I zatvor je za qude”. Nisitako mislio kada si ti bio u wemu i sa pravom o_eki-vao da te puste. Svi su ustali da te odbrane i izbave.A ti danas gura{ qude, prijateqe, pesnike u zatvorzbog iste krivice i ka$e{ da je to ispravno. Meni tone mo$e{ objasniti nikakvom pri_om, a unucima }e{jo{ te$e.

(14. mart 1994. godine)

– 28 – – 29 –

JA BIH <TO MAWU SRBIJU

Ofanziva srpskih komunista je u toku. Sedma, osma,deveta, da li je i posledwa? Nadam se i miri{em Bu-kure{t. Isto ovako, kao $ena na{eg predsednika Re-publike, i gospo|a Elena ^au{esku je bila u ofanzivipre po_etka kraja. I ona je bila „profesor univerzi-teta” koji je zauzimao pola TV-dnevnika, kao da u zem-qi drugih profesora nema, niti {ta rade; i ona je vo-dila svetsku bitku za opstanak ideologije i sistema ukome sve to mo$e, u kojem nema drugih partija i mi{-qewa i u kojem sve pripada Woj i Wemu. Malo vi{eWoj. Da ne bi plakala kad se _e{qa.

Sve je toliko suludo i neverovatno da mora da jeblizu kraj.

No, oni ne misle tako. Nisu skinuli petokraku ni-gde u institucijama vlasti, ve} tri godine nemamo him-nu dr$ave jer se _eka povratak petokrake u Rusiji iovde. Do sada se radilo tajno na tome, a sada ve} javno.Zahtevi komunista koje u nas ispostavqa wihov najuti-cajniji predstavnik, gospo|a Mirjana Markovi}, sup-ruga Predsednika dr$ave, su maksimalisti_ki. Bez ob-zira na rezultate izbora i na potpuni poraz levih sna-ga. Tra$i moratorijum na demokratiju, stranke, druga-_ije mi{qewe. Da im ne smetamo kao do sada. A sve tokao zbog nacionalnog interesa, {to zna_i da demokrat-ski procesi {kode naciji a komunisti su spasonosnilek i terapija. Uz sve to, pri_aju i pri_u o obnovi Ju-goslavije.

Ja mislim da ne}e dugo _ekati da im sa Zapada za-vrnu u{i i ka$u „no, no”. Nema toga vi{e. Ako ho}etekomunizam, onda imate i sankcije a i debelu granicusa civilizovanim svetom koju ne}ete pro}i. Va{ing-tonski sporazum to nagove{tava. Podela koja je wimenapravqena nije samo nova Jalta, kako se govori, ve}balkanski zid i bekstvo Evrope i sveta od agresora,zlo_inaca i primitivaca, kako nas oni do$ivqavaju.Komunisti i nude taj zid da se ograde i zatvore od ce-log sveta kako bi mogli ovde da rade {ta ho}e i da vla-daju ve_no uz rusku podr{ku, ako uspeju da i tamo po-vampire aveti komunizma. Na tome rade svakodnevno.

Do pre godinu dana Jeqcinovi protivnici dolazi-li su u Beograd i bili primani kod Predsednika Re-publike. Danas, Predsednik {aqe svoju $enu u Moskvuda Jeqcinu govori kako vodi retrogradnu politiku.Primili su je svi Jeqcinovi protivnici, pa i sam ru-ski patrijarh. Otkuda ona, ube|eni komunista i ate-ista, kod patrijarha?

Pa jednostavno je.Me|u wima nema neke razlike. Pravoslavna ruska

crkva se od Petra Velikog nije promenila i sve {toje novo, progresivno i dolazi sa Zapada, za wu je zlo ijeres i ne sme u}i u Rusiju. Se}amo se da je ruska Crk-va proklela i anatemisala Petra Velikog zato {to jeuveo politi_ke institucije sa Zapada, ustrojstvo voj-ske, sudstvo, zemqi{ne kwige, brodogradwu, na_in ode-vawa. Kalu|eri su se samospaqivali u znak protesta,a Petar Veliki je stvorio jaku Rusiju bez wihove po-dr{ke, i nikada mu nisu oprostili {to je ona stvore-na na zapadnim temeqima.

Od te boqke boluje dana{wa ruska Crkva.Postradav{i od komunizma, satanske zapadne ide-

je, ruska Crkva je tu ideju prihvatila kao svoju i bra-ni je zajedno sa ruskim komunistima. Zato oni sada sa-tanizuju Jeqcina, a ruski sve{tenici sa crvenim ko-munisti_kim zastavama demonstriraju protiv Jeqci-na podr$avaju}i Ruckoja i Hazbulatova. To samo mo$eu Rusiji.

– 30 – – 31 –

Zamislimo sada da supruga Borisa Jeqcina do|e uBeograd, da je prime akademici, patrijarh i da ona uBeogradu izjavi kako je politika Slobodana Milo{e-vi}a retrogradna i anticivilizacijska. To je, narav-no, nezamislivo, jer je primitivan i nevaspitan postu-pak ravan diplomatskom skandalu. To mogu samo sestreSrpkiwe.

Nama desnica ostaje da se nadamo i da ka$emo: „Ne-}ete pro}i”. Do}i }e neki novi Deveti mart koji }evas opet saterati u mi{ju rupu i kona_no oduvati izSrbije. Iako se _ini da ste oja_ali, to je samo privid.Bukure{t je blizu. Priziva se ba{ takvim bahatim po-na{awem, ignorisawem narodne voqe.

Mi _ekamo.

TRI PITAWA DU<ANU MIHAJLOVI>U

Izabrana je nova komunisti_ka vlada. Nije va$no{ta je opozicija govorila o ministrima, nije va$no{to su svi oni ume{ani u razne afere i pqa_ke, odMarjanovi}a do Sokolovi}a. Ni na jednu optu$bu ni-su odgovorili, pa izgleda da je u ovoj dr$avi to prepo-ruka za visoku funkciju. Ako ho}e{ da bude{ mini-star, poslanik SPS-a, direktor Televizije ili ne{tosli_no, mora{ biti {to vi{e poslu{an, {to mawe ob-razovan i {to vi{e korumpiran da bi sa tobom i tobomlak{e vladali.

Ba{ takvi su i ministri, i mandatar, i potpred-sednici.

Socijalisti_ka partija – Pokret za SK, vratila jegospo|i Markovi} i wenoj partiji „oteto i prokleto”glasove i tako su weni qubimci u{li u vladu. A da lije to „oteto i prokleto” od naroda koji je glasao opozi-ciju, vide}emo. Na kraju svega, kada je bilo glasawe,128 glasova ZA vladu je obesmislilo trodnevnu borbuopozicije protiv vlade i komunisti su protr_ali po-_asni krug. Tek tada smo mogli shvatiti svu dubinu iz-daje Du{ana Mihajlovi}a i Nove demokratije. Da nije

bilo tih 128 nego 123 glasa, sve bi druga_ije bilo. Imandatar bi bio drugi i druga_iji, i ministri, pa iNova demokratija bi dobila boqe ministarstvo od Mi-nistarstva ekologije. Divno bi to bilo, jer bi se komu-nisti savijali i previjali, razgovarali i pregovara-li i, naravno, nudili i dali mnogo vi{e. Za{to su touradili, za{to su im dali glasove tako lako i jeftinozaista nema obja{wewa, osim da su bili wihovi qudiu na{im redovima. Da se razuverim u to, pomo}i }e migospodin Mihajlovi} ako odgovori na ova tri pitawa:

Prvo, {ta je radio u Dr$avnoj bezbednosti pre do-laska na mesto predsednika op{tine Vaqevo, ali da neka$e da su to bili poslovi analiza ili u paso{komodeqewu, kao {to govore svi biv{i udba{i.

Drugo, {ta je radio kao potpredsednik u vladi Sr-bije i vo|a delegacije „Dani Srbije u Izraelu” pre _e-tiri godine, kada je ubijen jedan direktor Beobankepod jo{ nerazja{wenim okolnostima i kada su ugovore-ni svi prqavi poslovi dana{we Srbije, od Dafimentbanke do trgovine oru$jem?

Tre}e, kojim kapitalom je otvorio svoje privatnopreduze}e „Lutra” koje se, pored ostalog, bavi i trgo-vinom na veliko ruskim dijamantima preko Izraela?Ali da ne ka$e da je dobio nasledstvo od tetke iz Ame-rike.

Znam da su ova pitawa mogla i ranije biti postav-qena, ali onih pet glasova za vladu, i ne samo za vla-du nego za u_vr{}avawe vlasti koja }e pojesti Srbijunajozbiqnije su osvetlili vezu koja nije kidana. Mo-gli smo do sada da sumwamo, sada znamo.

Da izdaja ne bi bila ba{ o_igledna, stru_waci izDu{kovog biv{eg odeqewa Dr$avne bezbednosti su ra-zradili plan uvla_ewa Vukovog brata Rodoquba u ce-lu igru. To im nije bilo mnogo te{ko – bar u Srba bra-ta protiv brata su oni umeli okrenuti i okretali su uposledwih pedeset godina neprestano! Zajedni_ki mut-ni poslovi, li_na sujeta i neostvarene ambicije, a isenka velikog brata, olak{ali su im posao. Rodoqub jepostao politi_ar. Na Studiju B je rekao da je wegov i

– 32 – – 33 –

Vukov ciq isti, ali da su putevi razli_iti. Dragi mojRodoqube, ni ciq ni putevi nikada vam ne}e biti isti.Zalutao si ti predaleko.

Poslanici Srpskog pokreta obnove su bili sjajni.To je to. Prvi put prava ekipa u opoziciji. U$ivalasam dok su govorili sve {to mislimo i videla sam bu-du}nost. Ne mo$e se to ugu{iti nikakvom diktaturomni restauracijom komunizma. Ne mogu se u}utkati sveSandre, ^otri}i, Rosi}i, Vlaovi}i, Jak{i}i, Borovi-}i, Mutavxi}i i ostali. Bi}e te{ko, sve te$e. Wima,naravno, ne nama.

<to se saveznih poslanika ti_e, podsetila bih Ra-kiti}a i Kastratovi}a da sam bila u pravu. Glasali suza buxet, kao {to sam i predvidela i glasa}e oni sve{to treba, samo da ostanu poslanici.

PA<I>, A NIJE ZAKLAN, DAJE GOLOVE

Profesor Slobodan Vitanovi} pre neko ve_e naStudiju B re_e kako je Nikola Pa{i} 1919. godine go-vorio da Jugoslaviju koju smo stvorili ne}e razbiti niHrvati ni Slovenci, nego pre_anski Srbi, misle}i naSrbe preko Drine. Jer, ako ho}e{ da se bavi{ politi-kom, govorio je, mora{ celu no} dr$ati glavu u buna-ru hladne vode a ne kao oni na vrelom ugqevqu. Svedo-ci smo istinitosti ovih Pa{i}evih re_i. Rasturilisu je na{i pre_ani vrele glave, Karaxi} i Milo{e-vi}, i to tako temeqno da nema toga ko }e je sastavitiponovo. Mo$da kada pre_ani odu, a na vlast u Srbijido|u oni hladne glave.

Jedan takav Srbin, Predrag Pa{i}, ju_e na utak-mici u Sarajevu izme|u Sarajlija i Unproforovacazabio je dva gola – ne Unproforu, nego pre_anima. Ka-kve li knedle gutaju Milo{evi} i Karaxi} kada Sr-bin igra za ekipu Sarajeva a nije zaklan, kako nas oniovde ve} dve godine ube|uju! Kako }e objasniti wegovegolove onima koji veruju da je Karaxi} ga|ao SarajevoMilo{evi}evim granatama da bi spasio Srbe od geno-cida? Mo$da }e re}i da je izdajnik, sluga neprijate-

qa i sli_no. No, ni to vi{e „ne pije vodu”, te{ko pro-lazi.

Ja Pa{i}u u Sarajevu {aqem divqewe i zahval-nost {to postoji, {to je tamo i {to je nada nama ovde,zato_enicima iste opsade u Srbiji, iako lak{e. Jer, zasada nema granata. Opstao je u tom paklu, dao im dva go-la i usre}io navija_e u Srbiji kojih ima mnogo. A po-kazao je istovremeno da ima evropejskih Srba, ali na-$alost, samo u Sarajevu. Opsadom Sarajeva Karaxi} jeubrzao pretvrawe Sarajeva u evropski grad, grad svet-skog mi{qewa, dizajna, pona{awa. Taj grad i qudi uwemu moraju pobediti, a Srbi iz tog grada su dokaz zana{u pri_u da nismo svi isti i da nas svet ne sme kaz-niti balkanskim zidom i komunizmom. Zato postoje Pa-{i}i. Ja im se divim.

GDE SRBI NAJBOQE @IVE?

Sino}, u Dnevniku, prilog o srpskim zemqama. Ka-da se ujedine, ka$u, bi}e evropska sila. I teritori-jalno, i privredno, i poqoprivredno. Zadovoqni ured-nik Jev|evi} i egzaltirani reporter pri_aju narodubajke o boqem budu}em $ivotu, samo da neko ne ometesre}u. Kao 1945. godine, kada su pri_ali o jednakostiza sve, svakom prema potrebama i sli_ne gluposti. Aobi_an, nepismeni srpski seqak, mo$e da im postavisamo jedno pitawe koje ru{i sve wihove teorije i obe-}awa: gde danas Srbi najboqe $ive? I ne samo danas,nego i ju_e. U srpskim zemqama, u Srbiji? Ne. U Ame-rici, Francuskoj, Nema_koj, Engleskoj... Zna_i, van Sr-bije i srpskih zemaqa. A seqaku ne trebaju zemqe ne-go $ivot. Da mi izborimo i malu Srbiju pa da u woj $i-vimo kao Srbi u Americi i Nema_koj, na primer. Za tuideju bi}e vi{e dobrovoqaca nego za veliku, praznu,bednu i gladnu Srbiju. Ja bih {to mawu, bogatiju islobodniju od komunista. Od velike Srbije do sada smoimali samo rat, bedu i glad. Neka je ne bude nikada vi-{e. Ni u ideji, ni u stvarnosti. Verujem da tako misli

– 34 – – 35 –

ve}ina u Srbiji i nije daleko od stvarnosti pokretza malu i bogatu Srbiju.

MOMIROVO <IREWE

Pitam se za{to svet uvodi sankcije Srbiji i Srbi-ma kada rat vode Crnogorci. Milo{evi}, Karaxi} iBulatovi}, svi su iz Crne Gore.

^uli smo i najnovije osvaja_ke planove Momirovekoji ho}e da prisajedini Hercegovinu i napravi Veli-ku Crnu Goru. Nije rekao kakve koristi }e od toga ima-ti Crnogorci i koja blaga ima Hercegovina da bi $u-deli za wom. Posle Drugog svetskog rata, u Velimqu,na granici Crne Gore i Hercegovine, tamo gde i kozalomi nogu i nigde ni_ega nema, postavqen je slavolukna kome je pisalo: „@ivjelo rudno bogatstvo Bawana iVelimqa na _elu sa drugom Titom”. To „rudno bogat-stvo”, puste kameware crnogorske, Momir $eli da po-ve}a prisajediwewem hercegova_kih kamewara. Ka$uda planira da kod Bile}e postavi slavoluk sa porukom:„@ivjelo ujediweno rudno bogatstvo Bile}e, Velimqai Bawana, na _elu sa drugom Momirom”.

@eqe Crnogoraca da prisajedine Hercegovinu ni-su od ju_e. O tome je sawao i Knez Nikola, ali on nije$udeo za kamewem nego za Mostarom i Dubrovnikom.Na dvoru u Cetiwu se pevalo. „Da Mostarom Danil vla-da (Nikolin sin), a knez Mirko Dubrovnikom”. To se sa-walo pre stvarawa Jugoslavije, a sada kada su je Slo-bo, Radovan i Momir razbili, o Dubrovniku i Mostarune mogu ni da sawaju. Dubrovnik i Mostar danas sawa-ju izbegli dubrova_ki i mostarski Srbi, sawaju svojeku}e, susede, grad i prokliwu Sloba, Radovana i Mo-mira koji su ih iz grada isterali. Dabogda ih stiglekletve. Ujediweni kamewari su deo narodnih kletvi.


OSAM GODINA DO SLOBODE

Opet srpski zlo_ini u Bosni. Ubijeno je zverskidvadeset civila od _ega devet $ena, a Radovan Kara-xi} garantuje me|unarodnom Crvenom krstu bezbednuevakuaciju civila, Hrvata i Muslimana, iz Prijedo-ra. Da $ivimo u nekoj evropskoj zemqi i da slu{amoovakve vesti i gledamo na ekranu, sigurno bismo saogor_ewem tra$ili upotrebu sile radi zaustavqawadivqa{tva u samom susedstvu. To je shvatio i Karaxi},pa prvi put za vreme ovog rata priznaje zlo_in za zlo-_in i tra$i istragu i ka$wavawe onih koji su zlo_inpo_inili. On li_no je postao tako milosrdan da garan-tuje evakuaciju nesrba iz Prijedora. To milosr|e jeveliki pomak u wegovoj svesti, jer do sada je juna_kispre_avao i evakuaciju civila i dostavu humanitarnepomo}i i _inio sve {to je me|unarodnim konvencijamau ratnim situacijama nedozvoqeno. Ina_e, evakuacijacivila, kako on ka$e, u stvari je etni_ko _i{}ewe bezubijawa. Do sada je _i{}ewe ra|eno masovnim ubija-wem i pqa_kawem svih koji ne uspeju da pobegnu, kao uBijeqini, Zvorniku, Fo_i, Gora$du, Skelanima, a sa-da je modernizovano u evakuaciju civila. Zlo_in je usvakom slu_aju.

Razmi{qam o tim qudima koji hladnokrvno ubija-ju nedu$ne civile iz neke svoje osvete. U srpskoj isto-riji nema korena za takve „podvige”. Ubice naroda, rat-nih zarobqenika, $ena, dece, ru{ioci gradova, prviput su se pojavili u na{oj istoriji 1941. godine sa ko-

– 36 – – 37 –

munistima. Kako su komunisti i komandanti i ideolo-zi ovoga rata u Bosni, iz istog {iwela kao i oni iz1941. godine, i postupci su im isti.

Pre 1941. godine u Srbiji je negovan vite{ki kultratnika – branioca zemqe, za{titnika naroda i civi-la i _uvara gra|evina i gradova. Jedan od na{ih rat-nih neprijateqa, _uveni turski general Esad Pa{a,Albanac poreklom, upoznao je srpsku vojsku 1912. godi-ne na bojnom poqu kada je zarobqen sa celom svojom voj-skom. Odmah po zarobqavawu, a po naredbi Vojvode Put-nika, on je oslobo|en kao i sva wegova vojska sa potpu-nim naoru$awem, u znak milosr|a pobednika i po{to-vawa pobe|enog suparnika. Neprijateq je pretvoren uprijateqa, i taj Esad Pa{a je kasnije, po svojoj $eqi,sahrawen na srpskom vojni_kom grobqu u Parizu. Takoje sa zarobqenicima postupao Vojvoda Putnik 1912, ageneral Mladi} sa Putnikovom kapom na glavi 1993.komanduje: „Ga|aj u meso, u narod” pri napadu na Sre-brenicu. Put od Putnika do Mladi}a je put komuniz-ma, ideologije koja je sistematski uni{tavala i uni-{tila _ak i narodno pam}ewe, istoriju i tradiciju,pa za Putnika i Esad Pa{u ni danas ne znaju |aci uSrbiji. Mladi} na Palama je sledbenik tradicije ra-tovawa od 1941. do 1945, a i kasnije, kada se i po zavr-{etku rata ratovalo sa svojim narodom. Tada su komu-nisti, tokom rata i posle rata, zverski ubijali narod,$ene, decu, o_eve, bra}u, sestre, dedove, samo zbog ide-olo{ke pripadnosti ili sumwe u lojalnost ili boqegmaterijalnog stawa. Hiqade i hiqade neznanih grobo-va {irom Srbije, Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Hr-vatske i Slovenije svedo_e o tom ali i o ovom vremenu.U mom Kola{inu, u Crnoj Gori, 1942. godine komunistisu pokraj reke Tare ubili nekoliko stotina gra|ana,qudi, $ena i dece, a svakom od wih su zatim rasporenegrudi i u {aku im je stavqeno izva|eno srce. Poslesvega ubili su jednog psa i, da bi se narugali hri{}an-stvu, razapeli su psa na krst, a zatim celo strati{tenazvali pasje grobqe. Kod Zidanog mosta i Ko_evqa uSloveniji 1945. godine, ti isti qudi, komunisti – par-

tizani, ubili su na zverski na_in desetine hiqadaqudi, zarobqenika i wihovih porodica koje su se po-vla_ile zajedno sa wima. Na zarobqenike i narod, op-koqene sa svih strana mitraqezima, otpo_ela je puc-wava po istoj naredbi – „u $ivo meso” – i svi su poubi-jani. Bez su|ewa, bez i_ega. Zatim je po wima posut$ivi kre_ da se neko ne bi $iv izvukao. Na taj na_inje samo na Zidanom mostu ubijeno preko dvadeset hiqa-da qudi. To su Srbi radili Srbima. Komunisti – ne-komunistima. To isto danas Srbi – komunisti rade „mu-xahedinima”, „sledbenicima Vatikana” i drugim raz-nim „neprijateqima”. Novi qudi, ista ideologija, sa-mo druga fiksacija. Sa ideolo{ke pre{li su na nacio-nalnu, ona sada osigurava opstanak na vlasti. Oni ubi-jaju za vlast i nije im va$no koga ubijaju. Kada bi ko-munisti_ke ratne $rtve u Drugom svetskom ratu i po-sle wega mogle govoriti, objasnile bi nam i Mladi}ai Karaxi}a i sve ju_era{we ubice iz Prijedora. Onito, na$alost, ne mogu ali su mogli lisci, srpski pes-nici, filmski radnici. Niko o ovim doga|ajima ne go-vori, ni istorija, ni kwi$evnost, niko. Svi, _ini se,$ele da kao ma_ke zatrpaju zaboravom taj deo istorijei prqavo lice svog naroda. Zbog toga se zlo_in ponavqadanas.

Ubijawe gradova je drugi zlo_in nesaglasan za srp-skom tradicijom. U toj tradiciji kult gradwe a ne ru-{ewa, kult Rada Neimara – graditeqa koji _ak ima isvoju ulicu u Beogradu. Kraqevi} Gojko u dalekoj is-toriji pristaje da svoju $enu, „mladu Gojkovicu” uzi-da u zidine Skadra ne bi li se grad odr$ao pred no}-nim ru{ewem zlih vila. Svi srpski vladari od Nema-wi}a do Kara|or|evi}a ostavqali su iza sebe gra|evi-ne, zadu$bine, utrkivali se u neimarstvu i zadu$bi-narstvu. Na{i neprijateqi i okupatori kroz istori-ju po{tovali su i _uvali te gra|evine, pa danas imamo{ta svetu pokazati kao svoj trag na ovom prostoru. Adana{wi potomci tih neimara dele Nemawi}a medaqene graditeqima, nego onima koji ru{e gradove, crkve,xamije, {kole, mostove, _ak i grobqa. Da se oslobodimo

– 38 – – 39 –

ovih ru{ilaca i savladamo wihovo zlo – koliko mla-dih Gojkovica treba da uzidamo u dr$avne temeqe. Ka-ko da vratimo vreme i dr$avu kojoj Hrvat Tin Ujevi}peva: „Bo$anstvena sveta majko pravoslavna”. To je, se-}amo se, ono vreme kada Srbin Aleksa <anti} u Mosta-ru moli kom{ije Muslimane: „Ostajte ovde!”. Ne mo$e-mo vratiti ni to vreme ni tu dr$avu ali mo$emo i mimoliti da ostanu ovde. I u Prijedoru i u Bawa Luci iu Bijeqini i Novom Pazaru i svugde gde su „grobqa Va-{ih pradedova”, kako re_e <anti}.

SRBINA ZA PREDSEDNIKA

Srbi koji su ostali u Sarajevu i koji $ele da $ivekao pre, da se ne getoizuju, osnovali su Srpsko konstitu-tivno ve}e. Zna_i, ima u Bosni Srba koje ne predstavqaRadovan Karaxi} i to izgleda vi{e nego onih koje onpredstavqa. Mislim da bi pravo politi_ko re{ewe bi-lo da Skup{tina Bosne i Hercegovine u Sarajevu iza-bere za predsednika republike ni Hrvata ni Muslima-na ve} Srbina iz Sarajeva. To bi oslabilo Karaxi}eveunutra{we i spoqne pozicije, legalizovalo bi one Sr-be koji ne ratuju i omogu}ilo svima da na izborima ko-ji }e uslediti slobodno izraze svoju voqu. Znam da tonije mogu}e ali bi bilo dobro.

SAVEZNI IZBORI ZA MIRU

U Srbiji, ka$u, opet izbori. Za Saveznu skup{ti-nu, i to ve} u junu. Marketing Saveza komunista – po-kreta za Jugoslaviju i Socijalisti_ke partije Srbi-je i <e{eqa u Ve}u gra|ana dostigli ta_ku nepodno-{qivosti. Ako ne mogu savladati <e{eqa socijali-sti }e jednostavno raspustiti Skup{tinu. I tako une-dogled. îm opozicija ozbiqno ugrozi wihovu vlastili samo zapreti mogu}nost da padne vlada, ne pro|ebuxet ili ne{to drugo {to oni $ele, oni prosto ras-

puste skup{tinu i raspi{u nove izbore. Na ovim pro-storima Vlada ne mo$e nikada pasti voqom opozicijeve} samo voqom Wegovom i Wenom. Samo postojawe opo-zicije u parlamentu nema nikakav smisao, jer ma koli-ko da je jaka, _ak i ja_a od Socijalisti_ke partije kaosada, ona ne mo$e ni{ta promeniti i samo je statistai posmatra_ doga|aja. Izvan parlamenta opozicija jeono pravo, aktivni u_esnik i kreator politike, odlukai promena. Otuda i tako sna$no opirawe vlasti izla-sku na ulicu i uli_nom protestu. Ako mi ne znamo onidobro znaju da se samo tako, na ulici, re{avaju stva-ri. Oni su sa ulice do{li na vlast, lako, jednostavno,i znaju da tako mo$e pa se jedino toga i pla{e. Zatosve usmeravaju na parlament, „parlamentarnu borbu”,kako vole da ka$u. A tamo su nepobedivi. îm ne idekako treba, zapreti pad vlade, ministra, bilo _ega ieto novih izbora. Ovce iz opozicije }e sve progutati.Niko ne}e pitati za{to raspu{tawe Skup{tine, za-{to izbori. A i da pita neko ne{to – ne}e dobiti ni-kakav odgovor. Jednostavno, bi}e izbori, izborna trka,nosioci lista, spotovi, jurwava po gradovima i selimai obe}awa izgladnelom narodu boqeg $ivota, skidawasankcija, prestanka rata i svega onog _ega ne}e biti, au su{tini je ciq druga_iji: smawiti <e{eqa u Sa-veznoj skup{tini, uve}ati Socijalisti_ku partijuSrbije i najva$nije, a mo$da i jedini razlog novihizbora, ulazak SK – pokreta za Jugoslaviju u parla-ment. O_ito je da Sloba ne mo$e vi{e trpeti Mirineprigovore da su wenu smederevsku listu na republi_-kim izborima pokrali i da zato nema poslanika u Re-publi_kom parlamentu. Ona to javno govori optu$uju-}i Socijalisti_ku partiju za kra|u. Za utehu je dobi-la ministre u vladi, ali je to nedovoqno. Cela dr$a-va vidi kako je Slobi u ku}i, jer samo izvr{ava wenupolitiku, vadi iz naftalina _ak i Bubu Morinu ipostavqa je za komesara ne_ega, a Zoran Todorovi}, Zo-ran î_ak i svi weni Zorani su slede}i komesari, mi-nistri, ambasadori. Ona je re{ila da svi weni _lano-vi dobiju funkcije. Da bi se te funkcije na neki na-

– 40 – – 41 –

_in pokrile i spre_ilo gun|awe opozicije, potrebno jeu}i u parlament. Zato su u izgledu savezni izbori, nakojima }e SK – pokret za Jugoslaviju dobiti ne{to po-slanika, kako bi gospo|a Markovi} ubudu}e u Rusijuputovala politi_ki, a ne profesorski. Pitamo se kako}e dobiti glasove ako narod ne}e. Pa to je bar lako. Preizbora se podele glasovi po strankama, a zatim Dr$av-na bezbednost sprovodi to kako zna i ume. Kao u Kraji-ni. Sa pedeset hiqada glasova u prvom krugu Marti}je uz pomo} Dr$avne bezbednosti dobio preko sto hi-qada u drugom krugu glasawa. Sve se mo$e kad se ho}e.A ona ho}e. Do {ezdesetog ro|endana. Objavila nam jeda $eli da svoj {ezdeseti ro|endan do_eka slobodno,da $ivi kao mi obi_ni gra|ani i da Sloba na|e drugiposao. Sada $ivi zarobqena narodom i brigom o wemui dr$avi, ali }e to ropstvo trpeti do {ezdesete godi-ne. A svi _itaoci wene $eqe odmah pitaju: „Pa koli-ko ona ima godina”. Kada izra_unaju da je to pedesetdve godine, shvate da jo{ osam godina ona misli da bri-ne o nama sa Slobom zajedno, pa ko pre$ivi. Pitam se{to ne po$eli slobodu ranije, bar za pedeset peti ro-|endan, da se mlada nau$iva u woj. <to }e im slobodakad omatore. Ali, {ta je tu je. Wene $eqe su za wegazakon, na nama je da trpimo i _ekamo. Ili na ulice.Nema drugog ni tre}eg izlaza. Samo ulica Srbiju spa-{ava, dinar propada, sankcije ostaju, bi}e pobune. Da{to ranije po$ele slobodu.

Ina_e Tarzan, <e{eq sve _ini da spre_i izbore ida se vrati u zagrqaj porodice Milo{evi}-Markovi}.Na tribinama u Srbiji opet hvali Milo{evi}a, udva-ra se ne bi li odobrovoqio gazdu. Zna {ta gazda volipa to i govori. Da bez Slobe ne bi bilo Srbije, Kosova,srpskih republika, a da je za sve {to ne vaqa kriv VukDra{kovi}. Srpski pokret obnove i Vuk glavna su te-ma wegovih seoskih tribina {to „Politika” obilatokoristi daju}i <e{eqevim naklapawima veliki pub-licitet. U istom broju „Politike” od 4. aprila <e{e-qevim napadima na Srpski pokret obnove sa neke tri-bine dat je deset puta ve}i prostor nego izve{taju sa

tribine u Gu_i, koju je odr$ao Voja Mihailovi}, pot-predsednik Skup{tine i _lan Srpskog pokreta obnove.On je dobio samo jednu jedinu re_enicu. Objektivno,nema {ta. Po Mirinom ukusu. Ne ide uzalud Haxi An-ti} na ve_ere u Tolstojevu.

(11. april 1994. godine)

– 42 – – 43 –

BANKAR I WEGOVAZLATNA RIBICA

U nedeqnoj „Borbi” objavqena je pesma Kemala Mon-tena o Sarajevu. Pesma koju _esto slu{am i vidim u„Borbi”, cenzurisana. Kako, za{to, ne nalazim logi_-no obja{wewe, ali u stihu koji glasi:

„Kad me pita{ kako mi jeda ti rknu samo dvijesve bi ti se samo kazalo”

nedostaje onaj sredwi stih. Va$an, najva$niji, su{-tinski. Da li to i „Borba” ho}e da sakrije granate saPala, bar koliko se mo$e. Meni je sve li_ilo na ubi-stvo pesme sa predumi{qajem iz niskih pobuda.

One „dvije” iz izba_enog stiha sada „rkaju”, ne poSarajevu nego po Gora$du. Padaju tamo i srpske i mus-limanske a i svetske granate a niko ne misli na one nakoje one padaju. Iz Hercegovine ka$u: na Gora$du ginusvakodnevno mladi}i i samo dolaze mrtva_ki sanduci uGacko, Nevesiwe i Bile}u. Niko ne zna za{to. Ali mno-gi be$e od mobilizacije na sve strane. Jer, ako je rat-ni ciq da oslobode Gora$de od Gora$danaca kao {to suZvornik od Zvorni_ana, Sarajevo od Sarajlija, Fo_u odFo_anaca onda je to prava besmislica koju shvataju ioni na polo$ajima. îje }e Gora$de biti mo$e se re-{iti samo bez granata, za stolom, {to }e na kraju i bi-ti. Utoliko je ve}i o_aj zbog uzaludnog stradawa.

A na{ predsednik Milo{evi} posle razgovora saruskim ministrom Kozirjevim re_e za javnost da je po-znato da su Srbi u Bosni uvek bili za mir i da nisu za-

po_eli rat nego su se samo branili. I tako, tragaju}iza mirom i brane}i se, osvojili 70 posto teritorije uBosni, poru{ili skoro sve gradove i proterali sa tihteritorija sve Muslimane i Hrvate, usput izgubili40 posto srpskog $ivqa, {to u odbrani {to u izbegli-{tvu. ûdni neki mirotvorci. <ta bi tek bilo da suoni ratovali i po_eli rat kada su ovakve posledice ododbrane. Ni Bosne, ni Srba, ni Muslimana – nikog nebi bilo.

Ina_e na{ predsednik i Radovan Karaxi} uslov-qavaju daqe pregovore o Gora$du skidawem sankcijaJugoslaviji. Da se razumemo, i ja jedva _ekam da pro|usankcije. Iskreno. Ne iz nekih vi{ih pobuda, nego presvega iz sitnih, sebi_nih, ho}u da $ivim kao sav nor-malan svet, da ne tro{im godine u bedi i izolaciji.Zna_i, to svi $elimo. Neko da bi sa_uvao vlast, nekoiz patriotizma a neko iz sebi_nih, sitnih interesa.Ali ne razumem ovo uslovqavawe sa situacijom u Go-ra$du. îme prete? Izgleda da prete da }e u protiv-nom uni{titi grad i narod u wemu. U tom slu_aju ra-dije }u trpeti sankcije, ako mene neko uop{te ne{topita.

PRIJAVI>EMO SE SAMI

Sada{wi savezni ministar informisawa Igwato-vi} (a pre toga opskurni novinar_i} „Politike eks-pres”) proteruje strane agencije i dopisnike iz Beo-grada. Franspres, CNN, SKAY, AFP i sve {to wemu sme-ta jer – ne pi{u kako treba. Na sednici savezne vladerekao je: „Uni{ti}u tog Franspresa”.

„To nije novinar, to je agencija”, do{apne mu _lanvlade iz Crne Gore. „Jo{ boqe, sa $enama je lak{e”,re_e Milanovi} koji o_igledno i ne zna {ta o _emu go-vori. Jer da je on zaista pravi ministar informacija,znao bi da ne sme ni razmi{qati o proterivawu stra-nih agencija i dopisnika. Ne treba da se qute ti dopi-snici ve} da sa zahvalno{}u odlaze. Ina_e, na{i no-

– 44 – – 45 –

vinari koji sli_no pi{u a ne svi|aju se ministru iko zna kome, zavr{e kao mlada novinarka „Duge” DadaVujasinovi}. Po{to se dopisnici ne svi|aju ni mini-stru Vicu iz Republi_kog ministarstva, treba da odu{to pre jer na{i ministri nemaju mnogo strpqewa.Qudi su unajmqeni i pla}eni za veliko _i{}ewe unovinama i televizijama i to svim sredstvima, i samoobavqaju zadatke. Ko ne slu{a, izvr{i}e samoubistvosa _etiri metka iz lova_ke pu{ke.

S ovim odlukama o proterivawu javno se slo$io imo}ni direktor Radio-televizije Srbije Milorad Vu-_eli}. U novosadskom „Dnevniku”, a zatim i na svimtelevizijama, po nekoliko puta je zapretio ne tolikostranim novinarima, koje je, ka$e on, i ranije trebaloproterati, jer to _ine sve zemqe sveta koje dr$e do se-be (ne znam koje), nego na{im doma}im. Oni su krivi,ka$e Vu_eli}, za pogre{nu sliku koju emituju CNN iFRANSPRES. To su, ka$e, oni koji su pisali u „Dnev-niku”, „Vremenu”, „Studiju B”, „Borbi”. A gde smo mi?Gde je „Srpska re_”? Protestujemo! Pa ako je neko za-slu$an da bude optu$en za to od Vu_eli}a, onda smo tomi. Pa toliko smo se trudili da pi{emo ono {to nikonije hteo ni smeo a on nas amnestira. Ne dolazi u ob-zir. Ho}emo da odgovaramo za, kako re_e on, „izmi{qa-we la$i o srpskom narodu”. Sami }emo se prijaviti gdetreba. Mi se zala$emo za to da svi odgovaraju za ono{to su u_inili, pa kom’ obojci kom’ opanci. Ali i on}e odgovarati za svoje {irewe istine preko dr$avnetelevizije. U Hagu }e odgovarati. O_igledno da zbogtoga ne spava mirno. Zna on dobro {ta je sve istina, na-lagao narodu pa ve} po_eo da se brani.

NOTIRAWE

„Mi }emo glasati za izbor tu$ioca, to nije sporno,ali notirajte, molim vas, gospodine predsedni_e, pro-bleme u pravosu|u o kojima moramo ozbiqno razgovara-ti jednog dana” ka$e biv{i poslanik Srpskog pokreta

obnove Strahiwa Kastratovi} za govornicom Savezneskup{tine.

„Notira}emo, notira}emo, bar notesa ima dosta,{tampa}emo vam i kwigu od tih notirawa”, misli Ra-doman Bo$ovi}, „samo vi glasajte”.

Eto, tako govore poslanici „opozicije” u Saveznomparlamentu. Jednoga dana }e se re{iti ono {to su mis-lili da treba re{iti {to pre jednoga dana, samo nedanas, jer ostao bi on bez mandata ako ne slu{a i neglasa po nalogu SPS. Dr$e wih 11, na lancu kao pse.Glasaj, ili }emo opet na mandatni odbor, a vi znate{ta to zna_i. I slu{aju, glasaju, ukidaju FondacijuSoros, vode dr$avne brige, usvajaju deklaraciju o Bo-sni od koje }e poginuti bar jo{ 1000 Srba za dva dana,a o drugima da ne govorim. Sve je to neva$nije od wi-hove poslani_ke funkcije.

„Kako mo$e{ da glasa{ za socijaliste”, pita iz-nervirani <e{eq Rakiti}a a on mu hladno odgovara:„Kao i ti prethodne dve godine”.

Fascinira wihova sli_nost. Sre}a {to smo se ra-zi{li.

^ITA^I NOVINA

U najnovijem NIN-u gospoda urednici bez potpisaspo_itali su mi da svojim pisawem u „Srpskoj re_i”gazim sve ono za {ta se moj mu$ bori godinama. Kakvapretenciozna tvrdwa ovog visokotira$nog lista od5.000 primeraka! Nadam se da iza we stoji timski ana-liti_ki rad cele redakcije i agencije koja im istra-$uje javno mnewe. U istom osvrtu gospoda iz NIN-a ka-$u da sam pisala o Predragu Pa{i}u koji je na utak-mici izme|u Unprofora i Sarajeva dao dva gola, a touop{te nije ta_no jer on nije ni igrao na toj utakmici,kako tvrde izve{ta_i sa „lica mesta”, iz „NedeqneDalmacije”.

Ja ne _itam „Nedeqnu Dalmaciju” ali _itam listva{e ku}e, „Politiku”, koja je tu vest objavila. I ne

– 46 – – 47 –

samo taj list, ve} i svi ostali dnevni i sportski lis-tovi i televizija „Politika” i „Studio B”. Mo$da viimate razloga da ne verujete vestima iz va{ih novinai novina va{e ku}e, ali ih ka$ite i nama _itaocima,pa da svi umesto „Politike” _itamo „Nedeqnu Dalma-ciju”. Ja sam se nadala da su bar sportske vesti ta_ne,tim pre {to bi „Politika” sa mnogo vi{e zadovoqstvaobjavila da u ekipi Sarajeva nije bilo ni jednog Srbi-na. Sve u svemu, ostaje vam obaveza da va{im _itaoci-ma objasnite ovaj slu_aj i objavite ubedqiviju anali-zu spektakularnih zakqu_aka koje ste objavili. Ako viuop{te znate i {ta su _itaoci i {ta su obaveze.

SPISAK DRUGARICE MIRE

Samo u ovoj zemqi lopovi neka$weno optu$uju op-qa_kane. Gospo|a Dafina Milanovi} u „Dugi”, listuSK-PJ, optu$ila je mene i druge qude da smo podiglina{e pare iz wene banke. Sve to je ispri_ala onoj is-toj „novinarki” koja je, u prethodna dva broja tog li-sta, opisivala kako Mira popravqa Slobu, kako je onaorganizovala Osmu sednicu, kako se vole i imaju decu,a kada stotine hiqada demonstriraju protiv wih, onimirno piju kafu u svojoj vili na Dediwu.

U toj istoj vili je pravqen i spisak optu$enih u„Dugi”. Za{to? Zato {to je gospodin Milo{evi} – ban-kar, zajedno sa Dafinom, smislio i osnovao banku zapqa_kawe naroda. On se jedino u to dobro razume. I,kada su od naroda uzeli pare, a qudi tra$ili svojeuloge, oni sada prave spisak krivaca za nestanak para.Ko je na spisku? Pa, naravno, Vuk Dra{kovi}, „de$ur-ni krivac” za sve Milo{evi}eve gre{ke. Za wegov ratkriv je Vuk, za wegov gubitak rata kriv je Vuk, za we-gove sankcije kriv je Vuk, za bedu i propast naroda ko-jim on vlada kriv je Vuk. On niza{ta nije kriv, pamirno pije kafu u svojoj vili. Zato i za wegovu pqa_-ku naroda optu$uje Vuka i jo{ ponekog. Tu su Karaxi},<e{eq, \in|i}, Koqevi}, Plav{i}ka – svi oni koje

Mira ne voli. Dodat je i poneki socijalista, koga tre-ba {utnuti. Kao gospo|a Gruden, Bako_evi}, KlaraMandi}, Brana Crn_evi}...

U kojoj dr$avi na svetu neko mo$e osnovati banku,uzeti novac na {tedwu, zatim re}i „ne}u da vratim”,a da ne bude osu|en za pqa_ku?! Ne mo$e nigde. Samou Srbiji. Zbog toga {to je {ef dr$ave vlasnik i osni-va_ takve banke. Drugo logi_no obja{wewe ne postoji.

Zamislite da sam ja osnivala takvu banku, naroduuzela novac, a zatim zatvorila banku i po_ela da optu-$ujem ulaga_e zbog podizawa wihovih para! Ne samo dabi me uhapsili, nego bih do$ivela i mnogo gore stvariod zatvora. Svi se se}amo kako sam pro{la zbog dve re-_enice, izgovorene {tampi 1. juna pro{le godine predSaveznom skup{tinom.

Gospo|a Dafina je za{ti}ena od takvih neprijat-nosti i nije te{ko de{ifrovati ko wu {titi i ko jepokrao narodne pare. O Slobinim ra_unima u Kini ina Kipru u „Dugi” nema ni re_i. Za sada.

Ja, naravno, nisam podigla novac koji se pomiwe utom tekstu. Jo{ od Mirka Jovi}a, <e{eqa, Rakiti}a,Vu_eli}a, do Dafine Milanovi}, svi su trpali pare umoju ta{nu, davali mi milione maraka, vile, stanove,kola... Dragi moji darodavci, da ja sve to imam {to vipri_ate, $ivela bih na Jelisejskim poqima, na Men-hetnu, u svojoj prirodnoj okolini, jer moja domovina jetamo gde mi je lepo. Na $alost, nemam toliko, a volelabih da imam, jer mi bogatstvo po ro|ewu pripada. Po-ti_em iz najbogatije porodice celog mora_kog podru-_ja Crne Gore. Ni danas nisam nimalo siroma{na, kaoni moja bra}a i cela porodica, jer smo mi kulaci –drugarice Miro – neuni{tivi.

Neta_no je i to da je SPO bilo kada i bilo {to do-bio od „Dafiment banke”. Neka ta gospo|a ka$e kada,kome i koliko novaca je dala SPO. Od cele pri_e jeta_no samo to da SPO ima novac ulo$en u tu banku ida nismo mogli da ga podignemo do danas. To dobro znagospo|a Dafina, koja je odbila i da razgovara o vra}a-wu tog novca. Kad smo poku{ali da bar deo uloga podig-

– 48 – – 49 –

nemo za pomo} porodicama poginulih i rawenih _la-nova SPO, ona je faksom, koji posedujemo, odgovorilada joj je, sa najvi{eg mesta, zabraweno da za mrtve i ra-wene _lanove SPO isplati i jedan dinar. To je istinao nama i „Dafiment banci”.

Ne}emo odustati od zahteva za povra}ajem novcana{e stranke. Tra$i}emo od me|unarodnih sudova daga skinu sa kineskih i kiparskih ra_una vlasnika ovebanke.

Na kraju, u ime svih onih koji su uspeli da ne{tosvog novca podignu iz ove banke, pitam porodicu Mi-lanovi}-Markovi}-Milo{evi}: da li je to ka$wivo?Da li je trebalo samo dati novac u va{u banku i netra$iti nazad ni{ta, kako biste vi{e opqa_kali?Pa, _iji su novac podigli qudi koje prozivate, ako suga podigli? Va{ ili wihov?

Nadam se da }e vas zaslu$ena kazna sti}i u ovojzemqi i od ovog naroda. O Bo$joj kazni ne}u da govo-rim. Kaza}e vam se samo.


UPISA>EMO IM„LIJEVE GRE<KE”

Na premijeri „Seoba” drug Vu_eli} je dobio {toje zaslu$io. Zvi$duci prepune sale Sava centra bilisu najlep{a muzika kompozitora Vu_eli}a koji odavnokomponuje. Bi}e to u budu}nosti muzika koja }e ga svu-da pratiti. I ne samo wega. Se}am se te muzike sa naj-novijih nastupa na{eg predsednika Milo{evi}a u ̂ a-_ku i Ni{u, kada nije mogao zavr{iti govor od zvi$-duka i protesta naroda. Od tada on ne govori na otvore-nom prostoru ve} samo na zatvorenom, sa odabranom ma-lom publikom. To najvi{e govori o Srbiji. I najlep{e.

Raspolo$ewe naroda ne mo$e se dirigovati ni po-ve}awem broja policajaca ni wihovom dobrom opremom,a ni televizijom. <to se vi{e zloupotrebqava tele-vizija, vlast sve vi{e gubi, propaganda prerasta u an-tipropagandu. Jasno je da se mora uva$iti voqa naro-da, moraju oni {to su glasali za opoziciju dobiti svo-je mesto i u vlasti i u kulturi i na televiziji, u di-plomatiji, novinarstvu, pravosu|u, i svugde – ili }ebiti ovo {to je bilo. Zvi$duci, nezadovoqstva, a netreba iskqu_iti da }e na slede}oj sli_noj manifesta-ciji Vu_eli}, ili neko drugi, i batine dobiti. Da jeto bilo ovih dana posle doga|aja u Sava centru i ko-mentara Televizije Beograd pod firmom „Foruma zaistinu i slobodu izra$avawa” iz Novog Sada, kojimsu publiku u Sava Centru nazvali huliganima, izdaj-nicima i slugama zapada. Vu_eli} bi zvi$duke $eleoa batine dobio.

– 50 – – 51 –

On je toga svestan ali ne mo$e da savlada nervozui strah i otuda nekontrolisana histeri_na reakcija inapad na publiku i wenu slobodu da nekoga voli a ne-koga ne voli. Zvi$duci i protesti su civilizovan na-_in izra$avawa politi_kih ose}awa i uzalud se u sa-op{tewu Foruma poziva Beograd „da se probudi” i davoli Vu_eli}a.

Beograd je budan i reaguje civilizovano na necivi-lizovanu televiziju i wenog direktora. Ista ta pub-lika je iste ve_eri u istoj sali aplauzima pozdravi-la i film i sve u_esnike, glumce, re$isera, produ-centa i time pokazala svoju zrelost. No, izgleda i pub-lika nije kriva. U saop{tewu Foruma se ka$e da je napremijeru „Seoba” „ubauqao onaj isti duh koji je preneki dan uprqao kongres intelektualaca, _itao naru-_ene tekstove o krivici Srba za prqavi rat”. Zna_i,opet Vuk. Vuk je kriv kada u Sava centru zvi$de Vu-_eli}u a kriv je i kada u Sava centru zvi$de wemusamom. On je uvek i za sve kriv. Kako bi wima bilo le-po bez Vuka. Kao svim ovcama.

A zvi$duci u Sava centru na kongresu srpskih in-telektualaca Vuku su bili muzika kompozitora Dra-{kovi}a. Vuk je oti{ao tamo da _uje izvedbu muzikekoju komponuje ve} tri godine. Orkestar je dao sve odsebe, bilo je tu i talentovanih dirigenata, sve u svemu– pravi muzi_ki spektakl. Sada kriti_ari razli_itoocewuju i kompozitora i orkestar ali su svi saglasnida je muziku trebalo _uti. Meni se sve jako dopalo ivolela bih da repriziramo sa jo{ ve}im orkestrom.

Da sam ja kojim slu_ajem intelektualac, na tom kon-gresu bi bilo vi{e zabavne i narodne muzike a maweozbiqne – nacionalne. Pitala bih ozbiqnu i zabrinu-tu Biqanu Plav{i} iz prvog reda gde je weno ogwi{-te koje brani: u Sava centru, na Dediwu ili u Saraje-vu? Svakodnevno u ku}i lepote na Ta{majdanu zate$emi{i}e, dr$i maske na licu i pri_a kozmeti_arkamao pravednoj borbi srpskog naroda u Bosni. Dok ona ve$-ba ili pliva u bazenu, negde tamo kod Tuzle, Gora$da,gine neki Dragan, Zoran ili Milan, „srpski junaci” ka-

ko ona voli da ka$e. Meni bi na tom kongresu moralaobjasniti pre svih nacionalnih pitawa celokupnogsrpstva, kako to mo$e: ona na Dediwu ili u bazenu – aoni u grobu?! Morala bi re}i i ko sve to pla}a? Znamoda ne predaje vi{e na fakultetu u Sarajevu, pobeglaje odavno, ne radi nigde za platu, pa odakle sve to?

Nasledstvo ili pqa_ka. Od prodatih „golfova” uVogo{}u, pokradenih banaka ili od opqa_kanih ku}apo Bosni. I ne samo wu. Ceo prvi red Kongresa trebaloje prozvati za govornicu da objasni pone{to. Karaxi}i Mladi}, predsednik Republike Srpske i komandantvojske, kupili su skupe stanove u Beogradu i preseli-li porodice. Wihovi sinovi nisu na frontu u borbi za„ogwi{ta” nego u disko klubovima Beograda. Od kojihpara su kupili te stanove i za{to u Beogradu, kada onistvaraju dr$avu da usre}e Srbe u Bosni. <to prvo neusre}e svoje sinove i $ene nego im to uskra}uju i tera-ju ih da se mu_e po Beogradu? Pa Koqevi}, Buha, Kra-ji{nik – svi su preselili porodice u Beograd, i wi-hovi sinovi, k}erke i $ene $ive ovde u stanovima kak-ve ja mogu da sawam. Tate idu za vikend na Pale da „oh-rabre borce”. Odakle novac za sve to? Ne mogu da veru-jem da ba{ narod u Bosni to ne vidi i ne pita. Sigurnovide a ne sme da se pita. Kao u posledwih pedeset godi-na kada su komunisti oteli ku}e vlasnicima, uselilise u wih, opqa_kali sve – _ak i muzeje – a zatim pri-_ali narodu o jednakosti i besklasnom dru{tvu. I ni-ko nije smeo da pita kakva je to jednakost kada vi ima-te sve a mi nemamo ni{ta.

TATIN SIN

Ni u Srbiji nije boqe. Ako si na vlasti mo$e{ daradi{ {ta ho}e{: da pqa_ka{, otima{, razbija{, ubi-ja{, hapsi{, ratuje{. Sve je dozvoqeno. Sin predsed-nika republike Milo{evi}a u prazni_nom broju „Ve-_erwih novosti” ka$e: „Do sada sam slupao 19 automo-bila. Tata se qutio do petnaestog a sada mu je svejedno”.

– 52 – – 53 –

Odakle pare za to svejedno, niko ne sme da pita. Datako ne{to ka$e javno i uradi Klintonova k}erka iliMiteranov sin, izbio bi pravi politi_ki skandal ipredsednik Francuske ili Amerike bi morao da obja-sni narodu od kojeg novca je kupio tih devetnaest auto-mobila i ozbiqno bi ugrozio svoju politi_ku pozici-ju. Te{ko bi bilo i Klintonu da objasni poreklo nov-ca za devetnaest automobila u roku od dve godine iakoje nesumwivo da finansijski boqe stoji od na{eg pred-sednika. A kod nas, predsednika nema ko da pita, radi{ta ho}e i sa narodom i sa dr$avom. Opozicija se usu-di da pone{to zapita a naro_ito „Srpska re_”, a da bise i to spre_ilo, predsednik je smislio Zakon o za{ti-ti privatnosti kojim }e zabraniti pomiwawe wega iwegove porodice. Ne}e mo}i. Devetnaest Markovih slu-panih automobila nije privatnost ve} javna potro{wai ne mo$e ni taj zakon spre_iti pitawe: odakle pare.

Znam da ovo nisu mnogo intelektualna pitawa zataj Kongres, ali su interesantna. Interesantnija mno-gima od ujediwewa vaskolikog Srpstva i Srpskog na-cionalnog interesa. Dok se ova pitawa ne re{e, te{koda se mogu re{iti i nacionalna pitawa. Kako mogu Ka-raxi}, Mladi}, Koqevi}, Buha, sa sinovima i stano-vima u Beogradu, ostvariti nacionalni interes nekogMarka ili Dragana iz Fo_e, Sarajeva ili Bawaluke?

Nikako.Kako mo$e Milo{evi} sa Markovih devetnaest au-

tomobila ostvariti nacionalni interes penzionisanogsudije Slobodana Perovi}a koji svakog jutra u „Sponi”dva sata _eka da dobije kilogram hleba, ili seqaka Raj-ka Vasi}a koji nikada nije kupio auto a nema novca niza autobus do Vaqeva.

Nikako.To je to.

PJESNICI

Pesnik, predsednik op{tine Trebiwe, i {ofer, Bo-$idar Vu_urevi}, ka$e u razgovoru za „Srpsku re_”da wegovi qudi pevaju:

„Od gata_kih Muslimanaostali su Vuk i DanaSve je srpska po_istila rukaosim ku}e Dra{kovi}a Vuka”.

Ova pesma govori mnogo.Prvo, da sam rekla istinu za gata_ke Muslimane –

da ih je „srpska po_istila ruka” – iako su tada govori-li da la$em i da su Muslimani dobrovoqno napusti-li Gacko.

Pesma }e tako|e biti dokaz na su|ewu Vu_urevi}uu Hagu, jer sam priznaje da je po_istio Muslimane nesamo u Gacku nego i u Trebiwu.

Pesma istovremeno i brani Srbe pred svetom od Sr-ba zlo_inaca. Kazuje da ih ima i druga_ijih od Vu_u-rovi}a, pa makar i jedna ku}a. No, sigurno nije samo je-dna. Mnogi se ne sla$u sa „_i{}ewem” ali }ute u stra-hu od „srpske ruke”. I ta _i{}ewa i tu ruku pamte do-bro i Srbi toga kraja iz vremena 1941–45. kada su Vla-do <egrt i drugovi punili hercegova_ke jame Srbima.

Nadam se da su|ewa ne}e biti samo u Hagu nego i uGacku, Trebiwu, Sarajevu. Sami Srbi }e morati sudi-ti toj „ruci”, a i onoj koja je podmetnula dinamit podspomenik Skenderu Kulenovi}u, piscu „Stojanke majkeKne$opoqke”, najlep{e pesme napisane u slavu Srp-ske majke. Bronzani Skender je miniran kao „muxahe-din” i mr$wom mu je vra}ena qubav pru$ena na{emnarodu. Moramo razmisliti kako to da u na{em naro-du ni ranije ni sada nema ni jednog Gorana Kova_i}a i„Jame”, niti Kulenovi}a ili Nazora da napi{e „Maj-ku Trebiwku”, „Majku Sarajku”, „Majku Fo_anku”. Us-red stradawa na{eg naroda od wegovog, hrvatskog, Na-zor napisa najlep{e stihove o „Majci Pravoslavnoj”.Nema Srbina ni tada ni danas koji bi mogao i smeo na-pisati ne{to o „Majci Muslimanskoj” _ija deca tako-|e stradaju. Umesto toga, na{i pesnici idu iz Beogra-da u Hercegovinu i pevaju:

„Oj, Fatima, |e su ti dimije,u ^etnika, oko redenika”.

– 54 – – 55 –

Kakav pjesnik takva mu i pjesma. Ili boqe po na-rodnoj: „Golem turban, pod wim hoxe nema”.

PREPISA>EMO OD AMERIKANACA

Teoreti_ar SPS-a Mihajlo Markovi}, praznuju}i1. maj, odr$ao nam je govor o nepromewivosti istorije.Poru_ili su nam da nema rehabilitacije generala Mi-hailovi}a i wegovog pokreta, ni generala Nedi}a, jersu bili saradnici okupatora.

Ima, ima.Rehabilitova}emo i Mihailovi}a i Nedi}a, isto-

riju dopisati onim {to ste vi izostavili.Junak iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata,

general Nedi}, prihvatio je da bude predsednik vla-de nakon nema_kog ultimatuma da }e do}i do komadawaSrbije izme|u Bugarske, Albanije i Hrvatske ukolikoto ne prihvati. A gde je tada bio teoreti_ar Markovi}i wegovi partizani! Po selima Srbije, Crne Gore iHercegovine ostvarivali su „drugu fazu revolucije”:ubijali Srbe kulake i petokolona{e, svoj narod.

Dok je Nedi} svesno $rtvovao svoju _ast i obraz,spa{avao Srbiju i Srbe od uni{tewa, prihvatao isklawao hiqade izbeglica iz Bosne, oni su taj isti na-rod ubijali u ime svoje revolucije. A mi treba po Mar-kovi}u i daqe da slavimo ubice a $igo{emo spasioce.

Nedi}ev _in kolaboracije bila je najsvesnija $rt-va za narod. U pismu generalu Mihailovi}u on ka$e:„Umreti za otaxbinu je lako jer smrt boli trenut-dvaa dati obraz za otaxbinu je te{ko jer sramota boli ugrobu”. Duboko po{tovawe i divqewe je ono {to dugu-jemo Nedi}u i to mora biti bez obzira na teoriju o ne-promewivosti istorije gospodina Markovi}a. Mi }emopromeniti sistem u Srbiji i qude na vlasti, i kadado|u _asni qudi zna}e da po{tuju $rtvu _asti Mila-na Nedi}a. A {to se ti_e generala Mihailovi}a, tu}emo samo dopisati ono {to su komunisti zaboravilida upi{u u istoriju.

Da je prvi odbio kapitulaciju, digao ustanak, oku-pio oko sebe i Srbe, i Muslimane, i Hrvate, i Sloven-ce, a okupatorima naneo mnogo vi{e gubitaka nego Mar-kovi}eva vojska. Na samom su|ewu nije pokazan ni je-dan jedini dokument o saradwi sa Nemcima. U istori-ju }emo upisati {est Hitlerovih naredbi da se uni-{ti general Mihailovi} kao najve}i neprijateq naBalkanu i nema_ku poternicu za wim sa ucenom od 100hiqada nema_kih maraka u zlatu. Iz ameri_ke istori-je u na{u istoriju prepisa}emo i najve}u operaciju uDrugom svetskom ratu, spa{avawe 500 ameri_kih avi-jati_ara _ije su avione Nemci oborili iznad Srbije.O tome u_e ameri_ki |aci a srpski ne, ne da Markovi}.Upisa}emo i sve bitke koje je sa Nemcima Mihailovi}vodio i dobio ali i Martovski sporazum komunista saNemcima u Zagrebu 1943. za koji ne znaju |aci iz Sr-bije. Ili sporazum o sadejstvu komunista sa Nemcima41. godine kada su zajedno pucali na jugoslovensku voj-sku jer su bili prijateqi Nemaca zbog pakta sa Staqi-nom. Upisa}emo u istoriju i sve komunisti_ke zlo_i-ne prema srpskom narodu, _ega se oni najvi{e i pla{e.Upisa}emo Ko_evqe, Zidani most, Pasje grobqe, svehercegova_ke jame, bosanske, crnogorske i one po Srbi-ji i Beogradu koje su komunisti napunili Srbima. Upi-sa}emo sva nevi|ena zverstva koja su po_inili nad ne-du$nim narodom a zatim izbrisali iz istorije i se-}awa. Nazvali su to „lijeve gre{ke” a zlo_incima pro-glasili Mihailovi}a i Nedi}a. Kada te lijeve gre{-ke upi{emo u istoriju, neka deca koja budu u_ila ka-$u da li su to gre{ke ili zlo_ini i da li su oni hero-ji ili zlikovci. I Markovi}i i Milo{evi}i i mno-gi drugi za 50 – 100 godina bi}e oni kojih }e se srpskinarod stideti a ne Nedi}a i Mihailovi}a.

Bi}e to.

(9. maj 1994. godine)

– 56 – – 57 –

SVAKO IMASVOJU PRIZNANICU

Objavqujemo jo{ neke listinge i priznanice „Da-fiment banke”.

Istina je na{ jedini motiv i jedini ciq.Septi_ka jama zvana „Dafiment banka” je otvorena.

To je i septi_ka jama srpske vlasti, srpskog „patrio-tizma”, srpskog novinarstva.

Ne odustajemo. Ne hajemo za tu$be, za pretwe za-tvorom, za histeriju, za tu$ioce, za dobrovoqce-ba-tina{e, za bilo {ta. Neka ko{ta koliko ko{ta.

U Africi $ivi pleme Hotentoti. Kad ih upitate{ta je Dobro, oni }e odgovoriti: „Dobro je kad mi op-qa_kamo druge”. A {ta je Zlo? „Zlo je kad drugi op-qa_kaju nas!”

Kad je „Duga” objavila priznanice i listinge „Da-fiment banke” sve male i velike poglavice srpskogHotentot plemena (vrhovi SPS, SK-PJ, mafija i wi-hove vodono{e na televiziji i u {tampi) pale su utrans. Udarili su u bubweve: lopovi, lopovi!

Najbu_niji su bili dobo{i TV-Bastiqe, TV Poli-tike i lista „Politika”. Gospodin Aleksandar Tija-ni} je preuzeo i ulogu inspektora, pa je na TV-Poli-tici isle|ivao „lopove”, a list „Politika” sve to{tampao i daqe razduvavao. Direktor TV-Bastiqe i{ef poslani_ke grupe SPS Milorad Vu_eli} ushi}e-no daje mnoge intervjue i ponavqa: Razobli_ili smopqa_ka{e! Predsednik Izvr{nog odbora DSS MirkoPetrovi} egzaltirano kli_e: Gra|ani Srbije, mi smo

prava opozicija, a SPO je stranka kriminalaca i ma-fija{a!

U „Srpskoj re_i” poku{avam da upozorim gra|anena tu sramnu podvalu re$ima i wegovih truba_a. U iz-javi „Borbi” podse}am tu Hotentoti dru$inu da zakongarantuje tajnost {tednih uloga gra|ana i da je spisakobjavqen u „Dugi” sa_iwen u jednoj ku}i u Tolstojevojulici. Skre}em pa$wu na _iwenicu da je moj listingu „Dugi” falsifikovan i da ne samo {to nisam podig-la svoje pare iz „Dafiment banke” nego sam jo{ i de-belo opqa_kana. I ja i SPO.

Gospodin Bogdan Tirnani} uzvra}a na TV-Politi-ci da listinzi ne mogu biti falsifikovani! Tijani}dovodi novinarku „Duge” u studio i poklawa joj celove_e. Ba{ ga briga da li ta dama la$e, ba{ ga briga za_ast tolikih qudi i za zakon koji {titi tajnost {ted-nih uloga. Ta polupismena $ena je li_ni biograf su-pruge Predsednika Republike. Za Tijani}a je ta _iwe-nica iznad Zakona i iznad etike novinarske profesi-je. Osim toga, ta dama je napisala da su, u Srbiji, bez-malo svi ne_asni, osim Slobodana Milo{evi}a i we-gove porodice. Wegov novinarski i partijski zadatakbio je da podr$i tu tezu. I wegov, i Tirnani}ev, i Vu-_eli}ev...

Onda je „Srpska re_” do kraja od{rafila „bombu”.Objavili smo one listinge i priznanice koje „Duga”nije htela da objavi.

Kakav {ok i kakva pometwa u redovima Hotentotplemena! Horski su zakukali: falsifikat, falsifi-kat, falsifikat!

Pardon, gospodo! Upravo vi ste tvrdili i lagaliSrbiju da se ni listinzi ni priznanice ne mogu fal-sifikovati.

„Srpska re_” je ceo materijal dobila od Odbora po-verilaca, dosta pre „Duge”. Nismo hteli ni{ta da ob-javimo, jer smo po{tovali Zakon o tajnosti uloga i jersmo, recimo, na ba{ mom primeru i primeru BogoqubaPej_i}a ustanovili da su neki listinzi i priznanicefalsifikovani.

– 58 – – 59 –

E pa, na qutu ranu – qutu travu! Kad ste ve} toli-ko o_arani listinzima i priznanicama, koje po vamamoraju biti istinite, onda izvolite listinge i priz-nanice!

Nasla|ujemo se va{im be{_a{}em, va{om izbezum-qeno{}u i priznawem da ste svi samo sluge. Falsifi-kat je original, ako to odgovara va{im gazdama i vama.A original je falsifikat, ako vas zasvrbi i ako takoka$u va{i gospodari.

Dr$avo, tu$ioci, televizije svih srpskih zemaqa,branite nas! – zapoma$u Tijani}, Tirnani}, Vu_eli},Ko{tunica... I vi_u, u sav glas, kako oni nikada nisubili {tedi{te „Dafiment banke”...

Pa, gospodo, ba{ zbog onih koji nisu {tedi{e „Da-fimenta”, banka je i propala.

Banku nisu ojadili oni koji su u woj ostavili svo-je pare i podizali svoje pare, nego „Hotentoti” kojisu, sa priznanicama i bez priznanica, uzimali tu|umuku, tu|u u{te|evinu.

Do|e, tako, generalni sekretar SPS-a MilomirMini} (ni on nije bio {tedi{a) i gospo|a Dafina mustrpa u xak – _etrdeset miliona maraka. Istu sumu po-kloni i generalnom direktoru CIP-a Milutinu Mr-kowi}u, a jednom „poverqivom patrioti” podari dva-deset pet miliona maraka, koje on prebaci u Izrael.

A „heroji” sa Pala? Uzimali su i {akom i kapom uxakovima. Pone{to bi poklonili „patriotskim snaga-ma” u ina_e nepatriotskoj Srbiji. Ba{ je zanimqivoda blagajna stranke gospodina Ko{tunice biva sve pu-nija otkad on, _ovek iz srca <umadije, sa vrha Ravnegore, izjavquje qubav Palama, utrkuju}i se sa IlijomGuzinom. A na Ravnu goru ne ide.

Portir u „Dafimentu” postao je prvi _ovek Dr-$avne bezbednosti Srbije. Sada vodi saveznu carinu.Ni on nije bio {tedi{a.

Sve ove i mnoge druge _iwenice sakrila je „Duga”,na {ta su upozorili samo SPO i „Srpska re_”. Po na-logu Vu_eli}a i Tijani}a wihove televizije ignori-{u saop{tewa SPO-ove konferencije za {tampu, ko-

jima se skre}e pa$wa na jedine vinovnike kolapsa„Dafiment banke”.

Dafina Milanovi} je, od po_etka, bila igra_ka„patriota”, pokri}e da opqa_kaju narod. Ogromnim ka-matama izvu}i od gra|ana devize u pravom trenutku,pokrasti taj novac: sav plan je bio u tome!

Gospo|u Dafinu prima niko drugo do PredsednikSrbije, i to u wegovoj slu$benoj kancelariji. On joj na-la$e da nastavi sa radom. On je bio bankar i on je znaoda nigde u svetu nema niti mo$e biti tolikih kama-ta. Ali, on je znao i da nigde u svetu, osim u Srbiji, ni-je mogu}e pokrasti gra|anima pare, pa onda uz pomo}„Duge”, Tijani}a i Vu_eli}a krivicu za pqa_ku {te-di{a svaliti na – {tedi{e! I opoziciju.

Gospodin Predsednik je znao da uz pomo} vojske nemo$e gotovo ni{ta, da uz pomo} policije mo$e dosta,ali da tek uz pomo} ne_asnih qudi u televiziji i{tampi mo$e sve. Wegov uspon po_eo je psova_kom rub-rikom „Odjeci i reagovawa” u „Politici”, gde je sva-ki primitivac mogao da objavi la$, spletku, poluisti-nu, podvalu. Odatle je krenuo moralni sunovrat srp-skog novinarstva i sad je na nivou stare Miqe i zatvor-skog upravnika Tijani}a. A izme|u? Izme|u se dogodiorat. Dafina, izbeglice, beda, beskrajni i op{ti u$as.Takvo novinarstvo u slu$bi takve politike nateraloje Vitalija ^urkina da izjavi kako nikada nije sreoqude koji tako lako i bezo_no la$u.

„Srpska re_” ne la$e, gospodine Tijani}u. „Srpskare_” samo razbija sistem vladaju}e la$i. I uspeli smoprili_no u tome. Naterali smo i Vas i Vama sli_ne dase sudarite sa sopstvenim nemoralom i lopovlukom uogledalu!

Mi nismo ni napisali da ste Vi i Tirnani} bili{tedi{e „Dafimenta”. Mi smo samo objavili prizna-nicu o podignutim parama, i pe_at na priznanici. <tavi demantujete? Mo$da _iwenicu da je _ovek (Milu-tin Mrkowi}) koji je izneo iz „Dafiment banke” _etr-deset miliona maraka _lan Upravnog odbora TV-Poli-tika! ^ime je zaslu$io to _lanstvo i odakle ga pla}a?

– 60 – – 61 –

Oni koji nisu bili Dafinine {tedi{e, nego samo„patrioti”, pokrali su {tedi{ama milione i milio-ne maraka.

O takvima }ute i {tite ih i Tijani} i Vu_eli}.Pa oni su u wihovim „Upravnim odborima”. A nama, ko-ji ne }utimo o lopovima i ne {titimo lopove, prete tijadni novinari koji sramote novinarsku profesiju.

Te{ke re_i, zar ne?! Presavijte tabak i drmnitenovu tu$bu.

Znamo mi da su vam gazde nalo$ile da tu$ite i dasu naredile tu$ila{tvu i sudstvu da vam budu na us-luzi.

<to va{i gospodari ne tu$e „Srpsku re_”? Zbogtoga {to postojite vi, koji obavqate wihove komunal-ne poslove.

Evo razloga za jo{ jednu tu$bu. Mo$ete i vi i va-{e gazde da se preselite u Tu$ila{tvo, ali „Dafin-gejt” je otvoren i ni{ta ne}e spre_iti saznawe puneistine.

„Srpska re_” je postigla {to je htela. I _ini}e toi ubudu}e.

Listinzi i priznanice nisu falsifikovani! Nemogu biti.

Citiramo vas. Tu$ite sebe.I ne zaboravite. Svako ima svoju priznanicu.

* * *

U „Nedeqnoj Borbi” gospo|ica Mirjana Bobi} i \o-ka Kesi} slo$no su se ukqu_ili u hajku na mene. Nije_udo za Kesi}a, jer on je uvek u hajci na nekog, ali Bo-bi}ka me iznenadila. Dodu{e, kod we nikada ne znategde }e i na koju stranu. ^as je levo, _as desno, _as u cen-tru. Trenutno je sasvim desno, fasciniraju je Kalaji}i Isidora Bjelica, ide na wihove $urke. Super.

U„Borbi” me kritikuje da neopravdano osporavamnezavisnost ku}e „Politika”, jer ja ne znam {ta je to,misli ona, po{to sam od prekju_e u novinarstvu i tokao partijski radnik moga mu$a. Draga Miro, mi novi-

nari od prekju_e boqe znamo {ta je nezavisno novi-narstvo i zato smo od prekju_e, jer ranije nismo mogliu}i. Ni kao partijski radnik, ni bilo kako, nisam mog-la u}i u novinarstvo ili na druga mesta, osim za svojepare, a ti razmisli za{to. Sigurno ne zato {to sam lo{novinar, jer odli_no pi{em i od prekju_e sam u_ini-la vi{e za nezavisno novinarstvo nego ti godinama. Ati si lako u{la i samo {eta{. Tamo, ovamo, ima te svu-gde pa i kod Vu_eli}a. Nije ni _udo {to brani{ te me-dije od mene, treba opstati. Tebi koja nisi od prekju_eizgleda sasvim normalno i profesionalno kada glav-ni i odgovorni urednik „Televizije Politika” zauzmepola dnevnika svoje televizije, preti, hapsi, {aqe usanatorijum i to _ini svakodnevno, a uredno prenosinovina „Politika”. Moj odgovor na sve to odbiju da ob-jave, {to ti odobrava{ i sasvim logi_no zamera{ Stu-diju B koji je jedini objavio taj odgovor na napade ce-le ku}e „Politika”.

Mi novinari od prekju_e u_ili smo druge {kolenovinarstva, koje bi trebalo da obi|ete i ti i Tijani}i Vu_eli} i Tirnani} i Jak{i} i mnogi „stari novi-nari”. <kolu _asti i istine, koja se te{ko zavr{ava.Sve je prosto u toj {koli. Po woj, nikome ne mo$e{ us-kratiti odgovor na napad niti se politi_ka nezavis-nost sti_e vezom sa SPO – kako ti ka$e{ ili SPS-om,nego prihvatawem realnosti iako je protivna li_nimafinitetima. A realnost je da Srpski pokret obnovepostoji, da je najja_a i najuticajnija stranka opozici-je u zemqi, {to treba nepristrasno prihvatiti. Nijenezavisno novinarstvo pquvawe po Vuku i Dani i Srp-skom pokretu obnove, koje traje ve} _etiri godine i ukojem svi u_estvujete jer je to prosto, lako i za to se neodgovara. Vuk, Dana i SPO nisu krivi za stawe u zem-qi, za va{e male plate, za mali tira$ novina, za mr$-wu prema vama kada pre|ete preko granice. Neko dru-gi je kriv za sve to. Tamo se okrenite i juna_ite, pi-{ite, govorite u TV dnevnicima i novinama. Nas nemorate voleti, ali nas morate prihvatiti, jer ne}emonestati bez obzira na va{e $eqe. A televizija, i no-

– 62 – – 63 –

vine koje glavni urednici koriste za svakodnevno vre-|awe neke li_nosti ili stranke, a ne}e da objave de-manti ili odgovor te li_nosti ili stranke, svuda usvetu su bastiqe i nisu nezavisne. Ili, mo$da mi no-vinari od prekju_e nismo dovoqno upu}eni. Mo$da ni-je trebalo da tra$im da mi objave odgovor, ne bih se za-merila Bobi}ki. <ta mi je sve to trebalo, vidi se dasam od prekju_e.

Da je ne{to trulo u ku}i „Politika” govore i dru-ge stvari. TV Politika prelazi granicu nemorala TV-Bastiqe. U emisiji „Molim, nedeqom” Tijani} i Bra-di}ka nazvali su jedan prilog „drugo stawe DaniceDra{kovi}”, sa o_iglednom namerom da se posprdaju sa_iwenicom da nemam dece. Ja to ne}u da komentari-{em, mo$da }e Bobi}ka. Komentarisa}u ne{to drugo.U toj istoj emisiji, isti qudi izneli su na pijacu po-rodi_nu tragediju bra}e Lau{evi} i jo{ tri porodi-ce, predla$u}i taj nesre}ni doga|aj za utisak nedeqe,uz objavqivawe fotografija Lau{evi}a sa pi{toqi-ma u ruci. Jedna slu_ajna tragedija, koju niko nije $e-leo i koja je unesre}ila toliko qudi, Tijani}u slu$iza zabavu. Pozivaju se gra|ani da odlu_e {ta je upe-_atqivije: ko{arka{ka utakmica „Zvezda” – „Parti-zan” ili smrt dva mlada _oveka i tragedija tri poro-dice. Do ove granice nemorala nije oti{la ni TV-Ba-stiqa pa je sasvim logi_no da je razvojni put TV „Po-litika” srazmeran nemoralu wenih novinara i odgo-vornih qudi te ku}e. Nije neva$no re}i da ni Tija-ni} ni Bradi}ka, a ni direktor Dragan Haxi Anti},nisu zavr{ili fakultet niti dovr{ili svoje obrazo-vawe. Zato je to i mogu}e u ku}i „Politika”.


POJE<>U IVICU I MARICU

Godi{wica 1. juna. Pripremam kwigu dokumenata ipodse}am se na sve. Na pomo} i podr{ku iz celog sve-ta, pisma od Klintona, Miterana, Micotakisa, i namr$wu, strah i bedu ovde. Hrabri i _asni qudi su da-li {ta su mogli, a ve}ina je ostala ravnodu{na. Godi-nu dana kasnije sve je isto. Na televizijama nas hapsezbog priznanica „Dafiment banke”, a list „Politika”vr{i svakodnevno direktan prenos iz tu$ila{tva, ob-javquje izjave tu$ioca, sudija. Ho}e biti – ne}e biti.Zatvor ili ni{ta. Urednik televizije „Politika” mijavno obe}ava pakete u zatvoru, a drugovi iz opozici-je poru_uju: „Ovoga puta ne}e biti abolicije za Dra{-kovi}e”. Zna_i $ale {to je bilo onoga puta. Vlast na-stavqa po starom. Ni{ta nije u_iweno po na{im kri-vi_nim prijavama, niko nije odgovarao za zlostavqa-we, fizi_ke povrede, upad u strana_ke prostorije. Na-{e prijave, tu$be, sve je u fiokama, duboko gurnuto daslu_ajno neko ne pokrene postupak. Zahtev Odboru zabezbednost Skup{tine Srbije da se ispita odgovornostMinistarstva unutra{wih poslova u ovom slu_aju, dasvedo_imo svi o svemu, ne mo$e na dnevni red. Tra$esmenu predsednika Odbora koji se usudio da to pokre-ne. Za{to? Koga {titi ova vlast, koga krije SlobodanMilo{evi}? Neka mi niko ne ka$e da on sve ne diri-guje i o svemu ne odlu_uje.

Doga|aj koji je uzdrmao ceo demokratski svet, o ko-jem je razgovarano u Beloj ku}i, na sastanku sedmori-

– 64 – – 65 –

ce u Japanu i na tribinama francuskih intelektuala-ca, ne mo$e da se wega ne ti_e. On je zbog svega dobiopacke od sveta, wemu se sve pripisalo na ra_un, onajod sankcija, on bi prvi trebalo da tra$i odgovornostkrivaca i sebe za{titi. A ne tra$i. Za{to? Zato {tobi postupak doveo pravo do wega kao glavnog krivca inaredbodavca cele akcije, koji je bio o$alo{}en {tosam nije mogao da nas pendre_i. Zato sve stoji, zato jeZoran Sokolovi} ponovo ministar policije uprkos pro-tivqewu opozicije ili ba{ zbog toga. Ako on nije krivi ako je sve _iweno bez wegovog znawa i naredbe, za{toonda cela dr$ava brani godinu dana da oni koji su toradili budu ka$weni. Nije vaqda Zoran Sokolovi} ibrigada pijanih i bahatih pendreka{a sa Banovog brdasinonim Srbije koji se {titi po svaku cenu. Batinawe,nezakonito hap{ewe, ubijawe qudi, to je repertoarsrpske policije iza koga stoji, izgleda, cela dr$ava iwen predsednik li_no. Nisu samo nas batinali i zlo-stavqali pa da zaboravimo. I tada i posle nas to se _i-ni svakodnevno i svima. Glumica Nade$da Bulatovi}ju_e, danas Muslimani u Sanxaku, koji se prevaspita-vaju batinawem po _etrdeset osam sati da bi se „smi-rili”, kako re_e pendreka{ Radmilo Bogdanovi}. Po-liti_ki zatvorenici se prevaspitavaju batinawem,onako kao u Ugandi za vreme Idi Amina ili u Rumuni-ji za vreme ^au{eskua.

Dr$ava koja batina, zlostavqa i ubija svoje gra|a-ne je razbojni_ka dr$ava. U demokratskim dr$avamaprisila protiv gra|anina dopu{tena je samo kada je tojedini na_in da se uz zakoniti postupak on li{i slo-bode. Momentom hap{ewa iskqu_uje se svaka mogu}nostmaltretirawa qudi i uni$avawa wihovog dostojan-stva. Za {amar dobijen u policijskoj stanici ili u za-tvoru, sudovi u Sjediwenim Ameri_kim Dr$avama,Britaniji ili Francuskoj presu|uju milionske od-{tete i policajci gube slu$bu.

A u dana{woj Srbiji? Slu$bu gube oni koji ne}eda tuku a dodatne batine oni koji se bune ili tu$e zbogbatina.

Razbojni_ka vlast uvek pronalazi „razloge” za we-no razbojni{tvo. Hitler je na{ao na_ina da naciju Ge-tea, Kanta i <openhauera uveri da je u „nacionalnominteresu” istrebqewe Jevreja. Staqin je progla{ava-ju}i ih klasnim neprijateqima, kulacima, agentimaimperijalizma ili trockistima, kako kad i kako koga,poubijao oko trideset, a po Sol$ewicinu i celih pe-deset miliona qudi. Partizani su likvidirali okotrista hiqada Srba pod optu$bom da su kulaci, peto-kolona{i ili malogra|ani. Ve}ina ubijenih nije zna-la ni zna_ewe re_i zbog kojih su gubili glave.

Re$im Slobodana Milo{evi}a tukao je, otpu{taosa posla i _ak ubijao qude u Srbiji najpre po politi_-koj presudi – kao velikosrbe i {oviniste. Nekolikomeseci kasnije isti re$im gra|ane zlostavqa pod op-tu$bom da su malo Srbi i da nisu dovoqno {ovinisti,odnosno patrioti. Uvek postoji alibi za wihove zlo_i-ne. Kada je $rtva Srbin, onda je on izdajnik, agent Va-tikana i Amerike, _lan nekonstruktivne opozicije.Kada je $rtva Musliman, onda je on muxahedin, funda-mentalista, Albanac je iredenta, Ma|ar autonoma{.Nije iskqu_eno da }e uskoro Muslimane po Sanxakutu}i uz obrazlo$ewe da je nemogu} zajedni_ki $ivotSrba i Turaka, a Srbe pod izgovorom da su za VelikuSrbiju danas, da su protiv Velike Srbije sutra ili dasu ili nisu za Jugoslaviju prekosutra. Ve} najavqujuda }e Jugosloveni za koje se danas zala$e Mirjana Mar-kovi}, batinati i progawati velikosrbe, za koje je doju_e bila ta ista drugarica.

Oni sve mewaju. Otaxbinu, stranku, ideju, prijate-qe, mi{qewe. Samo ne mewaju batinu. Odri_u se sve-ga osim „prava” da tuku.

Pohapse seqake Muslimane po Pe{teru, ve$u ih zaradijatore i tuku $ivotiwski, satima na smenu. Tra-$e da vrate oru$je. Ako nemaju oru$je onda tuku svedok $rtva ne pristane da kupi oru$je pa im ga preda.

Kada posle toga predsednik Skup{tinskog odbora zabezbednost zatra$i da odbor razmotri izve{taj Fon-da za humanitarno pravo iz Beograda o zlostavqawima

– 66 – – 67 –

sanxa_kih Muslimana, pendreka{ Bogdanovi} i SPSve}ina odbije taj zahtev i umesto wega raspravqaju oizve{taju MUP-a Srbije o oru$ju oduzetom od Musli-mana. O onom oru$ju koje su batinama iznudili.

>utati o svemu tome zna_i solidarisati se sa raz-bojni_kom vla{}u i biti sau_esnik u wenim zlo_ini-ma. Kada smo Vuk i ja uhap{eni i pretu_eni uznemiriose ceo demokratski svet. Francuski filozofi Glik-sman, Brukner, Edgard Moren, Danijel Rondo, pi{u,govore, protestuju. Rondo dolazi u Beograd zbog nas isvake ve_eri {eta ispod prozora bolnice gde le$imo.A mi? Koga smo mi to kao narod ili pojedinci svojimprotestima {titili i podr$avali. Ovde ili u svetu.Ru{eni su celi gradovi, sela, bogomoqe, ubijani nevi-ni qudi, a ni glas protesta nikada i nigde, ili pojedi-na_no, nemu{to, uz obaveznu osudu „obe strane”. Ako jeopravdawe da je rat op{ti i da se krivac ne zna, {taje opravdawe za ono {to se u Srbiji doga|a. Za modri-ce Nade$de Bulatovi} ili neznanih qudi {irom Sr-bije, za stradawe sanxa_kih Muslimana. Opozicionestranke zaziru i od razgovora o politi_kim, gra|an-skim i li_nim pravima u Srbiji. One vode globalne,svetske i nacionalne politike, a mi stradamo pojedi-na_no. Vukov i moj slu_aj pro{le godine ili sanxa_kihMuslimana danas, u svakoj demokratskoj zemqi opozi-cija bi iskoristila da sru{i vlast. Ako je opozici-ja. Ovako, svi mi _inimo onu dr$avu koju je obele$iosvet, uveo joj sankcije i svi smo odgovorni za sve. Nevi-nih nema, sve do pobune. Srbija ovakva kakva je danas,kakvu je _ine i odr$avaju Milo{evi}i, Bogdanovi}ii Sokolovi}i, ne mo$e ni sawati da postane deo zajed-nice demokratskih zemaqa sveta. A „medijski rat” pro-tiv Srbije je samo poku{aj oslikavawa zemqe, u kojojubice i divqaci terori{u narod pred nemo}nim okomsveta.

Na godi{wicu ru$nih doga|aja se}am se sa ne$-no{}u i jednog lepog. Gospo|e Miteran i wenog puta odPariza do na{e bolni_ke sobe. Ta divna, tiha a uporna$ena, koja svoj mir i lagodan $ivot $rtvuje qudima

koji stradaju i ide gde god je potrebno, uliva mi snagui veru da }e dobro pobediti zlo. Verujem da je mogu}aSrbija u kojoj $ena predsednika dr$ave poma$e qu-dima u nevoqi, emituje qubav i po{tovawe za sve. Os-meh gospo|e Miteran koja je putovala od Pariza do Bu-dimpe{te, pa od Budimpe{te do Beograda i moje sobe,simbol su sveta u kojem $elim da $ivim i koji ho}u dapreselim ovde. Moja zahvalnost i po{tovawe prema wojbri{u ru$na se}awa na te dane. Wenim dolaskom po-raz je pretvoren u pobedu i diktator ogoqen do nagosti.

Na sudskim procesima „Srpskoj re_i” zbog objavqi-vawa priznanica „Dafiment banke” vide}e se ko suqudi od vlasti i saradnici SDB-a, jer }e samo takvidobiti sudske procese.

Wihova slu$ba }e im, za usluge koje joj godinama_ine, spasavati „ugled i _ast”, mada oni ugleda i _astinemaju ni sa priznanicama ni bez priznanica.

Kako li }e, {ta mislite, pro}i Aleksandar Tija-ni} i Bogdan Tirnani}? Wihov „minuli rad” im mo$-da i ne bi mnogo pomogao, jer su u pro{losti takvi „no-vinari” bili masovna pojava, ali ono {to sada rade ukorist vlasti sigurno }e im pomo}i.

<to se mene ti_e ne}e me videti ni sud ni sudijesve dok moje ranije krivi_ne prijave ne iza|u iz fiokei ne bude primewen princip vremenskog a ne politi_-kog prioriteta u re{avawu sporova.

Sve one, koji su nas tu$ili i tra$ili milionskeod{tete za izgubqenu _ast i ugled (?), iskreno $alim.Ne mogu se naplatiti, pa ni _ast povratiti jer mi ne-mamo para. Danas je na ra_unu bilo svega 11 dinara. Toni_iju _ast ne bi moglo podmiriti. I tako, zabrinuta,tra$im na_ina da qudi ipak dobiju svoje. Ima re{e-we. Po{to gospodin Dragan Mili_i}, biv{i potpred-sednik SPO, javno tvrdi da je finansijer „Srpske re-_i”, {to da ne priznamo. Neka se svi tu$ioci lepo ob-rate wemu sa od{tetnim zahtevom, tamo ima para a bi-}e i _asti i ugleda. To je, dragi tu$ioci, „Invest-eks-port”, Smederevska Palanka, $iro ra_un br. 43300-601-8-2533, tel. 648-961 u Beogradu ili 026/36-475 u

– 68 – – 69 –

Smederevskoj Palanci. Dobi}e tako svi. I tu$ioci iMili_i}, jer finansijer ne mo$e biti svako. Mogu sa-mo odabrani. U prvom broju _asopisa MUP-a Srbije„Telegraf”, koji je u celini posve}en meni i Vuku,ovaj gospodin finansijer je podneo iscrpan finansij-ski izve{taj o finansirawu stranke i „Srpske re_i”kakav u stranci nikada nije podneo. Dobrovoqno je touradio, nadam se. No, iako se trudio, neke stvari nijeura_unao, bojim se da se ne}e cifra slo$iti i mo$ebiti belaja. Nema dva ra_una iz restorana gde smo ru-_ali zajedno a dva puta je meni cve}e kupio, {to nijeuneo u obra_un. Treba to uneti, da se sve slo$i, znamja da wemu nije lako. @elim pomo}i _oveku. U istombroju istog lista, gospodin Tijani}, onaj sa televizi-je, posve}uje mi misli i dela svoja i opet preti. Ka$eda ima negde u Srbiji Ivica i Marica koje }u ja kaozla ve{tica pojesti, ali wega ne}u mo}i jer se on neda. Poznaju}i opredeqewe ovog „barda” srpskog novi-narstva i wegove qubavi i mr$we, ku$im da su Ivi-ca i Marica Sloba i Mira. Ja ho}u biti zla ve{ticada pojedem ovo dvoje, ali Tijani} ne treba da se pla{iza sebe. Nedavno me je u nastupu dare$qivosti udao zaHoxu iz Srebrenice, pa ga sada i da ho}u ne mogu poje-sti. Vera mi ne dozvoqava.

Laska mi da sam stalna tema u novinarskim radovi-ma velikih novinara i legendi srpskog novinarstva Ti-jani}a i wegovog nerazdvojnog druga Tirnani}a. Stan-lio i Olio ku}e „Politika” na smenu mi se dive, i pro-sto mi je neprijatno. Pa nisam ja toliko va$na da mise oni celi posvete, da im stalno budem na pameti. Ra-zumem qubav i simpatije, ali ima i drugih stvari. Eto,na primer, stradawa u Sanxaku i po Srbiji, rat u Bo-sni, beda, policijska diktatura, srpski diktator i di-ktatorka, sve su to teme za ove velike novinare kojirade i po trideset godina u novinarstvu. O ovome ni-kada nisu pisali. Tako su i opstali trideset godina.Ne poznajem ne{to jo{ jednog novinara koji je tride-set godina opstao uz ove vlasti, nije pao u nemilost ilioti{ao na prinudni odmor. Zato su ova dvojica poseb-

ni, jedinstveni. Jednome je duh u boci viskija ili vi-na, svejedno, a drugome u pi{toqu koji nosi za pojasom.Vreme je da shvate da nije sve u boci ili u pi{toqu,ne{to je i u {koli. Neka obi|u to malo da izle_e kom-plekse i prestanu da mi se dive. Tamo }e nau_iti ne-{to i o dru{tveno-ekonomskim odnosima, o politi_kimsistemima, dru{tvenim procesima i bi}e im jasno za-{to tra$imo deo svojih mesta u upravnom odboru ku-}e „Politika”. Do tada ne mogu da polemi{em sa wima,jer smo neravnopravni. Ja znam sve, oni ne znaju ni{tai tako nastaje prisutna histerija. Nau_ite pa se javi-te. A do tada, ne pi{ite mi vi{e i ne napadajte one ko-je niko ne brani i ne branite one koje niko ne napada,jer to je stara {kola novinarstva. U novoj {koli to jeobratno. U_ite od mene.

(6. jun 1994. godine)

– 70 – – 71 –

STO BROJEVA SAMO>E

^etiri te{ke godine i sto brojeva „Srpske re_i”.Svaki broj pravo _udo za sve nas koji ga stvaramo, i sva-ki put ista zebwa – ho}e li iza}i.

Kako smo po_eli? U prole}e 1990. godine, na samompo_etku strana_kog $ivota u Srbiji, kada sve medije– od televizije, radija do novina – dr$i vladaju}astranka, jo{ uvek nespremna na druga_ije mi{qewe ijavnu kritiku, nije bilo na_ina da ka$emo {ta ho}e-mo a da se to ne izokrene i zloupotrebi. Razmi{qalismo tada o pokretawu novina, slobodnih, nezavisnih,koje bi dale re_ opozicionim strankama. U po_etku smoplanirali dnevne novine, ali nije bilo snage ni sred-stava za to. Odlu_ili smo se za dvonedeqnik kome jeVuk dao ime „Srpska re_”. Ne kao re_ Srba, nego re_svih onih koji govore i razumeju srpski jezik. BogoqubPej_i} i ja smo pokrenuli novine, a u mojoj redakcijiosim nas nije bilo pripadnika Srpskog pokreta obnoveniti bilo koje druge stranke. @eleli smo nezavisnenovine, otvorene za one koji nisu mogli dobiti re_ udr$avnim medijima.

To je i bio na{ problem od po_etka. Mu_ili smo sesa registracijom dugo, dugo. Zatim smo {tampali prvibroj. Na naslovnoj strani bila je slika generala Dra-$e Mihailovi}a a u listu nose}i tekst koji je Vuk na-pisao o wemu i pokretu otpora fa{izmu i komunizmuu Srbiji od 1941. do 1945. godine. Hteli smo simboli_-no da prvo damo re_ onima u Srbiji koji }ute pedeset

godina, onom ve}inskom delu naroda koji je protiv ko-munizma, i tada, i danas, i uvek.

I {ta se desilo. Zabrana. Tu$ila{tvo je zabraniloi zaplenilo ceo broj. Sto pedeset hiqada primeraka.„Srpska re_” u Srbiji, to nije bilo mogu}e. We se vlastpla{i, i tada i danas. Prvi broj smo branili i odbra-nili, i istinom u sudnici. Oslobo|ena je. Po izlasku izzatvora ponovo smo ga {tampali u dvesta hiqada pri-meraka. Mislili smo da je kraj. Bio je to tek po_etak.

Komunisti_ka partija, koja je u me|uvremenu jed-nog lepog dana postala socijalisti_ka, smi{qa novutaktiku. Zabranu bez zabrane. Dr$i monopol nad kios-cima za prodaju {tampe i jednostavno ne}e da proda-je „Srpsku re_”. Ili: primi novine, baci pred tezgu inakon petnaest dana vrati nazad. Ili ne}e uop{te daprimi te „neprijateqske novine”. Neverovatno je alii ta_no da se tim kombinacijama bavio li_no i pred-sednik dr$ave, koji nare|uje da se broj 14 sa wegovomsuprugom na naslovnoj strani, kojoj smo dodali Staqi-nove brkove kao simbol idejnog opredeqewa, preko no-}i zapleni i izbaci iz kioska. Kada smo objavili wego-vu sliku sa Hitlerovim brkovima, pozivani smo na in-formativne razgovore u policiju, i sve ove _etiri go-dine radimo pod budnim okom i prismotrom policije.

U takvim uslovima, sa _etiri _lana redakcije i sa-radnicima koji _esto nisu smeli da se potpi{u, pra-vili smo svaki broj i strepeli ho}e li biti i posled-wi. ̂ ista je alhemija kako obezbe|ujemo novac za {tam-pu i skromne honorare urednika i novinara. Ono {tomi radimo, u drugim sli_nim novinama rade ekipe odpreko trideset qudi.

^esto razmi{qam za{to nas niko ne poma$e. Ug-lavnom ne smeju. Niko od onih ko bi i $eleo da pomog-ne „Srpsku re_”, kroz reklamu ili na neki drugi na-_in, ne sme to da u_ini jer odmah dobije politi_ku ifinansijsku policiju u firmi. Nas su kontrolisalistalno. Inspektora iz slu$be dru{tvenog kwigovod-stva jednom sam zapitala {ta tra$e kad toliko kontro-li{u. Rekao mi je: „Interesuju nas finansijeri.”

– 72 – – 73 –

Re$imska propaganda neumorno ponavqa da nas fi-nansira inostranstvo. Na $alost, to nije istina. Nismonikada dobili inostranu pomo} iako bi je „Srpska re_”rado primila. Kada ve} dr$ava Srbija ne}e i ne $elida pomogne razvoj nezavisnih medija, kriti_ki nastro-jenih prema vlasti, {to je uslov svakog demokratskograzvoja dru{tva, za{to da ne primimo tu pomo} od ne-ke druge demokratske zemqe? Pristali bismo rado da,kako se to donedavno zakonom zahteva, {tampamo u sva-kom broju ime darodavca i wegovu adresu.

Optu$uju nas tako|e da smo strana_ka novina Srp-skog pokreta obnove. Nije ta_no. Srpski pokret obnovene finansira „Srpsku re_” niti vodi wenu kadrovskuili ure|iva_ku politiku. Naprotiv. Vrlo _esto sufunkcioneri Srpskog pokreta obnove, pa i sam pred-sednik, protestovali nezadovoqni nekim tekstovima.Ta_no je samo to da nam je blizak program Srpskog po-kreta obnove, wegova antiratna i miroqubiva politi-ka, protivqewe zlo_inima i etni_kom _i{}ewu i iz-razito demokratska – gra|anska orijentacija. Poredpodr{ke takvoj politici _esto se veoma kriti_ki od-nosimo i prema Srpskom pokretu obnove i otvaramostranice za kritiku te stranke i wenih _elnih qudidrugim strana_kim liderima i nezavisnim intelek-tualcima, {to na{i _itaoci dobro znaju.

Da nismo glasilo SPO-a dokaz je i to da i danas ra-dimo u veoma sku_enim i tehni_ki neopremqenim pro-storijama na {estom spratu, do kojih _esto sti$emope{ice jer lift ne radi. Srpski pokret obnove je pre-uzeo vlast u centralnim beogradskim op{tinama, ali„Srpska re_” do danas nije dobila odgovaraju}i pro-stor za redakciju. Nije dobila ni{ta.

Analiza koju objavqujemo u „Srpskoj re_i” pokazu-je da je, barem {to se intervjua ti_e, Srpskom pokre-tu obnove bilo posve}eno dvadeset _etiri posto prosto-ra u proteklih sto brojeva, a sedamdeset {est posto os-talim stranakama i nezavisnim intelektualcima. Tozna_i da je, u celini uzev{i, SPO-u pripalo ne vi{eod deset posto lista.

Zbog ovakvog izuzetno otvorenog stava prema svimpartijama, mi{qewima i svim qudima, „Srpska re_”se odr$ala do danas kao veoma uticajna i zna_ajna no-vina, koju voli i _ita {aroliko _itala{tvo.

Ni jedna, zaista partijska novina – kao „Demokra-tija”, „Velika Srbija” ili „Epoha” – nije za$ivela iopstala, ba{ zbog uskopartijskog opredeqewa ure|iva-_ke politike. Opstaju samo nezavisni, slobodni i isti-niti kao {to je „Srpska re_”.

Najve}a nagrada nam je saznawe da, kao dragocenost,svaki broj ide do _italaca u selima kao ûkojevac, Me-dve|a, Subjel, <ajka{, i u svim gradovima Srbije. ê-sto sam, iskreno dirnuta, davala u ruke najnoviji pri-merak „Srpske re_i” seqaku koji bi sa pijace, nakonobavqenog posla, sa kantama bez sira, svratio da uzmenovine koje u selu ne mo$e kupiti. Kompleti „Srpskere_i” ne _uvaju se samo u na{oj Redakciji nego i u mno-gim domovima, i to skromnim, narodnim, _ime se pono-simo. îtaju nas u Americi, Evropi, na Novom Zelan-du, u Rodeziji, _ak i u Ju$noj Africi. Ima nas i u Za-grebu, Skopqu, Qubqani, a „Srpska re_” se probija, uzsve rizike, i u Sarajevo i me|u vojnike na frontu, i uTrebiwe _ak, uprkos naredbi jednog kamionxije da }estreqati svakog za koga se utvrdi da _ita „Srpsku re_”.Zvu_i nam poznato.

êtiri godine i u sto brojeva „Srpske re_i” pri_a-li smo samo qudske pri_e, borili se protiv politi_-kog nasiqa, rata, kriminala i diktature. Ni u jednomod sto brojeva nema ni jednog teksta koji hu{ka namr$wu i rat, nismo podlegli histeriji „istorijskogtrenutka”, nacionalnog ili dr$avnog interesa. Isti-na pre svega i iznad svega. Osloweni na srpsku Srbi-ju, a ne na Srbiju komunista, morali smo biti protivsada{weg besmislenog i prqavog rata i protiv svega{to jeu tom ratu sramotilo srpski narod, wegovu kul-turu, veru, vojni_ku i qudsku _ast.

Zbog ovakvog pisawa i politi_kog stava „Srpskure_” rado _itaju i Srbi i oni koji to nisu, i pravo-slavni, i muslimani, i rimokatolici, i svi koji govo-

– 74 – – 75 –

re ili razumeju „Srpsku re_”. Zbog toga {to smo za-ista srpska re_, vole nas i mrze, veruju nam i la$u onama, nadaju nam se i pla{e nas se.

Kao direktor „Srpske re_i” zahvaqujem se svimwenim urednicima, novinarima, saradnicima i _itao-cima, bez _ije podr{ke ne bismo pre$iveli ove _eti-ri te{ke godine i stigli do stotog broja.

Kao otvoreni protivnik i kriti_ar ove vlasti ko-ja nas tu$i, ru$i i zabrawuje ka$em im: „Srpska re_”je vo}ka _udnovata, ne slomi je a zube polomi.


DEMOKRATSKI BOQ<EVIZAM

Supruga na{eg diktatora, profesor univerziteta,putuje po isto_nim zemqama i dr$i politi_ka preda-vawa o situaciji na Balkanu, uz veliki publicitet una{im sredstvima informisawa, ba{ onako kako je toradila gospo|a Elena âu{esku. Wen sin vozi auto-re-li u zemqi gladnih i nesre}nih gra|ana i zaustavqazbog toga _ak i avio-saobra}aj, ba{ onako kao nekad Ni-ku âu{esku u Rumuniji. Posle svega, pi{e ona u li-stu svoje partije da nema boq{evizma u Srbiji i da jeu to ubedila jednog stranca, nekog lepog dana u divnomrestoranu punom zelenila i akvarela. Iz celog tekstaostaje nejasno za{to ona pi{e o boq{evizmu kojeg ne-ma a ne pi{e o demokratiji, koje, ka$e, ima u izobiqu.

O tome da boq{evizma nema u na{oj dr$avi, tira-$ni partijski list vladaju}e stranke odmah obave{ta-va svoje _itaoce, prenose}i wene va$ne misli na ce-loj strani novina, ba{ onako kako je dr$avna {tampau Rumuniji nekada pratila rad gospo|e âu{esku, jerje ona to jako volela.

Da boq{evizma kod nas nema, primera ima mnogo inije problem ubediti u to strance nego nas doma}e, na-rod, ili bar onaj ve}inski deo koji je glasove dao opo-ziciji.

Svi znamo da nije boq{evizam najnoviji tragiko-mi_ni javni nastup predsednika Jugoslavije, kome niro|ena $ena ne veruje da je predsednik, wegova posetagladnim radnicima sa {lemom na glavi, wegov „va$an”

– 76 – – 77 –

razgovor sa urednicima novina vladaju}e partije, pa_ak i sa urednikom lista „Vojska”, koji je po ceo danprenosila televizija na glavnom kanalu, a zatim u ce-lini prenela ona ista dnevna novina koja tako pa$qi-vo prati rad gospo|e Markovi}. To {to smo se svi sme-jali predsedniku Lili}u, a i wemu je bilo sme{no, ni-je va$no, va$no je da je diktator po$eleo da vidi ne-vidqivog i ne_ujnog predsednika Jugoslavije. Tek to-liko da ga narod ne zaboravi. A to {to sa wim ne mo-$e da razgovara ko ho}e, sasvim je demokratski i jasno.Urednik lista „Vojska” je dovoqno demokrata i wegovlist dovoqno otvoren i tira$an da predsednikove mi-sli prenese tamo gde treba. Primedba da su ovakvi raz-govori nezamislivi u Francuskoj, Nema_koj ili <vaj-carskoj ne stoji, jer to nije posledica demokrati_no-sti tih sistema. Wihovi gra|ani bi sigurno voleli davide i _uju ne{to sli_no na svojoj televiziji ili da_itaju list „Vojska”, ali im to nije omogu}eno.

Nije boq{evizam ni petokraka na dvorima dikta-tora a ni diktator u dvorima proteranoga, ni dr$avaisterana iz sveta voqom diktatora. Nije boq{evizamni to da je partija na vlasti samo pre _etiri godinejavno i jasno bila protiv vi{estrana_kog sistema i za-lagala se za „bespartijski pluralizam”, a danas sa iz-mewenim imenom i istim qudima govori o vi{estra-na_kom pluralizmu i konstruktivnoj opoziciji. Nijeni to {to se isti qudi vrte na vlasti po raznim funk-cijama i po dvadeset-trideset godina, ukoliko su do-voqno poslu{ni. Nije ni to {to opozicija sa {ezdeset_etiri odsto osvojenih glasova na izborima nema ni-kakvog uticaja ni u jednom segmentu dru{tva i siste-ma. Nema ni jednog policajca, sudije, oficira, radni-ka dr$avne uprave, na imalo va$noj funkciji, direk-tora {kole, preduze}a, upravnika pozori{ta, pa _akni upravnika doma omladine, a da nije pripadnik vla-daju}e partije. Nije boq{evizam ni to {to SK pokretza Jugoslaviju preuzima sve kqu_ne funkcije u dr$a-vi, od predsednika vlade, na_elnika Zlatiborskog,Brani_evskog i Banatskog okruga, do predsednika op{-

tine Po$arevac. <to mawe glasova na izborima, to vi-{e vlasti u dr$avi. Sve demokratski, nimalo boq{e-vi_ki.

Nije boq{evizam ni to {to su televizija, radio isva dnevna i nedeqna {tampa pod potpunom kontrolomvladaju}e partije. Nezamislivo je da je neko glavniurednik bilo koje novine ili televizije a da je naklo-wen opoziciji, ili bar neutralan. Tako se i desilo danajzna_ajniju dr$avnu novinsku ku}u „Politika” da-nas vode qudi nestru_ni za poslove koje rade i po for-malnom i stvarnom obrazovawu, ali su zato _lanoviili simpatizeri stranke na vlasti. Svi zna_ajniji no-vinari te ku}e su demokratski oterani, kao i wihovekolege sa televizije ili radija, jer su se usudili su-protstaviti zvani_noj politici ili su eventualnopokazali simpatije prema opoziciji i podr$ali de-mokratske promene u zemqi. Sad su oni _lanovi Neza-visnog sindikata novinara, koji je odmah, sasvim demo-kratski, progla{en leglom izdajnika i pla}enika Za-pada. Stranac koji do|e u Srbiju i informi{e se gle-dawem televizije ili _itawem dnevnih novina, ne}ena}i traga druga_ijem mi{qewu osim vladaju}eg i ne-}e primetiti da postoji jo{ neka stranka poredstranke na vlasti. Sve je to demokratski i nije boq{e-vi_ki.

Nije boq{evizam ni to {to opoziciono mi{qewei opozicione novine nemaju {ansu da do|u do gra|ani-na, iako su formalno dopu{teni. Monopolom nad sred-stvima informisawa i na prodajnim objektima za di-stribuciju {tampe, vladaju}a partija ostvaruje za-branu dozvoqenog i neguje privid slobode {tampe.

Nije boq{evizam ni to {to su svi pripadnici opo-zicije izdajnici i sluge Zapada, {to i danas opozici-ja ima tretman pete kolone, unutra{weg neprijateqaili snaga haosa i bezumqa. Demokratija je i sto hiqa-da naoru$anih policajaca, od kojih svaki mo$e dauhapsi koga ho}e, pretu_e bez razloga, da vas zadr$i uzatvoru bez pravnog osnova i da _ini sve {to ho}e bezikakve odgovornosti. Maltretirawe gra|ana, kr{ewe

– 78 – – 79 –

osnovnih qudskih, gra|anskih i nacionalnih prava jeizgleda demokratski metod vladawa dr$avom.

Sve ovo i mnogo toga jo{ o demokratiji u na{oj zem-qi, pri_ala sam jednog ru$nog ki{nog dana u prqavom,zapu{tenom restoranu u centru grada, jednom va$nomstrancu koji je boravio ovde i prou_avao na{ sistem iodnose u zemqi. I ne samo wemu, svakom strancu gde godmogu da pri_am o tome, i ne treba da ih ube|ujem imali boq{evizma ili ne. Znaju oni dobro {ta je demokra-tija a {ta diktatura ideologija i qudi. Ovaj iz resto-rana mi je rekao: „Boq{evizam je temeq va{e dr$a-ve i sistema i nema promene odnosa sveta prema va{ojzemqi dok se to ne promeni”.

Pravi _ovek na pravom mestu. U ovome je tajna mno-gih uspeha na{eg neboq{evi_kog sistema svuda, pa i udiplomatiji. Sasvim sam zadovoqna nizom skora{wihpostavqewa na{ih ambasadora. Sve pravi qudi na pra-vim mestima.

U Moskvu je upu}en Da_a @. Markovi}, _ovek kojine priznaje da vi{e nema ni Lewina ni Staqina niSovjetskog Saveza. ^ovek koji je, kao na{ ministar, uavgustu 1991. godine na dediwskoj $urci na{ih nostal-gi_ara za petokrakom na Kremqu slavio onaj boq{evi-_ki prevrat Janajeva koji je $iveo samo tri dana. Onje i ministar koji je javno podr$ao Ruslana Hazbula-tova, nazivaju}i ga „velikim za{titinikom pravoslav-qa”. Ambasador Da_a dolazi iz vlade koja i sada podr-$ava sve boq{evi_ke fanatike, svakojake sekte, pa iruske fa{iste @irinovskog, u wihovim nastojawimada obore predsednika Jeqcina. Drug Da_a }e u Moskvi,nema sumwe, biti primqen ra{irenih ruku. On nipo-{to ne}e iritirati ni Jeqcina, ni Kozirjeva ni ̂ ur-kina, ni zamenika ministra informacija Sergeja Gri-zunova, koji je, ovde u Beogradu, bio na spisku stranihnovinara za proterivawe iz Srbije. Grizunov nije na-juren samo zbog toga {to je, zbog postavqawa na visokufunkciju u Moskvi, po slu$benoj du$nosti napustioBeograd. Ako predsednik Jeqcin nije do sada imao ra-zumevawa za mnoge poteze zvani_nog Beograda, sada }e,

zahvaquju}i ambasadoru Da_i, sve da se zna_ajno pro-meni. To je to, kada se na|e pravi _ovek na pravom me-stu.

@ivorad Igi} je ambasador u Tirani. Taj }e _ovek,tako|e, u_initi mnogo na normalizaciji srpsko-alban-skih dr$avnih odnosa. Predsednik Beri{a je sigurnodobro obave{ten o velikom Igi}evom zauzimawu da sena Kosovu uspostave normalni odnosi izme|u Srba iAlbanaca. Ambasador @ivorad je, kao poru_en, postav-qen na pravo mesto i u pravom trenutku. Da su odnosiSrbije i Albanije zaista dobri, drug Igi} bi te odno-se za_as pokvario. Ali mudrost je ba{ u tome, stavitiso na oko. Svuda i svakom.

Sa tim ciqem je i Darko Tanaskovi} postavqen zaambasadora u Ankari, u Turskoj. On se ovde pokazaomnogim tekstovima i televizijskim nastupima, doka-zuju}i da su sve islamske zemqe zakleti srpski ne-prijateqi. Mora biti da su Turci time odu{evqenii ambasador Tanaskovi} je, zaista, pravi diplomatskimost izme|u nas i Turaka.

<ta daqe? O_ekujem da }e za ambasadora u Parizubiti postavqen Milo{ <obaji}. Slikar je, i ve} dvedecenije $ivi u Parizu. Dodu{e, i Quba Popovi} jeslikar, mnogo poznatiji od <obaji}a, i $ivi u Fran-cuskoj du$e od wega. Ali, <obaji} je u ogromnoj pred-nosti, jer izjavquje da mrzi Francuze i Francusku,da je wihova kultura sme}e i da je sve u toj zemqi, kaoi na celom Zapadu, dostojno srpskog prezrewa i mr$-we. Bravo, Milo{e! Ve} te vidim kao na{eg budu}egambasadora u tom nekulturnom, bednom i ki_erskomParizu.

U Va{ingtonu nas niko ne mo$e tako sjajno zastu-pati kao Mili} od Ma_ve. Pri_a se da je wegova poemau kojoj moli Boga da zmije ispiju o_i svim Amerikan-cima, ve} prevedena na engleski i da je u Americi in-teresovawe za wu ogromno. Prava preporuka za amba-sadorsko mesto.

Drago{a Kalaji}a vidim kao najboqega ambasadoraSrbije u Sarajevu. Zami{qam kako ga prima {ef bo-

– 80 – – 81 –

sanske dr$ave i ka$e mu: „Gospodine ambasadore, ceonarod Sarajeva duguje vam zahvalnost na onim va{implemenitim izjavama kako ste u$ivali posmatraju}isa okolnih brda dok gori Sarajevo. Nadam se da }etesvojim radom ovde u Sarajevu doprineti ostvarewu va-{e $eqe”.

Zorana \in|i}a ili Bogdana Tirnani}a po istomsistemu, pravi _ovek na pravom mestu, treba odmah po-slati na Cetiwe. Da prebroje Crnogorce i da im brat-ski ka$u: Ako ste Crnogorci, niste nam bra}a, a akoste nam bra}a onda niste Crnogorci i nemate pravo nadr$avu i Wego{a. Mo$ete biti samo srez Demokrat-ske stranke i morate govoriti ekavski. Sve po{teno.

Sve ovo nije nimalo boq{evizam nego demokratija.Na srpski na_in.

(4. juli 1994. godine)

POTPI<ITE KAPITULACIJU

Mirovni plan za Bosnu koji „nije ultimatum”, ka-ko re_e na{ Predsednik da bi ga lak{e prihvatio, li_ina kosku ba_enu pred gladne pse. Muslimanski i hrvat-ski politi_ari }e ga prihvatiti, jer uglavnom zado-voqava wihove zahteve, naro_ito hrvatske, koji prviput u istoriji ostvaruju san o „Hrvatskoj do Drine”,dok srpski politi_ari wu{e kosku i obilaze je. Sada,kada je jasno da nema {anse da se daqim ratom dobijevi{e ni boqe od ponu|enog, ve} preti mogu}nost daqihi ve}ih gubitaka, niko od srpskih vo|a nema snage nihrabrosti da prvi ka$e „da”.

Milo{evi} pri_a da rat i ubijawe qudi mora pre-stati, kao da je morao i po_eti. Komunista, demagog ipre svega vlastodr$ac kakav je on, ne}e nikada re}iono {to je nesporno posle dve godine besmislenog ratakoji je on pokrenuo, podsticao i finansirao: „Prihva-tam kapitulaciju”. Poraz wegove politike je na tompapiru potpun, $rtve koje su pale sasvim uzaludne agubici naroda na{eg i dr$ave neizmerni. Ne u teri-torijama, koje su sasvim neva$ne kao objekat ratovawa,nego u ne_em mnogo va$nijem i skupqem. Izgubili smoime, ugled, istoriju, tradiciju, sru{ili svoje temeqe.Pravi Srbin, kakav on nije, danas bi prihvatio porazsvoje politike i povukao se, jer to je najmawe {to semora u_initi. O odgovornosti bi odlu_io narod. Po{toon nije Srbin nego komunista, ni{ta od toga se ne}edesiti. Izve{}e on neku akrobatiku da drugi potpi{e

– 82 – – 83 –

kapitulaciju i krenu}e propaganda preko medija kakoje spasio Srbiju i uspeo da zaustavi rat i ubijawe, ikako su za sve krivi „ekstremisti”. Ho}emo li i toprogutati? Ako se to desi, potvrdi}emo sasvim slikusveta o nama kao narodu. To bi bilo isto kao da su Nem-ci, posle svega, zadr$ali Hitlera kao mirotvorca.

ZLO^IN KOJI NE ZASTAREVA

Ipak ima nade. Raduje me ono {to mnoge u Srbijiboli. Srbija je, sre}om, raspolu}ena na dve strane. Wi-hova komunisti_ka strana je mnogo mawa, i sve mawe jeukorewena u narodu. Protekli praznici wihovi o to-me svedo_e. Ni uz besplatan prevoz, vru}u jagwetinu ipriredbe, ne mogu da okupe nikoga na tim proslavama.Do|u samo oni i dr$e govore sebi, jer moraju, da ne iz-gube funkciju, mesto, polo$aj. Naroda tamo nema. Po-luprazne sale, ofucane pesme, oliwali politi_ari,to je slika wihovih proslava. Uporno ho}e da odr$ene{to _ega nema. I u tim poku{ajima ponovo gube. Sli-ka koju prikazuju sa proslave 4. ili 7. jula, na plani-ni ili u sali, tako je tu$na i depresivna, da potpunoru{i posledwe iluzije o wihovoj mo}i i uticaju. Bo-qe bi bilo da nisu slavili, da su pristali na prome-nu datuma dr$avnih praznika, kako tra$i opozicija,to bi ih sigurno oja_alo. Uostalom, {to da ih u_im, ne-ka slave do mile voqe.

S druge strane, na proslavi 13. maja kao datuma us-tanka protiv okupatora koji name}e opozicija (SPO),narod dolazi radosno i masovno. Uprkos zabranama,kontrolama i kasnijoj represiji policije, nikada ma-wa od dvadeset-trideset hiqada. <ta bi bilo da tajdan bude dr$avni praznik, da se zvani_no poziva naRavnu goru sa ekrana dr$avne televizije. Bio bi haos,kako ka$u klinci. Znaju oni to, zato se i dr$e 7. jula,kada su ubili iz zasede svog sunarodnika, kao prazni-ka, jer on simbolizuje i wihovu dana{wu vlast, repre-siju, teror, ubistva, on odr$ava strah u narodu, tako

potreban za o_uvawe vlasti koja nema utemeqewe ni u_emu. Ubistvo iz zasede kao praznik, to ima samo u Sr-biji, dodu{e levoj. To nije slika Srbije, to je samo sli-ka wene sada{we vlasti, svedo_imo mi sa Ravne gore.

Onako oliwali, usamqeni i nemo}ni, prete nam onilevi da ne}e da se mire sa nama desnim. Ne}e nacio-nalno pomirewe, poru_uju diktatori preko velikanasrpske politike Radmila Bogdanovi}a, jer samo su oniantifa{isti i saveznici saveznicima u Drugom svet-skom ratu, iako ti isti saveznici druga_ije ka$u. Ka-ko su po_eli 7. jula – ubistvom Srbina – tako su nasta-vili i tokom celog rata i posle rata: da ubijaju svojnarod, i to masovno, i to svugde, i to niza{ta. Te masov-ne grobnice ispod dana{wih stadiona, stambenih zgra-da, ve{ta_kih jezera, jo{ neotkrivene, ne daju im mi-ra i smetaju pomirewu. Nacionalno pomirewe podra-zumeva i skidawe tajne i zavere }utawa sa wihovihzlo_ina prema svom narodu.

Istina koja bi bila ispri_ana, bez straha i javno,toliko je {okantna i bolna da bi i wihove dana{wesledbenike i glasa_e okrenula protiv wih. Zato se otome i }uti pedeset godina. Kako bi objasnili hiqadei hiqade nevinih $rtava pobijenih bez suda i razlo-ga, i pokopanih u jame bez obele$ja, a da ne priznaju daje to zlo_in i prava izdaja svog naroda. Tada oni, kaosledbenici i _uvari te ideologije i wenih zlo_ina,neminovno i nepovratno gube. Ovako se o tome ni{tane zna, poneko pi{e i govori u niskotira$nim novina-ma, bez opipqivih dokaza, i sve se to lako elimini{epri_ama o pravednoj borbi protiv okupatora, antifa-{izmu i patriotizmu.

Nacionalno pomirewe bi podrazumevalo i ne{tosli_no onome {to se u <paniji dogodilo – podizawezajedni_kog spomenika svim $rtvama toga rata – pa-lima za Srbiju. Ali ni to ne mo$e kod nas. Ispod togspomenika mogu se sahraniti $rtve pale u gra|anskomratu izme|u partizana i _etnika, u odbrambenom ratusa Nemcima i Italijanima, ali nikako i $rtve poma-hnitalih, nepismenih generala Vlade <egrta ili Ra-

– 84 – – 85 –

je Nedeqkovi}a, ubijene kolektivno, bez rata, bez su-|ewa, na najvulgarniji zlo_ina_ki na_in, kao kada bidanas naoru$ani qudi upali u neku ku}u i pobili ce-lu porodicu. To nisu $rtve pale za Srbiju, to su $rt-ve pale za petokraku, za pqa_ku, za kra|u, za otima_i-nu ku}e, imawa ili $ene, i to je klasi_an zlo_in ko-ji ne zastareva i koji tra$i odgovornost krivaca.

To nacionalno pomirewe, koje oni zbog toga ne}e,ujedinilo bi i smirilo Srbiju, zacelilo bi otvorenerane mnogih porodica koje ni danas ne znaju grob oca,brata, strica, i tiho $ude za pravdom. @rtve ho}e po-mirewe, zlo_inci ne}e. To je obja{wewe svih porukana{ih vlastodr$aca. I ne samo wih. Umi{qeni na-cionalni pisac Dobrica >osi}, poru_uje kad god mo-$e i gde god mo$e da bi se i danas sa istim $arom bo-rio na strani komunista, protiv svog naroda. Za{to?U wegovoj ku}i, pre desetak godina, wegov prijateq ge-neral Raja Nedeqkovi} pri_ao je meni i Vuku kako sukod Smedereva 1945. godine zarobili veliku grupu qu-di koja se povla_ila iz Beograda. Bilo ih je preko hi-qadu, pri_a Raja, glumci, novinari, pisci, advokati,sudije, razni _inovnici, uglavnom inteligencija.„Nismo znali {ta sa wima da radimo”, ka$e on. „Pi-tao sam mog komesara, koji je bio student prava, kolikovremena treba da im sudimo i kada je on rekao najma-we {est meseci, ja sam odlu_io. Likvidirati, bez su-|ewa. Sve do jednoga. Tako je i bilo. Na na{e u$asava-we i nevericu on je lakonski odgovorio: „Takvo je vre-me bilo”.

Da li i zbog tih grobova i $rtava >osi} ho}e pono-vo? Misli da nisu dovoqno pobili? Da li su to, ili ne-{to sli_no, negde, u_inili oni drugi? I gde? Do sadabi o tome sam Dobrica napisao trilogiju, samo da imaprimera. O Rajinom juna{tvu ne}e pisati. Ne, oni idanas $ele da _ine isto, da likvidiraju sve one kojimisle druga_ije a pretekli su, da stvore jednopartij-sku, jednonacionalnu, jednoversku dr$avu za jednog _o-veka. Pri tom pri_aju o fa{izmu na drugoj strani. Pu-ste su vam $eqe. Ne da Bili.

<to se mene ti_e, a i mnogih koji misle kao ja, netreba se ni miriti sa vama. Treba samo sa_ekati da bio-lo{ki nestanete. Za{to se prqati danas sa vama i kom-promitovati onu Srbiju koje jo{ ima i koju svet po-{tuje. Iako ona nije na vlasti. Neka ostanemo _isti zabudu}nost, za decu koja dolaze, da mogu re}i – nisu svibili isti. Nisu bili zajedno. Posle Drugog svetskog ra-ta Nema_ka je uspela da se povrati samo zato {to sviNemci nisu bili fa{isti. Mora ostati ne{to, za nadu,za oslonac. A to smo mi, koji ne slavimo va{e praznike,ne pevamo va{e himne i ne volimo va{a znamewa.

APEL

Strahote rata u Bosni i op{ta napetost u zemqi isvetu zbog tog rata potpuno su potisnuli i marginali-zovali doga|aje u Srbiji, ugro$avawe na{ih qudskih,gra|anskih i politi_kih prava od komunisti_ke vla-sti. To se naro_ito odnosi na stawe u Sanxaku. Apelnezavisnih intelektualaca Muslimana iz Sanxaka, sa_etrdeset potpisa, pro{ao je nezapa$eno i u medijima,mada bi tako ne{to u svakoj demokratskoj zemqi biloznak za uzbunu. Pa$qivo sam pro_itala tekst koji jenaprosto vapaj za pravdom i protiv nasiqa. Da je domene, svi wihovi zahtevi bili bi ispuweni, a kako suna vlasti oni koji su za nasiqe i nepravdu, osta}eapel bez odgovora i vlasti i demokratske javnosti Sr-bije i Crne Gore, kojima je i upu}en. Ne}e na wega od-govoriti ni Dobrica >osi}, niti bilo koji srpski in-telektualac, sa _asnim izuzetkom Ivana \uri}a. O tomda srpski intelektualci napi{u sli_an apel za za-{titu gra|anskih i qudskih prava Muslimana u San-xaku, ne mo$emo ni sawati. To bi bilo sli_no onome{to su u_inili muslimanski intelektualci u Mosta-ru, Sarajevu, Tuzli, Bawaluci, za vreme pro{log rata,kada su javno apelovali na svoje sunarodnike da preki-nu progon i ubijawe Srba u Hercegovini. To Srbi ne-}e napisati.

– 86 – – 87 –

Po{to ne mogu napisati apel koji bi imao snaguapela srpskih akademika, kwi$evnika, novinara, u_i-ni}u ono {to mogu. Kom{ije, zemqaci, qudi, prijate-qi: U pravu ste. Podr$avam vas. Potpisujem va{ apelna _etrdeset prvom mestu, nadam se ne samo u svoje ime.


DAHIJA SA DEDIWA

Opet su na{i pre{li wihove. Zatvorili koverat,u wega stavili sve {to su ranije otvoreno govorili, i{epurili se dva dana, tajanstveni, va$ni, glavni. Ceosvet se pitao {ta je u koverti, Bili i Boris ne moguda spavaju od brige i radoznalosti, a Radovan uhvatioQiqu pod ruku i u @enevu. Pokretnim stepenicama,pravo gore, ka vrhu. Mudro, sjajno, pametno, sti$u oce-ne iz Beograda od \in|i}a, Ko{tunice do Milo{evi-}a, preko Gruba_a, a dr$avnici sveta zate_eni, ne zna-ju kuda i kako. Ovako ne{to, sprdwu i {ega_ewe sasvima, zajedno, niko nije predvideo. Na{i zadovoqni,smeju se i _ekaju slede}i ultimatum, da ponovo „pita-ju narod”, Branu Crn_evi}a, Momu Kapora, \oga i No-ga, i da napi{u novu deklaraciju. To mnogo vole, te de-klaracije, pi{u ih {irom zemqe od Sava centra doPala i Wujorka, samo tre{ti od deklaracija. Srbi suovo i ono, ho}e ono i ovo, nema toga ko bi sve $eqe po-pamtio i sve zahteve iz deklaracija ispunio. Ali,sre}om, wima to nije ni va$no.

Znaju oni da se to ne}e i ne mo$e ostvariti, nitiih to mnogo i interesuje. Va$no je hrabro pri_ati, pi-sati, zahtevati i u toj gu$vi re{avati sve svoje fi-nansijske, stambene i kockarske poslove. Zato i pi{udeklaracije, da odlo$e neminovnu kapitulaciju, dapo$ive jo{ koju @enevu na pokretnim stepenicama kagore, jer kad ne bude deklaracija, stepenice kre}u kadole.

– 88 – – 89 –

Ka$u, smejali su se na Skup{tini na Palama kadaje _itano Vukovo pismo sa porukom da prihvate mirov-ni plan. I lupali i zvi$dali. Ba{ kao onda u Savacentru na Kongresu intelektualaca. To mi se jako do-palo. <ta }e jadni sa svojim smehom da urade kada bu-du prihvatili plan, kada budu uradili sve ono _emusu se smejali. Da li }e \oge i Noge i za to smisliti de-klaraciju, proglasiti za nacionalni interes i ostva-reni ratni ciq ba{ ono _emu su se smejali. Sigurnoho}e, ne}e ih biti ni malo sramota.

A ko se zadwi smeje... znate ve} nastavak.Izvan deklaracije zape_a}ene u koverti na Skup-

{tini su se doga|ale sasvim druge stvari. Kako nampri_a jedan vladika, stalno prisutan na Skup{tinamaRepublike Srpske, oni su _vrsto odlu_ili da ne pri-stanu na mawe od 62% teritorije Bosne i Hercegovinesa {irokim koridorom kroz Posavinu, podeqenim Sa-rajevom i teritorijalnim izlaskom na Jadran. Odlu-_ili su da stupe u rat sa celim svetom i da tra$e odSrbije ultimativno da im se pridru$i. Ukoliko Mi-lo{evi} odbije ultimatum, ka$e vladika, generalMladi} sa srpskom vojskom iz Bosne prelazi Drinu, saciqem da, uz pomo} <e{eqa, Ko{tunice i \in|i}a,„oslobodi” Srbiju, smeni Milo{evi}a a Radovana Ka-raxi}a proglasi za predsednika Velike Srbije. <e-{equ su planirali resor ministra policije, \in|i}bi postao premijer, a Ko{tunica ministar inostranihposlova.

Iza ovog plana, ka$e vladika, _vrsto bi stao vrhSrpske pravoslavne crkve, pri _emu su najglasnijivladika tuzlanski Vasilije, hercegova_ki Atanasije,sarajevski Nikolaj, cnogorski Amfilohije, budimskiDanilo i zagreba_ki Jovan.

Pored \in|i}a, Ko{tunice i <e{eqa, podr$ava-ju i u wegovoj izradi su u_estvovali i Dobrica >o-si}, Brana Crn_evi}, Milorad Ekmexi}, Rajko Nogo,Gojko \ogo, Momo Kapor, Miodrag Peri{i}, SlobodanRakiti}. Zauzet je stav na Skup{tini da se proterajusa teritorija Republike Srpske svi koji nisu pravo-

slavni, ukqu_uju}i i one Muslimane koji su tokomovog rata primili pravoslavqe.

Vladika je ube|en da Milo{evi} ne}e odbiti ul-timatum, jer mu je vojska, kao i policija u Srbiji pu-na „_etnika” koji }e podr$ati bra}u iz Bosne, kadakrenu da osloba|aju Srbiju.

U celom planu najvi{e mi se svi|a onaj deo kadaskidaju Milo{evi}a. Svi|a mi se i to da pre|u prekoDrine, da kona_no zavr{imo gra|anski rat me|u Srbi-ma. Jer, ovoga puta mi na svojoj strani imamo ceo svet,a gospoda preko Drine nikoga. Sami, sa svojom krvavomta{tinom i guslarskim ludilom, bi}e veoma slab pro-tivnik.

Slaba strana plana je onaj deo o podr{ci „_etnika”„_etnicima”. Poku{ala sam da objasnim vladiki daoni nisu ni _etnici ni partizani, nego samo nesre}asrpskog naroda. Ako su _etnici, otkud sa wima Dobri-ca >osi} koji ka$e da bi i danas ubijao _etnike, iliZoran \in|i}, ili Ko{tunica koji zaobilazi Ravnugoru da ne bi pro{ao pored spomenika |enerala Miha-ilovi}a, ili <e{eq, _iji poslanici nisu glasali zaDra$inog unuka u Skup{tini Srbije sa obrazlo$e-wem da to „zlo seme ne sme pro}i”. Vladika me gledao,ni{ta nije razumeo, kao ni ja wega i wegovo ube|eweda }e se plan ostvariti. Nerazumevawe izme|u Crkvei naroda u Srbiji je o_ito hroni_na pojava.

Sve se vra}a, sve se pla}a. Doga|aji u srpskoj skup-{tini su dobra lekcija i za socijaliste i za radika-le. Kada su, sve ove tri godine, slo$no vre|ali Srpskipokret obnove, Vuka i mene, hapsili nas, tukli i zlo-stavqali, nisu ni sawali da }e se i wima isto dogo-diti. Orgijawe za skup{tinskom govornicom pro{logjuna, dok smo mi nepokretni le$ali u samicama, ne mo-$e pro}i neka$weno. Ni za jedne ni za druge. Narav-no da u sada{wem sukobu podr$avam radikale i wiho-vu borbu za re_, kritiku, pa ma kakva ona bila. Re_ineka govore o onome ko ih kazuje, ali ne mogu i ne sme-ju biti zaustavqene ni pod kojim izgovorom. Dvojnimoral socijalista koji su u$ivali u sli_nim i gorim

– 90 – – 91 –

re_ima na moj ra_un pro{le godine u skup{tini, i sa-mi ih izgovarali podr$avaju}i radikale, a sada kadasu upu}ene $eni wihovog predsednika $ele ih zausta-viti kao primitivizam, pokazan je kao na dlanu celojSrbiji. Ne mo$e, gospodo levi_ari. Primitivizam jeto {to vi radite, zloupotreba vlasti, medija, celog na-roda u privatne svrhe, za za{titu sujete jedne $ene.Ovo {to radi Toma Nikoli} je demokratija. Tako stemislili i govorili pro{log leta, ostanite dosledni.A gospo|a supruga predsednika, kao i sam predsednik,neka sada malo slu{aju ono {to smo Vuk i ja i mnogiopozicionari slu{ali o sebi sa te iste govornice. Ta-da nije bilo policije ni televizije da nas brani. Vra-tilo im se, vrati}e im se, ne samo Nikoli} nego i mo-ja samica, batine, policija na vratima stana, sve }e toimati. Ne od mene ili zbog mene, ve} Bog tako ho}e.

Opozicija naravno opet nije zajedno. Nezapam}enodivqawe policajaca u sali Skup{tine i holovima ni-_im nisu ni poku{ali spre_iti. Preko stotinu qudigledalo je kako dva-tri policajca vuku poslanika popodu, {utiraju ga nogama i _im stignu, a svi okolo sto-je i gledaju. Jedan radikal uporno, po deset puta govo-ri „vidite {ta rade, vidite {ta rade”, a sam i ne po-mi{qa da pritekne u pomo} svom poslaniku koga tukupolicajci. Na isti na_in kao {to su deset usta{a vo-dili na klanicu hiqadu Srba u Skup{tini je desetpolicajaca moglo istu}i i izbaciti koga ho}e, dok svigledaju i _ekaju red. To je mentalitet naroda koji na{diktator o_igledno poznaje i koristi i ako se sve za-vr{i opet bez odgovornosti ili nekog radikalnog po-teza opozicije, slede}a $rtva su demokrate. Ne mogure}i da se tome ne bih radovala. Ustru_avaju se svi danaprave radikalan rez, da napuste Skup{tinu ili na-prave protest na ulici, da ne bi to bilo protuma_enokao podr{ka radikalima, {to ne $ele ni demokrate ani SPO. Ne}e da prihvate istinu da se u ovom sukobune radi o radikalima, ni o Nikoli}u, nego o svima wi-ma zajedno, o wihovom integritetu i moralnom i fi-zi_kom, koji mora biti za{ti}en zajedni_kom pobunom.

Ne, ne pomi{qaju oni na to, pojedin_ano su svi zado-voqni {to se to nekom drugom de{ava, kao i pro{logjuna, osu|uju radikale zajedno sa socijalistima i us-put se bune {to je policija naru{ila „ku}ni red”, ka-ko re_e \in|i}. Zna_i, nema govora da }e osim ku}nogreda u Skup{tini biti za{ti}eno bilo {ta od stra-ne opozicije, a pre svih demokrata, pa moram re}i dazlurado i sa nestrpqewem _ekam da i oni plate svojdug. Za sve ove _etiri godine neravnopravne borbe sadiktaturom u kojoj su demokrate samo podmetali noguopoziciji (SPO-u) i ru{ili je kada bi god krenula uneku zna_ajniju i mogu}e uspe{nu bitku. Mora im sevratiti za sve podvale, prodaje, podmetawa, sitne trgo-vine i za uporno javno razjediwavawe opozicije. Vra-ti}e se, ako ne zbog mog bola u samici kada su prvi po-$urili da nas osude i ograde se od „divqawa” predSkup{tinom, onda sigurno zbog pe_ewa sa Pala i gro-bova porodica, qudi, dece, koja ne bi poginula da jeopozicija zajedno i na vreme ustala protiv rata, i za-jedni_kom listom na izborima realizovala u parla-mentu dvotre}insku ve}inu koju je dobila u glasovima.Sve to oni nisu hteli, i kada im do|e vreme stradawane znam ko }e ih $aliti. Ja sigurno ne}u.

Ina_e, incident u Skup{tini napravio je sam pred-sednik Tomi}. Jer, {ta bi se desilo da nije prekinuoTomu Nikoli}a? Ni{ta, gospo|a bi bila quta i to jesve. ^ak i kada je prekinut i izba_en sa sednice, a ni-je hteo da ode, {ta bi se desilo da je Tomi} odlo$iosednicu za utorak odmah a ne posle tu_e? Ni{ta. Biobi mir i nastavila bi se sednica. To oni nisu $eleli,hteli su da istuku, ponize i upla{e radikale, {to sui uradili.

Sve planirano i sa ciqem. Tomi} je znao, kao i svimi, da posle ulaska policije u Skup{tinu i tu_e po-slanika ne}e do}i do nastavka rada Skup{tine. O_i-to je i tu_a i policija i neredi u Skup{tini re$i-rani film za narod koji treba da ka$e: ba{ je opozi-cija grozna a socijalisti su fini i kulturni qudi.To je to.

– 92 – – 93 –

SRP(AWCI)

U julu levica se ujedninila u JUL. Kakva pateti-ka. Deklaracija o ujediwewu sva u stihovima o suncu,svetlosti, energiji, slobodi. O svemu onome _iju smrtsimbolizuje levica. Sve napirlitano, romanti_no, upa-kovano sa ma{nicom, i ponu|eno na tr$i{tu. Kome?Onima koji ih ne vole, ne}e, ne glasaju, ne veruju. U je-ku rasprave o televiziji, kada opozicija koja pred-stavqa dve tre}ine gra|ana nema ni minut prostora udrugom dnevniku, JUL ima vi{e od deset minuta. Svepotanko, ko je {ta rekao, a naro_ito {ta je rekla ONA,nije va$no {to nikoga ne predstavqa i {to nemaju po-slanike u parlamentu. Va$no je da to vole ON i ONA.Vladaju}a porodica. Narod je tu da gleda i slu{a, ne-ma {ta da bira. Dan pre, specijalci upadaju u Skup-{tinu, tuku poslanike, vuku ih po hodnicima, cepajuode}u, samo zato {to su pomenuli WU. A morali suznati da ona to ne voli. Zato su za primitivizam, kojiJUL ina_e osu|uje, kulturno dobili batine, neka sezna da je JUL ne samo sun_an nego i kulturan.

Prisutni u sali, predstavnici 24 stranke (Ju-ha-ha-ha), jedva su je popunili iako ima samo stotinak me-sta. Brojne i mo}ne te stranke pojedina_no, ovako uje-diwene _ine veliku silu. Oronuli, umorni, istro{e-ni, bezubi, }elavi i izgubqeni u stvarnosti koja pri-pada drugima, oni uporno pevaju pesmu Brozu i pro{-lom vremenu (eh, pusto komunisti_ko) i izgledaju kaovanzemqaci. A mo$da i jesu. Mo$da to {to oni $ele ipostoji negde u svemiru na nekoj planeti gde treba svewih i poslati. I ove iz Sava-centra i one iz Pjongjan-ga, da tamo grade svoje dru{tvo, obo$avaju svoje vo|e ivo|ine $ene i decu, a mi da ostanemo i patimo se vo-le}i sebe same. Razgovara}u o tome sa Bilijem.

Pre nego {to odu, htela bih se prikqu_iti buniprotiv dahija koju je zapo_ela gospo|a Markovi}, ideo-log ovog projekta levice. Ona se $ali javno na dahiju<e{eqa, Mula-Jusufa i ka$e da se nada da }e wego-va tiranija pro}i kao {to je pro{la tiranija neka-

da{wih dahija turskog carstva u Beogradu. Ja sam, kaoi ona, u pobuni celog sveta protiv dahija srpskih izBeograda i sa Pala, samo {to moj dahija nije iz Bataj-nice nego iz Tolstojeve 33. Nije Mula-Jusuf, nego Ku-_uk-Alija. Wegovo bestijawe sam na mojim le|ima ose-tila. I on voli da se bori sa $enama, sa starcima od 90godina koje tu_e po selima Srbije, sa glumicama, po-slanicama i $enama politi_ara. Pravi $enski petkome|u dahijama. Dogovori}u se sa tom gospo|om da krene-mo kao nekad i da svako svoga ubije suba{u. Ona svog, jamog dahiju i da o_istimo Srbiju. Pa da se radujemo.

(1. avgust 1994. godine)

– 94 – – 95 –

PRAVOSLAVNI IRAN

Diktator Milo{evi} je odbio posmatra_e na Dri-ni. To je pitawe suvereniteta dr$ave, ka$e se u saop-{tewu. To ka$e onaj isti Milo{evi} koji je pre dvegodine na Londonskoj konferenciji sam predlagao po-smatra_e na Drini i _ak tra$io da oficiri Unpro-fora u|u u srpsku vojsku i kontroli{u da li Srbija{aqe oru$je. Dosledan _ovek, nema {ta. Danas ovako,sutra onako, sve dosledno i komunisti_ki. Nedosled-ni politi_ari su neki drugi, oni koji stalno pri_ajuisto: mir, mir, pregovori. Ne mo$e tako. Ratova}emodok ho}emo, sada vi{e ne}emo a u stvari mo$da i ho-}emo, zato ne mogu posmatra_i na Drini. Svet se pona-dao da se Sloba iskreno promenio i opet se prevario.Nema tu promene. Danas im je rekao da nema posmatra-_a a ve} sutra }e mo$da druga_ije, zavisi od sveta. Akopro|e – u redu, ako ne pro|e – on }e promeniti stav ire}i kako smo mi oduvek bili za posmatra_e jo{ odLondonske konferencije, ali na principijelan na_in.Ili ne{to sli_no. On iskreno misli da je to ve{tinapolitike, i da je on dobar politi_ar.

Kakva mu politika, takvi i rezultati.Wegov nagli zaokret ka miru i televizijsko saslu-

{awe naroda {irom Srbije zatekli su opoziciju. Ne-ki su nastavili svoju politiku, a neki tamo-ovamo, neznaju kako da progutaju svoje doju_era{we ratne pok-li_e. I Srpski pokret obnove je malo klecnuo na blo-kadi.

Niko nije imao petqe da ka$e {ta misli, po_elasu i javna prozivawa u stranci od nekih pijanih bes-posli_ara po odborima, tako da je ispalo da je SPO zamir a protiv blokade. E, to ne mo$e. Ako smo za mir,onda smo i za blokadu. Oru$ja, nafte, svega {to pod-sti_e i odr$ava rat. Blokadu za hranu, lekove i ode-}u niko nije ni tra$io, pa to nije ni sporno. Mir iblokada idu zajedno, kona_no je to i diktator Milo{e-vi} priznao.

Do sada je ube|ivao svet da ne podr$ava Srbe pre-ko Drine, da Srbija ne ratuje, ne {aqe oru$je, lagaoje dok je mogao. Po{to se svet ne mo$e dugo lagati, mo-rao je posle dve godine priznati da je ratovao i slaooru$je preko Drine.

Blokada na Drini je wegovo priznawe u_e{}a Sr-bije u ratu, {to }e morati da objasni svetu kada se ratzavr{i.

Odbijawu posmatra_a na Drini sigurno su doprine-li i tajno-javni razgovori na{eg diktatora sa patri-jarhom i _lanovima Sinoda. Mora da su mu gadno zapre-tili kada je posle blokade Srba na Drini ovom odlu-kom blokirao samog sebe. Na lepoj Milo_erskoj pla$isun_am pro{logodi{we povrede i _itam. U Ninu, @ar-ko Gavrilovi}, zavodnik maloletnica i sve{tenik, ka-$e da je neko u Sinodu Pravoslavne crkve predlagaoekskomunicirawe iz crkve Vuka i Slobe.

Kakav Sinod takvi i predlozi.Oni pre li_e na ratni {tab osvaja_ke vojske nego na

Sinod hri{}anske crkve. Otvoreno propovedaju}i pra-voslavni xihad, rat i osvajawe teritorija, ru{ewe xa-mija i etni_ko _i{}ewe, pre }e sebe ekskomunicira-ti iz hri{}anstva nego Vuka iz pravoslavne crkve.

Da vidimo ko su ti _lanovi Sinoda.Vladika sarajevski Vladislav, prvih dana rata po-

begao je iz Sarajeva na Pale zajedno sa svim sve{teni-cima. Nije ga interesovalo {to je u Sarajevu ostavio200 hiqada Srba niti je ikada digao glas protesta zboggranatirawa tih qudi sa okolnih brda. Isto je u_inioi vladika zagreba_ki Jovan, pobegav{i iz Zagreba u

– 96 – – 97 –

Beograd odmah na po_etku rata, ne vode}i ra_una o sto-tinama hiqada Srba koji su ostali u wegovoj eparhiji.A za vreme Drugog svetskog rata, pod usta{kom vla{-}u, nijedan srpski vladika nije napustio svoj narod niiz Zagreba, ni iz Sarajeva, ni iz Tuzle.

Ostali su sa narodom do kraja rata.Vladika crnogorski Amfilohije, gladi bradu i

pri_a sa osmehom i zadovoqstvom da na podru_ju odDrine do Une nema vi{e ni jedne xamije. Tuzlanskivladika Vasilije Ka_avenda pripoveda po Srbiji ka-ko oni _iste muslimanska sela. Ka$e da je u tuzlanskojeparhiji pre rata bilo oko 300 hiqada Muslimana, ada ih je sada ostalo oko 20 hiqada. „Taj ostatak _isti-mo tako {to mobili{emo Muslimane u na{u vojsku, aodmah potom u selo ulaze kamioni u koje utovarujemowihove porodice i deportujemo ih do borbenih lini-ja. Tu im ka$emo da moraju da be$e kod wihovih kojisu na drugoj strani. Kada oni po_nu da zapoma$u i go-vore da ne $ele da idu iz svojih ku}a i imawa, te po-kazuju sve$e kr{tenice da su pre{li u pravoslavqe,na{i im pripucaju sa le|a i nateraju ih u beg premamuslimanskim rovovima, odakle naj_e{}e bivaju do_e-kani paqbom. Tako potpuno o_istimo selo”.

Ovog vladike se i ja se}am sa jednog susreta na aero-dromu 1991. godine. Putovao je u Atinu sa jo{ nekimvladikama i pri_ao pred velikom grupom qudi da idetamo da nabavi „ono od _ega se $ivi” – oru$je.

Pre rata su se spremali za rat.A vladika Atanasije Jefti} tra$i borbu do pos-

ledweg Srbina. U_enik Justina Popovi}a, od duhovni-ka preobrazio se u ratnika. To je wegovo qudsko pravoi da se razumeti.

Ali, tada je du$an da skine svoju sve{teni_kuode$du i odlo$i krst iz ruke. To mu nala$e wegovacrkva i weni kanoni. Kada se pop Luka Lazarevi} pri-dru$io Kara|or|u u Prvom srpskom ustanku rekao je:„Uzimam pu{ku a krst odla$em, to dvoje ne mo$e za-jedno”. Isto je u_inio i pop Mom_ilo \uji} u posled-wem ratu. Kada skinu ode$de idu u prve borbene redo-

ve, {to se o_ekuje i od gospodina Jefti}a i ostalihvladika koji pri_aju o nebeskoj Srbiji i pri_e{}ujuostatak naroda za totalno izginu}e. I da dele jednupa{tetu sa ostalim borcima na frontu, da prodaju naj-novije modele „mercedesa” kojim se voze sa gozbe na goz-bu, da se $rtvuju za ono za {ta se zala$u.

Wima to ne pada na pamet. Oni izdaju saop{tewa,zasedaju na sinodima, hu{kaju na jo{ ve}i rat i narod-nu nesre}u. Umesto, kako u_i pravoslavqe, da propove-daju qubav, pokajawe, pomirewe, $ivot i pra{tawe,oni govore jezikom Arkana i nije nimalo slu_ajno daje on _esto u wihovom dru{tvu. Prati Amfilohija naCetiwe, dr$i govor vernicima ispred manastira uNik{i}u i govori javno da mu je patrijarh komandant.^ega? Zlo_ina koje je po_inio po Bosni? Jer, drugogakod wega nema, ni qubavi, ni pokajawa, niti bilo _egao _emu patrijarh govori.

Pre dve godine, u crkvi na Top_ideru prilikompomena $rtvama palim od komunisti_ke ruke, vladi-ka Atanasije Jefti} je govorio o srpskim zlo_inim uZvorniku, Bjeqini, o tome kako su Srbi oslobodili se-lo Jasenovac a zatim opqa_kali svaku srpsku ku}u uselu. Govorio je i o Arkanu i wegovim zlo_inima. Sa-da }uti o tome, i hu{ka na rat sa govornice srpskeskup{tine na Palama.

@eli, zna_i, da ubijamo i daqe, da pqa_kamo i _i-nimo zlo_ine sa blagoslovom crkve.

Ja ne pristajem na to.Ne pristaju ni mnogi vernici na{e crkve. Zato,

umesto Vuka, neka mene ekskomuniciraju iz crkve. Ne-}e mi biti $ao. Duhovno nisam sa wima, a ako oni kojito govore _ine crkvu, nisam ni u toj crkvi. Ne $elimda $ivim u pravoslavnom Iranu.

U jednoj od na{ih bolnica nedavno je le_en mladi}od 19 godina koji je na rati{tu izgubio obe noge i oberuke. Beskrajno nesre}an, nije mislio na sebe; ponudioje lekaru da na televiziji govori protiv rata. „Kadame vide ovakvog politi_ari, presta}e rat”, rekao je.

Trebalo je da ga vide i na{e vladike, mislim ja.

– 98 – – 99 –

Volela bih _uti wihov mogu}i razgovor sa tim de-_akom, koji svojom nesre}om $eli da zaustavi nesre}u.Htela bih _uti {ta bi mu to na{a crkva ponudila du-hovno dovoqno vredno izgubqenih nogu i ruku. Kakobi mu objasnile vladike da moramo svi da izginemo, daizgubimo i noge i ruke i glave za ne{to samo wimaznano. Ne{to o _emu ma{taju u „mercedesima” kojimaputuju.

Moja crkva, moj vladika, moje pravoslavqe je tajde_ak i wegova beskrajna qubav prema bli$wemu, we-gov opro{taj i $eqa da zaustavi zlo svojom ogoqenomtrupinom. Umro je.

Zbog wega, zbog mene, zbog mnogih mladosti pod zem-qom, uni{tenih porodica, sru{enih ku}a i sveop{tenarodne nesre}e, pitam se kako da mi pre$ivimo otax-binu. Svima nam je dosta ova koja svakih 50 godina tra-$i od naroda danak u krvi, tra$i izginu}e, nesre}u,beskrajne $rtve. Ve} vekovima ne mo$e ni jedna gene-racija u ovoj zemqi pro$iveti u miru, ne mo$e otacda napravi ku}u i ostavi sinu, da kada se rodi ima {tai da nasledi, kao u drugim sre}nim otaxbinama. Gle-dala sam u Italiji, Francuskoj, Engleskoj, ku}e u ko-jima je jedna porodica $ivela stotinama godina. Mi nestvaramo ni porodi_nu, ni nacionalnu stabilnost ibogatstvo, nego samo nesre}u, bedu, ru{evine, glad ismrt, a sve to svaka generacija _ini za otaxbinu i uweno ime.

To druge otaxbine ne rade, pa je sigurno u na{ojotaxbini, wenoj istoriji, tradiciji, kulturi nekagre{ka.

I u wenoj crkvi, odnosno u qudima koji _ine tucrkvu. Nemo}ni da se izborimo za boqu otaxbinu osta-je nam samo da je pre$ivimo.


PO<TO RA^UN

Jedan od razloga za „za{titu ogwi{ta”, kako u Sr-biji zovu osvaja_ki rat u Bosni, bio je nemogu}nost$ivqewa zajedno sa Muslimanima. Tu pri_u _ujemo saPala i danas, a ovde u Srbiji bila je prisutna sve donagle promene ratne u mirovnu politiku. No, to ne va-$i za sve Muslimane. Ima ih moralno-politi_ki po-dobnih za zajedni_ki $ivot i onih koji to nisu. Podob-ni su Fikret Abdi} i Muslimani iz Zapadne Bosne paje prosto dirqivo gledati kako Marti} brine o ne-sre}nim izbeglicama iz Kladu{e, kako do_ekuje Babai sa wim zajedno osu|uje surovosti Alijine vojske.

Ja, naravno, ne zameram Marti}u na do_eku izbeg-lica, ali bih pitala i wega i na{u Televiziju kojasada sve bele$i, i zbegove naroda i nesre}u uplakanih$ena i dece, gde su bili ovih dve godine dok su dese-tine hiqada i celi konvoji muslimanskih izbeglicaodlazili iz Bosne, pred oru$jem neke druge vojske. Miu Srbiji mogli smo videti samo srpska stradawa i ko-lone srpskih izbeglica iz Bosne, tako da je narod uSrbiji bio uveren da u Bosni samo Srbi stradaju ibrane se od stradawa. Babini Muslimani su prvi stra-dalnici druge vere koje smo videli na ekranima na{eTelevizije, i o_ito je da se ni{ta ne mewa u na{oj dr-$avi. Odre|eno je da neki Muslimani treba da strada-ju, i to je pravedno, a neki ne treba, jer je to nepraved-no, po{to su „dobri”.

– 100 – – 101 –

Ostaje nam da saznamo kakvi su, po mi{qewu na{ihvlasti i politi_ara, Muslimani koji $ive u Srbiji,podobni za zajedni_ki $ivot ili nepodobni, dobri ililo{i, ili }e biti i jednih i drugih, kao u Bosni. To}e, nadam se, uskoro objasniti Dobrica >osi}, „Belaru$a” ili neki od na{ih vladika. Do tada, Muslima-ni u Srbiji da se dobro presaberu, dobar ili lo{, gra-nica je kao ivica no$a, danas jesi, a sutra ve} i nisi.

To je najboqe osetio na svojoj ko$i Aleksandar Ti-jani}, biv{i glavni i odgovorni urednik TV „Politi-ka”. Trudio se _ovek maksimalno da bude dobar, da ugo-di, {etao komuniste po ekranu ceo dan, emitovao wi-hove pesme i spotove, pri_ao na promocijama o kwizigospo|e Markovi} kao o _udu prirode, Vuka i SPO na-padao i vi{e nego {to je tra$eno, proterao „Srpskure_” sa kioska „Politike”, jer ne pi{e lepo o Gazdi iGazdarici, {ta sve nije uradio, ali opet malo. Nijebio dovoqno budan, kao pravi komunista, i <e{eq muuvalio kosku. Jedna emisija i propade sve.

A tako mu je bilo lepo. U „Klubu kwi$evnika” sva-ko ve_e, i u Gr_koj sa Draganom Tomi}em i Zoranom\in|i}em, i {ta sve jo{ nije bilo u planu. Ali, sadaje nau_io da sve krupne planove pokvari sitna gre{ka.

No, i pored svega, boqe Tijani} nego Igwatovi}. Iuvek je boqi prethodnik nego naslednik. To smo shva-tili i dogovorili se da Slobi ne tra$imo ni_iju os-tavku, pa ni wegovu. Uvek do|u gori, imamo ve} isku-stva. Zamislite da wega nasledi Karaxi}, a onda Qi-qa i Sowa umesto Mire i Marije. Ne daj Bo$e! Mirami se vi{e svi|a. A ni Marija nije lo{a. Ka$e u jed-nom intervjuu da }e da be$i iz ove zemqe, jer je groz-na, zna_i misli isto {to i mi. Neka wih nama. Za sada.

A ni u Srpskom pokretu obnove nije ba{ sve komu-nisti_ki i kako treba, ka$u neki biv{i funkcione-ri stranke. @ale se preko Slobinih novina da nema de-mokratije, da je Vuk zaveo diktaturu, pa im ne da da vo-de stranku umesto wega. Kakav je to na_in, ka$u oni,da dva _lana Predsedni{tva ne mogu da pobede drugihdevet _lanova koji uporno glasaju druga_ije. Pa kad je

ve} tako, kakvi su oni _lanovi Predsedni{tva i da lisu uop{te _lanovi kao wih dvojica, ili su mawe _la-novi Predsedni{tva. I pretili, pretili, pa dali os-tavke. Laknulo svima.

Politi_ki to izglada ovako: ba{ u momentu kadastranka treba da trijumfuje i slavi zbog pobede svojepolitike koja je satanizovana ve} _etiri godine i zbogkoje su svi _lanovi pojedina_no stradali na razne na-_ine, _ak do gubitka $ivota, ba{ u tom momentu onilansiraju neke druge, prqave pri_e. Naravno sa ciqemda destabilizuju stranku i marginalizuju wenu poli-tiku, kao i zna_aj te politike u sada{wem trenutku.Ni malo slu_ajno, ni malo neve{to, i sigurno ne bezpomo}i i podsticaja od strane vlasti.

Ina_e, Dragan Mili_i}, tre}i _lan te grupe kojije ranije oti{ao iz stranke podneo je ovih dana svojra_un koji kru$i po redakcijama novina, a poslao ga jei svim _lanovima Glavnog odbora. Lepo _ovek seo i na-pisao „svojoj” stranci ra_un i ka$e: Vi iz Srpskog po-kreta obnove ste mene ko{tali toliko i toliko!” To mo-gu i da razumem, _ovek je o_igledno i do{ao u strankuda ne{to ra_una i zaradi, _im je tako pa$qivo bele-$io sve tro{kove, pa i one kojih nije bilo, ali mi ni-je jasno _emu ra_un. Da li on ho}e zbog visoke sume jo{ne{to da u}ari jer misli da je malo dobio, ili je tozahtev za povra}aj ulo$enih sredstava, ili za kupovi-nu jo{ ve}eg polo$aja. Zaista ne znam o _emu se radi,dobila sam i ja taj ra_un kao _lan Glavnog odbora i neznam {ta }u s wim. Da li da mu ne{to nadoknadim, dali da se sa$alim ili da ga prosto pitam: „<ta ti ho-}e{?”. Koliko znam, SPO mu je dao sve {to je imao imogao dati. I mesto potpredsednika stranke, i mandatsaveznog poslanika, i lokacije da gradi stanove i za-radi pare, makar i samo 1.800.000 DM, kako se $ali ulistu „Telegraf”. SPO mu je dao i _ast i ugled i imekoje do tada nije imao i {to se ne mo$e obra_unati.

Za{to se _ovek quti, _ime je nezadovoqan i {taho}e, ne verujem da zna i jedan _lan Glavnog odbora ko-ji je primio ra_un.

– 102 – – 103 –

Razmi{qam sada o drugim ra_unima koji mogu sti-}i. Ako smo u{li u stranku da ra_unamo i podnosimoobra_une, kakav bi Vukov samo ra_un trebalo da budei kome da ga podnese. Ili obra_un Slobodana Ivanovi-}a (29), momka iz Vrawa, koji je poginuo lepe}i plaka-te SPO-a pred izbore 90. godine, ili Dragoslava Erakaiz Grgurevca, koji se popeo na elektri_ni vod da {tovi{e podigne na{ plakat, kako bi onemogu}io da ga ne-ko skine ili iscepa a zatim od elektri_nog udara paoi poginuo. Ili ra_un Ive \ukanovi}a, Gi{ke, Belog,mnogih bezimenih i wihovom biv{em potpredsedniku,kwigovo|i Mili_i}u, nepoznatih qudi koji ostado{ebez posla zbog pripadnosti SPO-u, koji zaglavi{e pozatvorima, primi{e toliko batina zbog svoje stranke.Kakvi bi wihovi ra_uni bili i kome da ih upute?

<ta da ka$e majka Ivana Rankovi}a, koji je $iveosa wom u 12 m2 na op{tini Stari grad, tra$io stan iposao, a nije dobio ni{ta. Izvr{io je samoubistvo.Mo$da ne zbog toga, ko zna. Stanovi su umesto wemu da-ti za raseqavawe Mili_i}evih lokacija, kako mu za-rada ne bi bila samo 1.800.000 DM nego ne{to vi{e.

Ne, ti qudi ne}e podneti ra_un stranci, ne znajuoni to, nisu ni u{li u stranku da bi neke ra_une na-platili, nego da se bore za ne{to _ega o_ito nema. Ra-_une su do sada podneli i na stranku se naqutili sa-mo oni koji su od we sve dobili. To je, izgleda, srpskatradicija, mrzeti darodavca jer je mogao i vi{e dati.

<to se mene ti_e, svi koji imaju ra_une i obra_u-ne i svi oni koji se oko tih ra_una skupqaju i braneih – neka idu. Oni nikada i nisu bili u SPO. Zaluta-li su, misle}i da je to neki biznis ili preduze}e. Ne,gospodo, to je na drugoj adresi. Kod nas se mo$ete samoduhovno obogatiti, {to vas o_ito ne zanima. Krenitedaqe. Po{teno.

PREVARA

\in|i} opet na Palama. Sa Rusima zajedno, vaqdada poka$e da ima Rusa koji podr$avaju wega a ne Mi-

lo{evi}a, i da nisu ba{ svi za mirovni plan. Ali Gaj-dar, uz \in|i}a putuju}i, samo ga je demantovao. Ni u_emu nije podr$ao wegovu politiku prema Bosni, za-lagao se za prihvatawe mirovnog plana i podr$ao svogministra Kozirjeva.

Me|utim, u diplomatskim krugovima u Beograduova poseta se komentari{e kao neka dvostruka igra Ru-sa, s jedne strane Kozirjev se sa Milo{evi}em zala$eza mir i prihvatawe plana kontakt grupe, a sa drugestrane Gajdar ide u zvani_nu posetu Demokratskojstranci koja se izjasnila protiv mirovnog plana i za-jedno sa \in|i}em putuje na Pale kod Karaxi}a.

Ukupno, Gajdar je na{kodio i \in|i}u, govore}isve suprotno od onoga {to on govori i prave}i ga sme{-nim, i mirovnom planu, otvoriv{i pitawe mogu}e dvo-struke igre Rusije. Jedino lepo i korisno bila je {et-wa sa Ru$om \in|i} srpskim delom Sarajeva.

Livci {trajkuju gla|u. Volim svaku pobunu i tra-$ewe pravde, pa sam sa wima. @elim da dobiju {tatra$e i da je pametna vlast odmah bi im ispunila za-hteve. Promena direktora livnice i nekih _lanovaupravnog odbora. Za{to da ne, kao da je va$no i va$ni-je od wihovih $ivota ko }e biti direktor Livniceili _lan upravnog odbora. Oni najboqe znaju {ta i ka-ko treba uraditi, ako je vi{ak radnika oni znaju kotreba da bude vi{ak a ko ne, i za{to im ne dati pravoda u_estvuju u odlu_ivawu. Zar bedan $ivot kojim $i-ve ve} _etiri godine, plate nedovoqne za jedan dobarru_ak generalnom direktoru, stanovi koje nemaju i ne-}e dobiti, gladna deca i nezaposlene $ene, nerad ko-ji ih ubija vi{e od nema{tine i $ivot koji samo onimogu da trpe bez ve}e pobune tako dugo, zar to nije do-voqan ulog za po{tovawe wihove re_i i zahteva. A za-htevi su, u odnosu na uslove u kojima oni $ive i radei koje sami nisu skrivili, tako mali i bezna_ajni ine}e sigurno ugroziti ni dr$avu ni vladaju}u stran-ku ako budu ispuweni. Da razumeju te{ko}e u kojimase nalazi dr$ava, da razumeju da mora neko da ode kaovi{ak pokazali su time {to se nisu do sada pobunili

– 104 – – 105 –

na drugi, pravi na_in, kako bi to uradili radnici usvakoj evropskoj zemqi. ^udim se wihovom strpqewu ivi{e bih volela da bude druga_ije, ne {trajkom gla-|u nego motkama i _ime stignu da isteraju koga $ele.Samo tada }e ih po{tovati i zahteve ispuniti. Ova-ko, prevari}e ih po ko zna koji put, udeliti ne{to inastavi}e se duga_ki, beskrajni put wihove bede i ne-sre}e.

GAVRIL KOMERC

U pro{lom broju „Srpske re_i” pisala sam o na{ojCrkvi. Mnogi su se naqutili, a najvi{e sve{tenik@arko Gavrilovi}. Poslao mi je jedno duga_ko pismoiz kojeg sam videla da me ni{ta nije razumeo. Pismomi je poslao sa faksa wegove firme „GAVRIL KO-MERC” {to svedo_i da ni sve{tenici nisu vi{e ono{to su nekad bili, ve} je i wih „komerc” zarazio.

U mom tekstu gre{kom pi{e za @arka Gavrilovi-}a da je zavodnik maloletnica. A bila sam napisala za-vodnik maloletnika, misle}i, naravno, na duhovno za-vo|ewe u pravoslavni xihad. Me|utim, otac Gavrilko-merc je to protuma_io u najgorem seksualnom smislu.Ne znam ko je ovde sve{tenik, on ili ja.

(12. septembar 1994. godine)

SLIKA IM SE UKRALA

Da li se Beograd iskreno opredelio za mir, to pi-tawe se vrti neprestano i ovde i u svetu. Malo pa$-qiviji posmatra_ na{ih prilika video bi da nije, ida je mir i svi oni koji se za wega iskreno bore, ne{to{to se ovde i danas duboko prezire. Od po_etka ratado danas u Srbiji postoje dve o{tro podeqene struje,ratna i mirovna. Ratnu je predvodio Milo{evi} sa<e{eqem, Arkanom, Ko{tunicom i \in|i}em, dok jemirovna bila znatno slabija ali upornija i, vidimo,uspe{nija. Poziv Srpskog pokreta obnove na dezerter-stvo na samom po_etku rata imao je ogroman u_inak,razbe$ali su se mladi}i po zemqi i svetu da ne u_es-tvuju u ratu u koji ne veruju. Mnogobrojne mirovne ak-cije raznih mirovnih organizacija, donkihotsko delo-vawe Beogradskog kruga i Gra|anskog saveza, davali supe_at otpora zvani_noj politici rata.

Progawani, poni$avani, vre|ani i spre_avani nasve na_ine, qudi mira u Srbiji su uporno, tiho, svojimpostojawem i delovawem spa{avali zemqu i narod odkolektivne osude, i bili svetli tra_ak nade da u Sr-biji postoje i druga_iji qudi. Taj tra_ak nade svetaMilo{evi} je naglom promenom svoje politike iskori-stio za sebe, prigrabio sve rezultate delovawa ovihqudi, partija i organizacija a zatim nastavio sa wi-hovom satanizacijom.

Da je promena politike od ratne na mirovnu iskre-na, sada bismo u Srbiji imali i promenu qudi. Ratni-

– 106 – – 107 –

ci bi oti{li u penziju ili na sud, a mirovwaci bi de-lovali javno, uz vidqivu podr{ku preobra}ene vla-sti. Tribine Beogradskog kruga prenosila bi dr$avnatelevizija na prvom kanalu i na satelitu, a Milo{e-vi} bi sedeo u prvom redu prepune sale Sava centra ipa$qivo slu{ao Miladina @ivoti}a ili VladanaVasilijevi}a. Srpski pokret obnove bi posle _etvoro-godi{we borbe i stradawa za politiku mira bio uva-$avani sagovornik preobra}ene i pokajane vlasti. Po-{to ni{ta nije tako, o_ito je da je promena politikeprema ratu neiskrena, iznu|ena i privremena, i da suzlo_inci, kriminalci i ratnici koji se i daqe {eta-ju po ekranima televizije i kroz institucije vlasti,prirodna sredina na{eg nepromenqivog diktatora.

Dokaz za teoriju nepromenqivosti politike u Sr-biji je i doga|aj sa neuspelim dolaskom delegacije Srp-skog gra|anskog ve}a iz Sarajeva. U Srbiju mira nisumogli u}i qudi mira. Do{li su do granice i nisu ihpustili u Srbiju. ^ekali su ceo dan, pregovarali, ob-ja{wavali, ali bez uspeha. Nisu pro{li. Za{to? <tasu skrivili ovi qudi, profesori univerziteta, inte-lektualci, Srbi iz Sarajeva, da ih ne primi Srbija?Da li to {to su u vreme rata ostali u svojim stanovi-ma i nisu nigde oti{li, ni u izbegli{tvo ni na Pale,ili to {to nisu u_estvovali u ratu, nikog nisu ubili,ni_iju ku}u spalili, sru{ili i opqa_kali. Ili sukrivi {to su kao $ivi Srbi dokaz da u Sarajevu nijeba{ onako kako su nam ovde pri_ali, i da je sasvim mo-gu} zajedni_ki $ivot sa Muslimanima, _ak i u vremerata. Mo$da su nepo$eqni ovde i zato {to su svojimostankom u Sarajevu, pod ki{om granata i uz dvogodi-{we gladovawe i izolaciju, sa_uvali Sarajevo da bu-de ono {to je i pre bilo, grad Srba i Muslimana. Kri-vica wihova i nepodobnost je o_ito velika kada nisumogli u}i u zemqu koja se zvani_no i javno bori zamir, prestanak rata i zajedni_ki $ivot.

Oni su, verujem, o_ekivali druga_iji do_ek, pa$-wu, po_ast i priznawe za wihovo mu_eni{tvo, istraj-nost i nesporno li_no $rtvovawe za ideju mira, {to je

zvani_na politika Srbije danas. Zvani_na da, ali is-krena ne. Videli su oni sada na granici, a morao je vi-deti i svet, onaj koji danas pru$a ruku pomirewa a$-daji rata. Tu istu granicu, videli su, nesmetano pre-laze svakodnevno, bez _ekawa i takvih prepreka raznizlo_inci, kriminalci, profiteri, vojnici, komandan-ti koji su ru{ili cele gradove i ubijali na stotinequdi, politi_ari rata, trgovci oru$jem i $ivotima.Sav {qam ovog ratnog vremena prelazio je granicu idolazio u Srbiju, do_ekivan sa pa$wom i osmehom.

Ne znam kako su se ose}ali oni na toj granici, veru-jem da su izgubili svaku nadu, a ja se, uzaludno ih _eka-ju}i u Beogradu, ose}am bedno, kao deo jedne velike la-$i i obmane u kojoj u_estvuje i ceo svet. Doga|aj na gra-nici i vra}awe ovih qudi mora biti dokaz i kontaktgrupama i pregovara_ima i posmatra_ima da se u Srbi-ji ni{ta ne mewa i da Milo{evi}u ne treba verovati.

SMRT U SARAJEVU

De_ak <amir Kapo poginuo je od srpskog snajper-skog metka u Sarajevu. Stajao je ispred kafi}a u Do-briwi i, sigurna sam, razmi{qao kako bi rado popiosok ili koka-kolu za novac koji nema, _ime je zna_ajnougrozio srpske nacionalne interese i zato je ustreqensnajperom.

U Srbiji se ta, i mnoge takve smrti, smatraju op-ravdanim $rtvama u pravednoj borbi srpskog narodaza oslobo|ewe. Nikome ne pada na pamet da za$ali za<amirom ili za drugima koji svakodnevno besmislenoginu na ulici ili u stanovima, niko ne prime}uje uza-ludnost tih $rtava. ^ovek-zver iza snajpera koji izobesti oduzima jedan de_ji $ivot, ovde je junak borbeza slobodu, a pali de_ak jo{ jedna opravdana $rtvapravedne borbe. Nedostatak javnog protesta podr{ka jezlo_inu.

Ne znam da li }e Ko{tunica, lider Demokratskestranke Srbije, boqe $iveti i biti slobodniji posle

– 108 – – 109 –

ove smrti, ali znam da je ba{ tada boravio na Palama.Razgovarao je sa Radovanom Karaxi}em o va$nim nacio-nalnim pitawima koja, vidimo, obuhvataju i delova-we snajpera, ubijawe dece i staraca, preseqavawe ci-vila i _i{}ewe teritorija, sve {to se doga|a svako-dnevno u toj zemqi, po nalogu rukovodstva sa Pala. SamKo{tunica je bezbedan {etao rati{tem, videli smo ini{anio kroz neke sprave na Sarajevo, kao i svi pose-tioci Pala, tra$e}i mo$da <amira ili nekog drugogde_aka da padne za pove}awe procenta srpskih terito-rija na mapama Kontakt grupe, za {ta se Ko{tunicauporno zala$e.

Ni mene, ni nikoga drugog i ne mo$e ubediti gospo-din Ko{tunica, be$ivotni lider iz hladnih luksuz-nih kancelarija, da je zbog nepravedne mape Kontaktgrupe <amir morao poginuti. On je samo $eleo koka-kolu ili _okoladu, mape i procente nije ni umawivaoSrbima ni pove}avao Muslimanima. Nije smeo poginu-ti. Ako isto misli gospodin lider – pomaga_ i podupi-ra_ politike Pala iz Srbije, neka to javno ka$e, osu-di, protestuje, neka ne ide na Pale i ne viri kroz ni-{ane, ina_e je odgovoran za ovu i mnoge svakodnevnesmrti. I ne samo on, nego i \in|i} i <e{eq, i svi ko-ji stoje iza tog i drugih snajpera, daju}i podr{ku na-stavku rata koji je samo divqawe nad civilima i ni-{ta drugo.

Ni nedavna odluka na{ih junaka sa Pala da ponovoukinu vodu, struju i gas Sarajevu nije samo wihova ne-go i na{ih lidera koji stoje iza wih i podr$avaju ihbez ikakvih ograda. Ako neki Damir, Osman ili Dragani Zoran nemaju danas vodu i struju u Sarajevu, $ive umraku, gladni i bolesni, neka zbog toga ne krive samoRadovana, nije on to sam u_inio. Neka pi{u Ko{tuni-ci ili \in|i}u i tra$e pomo}, vodu, struju, mo$da }ese sa$aliti i re}i Radovanu da pusti. Mo$da. Nisusvi oni ba{ sasvim nemilosrdni. Ustrelili su toga da-na samo jednog de_aka iz snajpera a mogli su stotine.

De_ak pogo|en snajperom, poru{eni stanovi bezstruje, vode i gasa, svakodnevno umirawe i preseqava-

we qudi i gradova, doga|aju se u na{em susedstvu, una{oj republici, Srpskoj. Ali to nije na{a pri_a nitema na{ih novina, novinara, uvodni_ara, politi_ara.Ranije, dok se vodila „pravedna borba za odbranu og-wi{ta”, sve to je bilo dozvoqeno raditi, opravdano, ipodr$ano javno. Sada kada je na snazi politika mira,opet je sve dozvoqeno ali da se ne zna.

Ru{i, ubijaj, pqa_kaj, preseqavaj, radi {ta ho}e{tamo, a mi smo ovde za mir. Negde usput, na nekoj radio-stanici ili u novini niskog tira$a pro_ita}emo i_uti kratku vest da iz Bawa Luke dnevno isteruju po700 Muslimana. O Bijeqini se ni{ta ne pi{e, vaqdaje posao zavr{en. Sve je pre}utno prihva}eno i ve}i-na dana{wih mirovwaka, na _elu sa Milo{evi}em, tointimno podr$ava, }uti i _eka kraj posla. Mirno, }ut-ke, vodi politiku mira. Ali mira grobqa.

I dok se ta politika mira ostvaruje temeqno i uprisustvu vlasti, ovde kre}e sli_na diplomatija. Da-_a @. Markovi} oti{ao u Moskvu, ispratili ga leposvi, i Milo{evi} i Lili} i Marjanovi}, objasnili mu{ta treba da radi i zastupa u Moskvi, to smo lepo vi-deli na prvom kanalu. Ali Da_a je izgleda sve zabora-vio. ^im je do{ao on se po_eo baviti poslovima prevo-|ewa kwige gospo|e Mirjane Markovi}, tr_ao od izda-va_a do izdava_a, od novine do novine, da objavi pri-kaz kwige, naradio se on i o tome obavestio javnost Sr-bije preko prvog kanala.

Prvo {to smo od Da_e iz Moskve _uli je taj izve{-taj {ta je uradio po pitawu va$ne kwige, a bogami inije malo. Svi su zadovoqni, naro_ito gospo|a Marko-vi}. Nije se ona uzalud zalagala da Da_a ode u Moskvuili Rado{ Smiqkovi} u Sofiju. Pa svi vaqda vidi-mo kako su to najboqi qudi za te poslove, mladi, sve-$i, obrazovani, opredeqeni za mir, i pre svega lepi,a govore i vi{e jezika. Ne}e ona pogre{iti u izboru,bi}e ambasadori na{i ba{ onakvi kakvi treba da bu-du oni koji predstavqaju sada{wu vlast u Srbiji. Da-_ekasti i Mirekasti.

– 110 – – 111 –

SLIKA IM SE UKRALA

Slikala nam se nova smawena, promewena, dotera-na i oja_ana savezna vlada. Vidim, naradili su se na-{i vladari tra$e}i nove qude za novu politiku. Dasvet ne pomisli kako je sve isto a politika nova, oni sulepo aktivirali iste. Vladislava Jovanovi}a, ubed-qivog i uspe{nog ministra spoqnih poslova, koji ga-rantovano uspava sve svoje sagovornike u svetu i nate-ra ih na popu{tawe pre gu{ewa. Ili sve$eg, mladog,nekompromitovanog Vuka{ina Jokanovi}a za saveznogministra policije. Ko ka$e da to nije velika promenana boqe zaista je nedobronameran. Ili Margit Savo-vi}, ra{_upana i iske$ena ministarka za qudska pra-va tako da prepla{i svakog ko tra$i neka qudska pra-va u Jugoslaviji, pa odmah odustane od svega spasavaju-}i goli $ivot. Drugi ministri su tako bezli_ni i ne-va$ni, da ni sami ne znaju da su ministri i tu su sa-mo za zajedni_ku fotografiju sa predsednikom Konti-}em koji se, sre}an {to je ostao, smeje bez razloga i po-di$e spale {iroke pantalone izgu$vanog odela, pri-premaju}i se za slikawe.

Tim koji dobija se ne mewa, to je Milo{evi}ev po-liti_ki kredo. Zato ih on samo prome{a varja_om svremena na vreme, pro{eta uzdu$ i popreko po funk-cijama, ali ih dr$i i ne mewa. Jer to je tim koji je us-pe{no odigrao komunizam, pa socijalizam, pa fa{izam,pa je odigrao rat i poraz u ratu, sada odigrava mir islogu me|u narodima. Odigra}e i kapitalizam i demo-kratiju, i sve {to mu se da u zadatak. Qudi su obu_e-ni, istrenirani, izdresirani, namamqeni, pravi spe-cijalci. Ja im se divim, treba imati {tofa za sve teuloge, divi im se i ceo svet. Naro_ito Konti}u. Slikaim se ukrala.


MIRNO SPAVAJ, NANO

Iako prividno jak, Milo{evi} je sasvim oslabio iizgubqen, {to pokazuje neracionalno i brzopleto hap-{ewe i osuda <e{eqa. Ne postoji _ak ni u Socijali-sti_koj partiji Srbije mnogo qudi koji su intimno od-borili na_in wegovog hap{ewa i zatvarawa, bez obzi-ra na lebde}e komentare opravdawa da je dobio {to jezaslu$io. Nije dobio {to je zaslu$io. Pa kad to nijedobio onda kada je zaslu$io i onoliko koliko je zaslu-$io, zar treba da se radujemo {to je u zatvoru, jer jepqunuo Bo$ovi}a. Ne. Mnogi bi se radovali da je <e-{eq dobro istukao Bo$ovi}a, jer Bo$ovi} je to zaslu-$io. I juna pro{le godine i danas, i uvek, on je zaslu-$io i batine i zatvor i prezir, i {ta sve ne. Ali na-{a dr$ava je takva, u woj niko ne dobija ono {to je za-slu$io, ve} samo ono {to mu ne pripada. Po_ev od vrhadr$ave pa do opozicije.

Li_no se ne radujem <e{eqevom stradawu komenije kraj sa dosu|enih trideset dana zatvora. Bez obzi-ra na sve {to je u_inio Vuku i meni, {to nikada ne}uni zaboraviti ni oprostiti, ne mogu i ne}u da podr-$im ovaj brutalni obra_un, sli_an sam i sama do$i-vela, ali u mnogo te$em obliku. U svakoj demokratskoji civilizovanoj zemqi sveta, {to mi sigurno nismo za-hvaquju}i na{oj vlasti, _ak i ratni zlo_inci, ubi-ce, kriminalci svih vrsta imaju zagarantovan pravnipostupak i po{tovawe zakona od po_etka do kraja. Odhap{ewa do presude. To je temeq i dr$ave i demokra-

– 112 – – 113 –

tije, i ne mo$e dobiti ni_iju podr{ku kr{ewe svihzakona i procedura u <e{eqevom slu_aju, pa makaristukao i samog Milo{evi}a i sve poslanike Socija-listi_ke partije Srbije u Saveznoj skup{tini.

Sam <e{eq, u zatvoru ili van wega, razorno delu-je na na{oj politi_koj sceni. Svi mi koji smo se godi-nama borili protiv wegove i Milo{evi}eve politikerata, etni_kog _i{}ewa i brutalnih napada na celuopoziciju, sada u$ivamo u wegovom obra_unu sa Milo-{evi}em. Jednostavno{}u i o{trinom napada na vlast,nedostatkom svih obzira, hrabro{}u i sigurno{}u ko-ju emituje ru{e}i svoje doskora{we saveznike, pri-kupqa simpatije mnogih koji su ga do ju_e prezirali.Tako se i dogodilo ne{to nezamislivo samo pre mesec-dva, da na protestnoj ve_eri protiv hap{ewa i osude<e{eqa govori Vladan Vasilijevi} ili Rajko Dani-lovi}, i da se saop{tewem oglasi i Helsin{ki odborza za{titu qudskih prava u Beogradu.

Da nije bio sa wima, da nije ratovao, lagao i podme-tao opoziciji, da nije pretio studentima i taksisti-ma, da nije tukao u_iteqe, da nije pravio spiskove ne-podobnih, progonio Muslimane, Hrvate, Ma|are i ne-kvalitetne Srbe, da nije sve to radio i da se ovako kaosada borio protiv socijalista onda kada je imao sedam-deset poslanika, mo$emo zamisliti {ta bi danas u Sr-biji bilo. Milo{evi}a sigurno ne bi bilo, {to je do-voqno. Za to <e{eq treba da odgovara i dobije zaslu-$enu kaznu, a ne za Bo$ovi}a.

Savezna skup{tina je ina_e posebno zanimqiva zaSrpski pokret obnove. Retko se sastaje to Ve}e gra|a-na, a kada god se sastane nama se ne{to ru$no desi. Ilise otcepi jedanaest poslanika, ili nas pohapse i pre-tuku, ili nam ne usvoje zahteve za vra}awe mandata.Uvek ne{to negativno. Zadwe zasedawe koje je <e{eqprekinuo trebalo je da bude druga_ije. Zahtev za pov-ra}aj jedanaest poslanika Srpskom pokretu obnove, ko-ji je ranije odbijen i to tako da su protiv glasali ra-dikali u mandatno-imunitetskom odboru, a socijali-sti nisu ni do{li, bio je prihva}en sada od pristig-

lih socijalista. I kada je sve izgledalo re{eno Rado-man je pokvario. Namerno ili slu_ajno, to je predmetkomentara u politi_kim kuloarima, a poznavaju}i so-cijaliste mislim da slu_ajnosti kod wih nema. I kadho}e da daju ne{to daju tako da dobro prisedne, raste-gnu maksimalno, da na kraju kad se zavr{i zahvalnoodahne{ kao kad izuje{ tesne cipele.

<pekulacije da se tih jedanaest mandata vra}aSrpskom pokretu obnove zbog neke trgovine sa SPS-omsu sasvim neta_ne. Vra}aju mandate socijalisti zato{to Rakiti} i wegovi DEPOS-ovci ho}e da ratuju,skidaju blokadu na Drini, podr$avaju Pale i Karaxi-}a pod firmom DEPOS, a Milo{evi} je taman uveriosvet da on nije ni sam ni slab u politici mira koju vo-di, ve} da je uz wega najmo}nija opoziciona grupacija– DEPOS. Pa kako sada da im objasni da DEPOS u Re-publi_koj skup{tini jeste za mir, a u Saveznoj nije, ikako u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine da dobije gla-sove za mir ako ne promeni ratoborne DEPOS-ovce. Toje cela pri_a. I promena jedanaest poslanika je opet ufunkciji politike i koristi Socijalisti_ke parti-je Srbije. A {to se uz put okoristio i Srpski pokretobnove, to je za wih sporedno pitawe.

Zna_i, nismo trgovali, ne nude nam ministarstvaniti bilo {ta, a ako ponude tra$i}u za mene minis-tarstvo policije i sve }e propasti. Bez tog ministar-stva nema ulaska u vladu i koaliciju, a socijalisti }esve dati, samo ne sto hiqada policajaca koji harajuSrbijom, hapse, prebijaju i pla{e glasa_e pred nared-ne izbore. Kada oni pristanu da Danica Dra{kovi} bu-de ministar policije, onda je kraj komunisti_ke vla-davine i takva koalicija ima opravdawe. Do tada, mir-no spavaj, nano, sve je minirano.

Miniramo mi wima, ali i oni nama. Opozicionebeogradske op{tine obrukale su se potpuno pred bud-nim o_ima pobe|enih socijalista. Neki opozicioni_elnici u na{im op{tinama gramzivo{}u i opona{a-wem socijalista koji su na vlast i funkcije dolazilisamo da re{e svoje privatne, stambene, finansijske i

– 114 – – 115 –

porodi_ne probleme, kompromitovali su celu opozi-ciju. Srpski pokret obnove se, sre}om, odmah odrekaotih qudi u svojoj stranci javnim $igosawem i iskqu-_ewem iz we, dok druge stranke opozicije, Demokrat-ska i Demokratska stranka Srbije uporno brane i _inezloupotrebe, izgovaraju}i se da socijalisti ru{e opo-zicione op{tine. To je svakako ciq socijalista, alinisu oni dali legat Nedeqka Gvozdenovi}a Xeju Ra-madanovskom niti prostorije Fakulteta primewenihumetnosti kafani „Knez”, niti novac sa ra_una Po-slovnog prostora svome potpredsedniku, niti ku}u odtrideset soba Demokratskoj stranci skoro besplatno.To je uradila opoziciona vlast. Umesto da hitno sus-penduju i qude i odluke te vrste demokrate iz obestranke nastavqaju daqe i uporno brane neodbrawivo.Uz to, obavezno prebacuju odgovornost na Srpski pokretobnove. Ne, gospodo, mi smo na{e po_istili, po_istitei vi svoje. Politika Demokratske stranke, uzmi alitako da ostanemo nevini, uspe{no primewena sa Ra-dulovi}em i \uki}em u Republi_koj vladi, ovde ne}epro}i.

Zanimqivo je i licemerje u politici koju vodiDemokratska stranka Srbije. U Op{tini Zvezdara, gdedeli vlast sa Srpskim pokretom obnove, odbornici De-mokratske stranke Srbije odbili su da glasaju za se-kretara Op{tine kojeg je predlo$io SPO, uz obrazlo-$ewe da ne mo$e biti sekretar jer je izbeglica iz Sa-rajeva. U pitawu je $ena, biv{i sudija, advokat, kojajeste do{la iz Sarajeva, ali je sada ravnopravni gra-|anin Srbije, sa svim papirima, li_nom kartom, dr-$avqanstvom, i svim stru_nim i formalnim uslovimaza to mesto, ali sa $igom izbeglice. Na sednici Skup-{tine op{tine Zvezdara i u razgovorima sa odborni-cima SPO, odbornici ove stranke su jo{ potkrepilisvoje neslagawe sa predlo$enim kandidatom tvrdwomda je ona sigurno Alijina Srpkiwa i da ne mo$e dobi-ti podr{ku. Zna_i, Demokratska stranka Srbije, kojase tako zvu_no i javno bori za Srbe u Bosni, wihovaprava, mape i ostalo, ovde ima sasvim druga_iji odnos

prema tim istim Srbima. Po wima, oni su u Srbiji ne-podobni za posao, stan, za $ivot. A Srpski pokret obno-ve, koji navodno ne brine za bra}u preko Drine, ovde sebori da to {to je neko „od preko Drine” ne bude $utatraka u Srbiji Voje Ko{tunice. Apsurd koji samo $i-vot mo$e da re$ira i koji govori o moralu, dosledno-sti i iskrenosti politi_kih stranaka i lidera.

@ao mi je {to su mnogi qudi i porodice u nevoqizbog rata u Bosni na svojoj ko$i osetili „patrioti-zam” stranaka u Srbiji, koje se za wih navodno bore, isigurna sam da su _esto pomislili – ne branite nas vi-{e, molimo vas. Te patriote na daqinu, kada treba kon-kretno da pomognu „bra}i” preko Drine, ka$u javno„Beograd Beogra|anima, Srbija Srbijancima”, a vi pre-ko Drine ostanite gde jeste. Svi zajedno, mi ovde i onipreko Drine i Ko{tunica, treba da se zapitamo {tabi bilo da tako ka$u i Nemci, Francuzi, Kana|ani,Amerikanci, kada u wihovu zemqu do|u qudi iz dru-gih zemaqa i tra$e posao i uto_i{te. <ta bi bilo dasu oni odbili da prime i daju posao stotinama hiqadaizbeglica iz Srbije u posledwih pedeset godina ilionima pobeglim od ovog rata. Sigurno bi na{e demo-krate osu|ivale wihovu netoleranciju, fa{izam iekstremizam. I bili bi sasvim u pravu. A kada bi uWujorku rekli – Wujork Wujor_anima, u Parizu –Pariz Pari$anima, kako bi lepo izgledao svet i Hit-ler bio sasvim nevin.

SVEDO^EWE O NAMA

Nisu samo izbeglice nepodobni gra|ani na op{ti-nama gde vlast dr$i demokratska opozicija. Isto kaokod socijalista i kod wih je nepodobna sirotiwa kojane{to tra$i. Rade}i u Sponi to svakodnevno saznajem.Besku}nici, porodice koje $ive u osam kvadratnih me-tara, isterani iz stanova ili oni koji tra$e stan, do-lazili su po pomo}. Shvataju}i sve ozbiqno, a opozici-onu vlast u op{tini kao druga_iju, svim tim nesre}-

– 116 – – 117 –

nicima sam pisala preporuke na{e organizacije ilida dobiju stan ili da ih ne isteruju iz stana, ili daim legalizuju neuslovne uxerice u kojima su besprav-no useqeni. Ti zahtevi, uglavnom neusli{eni, le$e ufiokama raznih na_elnika raznih op{tina, i svedo-_e o svima. I o meni, i o wima. I to je pravedno.

Jedan od usli{enih zahteva doneo mi je zahvalnostkoja me je potresla. Pismo devoj_ice Maje Zelenovi} ipri_a wihove porodice na stranicama ovog broja „Srp-ske re_i” je opomena i upozorewe. Da ne budemo ni zaove ni za one Srbe, ni za izbeglice ni protiv wih, ve}qudi i za qude, kako re_e na{ Patrijarh.

SU\EWE OSLOBO\ENOM

Pravedan je i nastavak su|ewa generalu Vladi Tri-funovi}u, zatvaranom, osu|ivanom, osloba|anom ve}vi{e puta. General koji nije hteo da $rtvuje tu|u de-cu, nenaoru$ane i gladne vojnike u Vara$dinu, opko-qene i nemo}ne, ve} je predao kasarnu. Kriv je, ka$u,za veleizdaju i podrivawe vojne mo}i zemqe. Od wegase izgleda o_ekivalo da zauzme Vara$din i {iru oko-linu, i to bez vojske i oru$ja, pa kada to nije u_inio,a nije ni poginuo, zaista je izdajnik. Ove i ovakve Sr-bije danas, u kojoj je na_elnik general{taba generalPeri{i}, zaslu$ni ratnik i ru{iteq Mostara. Na-kon {to je poru{io koliko je $eleo Mostar, izdao jenaredbu o povla_ewu vojske sa leve obale Neretve ipredao Hrvatima _isto srpske krajeve, jedinu $itni-cu Hercegovine, Stolac, deo Popova poqa i Qubiwa,manastir @itomisli} i Prebilovce, _iju su kostur-nicu $rtava iz prethodnog rata Hrvati odmah ponovozapalili. Naredba je izdata i povla_ewe je izvr{enobez ikakve vojne opasnosti po Peri{i}evu vojsku. Ta-ko, su|ewe Trifunovi}u danas izgleda kao da Srbija$eli da nagradi nekog ko je neprijatequ predao ne-{to sli_no <umadiji, a ka$wava nekog ko je odbio dagine za Zagorje. To je istina o Srbiji i nije _udo {to

svet okleva sa skidawem sankcija i sumwa u Milo{e-vi}evo iskreno opredeqewe za mir. Da je iskreno, ge-neral Trifunovi} bi bio heroj te politike, hvaqeni slavqen kao _ovek koji je neposredno doprineo sma-wewu ratnih razarawa i $rtava, a general Peri{i}bi bio na wegovom mestu u sudnici. Po{to nije tako, isve dok nije tako, nema mira ni vra}awa svetu, jer he-likopteri sa oru$jem koji lete preko blokade na Dri-ni dokaz su da ru{ioci Mostara i Sarajeva imaju i da-nas iste $eqe i veze. Su|ewe generalu Trifunovi}ulogi_na je posledica te i takve nepromewene ubila_-ke svesti na{e vojske.

Su|ewe je o_ito i opravdawe i uteha pora$enomdiktatoru i stvarnom tu$iocu, koji nije preboleo po-raz svoje politike, pa bi rado i danas osvajao Vara$-din. Neka se i to vidi i ostane zapisano, pravde radi.

(10. oktobar 1994. godine)

– 118 – – 119 –

POKISLO @ITO

Svakodnevno gledam vojnike na{e vojske kako sesmrzavaju ispred ku}e Ratka Mladi}a u jednom elit-nom nasequ u Beogradu. Kada pro|em kasnije, no}u, vi-dim i smenu stra$e, vojni xipovi dolaze i odlaze, voj-nici uska_u i iska_u iz vozila, sve izgleda kao nekava$na vojna operacija.

O{tro verbalno distancirawe na{e vlasti od ru-kovodstva Republike Srpske i wegove politike rata,izgleda da se ne odnosi na vojne funkcionere ili je sa-mo verbalno, a su{tinski je sve ostalo isto. Mladi}iu uniformi na{e vojske, ispred luksuzne ku}e koman-danta tu|e vojske, neposredno svedo_e da je to ipak sa-mo jedna vojska, i jedan, zajedni_ki rat.

Ne znam {ta misle ti mladi vojnici na stra$i dokcvoko}u gledaju}i luksuz oko sebe, besna kola, lepe ku-}e, va$ne qude koji stanuju u susedstvu, biv{e mini-stre, gradona_elnike i vojskovo|e, ali se sigurno pi-taju otkuda sve to, dok oni gladuju.

Znam, me|utim, {ta misle vojnici _iji je koman-dant vlasnik ku}e koju _uvaju drugi vojnici, i koji to-liko veruje u borbu koju vodi i dr$avu koju stvara dasam i ne $eli da $ivi u woj. ̂ esto slu{am pri_e o_aj-nih mladi}a iz Gacka, Nevesiwa, Trebiwa, koji $eleda pobegnu od rata, tra$e vize, posao, bilo {ta, samoda odu daleko od fabrike smrti Mladi}a i Karaxi}a.Lutaju Beogradom u potrazi za $ivotom, a ovde ih _e-ka ravnodu{nost ili otvoreni otpor i neprijateqstvo.

Apsurd je da Srbija, koja sada navodno ho}e mir u Bos-ni po svaku cenu, ne}e da prihvati sve one koji $eleda pobegnu od rata, i tako sasvim konkretno oslabi pro-tivnike mirovnog plana. Toliko je mnogo mladi}a ko-ji $ele da pobegnu sa fronta kada bi imali gde, da bi,mo$da, takva politika Srbije pre dovela do potpisi-vawa mira u Bosni od bilo kojeg plana Kontakt-grupe.Za{to nije tako nego suprotno, sli_no je pitawu za{-to se _uva ku}a Ratka Mladi}a u Beogradu. Odgovorisu isti.

Mladi}i iz Hercegovine koje vi|am pri_aju o pak-lu iz kojeg $ele oti}i. Sa duga_kog fronta od Kalino-vika do Mostara u sela i varo{ice isto_ne Hercego-vine sti$e sve vi{e mrtvih i rawenih. Vi{e od tre-}ine pre ovog rata $ivih mladi}a iz Nevesiwa je po-ginulo. Sli_no je i u Trebiwu, Stocu, Bile}i, Gacku,kao i na svim rati{tima u Bosni i Hercegovini.

U po_etku su ih, ka$e, pozivali u smrt zbog pre-ventivne odbrane od genocida, posle toga u borbu za ve-liku Srbiju i ujediwewe svih srpskih zemaqa, zatimza nebesku Srbiju. Sada je sve to pro{lost i mobili{uih za Republiku Srpsku koja, ka$u, mora biti suvere-na i me|unarodno priznata dr$ava.

Na po_etku rata bilo je mnogo dobrovoqaca, naro-_ito iz Srbije. Oni tvrde da su skoro sve zlo_ine nadcivilima po Hercegovini po_inili ba{ ti dobrovoq-ci, Beli orlovi, <e{eqevci, i drugi do{qaci, i daskoro nema qudi iz tog kraja koji su ubijali civile,pqa_kali i palili sela i ku}e. Motiv pqa_ke je bionajva$niji za dolazak dobrovoqaca iz Srbije, koji su,posle plena delili ordewe jedni drugima, dok im je te-levizija Srbije odavala priznawe i divqewe za pat-riotizam, a pobeda je visila u vazduhu. Sada, kada je za-nos pro{ao, u poru{enoj, polumtrvoj i raseqenoj zem-qi odavno nema ratnog plena a ni dobrovoqaca iz mati-ce. Ima samo turista – posmatra_a, koji do|u ponekadna izlet do Pala, kao \in|i}, Ko{tunica, Nogo, \ogo,Kapor, Rakiti}, Crn_evi} i ostali, koji rat do$ivqa-vaju kao guslarske ve_eri i obilne gozbe na Palama.

– 120 – – 121 –

Za to vreme mladi}i koje ovi dobo{ari rata pozi-vaju u smrt, na frontu bukvalno gladuju. Dnevno dobi-jaju po jednu pa{tetu i jedan hleb za trojicu boraca.Kada poginu, porodice dobijaju od dr$ave po tridesetdinara krvarine.

Na front ih odvode iskqu_ivo nasilno. Niko ne$eli da ratuje, svi se skrivaju, be$e, odlaze u zabitasela i napu{tene ku}e, ali uzalud. Specijalne poli-cijske i vojne patrole hvataju qude po ku}ama, na wi-vama, na ulici, love ih kao ze_eve i privode na front.Pobegli bi mnogi iz Karaxi}evog pakla, ali gde? Po-bunili bi se, ali kako? Iz tog logora od dr$ave nemase kud. Samo su dva izbora: smrt ili izbegli{tvo.

Ako se izbe}i mo$e bilo kud.Jedan mladi} koji je ovih dana operisan u Beogra-

du, pri_a mi da je uhva}en u wegovom selu na guvnu,dok se spremao da razveje ovr{eno $ito. Uhva}eno ihje jo{ mnogo mladi}a u tom selu izme|u Gacka i Neve-siwa i odveli su ih daleko na front kod Olova.

Prve no}i na rati{tu on je, spavaju}i pod vedrimnebom, sawao da mu kisne tek ovr{eno $ito. Probudiose i, zaista, padala je ki{a. On je, bunovan, po_eo da{atorskim krilom pokriva golu zemqu, jer mu se pri-vi|ala gomila $ita. Probudila ga je i otreznila gra-nata koja mu je odnela desnu ruku. Gledam ih uni{te-ne i nesre}ne, slu{am wihove pri_e, nemo}na da po-mognem, bez imalo nade i pitam se ima li kraja, ho}eli pre$iveti. Sigurno je izgleda samo to da }e Mla-di}eva ku}a ostati sa_uvana i nepovre|ena.

Kraj }e mo$da biti u Hagu i pravda }e biti zado-voqena ako ima Boga. Sasvim je logi_no da svi $elimoda zlo_inci budu ka$weni, bez obzira kom narodu iliveri pripadaju. Logi_no je za sve osim za na{u vlast.Oni su zvani_no odbili nadle$nost me|unarodnog su-da za ratne zlo_ine u Hagu, i ne $ele da isporu_e tomsudu one qude koji budu optu$eni za ratne zlo_ine.Neverovatno ali istinito. Za{to, pita se ceo svet, pi-tamo se i mi ovde, obi_ni narod, koji zlo_ine nije _i-nio niti $eleo, i ne $eli da pokriva zlo_ince.

Nacionalni interes nam nala$e sasvim suprotnuodluku. Da skinemo kolektivnu odgovornost sa srpskognarod moramo je usmeriti na pojedince koji su zlo_ine_inili i one koji su nare|ivali. Svaki zlo_in, pa bioon po_iwen u ime porodice, vere, nacije ili dr$ave,delo je qudi koji imaju ime i prezime, pa se optu$ni-ca mo$e podi}i samo protiv wih a ne protiv porodice,nacije, vere ili dr$ave. Kolektivna krivica narodau krivi_no-pravnom smislu ne postoji ni onda kada seutvrdi da je zlo_inac izvr{avao naredbe armijskihili dr$avnih organa. Naredbodavci tako|e imaju imei prezime i ne mogu se skrivati iza kolektiva. Poje-dina_nim optu$bama protiv krivaca skida se krivicasa naroda, sa nas koji zlo_ine nismo ni _inili ni nare-|ivali.

Da to spre_e, da ne dozvole individualizaciju zlo-_ina vlasti na{e dr$ave odbijaju saradwu sa sudom uHagu. Individualizacija bi obuhvatila ba{ wih li_-no kao naredbodavce i wihove sluge kao izvr{ioce, a tobi ve}inu dana{wih mo}nika dovelo na klupe sudova iu }elije zatvora u Hagu. Da sa_uvaju sebe od odgovorno-sti zalo$i}e ceo narod. Tome su se dobro izve{tiliu ovih pedeset godina. Ho}emo li to dozvoliti?

„STUDIJU B” – NA BLANKO

Novi savezni sekretar za informacije, DragutinBr_in, _inovnik nemo}ne administracije u zemqi ve-like diktature, pri_a nam o nezavisnom novinarstvukoga, ka$e, nema jer su svi od nekoga zavisni. Ima, ka-$e on, samo slobodnog ali neodgovornog novinarstva. Na-dam se da to neodgovorno novinarstvo obuhvata „Srpskure_”, jer ako nije tako onda uzalud ceo na{ _etvorogo-di{wi trud.

Sada, kada su komunisti_ki fosili isplivali usvim medijima, pa ponovo slu{amo i gledamo _ak i Pe-tra Gra_anina i mnoge zaboravqene i omrznute face,treba u_initi „odgovornim” sve medije, pa i „Studio

– 122 – – 123 –

B” i naterati ih da posvete du$nu pa$wu raznim po-veqama mira iz Kraqeva, >uprije ili Zaklopa_e, a neda nam prikazuju dnevnike sa Pala i daju ekran odba-_enim predsednikovim qubimcima. Da to postignu po-krenuli su pravu hajku na direktora „Studija B” Dra-gana Kojadinovi}a, koji se usudio da pi{e petorici ve-likih pismo o stawu nezavisnog novinarstva u Srbiji.Hajka ide klasi_nim isprobanim putem kompromito-vawa navodnim finansijskim malverzacijama, uz sve-srdnu podr{ku nekih qudi iz „Studija B”, koji su iime i ugled stekli ba{ u tom „Studiju B”, i zahvaqu-ju}i Draganu Kojadinovi}u koji je tvorac i simbol teku}e. Sve li_i na ve} vi|enu pri_u kod nas u strancii svuda oko nas, i zato bih zamolila te biv{e kolegeDragana Kojadinovi}a da finansijsku policiju i kont-rolu po{aqu prvo na dr$avnu televiziju, _iji direk-tor Vu_eli} javno tro{i milione na{ih nasilno uze-tih dinara, preko ra_una za struju, na spotove svojequbavnice i miqenice na{eg predsednika dr$ave. Tektada bi imali moralno pravo pri_ati o finansijama„Studija B”, koji je $iveo i $ivi od svog novca, ste_e-nog raznim poni$avawima i akrobacijama samog direk-tora Kojadinovi}a.

Nadam se da }e Kojadinovi} imati snage da ostaneneodgovoran i Br_inu i Milo{evi}u. Wegovo pismovladama zapadnih dr$ava u celini bih potpisala i sa-ma, jer je sakupio na jednom mestu sve ono {to sam i ja$elela da im ka$em, a verujem i svi oni koji danas uovoj zemqi vode o_ajni_ku i neravnopravnu borbu zapravdu, slobodnu misao i re_. Unapred odbijam sveafere koje }e izmisliti i montirati Kojadinovi}u,verujem mu na blanko.

„Studio B” sigurno ne}e u}i u orvelovsku kolonu„odgovornih i svesnih” medija u Srbiji i to je na{anada.


KRAJ KRVAVE BAJKE

Potpisujemo peticiju za Slobodno i jedinstvenoSarajevo, za zajedni_ki $ivot u wemu. Na prvi pogledto je ono {to svi $elimo ali i nije ba{ tako. Mnogiqudi, _ak i intelektualci i nacionalno neoptere}e-ni, odbili su da potpi{u ili razmi{qaju pre nego{to potpi{u. O _emu razmi{qaju, pitam ih. Ne znajuda objasne. Ko_i ih ne{to, i wima nejasno, neka tamnastrana svesti koju su nevoqno formirali slu{aju}ipropagandnu ma{ineriju rata sa kojom se nisu slagali.Ne{to suzbija u wima ono normalno, qudsko, aktivirasumwu, strah i oprez, pa je _est odgovor: „Sla$em se sasvim tim – ali ne}u potpisati”.

A {ta je to {to ne}e oni koji ne}e da svoje ime do-daju imenima na peticiji za Sarajevo i tako stignu usvet qudi, $ivota a pobegnu od rata i smrti? Oni takone}e ni zajedni_ki $ivot sa drugima u Beogradu, ka-$em im. Kako mo$emo $iveti zajedno sa drugim vera-ma, narodima i nacijama u Beogradu, Novom Sadu, Som-boru, Kragujevcu a da ne $elimo to isto u Sarajevu?Pre pet godina svi ti qudi bi na ovakvu peticiju od-mah stavili potpis i smatrali je nepotrebnom. Danasoni rado i _esto putuju u Pariz, Wujork ili London,gradove u kojima $ivi ceo svet, a ne $ele ceo svet usvom gradu. I mnogo se qute kada sa ekrana svetskih te-levizija _uju da u Srbiji ima fa{izma.

Ova peticija koja ide u Ujediwene nacije pokaza}ekoliko nas ima {to mislimo druga_ije i svaki na{ pot-

– 124 – – 125 –

pis treba da umawi onu nepotpisanu ali mo}nu peti-ciju Srba ve} oti{lu u svet, na kojoj su zabele$enisvi ravnodu{ni, svi nepobuweni protiv rata, zlo_inai mr$we, svi koji $ele etni_ki _iste dr$ave i gra-dove jednog naroda, jedne vere i jedne kulture. Kolikopotpisa bude za Sarajevo, toliko fa{izma nema u Sr-biji. To je to.

Ima li fa{izma u Srbiji danas, znamo mi savreme-nici. Videli smo, _uli smo, neki su i do$iveli. Ko sufa{isti i to smo videli. A kako je bilo ranije u Sr-biji _itamo iz istorije koju su pisali pobednici, Sr-bi. Evo kako ona izgleda.

U celom svetu ove godine proslavqa se pedeset go-dina od pobede nad fa{izmom. Francuzi, Rusi, Poqa-ci, Englezi, Amerikanci, slave svoj doprinos toj pobe-di. A {ta rade Srbi? Oni slave po istoriji koju su sa-mi napisali. Po woj, u Srbiji tada, pre pedeset godi-na, nije bilo antifa{izma. Svi vi|eniji Srbi bili susaradnici Nemaca, kolaboracionisti, sluge okupatora,zna_i fa{isti.

General Dra$a Mihailovi}, koji je digao ustanakprotiv Nemaca, po savezni_koj istoriji, i odlikovanod saveznika za doprinos u borbi protiv fa{izma, ovdeje osu|en i streqan kao izdajnik i fa{ista. Nedi} ta-ko|e, a po istoj optu$bi osu|eni su na smrt i svi pred-sednici politi_kih partija tog vremena. Za isto delooptu$eni su, osu|eni su i ubijeni i mnogi vi|enijiSrbi, advokati, sudije, umetnici, kwi$evnici, glum-ci, novinari, trgovci i seqaci, na hiqade takvih jeizgubilo $ivot kao saradnici fa{izma. ̂ itaju}i srp-sku istoriju od pre pedeset godina izgleda da u Srbi-ji nije bilo Srbina koji bi se suprotstavio Nemcimai fa{izmu pa je to morao u_initi Hrvat Josip Broz.On je tu borbu organizovao i vodio sa vojnim formaci-jama pod nazivom Dvanaesti hrvatski korpus, <estahrvatska brigada, Odred Marko Ore{kovi}, Odred Ma-tija Gubac, Odred Stjepan Radi}. Statistika ka$e daje osamdeset posto vojnih formacija partizanske voj-ske imalo hrvatske nazive.

U tim formacijama je, pi{e istorija, bilo i Srba,ali strategiju otpora fa{izmu vodili su Hrvati. Idanas, posle pedeset godina, desi}e se paradoks da za-jedno sa Tu|manom Srbi slave pobedu nad fa{izmomkoju su izvojevale brigade, korpusi i bataqoni podhrvatskim imenima, i sa hrvatskim komandantom na_elu. Mi znamo da su u toj vojsci osamdeset posto bora-ca bili Srbi ali to ne zna svet i zakqu_uje ba{ ona-ko kako Tu|man $eli, pripisuju}i antifa{izam Hr-vatima a fa{izam Srbima. Trag te pri_e je i dana{-wi odnos sveta prema nama u ovom ratu i neprekidnapri_a o srpskom fa{izmu i hegemoniji.

Ne mora nas u svetu niko ni da voli ni da mrzi. Do-voqni smo jedni drugima jer mr$wa Srba prema Srbi-ma, levih prema desnima, tolika je da je iznad i nacio-nalnog i istorijskog i iznad istine. Zato smo i zaslu-$ili da nam Tu|man dr$i govore o pobedi nad fa{iz-mom pre pedeset godina dok mi i danas svakodnevnoubijamo Dra$u.

Fa{izma u Srbiji je bilo i tada kao i danas. Alipre pedeset godina fa{isti nisu bili oni koji su zato osu|eni i streqani nego wihove sudije i xelati.To dokazuje sada{wa Srbija i fa{izam u woj koji sustvorili, podsticali i odr$ali potomci tih sudija ixelata od pre pedeset godina. U wihovoj Srbiji, poslepedeset godina, pod okriqem wihove vlasti i ideolo-gije, etni_ki se _iste gradovi, sela, dr$ave, prave sei _itaju spiskovi nepodobnih zbog nacionalne pripad-nosti, proteruju iz dr$avnih i vojnih organa qudidrugih nacionalnosti i vera kao i ne_istokrvni Srbi.Oni su ismejavali mirovne pokrete i progla{avalinacionalnim izdajnicima sve koji nisu hteli da idu urat i ubijaju druge narode, oni su _etiri godine ratasnabdevali, finansirali i odr$avali fa{isti_kupri_u o nemogu}nosti zajedni_kog $ivota sa drugima.Tako je bilo u ovom ratu i istorija }e to neminovno za-bele$iti.

To je shvatio Milo{evi}, glavni strateg ovog rata,i ve} se prilago|ava novom vremenu. Nedavno, u Sava

– 126 – – 127 –

centru, na proslavi oslobo|ewa Beograda, on re_e datreba odati po{tu svim borcima protiv fa{izma uDrugom svetskom ratu, bez obzira kojoj naciji i veri supripadali i bez obzira u kojoj vojsci i pod kojom zasta-vom su se borili. Neo_ekivani i naglo promeweni stavi priznawe, da je bilo drugih boraca protiv fa{izmaosim partizana i komunista, zatekao je i leve i desne inije imalo odgovaraju}i medijski publicitet. Revolu-cionarna promena mi{qewa do_ekana je }utawem. Ilitako treba, polako i pomalo, ili je u pitawu neslagawecentara vlasti i mo}i sa stavom predsednika.

Ta stidqiva najava mogu}nosti razgovora o nacio-nalnom pomirewu je ona prava, i danas najpotrebnijapri_a u Srbiji. U srpsku istoriju ne}e u}i ni ratnikni osvaja_, u}i }e i ostati posebno zabele$en onaj ko-ji pomiri dve o{tro podeqene i odvojene Srbije, levui desnu. Shvatio je to i Milo{evi}, o_ito _itaju}inedavno Deklaraciju o nacionalnom pomirewu Srpskogpokreta obnove iz 1990. godine. Sa zaka{wewem od trigodine on uvek dolazi na pozicije Srpskog pokreta ob-nove po svim pitawima dr$avne i nacionalne politi-ke, pa je sada na redu i deo programa o pomirewu.

Ta pri_a se kombinuje sa ponovqenim zanosom pros-lave partizanskih praznika, la$nih pobeda, la$ne is-torije, balansiraju se obe Srbije, uz poqupce levoj inamigivawe desnoj. Namigivawe je, vidimo, uzaludno.

Mnogi ne vole levake.Fa{izam aktuelne vlasti, koji izgleda vi{e nije u

modi, izbija svuda po malo. Azemu Vlasiju, Albancu, ad-vokatu, uskra}ena su gra|anska prava. Ne mo$e dobitipaso{, ne mo$e da otkupi stan, ne mo$e mnogo toga. Ni-je to po sudskoj odluci, oslobo|en je on od svih optu$bi.To je po odluci „carstva mu”. I ne samo Azemu. Mnogi-ma, ve}ini Albanaca na Kosovu oduzeta su gra|anskaprava i ustanovqen je poredak zatvora na otvorenom.

Slobodan si ali ne mo$e{ nigde.To je tekovina na{e borbe za Kosovo i pravo Srba. Ne znam koja srpska prava bi bila ugro$ena dava-

wem paso{a Azemu Vlasiju ili wegovim putovawem

gde $eli. Ne verujem da to ho}e Srbi sa Kosova i neznam kako neko mo$e svoja prava ostvarivati uskra}u-ju}i ih drugima.

Kako je sada u Srbiji u modi propovedawe izlaskaiz no}i u dan, odnosno iz fa{izma u idealizam, nadamse da je i Azemu svanulo. Vrati}e mu sigurno wegovagra|anska, politi_ka i qudska prava ovi sve$i i na-paqeni borci za jednakost i zajedni_ki $ivot, ali musavetujem da ih zatra$i javno od wih. Na javni zahtevmora uslediti javni odgovor jer ovako, dok je pravda uno}i, borci za svanu}e brane se neznawem.

Nisu samo Azemu i Albancima na Kosovu uskra}e-na prava. Uskra}ena su i Srbima funkcionerska pra-va, kako ka$e delegacija Srba sa Kosova koja {eta poBeogradu. Isti qudi pri_aju nam iste pri_e posle _e-tiri godine }utawa.

<ta se to iznenada promenilo za Srbe na Kosovu ka-da su opet krenuli da tra$e prava po Beogradu?

Do sada su }utali i bili zadovoqni represijom nadAlbancima i svojim polo$ajima _uvara zatvora na Ko-sovu. Sada tra$e vi{e od toga. Razgovarala sam sa wi-ma, slu_ajno, i nisam ni{ta razumela. Kako }u i razu-meti Momu Trajkovi}a, komunistu i ve_itog funkcio-nera koji je na Kosovu Poqu 1990. godine predvodio so-cijaliste $eqne krvi dok su oni kamenovali Vuka a onskakao okolo i govorio o svetom ocu Milo{evi}u?

Ka$e da je od tada politi_ki propadao jer je Milo-{evi} bio nezadovoqan i besan {to je Vuk pre$iveokamenovawe. „<ta ti ima da spre_ava{ narod da se ob-ra_una sa wim”, ka$e da mu je posle mitinga rekao Mi-lo{evi}. Ili <olevi}a kako razumeti, _oveka koji jegazio preko le{eva da dovede na vlast le{inu komu-nizma na izdisaju, i vrati je u $ivot dahom naciona-lizma?

Wihovo je bilo i sre}om pro{lo, i _ini se da je tosu{tinski razlog ove nove pobune.

Pro{li qudi pogre{ne politike koja je donela op-{tu nesre}u $ele da poslu$e ponovo drugim vo|ama zanesre}u, zato im ne verujem. Da su do{li da tra$e uki-

– 128 – – 129 –

dawe policijske represije, zajedni_ki $ivot sa Al-bancima, prava i slobode svima i da javno osude re$imu Srbiji zbog getoizacije Albanaca, prihvatili bi-smo ih. Ovako, wihova {etwa po hladnim kancelarija-ma politi_kih stranaka i lidera koji verbalno ratu-ju za srpstvo, sa nacionalnim diplama koje smo ve} od-svirali, li_i na onu pri_u sa tu$nim krajem.

Wihova delegacija u Beogradu nije nevezana sa po-setom srpskih akademika srpskom Patrijarhu ovih da-na i Saborom Srpske pravoslavne crkve u Bawaluci.Sve je to ista na{a krvava bajka koja traje, sa istim li-kovima. Opet se pokre}e nacionalna nostalgija za iz-gubqenom pobedom, a nerealni, neostvarivi nacional-ni snovi komunisti_kih akademika i vladika nagove-{tavaju nastavak rata i smrti. Ni o _emu dobrom seoni ne dogovaraju, jer bi ina_e bilo javno, ni{ta kori-sno ne}e saborovati na{e vladike, ina_e bi Sabor biou Srbiji. Sre}a je {to ti Sabori i wihove odluke ne-maju nikakav uticaj na po{tovawe naroda, koji je u ve-}ini shvatio da je izvori{te fa{izacije i getoiza-cije Srba u samoj srpskoj crkvi. Sada vi{e nisu po-trebni komunisti da teraju narod iz crkve, to sasvimuspe{no rade vladike srpske sa mitraqezima pod man-tijama i mr$wom na oltaru. Nepovratno izgubqenaslika o tolerantnoj, pomirqivoj i pra{tawu sklonojSrpskoj crkvi koja je ne_asnom ulogom u ovom ratu sa-ma izneverila svoju su{tinu i minulu slavu. Zato uBawaluci mogu da saboruju {ta god ho}e.

Niko ih ne}e ozbiqno shvatiti i poslu{ati.

(7. novembar 1994. godine)

ODO<E KALABI>I

Kona_no je odlukom Ve}a gra|ana Savezne skup{ti-ne oduzet mandat biv{im poslanicima Srpskog pokre-ta obnove, sada{wim tvrdim Deposovcima. Odo{e na-{i Kalabi}i, kako re_e jedan od _lanova SPO-a u ko-mentaru te odluke. Sve je delovalo tu$no i ru$no, dosada nevi|eno u politi_kom $ivotu drugih parlamen-tarnih demokratija. Najru$nije je bilo to kako se tomodlukom bavio _ak Glavni odbor Demokratske strankeSrbije i zvani_no osudio oduzimawe mandata poslani-cima „Deposa”, onog istog Deposa koji su oni sami odav-no napustili. Toliko politi_ke prevrtqivosti i ne-morala u na{oj svakodnevici mora zabrinuti sve kojise politikom bave na bilo koji na_in.

Jedan divan pesnik, tih i dobro|udan _ovek, pre-tvorio se na na{e o_i, zbog politike, u ostra{}enogmrziteqa svojih prijateqa i stranke koja ga je izned-rila, proslavila i iznela na govornicu sa koje je da-nas ru$i. Pre dve godine, govore}i o ulasku Srpskogpokreta obnove u koaliciju Depos, rekao je da je Deposom_a oko vrata Srpskog pokreta obnove i na Glavnom od-boru glasao protiv ulaska u tu koaliciju. Danas, na-pu{taju}i parlament, savetuje novim poslanicima da_uvaju izvorne principe tog istog Deposa. Ka$e da jeza sve kriv Vuk Dra{kovi}, a on nevin i _ist, i zatopredsednik izvornog Deposa.

Nadam se da }e sada, van parlamenta, daleko od vla-sti, u pedeset {est op{tinskih i okru$nih odbora ko-

– 130 – – 131 –

je je osnovao, ipak shvatiti svoje zablude i vratiti sesebi. Onakvom kakvog ga znam dugo godina pre politike,po{tujem i cenim, onakvom za kojim sam $alila dok jeodlazio.

Verujem da }e se to desiti.

HRVATSKA I SRPSKA UTEHA

Hrvatsko-srpski razgovori po_iwu, zatim presta-nu, pa ponovo krenu. Ne{to te{ko zapiwe. Nedostaje,izgleda, hrabrosti i jednima i drugima da ka$u i ura-de ono {to se mora, ono {to }e se re}i i u_initi ne-kada, na kraju svega. Veliki qudi i politi_ari bi touradili odmah, jer odlagawe nije uspeh. Odlagawe jeslabost.

Na kraju „balvan revolucije”, Srbi ovde i Srbi uKninu vide i znaju da nema ni{ta od samostalne srp-ske dr$ave. Hrvatska, priznata u svetu u granicamapre ratnog sukoba, nema razloga i ne}e da razgovara opromeni tih granica.

I to je realnost koja se ne}e promeniti ni_im, pani novim ratom.

Ceo svet }e braniti priznate granice Hrvatske iMilan Marti} ne}e mo}i pobediti taj svet, uprkos$arkoj $eqi i guslama koje ga ve} sme{taju u istori-ju i slave kao tvorca nove srpske dr$ave. Sa $eqamai guslama NATO pakt se lako obra_unava. Te{ko je ka-da ima i ne{to vi{e od toga.

Istovremeno, Hrvati moraju priznati realnost srp-ske posebnosti na toj teritoriji i priznati joj autono-miju najve}eg stepena, uz policiju, sudstvo, zastavu,grb, jezik, {to zna_i da bi to bila dr$ava u dr$aviHrvatskoj. Za qude koji tamo $ive i koji pre rata tonisu imali, ovakva autonomija bi}e ipak jedna velikapobeda ili dobit, i pru$a}e se kao uteha za nestale$ivote, uga{ene porodice, poru{ene ku}e i snove. Akoza to uop{te ima utehe, jer kako ka$e jedna nesre}namajka iz U$ica: „Mo$e Srbija biti i do Be_a ili Lon-

dona, ona meni ne treba kad vi{e nema moga sina Dra-gana”.

Kada ovo sve znaju pregovara_i, za{to se odmah nedogovore? Za{to ne priznaju odmah ono {to se prizna-ti mora, za{to ne daju odmah ono {to se dati mora? Pada $ivimo normalno, da putujemo autoputem Beograd-Zagreb, da razgovaramo telefonom jedni sa drugima i sasvojim izme{anim porodicama, za{to sve to ne odmahdanas nego ko zna kad, a bi}e opet kao {to je bilo da-nas? ^ak ne treba ni hrabrosti za to jer ve}ina naro-da i tamo i ovde to $eli intimno, najhrabriji i ka$u.Ostali }ute. ^ekaju da se desi ono {to $ele. Probaj-te, gospodo dr$avnici. Dogovorite se. To ne boli, neujeda. Od toga se ne umire. Od toga se $ivi.

Sli_no je i sa Bosnom i Hercegovinom. Dr$ava pri-znata u svetu u granicama koje je imala pre rata, ne}emewati te granice bez saglasnosti sveta. A u svetu sepo tom pitawu stvari _ak zao{travaju. Poraz demokra-ta na izborima u Americi, ovde do_ekan sa zluradimlikovawem u {tampi, kod politi_ara i intelektuala-ca, u stvari je na{, srpski poraz a time i podsticajmiru. Republikanci na vlasti ne}e mnogo pregovaratisa Srbima u Bosni, ne}e nama ovde skidati sankcije kaodemokrati, oni }e to re{avati mnogo o{trije i odlu_-nije od Klintona. To se videlo odmah nakon pobede, sa-svim neposredno, skidawem embarga na uvoz oru$ja Mu-slimanima u Bosni, a vide}e se uskoro jo{ neposredni-je, konkretnim i prakti_nim delovawem na zaustavqa-wu rata u Bosni. Vojni poraz neposlu{nih Srba, kojiusput prete celom svetu a naro_ito Americi, bi}estrategija nove Republikanske vlasti. Ne}e biti okle-vawa, ne}e biti _ekawa, bi}e samo „uzmi ili ostavi”,pa je odluka srpske strane potrebna odmah; mir, ili }eizgubiti i ono {to je ve} dobijeno i priznato od sve-ta. Srbija }e morati priznati Bosnu i Hercegovinu iHrvatsku ili u}i u rat sa Amerikom i celim svetom.Izbora i poga|awa ne}e biti.

Nadam se da to shvata na{ gospodar sa Dediwa, davidi, _uje i slu{a govor razuma i realnosti, da je is-

– 132 – – 133 –

kqu_io samoubila_ke guslarske krike kosovskog epa iodlu_io se da poqubi papu_u i sa_uva narod i dr$a-vu. Ako jo{ razmi{qa, koleba se ili tra$i podr{ku,neka po$uri. Stara narodna mudrost ka$e: <to mo-$e{ uraditi danas ne ostavqaj za sutra, a poraz i zlo-_in uvek umawuju pre$iveli.

KASAPIN MIROTVORAC

Najve}i poraz nas, boraca od 1990. protiv Milo{e-vi}a i komunizma je _iwenica da danas, _etiri godi-ne kasnije, posle svih na{ih stradawa od wega i wego-ve vlasti, posle rata koji je on po_eo i izgubio, posletoliko smrti, bede i nesre}e, ba{ on bude _ovek kojitreba da nas spa{ava, da donese mir, _ovek koga gleda-ju i od koga spas o_ekuju svi wegovi protivnici, mrzi-teqi i $rtve. Izgleda da druge nade nema.

Cela nazovi opozicija je gora varijanta od wega.<e{eq, \in|i}, Ko{tunica nude i obe}avaju samo

daqi rat, smrt i sukobe. Oni umesto wega na vlasti da-nas, bili bi nesre}a koju Srbija ne bi pre$ivela. Srp-ski pokret obnove nije dovoqno jak da promeni vlast itako – imamo Milo{evi}a, „balkanskog kasapina” ne-kad kao „balkanskog mirotvorca” danas. S tim se pomi-rio svet, ostaje da se pomirimo i mi. Svakodnevne pro-slave komunisti_kih jubileja, himna „Hej, Sloveni”na prvom kanalu TV Bastiqe, petokraka na Skup{ti-ni Srbije i na svim institucijama vlasti – to je cenana{eg mirotvorca i na{eg mira danas. Ko mo$e – nekaplati. Ko ne mo$e – neka _eka promene. Ili Amerikan-ce. Ja }u sa_ekati.

Moja politi_ka, qudska i srpska prava po tom pi-tawu su mnogo ugro$ena, jer posle toliko napora i$rtava koje sam li_no podnela na oltar demokratije,moram da se vratim na po_etak i da trpim Milo{evi-}a kao spasiteqa. Sre}a je {to ta moja prava ima ko da{titi u ovoj zemqi. Osnovan je Odbor za za{titu srp-skih qudskih prava na _elu sa profesorom Qubomi-

rom Tadi}em, onim istim koji je do sada {titio i za-{titio srpsko-jevrejska qudska prava. Odbor je sa_i-wen od umnih i pravima vi_nih qudi, zato }u im seobratiti da mi obezbede srpsko, qudsko pravo da $i-vim u Srbiji bez Milo{evi}a. Ako je to ko zaslu$ioja sam, ako ko mo$e to da mi obezbedi oni mogu. Zato,dok svaka ptica svome jatu leti, kre}em u Odbor kodQube po srpska prava.

Predsednik tog odbora je odmah po osnivawu gosto-vao na televiziji Studija B, u emisiji „Utisak nede-qe”, i potanko nam objasnio sva srpska prava koja sutrenutno ugro$ena za razliku od muslimanskih i hr-vatskih prava koja nisu ugro$ena, nego naprotiv favo-rizovana. To je ona ista emisija u kojoj je pretencioz-na, pakosna i nevaspitana voditeqka predlo$ila smrtrokera Milana Mladenovi}a, tra$e}i da gledaoci ka-$u da li je to za wih beli ili crni utisak. To je bilotako stra{no, netakti_no, nequdski i neprofesional-no, da mora biti razlog prestanka jedne novinarske ka-rijere. Jedini i trajni beli utisak bio bi odlazak tenovinarke sa ekrana i svih onih kojima ne_ija smrtmo$e biti i radost, a takvih je sada mnogo na televi-ziji Studija B.

<to pre se Studio B oslobodi takvih qudi i „no-vinara” koji lako, sa osmehom, po_iwu karijeru na kr-vi, ratu i smrti, pre }e povratiti svoj raniji ugled islavu. Sa wima samo doprinose uspehu hajke na nezavi-sne medije koju vladaju}a stranka vodi ve} du$e vre-me, daju}i argumente za sasvim opravdane proteste inezadovoqstva i svojih vernih gledalaca.

Za razliku od mnogih koji o_ajavaju nad sudbinomnezavisnih medija, ja mislim da je dobro da se priti-sak vlasti jo{ poja_a i da se svi ti mediji ugase. Slu-_aj lista „Borba” bi}e, sasvim sigurno, prekretnica ukorist demokratskih snaga u Srbiji. Ukoliko vladaju-}a stranka, odnosno Slobodan Milo{evi} koji sve todiriguje, zaista ugasi ovaj list, ili ga stavi pod dr-$avnu kontrolu, u_ini}e sebi medve|u uslugu. Svet }esigurno stati u odbranu slobode javne re_i u Srbiji.

– 134 – – 135 –

Gu{ewem medija Milo{evi} u_vr{}uje sankcije, i toje bumerang koji }e dobiti sna$no po nosu, kao i uvekdo sada. Sve {to je radio, od politike rata, strategijerazbijawa Jugoslavije i stvarawa velike Srbije, raz-bijawa opozicije i celog naroda, sve mu se to vra}aloi vra}a se na najgori na_in po wega. Zato treba sve topodsticati, jer – {to gore to boqe, narodna je izrekanastala na iskustvu, istoriji i opstanku.

Uprkos svemu i svima.To je to.


SETI SE, PIJANA BUDALO

Srpska marksisti_ka misao „sve se mewa sem kame-wa” svakodnevno se potvr|uje u praksi. Do ju_e proga-wan, nasilno mobilisan u rat koji nismo vodili, nepa-triota i izdajnik \or|e Bala{evi} danas je junak na-{ih dana po glavnom dnevniku u dr$avi, po dnevnikugospo|e Mirjane Markovi} u listu „Duga”. Tamo pi{eda je \or|e Bala{evi} svojim koncertom u Qubqani„znatno doprineo {ansama za jedan novi, humani i leppo_etak na prostorima biv{e Jugoslavije”. U tom dnev-niku pi{e i to da treba danas opsenare, legionare,ratne profitere, ubice i kriminalce, koji su tri go-dine bili junaci na{ih dana u {tampi i od kojih senije moglo $iveti, kako ka$e gospo|a Markovi}, pro-terati iz javnosti i iz {tampe u zaborav ili zatvor,a iz zaborava ili zatvora na moralni tron postavitinove junake kao {to su \or|e Bala{evi}, Bajaga, gru-pa „Leb i sol”.

Tako ispada da prethodne tri godine u stvarawu ju-naka na{ih dana od opsenara, legionara, ubica i pro-fitera gospo|a Markovi} nije u_estvovala, niti jemogla uticati da tako ne bude. Ona je nemo}na bila, iz-gleda, i kao neka uspavana princeza sa_ekala da do|e\or|e i probudi je svojim koncertom.

Mo$da bismo mogli i progutati sve to da nije ba{te {tampe u kojoj je i gospo|a Markovi} druga_ije pi-sala. Pred izbore 1993. godine, se}amo se svi, a ostaloje i zapisano u „Dugi”, broj 516, ona je hvalila ba{ te

– 136 – – 137 –

opsenare, profitere, ubice i kriminalce i dala otvo-renu podr{ku Stranci srpskog jedinstva @eqka Ra$-natovi}a Arkana kao stranci „sloge i re_i”, „opravda-no vi{e prisutnoj i aktuelnoj istovremeno”.

Junaci na{ih dana ne mogu biti i jedni i drugi is-tovremeno, ka$e i gospo|a Markovi} u posledwem dnev-niku pa, da ne bi bilo zabune ko su weni junaci, opsena-ri ili dezerteri, neka se odrekne jednih ili drugih,i to javno, onako kako ih je i stvarala.

<to se ti_e \or|a Bala{evi}a, sumwam da }e pri-stati da bude junak dnevnika ili dana gospo|e Marko-vi}, _iji je suprug, predsednik Srbije, mobilisao islao u rat, uglavnom prisilno, srpske mladi}e, a me|uwima i samog Bala{evi}a. Nismo primetili da je usvojim dnevnicima tada gospo|a Markovi} branila\or|a od mobilizacije ili se bunila protiv rata.

\or|e je odbio da ide u rat, dezertirao je, bio unemilosti i izdajnik zemqe sve do promene politikeistog predsednika. Krajwe je licemerno sada od wegatra$iti da im se pridru$i u podizawu ru{evina wi-hovog izgubqenog rata. Pitam se da li gospo|a Marko-vi}, dok pi{e o \or|u Bala{evi}u, razmi{qa {ta bibilo da nije izbegao mobilizaciju i dezertirao od we-nog rata, da je oti{ao na front i poginuo; o kome bi onapisala danas u dnevniku, ko bi dr$ao koncerte u Qub-qani i „doprinosio uspostavqawu mirnog, kulturnogi lepog $ivota”. Da je i Bajaga poginuo, i momci iz gru-pe „Leb i sol”, {to je bilo potpuno realno i mogu}e, kobi danas pevao nostalgi_arima zajedni_kog $ivota idr$ave. Ako su oni koji su pokrenuli i vodili ovajrat, mobilisali i ubijali, zaboravili kako je bilo, minismo i ne}emo, a posledwi }e zaboraviti oni koji sube$ali od vojne policije, sakrivali se ovde i po sve-tu da sa_uvaju ne $ivot nego svoju _ast. Ako su oni, de-zerteri, danas junaci na{ih dana, onda u tim danimane mo$e biti i ratnika, ratnih komandanata i stra-tega.

U tom dnevniku, a sve u sklopu op{teg zaborava, pi-{e doslovno i ovo: „<tampi u celini pripada i nes-

lavna zasluga za rat”. Zna_i, krivac je tu, uhva}en je,otkriven, i sada ga treba i osuditi. Otuda i op{ta haj-ka na sve medije, a naro_ito nezavisne, jer treba ugu-{iti se}awe, promovisati la$ i zaborav svega {to jebilo, onako kako je to u_iweno posle Drugog svetskograta, kada su rodoqubi postali izdajnici a izdajnicirodoqubi. Od ratovodaca treba napraviti mirovodce,a sve to mo$e ako nema neposlu{ne {tampe. Znaju ko-munisti kako se falsifikuje istorija.

Cela pri_a iz dnevnika asocira me na jednu rusku,ka$u istinitu, {alu iz vremena boq{evi_ke revolu-cije. Belogardejci su zarobili _uvenog junaka crve-nih, ^apajeva. U zatvoru su ga tukli i mu_ili na svena_ine tra$e}i da oda polo$aje crvenih. On je }utaokao stena. Zadivqeni wegovom hrabro{}u beli odusta-nu od mu_ewa i zatvore ga u samicu. Vire}i kroz otvorna vratima da vide kako se taj junak pona{a, za_udilisu se videv{i ga kako udara glavom o zid i govori sebi:„Seti se, pijana budalo, gde su polo$aji, ubi}u te”.

Zami{qam kako neko viri kroz kqu_aonicu u sobugospo|e Markovi}, u kojoj pi{e dnevnike o \or|u Ba-la{evi}u, Dubrovniku, Kuparima, o Jugoslaviji koju$ali, o ratu koji osu|uje, i vidi da prethodno dugo go-vori sebi: „Zaboravi sve, Miro, mora{ zaboraviti, iVeliku Srbiju i Slobu na Gazimestanu, i na U{}u, iwegov govor u Ni{u, u Domu Jugoslovenske narodne ar-mije pred rat, zaboravi qubav sa Karaxi}em, <e{e-qem, Arkanom, Bokanom, zaboravi kolone tenkova kojesmo slali iz Beograda na Vukovar a narod ih posipaocve}em, zaboravi sru{eni Mostar, Dubrovnik, Saraje-vo, gomilu mrtvih ratnika, civila i dece, ti nema{veze sa tim, to Sloba nije nare|ivao, sve je to u_inila{tampa i opozicija”. Mora da je tako, mora da to pret-hodno dugo ponavqa i stvarno zaboravqa kako je bilo.Ako uspe u zaboravu krivi smo mi, kako ka$e i sam\or|e Bala{evi} u jednoj svojoj pesmi sa koncerta uQubqani.

Nisu na{ problem samo promenqivi junaci dnev-nika u „Dugi” ve} i dnevnika TV Bastiqe. Nema vi{e

– 138 – – 139 –

Gruba_a, Baleti}ke, Crn_evi}a, Kapora, Noga i \oga,sada su i tamo u modi drugi junaci i stranke. Gra|anikoji gledaju te dnevnike misle da u Srbiji nema nijed-ne politi_ke stranke izuzev SPS i SK-Pokreta za Ju-goslaviju. Wihov rad se predano prati, daje im se ne-ograni_en prostor na televiziji, dok druge stranke, ito parlamentarne, i ne postoje. Mogu da rade {ta godho}e, da putuju po svetu, da primaju ministre drugihzemaqa ili da ih ti ministri primaju, da dr$e tri-bine, objavquju politi_ke stavove i ocene, ni{ta to nevredi, ne postoji na TV Bastiqi. Ali zato stranka go-spo|e Mirjane Markovi}, SK-Pokret za Jugoslaviju,koja je dva puta na izborima do$ivela debakl, ima pu-nu pa$wu dr$avne televizije. Prati se svaki korak,izjava, skup, sve, i to sa udvori_kom pa$wom. Takvaprivatizacija dr$ave i zloupotreba polo$aja pred-sednika za zadovoqavawe }efova svoje $ene, nezabele-$ena je _ak i u komunisti_koj istoriji. Se}amo se daje u Brozovo vreme wegova supruga Jovanka Broz stra-dala samo zbog izra$ene $eqe da se bavi politikom uokviru iste partije. Zvu_i nemogu}e ali i ta_no –Broz je bio boqi.

U {tampi je ista situacija, nestaje i ono malo slo-bode izborene 9. marta 1991. godine kada je oslobo|en inedeqnik NIN, koji danas pre$ivqava te{ke trenut-ke. @ao mi je {to su u nevoqi, podr$avam ih u borbiza nezavisnost, ali ne mogu a da ne primetim kako su sei oni pona{ali kada je nama bilo te{ko. „Srpska re_”je zabrawivana vi{e puta, prvi broj i su|en pa oslo-bo|en, skidali su nas sa kioska kao danas NIN, alimnogo _e{}e, svaki put kada objavimo ne{to lo{e zavladaju}u porodicu. I {ta se de{avalo? Niko i nika-da nije nas podr$ao, protestovao zbog zabrane ili ski-dawa sa prodajnih mesta, niko to nije ni zabele$io kaodoga|aj, vest, bilo {ta. NIN ponajmawe. Novine oslo-bo|ene snagom na{eg protesta protiv diktature, od os-lobo|ewa su protiv oslobodilaca. Ni re_i podr{ke, nigest simpatije, ni{ta osim osporavawa, negirawa, mi-norizovawa svega {to smo _inili i u_inili.

Zato mislim da su nezavisni mediji sami sebe ugu-{ili i gu{e sopstvenom ure|iva_kom politikom. Akoje nesporno da u Srbiji nema demokratije ni slobode{tampe, ako je nesporno da je 1990. postojala stranka isnaga koja je pokrenula otpor i snagom protesta na uli-cama izborila malo slobode i demokratije, onda je ne-zavisna {tampa kojoj ta sloboda treba nesporno mora-la podr$ati ba{ te qude, tu stranku i politiku, ko-ja je imala snagu da donese promenu. Umesto toga, oni suzajedno sa {tampom vladaju}e stranke osporavali iqude i stranku i na_in osvajawa slobode, nazivaju}inas uli_arima, ru{iocima, huliganima, a uzdi$u}i_ak i la$nim pla}enim anketama one qude i strankeu opoziciji koji su zagovarali borbu kroz instistuci-je sistema, mirno, parlamentarno, na balkonu Narodnogpozori{ta. I gde smo sad? Te stranke ne mogu i ne}eni{ta u_initi u parlamentu da se promeni ne{to udru{tvu, u sistemu vlasti, a oni koji ho}e i mogu si-stemskim su osporavawem, satanizovawem i nedovoq-nom podr{kom medija oslabqeni za ozbiqan protest.Tako je otvoren put diktaturi, ukidawu novina, hap-{ewu poslanika u parlamentu, prebijawu poslanika ilidera vode}ih stranaka, uzurpaciji vlasti od stra-ne minornih levih partija bez podr{ke bira_a. Danasje u Srbiji sve mogu}e, jer mi smo tako hteli, odnosnotako su hteli oni koji su sada do{li na red.

Legitiman i svugde u svetu priznati na_in otporavanparlamentarnim putem, uli_nim demonstracijama,ovde su zajedni_ki ogadile vlasti i opozicija, tako dami koji i daqe mislimo da je to jedino, pravo i efi-kasno sredstvo borbe _ekamo da nas pozovu oni koji iza-|u na ulice u bezna|u i o_aju, razo_arani u puteve istranputice institucija sistema. Sve se kre}e u tompravcu, svi putevi vode ka Trgu Slobode, i poziv }edo}i. Zamislimo da su novinari NIN-a, Studija B,„Borbe”, „Vremena” i drugih medija iza{li na ulice_im je prvi put zabrawena „Srpska re_”, ili da su barkriti_ki pisali o tome, te$e bi se to wima danas do-ga|alo. Sistem mi{qewa – da kom{iji crkne krava, ta-

– 140 – – 141 –

ko prisutan u na{em narodu, na kraju obavezno dovedezlo u sopstveno dvori{te.

PROMOCIJA GODINE

Izdava_ka ku}a „Srpska re_” nije objavila kwi-$evni poduhvat godine, ali je zato napravila kwi-$evnu promociju i godine i decenije.

Beogradska promocija kwige „No} |enerala” u Do-mu sindikata, pose}ena preko svih o_ekivawa, sa hi-qadama qudi vra}enih sa ulaza zbog nedostatka mestai u sali i u holu, nezapam}ena je u novije vreme u kwi-$evnim krugovima. Ona je i dokaz da energija pobunei otpora ovoj vlasti i ideologiji koju ona zastupa po-stoji i danas, i da je samo jedan _ovek i jedna ideja mo-gu pokrenuti. Znam da se to opet mnogima ne dopada,znam da opet ne}emo dobiti ni kwi$evnu ni politi_-ku podr{ku da tu pobunu i energiju iskoristimo zaop{tu stvar, za promenu vlasti i sistema, ali svejed-no, volim {to su videli. Nismo propali, nismo nesta-li, uprkos svim podmetawima, la$ima i prevarama odvlasti i opozicije pa i nama nekada bliskih a podmet-nutih qudi. Uprkos svim mrziteqima dobra – ono op-staje. Mi smo tu, jaki, sna$ni i pravedni, i zato od ne-kih omra$eni. Pitawe je samo koliko kojih ima, da lije u Srbiji ve}insko zlo ili dobro, qubav ili mr$wa,istina ili la$, pravda ili nepravda.

Vide}emo.

VLADIKE <VERCERI

Jedan na{ veliki pesnik, intelektualac, nedavnore_e u {tampi da sve {to je veliko u srpstvu pokri-veno je crnom mantijom. Zna_i da, po wemu, veliki ni-su bili mnogi Srbi, od Nikole Tesle do Vuka Karaxi-}a, Kara|or|a, Crwanskog, Du_i}a, da ne nabrajam daqevelikane bez crne mantije koji su sada izgleda sporni.

Taj isti pesnik ka$e, u tom istom tekstu, da ne zna na-rode osim srpskog koji kritikuju svoje biskupe, hoxe,muftije, rabine i druge verske funkcionere.

Uz sve po{tovawe tog pesnika, mislim da gre{i, ida svaki narod vi{e od na{eg, srpskog, pod moralnulupu stavqa pre svega te qude koji su posrednici iz-me|u naroda i boga, kritikuju ih ako treba i te{ko dabi na{li danas jednog biskupa ili hoxu koji u paketi-ma lekova dobrotvorne pomo}i {vercuje 2000 pari ita-lijanskih cipela, kako je nedavno uradio na{ vladi-ka, ba{ dobar prijateq i zemqak ovog pesnika. Akotreba da to ne vidimo, ne ka$emo i ne osudimo, nego po-dr$imo, kako tra$i pesnik, onda nije problem u vla-dikama nego u nama.

Mi kao narod, a ni na{i pesnici, ne pobunismo senikada ni protiv petog crkvenog pravila koje ka$e:„Molite se bogu za one koji su na vlasti”. Po tom pra-vilu, na{a crkva izgleda nije crkva celog naroda ne-go jedan od stubova vlasti. I kako oni koji nisu na vla-sti da dobiju podr{ku crkve za promenu sistema, osimda crkva sama prekr{i svoje pravilo. Ovo pravilo uvreme Svetog Save i Nemawe, kada je verovatno nasta-lo, mo$da je imalo svoj smisao, ali danas, ili }e crk-va mewati pravilo ili mi crkvu. Apsurdno je tra$i-ti od nas vernika koji nismo na vlasti da se molimo zaateiste na vlasti. Promena zato mora biti, _ak i ucrkvi, uprkos mi{qewu pesnika.

(5. decembar 1994. godine)

– 142 – – 143 –

KR^KAWE 9. MARTA

<etamo Srbijom sa \eneralom Dra$om i sa novomnadom. Nismo ih pobedili politi_ki ali ho}emo mo-ralno. U prvom redu sale za velike promocije kwige o\eneralu, sada, prvi put posle pedeset godina sede ne-ki drugi qudi. Oni, stari ratnici wegove vojske, iz-mu_eni, iznemogli ali prisutni. Uz pa$wu i po{to-vawe naroda slu{aju sa suzama u o_ima, prvi put u svom$ivotu lepe re_i o ^i_i, o wima samima, wihovoj bor-bi, wihovoj golgoti i zlo_inu pobednika nad wima.

Pravda sti$e polako, oni vi{e nisu zabraweni iomrznuti qudi. Oni su va$ni i dostojni svedoci na-ma potrebni da ru{e la$nu istoriju, la$ne junake iheroje.

Dirnuta wihovim suznim o_ima i ostarelim teli-ma, wihovom $udwom za istinom i pravdom koju su de-cenijama uzaludno tra$ili, odba_eni i prezreni ne-kada _ak i od svoje dece i porodice, po$elim da imammo} i da im vratim deo upropa{}enog $ivota unazad,da im poklonim vreme za u$ivawe wihove, sada nespor-ne moralne, qudske i duhovne pobede. Erupcija narod-ne podr{ke istini i ru{ewu la$nog mita o la$nomratniku Brozu i wegovoj vojsci, i wima i nama mla|i-ma daje nadu u mogu}nost i pobede i promene.

Jer, jedno je sigurno. Nijedna, nikakva i ni_ijakwiga o Brozu koji je ubio Dra$u, danas ne bi na{lani pisca ni _itaoca, niti bi napunila i najmawu sa-lu bilo gde u Srbiji wena promocija. U prvom redu te

prazne sale ne bi sedeli _ak ni wegovi la$ni ratni-ci jer mu ni oni vi{e ne veruju.

Sve se, ipak, promenilo mnogo, pre svega zahvaqu-ju}i wima koji danas sede u prvom redu, mu_enicima,pre$ivelim svedocima golgote koji su umeli, $elelii hteli da isprave nepravdu, ispri_aju istinu i kojisu ostali verni do kraja onome u {ta su verovali. Danema wih, da nisu izdr$ali, ne bi danas bilo ni nas,a Srbija bi bila crvena bez mrqe.

Ovako je zahvaquju}i i wima i nama, od crvenihostala samo mrqa.

Ta mrqa, taj duh zlo_ina, la$i i prevare, iako re-alno pobe|en, $ilavo opstaje i dominira. Mi slobodnoi pobedni_ki {etamo Srbijom, mo}ni i brojni, ja_i i_istiji u svakom pogledu, a oni vladaju.

Oni, koji ne smeju ni na ulicu, ni u narod, ni bilogde izvan televizije i bez policije. La$ni izbori do-neli su im la$nu ve}inu iako legitimnost te vlastine postoji jo{ od izbora 1946. godine, kada su pokraliglasove iz _uvene }orave kutije. I tada su bili pobe-|eni kao i 1990, 1991. i 1992. godine.

Oni to znaju i otuda toliko sile i bahatosti koja jeuvek plod nesigurnosti i la$ne stvarnosti.

Junski doga|aji 1993, kada su na najgori na_in de-monstrirali tu silu i svoju nesigurnost dokaz su neu-temeqenosti i vlasti i dr$ave. Branili su se ni od_ega stra{nom silom i energijom, u_inili nepotrebanzlo_in i obrukali i sebe i dr$avu svuda u svetu.

Znamo sada svi kako je bilo, za{to je bilo i kako sezavr{ilo.

Znamo da se protiv onoga {to se dogodilo pobunioceo demokratski svet, ali ne znamo da i danas, posle 18meseci, dr$ava ne priznaje ni zlo_in ni gre{ku.

Za batine koje sam tada dobila, za poni$ewe kojesam istrpela tu$ila sam dr$avu pre {est meseci. Dr-$ava mi je pismeno odgovorila da me ona nije ni dirnu-la ni istukla ni povredila, ve} da su to u_inili de-monstranti. <est meseci pred sudom, ako je to uop{tesud, ja dokazujem sa mnogim svedocima i medicinskom

– 144 – – 145 –

dokumentacijom da je bilo onako kako je bilo i kako ioni znaju da je bilo.

Uzalud.Oni su odlu_ili pre odluke suda, oni }e doneti

presudu kakvu $ele, onako kao pre pedeset godina i utoku svih ovih godina.

Oni ne mogu podneti istinu.Ako sud presudi da sam samu sebe tukla i da sam

sve sama uradila, oni }e prvi u to i poverovati. Svezbog svoje nesigurnosti i straha od gubitka. Sigurnavlast bi u_inila sasvim druga_ije. Priznala bi gre{-ku, kaznila odgovorne i poku{ala da povrati izgubqe-no poverewe naroda u dr$avu. Tako rade sigurni, a ne-sigurni – ovako. Ja }u ipak pomo}i na{oj vlasti da po-stane sigurna. Uporno }u tra$iti da na{ voqeni pred-sednik Republike bude mu{ko i prizna da je tukao$enu.

Iza wega, kao vladara ove zemqe, osta}e mnoga delada svedo_e o wemu i o wegovom vremenu zla, a juni 1993.mu je svetski priznato delo, prevedeno na sve jezike,kao i ratovi u Hrvatskoj i Bosni koje nije vodio. Svesu to kapitalna dela velikog politi_ara, koji }e u}iu istoriju tako da }e ga se, _im ode, svi javno gaditi,kao i wegovog idola Broza danas.

Istorijski, pobednici smo mi koji smo danas pora-$eni svugde pa i na ovom sudu koji krivotvori istinui doga|aje, isto kao {to je Dra$a danas pobednik nadBrozom. Moralni.

ZBOGOM U DEMOKRATSKU STRANKU

@ivot pi{e romane a i politiku. Glavni junak jun-skih doga|aja 1993. Mihajlo Markovi}, svojom voqom izaslugom, ode iz stranke i politike.

Ono {to je bilo nezamislivo u junu 93. dogodilo seve} u septembru 94. i zavr{ilo u decembru 94. Mihaj-lo je izneverio svoju qubav radi novca i uni{tio se-be. De_ije naivno, iskreno i qudski, Vuk je pro{log

juna dotr_ao u skup{tinu da brani Mihajla, koji godi-nu dana kasnije, {tite}i pet lokacija svog kuma i pos-lodavca, zaboravi i stranku, i Vuka, i obnovu, potpi-suju}i ugovor o prodaji stanova i lokala obnoviteqaMili_i}a.

Veliki komercijalista Mikica izra_unao je gde jezarada ve}a pa pretegnuo tamo. Wegova voqa, moje razo-_arawe i nada da u Srpskom pokretu obnove ne bude vi-{e komercijalista i trgovaca, da do|u politi_ari iidealisti. Da nema onih koji govore koliko su stran-ci DALI a koliko UZELI, da do|u oni koji samo daju.

Puna ih je Srbija.Danas, na su|ewu povodom junskih doga|aja razmi{-

qam o svemu, pa i o tome da li je sve to bilo slu_ajnoi spontano, kako sam tada verovala. Da nam mo$da na-{i komercijalisti i trgovci to nisu istrgovali sa ne-kim i za ne{to, jer suvi{e je sve bilo uspe{no odigra-no na na{u {tetu da bi bilo neplanirano i nedogovo-reno. Bilo kako bilo, ostaje mi da ka$em zbogom timanonimnim, politi_ki i moralno sterilnim qudimakoji su sebe, uz Vuka pored sebe proizveli u samozva-ne genije.

Zbogom u zaborav, jer vi ste tako hteli a i zaslu-$ili. Ili zbogom u Demokratsku stranku koja jedinamo$e primiti toliko la$i, nemorala i nepo{tewakoliko vi nosite sa sobom.

BRISAWE CRVENE MRQE

Bezna|e i blokada politi_kog $ivota u Srbiji zbogkoje mnogi o_ajavaju, polako prolazi. Sve se ukr_kavaza novu, veliku pobunu na ulici, polako se sla$u koc-kice uz pomo} same vlasti koja ne miruje.

Ukida novine, televiziju, otima opoziciji op{ti-ne i izborne rezultate, ho}e da ukine _ak i televizij-ske prenose iz Skup{tine. Ho}e da silom spre_i na-rod da vidi, _uje i shvati koliko je vlast korumpira-na, nesposobna i odnaro|ena.

– 146 – – 147 –

Ne mogu oni vi{e da slu{aju javne optu$be u Sku-p{tini za kriminal, za kra|u svega u dr$avi (pa istruje koju izvoze) dok mi sedimo u mraku. Najlak{eje prekinuti jo{ taj prenos iz Skup{tine i nesta}eopozicije potpuno, po{to je u javnosti ina_e nema – niu novinama, ni na televiziji.

Podr$avam tu nameru vlasti koju je tako servilnoobja{wavao sam predsednik Skup{tine Srbije, {eikTomi}, uz pomo} montirane ankete na ulici. Ne znamkoja bi stranka u opoziciji mogla da prihvati ukida-we prenosa bez napu{tawa Skup{tine, pa to daje naduza razre{ewe sada naizgled bezizlazne situacije. So-cijalisti nam uvek nude re{ewe, samo treba da shva-timo i prihvatimo. Sigurna sam da }e sve stranke ta-da zajedno napustiti parlament, _ak i Nova demokra-tija, jer ne verujem da su ba{ potpuno zaboravili svo-je vatrene govore za slobodu {tampe i televizije, zajavnost rada skup{tine, sa bezbrojnih protestnih mi-tinga.

Televizijski prenosi rada Skup{tine sada su pos-ledwa tekovina 9. marta 1991. godine. Ako i to nestane– neminovan je novi 9. mart, 1995. On je ve} prisutan usvesti nezadovoqnog, osiroma{enog i prevarenog na-roda, samo treba prepuniti _a{u nezadovoqstva. Soci-jalisti to rade uspe{no, na razne na_ine – prinudnomnaplatom poreza, novom inflacijom, ukidawem strujepa i nameravanim ukidawem prenosa iz Skup{tine.

Bezizlaz nikada nije ve_an. Uvek ne{to otvori put.Zato – spremte se, spremte za deveti mart 1995. godine.Ovog puta }e nam sigurno pomo}i i pridru$iti se iprekodrinski Srbi, prevareni i ostavqeni na cedilu.

Marta 1991. godine oni nas nisu razumeli. Preti-li su nam i osu|ivali nas. Marta 1995. godine razume-ju nas potpuno i mrze velikog vo|u mnogo vi{e od nas.To treba iskoristiti za zajedni_ki ciq bez obzira namnoge razlike me|u nama. Zajedni_ko nam je jedno i naj-va$nije: brisawe crvene mrqe sa lica Srbije.


SRPSKI CRV

Dvadeset _etvrtog decembra ove godine u devet-naest _asova Dvor srpske Patrijar{ije u Beogradu ot-vorio je izlo$bu ikona Du{ana Pe{kira pod nazivom„Pravoslavqe ili smrt”. Sa tim nazivom izlo$be{tampana je pozivnica i mali katalog, koji je, veru-jem, poslat na mnoge adrese velikih pravoslavaca, alii onih koji to nisu. U katalogu pi{e da je Du{an Pe{-kir sa izlo$bom ikona prvi umetnik kome su vrataovog zdawa otvorena.

Naziv izlo$be govori za{to.U katalogu je {tampana re_ episkopa ba_kog, gospo-

dina Irineja Bulovi}a o autoru i wegovim ikonamakoji ka$e: „Pravoslavna hri{}anska ikona nije slika,ilustracija ili gola umetnost nego teologija izra$e-na sredstvima slikarskog ume}a. Kroz ikonu autor neizra$ava svoj individualni umetni_ki do$ivqaj, tonije dovoqno za ikonografiju, nego nadahwu}em verei qubavi izra$ava teologiju crkve. On to _ini po me-ri svoje vere i po daru duha Bo$ijega koji nadahwu-je sve {to je istinski lepo, istinito, dobro i stvara-la_ko”.

Dakle, izlo$ba ikona „Pravoslavqe ili smrt”, ka-$e Irinej Bulovi}, govori o nama, na{oj crkvi, na{ojveri, i nije individualni do$ivqaj autora nego teo-logija izra$ena slikarskim ume}em.

To zna_i da na{a vera, teolo{ka nauka i na{a crk-va $ele smrt za sve koji nisu pravoslavni, toj ideji sa

– 148 – – 149 –

po_astima otvara vrata Dvora srpske Patrijar{ije,toj ideji otvoreno daje podr{ku i pohvalu, neskrive-no propovedaju}i sada ve} realni i utemeqeni pravo-slavni xihad.

Organizatori i posetioci ove izlo$be svakako suoni sveti ratnici pravoslavqa, koji }e spremno sla-ti, ili ve} {aqu u smrt, svaku drugu veru radi slavesvoje vere. Do sada smo naivno mislili da to ludilo po-stoji samo negde tamo daleko na istoku, kod fanati_-nih islamskih vernika, ali o_ito da zlo, mr$wa iverski fanatizam stanuju i kod nas blizu, sasvim bli-zu, u najva$nijoj narodnoj ku}i, Dvoru srpske Patri-jar{ije.

„U hramu ove svete crkve Bo$ije izlo$ene ikone}e pomo}i da kroz wih nau_imo ne{to vi{e o sebi,_lanovima crkve, o svojoj odgovornosti i svome nazna-_ewu u crkvi i u svetu”, ka$e daqe episkop IrinejBulovi}.

Sla$em se da }emo sa ovom izlo$bom i wenim na-zivom nau_iti mnogo o svemu tome – a i o Irineju Bu-lovi}u – bar mi koji smo pravoslavni, a ne $elimo ni-kome smrt ve} $ivot, qubav i po{tovawe svim qudi-ma, ne pitaju}i ni za veru ni za naciju ni za dr$avuiz koje dolaze. A nas je, nadam se, vi{e od ovih fana-tika iz Patrijar{ijskog dvora koji su nam, otkriv{ise, pomogli da im uskratimo i ono malo po{tovawa, os-talog iz neznawa i op{te potrebe za veli_awem crk-venih polo$aja i qudi.

Qudi na tim polo$ajima _esto ne zaslu$uju ni po-{tovawe ni polo$aj, ali za utehu nama pravoslavci-ma su oni koji su stariji od wih i koji su na istim po-lo$ajima bili, utemeqili veru i zaslu$ili najve}epo{tovawe i divqewe naroda, a bili su druga_iji,mislili i radili druga_ije. Od svetog Save, koji jebio veliki zadu$binar katoli_kih crkava i osniva_prve Barske Biskupije za Srbe rimokatoli_ke vere, domitropolita Josipa, koji je za vreme Drugog svetskograta zamewivao patrijarha Do$i}a, zarobqenog od Ne-maca. On je, na molbe hiqade Slovenaca, katolika, pro-

teranih iz Slovenije od Nemaca i primqenih s qu-bavqu u Srbiji, da prime pravoslavqe u znak zahval-nosti, rekao da to ne mo$e prihvatiti, da to nije wi-hova slobodna voqa niti za to ima potrebe, po{to }eoni, kao katolici, mo}i ispovediti svoju veru u na-{im crkvama {irom Srbije, a po svom katoli_kom ob-redu.

Zna_i, ni pravoslavqe ni smrt – ve} qubav i _o-ve_nost kao najve}e pravoslavqe.

Da je to dubqe i starije od ove izlo$be u DvoruPatrijar{ije svedo_i i grob sa jevrejskom {estokra-kom zvezdom u porti manastira Studenice, majke svihsrpskih crkava, gde je verovatno sahrawen neki proga-wani Jevrejin ili jevrejski rabin pored pravoslav-nih kalu|era. Taj grob bi danas rado prekopali na{iBulovi}i, Kalaji}i, Pe{kiri, Kapori i drugi, da suoni crkva ili pravoslavqe.

<to sre}om nisu.Taj grob u Studenici bi morali videti i pri_u o

wemu _uti i studenti Teolo{kog fakulteta u Beogra-du, Predrag Milo{evi} i Boban Milenkovi}, koji, kaodobri |aci profesora pravoslavqa i smrti Bulovi}au _asopisu Teolo{kog fakulteta „Logos” pi{u op{ir-ni i ogavni antisemitski tekst, inspirisan i uteme-qen, verujem, ba{ u duhovnom krugu fanatika okup-qenih oko ideje „pravoslavqe ili smrt”. Oni pi{u ozaveri Jevreja, koji, stvaraju}i novi svetski poredakpropovedaju mr$wu prema Srbima, optu$uju ih za ge-nocid nad Muslimanima u Bosni. Teoriju zavere mo}-nih Jevreja sveta protiv Srba potkrepquju apelom zabombardovawe Beograda Klintonu koji su potpisalisvi vi|eniji Jevreji u svetu, od Elija Vizela, \er|aSoro{a, Anrija Levija, Andre Gliksmana, a podr{kukampawi protiv Srba daju, ka$u, doma}i Jevreji Fi-lip David, David Albahari i Sowa Liht. Mr$wu pro-povedaju Jevreji protiv Rusa, ka$u na{i teolozi, do-kazuju}i to _iwenicom da su vo|e revolucije bili Je-vreji i da su ubili ruskog cara Nikolaja i wegovu po-rodicu. Uz to, u tekstu kao vrhunski greh Jevreja na-

– 150 – – 151 –

vodi se ubijawe biblijskih proroka koji su najavqi-vali dolazak Mesije, testirawe proroka Isaije i nakraju ubistvo Isusa Hrista. Jevreji se optu$uju odna{ih teologa i za sva moderna gesla evropske civili-zacije kao wihovi tvorci. Ta su gre{na moderna geslaEvrope, ka$u, demokratija, {trajkovi, socijalizam,ateizam, tolerancija svih vera, pacifizam, sveop{terevolucije i kapitalizam.

Uz sve to, u tekstu se sa ogor_ewem kritikuje pat-rijarh Pavle „zato {to se izvinio jevrejskim stare-{inama u Beogradu zbog {tampawa Protokola sion-skih mudraca”, tog falsifikata carske Rusije izmi{-qenog radi {irewa antisemitizma i optu$ivawa Je-vreja za sve nevoqe tada{weg re$ima. Na{i studen-ti $ale za tom kwigom i smatraju je istinitim doka-zom jevrejske zavere protiv hri{}anstva.

To je ukratko sadr$aj teksta objavqenog u „Logosu”,punog mr$we prema jevrejskom narodu, zasnovane na sa-svim pu_kim, povr{nim i napabir_enim op{tim pri-_ama o Jevrejima kao svetskim krivcima za sve nevoqesvih naroda. Tim pri_ama je jo{ Hitler, ve} davno, po-ku{ao da ubedi i Nemce i svet da treba uni{titi Je-vreje. Iste stavove kao srpski studenti teologije zas-tupali su i Rozenberg, Gebels, Hitler i dosta pre wihkatoli_ka inkvizicija, naro_ito u <paniji. Ovakvihteorija i mr$we prema Jevrejima u Srbiji pre nijebilo, ve}, sasvim suprotno, bili su primqeni kao deona{eg naroda, potpuno utemeqeni i sigurni u wemu.Zbog toga je u nacionalnoj Jevrejskoj enciklopedijisrpsko ime upisano i zlatnim slovima. Tre}inu sta-rog Beograda, posebno Dor}ola, _inili su Jevreji, po-tomci onih Jevreja koji su, be$e}i od inkvizicije,do{li me|u Srbe, narod tolerantnog pravoslavqa, itu ostali. Ti Jevreji su uzidali sebe u temeqe srp-ske dr$avnosti, istorije i kulture, i nikada do sadanisu bili $igosani od ovog naroda i wegove crkve. Naj-ve}i reformator srpskog kwi$evnog jezika posle VukaKaraxi}a bio je Jevrejin Aleksandar Beli}, bilo ihje velikih, ima ih i danas u na{oj muzici, kwi$evno-

sti, istoriji. Jedna od tri svete {ume u Izraelu po-sve}ena je kraqu Petru Prvom Kara|or|evi}u, u _ijojsu vojsci bore}i se za Srbiju poginule desetine ofi-cira i stotine vojnika Jevreja. To stradalno bratstvoJevreja i Srba je naro_ito zacementirano u Drugomsvetskom ratu, u Jasenovcu i u mnogim jamama i stra-ti{tima hrvatske nacisti_ke dr$ave, u logorima {i-rom Nema_ke. Kori}ku jamu kod Gacka usta{e su, jo{ ujunu 1941. godine, napunili Srbima i Jevrejima. Jevre-je su dovezli iz Vi{egrada i iznad jame im ponudilida oni pobiju Srbe i ostanu $ivi, i niko nije prihva-tio. Ponudili su to zatim Srbima i niko nije prihva-tio. Pobili su ih zajedno i bacili u jamu.

Antisemitizam na{ih studenata danas nije uteme-qen u toj jami ili u Jasenovcu, on je proizvod dana{-we luda_ke teze o Srbima kao izabranom nebeskom na-rodu, koja obavezno kao kontrapunkt izaziva antisemi-tizam, odnosno osporavawe Jevreja kao Bo$ijeg naroda.Iza toga ide osporavawe svih drugih naroda i celogsveta kao velikog gre{nika prema nama, izabranima,najboqima i pravovernima. I Hitler je po_eo ospora-vawem i progawawem Jevreja, zatim Slovena i katoli-ka i, na kraju, samih Nemaca koji nemaju dovoqan raz-mak od vrha _ela do brade, koliko treba da imaju ari-jevci.

Od tog merewa ne razlikuju se nimalo teze iznetena nedavno odr$anom srpskom nacionalnom savetovawuu Sava centru. Jedna od wih je da u Srbiji $ive nekva-litetni, istro{eni i ostareli Srbi, a preko Drine ina Palama pravi, kvalitetni Srbi sve$e krvi, zbog_ega je bilo predloga i da se prestonica preseli izBeograda na Pale. ̂ uo se i predlog Mome Kapora da na-oru$ani Srbi iz Bosne upadnu u Beograd pravo na sa-stanak Beogradskog kruga i likvidiraju sve prisutnelo{e Srbe, odnosno crve me|u nama, kako re_e jo{ je-dan u_esnik tog nacionalnog savetovawa, Trifun Dam-janovi} iz Slavonije. Jedan od tih crva za likvidaci-ju, po re_ima kvalitetnog Srbina, u_esnika nacional-nog savetovawa, Rajka \ur|evi}a, je „neki” Mi}a Po-

– 152 – – 153 –

povi}, jedan od retkih dana{wih akademika _ija ti-tula nikada nije bila niti }e biti sporna u ovom na-rodu. Jedan od razloga za to je i to {to je crv u o_imasada{wih nacionalnih xinova kao {to je Rajko \ur-|evi}.

^itaju}i teolo{ka trabuwawa na{ih studenata islu{aju}i nacionalno savetovawe na{ih intelektua-laca dolazimo pravo do srpskog fa{izma u ogoqenomobliku. Nepotrebni, ni_im izazvani rat protiv dru-gih naroda i vera koji vodimo danas, uz otvoreni za-htev za etni_ki _istim teritorijama ostvaren ubija-wem, progawawem i uni{tavawem svega {to nije srp-sko i pravoslavno, pa _ak i onoga {to nije dovoqno srp-sko i dovoqno pravoslavno, tra$i svoju teorijsku pod-logu i teolo{ku i nacionalno-istorijsku. Otuda iovakvi tekstovi i ovakva savetovawa i izlo$be.

Potrebno je fa{izam i zlo_in u_iwen u ime naci-je i vere teorijski opravdati i objasniti. Zato }e sli_-nih savetovawa, tekstova i izlo$bi „pravoslavqe ilismrt” biti jo{. Oni koji u tome svemu ne u_estvuju za-dovoqavaju se }utawem i neu_estvovawem, a oni koji neu_estvuju a i ne }ute, nego se bune, neprijatni su i je-dnima i drugima. Uz $equ da me ne vole ni u_esnicifa{izma ni wihovi posmatra_i, bunim se, protivimse i re_ima i delima, da ostane zabele$eno. Fa{izmaje bilo u Srbiji, ali ja nisam bila fa{ista. Ne mrzimni Jevreje, ni Muslimane, ni Albance, ni Amerikance,ni Francuze, ni Nemce.

Ja sam onaj crv me|u nama.


BRAT BRATU – FA<IZAM

Bo$i}ni praznici su pro{li. Ovde kod nas obele-$eni su opet bez radosti i sve_anog raspolo$ewa, ne-kako polutajno i svako za sebe. Taj hri{}anski praz-nik koji je simbol radosti i _eka se sa nestrpqewem ipoklonima u celom svetu, ovde je jo{ uvek neprihva-}en, nepodoban i poluilegalan. Na{a vlast ga ne}e, nepriznaje, i tako se i na taj na_in izoluje od civilizo-vanog sveta, koji slavi taj praznik kao deo nacionalnetradicije.

U Wujorku, gde ne $ive samo hri{}ani nego i svinarodi sveta, Bo$i} je ove godine slavqen spektaku-larno, sve_ano, i pre Bo$i}a i posle Bo$i}a, od kra-ja novembra do 15. januara. U Mjuzik holu Radio Siti-ja u Wujorku prire|en je Bo$i}ni {ou sa po pet pred-stava dnevno, a na sam Bo$i} pred pet hiqada poseti-laca odigrana je centralna predstava. U pozori{nomambijentu Vitlejema od pre dve hiqade godina, na pro-vidnoj zavesi koja se spu{ta, posetioci su _itali tekstotprilike ove sadr$ine: „Pre dve hiqade godina, ujednom selu ro|eno je dete, u {tali, u jaslama, me|u$ivotiwama. To dete nije i{lo u {kolu, nije postaloni doktor ni profesor ni akademik ni politi_ar. Po-stalo je drvodeqa. Pro{lo je dve hiqade godina od ta-da, a sve akademije i parlamenti sveta , svi velikani,kraqevi, carevi i vojskovo|e nisu dostigli ni pomu-tili wegovu slavu. I danas, na dan wegovog ro|ewa, svestaje u slavu ro|ewa wegovog”.

– 154 – – 155 –

Tako je Wujor_anima jednostavno, prosto, savreme-no, predstavqen Hrist i wegovo ro|ewe i obja{wenrazlog sve_anosti i praznika na taj dan. Sa malo re_ikazano je sve. Jednostavno i razumqivo, blisko dana{-woj deci, omladini i vremenu. Hristovo ro|ewe je osa-vremeweno, a savremenost obo$ena. Svemo}ni su, disk-retno, opomenuti koliko su nemo}ni, bogati koliko susiroma{ni, a nemo}ni i ubogi, ukoliko su sa Hristomu sebi, i mo}ni i bogati. Hrist je predstavqen kao onave_na i nenadma{na Istina, Qubav, Mudrost, Sila,Pravda. On je sa nama danas kao i pre dve hiqade godi-na. Ni{ta se u Kwizi nije promenilo, i ako se sve nazemqi promenilo. Na|en je put da Hrista oseti, pri-hvati i razume dana{wi de_ak u Wujorku.

A kako mi slavimo Bo$i} i do_aravamo Hrista na-{oj deci i omladini? Nema ni filmova, ni pozori{-nih predstava, ni jednostavnih re_i kwi$evnika, u_i-teqa, nau_nika. Sve je prepu{teno sve{tenicima, du-ga_kim i vanvremenskim liturgijama, crkvenim horo-vima koji su i danas isti kao i pre hiqadu godina.Hrist nam se predstavqa kroz poslanice crkvenih sta-re{ina, i to, _esto, duhovno dalekim re_ima i zapove-stima koje ne mogu da pokrenu ni toplinu, ni qubav, nida donesu mir.

Tako je ovog Bo$i}a u Bo$i}noj poslanici – poter-nici re_eno i zapre}eno: „Dr$ite se skuta svoje maj-ke crkve i nikada se ne udaqujte od we. Jer kome onanije mati tome ni Bog nije otac. Takvom spasa ni miranema, niti mo$e biti”.

Zna_i, umesto radosti i veseqa – pretwa i osuda.Kao hri{}anin, u celini odbacujem ove re_i i nalogeiz Bo$i}ne poslanice na{eg Patrijarha.

Meni crkva nije mati i wenog skuta se ne}u dr$a-ti bezuslovno, ve} samo onda kada ona {iri Hristovumisao i u_ewe.

A ovo nije u_ewe Hrista.On se ne prima naredbama i pretwama, to je rekao

sam Hrist. A izme|u crkve, bilo koje crkve, i Hrista– ne mo$e se i ne sme stavqati znak jednakosti. Hrist

je stariji od svega i svih, pa i od crkve. Sve{tenici,vladike, i patrijarsi su samo qudi, podlo$ni grehui nepravednom sudu. Niko od qudi ne sme ni sebe nisvoju crkvenu organizaciju izjedna_avati sa Hristom.To je svetogr|e. Na toj uobra$enosti ozidani su teme-qi crkve Velikog Inkvizitora. To nikada nisu bilitemeqi Srpske pravoslavne crkve.

<to se ti_e skuta crkve i dr$awa do we, sam Hristje odgovorio Samari}anki da „idu dani kada se ne}e-mo moliti ni u hramu, ni u gori, nego u srcu svom”, jerBog je jedan za sve qude i nije ni u hraamu ni u gorinego u qudskom srcu.

Ovakvog Hrista }e lako prihvatiti i prigrlitina{ dana{wi nara{taj. Hrista osvetnika, Hrista za-povednika, Hrista koji nas deli na one koji idu u hrami one koji ne idu u hram, na one koji su za „na{u stvar”i one koji su otpadnici „od na{e stvari” ili „na{evere”, ne mo$emo da prihvatimo, jer to nije Hrist, makoliko se sve{tenici i dana{wi kwi$evnici i fa-riseji naprezali da nas ubede u suprotno.

Kad bi Hrist danas, na primer, do{ao u Sarajevo,pomogao bi i gladne i rawene i bolesne Muslimane,Srbe i Hrvate, i na Palama i na Grbavici i u musli-manskom delu Sarajeva. Pred wim svi stradalnici sujednaki a sve zlo_ince bi jednako o{inuo gnevom. Onnas nikada ne bi razvrstavao na na{e i wihove, kako todanas _ine i „na{i” i „wihovi”.

Tako su nedavno „na{i”, i to Sveti sinod Srpskepravoslavne crkve, osnovali humanitarni fond podnazivom „Bra}a bra}i”, sa ciqem, kako pi{e u apeluFonda, da pomognu „svojoj stradalnoj bra}i u ratom ug-ro$enom podru_ju”. Zna_i, samo Srbima. Osniva_i fon-da su vladike, nau_nici, pisci. Me|u wima i Dobrica>osi} i Matija Be}kovi}.

Svi hri{}ani, a formirali antihri{}anski i fa-{isti_ki fond.

Jer pomo}i samo jednima gladnima i nesre}nim qu-dima je u biti protiv Hristovog u_ewa. On ne razdva-ja qude ni po _emu i kada ka$e „koji i{te u tebe, po-

– 156 – – 157 –

daj mu”, ne ka$e podaj samo svom bratu Srbinu, Rusu,Amerikancu, Jevrejinu – nego _oveku kome treba. Po-{to su _lanovi Fonda i Matija Be}kovi} i Dobrica>osi} re{ili da deluju kao majka Tereza to prakti-_no zna_i da kada bi se wima obratio neki gladan Mu-sliman ili Hrvat i zatra$io pomo} iz wihovog fon-da, oni ne bi smeli da mu daju i pustili bi ga da umre,jer im nije brat. Pitam se {ta da radimo onda sa onompomo}i koju nama Srbima {aqe svet i pored sve na-vodne mr$we, sankcija i blokade.

Wihove humanitarne organizacije ne {aqu pomo}samo jednima u ovom ratu nego svima. Na kutijama pomo-}i iz sveta ne pi{e ni „Muslimanima”, ni „Hrvati-ma” ni „Srbima”, ne pi{e ni{ta. A na Matijinim ku-tijama }e sigurno pisati „bra}a bra}i”, a ako slu_aj-no neko ko nije Srbin do|e do te kutije mora}e je vra-titi.

Svi ti qudi sa spiska, _lanovi Fonda, bez obzira{to me|u wima ima i mojih prijateqa, mogu slobodnoda se svrstaju me|u juri{nike srpskog fa{izma danas,jer tako sramnu i ogoqenu nacisti_ku teoriju da trebapomo}i samo svome bratu i sunarodniku, ne}emo na}inigde u svetu, ni u jednoj humanitarnoj organizaciji.

U osnovi ovih organizacija je re_ human, {to zna-_i _ovek, _ove_nost prema svim qudima u nevoqi, vezizuzetka i bez izdvajawa.

Kao pravoslavac i _lan na{e crkve, ja bih po teo-riji humanosti fonda „Bra}a bra}i” koju je, na$alost,potpisao sam Patrijarh kao predsednik Fonda, moralada u okviru humanitarne organizacije SPONA delimpomo} samo Srbima. I da, na primer, za Bo$i} delimpaketi}e samo srpskoj deci. Da je po Matiji, Dobricii na{im vladikama, mi smo na Trgu ovog Bo$i}a tre-bali legitimisati svako dete ili ga pitati za ime iporeklo, da slu_ajno ne dobije paketi} neko ko nije na-{e vere i nacije.

Ne znam samo u kojem delu u_ewa Hristovog su na-{e vladike i Patrijarh na{li osnovu za usmerenu hu-manost i dobro_instvo. Iako ja o wegovom delu znam

mnogo mawe od wih, sigurno znam da nema nigde ni{tani o bra}i ni o narodima ni o religijama, ima samo o_oveku, o qudima, o dobru i zlu. Sigurno je, izgleda,do{lo zadwe vreme kada narod mora hri{}anstvu u_i-ti i vra}ati svoje sve{tenstvo.

No, sve i da prihvatimo rad ovog Fonda i ideju dabra}a odavde {aqu pomo} bra}i tamo, pitam _lanoveodbora i {ta da im {aqemo? Mi prosjaci odavde da{aqemo prosjacima tamo svoju bedu, glad i nema{ti-nu. Prema sociolo{kim istra$ivawima, u Srbiji sa-da 90 procenata naroda je sirotiwa koja ne mo$e da $i-vi dostojno _oveka, a onih 10 procenata nikada nisu nipomagali nikome, ni ovde ni tamo. I da apsurd bude ve-}i, u tih 10 procenata bogatih najvi{e je onih od pre-ko Drine koji su se ratom obogatili, do{li u Srbiju ikupili sve {to se kupiti moglo a ne pada im na pametda daju ne{to ni svojoj porodici a bra}i preko Drineuzimaju. I tako }e izgleda na{e vladike i kwi$evni-ci da od sirotiwe presipaju sirotiwi i da to rade kaonekada hitlerovci, odvajaju}i $utom trakom one kojinisu bra}a i Srbi, i zato ne mogu dobiti pomo}. Ako jeto normalno, ako to rade na{i najva$niji nacionalniqudi, od patrijarha do vladika i kwi$evnika, onda jesigurno da niko ne zna pravu istinu o nama, ni ceo sveta ni mi sami.

Ovom fondu sa ograni_enim dobrotvorstvom i usme-renom humano{}u ne}u dati nikada ni{ta a svaki onajkoji da i pomogne na ovaj na_in, razdvajaju}i tako do-bro_instvom qude u nevoqi, su{tinski radi i protivsvoje vere i protiv naroda. Onima koji su to pokrenu-li poru_ujem da pro_itaju Hristovu zapovest: „^ini-te dobro onima koji vas mrze i molite se Bogu za one ko-ji vas gone”. Ma koliko se zakliwali u Hrista i for-malno mu slu$ili na{i sve{tenici i kwi$evnici,ovu zapovest nikada ne mogu ispuniti. Zato wima, a nenama, nema mira ni spasa, niti mo$e biti, kako re_ePatrijarh u Bo$i}noj poslanici.


– 158 – – 159 –

NE>U ODUSTATI

Umro je moj otac.To je preseklo moj $ivot na vreme pre i vreme po-

sle wegove smrti. Najlep{i, najpametniji, najhrabri-ji, pobe|en od ru$nih, glupih i pla{qivih, nije do-$iveo neminovnu propast pobednika. Dok je $iveo biomi je izvor snage i energije, vere da pravde ima i mo-ra je biti. Moju tugu poja_ava wegova neispuwena $e-qa, _ijem je ostvarewu podredio ceo svoj $ivot, _eka-ju}i uporno i uvereno smrt a$daje komunizma. Oti{aoje nesre}an zbog neispuwene pravde, kao i cela wegovageneracija.

Wegov $ivot je, verujem, simboli_na slika te gene-racije koju su pedeset godina progawali, hapsili, tuk-li, streqali, isterivali iz zemqe, kojoj su sudili,otimali ku}e i imawe, $igosali decu i porodicu, _i-nili sve da je obezglave, uni{te i zatru. I sve samo za-to {to su mrzeli komunizam a $eleli obi_an, norma-lan $ivot kao svugde u svetu oko nas.

Sin oficira crnogorske vojske, {kolovan u Beogra-du na Trgova_koj akademiji, _lan velike, bogate i po-liti_ki mo}ne porodice Bo{kovi} koja je vladala Ko-la{inom i posedovala ogromna imawa dolinom reke Ta-re, $iveo je rastrzan izme|u svojih devetoro dece idr$ave koja ga je kiwila, rasku}ivala tri puta, oti-mala imawe, ru{ila ku}e, zatvarala i wega i posao ko-ji je radio samostalno, ne pristaju}i da se pridru$ikomunistima u dr$avnim firmama i zadrugama. Sa-hrawem je u selu gde je ro|en, u kome danas od cele po-

rodice nema nikoga. Imawa pusta, ku}e prazne, $ivotzaustavqen po voqi pobednika jo{ 1945. godine.

Sve te prazne, zatarabqene ku}e i zakorovqena ima-wa imaju svoje sli_ne pri_e o nepravdi pobednika, oubijenom, nestalom i uni{tenom doma}inu. Svaka pose-bno pri_a je o op{toj nesre}i. Jer nije samo tamo ubi-jeno selo i porodice. Tako je {irom Crne Gore i Sr-bije. Puna nam je zemqa wihove nepravde i nesre}e.

O svemu tome se malo zna, pi{e ili govori. Dana{-wa generacija, wihova deca a i deca wihovih ubica neznaju ni{ta o paklu tog vremena. To se ne u_i u {ko-lama, to ne pi{e u istoriji, to se ne _ita u literatu-ri, to ne postoji. Ako se ne{to i _uje ili napi{e spo-radi_no, niko ne veruje, ne mo$e da prihvati da smosami sebi to _inili, da smo nad svojim narodom pravi-li nevi|ene zlo_ine i pogrome. Neverovatno je danassvima da su tada, po zavr{etku rata ubijali i ubilikomunisti svakog ko je imao boqu ku}u i imawe ili jebio u_iteq, lekar, pravnik, oficir, bilo {ta iznadsluge i besku}nika.

Meni niko ni danas ne veruje da su mog pradedu,o_evog strica Sekulu Bo{kovi}a, komandanta sa bit-ke na Mojkovcu, starca od 99 godina, komunisti uzeliiz kreveta gde je le$ao bolestan i iznemogao, stavilina nosila, pa odneli i bacili u reku Taru, da likvi-diraju „petu kolonu i klasnog neprijateqa”. To delu-je irealno i zaista neverovatno, kao i to da su mog ocadva puta vodili na streqawe u jaruge uz Taru i da sespasao sasvim slu_ajno. Jednom je komandant likvida-cione brigade bio kum wegove porodice koji nije mogaoubiti „Vasovog sina” i samo ga je izdvojio iz gomile ne-sre}nika, a drugi put se spasao zlatnicima i mitom.

Wegov ro|eni brat, oficir kraqeve vojske, nijeimao sre}e. Ubili su ga komunisti jo{ 1942. godine ibacili u jamu negde na Durmitoru. Jo{ mu se ne zna nigroba ni spomena. Otac im je umro u ku}i 1942. godinepod nejasnim okolnostima, u jeku lova na ve{tice ikraqeve oficire. I tako je rasturena i uni{tena je-dna mo}na, bogata i velika porodica.

– 160 – – 161 –

Isto se desilo sa porodicama wegovih sedam stri-_eva, koji su $iveli u tom kraju i svi imali puno de-ce. Sve te ku}e su danas zatvorene, imawa pusta i ne-obra|ena, a dr$ava vaqda zadovoqna. Znam da je sli_-na sudbina mnogih porodica i krajeva ove sre}ne dr-$ave i zato mislim da se to mora znati, govoriti, pi-sati, u_iti, prosto radi vaspitawa nacije, da se zlo neponovi.

Surovost sukoba u ovom sada{wem ratu, zlo_in u_i-wen u ime opet neke ideje i nekih svetih ciqeva, do-kazuje prazninu, nedostatak pri_e o prethodnom zlu.Ako generacijama _inimo zlo_ine i drugima i sebi askrivamo ih ili obla_imo u odore „svetih ciqeva na-cije”, onda }e zlo postati i postaje na{a sudbina i na-rodna osobenost. Tako nas ve} danas vidi i do$ivqavacivilizovani svet. Druga_ije bi bilo da smo imali is-toriju, literaturu i potpunu pri_u o $ivotu svakegeneracije, pa i one otpisane, oterane, ubijane i tam-ni_ene, generacije mog oca.

Danas ka$u da ne treba pisati o pro{losti, da je netreba o$ivqavati, naro_ito kada je ru$na, da ne tre-baju romani o mrtvom _etniku |eneralu Mihailovi}u,kako re_e novinar „Vremena” komentari{u}i roman„No} |enerala”, ve} da treba pisati i _itati o sada{-wem $ivotu u potpalubqu jer je to pri_a ove genera-cije. Ali pri_a prethodne generacije, romani o mrt-vom _etniku i svim mrtvima ubijenim rukom pobedni-ka, govori za{to dana{wi mladi}i $ive u potpalub-qu. Da oni nisu mrtvi i ubijani, danas bismo mi ovde$iveli isto kao mladi u Francuskoj, <vajcarskoj,Americi, bilo gde.

Ne gadimo se na{e pro{losti, }utawem je ne}emoizbrisati, a slike ubistava i zlo_ina u_iwenih nadnarodom ne treba samo da putuju kosmosom kao doga|ajikoji su se desili ve} treba da se gledaju, u_e, _itajui znaju.

Da se ne ponove sutra i u samom potpalubqu.Zahvaquju}i tom nezanawu, na{em preziru prema

pro{losti i $eqi da zata{kamo krvave tragove, doga-

|a nam se o$ivqavawe komunizma danas, povampirewete sulude zlo_ina_ke ideologije smrti i nesre}e. Dasmo 50 godina u_ili, pisali i _itali o wihovim zlo-_inima, o uni{tewu celih porodica, ru{ewu tradi-cije, obi_aja i temeqa dr$ave, te{ko da bi ona i op-stala 50 godina i sigurno ne bi danas mogla $iveti uskoro punoj snazi, ba{ ovde kod nas. Svi smo izgledau_inili sve da se to dogodi. >utali koliko treba, u}u-tkivali one koji su hteli govoriti i na kraju }utkegledali kako se danas Kremq preseqava u Beograd aSrbija postaje Pijemont svetskog komunizma.

Pre neku godinu, za trenutak upla{eni pred tala-som svetskog udara na komunizam isto_nih zemaqa a ipred pobunom u samoj zemqi, na{i komunisti su ustuk-nuli, promenili ime, preru{ili se u patriote i na-cionaliste i nastavili daqe. ^ak su se zakliwali daoni nisu komunisti nego socijalisti i za dokaz mewa-li imena ulica, trgova, uklawali spomenike, slike,skidali oznake sa dr$avnih institucija i pevali za-brawene nacionalne pesme. Kada je udar pro{ao vrati-li su se, probudili iz patriotskog i nacionalisti_-kog sna i krenuli da obnove sve {to su u strahu $rtvo-vali.

Posle tri godine rata i smrti, nekoliko stotinahiqada mrtvih, dva miliona izbeglica i stra{nih ra-zarawa po Bosni i Hrvatskoj, ve}ih od onih u Drugomsvetskom ratu, posle gubitka preko petsto hiqada svo-jih gra|ana koji su pobegli od wihove vlasti, oni u no-vogodi{woj poruci to sumiraju kao veliki uspeh le-vice i poraz desnice, monarhista, takozvanih demo-krata. Trijumfalno se u_vrstila ideja komunizma, ka-$u oni, koji u otetoj ku}i na Dediwu razra|uju i spro-vode tu ideju, $ena diktatora i budu}i predsednikpartije udru$enih levaka. Zna_i, sami priznaju dasu se u_vrstili, opet preko krvi, nesre}e, razarawai zlo_ina, i da samo tako mogu odr$ati svoju krvavuvlast.

Vra}awe komunizmu obele$avaju otvorenim obnav-qawem veza sa svim komunisti_kim partijama Evrope

– 162 – – 163 –

i sveta. Navodno Socijalisti_ka partija Srbije {aqesvoje delegacije na formalno visokom nivou na sve kon-grese komunisti_kih partija bilo gde da se odr$avaju.Putuju oni, sede u prvim redovima kongresnih sala,dobijaju freneti_ne aplauze od malih i neva$nih ko-munisti_kih partija kao priznawe za wihovu snagu ivlast koju su zadr$ali jedini u Evropi. Kao nekadaRusi, na{i komunisti – socijalisti, obe}avaju na timkongresima pomo} u svemu, i moralnu i materijalnu, azatim izve{taje sa tih putovawa raste$u po dnevni-cima na prvom kanalu, naduvavaju}i i sebe i doma}i-ne do $eqenog zna_aja i uticaja.

Sve to se doga|a danas, ovde i nama, traje bez nekeve}e reakcije ili pobune u narodu i opoziciji. Jedi-ni koji se bune i pri_aju o Srbiji kao zadwem bastio-nu komunizma u Evropi i pre i sada su oni koji pri_a-ju i pi{u o mrtvim _etnicima, o_evima, bra}i, poro-dicama ubijenim ba{ na takvim kongresima i poslewih. Svi drugi su, iako formalno protiv vlasti, su{-tinski deo te vlasti i ideologije, i _ine samo drugustranu malo posva|ane porodice levi_ara, koja se nesla$e samo u tome koji }e nas od wih levaka li_no od-vesti u obe}anu zemqu komunizma.

Tako posle svega, posle 50 godina vladawa komuni-sta a zatim navodne promene uvo|ewem vi{estrana_kogsistema, imamo opet samo dve strane: levu i desnu.

Onu koja 50 godina i svake ve_eri ubija Dra$u iSrbiju, i onu koja 50 godina i svakoga dana pri_a o ubi-jawu i zlu.

I tra$i pravdu i kaznu.Deo sam ove druge Srbije, kao i moj otac. Ne}u odu-

stati. Zbog wega, zbog sebe, zbog svih onih koji bi tre-balo da shvate da je 17. jula 1946. godine, pucwem u Dra-$u, projektovana wihova dana{wa nesre}a.


SRBIJA SA ZLATNIM ZUBOM

Za razliku od gospo|e Markovi} – Milo{evi}, jamrzim ki{u uvek a naro_ito u Londonu.

Kada smo doputovali na _etiri dana, upla{ila samse da ki{a koja je padala ne omete moje u$ivawe naulicama Londona, gde sam za trenutak $elela da udah-nem miris civilizovanog sveta, tako dalek i nedostu-pan gra|anima Beograda i Srbije. Pla{ila sam se da nenastavi da pada i sutradan, Vuk me te{io da ne}e. Ni-sam mu verovala i sa strepwom sam ujutru razgrnulazavese mog hotelskog prozora na Pikadiliju. I stvar-no, nije padala.

Za moju sre}u to je bilo dovoqno.Na{i prijaterqi u Londonu u_inili su sve da ova

_etiri dana iskoristimo potpuno, i politi_ki, za va$-ne susrete i razgovore, i privatno, za nova poznanstvai prijateqstva koja su osnov i svake politike. Neo_e-kivana i neuobi_ajena srda_nost prema nama od tradi-cionalno hladnih Engleza bila mi je najva$niji lon-donski utisak. Pored predvi|enih zvani_nih politi_-kih susreta, predavawa, ru_kova, ve_era, imali smo ijedan lep, privatan do$ivqaj. Prire|en je prijem zanas u ku}i poznatog publiciste Vilijama <oukrosa,sina starog lorda <oukrosa i Olge Forte, jedne od petsestara imu}ne porodice Forte.

Na prijemu su bili mnogi poznati i va$ni qudi izsveta politike, kulture, {tampe i televizije, svi onikoji su _uli za nas i na{ udes od prvog juna 1993. godi-

– 164 – – 165 –

ne i $eleli da nas upoznaju i daju podr{ku. Prijalami je, priznajem, wihova pa$wa, qubaznost, priznawei podr{ka onome {to radimo, vaqda zato {to to ovdene do$ivqavam.

U samoj ku}i iznenadila me je jednostavnost, stil iukus koji je o_ito tekovina generacija jedne porodice.U ku}i tako bogatih vlasnika nije bilo ni_eg od sim-bola bogatstva, sve je podre|eno udobnosti stanovawa,kwige svuda okolo, uramqene porodi_ne i de_je foto-grafije, foteqe i sofe obi_ne, pomalo stare, nigdesjaja, ko$e, plastike, tako prisutne u na{im bogata{-kim ku}ama i stanovima. Prosto je plenila toplina iobi_nost ku}ne atmosfere koja je plod velike rafini-ranosti vlasnika. @eqa za pokazivawem imawa, bogat-stva, za sjajem i pompom, pristuna ovde kod nas, kod bo-gatih qudi koji prvi put u generaciji jedne porodiceiz bede prelaze u svet imu}nih, pa to odmah i svimapokazuju, prvo u ku}i pa zatim i na sebi, ovde se sma-tra nepristojno{}u.

Pravim bogata{ima koji generacijama nasle|ujuimawa, ku}e, fabrike, a _esto privatno $ive obi_no iskromno, novope_eni i bu_ni bogata{i, verujem, li_ena _oveka sa zlatnim zubom.

Visok politi_ki tretman Vuku, i privatna srda_-nost svih prema nama u Londonu, prosto su rezultat_iwenice da Vuk predstavqa najve}u demokratsku opo-zicionu snagu u Srbiji, {to u demokratskoj Engleskojzna_i mnogo. Predsednik Laburisti_ke stranke, Bler,koja je tako|e najve}a opoziciona stranka u Engleskoj,ima ve}u platu nego predsednik vlade Mejxor, _imedr$ava i prakti_no iskazuje po{tovawe opozicionihsnaga, tako neophodnih za stabilnost dr$ave i za ko-rekciju delovawa vladaju}e partije. Sve {to imamoovde, rekli su nam u razgovorima, delo je velikog kom-promisa izme|u levih i desnih, konzervativaca i la-burista, i promena vlasti na izborima ne mewa mnogou samom tako utvr|enom i stabilnom sistemu.

Va$an sa stanovi{ta engleske dr$ave, Vuk je tre-tiran kao ilegalac u Londonu, sa stanovi{ta – svoje

dr$ave. Omra$ena, blokirana i neprihva}ena kao dr-$ava, umesto da koristi svaki prodor u svet, svaki kon-takt na visokom nivou bilo kojeg politi_ara odavde,ona sakriva sve {to nisu u_inili socijalisti ili fa-mozni JUL. Iz na{e ambasade niko se nije interesovaoza Vukov boravak u Londonu i razgovore koje je vodio, au danima boravka dr$avna televizija nije dala _ak nivest da je ministar inostranih poslova Engleske pri-mio lidera opozicione stranke iz Srbije. Ali zato jesvako ve_e po pet minuta ta ista televizija tih danadavala izve{taj o boravku $ene predsednika republi-ke u privatnoj poseti Bugarskoj.

Daju}i joj zna_aj koji nema i ne mo$e imati, tele-vizija je i la$no izve{tavala _ak i o tom privatnomboravku ne daju}i informaciju o protestima, neslaga-wima i incidentima koji su se desili na promocijikwige na{e sugra|anke. Kako se kre}u stvari na dr-$avnoj televiziji, koja postaje privatna porodi_natelevizija porodice Milo{evi} – Markovi}, uskoro}emo u denvniku pratiti izve{taje o dnevnim aktiv-nostima i }erke Marije Milo{evi} i sina im Marka,sa posebnim osvrtom na probleme nabavke i uvoza do-voqno skupih i brzih automobila za wega. Meni se tosvi|a jer li_i na ne{to vi|eno u susednoj zemqi, sapoznatim, neminovnim ishodom.

Kakva smo zemqa i qudi i da smo zaista sli_ni su-sedu iz vremena diktature ̂ au{eskua, govori i nedav-no doneta uredba Savezne vlade o zabrani povratka uzemqu svih onih koji su oti{li i zatra$ili azil unekoj drugoj zemqi. U Londonu smo sreli mnoge mladequde, zate_ene i zapawene takvom odlukom Saveznevlade, ne shvataju}i kako mo$e da im zatvori vratawihova dr$ava koja ih je prethodno isterala napoqebedom, nezaposleno{}u, ratom, tenkovima i diktatu-rom. Mnogi od wih su krenuli nazad mu_eni nostalgi-jom, porodicom i li_nim nesnala$ewem u velikom sve-tu. Iako predsednik opozicione stranke koja ima po-slanike u Saveznom parlamentu, Vuk je za tu uredbu_uo prvi put u Londonu i primio sa nevericom _iwe-

– 166 – – 167 –

nicu da se dr$ava odri_e stotina hiqada svojih gra-|ana koje je sama oterala u svet. Naravno, mora se po-staviti ozbiqno pitawe ustavnosti i zakonitosti tak-ve uredbe, kao i ovla{}ewa Savezne vlade da je done-se bez prethodne skup{tinske rasprave i da tako ola-ko odlu_i o sudbinama i $ivotima stotina hiqadasvojih gra|ana. Do tada, na{i mladi}i i devojke {i-rom sveta koji $ele da se vrate, ovako otprilike vodedijalog sa predstavnicima na{e zemqe u ambasadamapo svetu, kakav je vodila jedna od mnogih devojaka sakonzulatom u Londonu, ba{ za vreme na{eg boravka:

„Majku ti izdajni_ku, ne}e{ se nikada vratiti, iz-dala si zemqu i ti i tvoj mu$! Kada je trebalo ratova-ti i zavr{iti posao sa neprijateqem pobegli ste a sa-da ho}ete nazad! Ne mo$e, neka vas dr$e Englezi”.

„Ali gospodine, nemojte tako, kako to razgovarate?”„Nisam ja gospodin, ja sam drug, ima nas komunista

jo{, nismo nestali, varate se grdno, tek dolazimo, po-kaza}emo mi vama izdajnicima opet ko smo mi”.

„Kako smete tako da govorite, pa vi ovde predstav-qate dr$avu a ne komuniste, kome da se obratim ja ko-ja nisam komunista?”

„Nisi, je li, ti si sigurno Vukovac? Eto, neka te onvrati u zemqu, na Trg Slobode, ako mo$e, ali ne}e mo-}i, ne daju komunisti, $ali se kome ho}e{, kraqiciElizabeti ili tvom debelom Aleksandru, mar{!”

I spu{tena slu{alica.Tako razgovara predstavnik ove dr$ave sa gra|ani-

nom ove dr$ave u Londonu. O_ajni mladi qudi posleovakvih razgovora pitaju i sebe i nas u kakvu zemquse vra}amo i da li da se vra}amo. Englezi im ne odo-bravaju boravak, wihova zemqa ih ne prima nazad.

Gde da idu?U kasnijim razgovorima u Londonu, sa raznim qu-

dima, _uli smo opravdawe i razlog za dono{ewe oveuredbe. To je doneto zbog Albanaca, obja{wavali su namSrbi, tvrde}i da na{i ulaze bez problema na grani-ci. Takvo obja{wewe su prihvatili svi bez protesta,jer, zaboga, Albancima i treba zabraniti povratak. I

ne samo to, nego ih i proterivati iz zemqe, to je sa-svim opravdano misle mnogi, sre}ni {to je nesre}a ta-ko mo$da wih mimoi{la.

Ako je ta_no da se uredba ne primewuje na sve gra-|ane ve} samo na Albance, onda je to vrhunac dr$avnogfa{izma, terorizma i banditizma vladaju}e stranke.Predsednik ove dr$ave pri_a o miru, wegova $ena pu-tuje okolo i dr$i predavawa o potrebi udru$ivawa uzajednicu balkanskih naroda, a u sopstvenoj zemqi nemogu da $ive zajedno sa gra|anima drugih nacionalno-sti koje proteruju na sve mogu}e na_ine, pa i ovom ured-bom o zabrani povratka u zemqu. Stari komunisti_kimetodi zabrana, proterivawa, likvidacija, preme{ta-we stanovni{tva, sve se vra}a u politi_ku praksu kaoproverena tehnika vladawa. A prema svetu sasvim dru-ga pri_a – o toleranciji, zajedni_kom $ivotu, gra|an-skoj dr$avi, sve ono {to oni sami uni{tavaju svojimvladawem.

Ja mislim da je uredba o zabrani povratka u zemquverovatno doneta prvenstveno zbog Albanaca i na wihse primewuje bezuslovno. Uslovno na Srbe nepodobne dase vrate, jer nisu pristalice re$ima. Poznato je da suzemqu napustili samo oni koji su bili u opoziciji, nijedan socijalista nije oti{ao, pa je uredba usmerena ina spre_avawe ja_awa opozicije povratkom wenih od-beglih glasa_a. U svakom slu_aju, re_ je o jednom sram-nom aktu nedemokratske dr$ave koji se mora osporitina sve na_ine.


– 168 – – 169 –

„<TA KO<TA DA KO<TA”

Ovih godina u Beogradu, po_etkom marta, moj po{-tar ima vi{e posla nego obi_no donose}i nam pozdra-ve, pisma i poruke iz celog sveta od qudi pobeglih odnesre}e u Srbiji. Deveti mart je neki datum koji nasvezuje, a wih u svetu podse}a na propu{tenu {ansu dasami sebi izbore $ivot ovde i nostalgi_no mu se vra-}aju u mislima optu$uju}i i sebe i nas za neuspeh. Toje ve} druga generacija prognanih, oteranih u drugezemqe i narode, koja svojim nesre}nim $ivotom svedo-_i da se ovde nikad i ni{ta ne}e promeniti i da je ne-sre}a na{a sudbina.

Jedan od wih, na{ prijateq koji je pobegao od ratau Ju$nu Afriku sa $enom i troje dece, poslao mi jemonografiju te zemqe sa lepim fotografijama prele-pih predela, i sa posvetom: „Ova zemqa je lepa ali ni-je Srbija”. Te re_i su me ra$alostile vi{e od wegovogodlaska, u wima sam videla za_arani krug nesre}e ko-ja nas sti$e i na kraju sveta.

Nesre}an u Ju$noj Africi, moj prijateq je ipaksre}niji od nas ovde, bar zbog toga {to ne mo$e svako-dnevno gledati i _uti ono {to mi mo$emo. Pre nedequdana, gledaju}i Narodnu skup{tinu Republike Srp-ske, slu{aju}i {ta se govori i ko govori, po$elela samda odem odavde dovoqno dugo i daleko da sve zaboravim.U nekoj mra_noj i provincijskoj zabiti, sakupqeni za-jedni_kim zlo_inom i nesre}om koju su narodu u_ini-li, ti qudi su izgledali sasvim nestvarno, kao u_es-

nici nekog doga|aja iz davne pro{losti. Sve{tenici ivladike, obavezno prisutni na skup{tinskim zaseda-wima, sada ve} otvoreno preuzimaju inicijativu i vo-de dr$avnu politiku zaboravqaju}i i ko su i {ta su igde se nalaze. Vladika Atanasije izlazi za govornicu,krsti se, krste se svi poslanici, zatim on besedi o po-trebi izginu}a celog naroda samo da se vidi da se nebojimo, pri_a nesuvisle gluposti o lo{em vo|ewu rataza Dubrovnik i Mostar, o tome {ta je rekao Milo{evi-}u i o planu Kontakt-grupe koji se ne sme potpisatipa, ka$e, „{ta ko{ta da ko{ta”. A sve ovo govori u ime<umadinaca, Vaqevaca, odakle je on bar dvesta godi-na poreklom, kako re_e.

E, nije tako, vladiko! <umadinci ne misle kao Vii u wihovo ime ne mo$ete govoriti sigurno, naro_itone u ime Vaqevaca, koji su tako juna_ki odavno rekli„ne” va{em bolesnom snu i koji boluju od po_etka ra-ta, pitaju koliko to ko{ta i {ta se dobija. Niko u Va-qevu Va{em danas nije spreman da pogine samo zato daneko vidi da se ne pla{imo, a ni zato da neko dobijedr$avu i feud za vladawe, ve} be$e Vaqevci i osta-li po Srbiji jo{ od Tovarnika i od Vas i od Va{e skup-{tine smrti. ^ikam Vas da danas skupite i najmawu_etu Vaqevaca za va{ rat i va{u avanturu „{ta ko{-ta da ko{ta”.

Koliko stra{no i anahrono deluje ta kobajagi na-rodna skup{tina na kojoj se svi krste a vladike vodeglavnu re_ najboqe }e pokazati izmi{qeni sli_anprizor u nekoj drugoj skup{tini, parlamentu, bilo gdena svetu. Mo$emo li to zamisliti u ameri_kom kong-resu, francuskom ili engleskom parlamentu, nema_-kom, poqskom, ruskom, da se poslanici krste pre po_et-ka, a da zatim pa$qivo slu{aju politi_ke govore i na-loge svojih verskih poglavnika. Ili, jo{ boqe, u samojBosni danas, da li je mogu}e da Skup{tina Bosne iHercegovine po_ne klawawem poslanika Muslimana, ada zatim muftija dr$i ratni_ki govor i preti svimsusedima pozivaju}i na produ$etak rata i smrti pa„neka ko{ta {ta ko{ta”. Da se to desi na toj skup{ti-ni, kako bi se uzbudili svi srpski parlamenti i sa ove

– 170 – – 171 –

i sa one strane Drine, dokazuju}i na tome verski fa-natizam Muslimana. Ili da se sli_no dogodi u Hrvat-skoj skup{tini. Zamislimo Kuhari}a koji se krsti za-jedno sa poslanicima, a zatim za govornicom zahtevaod naroda da se bori do posledweg, da ne popusti predpritiskom sveta koji tra$i mir. Kako bi ciknuli na-{i pravoslavci i u Krajini i u Srbiji tra$e}i odgo-vornost i samoga Pape za ratno hu{kawe i fanatizamkatoli_kih sve{tenika.

A {ta je ovo kod nas? Prosve}eno pravoslavqe iliantihri{}ansko, poluimbecilno i suicidno trabuwa-we jednog umi{qenog _oveka na granici ludila, _ove-ka izgubqenog, vanvremenog i nepotrebnog i Crkvi inarodu i toj skup{tini. Moju nesre}u uve}ava _iwe-nica da je samo u mom narodu mogu} i takav vladika itakva skup{tina i takva beseda, i da u mnogim zemqa-ma danas ka$u – „na{a zemqa je lepa jer nije Srbija”.

Ina_e, dr$ao vladika govore u skup{tini ili nedr$ao, ko{talo to koliko }e ko{tati ili ne, izmeni-ti se ni{ta ne mo$e. Bosna }e ostati cela, jer tako ho-}e svet, koji ju je ve} odavno priznao kao svoju ravno-pravnu _lanicu. Tu govori ne poma$u, a ni patrioti-zam, verbalni ili stvarni, svejedno. Najnovija ponudasveta za priznawe Bosne i Hrvatske, koja se odbija nasvim srpskim punktovima uz retori_ku patriotsku ga-lamu i zavete da ne}e dati ni stope osvojenog, realnostje koja nas _eka, sad ili posle „ko{tawa” vladikinog.To znamo i mi i oni, to je prosto logika mogu}eg, kojuneki shvate odmah, neki kasnije ili – sasvim kasno. Ve-rujem da vladika to ne vidi od svoje bolesne nacional-ne fascinacije koja je blizu ludila, ali ne verujem dato ne vide na{i vajni politi_ari, koji i daqe gusla-ju o novim dr$avama, o ujediwewu svih Srba sveta iostalim srpskim krvavim bajkama koje traju vekovima.Znam sigurno da Milo{evi} ne veruje u te bajke, da ine $eli wihovo ostvarewe, ali ne znam za{to ne pre-kine agoniju i ne u_ini ono {to mora i {to }e u_ini-ti sasvim sigurno. Za{to odmah ne ispuni zahteve sve-ta i prizna dr$ave koje je ve} priznao ceo svet? To jesasvim logi_an potez politi_ara – realiste kakav je

bio Jeqcin, na primer, kada je pri raspadu SSSR pri-znao sve dr$ave iako je u mnogima ostalo i do _etrde-set pet posto Rusa, kao u Litvaniji ili Estoniji. Za-{to je potrebno da umre jo{ mnogo qudi i nestane jo{mnogo gradova i sela da bi bilo – {to mora biti. Mi-slim da je u pitawu kukavi_luk i strah tog umi{qe-nog velikana i jedino je to ta_no u besedi vladike Ata-nasija. ^ovek koji _ini ono {to mora samo kada ga pri-nude, i posle nepotrebnih gubitaka i $rtava zaista jei lo{ politi_ar i slabi} i kukavica.

Sada, kada posle rata i svega {to se desilo i u Bos-ni i u Hrvatskoj vratimo film na po_etak i pogleda-mo srpske zahteve u Krajini posle balvana postavqe-nih na auto-putu i uporedimo ih sa onim {to nudiplan Z-4 za Krajinu, dolazimo do prave pri_e. Kada supali balvani tra$eno je samo „da Srbi u|u” u ustavHrvatske kao konstitutivan narod, upotrebu jezika ipisma, _ak nije bilo re_i ni o autonomiji u sastavuHrvatske, da bi danas do{li do zahteva za posebnomdr$avom i neprihvatawa plana koji daje i ono {to ra-nije nisu tra$ili, pravu dr$avu u dr$avi. Isto je isa Bosnom i Hercegovinom. Na po_etku je bilo samo ne-zadovoqstvo stawem u Predsedni{tvu BiH, da bi kas-nije eskaliralo do zahteva za isterivawem svih dru-gih naroda sa srpskih prostora i priznawem etni_ki_iste srpske dr$ave, iako sli_na ne postoji nigde usvetu. Srpski potpis na bilo koji ponu|eni do sada mi-rovni plan uvek je potpis na pobedu, potpis na mogu}ekoje je iznad nekad $eqenog i time prihvatqiv za ve-}inu naroda. Znam da na{ predsednik, slabi} i kuka-vica, to ne}e jo{ zadugo u_initi, a znam i to da bi da-nas tim priznawem dr$ava i ostvarenim mirom sasvimpovratio staru snagu i slavu, bez obzira na krivicu zarat i $rtve. Nesre}ni narod na granici $ivota, beznade, umoran od mr$we, gladi, bede i smrti, bi}e za-hvalan i spreman na zaborav. Nikome danas vi{e nije$ivotno va$no ko }e u kom gradu ili selu da $ivi,ve} je va$no da $ivi bilo gde.


– 172 – – 173 –

DEMOKRATSKE MA^KE

Kada _ujem re_ kultura odmah se uhvatim za pi{-toq, rekao je davno Gebels. Kada danas vidimo na{u mi-nistarku kulture na ekranu mi se hvatamo za glavu,o_ajni zbog saznawa da sve uvek mo$e biti gore. Dok jeministar kulture bio \uki} verovali smo da je to naj-gore mogu}e nekulturno re{ewe.

Ali nikad ne reci nikad.Najnovija kampawa za kulturno opsimewavawe na-

roda koju su pokrenule ministarka Peri{i} i Zori-ca Brunclik, sa namerom da nas nau_e da se obla_imo,friziramo, $ivimo i izgledamo kao wih dve, na{e na-stavnice kulture, uni{tila je i posledwu nadu. Jer,nije izgleda ni ova sada{wa ministarka najgora. <taako se Zorica priprema da je nasledi? Ne sedi ona uza-lud u prostorijama SPS-a i govori o svom doprinosusrpskoj kulturi. Zorica nam je i prava mera kulture uSrbiji danas.

Ki_-ministarka u svojoj borbi protiv ki_a i {un-da, uni{tava i ono malo kulturnih vrednosti koje odo-levaju najezdi i agresiji novokomponovanih politi_a-ra i podobnih umetnika. U kampawu za kulturu po me-ri ministarstva, projektovani su svi na{i kompleksi,proma{aji, zablude, sav ki_ i {und vladaju}e krimi-nalno-profiterske i zlo_ina_ke oligarhije, sve {toSrbija danas jeste i {to tako lepo predstavqa mini-starka kulture. Dana{we pozori{te, balet, film, mu-zika, slikarstvo, literatura, sve je svedeno na mini-

starkinu meru i na nivo Zorice Brunclik. Ko su prvii najboqi u ovim oblastima? Oni koje forsira mini-starka.

Zna_i najgori.A po{to to ipak ne prolazi, smislila je ona skupu

kampawu da natera narod da gleda lo{e predstave, do-sadne filmove, da slu{a o_ajnu patriotsko-sentimen-talnu muziku tipa himne SPS – „I pored svega ja vo-lim wega”, da kupuje <obaji}eve i Trkuqine slike,_ita Mirine i Pavi}eve kwige, da hoda ra{_upan, ne-uredan i nedofarban kao Zorica i ministarka, jer toje, ka$e kampawa, jako kulturno.

Mi koji sve to ne volimo, ne gledamo, ne slu{amo,ne kupujemo i ne _itamo, mi neprefarbani, osta}emoprazni sa kulturom koje nema u kampawi, onom kojaodoli ministarkinom velikom spremawu nekulturneSrbije.

Ina_e, kampawa je ambiciozna prema te$ini za-datka. Vaqa narod nau_iti kulturi kakvu $eli vlasti ministarstvo. Ba{ zato, po meni, ona nije kompletna,iako je za ogromne na{e pare uradila ugledna svetskamarketin{ka kompanija „Sa_i i Sa_i”. Nedostaje vas-pitni spot za kulturu politi_kog dijaloga, tu va$nudisciplinu na{eg svakodnevnog $ivota. Mo$da su gastru_waci zaboravili, pa se ja po slobodi, iz _isto pa-triotskih razloga ukqu_ujem u akciju i predla$emjedan spot za tu oblast, po meni veoma potreban, ubed-qiv i efikasan, kakvi su uostalom svi ministarkinispotovi. Na tom spotu predla$em da Radoman Bo$ovi}zamenu skulpturu iz Lepenskog vira – niko ne}e pri-metiti razliku, i da svojim kulturnim krikom „u klu-pe, u klupe” sugestivno deluje na nekulturni narod.Onako kako je ukulturio i legendarno nekulturnog<e{eqa. Radoman bi sredio i {iroke narodne mase,koje se tako nekulturno politi_ki raspravqaju i su-kobqavaju svuda po ulicama, u autobusima i tramva-jima, na pijacama i radnim mestima. Gde god se na|uzajedno bar dvoje, obavezan je nekulturni politi_kieksces.

– 174 – – 175 –

A to vlast ne voli.Predlo$eni spot bi sve te probleme re{io i suko-

be spre_io, samo da svake ve_eri, na svim kanalima, podeset puta pustimo Radomana i wegove zapovesti: „uklupe” ili „oduzimam vam re_”. Narod bi se sigurnolecnuo i upristojio, kao i svi poslanici u Ve}u gra-|ana Savezne skup{tine koji bespogovorno izvr{ava-ju ove Bo$ovi}eve naredbe.

Nadam se da }e se moj predlog prihvatiti i ukqu-_iti u kampawu ministarstva, te da }u i dobiti pri-stojan honorar za ideju. Bar dva ili tri miliona di-nara. Nisam „Sa_i”, ali spot koji predla$em otka_i-}e mnoge probleme na{e vlasti i ministarstva.

A to, bogami, ko{ta.Neko }e pomisliti da je suma velika jer nam je dr-

$ava u krizi i pod sankcijama. Taman posla. Ja sampredlog visine honorara za spot zasnovala na sve$e us-vojenom i potpisanom sporazumu o ekonomskoj saradwisa Rusijom koji je tako spektakularno i egzaltiranousvojen u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine. Momir Voj-vodi}, poslanik Narodne stranke Crne Gore, u nadah-nutom i aplauzom nagra|enom govoru, objasnio nam jeva$nost sporazuma, i mnoge druge stvari. Ta ekonomskasaradwa na osnovu sporazuma toliko }e nas oja_ati dasu sume od dva, tri ili pet miliona dinara tek sitne$i bak{i{ koji }e za svaki pojedina_ni posao zakqu-_en po sporazumu ostati na{im Momirima. Ekonomskisna$na, demokratska, razvijena i bogata Rusija usre-}i}e nas tako da }e svaki Srbin $iveti kao {to danas$ivi svaki Rus, a o tome, kako re_e Momir, sawamo ve-kovima.

Li_no bih volela mnogo, mnogo vi{e da su poslani-ci usvojili sporazum o ekonomskoj saradwi sa Ameri-kom, ili bar Nema_kom, i da svaki prose_an Srbin $i-vi bedno kao prose_an Amerikanac ili Nemac. Takavsporazum }e te{ko do}i na dnevni red na{ih skup{ti-na,bar dok su na vlasti Momiri, Bulatovi}i, Vojvodi-}i ili Milo{evi}i. Pravoslavne fantazije od nacio-nalnih idu ka ekonomskim, i ba{ onako kako nam je ru-

ska veza pomogla da ostvarimo nacionalne interese,pomo}i }e da ostvarimo i ekonomske. Tome }e mnogo do-prineti i najnoviji sporazum o vojnoj saradwi sa Ru-sijom, koji je nedavno potpisao na{ sposobni ministarvojske Pavle Bulatovi}, i to ba{ onih dana kada je Ru-sija uspostavila diplomatske odnose sa Bosnom i Her-cegovinom kao me|unarodno priznatom dr$avom. Tajvojni sporazum mora da obuhvati dogovorenu vojnu sa-radwu u prisilnom ube|ivawu ruskog i srpskog narodada $ive u sre}nim, demokratskim, ekonomski razvije-nim i civilizovanim dr$avama, jer tako ne{to mo$e-mo priznati samo u prisustvu vojne sile i vlasti.

Od ekonomskih sporazuma sa Rusima ceo narod mo$-da ne}e imati koristi, ali ho}e oni koji treba i kojisu tako mukotrpno radili na sklapawu tih sporazuma.Predsednik vlade Srbije, na primer, sve je u_inio daugovori isporuku gasa Srbiji iz Rusije, a to }e plati-ti, po sporazumu, raznom robom odavde – izme|u osta-log i sa stotinama hiqada mu{kih odela. Ta odela }epatriotski sa{iti i isporu_iti Rusima neka vladibliska privatna firma, kao na primer „GOMA”, za ko-ju danas {ije odela cela Srbija. Dr$ava }e naravno tosve lepo, uredno i hitno isplatiti „GOMI”, a ako ne-ko iz vlade u takvim poslovima privatno profitira,bo$e moj, zaslu$io je vaqda. Ko je to, sazna}emo neka-da, onda kada budemo usvojili sporazum o ekonomskojsaradwi sa Amerikom.

Do tada, ovako ispuwena kulturom, ekonomski i voj-no oja_ana Srbija, prepuna mladih, sve$e u_lawenihsocijalista i u klupe saterane opozicije, sa jakim di-narom i niskim cenama, sa za{ti}enom bra}om u ratomzahva}enim podru_jima i doslednom mirovnom poli-tikom, pod nepravednim sankcijama i sa socijalnom izdravstvenom za{titom kakvu Amerikanci mogu samoda sawaju, $ivi izgleda svoje posledwe dane. Nezah-valni narod to sve ne ceni, opseda ambasade i be$i ubeli svet. Drugi se bune, {trajkuju i ho}e na ulice, abra}a preko Drine ka$u: nemojte nas vi{e braniti, mo-limo vas. I sve je, nekako, na ivici katastrofe. Pred

– 176 – – 177 –

na{im o_ima se ru{i i nestaje jedna tako sre}na, sta-bilna i demokratska dr$ava, a spasa i pomo}i niotkud.Jer ko }e spasavati, i od _ega, toliko dobro? Da je lo-{e, da je neka kriza, inflacija, diktatura ili ne dajbo$e opasnost, prisko_ili bi prijateqi u pomo}. Ova-ko, propa{}emo ni od _ega, od dobrote i blagostawa,{to se nije dogodilo u istoriji i, izgleda, po_e}e odnas.

Kao i svako zlo do sada.Da spre_e propast potrudile su se velike opozici-

one stranke na{e, one najve}e i najuticajnije. U_ini-le su {ta mogu: otkazale su dugo najavqivani i stru_-no, pa$qivo i studiozno pripremani miting za odbra-nu nezavisnih medija, a posebno Studija B. Taj protestje odlo$en ili zamrznut, tako nekako. Jer, kako ka$edirektor Studija B Dragan Kojadinovi}, sloboda {tam-pe i wegove televizije nimalo nije ugro$ena, on imapotpuno poverewe u pravnu dr$avu a naro_ito ceni ipo{tuje predsednika Milo{evi}a i wegovo delo, kakopi{e u listu „Duga”. Normalno je zato da mitinga nemai ne bude, jer slobode medija ima i bi}e je, i protiv_ega bi protestovali opozicionari <e{eq, \in|i} iKo{tunica i tako radili protiv svoje zemqe? Shvati-li su oni brzo gre{ku, slo$ili se sa Kojadinovi}em dasu slobode medija slobodne u neugro$ene, i obe}ali dane}e na ulicu. Sve je pro{lo kako dolikuje jednoj de-mokratskoj zemqi sa ozbiqnom opozicijom. I po{to jekod nas sve u redu, slede}i protest, vidim, bi}e zaka-zan protiv nataliteta Albanaca na Kosovu koji takougro$ava na{e nacionalne interese.

Gospodin Ko{tunica je imao ozbiqnu politi_kuturneju po Kosovu, primio ga je i predsednik op{ti-ne Pri{tina, socijalista, a dr$ao je predavawe o tomneprijateqskom natalitetu i na Univerzitetu „Bra}aKari}”. Sve u duhu parole „samo sloga Srbina spasava”na{li su se zajedno i Demokratska stranka Srbije, isocijalisti, i kapitalisti – u _vrstom frontu protivAlbanki koje ra|aju decu a ne ovce, {to bi bilo po-$eqno u srpskom nacionalnom i ekonomskom interesu.

Decu mogu i moraju da ra|aju samo Srpkiwe, ka$e ina{ Patrijarh, a albanska deca i nisu deca, nego srp-ska nacionalna opasnost. U borbu protiv wih idu svislo$no i dozvoqena su sva sredstva. Zato i treba o_e-kivati protestni miting srpskih partiota i naciona-lista.

Po meni, najefikasnije sredstvo u borbi protiv al-banskog nataliteta bilo bi „decom na decu”, ili „dete-tom na dete”: oni jedno – mi dvoje, oni petoro – mi de-setoro. Ali, za tu borbu Srbi nisu spremni, pa ni samnacionalni borac Ko{tunica.

Jer, ta broba tra$i dobro naoru$awe.Nama to oru$je odavno ponestaje, Albancima i pre-

ti_e. Ko se tu ume{ao i muti, razoru$ava i naoru$a-va, samo Bog zna.

Ono {to ja znam je da na{ borac protiv albanskih$ena i dece, Ko{tunica, u svojoj ku}i umesto dece gajima_ke. Nemam ni{ta protiv ma_aka, i ja ih volim, alizato ne mrzim ni_iju, _ak ni nero|enu decu.

Naprotiv.A mo$da je u pitawu nesporazum i moje politi_ko

neznawe? Verovatno Ko{tunica misli da }e ma_ke spa-siti Kosovo kao {to su guske spasile Rim.

Ina_e, ma_ke su veoma prisutne u na{em politi_-kom $ivotu. Dok ih Ko{tunica _uva i gaji u svom sta-nu u Beogradu, lider $utih, \in|i}, dr$i ih u Bos-ni. ^uli smo nedavno na prvom kanalu TV Bastiqe ka-ko je rekao da se on i wegova stranka brinu o Srbimapreko Drine kao ma_ka o ma_i}ima. Zna_i ma_or \in-|i} {titi ma_e Mladi}a, ma_e Karaxi}a, ma_ad Koqe-vi}a i Kraji{nika i ma_e-mazu Biqanu, da ne nabra-jam ostalu brojnu \in|i}evu bosansku ma_ju porodi-cu. Ne znam kako je ovim ma_i}ima pod za{titom $utogma_ora, ali znam mnoge Srbe preko Drine koji veruju,kao i mi, da }e ih taj ma_or uskoro baciti u vodu.

Po{teno.


– 178 – – 179 –

OSVAJA^IKUHIWSKIH GARNITURA

Kako rat posustaje u Bosni i Hrvatskoj, tako sve vi-{e „ratnika” pri_a po raznim novinama svoje ratneuspomene. Pa$qivi _italac wihovih iskrenih ispo-vesti mo$e da zakqu_i iz cele pri_e da je to, _esto,bio rat za pqa_ku ku}a, imawa i qudi i da nikakveodbrane ogwi{ta nije ni bilo.

U nedeqniku „Nin” jedan od ratnika, intelektua-lac, lekar, nekada va$ni _ovek Karaxi}eve vlasti, asada odba_en, nezadovoqan i, ka$e, po{ten pri_a o ve-likoj pqa_ki koja traje u Bosni. On ka$e: „Pokrado{esve, noge ispod sebe pokrado{e”. A odmah zatim: „Ne mo-$e Republika Srpska kupiti dvesta {ezdeset stanovau Beogradu. Za koga? Gde je moj stan u Srbiji”.

Zna_i, mo$e kupiti ako ima i za wega, ina_e ne mo-$e. Ne pita se po{teni ratnik odakle pare za te sta-nove i za{to se kupuju u Beogradu. Izgleda i wemunormalno da se opqa_kanim novcem u Bosni kupuju sta-novi u Beogradu, jer o_ito su mnogi svesni da }e mora-ti be$ati iz Bosne, zbog zlodela koja su po_inili, paje Beograd pravo mesto za wih. Kako nedavno re_e glu-mac Bora Stepanovi}, Beograd je oduvek bio obe}anomesto za zlo_ince, ubice i kriminalce. Da nije tako,zar bi se wegovim ulicama slobodno kretali ratni zlo-_inci i profiteri i u$ivali dru{tveni ugled i me-dijsku pa$wu kakvu nema ni jedan kulturni radniktog grada.

Velika pqa_ka kao veliki motiv za odlazak u opas-nost i rat pokrenula je kolone besposli_ara, avantu-rista, lopova i na terenu je nastala bespo{tedna bit-ka za plen, u kojoj su mnogi stradali ubijaju}i se iz-me|u sebe. Sam narod, kojem su oni, navodno, {titiliogwi{ta, strepeo je, _esto upla{en vi{e od wihovogdivqa{tva nego od kom{ija druge vere.

Nesvesni svog u_inka ti qudi se hvali{u i raz-me}u plenom i ratnim podvizima, koji se u civilizo-vanoj vojsci smatraju zlo_inima, pa tako sami ispisu-ju sramotne stranice savremene srpske istorije, pro-tiv koje nemaju ni{ta ni srpski istori_ari a ni dru-ga intelektualna narodna elita. Sve to izgleda nor-malno i kao da je sastavni deo na{e narodne tradici-je, tako da su pri_e o pqa_kama pr{uta, krava i {tam-parija na dubrova_kom rati{tu, na primer, samo pri-godne anegdote ratnika za kafanskim stolom.

Ha{kim tu$iocima koji prikupqaju gra|u o zlo-_inima ne treba ni{ta drugo nego da pro_itaju pojedi-ne ispovesti na{ih ratnika i da, na osnovu tih svedo-_ewa, pi{u optu$be. ^ega se pametan stidi budala seponosi, narodna je poslovica koja, _ini se, za Srbe neva$i.

Danas, dok _itam ratne ispovesti takvih na{ih„Obili}a” i „heroja”, se}am se utisaka koje nosim ve}dugo iz susreta, dru$ewa i razgovora sa mnogim qudi-ma pre rata, a posebno srpskim intelektualcima kojisu sada perjanice nacionalne borbe za plen. Uvek jerazgovor nabijan tenzijom op{teg srpskog nezadovoq-stva {to „oni” imaju, {to su bogati i {to su nam sveuzeli i uzimaju, od novca iz svetskih kredita do fab-rika koje su preme{tene iz Srbije u Hrvatsku i Slo-veniju. Tenzija je odgovaraju}om propagandom prenetauspe{no na ceo narod tako da je rat bio neizbe$an iprosto je po_eo iz narodne $eqe za poravnawem ra_u-na, za naplatu i postoje}ih i nepostoje}ih dugova. Tapri_a da „oni” imaju i da su „bogati” i „puni” i danasje prisutna svugde oko nas pa _ak i u politi_kom delo-vawu stranaka. Nedavno smo na tribini Demokratske

– 180 – – 181 –

stranke Srbije u Kosovu Poqu _uli kako Albanci ima-ju sve, grade ku}e, trguju, prosto se qutio mladi govor-nik i „demokrata”, kako je to mogu}e, kad oni nisu Sr-bi nego Albanci. Nezadovoqstvo Srba albanskim ku}a-ma, imawima i uop{te $ivotom wihovim podgrevajugotovo svi mediji polako pripremaju}i narod za veli-ku novu pqa_ku koja }e se zvati „odbrana svetog Koso-va”. Po{to sada nema silovawa Srpkiwa i otimawasrpskih imawa, jer je vlast to, ka$u, spre_ila, Alban-ci su krivi za ne{to drugo. Krivi su {to postoje, {toih ima vi{e nego Srba, {to stanuju u ku}ama i $ive,{to nisu prosjaci i sluge, nego trguju, rade, stvaraju,bogate se, a to je, ka$u neki na{i politi_ari, neopro-stiv greh. Ne znam {ta }e biti na Kosovu, ali mi se nimalo ne svi|a ta pri_a o bogatstvu Albanaca koja se si-stematski {iri Srbijom.

Ne svi|a mi se zato {to sam ranije, mnogo ranije,prilikom kratkih boravaka u Fo_i, slu{ala sli_nepri_e o Muslimanima. Uvek je u srpskim pri_ama mu-slimanska ku}a bila ve}a od wihove, imawe boqe odwihovog i _inilo im se da kod wih vlada blagostawe,dok Srbi te{ko $ive. Ta pri_a, kojoj su svi dodavalia niko umawivao, porodila je ono {to se u Fo_i desi-lo. Kako Muslimani nisu napali fo_anske Srbe, nijese moglo po_eti sa „odbranom ogwi{ta”, ali zato nitrpeti da oni $ive i daqe pored wih, bogatiji, pa jeu tom gradu rat zapo_eo kao prosta pqa_ka ku}a, ima-wa i qudi, koji su svi ili pobijeni ili isterani izgrada. U wihovim ku}ama sada $ive Srbi, verujem pri-li_no razo_arani skromno{}u i nedostatkom bogatstvakoje su zami{qali iza zatvorenih vrata. Sli_no je bi-lo i u drugim gradovima {irom Bosne koje su Srbi „os-lobodili”, plen koji su gledali godinama i za kojim su$udeli kona_no su dobili.

Srpske bajke o bogatstvu drugih, Muslimana, Hrva-ta ili Albanaca imaju i svoju „teorijsku” podlogu. Nasau_e{}e zbog smrti moga oca, u na{u ku}u u BijelomPoqu do{li su i mnogi ugledni Muslimani. PrisutniSrbi su odmah, posle dve-tri prigodne qubaznosti, po-

_eli politi_ke rasprave. I tu sam ponovo _ula fo_an-sku pri_u o imawu i bogatstvu Muslimana. Polupija-ni moj kom{ija Srbin „obja{wavao” je kom{ijama Mu-slimanima da su oni nepravedno bogatiji od wega, jersu u svim dosada{wim ratovima, od Turaka do danas,bili po{te|eni. U wihove ku}e je, navodno, samo sla-gano imawe, nisu ni pqa_kani ni paqeni ni proteri-vani, jer su uvek bili uz neprijateqa koji je vodio ratprotiv Srba i time bili za{ti}eni. „Teorija” se izla-gala veoma ozbiqno i ostra{}eno i tu sam, sa zapre-pa{}ewem, videla da nedostaje samo iskra, varnica, dakrene „oslobodila_ki” pohod na muslimanske ku}e. Onisu, videla sam, bili nesre}ni zbog gu{ewa rata i ne-dostatka povoda da ostvare svoje ratne ciqeve, koji sekre}u samo do tu|e ku}e i imawa. To da osvoje, ne bidaqe ni ratovali, jer bi time ostvarili svoj porodi_-ni i nacionalni interes.

Zbog toga {to je sve izgleda svedeno na prostu pqa_-ku i otima_inu tu|eg ne mo$e se ni prakti_no ni teo-rijski utvrditi kako je i za{to po_eo rat u Bosni.Ubistvo svata na Ba{ _ar{iji je samo ona varnica ko-ja je upalila fitiq mr$we i po$ude koja se nije mog-la obuzdati i zato je kao motiv za rat neubedqiv i sme-{an. Toliki izginuli, uga{ene porodice i razru{e-na zemqa radi osvete jednog ubijenog svata, riplijev-ska je pri_a koju propovedaju jo{ samo na{e vladike isve{tenici skrivaju}i op{tenarodno posrnu}e i greh.@ivot na visokoj nozi „ratnika za svata”, ku}e i sta-novi na Dediwu kupqeni od ratnog plena za razne vo-|e i vojskovo|e, dvorci koji se i danas grade i kupuju,besni automobili, telohraniteqi i terevenke, pri_a-ju nam pravu pri_u ovoga rata i otkrivaju wegovo pra-vo lice.

Kada se cela pri_a tako dovede u realne okvire irat svede na ostvarewe li_nih i porodi_nih kao naci-onalnih interesa, onda je sasvim jasno za{to se upor-no ne prihvata mirovni plan Kontakt grupe. Ona pri-_a da se ne da ni stopa osvojene zemqe prevedena mo$eda glasi, ne damo ni kvadrat otete ku}e, ni pedaq za-

– 182 – – 183 –

uzetih imawa, ni dinara opqa_kanog novca. Jer planpredvi|a povratak izbeglica u wihove ku}e i imawai to je ono {to se ne}e dozvoliti i {to se sada braniu Bosni, to je ono zbog _ega moramo svi da izginemo. Ka-ko da dozvole povratak Muslimana u wihove ku}e istanove u Fo_i, na primer, kada su se tako lepo pona-me{tali i uselili ratnici, kako to izvesti i ko }epotpisati tako te{ku odluku? Novi vlasnici ve} na-viknuti na osvojenu imovinu ne}e je vratiti bez bor-be i velike sile pa se na tome slamaju svi planoviKontakt grupe. Kada bi svet mirovnim planom legali-zovao u_iwenu pqa_ku i garantovao da se oteta imovi-na ne mora vratiti, lako bi ratnici prepustili vi-{ak teritorija do procenta od _etrdeset devet posto.

Ovako, procenat teritorija je izgovor za o_uvaweste_ene imovine, i dok se to pitawe ne re{i na pri-hvatqiv na_in za ratnike te{ko }emo do}i do mira.

Do mira je daleko i zbog druge pqa_ke, koja traje uSrbiji, zbog politi_ke pqa_ke. Ranije Socijalisti_-ka partija a sada opozicione stranke trguju nesre}omnaroda radi sticawa politi_ke dobiti. Tako se Demo-kratska stranka, na po_etku rata izrazito anacionalnai pacifisti_ka, pretvorila u pravu naci-fa{isti-_ku i ratno-hu{ka_ku stranku, _iji funkcioneri idupo Srbiji i raspiruju ugasle nacionalisti_ke varni-ce, ne iz ube|ewa i stvarne brige za bra}u preko Dri-ne, nego radi rasta strana_kog rejtinga i uticaja. Pri-sustvovala sam razgovoru u kojem je gospodin zadu$enza marketing te stranke obja{wavao politi_ki zaok-ret svoje stranke koja sada mewa nacionalni program.Gospodin je rekao: „Nama koristi nastavak rata u Bos-ni, rejting stranke raste, podr$avamo Karaxi}a svedok nam se isplati. Kada budemo gubili na toj podr{-ci mi }emo je uskratiti”. Na pitawe prisutnog mirov-waka zar ne razmi{qaju o qudima koji svakodnevno gi-nu i zbog te wihove podr{ke, on je hladno odgovorio:„Pa {ta, ne ginemo mi ni _lanovi na{e stranke”.

Takva politika i delovawe stranaka ne razlikujuse ni malo od onoga {to se doga|a na ratnom podru_ju.

Pqa_ka imovine ili pqa_ka politi_ke podr{ke svo-di se na istu stvar, jer i ova druga pqa_ka donosi imo-vinu. Lopovi isti, metode razli_ite.

I kao uvek, sve se ponavqa. Opet se narod podeliona dva dela, na dve Srbije. Onu koja to ho}e i podr$a-va i onu koja to ne}e, stidi se i ne odobrava. Ona prvalako la$e narod, lako se useqava u tu|e ku}e, lako $i-vi od tu|eg imawa, lako ubija, ru{i i uni{tava, istokao pre pedeset godina. Ova druga sve to ne}e, ve} $e-li da $ivi, gradi i stvara i tu je i koren nesre}e na-roda. Uvek su oni prvi i brojniji i ja_i. Bezobzirno{-}u pobe|uju, pa nam je uzaludna pri_a da nismo svi isti,da nismo svi onakvi kakvim nas svet do$ivqava. Imanas i druga_ijih, ali se ne vidimo, ne _ujemo, ne pro-testujemo i tako }utawem legalizujemo zlo kao nacio-nalni interes.


– 184 – – 185 –

OTAXBINCI TR^EPOSLEDWI KRUG

U Beogradu su nedavno psi rastrgli trogodi{wedete. Surova smrt malog, nevinog bi}a pove}ala mi jemu_ninu koju ose}am ve} du$e vreme gledaju}i svako-dnevno smrti i nesre}e. Zami{qam wegovu patwu, bes-pomo}nost, u$as i bol i po$elim da vri{tim do nebakoje uvek samo nedu$ne daruje golgotom.

Psi koji su rastrgli to dete sli_ni su onima kojisu rastrgli sve nas, na{e qubavi, porodice, prijateq-stva, dru$ewa, putovawa, ceo $ivot. Znam da je neupo-redivo ali, ipak, na rastrgnuto dete li_e mi danas imnogi qudi koji $ive samo svoju pro{lost a mrtvi suza budu}nost. Psi rata rade svoj posao, rastr$u i pos-ledwu nadu.

Nekako u isto vreme gledam ekranizovanu pri_u osurovom ubistvu kraqa Aleksandra Obrenovi}a i Dra-ge Ma{in. Sabqe oficira koje seku wihova tela pod-se}aju me na neprolaznost nesre}e i zla u nama samimakojim rastr$emo i sebe i druge oko nas. Ono {to je itada {okiralo civilizovanu Evropu koja je reagovalaprekidom diplomatskih odnosa, zna_i sankcijama pro-tiv Srbije, nas i danas ispuwava ponosom i celu pri-_u u_imo u istoriji kao podvig oficira zabrinutih zanacionalni interes a ne kao zlo_in i varvarstvo u_i-weno radi vlasti. Zato nam se i sada doga|a da tako vas-pitane generacije ne vide zlo_in u ubijawu $ena, de-ce, staraca, gradova, ve} juna{tvo i patriotsku du$-nost. A svet opet, kao i tada, sve posmatra onako kakoizgleda i mi smo uvek u sukobu sa svima.

Ne razumeju oni nas dok _inimo zlo_ine za otaxbi-nu koja je uvek ili jedan _ovek ili _ovek i $ena, a i miwih dok se na demokratskim izborima smewuju tako _e-sto i tako lako. Bez ratova, bez sabqi, bez ubistava ibez mr$we. To je kod nas _ista beda i dosada.

Ako se zagledamo u na{u istoriju i zamislimo jebez ubistava i zlo_ina, imali bismo sli_nu dosadu kodnas. Da nije ubijen Aleksandar Obrenovi}, tok istori-je Srbije bio bi sasvim druga_iji i sigurno ne bi kre-nuo onim putem kojim je krenuo posle ubistva. Kara-|or|evi}i ne bi do{li na presto, Jugoslavije ne bi bi-lo, Gavrilo Princip ne bi ubio Ferdinanda, i golgo-te preko Albanije i smrti ne bi bilo. Jugoslavija ko-je ne bi bilo ne bi se mogla raspasti ni 1941. ni 1990.godine.

Genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu ne bibilo, Srbija bi se verovatno prema Nemcima ponelasli_no ili Gr_koj ili Bugarskoj i sa_uvala narod idr$avu dok ne pro|e talas fa{izma, a samim tim ne bibilo ni sada{weg rata i velikog stradawa naroda. Bi-lo bi nas mnogo, mnogo vi{e i bili bismo zaista veli-ka dr$ava na Balkanu, i bogata, i demokratska, i civi-lizovana, i uticajna.

Bila bi, zna_i, sve ono {to oduvek $elimo da budeSrbija, samo da zlo_ina nije bilo.

Kako je taj zlo_in nad Aleksandrom Obrenovi}em iDragom Ma{in verovatno i umawio i unazadio dr$a-vu i narod, tako }e i ovaj dana{wi zlo_in koji se _i-ni nad drugim narodima i dr$avama opet unazaditi iumawiti i dr$avu i narod. Sve dok nas ne ostane za podjednu {qivu, kako je davno prorekao Tarabi}, vidovi-ti seqak iz Kremana. Jer, zlo_in se nikada ne ispla-ti, nepisano je i toliko puta do$ivqeno pravilo qud-skog $ivota i sudbine.

Neki od nas se trude da se to dogodi, a neki da se nedogodi. @ivela smrt, ka$u patriote i otaxbinci, o$ivotu danas govore samo srpski izdajnici. A ima itre}ih. Nisu ni patriote, ni izdajnici.

Oni su prosto komunisti.

– 186 – – 187 –

Oni iz JUL-a, kada je dan najdu$i, da bi mogli {tovi{e zla da osmisle i u_ine dok ne padne mrak. Oni nepri_aju ni o ratu, ni o ubijawu, wih se to ne ti_e, kaoda nisu odavde, oni pri_aju i sawaju o Kini. Kao onajseqak na Durmitoru koji svakodnevno _uva ovce i ka-da nai|e prolaznik, pa sedne da porazgovara sa wim, nepita ga on ni kako je, ni bilo {ta obi_no, nego odmah:„<ta se to radi u Americi, {ta ho}e Kina, kako Ru-sija”. Velike teme da zaboravimo stvarnost, daleka Ki-na da ne pri_amo o Srbiji, wenoj bedi i ratu koji suba{ ti komunisti i po_eli.

Kinu kao model na{e sudbine nudi nam ovih danaprvi brka JUL-a, prijateq Bogdana Tirnani}a, Qubi-{a Risti}. Re$iser, intelektualac, ka$e i da je de-mokrata, ne re_e nam da li se u taj model uklapaju ione hiqade kineskih studenata koje su, takore}i ju_e,$ive zgwe_ili na najve}em trgu u Pekingu. Verovat-no uklapa, jer je i ovde isproban 9. marta 1991. na „bag-ri” koja se bunila protiv komunizma. Mora da se Qu-bi{a demokrata sla$e sa tim jer ne re_e ni{ta protivtoga, a i kako }e kada je na izbornoj skup{tini JUL-asedeo tik do Radmila Bogdanovi}a, komandanta napadana narod 9. marta 91. ^uli smo telefonski razgovor iz-me|u wega i generala Axi}a dok su se demokratski do-govarali da izvedu tenkove na „bagru” i da im „j... maj-ku”, kako re_e Bogdanovi}. Pre neki dan, u Skup{ti-ni, taj isti Qubi{in partijski drug potvrdi da je toi trebalo uraditi jer je Vuk ru{io Beograd.

O_ito da JUL-ovcima ne smeta {to je u wihovom ra-tu koji je usledio ba{ posle i zbog 9. marta, sru{enacela dr$ava, vi{e od dva miliona qudi postali iz-beglice, poginulo mo$da i pola miliona, hiqade selasravweno sa zemqom, poru{en Vukovar, Sarajevo, Mo-star, Fo_a, Gora$de, Zvornik i mnogi drugi gradovi,uni{tene bogomoqe i kulturni spomenici i opqa_ka-no ogromno bogatstvo.

O tome oni ne govore, to Qubi{a demokrata i pred-sednik JUL-a i ne spomiwe. Oni guslaju i danas samoo razbijenim izlozima u Beogradu 9. marta 91. godine.

Ka$u da je zbog tih izloga trebalo izvesti tenkove nanarod a ne razmi{qaju {ta treba izvesti na wih, ko-ji su zapo_eli rat, razbili i ubili ceo narod i dr$a-vu. Ili mo$da razmi{qaju, pa zbog toga pri_aju o Ki-ni, kao onaj _obanin na Durmitoru.

Oni se o_igledno nadaju politi_kom uspehu i po-vratku levice na vlast, pa da sve bude kao nekada. Svese _ini da se to i dogodi, prisutni su svugde, na televi-ziji, u {tampi, u vlasti, propaganda je stalna i temeq-na. A {ta nam oni to nude u svom izmi{qenom i, ka-$u, sre}nom dru{tvu?

Glavni ideolog levice danas, one najlevqe – jer imaih raznih – propoveda da je na zapadu kapitalizam, toneravnopravno dru{tvo zasnovano na eksploatacijiradni_ke klase i bogato samo zato {to je imalo kolo-nije iz kojih je bogatstvo otimalo. Standard, kompjute-ri, sna$na ekonomija, sve je to ka$u levi_ari proiste-klo iz opqa_kanih kolonija. Zaboravqaju pritom daAmerika nikada nije imala kolonije a najsna$nija jei najbogatija zemqa na svetu, dok wihova otaxbina So-vjetski Savez i pored ogromnog prirodnog bogatstva ko-je nije morala da otima od drugih, nego samo da kori-sti i odradi, propada ve} sedamdeset godina zbog ideo-logije i sistema koji se nama i danas nudi.

Sovjetski Savez, pi{e taj ideolog, razoren je pod-muklim akcijama Zapada, pre svega Amerike, ina_e bise, da nije bilo te stra{ne zavere, komunizam u Sov-jetskom Savezu pokazao i dokazao. Ali, zavera je uspe-la, komunizam je sru{io, ka$u, pla}enik zapada Gor-ba_ov, pa dok sawaju o padu Jeqcina i povratku crve-nih u Moskvu, svu svoju qubav, nadu i poverewe pokla-waju Kini. Kina }e nas spasiti. <teta samo {to je ma-lo daleko, ina_e bi nam Qubi{a odmah predlo$io kon-federaciju sa wima, kako bi nesmetano i bez strahau$ivali u levim tenkovima, jer je i srce na levoj stra-ni, jer se i sawa na levoj strani. Ja bogami i na levoji na desnoj strani sawam wihove tenkove i wihov rat,a verujem i Kinezi, oni koji su pre$iveli tenkove napekin{kom trgu.

– 188 – – 189 –

Mo$da }e JUL-ovci i da uspeju, i to ne zahvaquju-}i politi_koj ni ekonomskoj podr{ci Kine, nego podr-{ci „otaxbinskih” Srba, kako sebe i sebi podobne na-zva pre neko ve_e Kosta âvo{ki. Gostuju}i na NTVStudio B on, u ime tih „otaxbinskih Srba”, odbi novimandat Ujediwenih nacija u Srpskoj Krajini, odbacimirovni plan Kontakt-grupe za Bosnu i najavi odlu_-nu bitku za „sveto Kosovo”.

Kakav svet i trice.Sve }e to Kosta, wegov predsednik Nikola, Dobrica,

\in|i}, Ko{tunica, <e{eq, Klara Mandi}, Quba Ta-di}, <olevi}, Moma Trajkovi} i takvi – pod noge. Ratcelom svetu na _elu sa <olevi}em i – pokaza}e oniwima! Velika Srbija, nego {ta! Ujediwewe ili smrt!

I, {ta se de{ava? Slu{aju}i te povike, te liderestranaka, te „najumnije” srpske glave, svet se hvata zaglavu i poma$e Milo{evi}a. Kakav je da je, on je ma-we zlo i za Srbe, i za Balkan, i za Evropu, i za svet.Treba ga podr$ati, misle oni, pa i po cenu da Srbijapostane Kina. Boqe i to od programa smrti koji „otax-binci” zagovaraju.

Da nema âvo{kog, \in|i}a, Ko{tunice i sli_nih,Milo{evi} bi ih stvorio. Dodu{e, on ih i jeste stvo-rio. Satanska ve{tina svih komunista je da uspe{noproizvode gore od sebe. Mirotvorstvo Milo{evi}a sa-da po_iva na ratnom hu{kawu „otaxbinaca”, a wegovavlast samo na wihovoj ludosti, avanturizmu i katak-lizmi_noj budu}nosti koju nude jer, ako se opredeliza wih, za „otaxbince”, Srbija }e do$iveti sudbinurastrgnutog deteta, iscepa}e je ovi psi rata koji se sale{a Bosne sele na Kosovo i u Pri{tini savetuju ostrategiji uni{tewa. Bosna je uspe{no obavqeni po-sao i ve} neinteresantna za wih, otuda nagla briga za„sveto Kosovo” koje je bilo skoro zaboravqeno posled-we tri godine rata. Verujem, ipak, da }e ih Srbija od-baciti i da }e jednom poslu{ati „izdajnike” i re}i„otaxbincima” – ne branite me vi{e, molim vas.

Ve} _etiri godine kao izdajnik, ja se borim kolikomogu da nas bude vi{e i da nam ciqevi budu {to mawi.

Sre}na sam {to sam u Beogradu videla i _ula izdajni-ke iz Sarajeva, Alijine Srbe, kako ih nazva „otaxbi-nac” Ko{tunica. Osetila sam se ja_om, {to je i norma-lno, jer svaka ptica svome jatu leti, a kad se na{e iz-dajni_ko jato uve}ava i povezuje to budi nadu u ostva-rewe velike, na{e programske izdaje, koja je sva u ne_i-wewu. Ne $elimo ni{ta, nemamo ciqeva, svejedno namje koja je _ija teritorija, vera, nacija, ne mrzimo ni-koga, ho}emo samo $iveti mirno kao sav normalan svet.Svesna sam da je to velika nacionalna izdaja u Srbiji_iji je vekovni patriotski ciq izginu}e za nebeskuslavu, za ovu ili onu _uku i planinu, ali {ta mogu.

Dru$e}i se sa Alijinim Srbima iz Sarajeva, dobi-la sam novo gorivo i energiju, odu{evila se wihovomhrabro{}u, jednostavno{}u i snagom, jer biti srpskiizdajnik ovde je ipak mnogo lak{e nego u Sarajevu. Onikoji su tamo ostali i sa_uvali se od mr$we i sa jednei sa druge strane nisu ni Srbi ni Muslimani. Oni suprosto qudi. Najobi_niji i zato najve}i.

Od mnogih pri_a koje sam _ula od wih, izdvajam je-dnu iz Tuzle koju je ispri_ala doktorka Nada, ina_eprepuna raznih pri_a sli_nih bajkama. Ispod bolniceu kojoj radi i gde le_i i malu decu, nalazi se neki pro-stor kuda se {etaju Srbi zarobqeni od bosanske vojskeu pratwi vojnika _uvara. Za wih je odoma}en propa-gandni naziv „_etnik”, i sva deca ih tako zovu. Sa pro-zora bolnice, devoj_ica Sabina posmatra zatvorenikeu dvori{tu i zove ih uporno: „êtnik, _etnik”. Kako senisu odazvali, _inila je sve da stupi u razgovor sa jed-nim od wih, nude}i mu pomoranxu na poklon. Na krajuje i bacila pomoranxu u pravcu zarobqenika koji nijesmeo da je prihvati, verovatno iz straha od _uvara.

ûvar je krenuo ka pomoranxi. „Ne, ne, ne”, vrisnu-la je devoj_ica. „Nije za tebe! Ona je za _etnika”.

Ta devoj_ica, _iju du{u nisu uspeli da rastrgnupsi rata, iako su je fizi_ki ranili, va$nija mi je odsvih „otaxbinaca”.


– 190 – – 191 –

IDEM NA RAVNU GORU

Jedan beogradski intelektualac, profesor univer-ziteta, istori_ar i pisac kwiga o slavnoj pro{lostina{eg naroda, sreo se pre neki dan sa starim prijate-qem. Na uobi_ajeno pitawe „Kako si, {ta radi{”, on jeodgovorio neuobi_ajeno „Sre}an sam”, rekao je, „bio samu Bosni, na prvoj liniji fronta, do$iveo sam ne{tonezaboravno, nestvarno, sasvim sam drugi _ovek sada”.

„<ta si to tako veliko i va$no video”, pitao ga jeprijateq.

„Video sam nadrealnu, nebesku scenu”, pri_ao je us-hi}eno istori_ar. „U rovu punom vode, dok je padalaki{a i ledila se na vetru, sa pu{kom u ruci spavaoje srpski borac. Tu sliku ne mogu zaboraviti, ona midaje snagu i nadu, ona mi je zalog moje vere u opravda-nost na{e borbe za Bosnu. Dok takvih Srba ima bi}e ipobeda, na wima po_iva sva na{a istorija.”

Dakle, pro{etao se, video, radovao i vratio. Borbaje potrebna, on je patriota, a u vodi neka spava i ki-sne neko drugi, on }e mu se diviti. To li_i sasvim naonu pri_u Mome Kapora iz Trebiwa. Majka kojoj je po-ginuo sin, ka$e Moma, na sahrani sina ne pla_e negoka$e: „Poginuo je za dr$avu, dr$ava ko{ta, ne dobi-ja se xabe”.

Egzaltiran vite{tvom Trebiwke ovu pri_u Momaponavqa uz ve_ere i vina u Klubu kwi$evnika, doksvoju decu ne da za dr$avu nego ih dr$i izvan dr$a-ve, u belom neprijateqskom svetu.

Licemerje srpskih intelektualaca – patriota beztro{ka – nije strano ni {irokim krugovima narodana{eg. „Ovde srpski patriot”, javqaju se na NTV Stu-diju B gledaoci u emisiji „Utisak nedeqe”. „Glasamprotiv Srba u Sarajevu a za Srbe na Palama, za ratni-ke i heroje, za <e{eqa”. Taj patriota }e da glasa, te-lefonira, podr$ava ili mrzi, ali sam da u_estvuje –ne}e. Wegove snove ostvari}e drugi, _esto ba{ oni ko-ji i ne sawaju ni{ta sli_no.

Gledaju}i tu emisiju u kojoj je u_estvovao i Voji-slav Vuk_evi}, biv{i profesor Pravnog fakulteta uOsijeku a sada{wi advokat u Beogradu, shvatila samda mr$wa u na{em narodu nema ni granica ni odre|e-nog objekta. Ona je prosto deo wegovog bi}a i usmeravase na sve strane. Te ve_eri skoro svi gledaoci su je ja-sno iskazali prema Srbima u Sarajevu. Zna_i, nisu sa-mo Muslimani objekt mr$we na{ih patriota, ili Hr-vati, Albanci ili Amerikanci, mrzimo se mi izme|usebe mnogo vi{e, ako je to za utehu drugim narodima.

Dok sam slu{ala te izlive besa usmerene i na Vuk-_evi}a, koji je sedeo u studiju, razmi{qala sam o we-mu. <ta misli, kako se ose}a i da li mo$e ostati nor-malan u svemu tome. @iveo je pre rata u Osijeku, biouva$avan profesor, prijateq mnogih Hrvata, o$ewenMa|aricom, politi_ki anga$ovan u Srpskoj demokrat-skoj stranci sa $eqom da pomogne svom narodu i za{-titi wegove interese u procesu raspada dr$ave. Pola-ko istisnut iz Osijeka i iz Srpske demokratske stran-ke oti{ao je u Beli Manastir, u svoju ku}u. U stan u<ibeniku uselio mu se Hrvat i obavestio ga o tome te-lefonom, a iz Belog Manastira, iz porodi_ne ku}e, is-terali ga Srbi. „Da napusti{ ku}u u roku od dvade-set minuta, ostavi{ nam kola i sve ili si mrtav”, rek-la su mu bra}a. Ne verujem da i sada zna za{to. Do{aoje u Beograd i opet mr$wa – videlo se da Voja gubinadu.

Od iste mr$we pobegla je posle rata u Amerikuskoro cela wegova porodica. Wegov stric, doktor Rado-je Vuk_evi}, _lan Gorskog {taba |enerala Mihailo-

– 192 – – 193 –

vi}a, zajedno sa sinom pobegao je kao _etnik od mr$wepartizana, a sada je Voja objekat mr$we i „_etnika”(one karikature koje su od wih stvorili komunisti) ipartizana, komunista i socijalista.

A ko je onda Voja i wemu sli_ni u na{oj srpskojpri_i? Kome pripadaju, koga predstavqaju, za {ta sebore, {ta $ele? To su pitawa na{e sada{wosti. Akonisu socijalisti i komunisti, JUL-ovci ili avgustov-ci, ako nisu ni otaxbinci ni karaxi}evci ni mladi-}evci, ako nisu ni _etnici iz ovoga rata, a sve to si-gurno nisu, ko su i {ta $ele?

Verujem da bi Voja rekao: „Ono smo {to je u Srbijinajte$e biti – qudi bez mr$we?”

I dok su patriote i _etnici glasali za <e{eqa,a protiv Srba u Sarajevu i Srba iz Beograda u posetiSarajevu, razmi{qala sam kako bi u toj emisiji Stu-dija B pro{ao predlog koji bi prikazao posetu Dra$eMihailovi}a xamiji u toku rata i wegova fotografi-ja sa muslimanskim prvacima u razgovoru dok sedi sapodavijenim nogama i pu{e lulu tra$e}i dogovor ikompromis. Sigurno bi pro{ao crno da crwe ne mo$ebiti, pa neka to ute{i i Voju Vuk_evi}a i sve nas ko-ji bi i danas to isto uradili i radimo koliko mo$e-mo i znamo.

Ista mr$wa i la$ koja danas caruje ovde i usmera-va se na sve normalne qude dovode}i ih do o_aja zbognemo}i da ka$u istinu, uni{tila je i nekada{we nor-malne qude i wihove $ivote. Pokret |enerala Miha-ilovi}a, i on sam, toliko su la$ima izopa_eni da ret-ko danas, _ak i do onih Srba koji idu u Sarajevo i bo-re se za o_uvawe _ovekoqubqa u nama, kako re_e IvanStamboli}, mo$e dopreti istina. ^auru la$i su sviprogutali lako, istinu ne $ele ni da vide ni da _uju.Dra$a i wegov pokret simbol su zla, uprkos slika izxamija, uprkos Hrvata, Slovenaca i Muslimana poredwega u {tabu, uprkos savezni_kih odlikovawa koja jedobio, uprkos istini koju samo treba prihvatiti. Ra-zumem da je ne prihvata i ne zna Krsmanovi}, neuro-ti_ni komunista iz SK-Pokreta za Jugoslaviju, koji

je, izgleda, pobegao sa le_ewa, ili Vu_eli}, zadriglii zatupeli socijalista, ili wegov partijski drug Ivi-ca Da_i}, retardirani omladinac, ali ne razumem dane znaju i ne prihvataju istinu oni drugi koji o sve-mu ostalom misle isto kao i ja. Ne mo$e da se ne pozna-je i ne podvrgne sumwi cela jedna stranica istorijenapisana rukom najve}ih la$ova sveta, pogotovu {tota stranica na{e istorije sasvim druga_ije izgleda usavezni_kim kwigama i dokumentima dostupnim svi-ma, danas, posle pedeset godina.

Anahrono deluje stalna pri_a o pro{losti, ali akoprihvatimo la$nu istoriju kao pravu za doga|aje odpre pedeset godina, doprine}emo da i dana{wa istori-ja izgleda isto kroz pedeset godina. Izdajnici kao iDra$a bi}emo svi mi koji smo se borili za $ivot, zaqude, protiv rata, mr$we i smrti, a heroji }e bitioni drugi, zlo_inci, ubice i kriminalci, kao i prepedeset godina. Ne pristajem na to i ho}u istinu osvemu iako znam da to li_i na borbu sa vetrewa_ama.

Zbog toga sam za paralelnu proslavu pedeset godinaod pobede nad fa{izmom i idem na Ravnu goru 13. ma-ja. Ne zbog pro{losti ve} zbog budu}nosti.

\eneral Mihailovi} se borio protiv Nemaca mno-go vi{e i uspe{nije od Broza i komunista pa je to iglavni razlog skrivawa tih doga|aja i negirawa wego-ve uloge u oslobodila_kom ratu. Za Vu_eli}e, Krsma-novi}e, Da_i}e, Markovi}e i ostale, nabroja}u samoneke najve}e i najva$nije bitke sa Nemcima, po{to onika$u da ne znaju ni za jednu.

U toku 1941. godine snage |enerala Mihailovi}a os-lobodile su od Nemaca Bawu Koviqa_u, Loznicu, Kru-paw, Po$egu, Gorwi Milanovac, a zajedno sa partiza-nima opsedali Kraqevo i ^a_ak. Od maja do juna 1942.godine imali su veliku ofanzivu na prugu Beograd –Ni{ – Skopqe, kada je u borbi sa Nemcima i Bugari-ma poginulo vi{e od pet hiqada Mihailovi}evih voj-nika. Ta ofanziva je strate{ki bila zna_ajna za savez-nike, jer je spre_ila snabdevawe vojnicima, tenkovimai municijom Romelovih trupa u Severnoj Africi. Po-

– 194 – – 195 –

raz Nemaca kod El Alamejna posledica je i ovog dopri-nosa generala Mihailovi}a i wegove vojske, zbog _ega jeon dobio najvi{a vojni_ka odlikovawa i priznawa Bri-tanaca, i legiju _asti od generala De Gola. U aprilu1943. godine borio se protiv Nemaca u ofanzivi na Oz-ren, a u septembru iste godine wegova vojska oslobodi-la je Prijepoqe i Berane gde je zarobio osam hiqadaItalijana. Polovinom septembra 1943. godine oslobo-dio je Priboj, a po_etkom oktobra iste godine li_no jekomandovao trupama koje su iz Vi{egrada isteraleNemce i usta{e. Ameri_ki oficiri Armstrong i Sajcborili su se zajedno sa wim i svedo_ili o nema_kim iusta{kim $rtvama kojih je bilo na hiqade. Primeraradi, na Kadiwa_i u partizanskoj ofanzivi su poginu-la samo dva Nemca, a na Sutjesci pedeset Nemaca i de-set hiqada partizana. Oktobra 1943. godine wegovi voj-nici su oslobodili Zvornik i Rogaticu i gone}i raz-bijene Nemce krenuli prema Sarajevu, gde su ih sa bokanapali partizani i spre_ili ofanzivu. Na vojnoj aka-demiji u Vest Pointu u Americi, spa{avawe petstoameri_kih avijati_ara koje su Nemci oborili nad Sr-bijom, izu_ava se kao jedna od najbrilijantnijih akci-ja Drugog svetskog rata. U 1944. godini Mihailovi} je,zajedno sa Crvenom armijom, upao u Kru{evac, Zaje_ari Negotin.

Nadam se da je dovoqno bitaka za Vu_eli}a i Krs-manovi}a, ali i za proslavu pedesetogodi{wive pobe-de nad fa{izmom, u kojoj vojsci generala Mihailovi-}a pripada istaknuto mesto.

Doga|aji koji su se zbili u tom vremenu i borbe ko-je su vo|ene ne mogu se izbrisati i nestati kao ni pat-wa i bol hiqada i hiqada porodica pobijenih {to odNemaca {to od komunista. Samo u logorima na Bawici,u Jajincima i na Starom sajmi{tu Nemci su ubili okosedamdeset hiqada Mihailovi}evih vojnika i wiho-vih porodica, a stradali su, i mnogo vi{e, od bra}e ko-munista. Od 1944. godine pa za naredne dve godine komu-nisti su ubili preko dvesta pedeset hiqada vojnika icivila, pristalica generala Mihailovi}a.

Mrzeli su ih i ubijali i jedni i drugi i u moru tu-ge i nevinih $rtava izdvoji}u Milanku Mili_i} odjedne godine i Veru Niketi} od {est meseci iz Kopa-oni_kog sela Kriva Reka, koje su na bajonet natakliNemci i Bugari u odmazdi zbog napada Mihailovi}ana prugu Beograd – Skopje. Zbog wih i za wihovu du{uidem na Ravnu goru da se ne krije ni wihova smrt niwihovi grobovi, jer znam da to ne $ele danas ni jednamala Vera ili Milanka, ni jedna Tawa, Nada ili Iva-na. Pitajte ih.


– 196 – – 197 –

BITKOKRADICE

Opet ratna histerija, granate, krv, izbeglice. Hr-vati su izvr{ili agresiju na svoju dr$avu (?), Srbi subombardovali hrvatske gradove, narod o_ajan i izbe-zumqen od straha i nesre}e govori samo jezikom mr$wei sve li_i na potpunu kataklizmu.

„Treba te cigane potpuno uni{titi, proterati i po-biti, da vide {ta su Hrvati”, govori u kameru HTV-agra|anin Zagreba.

„Moramo usta{e vojni_ki uni{titi i poraziti pot-puno”, govore u sve kamere svi Srbi, razgnevqeni hr-vatskom pobedom i zauzimawem nekih teritorija. Uti-sak je da bi i jedni i drugi bili usre}eni samo potpu-nim uni{tewem protivnika. Ni tra_ak razuma ne pro-bija informativne i vojne mre$e. Milan Marti}, pred-sednik Republike Srpske Krajine, u kameru govori ka-ko su Hrvati po ulasku u Jasenovac odmah miniralispomen-cvet podignut na mestu logora Jasenovac. Zapetnaest minuta ga demantuje televizijska slika ne-taknutog spomenika.

U Srbiji stawe redovno. Jedni pozivaju u rat za od-branu bra}e i zapadnih srpskih zemaqa, okupqaju i{aqu dobrovoqce, a sami ne idu nigde, drugi filozo-firaju o uticaju hrvatskog napada na mirovne procese,tre}i pozivaju i prozivaju Milo{evi}a optu$uju}iga za dogovor sa svetom i Hrvatima da se oslobodi put iotvori koridor, a Milo{evi} i zvani_na Srbija – }u-te. Sastaje se fantomski vojni savet koji izdaje nemu-

{to i op{te saop{tewe iza koga se ne zna ni ko stoji nido kada, pa se odnos Srbije prema doga|ajima u Hrvat-skoj mo$e svesti na onu seqa_ku diplomatiju: „Mo$’ dabidne, al’ ne mora da zna_i”.

Politi_ku korist iz celog doga|aja nesporno izvla-_e i Tu|man i Milo{evi}. Tu|man, vra}aju}i terito-rije hrvatske dr$ave, a Milo{evi} jasnom porukom za-padnim Srbima da su bez wegove pomo}i nemo}ni i damoraju slu{ati Srbiju.

Iz takve politike i stava Srbije zakqu_ujemo jed-no i najva$nije: ne}e se ratovati za sporne teritorije.Ili zato {to vi{e i nisu mnogo sporne, ili zato {toslabi uticaj Beograda nad wima. Neki razlog postojiza potpunu promenu politike prema „zapadnim srpskimzemqama”. <ta bilo da bilo, dobro je da su ratne tru-be u Srbiji utihnule i da je za srpsku vlast mir postaoosnovna odrednica svih politi_kih odluka, pa i onihnajte$ih.

JASNA I LULA – DR@AVA

^etiri godine rata i pakla na na{im prostorima iza na{eg $ivota, jasno su razdvojili qude po wihovimsu{tinskim $ivotnim, qudskim i moralnim oprede-qewima. Iako ka$u da ne treba sve posmatrati u crno-belim tonovima, mislim da je crno-belo jedino jasnodeqewe, bar {to se rata i mira ti_e.

Neko jeste za rat, ubijawe, ru{ewe i paqewe, a ne-ko nije. Tu se ne mo$e praviti kompromis radi „nijan-sirawa”, pa dopustiti da postoje i oni koji jesu da „ma-lo” pobiju, popale i poru{e dok se ne zadovoqe, a da za-tim sa istim ube|ewem ustanu i „protiv” ubijawa i ra-ta i ru{ewa.

Ne. Bi}emo crni ili beli kada se sve ovo zavr{i,pa kom opanci kom obojci, kako ka$u <umadinci.

Bele, najbeqe, bi}e sigurno Lula i Jasna, dve _ude-sne Beogra|anke koje od po_etka rata rade sve neverova-tne, nemogu}e i nama beznade$ne poslove za qude, za po-

– 198 – – 199 –

rodice, za narode, za mir. One su prisutne svuda, po ki-{i, snegu, suncu, vetru; u wihovim te{kim i prepu-nim torbama koje stalno nose je $ivot, spas i nada mno-gih Bosanaca, Sarajlija, Srba, Muslimana ili Hrvata,svejedno. One pi{u, tra$e, protestuju, {aqu hranu,pakete, lekove, novac, novine, kwige, pozdrave, pisma,povezuju izgubqene, otkrivaju nestale, telefonirajupreko Pariza, Londona, Wujorka, jure radio-vezom ne-mogu}e kontakte za druge, slu{aju i {aqu pesme iz Sa-rajeva, putuju u pakao i {ire nadu da nije sve izgub-qeno. One meni li_e na dr$avu, rade sve ono {to je Sr-bija trebalo da radi a nije htela, {to je Beograd barmorao _initi a nije hteo.

Wih dve su nam sa_uvale _ast i obraz, wihova vera,upornost i snaga da _etiri godine juri{aju golim gru-dima i punim torbama nade na mr$wu, smrt i bedu, dapobede skoro sasvim same, zaslu$uje sve medaqe sveta.Sve na{e vojske, sve qute generale, pukovnike, admira-le, diktatore i ratnike pobedila je Jasnina torba iLulina fotokopija opstale qudske veze i solidarno-sti iz Beograda Sarajevu, iz Sarajeva Beogradu.

Sada ve} svi polako pri_aju o tome, vra}aju se qu-di qudima, mr$wa vene i bojim se da }e uskoro bitizaboravqeno kako je bilo. Zbog toga, za nezaborav, kaonekada u spomenare {kolske pi{em Jasni i Luli mojuzahvalnost, divqewe i po{tovawe za sizifovsku bor-bu u kojoj su svojom qubavqu savladale mnoge mr$we ipobedile zlo.

HVALA VAM, AMERIKANCI

Qudska vera u ne{to i uporna borba da to ostvarije ina_e, najve}a sila i snaga sveta. Sada, u danimaslavqa povodom pedeset godina pobede nad fa{izmom,general Dra$a Mihailovi} se polako vra}a na mestokoje mu je bio osporio i zauzeo samozvani vojskovo|a istranac Broz. Nije se on vratio zahvaquju}i izmenistavova dr$avne nauke i politike o tom vremenu, ve}

zahvaquju}i ba{ ovakvim $enama i qudima iz wego-vog pokreta koji su pedeset godina uporno pri_ali is-tinu i borili se za wu, kako su i koliko mogli. Zrnopo zrno istine probijalo se u mraku terora i la$i, idanas ve} ogromna ve}ina naroda u Srbiji zna da on ni-je bio izdajnik i da je nevin osu|en i ubijen.

Tome su neizmerno doprineli isto tako uporni iusamqeni ameri_ki oficiri, general Donald Smit,pukovnici Ri_ard Felman, Nik Lali}, ^arls Dejvis,Fred Milton i ostali koji su se borili zajedno sa wimi koje je on spasao sigurne smrti od Nemaca u srpskimplaninama. Ve} pedeset godina uporno i organizovanooni se bore za rehabilitaciju wegovog pokreta i za pri-znawe wemu nespornih zasluga u borbi protiv fa{iz-ma, tra$e}i od ameri_ke vlade da mu podigne spomenikba{ u parku Bele ku}e. Wihova upornost zadivquje iposramquje sve one srpske oficire i borce koji znajukako je bilo ali }ute ili la$u, _uvaju svoje bedne po-lo$aje i izmi{qene zasluge. Svi oni i danas, poslepedeset godina i posle propasti svega onoga {to su la-$ima sagradili, }ute, dok Felman, Lali}, Dejvis iostali osamdesetogodi{wi starci puni bolesti i bezsnage dolaze iz Amerike na Ravnu goru da odaju pri-znawe i po{tu generalu Mihailovi}u. Oni to mogu iho}e, dok mnogi, _ak i generalovi saborci ne}e pre-valiti ni sto kilometara da budu tu i poka$u svojeopredeqewe.

Tako prisustvujemo apsurdnoj, tipi_noj srpskoj si-tuaciji da Amerikanci ili Englezi vi{e brinu o Sr-biji i wenom ugledu od samih Srba. Dok Majkl Liz ukwizi „Silovawe Srbije” pi{e kako je zapravo bilopre pedeset godina, dok Dejvid Martin svedo_i istinuo Dra$i u kwizi „Heroj ili izdajnik”, dok mu Fel-man i ameri_ki avijati_ari podi$u spomenik u Ame-rici, mi ovde ne pi{emo ni{ta, ve} se i danas borimoda osramotimo i wega i Srbiju tvrde}i da su wegoviSrbi bili fa{isti i kvislinzi. Sre}a je {to uvekpobe|uju usamqeni i uporni, pa verujem da }e se Fel-man i ostali zadovoqno vratiti sa Ravne gore u Ame-

– 200 – – 201 –

riku jer }e videti da se nisu uzaludno borili za isti-nu. Neki Srbi su ih _uli, razumeli i pratili, a koli-ko }e biti zadovoqni zavisi od toga koliko nas bude daih gore do_ekamo, pru$imo ruku i ka$emo veliko hva-la za sve {to su _inili za nas, a nisu morali.

I dok uporni i usamqeni biju svoje donkihotskebitke za istinu, na{a dr$ava {iri la$i kojima sevlastodr{ci te{e i uspavquju. Proslave, propaganda,spotovi na televiziji, srp i _eki} i na zastavi i u bro-ju pet koji simbolizuje pedeset godina od pobede nadfa{izmom, wihova su la$ koja ih udaquje i od svetai od svetske proslave te pobede. Nisu pozvani nigde ito je pravedno, jer nisu ni pobedili nikoga, ti malo-brojni {verceri istorije, ti la$ovi i bitkokradice.Ogromna propaganda, novac, televizija, leci koje baca-ju iz aviona, ni{ta im ne}e pomo}i da svoju proslavuuve}aju i ulep{aju. Ne}e im do}i niko osim onih ko-ji moraju da ne izgube vlast i _ast, i proslava }e imli_iti na pobedu. Bi}e la$na i neva$na, uprkos sve-mu, uprkos ulo$enom i novcu i trudu.

Pored proslave pedeset godina od pobede nad fa-{izmom, dr$ava bi mogla organizovati i proslavu po-bede fa{izma nad nama. Ima sasvim realnih osnova zati proslavu, a i prigodnih datuma koji bi se mogli obe-le$iti. Na primer, mo$emo slaviti _etvorogodi{wi-cu pobede fa{izma na ovim prostorima na dan osvaja-wa Vukovara, ili dan ru{ewa kosturnice u Prebilov-cima, ili godi{wicu ru{ewa spomenika Ivi Andri-}u u Vi{egradu. Svi oni koji su to _inili i danas suna vlasti. Ne mogu se oni druga_ije zvati, iako izmi{-qaju razna imena za sebe, od „branilaca ogwi{ta”, „sve-tih ratnika” do „domobrana”. Sve su to, ipak, goli fa-{isti, jer fa{izam je uvek bio i bi}e mr$wa i uni{-tavawe _ak i grobova drugih samo zato {to pripadajudrugoj veri ili drugom narodu, kao i ubijawe civila,ru{ewe i zauzimawe teritorija po pravu sile, a bezprava istorije i realnosti koju priznaje ceo svet. Akako to {to _ine i tamo i ovde smatraju pobedom i sla-vom, sasvim je o_ekivano i _ini se potrebna proslava

pobede fa{izma posle pedeset godina. Verujem da jemnogi $ele i pripremaju, bar po onome {to se mo$e_itati u svim dr$avnim novinama, i kod nas i kod wih,videti i _uti na kontrolisanim TV stanicama.

Ne}u govoriti o drugima. Neka oni sami govore osebi. Ho}u samo o nama ovde gde i danas, u listu _iji seurednici javno deklari{u kao fa{isti, pi{e li_nosupruga na{eg predsednika Republike. Nije va$no {toona pi{e protiv fa{izma ili protiv italijanskih ha-qina i cipela, va$no je da pi{e pored Kalaji}a i Je-vri}a, a to je ipak svrstavawe. Svuda u svetu i uvek jeto bilo va$no, ma mora i ovde biti va$no. Jer, nikadase ne mo$e i ne}e desiti da, na primer, $ena francus-kog ili ameri_kog predsednika dr$ave pi{e uvodni-ke u listu fa{isti_ke orijentacije. A pogotovu se nemo$e desiti da se nikada i ne osvrne na otvorene mani-festacije fa{izma i rasizma u tom listu i drugoj{tampi, na dr$avnoj televiziji ili u vojsci i poli-ciji, gde danas i nema pripadnika drugih naroda koji$ive zajedno sa nama u Srbiji. Fa{isti_ki feqtoniu „Ve_erwim novostima”, la$i raznih Lisica i dru-gih prqavih ratnika koji sve Hrvate zovu usta{ama, asve Muslimane Turcima, naoru$ani ratnici po uli-cama, sve je to ovde kod nas svakodnevica na koju smo se,izgleda, navikli.

<to da je onda i ne proslavimo, malo, kada nam je utoj ko$i o_igledno prijatno?


– 202 – – 203 –

MI, VAMPIRI

Sve_anosti povodom pedeset godina od pobede nadfa{izmom odr$ane su u Moskvi, Londonu, Parizu i naRavnoj gori. Na otvorenom prostoru, javno i masovno bi-lo je svuda, a najvi{e u Moskvi i na Ravnoj gori. Sedam-sto dvadeset autobusa, na hiqade putni_kih automobi-la, traktora, prikolica i motora zatvorilo je puteveprema planini, a reka pe{aka slivala se preko padi-na prema spomeniku sve do tri sata popodne. Mnogi ni-su stigli na sve_anu akademiju, nemogu}e je bilo sti-}i potpuno blokiranim putevima, zakr_enim autobu-sima iz cele Srbije. Progawani, nepriznati a stvar-ni, pe{a_ili su prema spomeniku puni energije _ak istarci od osamdeset godina, o$iveli planinu i svojupro{lost i pokazali komunistima da nas je uvek vi{e.I onda i sada. Dr$avna proslava u Sava-centru i Rav-nogorska proslava na ledini pored spomenika dva susveta koji ta_no oslikavaju odnos snaga u Srbiji danas.^ak ni proslavu svoje tako opevane i naduvane navod-ne pobede nad fa{izmom komunisti nisu smeli odr$a-ti javno i na otvorenom prostoru kao pobednici u Mos-kvi, Parizu i Londonu, jer bi to bio potpuni debaklza wih.

U dr$avnoj {tampi i na televiziji proslava naRavnoj gori je na sve na_ine marginalizovana. Ili jebilo „vi{e hiqada”, ili „nekoliko hiqada”, ili jebio „bal vampira”, „povampirewe pro{losti”, bilo jesvega osim istine da je tamo, uprkos lo{em putu, nedo-

statku benzina i tro{kovima koji su bili najmawe pe-deset do sto dinara, stiglo preko sedamdeset hiqadaqudi. Oni su, razumqivo, za komuniste „vampiri”, jerim uteruju strah u kosti zbog snage i mogu}e pobede,koja bi mnoge od wih odvela na optu$eni_ku klupu. Se-damdeset hiqada „vampira” na Ravnoj gori nije nima-lo bezna_ajno i bezopasno po wih.

Mo$emo samo zamisliti – da je proslava bila uBeogradu, na Adi Ciganliji, na primer, gde je Dra$aubijen i sahrawen, koliko bi „vampira” do{lo. Svakiprisutan na Ravnoj gori mno$io bi se sa deset. Toliko„vampira” ne bi pre$iveli.

Kada se realno pogleda taj odnos snaga i raspolo$e-wa naroda u Srbiji nije mnogo _udno {to komunisti ne$ele nacionalno pomirewe. Wih je sve mawe i mawe;istorija, koju su izmislili i _uvali pedeset godinapod hiqadu brava, polako se otvara, brave same padaju,a oni, kao _uvari tajne zlo_ina koji su po_inili nadsvojim narodom, be$e od mogu}nosti nacionalnog pomi-rewa koje bi donelo na svetlost dana istinu o svemu{to je bilo, javno i dozvoqeno, a ne kao do sada, da po-nekad i ponegde proviri samo onoliko koliko su upor-ni i usamqeni uteriva_i pravde uspeli da je poka$u.Puna je {tampa i javnost danas o_ajni_kih krikova izkomunisti_ke kuhiwe da nema i ne mo$e biti pomire-wa, jer, zaboga, ka$e poznati komunista – kolumnistau listu „Duga”, ne mogu se pomiriti Tito i Hitler,Peten i De Gol, SS divizije i Crvena armija, Dra$aMihailovi} i Sava Kova_evi}.

<to se ti_e Tita, upore|ewe nije dobro, jer Tito inema potrebe da se miri sa Hitlerom. Oni se nikada inisu sva|ali, borili su se na istoj strani protiv Srba,sa istim idejama i ciqevima. To je danas, posle raspa-da Jugoslavije jasno svim Srbima osim Srbima komuni-stima.

<to se Francuza ti_e, oni su se odavno izmirili,kao i Nemci koji su poru{ili sve zidove me|u sobom,a izmirili su se i sa Rusima. Kod nas je malo druga_i-je. Izmirili su se Srbi komunisti i sa Hrvatima i sa

– 204 – – 205 –

Nemcima, sve su zaboravili svima ali ne i Srbima ko-ji su im zamalo uzeli tako $eqenu vlast i koji su imi sada za vratom prete}i da ih oduvaju sa istorijskescene. Taj strah ra|a mr$wu i ne da pomirewe.

Posle _etiri godine _isto fa{isti_kog osvaja_kograta, koji su na{i komunisti na vlasti planirano za-po_eli i vodili radi nasilnog o_uvawa ideologije, au drugim republikama Jugoslavije i izgubili, sada setrude da nas ubede da je tu ru$nu stvar uradio nekodrugi, na koga oni nisu mogli uticati iako su imalipotpunu vlast. To naro_ito tvrdi taj komunista-kolum-nista, koji pi{e naduga_ko i u kwige povezuje pri_e onepotrebnom ru{ewu Jugoslavije i o potrebi wene re-integracije, o nesumwivom ponovnom povezivawu svihdr$ava – sve do balkanske federacije. Jugoslaviju susru{ili, pi{e ona tamo, neki nevaqalci, a poveza}eje ponovo ona i weni komunisti, izmiriti narode i ve-re, zaboraviti smrt i zlo_ine koji su se dogodili. Tosve mo$e, treba i mora biti, pi{e i govori svakodnev-no po Srbiji taj kolumnista, ni malo bezna_ajan, jer jesupruga vladaju}eg predsednika dr$ave, ali, ka$e, ni-kako ne mo$e biti pomirewa me|u Srbima. Ko to tra$itaj je lud, pi{e u svom najnovijem tekstu. Ma{ta o po-vezivawu i izmirewu _itavih naroda i raspiruje sva-|u u svom narodu. Sasvim razumqivo, jer je potrebnastalna sva|a i napetost da bi weni komunisti odr$a-vali nelegalnu i ukradenu vlast, kao tokom svih pede-set godina. Zamka mr$we i vlasti uterala je ovog ko-lumnistu u kontradiktornosti i javno razotkrila li-cemerje ponu|enih internacionalnih ideja. Ona, kao,voli ceo svet ali mrzi ve}u polovinu svoga naroda iveliki je humanista, poruke su iz wenih _lanaka. Ve-rova}e ko je lud.

Ina_e, cela proslava druge Srbije bila je trn u okui vlastima i wihovim saveznicima iz opozicije. Sa-da se jasno vidi ko sa kim stanuje, ko je levi a ko desni.Niko iz opozicije nije prihvatio poziv da u_estvujeu pripremi i organizaciji proslave, pisma i odgovorilidera na pozive ostaju za istoriju be{_a{}a. Pona-

{awe nacionalnih veli_ina iz nauke i kulture, kojisu nagra|eni za doprinos istini o Ravnogorskom pokre-tu i drugoj Srbiji, iz iste su pri_e o licemerju kojupri_a $ena na{eg predsednika dr$ave. Qubomir Si-movi}, progawan zbog zbirke pesama „Isto_nice” od ko-munista a podr$avan od antikomunista, o{amario jesvoje _itaoce i junake svojih pesama odbijawem dodeqe-ne nagrade, dokazav{i tim _inom samo to da on nije pi-sao istinu ve} tragao za komercijalom uz pogre{numarketin{ku procenu vremena. Obrazlo$ewe o fa{i-zmu danas i sve druge gluposti koje je napisao dok u ku-}i jo{ dr$i fa{isti_ke nagrade, Sedmojulsku i Ok-tobarsku, opet je neko pisano svedo_anstvo za generaci-je koje dolaze. Fa{isti – ubice junaka wegovih „Isto_-nica” su ga nagradili i prihvatio je, a nagradu $rta-va odbio, to je ono {to ostaje uz fa{izam o kome Simo-vi} govori i koji ovim _inom podr$ava i odr$ava.

O Veselinu \ureti}u i wegovim lutawima i qud-skim i profesionalnim ne treba da govorim, govori onsam dovoqno. Istori_ar koji je prvi pro_itao skrive-nu istorijsku istinu o Ravnogorskom pokretu i poku-{ao da je ka$e na istorijski na_in, do$iveo je progo-ne i osporavawe od onih za kojima danas tr_i i koje ne-potrebno slu$i. Doprinos wegove kwige istini o Rav-nogorskom pokretu i pravoj Srbiji je ogroman i nespo-ran i zato je, verujem, i nagra|en. Odbijawe diplomezbog mog potpisa kao predsednika Organizacionog odbo-ra, uz potpis predsednika $irija, opet je wegovo luta-we u ni{ta, wegov strah i besplatno slu$ewe vlasti-ma. Kao istori_ar, ako se prisili na objektivnost, mo-ra}e priznati da je moj doprinos onome o _emu je on pi-sao u svojoj kwizi ve}i od wegovog i da prevazilazisve ono {to su mnogi u_inili tokom ovih pedeset godi-na za istinu o Ravnoj gori i desnoj Srbiji. Bez imalola$ne skromnosti mislim da je gospodinu \ureti}unajve}a _ast u_iwena time {to sam ba{ ja potpisalatu diplomu, jer sa tim potpisom je svih sedamdeset hi-qada sa Ravne gore, sve stotine hiqada Srba koji nisudo{li a bili su sa nama. Sa wima sam oduvek i zauvek,

– 206 – – 207 –

{to i potpisujem, a \ureti}u, ovako raskre_enom iz-me|u levih i desnih, preti ru$an pad u zaborav. Mo$-da je to i pravedno.

Da zaboravim i \ureti}e i Simovi}e pomogao mi jeAmerikanac Ri_ard Felman, pilot spa{en na Ravnojgori pre pedeset godina. Sre}an, zahvalan, uplakan inasmejan – postideo nas je sve. Pedeset godina li_ne di-vovske borbe za istinu o jednom _oveku i wegovoj borbi,hiqade donetih pisama koje je pisao svuda i svakomuticajnom u svetu, stotine sa_uvanih fotografija saRavne gore koje nema niko od nas, prijateqstvo wegovosa Srbima u emigraciji koje redovno pose}uje i u Lon-donu i u Parizu i u celom svetu, wegova ku}a sa zido-vima prepunim fotografija iz Srbije i wegov boravakna Ravnoj gori, sve je to mnogo, mnogo vi{e od onoga {tomi ovde _inimo i {to smo u_inili. Wegova lepa $enaMeri ka$e da ne zna ni danas za koga je udata, za Ri-_arda ili za Dra$u. Oboje bri$qivo otpakuju donetefotografije, papire, dokumenta, Dra$ino ameri_koodlikovawe, sve su to, vidi se, ku}ne relikvije majoraFelmana, upornog ispravqa_a svetske nepravde premaRavnogorcima koja mu ne da mira. U jednom selu gde jeboravio tokom rata, sreo se sa sinom svog telohranite-qa iz rata kod koga je $iveo i koji ga je _uvao i upla-kan saslu{ao pri_u od sina da je otac ubijen od komu-nista pod optu$bom da je ubio majora Felmana. Mi smoto i znali i zaboravili. Felman ne}e nikada.


POPOVI NADAQINSKI UPRAVQA^

Slika vojnika Unprofora, vezanih za stubove po-red skladi{ta oru$ja, obi{la je svet i svedo_ila tako$eqenu istinu o Srbima. Dva ubijena francuska voj-nika i granatirani mladi}i i devojke ispred kafi}au Tuzli, potvrdili su pri_u o divqa{tvu naroda i ne-mogu}nosti civilizovanog kontakta sa wim _ak ni pre-ko vojnika mira.

Kriza je produbqena, mir je sve daqe, sada _ekamoreakciju sveta koji _uva svoje vojnike jer je $ivot utom svetu najve}a nacionalna politika. Isto kao {toje u na{em svetu smrt, $rtvovawe i stradawe mitskaobaveza svih generacija, pa su i danas nacionalne vo-|e i junaci samo oni koji propovedaju smrt.

Najva$niju ulogu u nametawu i negovawu kultasmrti i $rtvovawa kao nacionalne obaveze odigrala jesrpska crkva. Wene vladike danas, kao crne vrane smr-ti lebde iznad Bosne i Krajine, grak}u i tra$e rat dokraja, do istrebqewa. U ime Hrista propovedaju nasta-vak ubijawa kao nacionalnu obavezu svakog „pravog”Srbina. Da to potvrde i sasvim ozvani_e, sastavili suovih dana Sveti arhijerejski sabor i usvojili politi-ku daqeg rata apeluju}i na vlast u Srbiji da nikakone potpi{e mir i da ne prizna Bosnu i Hrvatsku, bezobzira na mi{qewe celog sveta. Nije va$no koliko ko-{ta, nedavno je rekao sveti ratnik Atanasije, a wego-vu politiku „smrti do kraja” usvojio je ceo Sabor i po-

– 208 – – 209 –

ru_io narodu pravoslavnom: ratujte, ginite, nestajte,ali nam eparhije sa_uvajte.

Ovim apelom Arhijerejski sabor je potvrdio da susmrt, beda, ru{evine i narod u svetskoj izolaciji, po-litika i ciq Srpske pravoslavne crkve. Vladike jav-no prizivaju neminovnu apokalipsu naroda tra$e}iprodu$etak rata koji prakti_no zna_i uvla_ewe i Sr-bije i Crne Gore u rat sa celim svetom. Taj rat bi sesigurno zavr{io potpunim porazom celog naroda i _e-re_ewem do sada nespornih teritorija. Poja_ane sank-cije i ratni poraz pretvorile bi uskoro Srbiju u eko-nomsku, politi_ku, kulturnu, biolo{ku i moralnu ru-{evinu, a Drina sigurno ne bi bila granica izme|uSrba nego reka na _ijoj levoj oblasti Srba vi{e ne bibilo.

To $eli srpska crkva koja za sebe ka$e da je hri{-}anska i da sledi put Svetoga Save.

Daleko je sve to od hri{}anstva i od svetosavqa.Dok je Sveti Sava u svoje vreme mirio narode i vere,gradio katoli_ke bogomoqe, wegovi dana{wi sledbe-nici u wegovo ime _ine suprotno. Svedoci smo razor-nog delovawa srpske crkve na sukobqavawu naroda ivera, sve do organizovanog delovawa u ru{ewu tu|ihbogomoqa. Dana{we srpske vladike, wihovi Sabori iSinodi nikada nisu digli glas protiv bestijalnog ru-{ewa xamija i katoli_kih crkava u Bosni. Naprotiv,kao da su to $eleli i podr$avali. Nedavno je ru{enai katoli_ka crkva u samoj Srbiji. Na{ Sinod nije otome raspravqao niti protestovao, ve} je apelom za na-stavak rata zapravo podr$ao ru{ewe i nehri{}anskodelovawe naroda.

Tra$e}i rat a ne mir, vladike tra$e i $rtvu zanacionalne ciqeve koja podrazumeva pristanak na be-du, glad, izbegli{tvo i nestanak celih porodica, {tose na wih nikako ne odnosi. Dok narod pati u nema{-tini i strahu, na svim teritorijama koje vladike tra-$e da se sa_uvaju, same vladike odmah pobegnu iz epar-hije na najmawi znak opasnosti. Poznat je slu_aj mitro-polita Jovana zagreba_kog koji je pobegao iz Zagreba po-

_etkom rata i ostavio stotine hiqada Srba; ili Niko-laja sarajevskog, koji je napustio Sarajevo zajedno sasvim sve{tenicima. Danas u Sarajevu ima Srba ali ne-ma srpskih sve{tenika, jer je to „opasno po wihov $i-vot i nikako ne mo$e da ih natera da idu tamo gde imje $ivot ugro$en”, rekao je nedavno Patrijarh Srbimaiz Sarajeva koji su tra$ili sve{tenika za Sarajevo.

Slu_aj Zapadne Slavonije je najsve$ija slika lice-merja srpskih vladika koji tra$e od naroda $rtvu asami je nikako ne podnose. ^im su Hrvati krenuli naSlavoniju, prvi je pobegao vladika Lukijan sa sve{-tenstvom i nije ga interesovalo da li je narod uspeo daizbegne stradawe ili ne.

Vladika i sve{tenici na ratom zahva}enim pod-ru_jima prisutni su samo tamo gde Srbi vojskom dr$eteritorije i samo dok ih dr$e. Kad zapreti opasnostgubitka teritorija oni odlaze u Beograd, saboruju itra$e od naroda da se bore za sela i gradove koje jeCrkva napustila. Nemoral tih qudi primeren je wi-hovom komunisti_kom poreklu i vaspitawu.

Slavonski vladika Lukijan, pi{e {tampa, poslatje sada _ak u Ameriku „na izvesno vreme”, sa zadatkomda prikupqa pomo} i propoveda o patwama naroda uSlavoniji, kao i na ispomo} tamo{wem vladici Novo-gra_ani_kom Nikolaju.

Nije dovoqno {to je pobegao iz Slavonije u Beo-grad.

U Americi }e on, na bezbednoj razdaqini, pri_atio narodnim mukama, o izdaji nekih Srba, koji ne podr-$avaju „pravednu borbu srpskog naroda”. Nadam se da }ega neki Srbin u Americi upitati: „<ta }e{ ti ovde,tvoje mesto je sa narodom, da prvi podnese{ bedu i $rt-vu da bi je mogao od drugih tra$iti”. Nadam se, ali neverujem jer su u Ameriku pobegli Srbi sli_ni wemu,ratnici na daqinski upravqa_, sa tu|im porodicama.Srbima iz Slavonije ostaje da razmi{qaju u _emu }eto wihov vladika ispomagati ameri_kom vladici Ni-kolaju _iji vernici $ive u slobodi i izobiqu i da lije trebalo biti obrnuto, da i ameri_ki i australijski

– 210 – – 211 –

i evropski vladika do|u u Slavoniju i pomognu naroduza _iju se sudbinu na re_ima tako mnogo brinu.

Napu{teni narod u Zapadnoj Slavoniji, izbeglicekoje ne mogu pre}i Drinu, svi unesre}eni ovim ratom,verujem da sada vide kako nikada nisu ni bili brigasrpskih vladika i sve{tenstva, kao ni vojske i dr$a-ve u kojoj su $iveli i koju su podr$avali.

Dok je hrvatska artiqerija ga|ala kolonu srpskihizbeglica, u wima nije bilo ni sve{tenika, ni poli-ti_ara, ni vojnih komandanata. Vojska nije ni poku{a-la da ih za{titi, pa su pre$iveli, nadam se, shvati-li da nema ni vojske, ni dr$ave, ni Crkve koju trebapo{tovati i za koju se treba $rtvovati.

Tim pre {to se ni Crkva o_ito ni malo ne $rtvu-je za svoj narod.

Ne samo {to nije prisutna tamo gde se gine i stra-da nego je zahvaquju}i tom stradawu a prikupqaju}ipomo} za stradalnike znatno unapredila standard svo-jih vladika.

Nedavno, 13. maja ove godine odr$an je arhijerejskiSabor u manastiru Mile{evi kod Prijepoqa. Jedanpravoslavac, gra|anin, pozvao je na{u redakciju sa mol-bom da do|e novinar i napi{e reporta$u o Saboru ko-ji je pre li_io na sajam automobila. Oko manastira bi-lo je parkirano preko pedeset vozila najnovije proiz-vodwe, od mercedesa, do xipova i be-em-vea, sve najbo-qe {to se danas na svetskom tr$i{tu nudi onima kojimogu da plate.

Narod se _udio razmetqivosti vladika koje propo-vedaju patwu i rat, a sami u$ivaju sve blagodeti da-na{we civilizacije.

Ina_e, narod je, _ini se, teret za vladike i Sinodsrpske crkve. Nedavno, na stepeni{tu Patrijar{ije,videla sam _oveka koji se gr_i u epilepti_nom napadudok pored wega prolaze sve{tenici. Na pitawe za{tomu niko ne pomogne ili ne pozove hitnu pomo}, sve{-tenik u prolazu je rekao: „Ma pusti ga, taj je dosadan– svaki dan je tu”. Stra{no je {to je sve to video i na{gost, ameri_ki pilot Felman, koji nije mogao verovati

da se pred hramom pravoslavnim tako ravnodu{no po-smatra qudska patwa i uskra}uje pomo}. Posle razgo-vora sa mitropolitom ameri_kim Irinejom verujem daje shvatio koliko je hri{}anstvo i pravoslavqe uda-qeno od na{ih vladika i hramova.

Taj dosadni narod uznemirio je nedavno i vladiku$i_kog Stefana tra$e}i od wega blagoslov za izgrad-wu crkve na Ravnoj gori.

Komunisti_ki vladika, na pomen Ravne gore, izgu-bi pam}ewe i napisa u odgovoru da Ravna gora ne posto-ji niti je evidentirana kao teritorija u bilo kojojcrkvenoj jedinici u Srbiji, te zato ne mo$et odobri-ti izgradwu crkve.

Zna_i, izbrisale na{e vladike iz se}awa i crkve-nih jedinica tu omrznutu planinu da ne ometa wihovdugotrajni i skladni brak sa vlastima. Trenutne raz-mirice oko rata i mira nisu uticale na strate{ki za-jedni_ki ciq i vlasti i vladika da se razjediwuje na-rod i podsti_e raskol, jer se tako lak{e i vlada i kadi.

Dok vladika @i_ki bri{e Ravnu goru iz Srbije,ostale vladike rade druge za vlast korisne poslove.

Nedavno su Srbi sa Pala oslobodili dva zarobqenaFrancuza, pripadnika misije „Lekari bez granica”,ali za {ezdeset hiqada nema_kih maraka. Francuskiambasador u Bosni je doneo marke i to trideset novihi trideset starih nov_anica po hiqadu maraka. Starenov_anice Srbi su odbili da prime, pa se francuskiambasador dobro namu_io da prona|e nove i kona_no os-lobodi svoje gra|ane. Znaju}i da to ne mora biti kraj ida oslobo|eni Francuzi odmah po pu{tawu mogu bitizatvoreni za novih {ezdeset hiqada maraka, od nekihdrugih Srba, vladika Irinej je morao li_no sprovestiFrancuze do slobode da bi to spre_io.

Vladika je vladika, pa kad ho}e – spre_ava porokenaroda, a kad ne}e – osve{tava ih u vrline.

To je to.


– 212 – – 213 –

MIR PRE I MIR POSLE

Tre}eg juna 1993. godine, Vojislav <e{eq govorina Kosovu na sahrani Milorada Nikoli}a, milicio-nera poginulog u junskim demonstracijama Srpskog po-kreta obnove pred Saveznom skup{tinom.

„Izdajnici, sluge zapada, pla}enici, ru{ioci Beo-grada”, ka$e on tada, govore}i o _lanovima Srpskog po-kreta obnove, pohap{enim i prebijenim po zatvorima{irom Srbije.

Tre}eg juna 1995. godine, samo dve godine kasnije,<e{eq je uhap{en na Kosovu dok je govorio na zabra-wenom mitingu svoje stranke u Gwilanu. Govorio jetre}eg juna 1995. godine ono {to je Vuk Dra{kovi} go-vorio prvog juna 1993. godine, i o diktaturi u Srbiji io Slobodanu Milo{evi}u, ponavqao je stavove Srpskogpokreta obnove koje je dve godine ranije napadao i sa ko-jima se zajedno sa Milo{evi}em grubo obra_unavao.

Ne}u da vra_arim i pozivam se na Boga i sudbinu,ali da postoji neka univerzalna pravda i opomena qu-dima za nedela koja _ine, izgleda nesporno. O tre}emjunu 1995. godine <e{eq nije razmi{qao tre}eg juna1993. godine, kada je mene, Vuka i SPO _ere_io verbal-no na sahrani milicionera kojeg je ubio zajedno sa po-licijom, ali verujem da u Gwilanskom zatvoru danasrazmi{qa o tome.

„Dobili su {to su zaslu$ili”, rekao je pre dve go-dine komentari{u}i policijske batine koje smo dobi-li, a danas $eli da na mitingu Srpske radikalne stran-

ke 17. juna u Beogradu govori Vuk o ugro$avawu wego-vih qudskih i gra|anskih prava u Srbiji.

Nisam osvetnik, samo $elim da se ne zaboravi. Pre_etiri godine, pre tri godine, pre dve godine, i sada,Srpski pokret obnove je tra$io mir, prestanak rata,tra$io da vlast potpi{e sve mirovne predloge, javnoprotestovao protiv ru{ewa Vukovara, Dubrovnika, Sa-rajeva. Govorio je, uz to, i da je demokratija u Srbijiuslov nacionalnog opstanka i da je srpski boq{evizamkoji vlast uporno odr$ava crna rupa Evrope i nacio-nalna sramota. Sve to govorili smo odavno, sami, napa-dani, olajavani, zatvarani, prebijani. Borili smo se zademokratsku Srbiju svim mogu}im sredstvima, zala-$u}i i svoje $ivote za to.

I {ta sada? ^etiri godine posle martovskih demon-stracija i onih bezbrojnih posle devetog marta, dve go-dine posle junskih doga|awa i na{eg zatvora, iste pri-_e pri_aju oni koji su nas tada satanizovali, napada-li, pa i zatvarali zajedno sa boq{evicima na vlasti.Srpska radikalna stranka, danas, na svojim mitinzi-ma o Slobodanu Milo{evi}u, kriminalu i diktaturigovori ono {to smo mi govorili pre _etiri godine, wi-hov politi_ki put je danas ustvari hodawe za nama savelikim zaka{wewem i borba za politi_ke stavoveSrpskog pokreta obnove stare _etiri godine.

Za nama, na isti zakasneli na_in hoda i vlast. Mir,tolerancija, osuda etni_kog _i{}ewa i rata u celini,osnov su bar verbalne dana{we politike SPS i Slobo-dana Milo{evi}a. Wihovo slepo ponavqawe _ak _ita-vih re_enica i pasusa iz programskih dokumenata Srp-skog pokreta obnove deluje sablasno.

Kada radikali danas ka$u da Slobodan Milo{evi}mora da ode sa vlasti, mo$emo samo da im ka$emo: pato smo vam mi govorili jo{ 1991. godine, niste verova-li ni pomogli. Probajte danas sami. A kada SPS govo-ri o miru, mo$emo re}i: da, ali mir pre grobova i ra-ta i mir posle grobova i rata, dva su sasvim razli_i-ta mira. Podr$avamo mir, svakako, ali tra$imo ra_unza grobove.

– 214 – – 215 –

Hodaju}i putem Srpskog pokreta obnove, iako sa za-ka{wewem, radikali neminovno dolaze i do zatvora.<e{eq u Gwilanu, ne po{tuju}i zabranu mitinga,bledo reprizira deveti mart 1991. godine, {to zna_ida mu tek predstoji prvi jun 1993. i batine koje jo{uvek nije dobio. Nadam se da ih ne}e ni dobiti i pro-tiv sam wegovog hap{ewa i zatvarawa politi_kih li-dera, poslanika ili bilo koga zbog politi_ke borbe zastavove i program stranke, pa ma kakav on bio. Narav-no da mislim da je to najcrwa diktatura i da u Srbi-ji nema nikakvih, ni politi_kih, ni qudskih, ni gra-|anskih prava. Ali, o_ito je da svi oni koji nisu po-dr$ali Srpski pokret obnove u borbi za demokratiju,ve} ga i spoticali zajedno sa vlastima, moraju sami dana svojim le|ima osete nedostatak svega toga da bi sepo_eli boriti za druga_iju Srbiju. ^ekam da taj putpro|u jo{ i demokrate, i jedne, i druge, i tre}e, kojitako|e kasaju za nama, pa da nekada, mo$da zajedno, uzzaslu$eno uva$avawe Srpskog pokreta obnove, krene-mo da mewamo vlast i sistem u Srbiji.

Miting Srpske radikalne stranke zakazan za se-damnesti jun u Beogradu, sigurno nije taj datum kada}e se vlast promeniti.

Nije pre svega zato {to na wemu ne}e biti govora odemokratiji i qudskim pravima, nego ba{ o diktatu-ri i oduzimawu qudskih prava, _ak i prava na $ivot.Jer, za to se radikali danas bore tra$e}i nastavak ra-ta u Bosni i osporavaju}i svaki mirovni plan.

Oni ka$u da je to borba za srpstvo i Srbe, a ja znamda od te borbe Srbi samo stradaju. Wihova borba za Sr-biju uputila je 25. maja 1995. godine sa srpskog ozren-skog upori{ta granatu u stari deo grada Tuzle koja jeubila, na mestu, sedamdeset dvoje mladih qudi, Srba,Hrvata i Muslimana dok su sedeli ispred kafi}a be-$e}i od rata i mr$we. Pred u$asnutim svetom poku-{ali su prvo da ka$u kako su to Muslimani uradilisami sebi, sve dok se nije isprsio li_no Ratko Mladi}pred kamerama svetskih televizija i rekao: „Da, ga|a-li smo Tuzlu u odmazdi za bombardovawe Pala”.

Svi Srbi danas, koji hodaju po mitinzima rata imr$we i koji do|u 17. juna pred Skup{tinu Jugosla-vije na miting radikala, po meni su detonatori budu-}ih granata u Sarajevu, Tuzli, Fo_i, Srebrenici ko-je ubijaju nedu$ni narod, kao i onih granata koje }eneminovno pogoditi i Beograd, i Kragujevac, i Ni{,ako se ludilo nastavi. U izve{taju Unprofora iz Tuz-le posle granatirawa pi{e:

„Vani su bila tijela, dvadeset ili vi{e, razbaca-na u grotesknom obliku po ulicama koje vode u centra-lni trg. Odrubqena glava le$ala je suprotno od izla-za zgrade u kojoj sam se nalazio. @enska $rtva le$a-la je na strani pored automobila, dok je druga devojkapoku{avala da je umiri – krv je kuqala iz patrqkakoji je nekad bio wena desna noga. Krv je bila posvudapo qudima koji su poku{avali da ra{_iste trg. Sva-ka zgrada na trgu je o{te}ena, prozori razbijeni a nazidovima tragovi gelera. Oko _etrdeset metara od me-sta udara su komadi mesa, organi, lokve krvi. Na jed-nom uli_nom trgu je veliki komad spaqenog i raskoma-danog mesa koji je nekad bio deo ne_ijih grudi. Nas-pram wega su ostaci ne_ijih crijeva. Cipela sa stopa-lom je pored zida. Bio je to i jeste u najosnovnijem smi-slu ono, kako ga lokalno stanovni{tvo naziva, „Masakrnevinih”.

Predsednik Foruma gra|ana Tuzle, Vehid <ehi},i potpredsednici Nada Mladina i @eqko Ricka, upismu prijateqima iz Beograda ka$u da je sedamdesetdvoje qudi, poginulih mladi}a i devojaka, po $eqiroditeqa, sahraweno u zajedni_koj grobnici. Bili supripadnici svih nacionalnosti. I Srba, i Hrvata iMuslimana.

„Ovaj gnusni i zlo_ina_ki _in se ti_e celokupnog_ove_anstva, a u prvom redu vas, gra|ana Srbije, kojisu, za razliku od mnogih, digli svoj glas protiv agre-sije na Bosnu i Hercegovinu i politike Milo{evi}e-vog i Kawaxi}evog re$ima, i na vama je velika zada}ada spa{avate obraz srpskom narodu”, pi{u nam _lano-vi Foruma gra|ana Tuzle.

– 216 – – 217 –

Ako ho}emo da u_estvujemo u Masakru Nevinih daga ponovimo i podr$imo, onda je 17. juna na{ datum.Ako ho}emo da spa{avamo obraz srpskom narodu, ondatra$imo da kona_no krene srpski, qudski protest pro-tiv svega, protiv divqaka sa Pala i Ozrena, protivsmrti i ubijawa koji se, na $alost, jo{ nije dogodio uSrbiji. Oni koji granatiraju i _ere_e mlada tela poulicama Bosne heroji su i patriote jo{ uvek, a nedo-statak javne pobune protiv wih najve}a je istorijskasramota Srbije.

Masakr nevinih u Tuzli na{a {tampa skoro da ni-je ni zabele$ila. Posprdno i zlurado, objavqena je sa-mo tvrdwa da su oni sami sebe granatirali jer uni{-teni $ivoti i qudska patwa nisu tema na{ih novina.To je razumqivo, treba se boriti za novinarske nagra-de koje ne}e dobiti nikada novinar _ovek, ve} uvek no-vinar patriota i ratnik. I danas, 1995. godine, dok na{predsednik Republike pregovara o miru i zakliwe seda je to prvi politi_ki ciq wegove dr$ave, u toj is-toj dr$avi najve}u novinarsku nagradu dobijaju samooni koji propovedaju rat i bore se za „srpsku stvar”.Godi{wu nagradu „Svetozar Markovi}” dobili su ta-ko ratnici Ratko Dmitrovi}, Drago{ Kalaji}, Spomen-ka Dereti}, Mila Jankovi}. Sve novinari koji bi u ci-vilizovanom svetu polagali ra_une za la$i, hu{kawai besprimerno slu$ewe zlo_inu i ratu koji traje naovim prostorima. Slobodan Milo{evi} time sve vi{esla$e debeli dosije sumwe u iskrenost wegove politi-ke mira koju demokratski svet odavno ima. Tek kada ne-ku nagradu ili priznawe dobije napr. Stojan Cerovi}iz „Vremena” ili Milenko Vu_eti} iz „Srpske re_i”,bi}e jasno da se u Srbiji ne{to mewa. Do tada, trebapre$iveti.

To podrazumeva trpeti licemerje, la$, obmanu, pr-qati se pripadni{tvom narodu _iji nagra|eni novi-nari pi{u i protiv odavawa po{te umrlom _oveku.Ratko Dmitrovi} u listu „Argument” protestuje naj-o{trije zbog toga {to se u Beogradu, neko u Beogradui neko iz Beograda, oprostio minutom }utawa od Kre-

{imira >osi}a, velikog sportiste i _oveka, biv{egreprezentativca Jugoslavije. Malo je Ratku {to je >o-si} mrtav. Wemu, kao pravom Srbinu i nagra|enom no-vinaru, treba da bude i prqav. Nedostaje mu primi-tivno nabijawe na kolac zbog pripadni{tva drugom na-rodu i politi_kog anga$mana u svojoj dr$avi. Ratko bibio zadovoqan i ne bi osporio minut }utawa i po{to-vawa umrlom >osi}u, samo da je on bio protiv hrvat-skog naroda, protiv hrvatske dr$ave i protiv katoli-_ke vere. To je ina_e, uslov za na{e po{tovawe bilo kogHrvata, pa je razumqivo {to Ratko >osi}u ne mo$eoprostiti polo$aj slu$benika u Ministarstvu ino-zemnih poslova Hrvatske. Da li je, me|utim, razumqi-vo da mi to nagra|ujemo najve}im dr$avnim nagradama,pitawe je na koje }e neko nekada morati odgovoriti.

Po{to ja ne pripadam onima koji }e odgovarati ikoji nagra|uju, >osi}evoj porodici, Hrvatima koji sumu odali po{tu i ispratili ga dostojno na ve_ni po_i-nak moram da ka$em, kad ne}e niko drugi, da su Dmi-trovi}i samo bitange, a ne Srbi.

Srbin i Srbija bili su tog dana sa Draganom Kapi-_i}em na Mirogoju i $alili za lepim, pametnim i ve-likim Kre{imirom koji je, naravno, voleo svoju Hr-vatsku. Kapi_i} nam je spasio obraz pona{aju}i se nor-malno, qudski, drugarski, {to je danas za Srbe najve-}i napor i hrabrost.

^itala sam wegovu pri_u, uzbu|ena zbog potvrdemog ube|ewa da smo ostali isti, da mr$we nema osimza politi_ku upotrebu i da je bezbedno hodao Hrvat-skom sa beogradskim tablicama na kolima. Kapi_i} uZagrebu, na po_asnoj stra$i umrlom prijatequ, poredkov_ega prekrivenog {ahovnicom, i <e{eq u Beogra-du sa izjavom „za jednog Srbina najmawe sto Muslima-na”, dve su Srbije koje postoje i koje se bore za $ivot.

Da pobedi ona prva, bila sam sa Kapi_i}em toga da-na, $ale}i iskreno Kre{imira koji je bio, nekada, ipotajna _e$wa mojih studentskih dana.


– 218 – – 219 –

^EKAJU>I SVOJ RED

Umiru deca Sarajeva neprestano.Granate sa Pala opet ju_e rastr$u wihova mala te-

la a kada roditeqi, ro|aci, sugra|ani poku{aju to daspre_e, da zaustave fabriku smrti sa brda, onda je tomuslimanska ofanziva na Srbe i svi je osu|uju. I onisa Pala, i mi odavde, i ceo svet.

Ako opet svet poku{a da spre_i ubijawe na svoj na-_in, bombarduju}i vojne ciqeve i mesta sa kojih sva-kodnevno dolazi smrt u neku sarajevsku ku}u i porodi-cu, onda mi osu|ujemo to bombardovawe i progla{ava-mo ga genocidom nad srpskim narodom. Nije va$no {tobombe ne pogode ni jednog civila, ni jedno dete, pa nivojnika, mi se qutimo {to nam uni{tavaju skladi{tamunicije i topove, jer to je zaista genocid nad narodomkoji ne zna da radi ali zna da se tu_e, kako davno re_ena{ predsednik dr$ave.

A kako da ne ginu deca i qudi po ulicama, te ne-du$ne $rtve ne_ijeg ludila, ne zna da ka$e niko i ne$eli da ka$e niko.

Va$no je osuditi. I jedno, i drugo, i tre}e, pa ne-ka traje i vrti se smrt u beskona_nost. Dok se ne sru-{i i posledwa ku}a, i ne ubije i posledwe dete.

Dok Sarajevo ubijaju granate, u Beogradu smrt do-nosi proizvodwa granata i sredstava smrti. Deset rad-nika „Grme_a” izgubilo je $ivot a vi{e od deset je na-pola izgorelo dok su po nalogu i u prisustvu vojske ru-_no me{ali hemikalije i pravili neko sredstvo za

ubijawe naru_eno, verujem, za bosansko rati{te. Svi suizjavili sau_e{}e porodicama: predsednik dr$ave,predsednik vlade, ministri, a nekako stidqivo i, ka-$e, u svoje li_no ime, i na_elnik General{taba Mom-_ilo Peri{i}.

Nesre}ni, slu_ajno pre$iveli radnik, obja{wavana televiziji Studija B kako su radili posao za vojskuizvan svih standarda bezbednosti i za{tite, onako nao-ruk, pa – ko pre$ivi.

U strahu da ne izgube posao i bedna primawa, niko-me od wih nije palo na pamet da se pobuni i odbije daradi bez propisanih sredstava za{tite, kako bi sigur-no u_inio svaki radnik u kapitalisti_koj fabrici.Gladni, bezna_ajni, poni$eni i dovedeni u polo$ajpsa koji slepo slu{a gospodara, oni prihvataju svakiposao za koru hleba koju im gospodar-direktor podelis vremena na vreme, izme|u svojih slu$benih putova-wa, poslovnih ru_kova i pijanki.

A posle tragedije, posle smrti i nesre}e koju jeskrivio direktor, odgovoran za bezbednost i za{tituradnika, oni opet }ute. Ponizno, bez pobune, ne tra$eodgovornost, ostavke. Ne tra$e ni{ta. Direktor dajeizjave na televiziji da „ne zna zbog _ega je do{lo donesre}e”. Ispita}e se, ka$e, sve, pa }e se javnost oba-vestiti. Ispitivawe }e, naravno, trajati taman onoli-ko koliko je potrebno da se nesre}a zaboravi u morusvakodnevnih stradawa qudi – robova svuda oko nas.Ne}e odgovarati niko iz fabrike, ni iz vojske, a poro-dicama poginulih osim sau_e{}a, udeli}e i po hiqa-du-dve dinara. I sve }e biti kao pre.

Deset porodica bez budu}nosti i drugih deset sapromewenim $ivotom uz bolesnog i nesposobnog mu$ai roditeqa, stavi}emo samo na ve} duga_ki spisak $r-tava ovog re$ima koji }e u}i u istoriju kao vlast kojaje planski radila na uni{tewu naroda kojim vlada.

Nebriga za qudski $ivot, bezose}ajnost, sebi_nosti zatvorenost vlasti u svoje li_ne interese i trku zaboga}ewem, postaje i op{ta slika naroda. Pre$iveliradnici „Grme_a” se zato i ne bune, ne protestuju, ne

– 220 – – 221 –

tra$e ostavke i odgovornost, kako bi u_inili svi dru-gi radnici u svakoj drugoj fabrici u svetu posle takvetragedije. Oni }ute zahvalni direktoru za $ivot kojiim je ostao. @ale poginule drugove ali misle: „Dobroje {to nisam ja”. To je jedino obja{wewe za potpuno od-sustvo pobune i protesta, kao i u celom dru{tvu. Sut-ra }e oni do}i na red, jer se ni{ta ne}e promeniti, aoni koji pre$ive }uta}e do svoga reda.

Hajka na izbeglice i sve qude poreklom iz Bosne iHrvatske po Srbiji, deo je iste, na{e pri_e.

Mladi}i u naponu snage i $ivota kriju se po po-drumima, tu|im stanovima, ne izlaze na ulicu u stra-hu da ne budu odvedeni i _ekaju svoj red. Pobune pro-tiv nasiqa i bezakowa vlasti – nema, niko od wih nepodr$ava _ak ni one koji se u wihovo ime bune i pro-testuju. Umesto da iza|u na ulice, da odmah organizu-ju protest na koji }e do}i svi, sa celim porodicama,$enama, decom, roditeqima i tra$iti odgovor i odgo-vornost za nasiqe nad wima koje se sprovodi, suprotnozakonima dr$ave u kojoj $ive i me|unarodnim konven-cijama o za{titi izbeglica, i pred o_ima celog svetaprogovore o licemerju vlasti i neiskrenosti mirovnepolitike koju vodi, oni se kriju od javnosti, zadovoq-ni {to hvataju neke druge a ne wih.

Tako sami dovode vlast u situaciju da mo$e da ra-di {ta god ho}e, sigurna da pobune ne}e biti.

Ta sigurnost i osionost vlasti lepo je sa$eta u sa-op{tewu Ministarstva unutra{wih poslova Srbijeizdatom povodom o{tre reakcije me|unarodne javnostii Srpskog pokreta obnove na nasilnu mobilizaciju uSrbiji. U saop{tewu ka$u da nije u pitawu mobili-zacija ve} „kontrola” lica koja nelegalno borave u Sr-biji i bave se kriminalom. Ka$u, bilo je tu i nekihgre{aka u postupku ali jako „malih i zanemarqivih”,pa }e Ministarstvo i daqe nastaviti da sve radi isto,u ciqu za{tite interesa gra|ana Srbije.

Prevedeno na jezik raspolo$ewa vlasti prema na-rodu to saop{tewe ustvari glasi: „Pri_ajte {ta ho}e-te, ne mo$ete nam ni{ta i ko vas {i{a”.

Osnov ovakve osionosti i bahatosti nalazi se u Pi-smu koje nije napisao Broz, nego wegova mo}na sledbe-nica Mirjana Markovi}a. Pismo je objavqeno u novombroju lista „Duga” i u wemu pi{e:

„Jedan deo boraca za srpsku stvar u Bosni i Srp-skoj Krajini, $ivi u Beogradu, nije ni dan proveo u ra-tu i ne misli ni da ga provede. Uglavnom su do{li sapodru_ja gde se ratuje i to na vreme, pred po_etak ra-ta ili u prvim wegovim danima.

U Beograd, ali i u druge gradove u Srbiji, su do{-li sa svojom decom, sa svojim novcem i sa svojim ambi-cijama – da u Srbiji preuzmu ekonomske, politi_ke iuop{te dru{tvene pozicije, koje }e ih u_initi gra|a-nima prvog reda, izvan kategorije.

Nikako im ne pada na pamet da bi u ratu za koji to-liko agituju mogli, na primer, i sami da u_estvuju. Iako su toliko ozloje|eni zbog srpskih ogwi{ta, za{tonisu ostali da ih brane? Za{to su uop{te dolaziliovamo! Ili su o_ekivali da }e wihova ogwi{ta brani-ti neko drugi”.

Koje Ministarstvo unutra{wih poslova i u kojojdr$avi ne bi provelo nalog iz ovako jasnog pisma svo-ga vladara, pitam se, pa je bestijalnost milicionera ikvantitet marica koje kru$e Srbijom i Beogradom ihvataju qude za rat sasvim adekvatna jasno}i zahtevaiz pisma.

Zahtev je jasan ali nam je jasno i da se ne odnosi nasve gra|ane poreklom izvan Srbije. Dok Mladi}evogsina _uva Vojska Jugoslavije, u luksuznom stanu na Ba-novom brdu, a Karaxi}evog sina ko zna ko i ko zna gde,dok deca generala, pukovnika, majora vojske iz Repub-like Srpske studiraju u Beogradu i voze se luksuznimautomobilima, samo sinove onih koji su niko love Sta-ni{i}i i Sokolovi}i sa maricama i lisicama po Beo-gradu i Srbiji.

U nedostatku pobune protiv ovakve vlasti i dok _e-kamo ipak neminovnu pobunu koja se pakuje u svim slo-jevima dru{tva, raznim nezadovoqstvima i nepravda-ma, dobro je da ostaju pismeni tragovi o svemu. Nekada,

– 222 – – 223 –

kada se bude odgovaralo za doga|aje, ne}e biti bezna-_ajno ovo pismo kao dokument koji ta_no oslikava la$-ne mirotvorce kao inspiratore i inicijatore produ-$etka rata i nesre}e.

Dok govore o miru i hvataju vojnike za rat, na{ivlastodr{ci ustvari odr$avaju stawe nesre}e i bedenaroda u kome goli $ivot predstavqa vrhunski dobi-tak i mogu}u pobunu okre}e u zahvalnost i trpqewe.

Pismo svedo_i da oni nisu ni ratnici, ni miro-tvorci, ve} prosto – le{inari.

SAMOREKLAMERSTVO PRAZNINE

Da vlast mo$e da radi {ta god ho}e i da je ne zani-ma ni narod ni javnost, pokazao nam je ovih dana i gra-dona_elnik Neboj{a ôvi}. Zloupotrebiv{i i novi-nare i televiziju i svoju funkciju, organizovao je kon-ferenciju za {tampu sa direktnim prenosom na svimtelevizijama. Na konferencijama je branio svoj lik idelo od radnika „Energoprojekta”, arhitekte ZoranaVuksanovi}a. Taj arhitekta je, ka$e nam Neboj{a, re-kao da mu je _ast da pripada urbanisti_koj mafiji ko-ju gradona_elnik ôvi} bezimeno proziva svakodnev-no, a da ne bi $eleo da pripada mafiji u kojoj je grado-na_elnik. I ba{ kad smo se ponadali da postoje qudiod integriteta koji ho}e i smeju da ka$u {ta $ele, najavnoj konferenciji, pritisnut ôvi}em bahato naoru-$anim vla{}u i kamerama i izdan na licu mesta javnood svog direktora, Hercegovca Kova_evi}a, arhitektaVuksanovi} po_e da muca i pori_e da je rekao ono {toje rekao.

Umesto da ka$e i javno: da, ovo je mafija kojoj pri-pada{, gospodine ôvi}u, vlast bez granica, zloupo-treba svega i sva_ega u li_ne svrhe, za{to me nisi tu-$io sudu za uvredu kao i svi gra|ani koji nemaju vlastda pred kamerama raspravqaju ko je kome {ta rekao.Osim toga, najva$nije pitawe koje je morao postavitigradona_elnik javno, je da ka$e koja je to urbanisti_-

ka mafija koju pomiwe i protiv koje se navodno bori;kako se zovu _lanovi te mafije i za{to ih ne prijavinadle$nim organima ukoliko zaista obavqaju nekekriminalne poslove?

Ovako, {ire}i se i likuju}i pred zapla{enim ar-hitektom i poniznim direktorom „Energoprojekta”,Neboj{a ôvi} je postigao {to je $eleo: da ubudu}epostane nedodirqivi gradona_elnik kome niko vi{eni{ta ne}e smeti da ka$e. Nije mu va$no {to je usputli_io na sve samo ne na gradona_elnika jedne civili-zovane i demokratske zemqe. Za ovakve zloupotrebe po-lo$aja i bezo_no reklamerstvo praznine i neefikasno-sti, odavno bi morao oti}i sa polo$aja da je ovo Evro-pa i da smo mi neki narod.

Na $alost, Balkan je uobli_io i nas i wega, pa je sa-svim ta_na narodna izreka da svaki narod zaslu$ujevlast kakvu ima.


– 224 – – 225 –

OBE<ENA @ENA

U moru svakodnevnih smrti, me|u hiqadama ubije-nih Srba, Hrvata i Muslimana u ovom predugom ratujedna nedavna smrt zabolela me je do xigerice i oduze-la mi nepovratno i nadu i mir i san.

Dok su se unezverene $ene i deca Srebrenice ka_i-li na kamione u pokretu be$e}i od „humanog” genera-la Mladi}a i wegove vojske, tu, pored kamiona i predkamerama svetskih televizija, obesila se jedna $ena ogranu jabuke ili {qive, pune plodova i $ivota. Ceosvet je gledao trzaje wenih sirotiwskih nogu i direk-tan prenos jedne stra{ne smrti. Niko se na wu nije ok-renuo dok se ve{ala, niko je nije ni poku{ao spre_i-ti, ni „humana” srpska vojska, ni weni ro|aci, ni kom-{ije, koji su bezglavo tr_ali okolo i gledali kako daprodu$e svoj $ivot i u|u u neki kamion spasa koji }eih odvesti u slede}u Srebrenicu, @epu ili Gora$de.Oni koji nisu uspeli da u|u u kamione zavr{ili su sametkom u glavi u nekom jendeku pored puta kao „agre-sorska muslimanska vojska”, ka$e nam na{ reporter sarati{ta, a oni koji su uspeli zavr{ili su, verujem,isto tako, ali u drugom jendeku, malo daqe od Srebre-nice.

O_ito je do{ao kraj svakoj nadi da }e to ubijaweprestati ili da }e ga svet spre_iti.

Videla je sve to nesre}na $ena koja se obesila, daskrati putovawe do ina_e izvesne i mo$da stra{nijesmrti koja je _eka, jer wen $ivot i $ivot svih onih

koji putuju natovareni suzama, gladnom decom, sa deli-}em svoje ku}e u zave$qaju – vi{e nikoga ne intere-suje.

Tog dana kada je ona prekratila sebi muke pred ka-merama CNN i SKY i kada su na hiqade drugih pogi-nuli u akciji „_i{}ewa terena”, na{a Srbija se bavi-la mnogo va$nijim stvarima, kao i svet i wegova mo}-na {tampa i javnost.

@ena na{eg predsednika koja pi{e javni dnevnik itako obave{tava narod {ta je boli, _emu se nada, {tavoli i koga mrzi, ba{ toga dana objavila je svoje najve-}e brige.

Nije pisala u dnevniku ni o razuzdanim srpskimvojnicima koji gaze i ubijaju sve pred sobom, ni o mu-niciji iz U$ica koja na tone ide iz Srbije za ubija-we, ni o mladi}ima mobilisanim po Srbiji da ubijajupo Bosni za potrebe vlasti, ni o tenkovskim jedinica-ma koje su po_etkom jula pre{le Drinu iz Srbije dapomognu ubijawe, ni o nesre}ama hiqada porodica ko-je lutaju rastavqene sa praznim o_ima i bez ikakve na-de; sve to su neva$ne teme, ona je pisala o ve_noj temi,o qubavnom trouglu, o nemoralu bra_ne prevare, o jed-nom lepom $ivotu i braku koji propada zbog druge $e-ne kratke sukwe i pameti.

Taj wen problem i briga, wena muka i sekiracija,zabolela je mnogo i Srbiju i svet.

Na obe{enu $enu koja je odlaze}i iz $ivota predkamerama slu_ajno u{la u sve domove sveta i na upla-kane konvoje o_ajnika niko se nije ni osvrnuo, svi su pi-sali o woj i toj drugoj $eni iz bra_nog trougla. Potro-{ene su tone papira i ovde i u svetu na odgonetawe koje ko u trouglu, da li je prevarena ba{ ona, predsedniko-va $ena, ili wena drugarica iz razreda pionirskog.

@ene iz Srebrenice, $ene Sarajeva, Gora$da, @e-pe... koje nemaju qubavne brige ve} samo $equ da odlo-$e sigurnu smrt, nisu bile ni_ija tema, ve} su posta-le optere}ewe i za nas i za ceo svet.

Wihova nesre}a i suze na o_ajnim izboranim lici-ma dobile su protokolarnu pa$wu medija i po koji uz-

– 226 – – 227 –

dah u{u{kanih doma}ica dok je trajao kratki izve{-taj sa rati{ta, a odmah zatim ide zaborav i $eqa da nito vi{e ne gledaju, jer im kvari razgovore o qubavi-ma, razvodima, letovawima, putovawima. Verujem da,kao {to $ena predsednika Srbije o tome {ta se doga|au Bosni, ko $ivi a ko umire i da li }e iko pre$iveti,vi{e i ne razmi{qa, kao {to vidimo iz dnevnika, nerazmi{qaju i ne $ele da vide bilo {ta odande mnoge$ene i u Srbiji i u svetu.

To je pre i boqe od mene shvatila bezimena $ena izSrebrenice koja se obesila pored kamiona $ivota, nakraju _etvorogodi{weg _ekawa pravde, spasa i kazneza ubice. Na wu niko ne misli ni posle smrti, grob jojse ne}e znati kao ni sudbina porodice, dece, ako ih jeimala, dok su je skidali sa grane „oslobodioci” sigur-no nisu osetili sa$aqewe ve} zadovoqstvo {to je samaobavila wihov posao naru_en od one koja u grobnici pi-{e o qubavi.

Wu niko nije ubio, a ubili smo je svi, pa slika wenesmrti u prisustvu stotina ravnodu{nih qudi i predo_ima celog ravnodu{nog sveta, ostavqa kao testamentpitawe da li smo mi zaista qudi ili deo $ivotiwskogsveta.

Za mene nema pitawa, ose}am se kao $ivotiwa, to ijesam, jer za opstanak, za pre$ivqavawe, pristajem da$ivim bez pobune u najla$nijoj zemqi sveta, u zemqi_iji narod i vlast slave smrt, ru{ewe i nesre}u, aubice stavqaju na tron pobednika. U zemqi _ije oru$-je i ratnici svakodnevno uzimaju na stotine ne_ijih$ivota i raduju se tome dok politi_ari pri_aju o mi-ru; u zemqi koja bi ve}inom zadovoqno odahnula kadabi sutra, na primer, wena vojska i oru$je pobili sveMuslimane u Bosni, svako i posledwe wihovo dete, $e-nu i starca; u zemqi _iji reporteri sa rati{ta se _u-de i sa negodovawem izve{tavaju preko ekrana televi-zije da je u osvojenoj Srebrenici bilo „_ak 10.000 de-ce”, jer zamislite, $eli on da poru_i svojim _u|ewem,oni se ra|aju a ne umiru dobrovoqno; u zemqi _ijipredsednik dr$ave izjavquje za svetske novine „pobi-

}u ih sve, te proklete la$ove”, govore}i o srpskim po-liti_arima u Bosni, a govore}i tako i da je pobio mno-ge do sada koji su mu zasmetali i da }e ih ubijati i da-qe, dok mu $ena pi{e o cvr_ku i cve}u sa nogama u kr-vi svog naroda i suseda, a svet podr$ava politiku kojuvodi; u zemqi u kojoj o komunizmu i ravnopravnosti go-vore oni koji stanuju u tu|im otetim ku}ama i opqa_-kanim narodnim novcem $ive $ivot u stilu zapadnihbogata{a, kapitalista, dok narod oko wih bukvalnoumire od gladi i bede; u zemqi u kojoj sve{tenici slu-$e |avolu a ne Bogu, propovedaju}i mr$wu me|u qudi-ma i narodima i pozivaju}i u rat i ubijawe; u zemqi_ija reprezentacija igra samo za Srbe iako u dr$avi$ivi skoro 40% onih koji to nisu a $eleli bi da se ra-duju pobedi; u zemqi koja peva „Hej Sloveni jo{ ste$ivi”, kao svoju himnu smrti za one koji nisu Slove-ni a $ive tu pored nas.

U takvoj zemqi ne $ive qudi, oni odlaze ili seobese o prvu granu, kao bezimena $ena iz Srebrenice,a te{ko da ima mnogo qudi i u svetu koji nam dozvoqa-vaju da ovakvi uop{te postojimo.

Ako postoji nebeska pravda, $ena sa grane u Sreb-renici, jedan od hiqada i hiqada pravednika koje smorazapeli na krst u ovom ratu, kao nekada Jevreji Isu-sa Hrista, done}e nam spasewe kroz stra{nu kaznu ko-ju smo zaslu$ili. Svi.


– 228 – – 229 –

GDE SU „OBILI>I”

Pala je kvazi dr$ava Srpska Krajina, komunisti-_ki bastion zla, „_etni_ko gnezdo”, kako ka$u Hrvati,sa partizanskom vla{}u i sa vojskom pod komandom par-tizanskih generala. Ta dr$ava, tako vo|ena i brawena,nije ni mogla imati boqu sudbinu i trajati du$e nego{to je trajala, jer su davno pro{la vremena kova_a,obu}ara, magacionera i milicionera kao dr$avnikai politi_ara, i hajdu_ka vremena otima_ine, pqa_ke,zlo_ina i bezakowa kao dr$avne politike.

Srbija je, kao komunisti_ki bastion, u_inila sveda odr$i u $ivotu Srpsku Krajinu, to svoje rahiti_-no _edo, odr$avala ga ve{ta_kim plu}ima _etiri go-dine mewaju}i magacionere i milicionere, {aqu}i„kninxe” i „tigrove” da pla{e, pqa_kaju i ubijaju na-rod, ali nije izra_unato da je ovo ipak 1995. a ne 1945.godina i da to ne mo$e trajati 50 godina kao nekada.

Takva dr$ava nije imala budu}nost, a i zasmetalaje stvaraocu, po_ela je da quqa tlo na kome sedi i ne-stala je nasiqem, sli_nim onom kojim je i stvorena.

Nesre}ni narod Krajine nikada nije ni bio motivni briga onih koji su stvorili i vodili ovu dr$avu.Oni su _etiri godine bili amorfna masa u glavama vo-|a i kabadahija, potrebna za pokri}e zlo_ina koje su_inili i kao kupci i korisnici roba koje su prodava-li. Stotine ministara smenilo se u _etiri godine uvladi ove dr$ave, a svako od wih je samo trgovao, lagaoi pqa_kao narod, borave}i uglavnom izvan dr$ave u

_ijoj vladi ministruje. I danas, kada se sru{ila ta ku-la od karata, svi ministri su bili negde daleko, sklo-weni sa blagom koje su drpili, kukaju}i javno prekoekrana NTV iz Beograda {to nije brawena Krajina,{to neki drugi qudi nisu poginuli za wih i wihovaministarstva i Vladu u pokretu. Vojska koja je navod-no branila tu zemqu {epurila se godinama svojom sna-gom i nepobedivo{}u, govore}i da je Knin neosvojivatvr|ava. „Nisu nam problem Hrvati, nama je ve}i pro-blem izdajnik Vuk Dra{kovi} i wegovo delovawe poSrbiji”, govorio je preko ekrana beogradske televizi-je duge _etiri godine, _esto i neprekidno, Milan Mar-ti}, rade}i tako prqave poslove za Milo{evi}a i we-govu vlast, ali, vidimo sada, rade}i i sebi o glavi.

Izazivaju}i dugo i poni$avaju}i hrvatsku dr$a-vu i vojsku ispraznim la$ima o svojoj snazi i spremno-sti na borbu, ubedili su bili i sebe da postoji ono _e-ga nema, veruju}i uz to da napada ne}e ni biti i da }ezapla{eni Hrvati ostaviti „kninxe” na miru. A kadaje krenula hrvatska vojska razbe$ali su se prvo koman-danti i generali, a zatim i vojnici ne veruju}i svo-jim o_ima da se neko usudio krenuti na takve silnikei pobednike oki}ene „nemawi}a” i „obili}a” medaqa-ma i slavom. Da bi prikrili i opravdali poraz i be-$aniju pred ja_om i spremnijom hrvatskom vojskom, po-terali su ceo narod pred sobom pla{e}i ih pri_om da}e biti poklani od Hrvata ako ostanu u svojim ku}ama.Tako je krenula reka narodne nesre}e ispred svojihunesre}iteqa i deriko$a i nastavilo se beskona_no ne-vino stradawe naroda za grehe vo|a i vojskovo|a. Pri_ao povla_ewu na rezervne polo$aje i napu{tawu grado-va i dr$ave bez borbi i radi izvla_ewa naroda slam-ka je spasa koju hvataju komandanti pred neminovnomodgovorno{}u i sudom naroda.

U kolonama izbeglica koje ulaze u Srbiju tra$e}ispas od vinovnika svoje nesre}e nema tih branilaca iverujem da narod poteran iz svojih ku}a da bi, navod-no, bio spa{en i odbrawen, misli kako {to daqe pobe-}i od svojih branilaca. „Nemojte nas vi{e braniti”,rekao bi, da mo$e, svaki iz kolone koja li_i na zatvo-

– 230 – – 231 –

reni krug nesre}e i bezna|a. Prevareni, napu{teni,gladni i jedva pu{teni u Srbiju shvataju svoje zablu-de i kroz golgotu saznaju da su jedina domovina i naci-ja koju moraju braniti oni sami, wihova deca, ku}a iporodica, a da je sve izvan toga la$, prevara i upotre-ba naroda. Humanitarna katastrofa koju do$ivqavaju,pla}aju}i usput bra}i Srbima markama hleb i mleko,izbrisa}e iz wihovih srca i sve imaginarne qubaviza naciju, bra}u, pravoslavqe, slovenstvo, i ostavi}eprostor za qubav prema sebi, svojoj porodici i susedi-ma, prema bli$wima, kako ka$e Hristos. Ako tako bu-de ima i nade u ovom kolu nesre}e koja nas je zadesila.

Tu$ne izbegli_ke kolone u dugim satima putovawa,verujem, razmi{qaju o svemu {to su slu{ali i vero-vali ove _etiri godine. Se}aju se sigurno pisaca, pes-nika, glumaca, peva_a, politi_ara, guslara, svih kojisu im dolazili u Krajinu da im pri_aju o pravednostiborbe za dr$avu, o wihovoj slavi i juna{tvu. Pitajuse nesretni i prevareni gde su sada \oge i Noge, Kapo-ri, @igoni, Crn_evi}i, Bokani, Arkani, <e{eqi, >o-si}i, Peri{i}i, \in|i}i, Ko{tunice, Be}kovi}i, Ka-laji}i, Bjelice, Milo{evi}i, ^avo{ki, Guberine, Jo-vi}i, Paro{ki, Petrovi}i, kapetani Dragani, Marko-vi}i, gde su novinari i reporteri, komentatori Gru-ba_i, Bjeli}i, <tule, Brajovi}i, Baleti}ke i ostalicirkuzanti koji su ih lagali, varali, pri_ali bajke ibasne uz jagwetinu i vino na kratkim turisti_kim bo-ravcima u Krajini. Cvetao je ratni turizam _etiri go-dine, se}aju se izbeglice tra$e}i pogledom du$ kolo-ne prema Srbiji svoje goste, velike Srbe i bra}u, kakosu im govorili. „Mi smo sa vama, izdr$ite samo”, slu-{ali su svakodnevno, a kada je prestao turizam i po-_eo rat, razbe$ali su se oni kao mi{evi. Niko od wihne}e ih sa_ekati ni pogledati u Srbiji, niko ih ne}eprimiti ni u ku}u ni pred ku}u, be$a}e od wih poBeogradu i skriva}e se da ne pru$e obe}anu pomo} ipodr{ku, a primi}e ih i podr$ati samo oni koje nisuvoleli i koji su ih sve _etiri godine molili da ratuka$u NE i mirom ostvare sve svoje zahteve i prava.

U tragediji koja traje i prenosi se preko ekranasvih televizija pokazala se istinito i srpska Crkva.Kao {to smo navikli, ona nije sa narodom ni sada u da-nima stradawa, kao {to nije bila ni u Sarajevu, Zag-rebu, Zapadnoj Slavoniji, nikada i nigde gde je opasnopo $ivot sve{tenika, a potrebno za pomo} i utehu na-roda. Umesto da ih vidimo u kolonama zajedno sa naro-dom, gde im je i mesto prema u_ewu Hristovom koje pro-povedaju, mi slu{amo wihove histeri_ne apele iz kan-celarija, patrijar{ija i skloni{ta u koja su se zavuk-li. Apeluju na narod da nastavi borbu i stradawe po-zivom na rat i kataklizmu, na vra}awe izgubqene dr-$ave i stvarawe vlade spremne na $rtvu. Umesto da svevladike i Patrijarh li_no krenu pred narodom u Kra-jinu, da ga vrate ku}ama u kojim su $iveli i oni i wi-hovi preci, i tako povrate dr$avu i teritoriju kojaim pripada, oni tra$e da neki imaginarni, nepostoje-}i ratnici osvajaju i osvoje zami{qeno carstvo wiho-ve vere, bez obzira na veli_inu $rtve i surovost od-mazde koju narod ispa{ta.

Ne verujem da u kolonama koje gledamo ima mnogoonih koji uop{te slu{aju glas iz crkvenih hladovinai te{ko da bi ih vezanost za veru i Crku mogla da po-krene na bilo {ta. Pravoslavna pri_a se polako zavr-{ava i nestaje u narodu zahvaquju}i ba{ vladikama uvrhu Crkve koji je bezdu{no {irio mr$wu i tra$ioosvetu za pro{le nesre}e i tako uve}avao sada{we.

<to se ti_e onih koji su u{li u Knin gaze}i hiqa-de i hiqade le{eva civila koje su pobili i koji su za-tim granatirali kolone nevinih nesre}nika na putuizme|u dva postradawa, verujem da su stigli direkt-no iz pakla i sre}na sam {to im ne pripadam i {to serazlikujemo tako dugo i tako mnogo. Nikada ne _initito {to oni _ine i ne ugledati se na zlo, jedina je Crk-va kojoj pripadam, veruju}i u neminovnost kazne koju}e primiti i qudi i narodi vinovnici ne_ije golgote.Tako je bilo oduvek, od raspe}a Hristova do danas, bi-}e i ubudu}e.


– 232 – – 233 –

UZMI MALO MASTI

„Ponosim se svojom domovinom Hrvatskom i svojimsrpskim poreklom”, rekao je pre sto godina veliki Ame-rikanac Nikola Tesla.

„Stidim se podjednako i svoje domovine Hrvatske isvog srpskog porekla”, rekao je nedavno jedan wegov zem-qak sa traktora kojim je prevozio svoju imovinu, poro-dicu i nesre}u, neznano kud.

Kolona izbeglica u kojoj se kretao autoputem nijeimala kraj. „Napred, samo pravo”, govorili su im poli-cajci kada su pre{li granicu Srbije, spe_avaju}i ihda skrenu bilo gde. Na izlazima su od wih _uvali Beo-grad i nekog u wemu, ba{, mo$da, wihovi zemqaci –Kniwani, Li_ani, oni koji su pre _etiri godine dovla-_eni iz Krajine da Beograd i Wega u wemu brane i _u-vaju od nas koji smo se bunili protiv komunizma i na-cizma, protiv mr$we i rata, da spre_imo ba{ ove ko-lone besku}nika koje lutaju i Srbijom, i Bosnom, i Hr-vatskom. Gledala sam susrete tih qudi, o_ajnika, koji$ele da skrenu negde sa zave$qajima, i poslu{nikekoji brane osvojenu sigurnost za sebe i svoje naredbo-davce. To nije bio razgovor qudi, kom{ija, zemqaka. Toje bio surovi sukob i borba za $ivot, kao plen u xunglisvakodnevne smrti.

Obilaze}i te o_ajnike putevima i sabirnim cent-rima, dele}i im kap pomo}i u moru bede, razgovaralasam sa mnogima, i mladima i starima, obrazovanima inepismenima, vojnicima i $enama. Svi su podjednako

o_ajni, razo_arani u sve i potpuno otre$weni od pi-janstva, nacionalne slave i veli_ine. Ako ime ne_egdobrog u ovom velikom narodnom stradawu, ako dobrogmo$e biti u ne_emu {to li_i na kataklizmu, onda jeto potpuna denacifikacija u glavama te sirotiwe.

Ne sawaju oni na traktoru ni veliku ni malu Srbi-ju, ni Kara|or|a ni Du{ana Silnog, ni sveto Pravos-lavqe, ni Slobu, ni Radovana, ne mrze vi{e ni Hrvateni Muslimane, oni sawaju samo svoju ku}u, mesto gde su$iveli i u_inili bi sve da se vrate, da sakupe rasutuporodicu i odve$u zave$qaje na svom podu.

Mu{karci se sakrivaju od mobilizacije i povrat-ka u rat, poru_uju}i i javno u proglasu: „Mi smo rato-vali i izgubili. Mi ne $elimo da ratujemo vi{e ni zakoga. Na{ osnovni zadatak sada je da brinemo za svojeporodice, a rat ostavqamo politi_arima”.

Ni sto proglasa ih ne}e spasiti od mobilizacije ko-ja je svakodnevna, ali nikakvu bitku niko ne}e dobitisa ovako demotivisanim i silom skupqenim vojnicima.

Poraz je celovit.I na frontu, i u du{i, i treba ga prihvatiti kao

spasonosni lek za narod i dr$avu. Pobede u ratovimakoje smo kroz istoriju ostvarivali i nisu nas mnogousre}ile. Na repu smo civilizacije, daleko iza le|aonih koji su trpeli poraze u ratovima sa nama. Narodje to potpuno shvatio. Ratna pri_a Srbije je o_iglednozavr{ena zauvek.

To ose}awe poraza koje je i pre ovog egzodusa naro-da iz Krajine bilo prisutno svuda oko nas, ta uzalud-nost borbe i rata koji se morao odr$avati do vojni_-kog poraza, najboqe do_arava jedna stra{na pri_a kojusam _ula na drumu.

Stari vojnik, Kraji{nik, u vojni_koj uniformi, sapocepanim cipelama na bosim nogama i kraji_kom ci-garete u ustima, pri_ao nam je kako je pukao front i{ta se zapravo dogodilo.

„Izdaja Srbije! Milo{evi} nas predao Tu|manu”,to je op{ta pri_a svih izbeglica koju on poku{ava dakonkretizuje i potkrepi dokazima. „Komanda je bila u

– 234 – – 235 –

rukama Beograda”, pri_a on. „Pre dva meseca je poslaoMilo{evi} Mileta Mrk{i}a za komandanta vojskeKrajine i 260 oficira iz Srbije, Srbijanaca. Svi suoni raspore|eni na komandna mesta u Krajini, po gra-dovima, i smenili su kraji{ke komandante u vojsci. Zata dva meseca Mrk{i} je polako, po nalogu iz Srbije,povla_io te{ko naoru$awe i slao ga nazad, u Srbiju. Ikada je vratio ono najskupqe i najva$nije – pripremioje predaju Krajine. Mi smo samo dobili naredbu za po-vla_ewe, a narod je pozvan u be$aniju. I tako je oti{-la Krajina”.

„Zna_i, Srbijanci izdali bra}u”, pitamo mi, tra-$e}i mr$wu i gnev u wemu.

„A ne, nije narod. To je samo Milo{evi}, komuni-sti”, ka$e _i_a. „Narod nam je i pomagao. Dolazili sudobrovoqci, stalno”.

„Odakle su dolazili?”, pitamo. „Ko ih je slao?”„Niko ih nije slao”, ka$e on. „Dolazili su sami. Iz

<apca su dolazili najvi{e. Do|u, i svaki je nosio sasobom mrtva_ki sanduk”.

„Za{to sanduk?”, pitam ga.„Kako za{to? Da nas ne {teti ako pogine. Mi nema-

mo ni{ta tamo na rati{tu. Na{i vojnici, ako poginu,mnogi ostaju nesahraweni. Nema sanduka, nema ni{ta.Ovi lepo donesu sanduk, pa kad poginu, mi ga spakujemou wegov sanduk i vratimo u <abac. Po{teni qudi”, za-kqu_uje starac, ne shvataju}i da pri_a stravi_nu is-tinu o porazu celog naroda, o smrti kao dobrovoqnomprilogu za istorijski hod prema kraju. Mrtva_ki san-duci u rukama {aba_kih ratnika kao lete}i tawiri usrpsko nebesko carstvo, nadrealna je a i stvarna slikanarodne nesre}e. Sanduk pod mi{ku dobrovoqaca iz<apca stavio je, pak, neko drugi.

Prvo Crkva koja propoveda „Pravoslavqe ili smrt”i voda Patrijarha po Krajini, da kadi poraz, smrt i ne-sre}u. Od Gline, Pakraca, Jasenovca, Knina i Trebi-wa, gde god je bio i dr$ao liturgiju, narod je nastradao.

Zatim Akademija nauka, na{a, i weni papirnatistratezi osvajawa i bitke za nacionalne interese iz

wihovih „memorandumskih” zanosa. Pisci, pesnici, po-liti_ari – svi oni koji sa ekrana televizije, sa naslov-nih strana novina i _asopisa tra$e danak u krvi od na-roda za svoje mesto u istoriji i svoju besmrtnost. Ta du-hovna onanija staraca i kukavica u papu_ama, i bezbed-nim ku}ama i stanovima, i verbalna juna_ewa debilnihlidera politi_kih stranaka koji i daqe tra$e borbuza nacionalne ciqeve sa hiqadama mrtva_kih sandukaiznad svojih glava, ako potraje, otera}e na traktore ina drum sve nas, celi dr$avu, sav narod i u_initi dasvi razmi{qamo o svom mrtva_kom sanduku pod rukom,dok slu{amo wihove pri_e, _itamo nau_no-istorijskaistra$ivawa o nekada{woj veli_ini i slavi narodakoju, ka$u, treba obnoviti.

A jedino {to Srbiji treba danas to su mrtva_kisanduci pod wihovom mi{kom, u kojima bi sa wima sa-hranili mitomaniju, mitologiju, retrogradnu religi-ju, la$nu hrabrost i nepostoje}u veli_inu i slavu na-roda. Sanduci pod mi{kom dobrovoqaca iz <apca sa-hrawuju i nas i dr$avu, a sanduci pod mi{kom akade-mika, politi_ara, pisaca i pesnika-guslara na{ih, do-neli bi $ivot Srbiji. Onaj pravi, mali, obi_an, nesla-van, koji nam tako nedostaje.

Deo takvog $ivota osetila sam opet na drumu, voze-}i jednu staricu i wenog sina, u sme{taj koji smo obez-bedili. Na{li smo ih na zemqi, pored puta, kako spa-vaju na zave$qajima, skupqeni i smrznuti. Hteli smoda ih povedemo iste no}i, ali sve wihove kese nisu mog-le da stanu u auto. „Do}i }emo sutra”, obe}ala sam. „Bu-dite tu”.

„Bi}emo, bi}emo”, ka$e baka, gledaju}i nas dok od-lazimo, sa nepoverewem. Kada smo do{li sutradan, sre-}a i wene suze zahvalnosti rasplakali su sve nas. Doksmo se vozili prema Beogradu, ona me je gledala isko-sa, neprekidno, a u jednom momentu me zapitala, poka-zuju}i na plasti_nu kantu pored nogu.

„Ho}e{ li malo masti da ti dam?”„Ne}u, hvala bako, ne treba meni. Sa_uvaj to za

sebe”.

– 236 – – 237 –

>utala je dugo, dr$e}i kantu masti koju je ponelaiz ku}e kao jednu od najve}ih vrednosti. Kada smo sti-gli opet me je ponudila re_ima:

„Uzmi malo masti, {to si takva!”„Uze}u, bako.”, rekla sam, shvativ{i da upravo pri-

mam nagradu za $ivotno delo i hranu za neke sopstve-ne gladi i zablude.


PAD VELIKE DRENOVE

@ivotnu filozofsku misao na{eg nacionalnog ide-ologa Dobrice >osi}a, da su Srbi dobitnici u ratu agubitnici u miru, ovih dana negira stvarnost u kojojratni poraz srpskog oru$ja i ideje o Velikoj Srbijideluje kao pobeda i spas nacije.

Sve nekada{we vrednosti, nacionalni snovi, sve-tiwe, mitovi, zablude, nacionalne veli_ine, kwi$ev-ne i istorijske, sve je izgubilo nekada{wi sjaj i vred-nost, kao i sam Dobrica >osi}. Potpunim vojnim pora-zom srpske vojske na svim frontovima, pora$ena je iwegova teorija o re{avawu srpskog nacionalnog pita-wa okupqawem naroda u jednoj dr$avi koja bi se o_i-stila od drugih naroda i vera, „humanim preseqewem”_itavih oblasti.

Sve _etiri ratne godine Srbi su temeqno radilina re{ewu svog nacionalnog pitawa ba{ na taj na_in.Vr{ili su etni_ka _i{}ewa ogromnih teritorija dabi danas ostali zagrcnuti pred, na isti na_in i izistih razloga, o_i{}enom srpskom Krajinom u Hrvat-skoj. „To je nedopustivo”, „genocid”, „treba kaznitiHrvatsku”, _itamo ovih dana komentare va$nijih Sr-ba, onih istih koji su sve _etiri godine rata tra$ili„jo{, jo{!”, i Srbiwa, i Trebiwa, i Bijeqine, i Zvor-nika, zahtevaju}i da se iskoristi istorijska prilikai re{i srpsko nacionalno pitawe.

Ugledni beogradski nedeqnik „Nin”, u komentarusvog uvodni_ara nedavno je i konkretizovao celu pora-

– 238 – – 239 –

$enu ideju nacionalnog kruga okupqenog oko filozo-fa iz Velike Drenove, koji nije bio ni mali ni neuti-cajan, jer mu pripadaju mnogi do sada ugledni intelek-tualci, vlasnici svih titula i nagrada koje je Srbijadelila ovih pedeset godina. Uvodni_ar „Nina”, kao je-dan od va$nih boraca iz tog korpusa, ka$e da je ovajrat re{io samo slovena_ko i hrvatsko nacionalno pi-tawe, a srpsko ostavio opet nere{eno i otvoreno za kozna koje vreme. Slovena_ko i hrvatsko nacionalno pi-tawe, smatra on, re{eno je tako {to su se Slovenija iHrvatska o_istile od drugih naroda, svode}i ih na za-nemarqivi procenat i tako stabilizovale svoje dr$a-ve. <to zna_i da Srbija, koja to nije uspela da uradi,nije ni re{ila nacionalno pitawe.

Duhovni krug Velike Drenove je lepo sintetizovaoideju, i ciq, i na_in.

Sve je odre|eno i zapisano. Neko }e, verujem, evi-dentirati i dostojno nagraditi i borce na frontu iborce za ideju.

Generacija Srba koja je pobegla od ovog rata i nije$elela da u_estvuje u ostvarewu ovako odre|enog na-cionalnog interesa, ve} je vrednovala poraz te idejekao nacionalnu pobedu.

Pad Velike Drenove lan_ano obara sve podupira_ei stubove nacionalnih zabluda. Srpska akademija nau-ka, nekada{wi simbol slave i snage, nacionalne duhov-nosti, pored koje smo prolazili o_ekuju}i da sretnemobo$anstva dok ulaze ili izlaze iz svojih kabineta,pretvorena je u svesti naroda u dom penzionera, debi-la i besposli_ara, koje }e uskoro {utirati po ulica-ma, na ulazu ili izlazu iz zgrade.

Srpska crkva, osporavana, zabrawivana i $eqenapedeset godina, do$ivela je jo{ goru sudbinu.

<vajcarska je ovih dana odbila da {aqe Srbimahumanitarnu pomo} preko srpske Patrijar{ije, zbognepoverewa u wen rad i pogubnog uticaja koji vr{i nasrpski narod.

Vest kratka ali zna_ajna – ne zbog pomo}i koja ne-}e do}i, ve} zbog nepoverewa sveta u sve {to jesmo i

{to nas predstavqa, pa i u na{u crkvu. Nepoverewe una{u vlast zasnovanu na diktaturi, u na{u diploma-tiju zasnovanu na la$i i prevari, u na{u vojsku zasno-vanu na zlo_inu, do{lo je i do na{e crkve koja je da-nas, u ovom vremenu, zasnovana na satanskoj ideji verekao jedinog motiva za legitimno uni{tavawe qudi inaroda po meri Velike Drenove.

Naravno, ne svi predstavnici crkve, ali ve}ina ivladika i sve{tenika smatra da je pravoslavqe iznadsmrti i da za pravoslavqe treba i ubijati.

Nepoverewe sveta u takvu crkvu i wene predstav-nike nije ni _udno ni neo_ekivano. To nepoverewe jepo_elo prvo u samom narodu koji je sa pojavom strana-ka, prvih naznaka demokratizacije jednopartijske vla-sti, nagrnuo u crkve i manastire, krste}i se pod staredane i slave}i masovno crkvene praznike i porodi_neslave.

A kada je po_eo rat i Crkva se otvoreno stavila nastranu ratnika za veru, koji su ru{ili tu|e bogomoqei ubijali i terali iz ku}a vernike tu|e vere, ispraz-nile su se na{e crkve, nije vi{e bilo mlade$i na po-no}nim liturgijama za Bo$i} ili Uskrs, masovnihkr{tewa i ven_awa, ni_eg vi{e nije bilo.

Crkva prazna pedeset godina, pa o$ivqena formi-rawem stranaka i prestankom zabrana, opet je opuste-la, ali sada svojom zaslugom, svojim delovawem. Ni jed-na vlast vi{e nije branila nikome odlazak u crkvu.Naprotiv. Najve}i vernici su postali ba{ oni na vla-sti, ali crkve su opet nepovratno prazne i umiru i po-sledwe nade sve{tenstva da bar zadr$i tradicional-no narodno po{tovawe bogomoqa i predstavnika Hri-sta na zemqi.

To nije nimalo _udno kada pogledamo ko su ti qudi.Vladika Amfilohije, koji sa Arkanom {eta po Cr-

noj Gori i propoveda mr$wu Srba prema Crnogorcima;Atanasije koji tra$i sveti rat za pravoslavqe protivcelog sveta – pa neka ko{ta koliko ko{ta; Stefan @i-_ki koji ne zna gde je Ravna gora i pi{e da nije ni ujednoj crkvenoj op{tini upisana; Irinej, ta zvezda,

– 240 – – 241 –

ideolog komunisti_ke crkve i uzdanica Diktatora zasve prilike i neprilike; Jovan zagreba_ki, koji je pr-vi pobegao iz Zagreba i ostavio vernike na cedilu; iliLukijan zapadno-slavonski, koji je pred Hrvatima izzapadne Slavonije pobegao _ak u Ameriku; Nikolaj sa-rajevski, koji pobe$e iz Sarajeva ali ne i od smrti;razni Filareti i ostali, to su qudi koji ubi{e pove-rewe i svog naroda i celoga sveta u na{u crkvu, u pra-voslavqe kao veru qubavi i tolerancije.

Zbog wih, zbog Srbiwa, Trebiwa, Gacka, Sarajeva,Tuzle, Zvornika, @epe, Srebrenice, zbog bawalu_kihsru{enih xamija, zbog }utawa wihovog u svemu tome,te{ko da }e Srbi slaviti porodi_ne slave kao pre, te-{ko da }e se ponositi svojom verom kao pre.

Krivica vlasti u Srbiji za udes naroda, za bedu,zlo_ine, za sve {to nam se doga|alo i doga|a, i nama idrugima oko nas, nesporna je. Ali je nesporna i ogrom-na krivica na{e Crkve, wenih Sinoda i Sabora, we-nih poslanica i poruka koje {aqe svakodnevno. Izbeg-lice iz Krajine, wihova golgota po Srbiji i bezna|e ukoje upadam zajedno sa wima, stalno me podse}a na sko-ra{wu poruku Sinoda poslatu povodom rasprave o pla-nu Z-4 i potrebi priznawa Hrvatske i BiH u avnojev-skim granicama.

Dilemu o potrebi prihvatawa mirovnih planova,kako je htela vlast u Srbiji, ili o obavezi odbijawa,kako su tra$ili Marti}i, <e{eqi, \in|i}i i osta-li, re{io je Sinod, baciv{i anatemu i prokletstvo nasvakoga ko prizna te dr$ave i potpi{e bilo kakav mi-rovni plan.

I dok danas, posle udesa naroda i gubqewa celeKrajine, raspravqamo o krivici vojske koja je nije bra-nila i vlasti koja je pokrenula narod u seobu, moramose setiti i krivice svih onih koji su u Sinodu pisalii glasali ovaj satanski dokument.

Oni se danas bezbri$no voze svojim mercedesima,opelima i xipovima po Srbiji, sa proslave na prosla-vu, dok se hiqade Srba potucaju po drumovima zbog wi-hovih poruka i anatema.

Me|utim, dok su politi_ari ozbiqno shvatili po-ruke Sinoda i odbili sve planove i predloge sveta, samSinod izgleda ne dr$i mnogo do prokletstva i anateme.Videli smo kako su patrijarh Pavle i vladika Iri-nej (za{to ba{ on i samo on?) stavili potpise na doku-ment kojim su odobrili i priznawe Bosne i Hrvatske,kao i potpisivawe mirovnog plana za Bosnu.

Mo$da za wih ne va$i anatema i prokletstvo, poprotekciji?

Zbog visokih polo$aja koje crkveni oci zauzimaju,u dilemi su svi vernici i o_ekuju tuma_ewe SvetogSinoda.

Da nije tu$no bilo bi sme{no.I tu$no i sme{no je izgledao Patrijarh i ceo skup

u Sabornoj crkvi, sutradan, po potpisivawu kapitu-lacije, na molitvi za mir. Po{to je dao saglasnost daMilo{evi} potpi{e {ta ho}e i kad ho}e, Patrijarhje odr$ao molitvu za „pravedni mir”, a pored wega suse molili za isto svi „mirovwaci”: \in|i}, Ko{tuni-ca, Rakiti}, <e{eq, sve poznati pacifisti i borciza mirovne planove i prestanak rata.

Molili su Boga, zajedno sa Patrijarhom, da Rado-van pobedi NATO pakt i spre_i sopstveni, o_igledniduhovni, moralni, politi_ki i qudski pad. Po{to pra-vednog mira po meri srpskih ratnika, od 70% te$ine,nema, i ne}e ga biti, molitva je ostala neusli{ena icrkva kona_no sme{tena na svoje mesto u politi_komi duhovnom $ivotu nacije.

Na sre}u i crkve i nacije.O_igledno je da je ideja nacionalne dr$ave, zajed-

no sa wenim duhovnicima, i svetovnim i crkvenim, po-ra$ena mnogo pre vojni_kog poraza srpske vojske kojaje ostvarivala tu ideju osvajawem i _i{}ewem terito-rija. Pora$ena je u du{i naroda ve} na samom po_et-ku rata.

Iza{la iz glave staraca, neprihva}ena kod genera-cije koja _ini snagu nacije, ostala je ogoqena, u ru$-no}i, okupiv{i samo duhovno i qudsko zlo i osramoti-la svoje i tvorce i borce.

– 242 – – 243 –

Zato danas, dok o_ekujemo potpuni vojni_ki poraz nafrontu, ose}amo neku slobodu, kao Nemci krajem Dru-gog svetskog rata. O_istila se Srbija potpuno od duhaVelike Drenove, na{ Firer uskoro potpisuje kapitu-laciju...

Mi, sre}ni i pora$eni, o_ekujemo da nam se dogodiNema_ka posle pada Berlina.


BOQE KAMEN NEGO METAK

Mir, mir, mir, Sloba nije kriv, slu{amo svake ve-_eri sa ekrana beogradske televizije. Telegrami, _es-titke, zahvalnosti pqu{te od Horgo{a do Draga{a,dok bombe NATO pakta pi{u mirovni plan. Petnaestdana se bombarduje cela Republika Srpska zbog te{kognaoru$awa oko Sarajeva koje Srbi prvo ne}e a zatimho}e da povuku i povla_e nakon uni{tewa svih komu-nikacijskih i odbrambenih sistema i velikog strada-wa naroda. Sve li_i na luda_ki i samoubila_ki pirili prosto na dogovor politi_ara koji surovo dele te-ritorije pred o_ima zapla{enog i zapawenog naroda.Ako se sada povla_i te{ko naoru$awe oko Sarajeva poultimatumu NATO pakta, za{to to nije odmah u_iwe-no, pre ru{ewa i pre pada Drvara, <ipova, Grahova,Glamo_a, Kqu_a, a mo$da i Bawaluke, pitawe je na ko-je je jedini mogu}i razuman odgovor da je po nekom pla-nu i dogovoru i trebalo da sve to padne, pa da se povu-_e naoru$awe. Republika Srpska, pred o_ima naroda ivojske koja ne ispaquje ni metak, gubi teritorije i _i-ni se da }e ih izgubiti sve, ili bar do procenta od 49%,kako tra$i plan Kontakt grupe, jer je Milo{evi}u iKaraxi}u o_ito lak{e da u ratu izgube teritorije ne-go da ih po potpisivawu mirovnog plana predaju Mus-limanima i Hrvatima. Sve je isplanirano lepo, da {tomawe ko{ta glavnog kreatora rata i srpskog poraza, a{to vi{e narod, po ve} isprobanom metodu srpske po-litike od Osme sednice do danas.

– 244 – – 245 –

Gledaju}i kako Hrvati i Muslimani osvajaju svevi{e i vi{e teritorija, daleko iznad procenta iz mi-rovnog plana, nazirem pakleni plan Milo{evi}a dapadne cela Republika Srpska, kako bi pao neposlu{niKaraxi}, po scenariju ve} oprobanom i primewenom uSrpskoj Krajini. To je jedino logi_no obja{wewe uz-dr$anosti, ravnodu{nosti i }utawa vlasti u Srbiji,pred nezapam}enim egzodusom naroda.

Pri_a da je Mladi} taj koji nije hteo da povu_e te-{ko naoru$awe oko Sarajeva i tako sam odlu_i o hi-qadama $ivota i ogromnoj imovini, samo je jedna od baj-ki iz na{ih 1001 no}i ovoga rata koje vlast izmi{qaa televizija pri_a za na{e srpske <eherzade.

Mo$da se Mladi} samo nije slo$io sa tako surovimporazom, predajom gradova bez borbe i stradawa naro-da, pa je naprasno dobio kamen u bubregu, {to je mnogoboqe od kamena ili metka u glavu koji ga _eka u blis-koj budu}nosti. Upotrebqeni pa okameweni i odba_enigeneral bi}e zga$en na putu ka miru, kao {to su ga$e-ni mnogi na putu ka ratu pre _etiri godine. Mir nemaalternativu, gazda nema milosti i _isti ih sve predsobom. Ako, tako im i treba.

Nakon povla_ewa srpskog te{kog naoru$awa, kojeje, izgleda, u celini postavqeno oko Sarajeva, dogodi-le su se mnoge lepe stvari, nama obi_ne, Sarajlijama$ivotno zna_ajne. Otvoren je sarajevski aerodrom, po-_eli su da sti$u lekovi i hrana, Sarajevo je dobilovodu i struju, deblokirani su okolni putevi i konvo-ji humanitarnih organizacija. Zna_i, sve {to je do ta-da zabrawivala srpska vojska i srpsko te{ko naoru$a-we. Vidimo da su se srpski junaci pune _etiri godineborili sa hranom, vodom, strujom, lekovima, nije se mo-glo pored wih i te{kog naoru$awa do okupiranog na-roda u Sarajevu ni{ta od toga provu}i, pa je na krajuNATO pakt morao do}i da pusti vodu i struju u Sara-jevo. Ali zato danas lako padaju etni_ki _ista srpskapodru_ja, Drvar, <ipovo, Grahovo, tamo nema ni te{-kog, ni lakog naoru$awa, ni vojske da brani gradove inarod koji bezglavo luta Bosnom sa najlon kesama u ru-

kama, o_ajni_ki tra$e}i i hranu i lekove i vodu istruju, ba{ kao Sarajlije pune _etiri godine.

Wihovu tragediju ne mo$emo nazvati pravdom ipla}awem _etvorogodi{we sarajevske agonije, pravdaje da sa najlon kesama i bez i_ega ostanu Milo{evi},Karaxi}, Mladi}, Koqevi}, Kraji{nik, Biqana Ca-rica, \ogo, Nogo, >osi}, Kapor, \in|i}, Ko{tunica,<e{eq, Rakiti} i svi oni koji su makar i jedan satpodr$avali opsadu Sarajeva i rat u Bosni.

Oni naravno ne misle tako, wih ne doti_e stra{nacena koju pla}a srpski narod u Krajini i Bosni. Mno-gi od wih kao „za{titnici” tog naroda i daqe _ine sveda se stradawe pove}a i da zahvati ceo narod. Udru$e-we Srba koji su pobegli iz Bosne i Krajine, smestilise i u{u{kali u Srbiji, Udru$ewe kwi$evnika Sr-bije koje se pretvorilo u pr}iju predsednika i sasvimodvojilo od svog _lanstva, Demokratska stranka i De-mokratska stranka Srbije, organizovali su demonstra-cije pred ameri_kom ambasadom da protestvuju protivbombardovawa i pozovu na rat protiv NATO pakta. Ratu koji oni nikada ne}e i}i, ali vole da ga gledaju nateleviziji, vole osvajawa i kontranapade srpske voj-ske, kako ka$e \ogo. Nije va$no {to je sve to osu|enona propast, {to znaju oni da ne mo$emo pobediti NA-TO pakt, va$no je da ru{imo avione NATO i sawamopobedu koje nema, pa neka sve izgine i propadne. \in-|i} sa mladim SS-demokratama, Ko{tunica izme|u dvaPetrovi}a, Rakiti} sa oba _lana svoje stranke i svatri _lana Udru$ewa kwi$evnika, \ogo bez svog sinakojeg je sklonio na sigurno, mnogi novinari i neki aka-demici, palili su sa demonstrantima ameri_ku zasta-vu i sa wom i srpsku pro{lost i budu}nost.

Sutradan je i Patrijarh slu$io moleban u polu-praznom Svetosavskom hramu zajedno sa organizatori-ma demonstracija protiv NATO pakta i molio Boga dapodari pobedu srpskom narodu, {to zna_i da poraziceo svet.

Sre}a je {to ovakvih za{titnika naroda ima malo,sve mawe i mawe, ali je nesre}a {to su na _elu crkve

– 246 – – 247 –

i dela nacije. Jer, ameri_ku zastavu na demonstraci-jama formalno nije palilo dve do tri hiqade demon-stranata, nego svi glasa_i Demokratske stranke i De-mokratske stranke Srbije, svi _lanovi Udru$ewa kwi-$evnika Srbije, svi Srbi iz BiH i Krajine koji $iveu Srbiji, jer su wihovi izabrani predstavnici u wi-hovo ime to _inili. Za pobedu srpskog naroda molio sePatrijarh u ime svih vernika, pa zato plamen koji jesagoreo ameri_ku zastavu lako mo$e da potpali i samBeograd, po principu – tra$ili ste, gledajte.

Ne mo$emo re}i: „Pomozi im Bo$e, ne znaju {tarade”, ve} sa_uvaj nas od wih jer znaju {ta rade. Onikoji pale ameri_ku zastavu pred ameri_kom ambasadomu pauzi izme|u ru_ka i ve_ere i mole se za pobedu dokkolone izbeglog naroda u _ije ime to rade kisnu i umi-ru po drumovima sawaju}i svoju ku}u i prestanak zla,najve}i su neprijateqi svog naroda i stvarni kreato-ri wegovog stradawa i poraza.

I dok mnogi va$ni Srbi i akademici pale tu|e za-stave i vatru rata duvaju i pred svoj dom, akademikMiroslav Simi} u_inio je ne{to suprotno. Podneo jeostavku na _lanstvo u Srpskoj akademiji nauka i takoprekinuo licemerno }utawe Beograda i cele nacije oratu koji je osramotio i narod i istoriju. Ozna_iv{ineke srpske akademike kao krivce za zlo_ine protiv_ove_nosti i me|unarodnog prava i za zlo_ine protivsopstvenog naroda koji su oni raspame}ivali i nepo-sredno podstrekavali da vode prqavi i besmisleni rat,kakav srpski narod do tada vodio nije, akademik Si-mi} se kandidovao za istoriju. Odrediv{i jasno taj ratkao pqa_ku, porobqavawe i istrebqavawe suseda, et-ni_ko _i{}ewe i bombardovawe neza{ti}enih grado-va, u_inio je najvi{e {to je mogao za svoj narod, zapo-_eo je le_ewe istinom. Jer, isto kao {to su se Nemci uDrugom svetskom ratu trudili da ne vide logore smrtii istrebqewe Jevreja i drugih naroda, }utali o tomesvi izuzev Tomasa Mana, Vilija Branta i retkih hrab-rih intelektualaca, i Srbi danas uglavnom }ute o zlo-_inima koje je _inila srpska vojska u ime nacije, izu-

zev malobrojnih, me|u kojima je veoma zna_ajan akade-mik Simi}, ba{ zbog qudi sa kojima je bio u Akademi-ji i koje je ozna_io kao krivce i inspiratore zlo_inai rata.

I kao {to se Nemci danas stide Hitlera i ponoseTomasom Manom i Srbi }e se u budu}nosti stideti mno-gih dana{wih nacionalnih veli_ina, a ponositi Si-mi}em i wemu sli_nim hrabrim Srbima. Zato wegovopismo Akademiji i obrazlo$ewe dato u ostavci delu-je i kao kraj i kao po_etak. Kraj bolesti nacije koja sehranila mitovima i la$ima i do{la do ruba smrti, apo_etak ozdravqewa uz udarne doze istine o svemu {tojesmo _inili i _ega se moramo stideti.

O_ekujem da se Simi}u javno pridru$e svi _asniqudi iz SANU, kojih sigurno ima, da iskoriste pri-liku i u|u u istoriju svoje nacije na najve}a i najlep-{a vrata, vrata istine. Jer, dok desetine i stotine hi-qada wihovih sunarodnika nevini stradaju, putujudrumovima Bosne i Srbije u ni{ta i $ude za par_etomhleba i skloni{tem, ne_asno je }utati o svemu {to jebilo, o onima koji su isterali narod na drumove, a na-ciju u sramotu. >utawe Srbije i Beograda, srpske gra-|anske inteligencije sve _etiri godine prqavoga rata,ve} je poprimilo ukus u_estvovawa i te{ko se mo$erazumeti, pa je zato pismo akademika Simi}a i moral-ni i istorijski _in koji mora dobiti javnu podr{ku.Jer, {to vi{e Simi}a to ve}a Srbija. To je to.


– 248 – – 249 –

MR@WA PUTUJE NA JUG

Ri_ard Holbruk, Amerikanac, pomiriteq, putujesvakodnevno od Beograda do Zagreba i Sarajeva na raz-govore sa liderima, ratnicima, o mogu}em miru, {eta-ju}i u torbi dva miliona dolara koliko iznosi poten-cijalna Nobelova nagrada za mir, nesporno ve} oprede-qena onome ko taj mir kona_no uspostavi na ovim pro-storima.

Svi ratnici su prihvatili mirovni plan jo{ odav-no kao pravedno re{ewe, Muslimani i Hrvati odmah,a Srbi nedavno, preko ovla{}ewa datih Milo{evi}ukoji je tako|e odavno rekao da je plan dobar i da ga tre-ba prihvatiti. I kada smo se ponadali da je sve zavr-{eno, ili bar pri kraju, onoga dana kada su se sa wego-vim stavom o mirovnom planu slo$ili i Karaxi} iPatrijarh, ispali smo naivni kao i do sada, veruju}iu re_i a ne gledaju}i dela. Opet je isto kao pre i vi-dimo da je pitawe rata wegova odluka, kao i pitawemira koji ne dolazi, uprkos propagandi preko televi-zije i {tampe koja svakodnevno poru_uje da mir nemaalternativu. Mir ima alternativu, a to je izgleda mirpo Milo{evi}u. To je mir o kome on govori sa Holbru-kom, pregovara i obe}ava, a istovremeno {aqe Arkanau rat sa ovla{}ewima koja nikada do sada nije imao nijedan na_elnik General{taba Vojske Jugoslavije, nione od pre rata ni ove dana{we.

Niko u Srbiji ne spori da Arkan hvata izbegliceiz Krajine i odvodi ih u vojni centar u Erdutu, kojim

komanduje, maltretira ih kako i koliko $eli, a zatim{aqe u rat, gde svakodnevno gube $ivote dok predsed-nik Srbije pri_a o miru. Ko mu je omogu}io da ima voj-ni centar u Erdutu, da wime komanduje, da hvata qudei vodi u smrt, koji organ ove dr$ave je doneo takvu od-luku i kada, pitawe je koje niko ne postavqa ni u Sr-biji, a ni u inostranstvu. Svi putevi vode do Milo{e-vi}a i sigurno je da se sve to radi sa wegovim znawemi odobrewem, pa se nadam da }e Holbruk i ostali do}ido te ta_ke i bar oni postaviti pitawe Erduta u jed-noj od bezbrojnih poseta Beogradu.

Ovo tim pre {to se ovih dana i javno, na Televizi-ji BK, sve to i videlo i _ulo od samog „komandanta”Arkana, koji je pred kamerama demonstrirao svoju voj-nu i politi_ku mo} rugaju}i se zarobqenim Muslima-nima koje dr$i, i @enevskoj konvenciji o zarobqeni-cima. Pred kamerama je tako|e rekao i to da nema {tada se krije, da oni ratuju u Bosni i da nisu nikakve pa-ravojne formacije ve} snage Ministarstva unutra{-wih poslova.

Ne znam za{to je to Milo{evi}u potrebno, ali znamda Srbiji sigurno nije i da joj ote$ava i onako te$akme|unarodni polo$aj u pregovorima o miru. Izgleda daon pregovara o miru isto onako kao {to je vodio rat.

Srbija nije u ratu, govorio je sve _etiri godine ra-ta, dok su ginuli srpski vojnici po hrvatskim i bosan-skim gudurama. Srbija je za mir, govori danas, a Srbii daqe ginu i nestaju uz najstra{nija poni$ewa i bezglasa otpora i pobune. I ako budemo _ekali mir istoonoliko koliko nismo bili u ratu, nismo ni zaslu$i-li ni{ta boqe od bede u kojoj $ivimo, i ekonomski, ipoliti_ki, i duhovno.

Tu bedu surovo ilustruje drama porodica _iji si-novi, bra}a i mu$evi nestaju svakodnevno i osvi}u uErdutu, a oni }ute i trpe _ekaju}i Holbruka i mir ko-ga nema. Ako mogu da razumem nemo} izbeglica po Srbi-ji koji spavaju na drumu i nemaju kud, ne smeju ni da sepojave u javnosti, nikako ne razumem }utawe beograd-skih porodica koje do$ivqavaju istu sudbinu. Svi smo

– 250 – – 251 –

uglavnom _uli za dramu Beogra|anke koja radi na Tele-viziji Beograd i _iji sin je nestao u danima pada Kra-jine. Tra$e}i ga kod <e{eqa kao dobrovoqca, jer suznali za wegovo raspolo$ewe da ide i brani narod uKrajini, upu}eni su na Erdut kao mogu}u adresu. Oti-{li su da ga tra$e otac, brat, stric i prijateq, _eti-ri mu{karca Beogra|anina. Kada su stigli u Erdut –za wima su se do danas zatvorila erdutska vrata, osta-li su „na obuci”, i ko zna gde se sada nalaze.

Pri_a je poznata mnogima, ali ne i javnosti, jer po-rodica strahuje da javno protestvuje protiv nasiqa,$ele}i da sa_uva bar $ivote svojih najbli$ih, koji bisigurno bili ugro$eni objavqivawem celog slu_aja.Zna_i, do{li smo do samog dna civilizacije, prinu|e-ni da se odreknemo svega za o_uvawe golog $ivota. To jemir koji Milo{evi} potpisuje i potpisiva}e ga ko znado kad.

O svemu ovome }ute i oni „koji su uvek bili za mir”,kako se svakodnevno reklamiraju na TV Bastiqi. Udru-$ena levica, Savez komunista pokret za razbijawe Ju-goslavije, patriotski savez, razni ̂ epi}i, Krsmanovi-}i, Risti}i i ostali, nemaju pojma o Erdutu i ratova-wu mirom koje traje. Wihov nesporni lider i poznatiborac za mir, qudska prava i razumevawe me|u narodi-ma, gospo|a Mirjana Markovi}, zauzeta je va$nijimposlovima i ve}im neprijateqima. Privatna svojina ikapitalizam koji viri sa granica Crne Gore prema Sr-biji, opasnost je koju ona $eli da otkloni po svaku ce-nu, ostavqaju}i svoga mu$a, Socijalisti_ku partiju,Erdut, rat i mir, da traju kako ho}e i koliko ho}e. JULse sada bavi Crnom Gorom i svojom borbom i stavom o tompitawu u praksi potvr|uje teorijske postavke o sli_-nosti komunizma i fa{izma. Na istim pozicijama suse danas na{li u odnosu prema Crnoj Gori i wenim po-liti_arima Jugoslovenska levica i Srpska radikalnastranka. Izgleda nemogu}e, ali ta_no. Svedoci smo ne-davnih $estokih napada gospo|e Mirjane Markovi} napremijera Crne Gore Mila \ukanovi}a, koji se ni u _e-mu ne razlikuju od napada Srpske radikalne stranke,

pa ni u re_niku koji se koristi. Srpski radikali odav-no govore da je premijer \ukanovi} {vercer i krimi-nalac, i zbog toga su i proterani iz Crne Gore pre dvegodine, a wihovi _elnici u Crnoj Gori i su|eni i za-tvarani, a sada istim re_nikom, primitivnim i nepo-liti_kim, o wemu govori i doktorka Markovi}, nazi-vaju}i ga javno prikrivenim {vercerom na poslu po-liti_ara, prilikom promocije svoje stranke u NovomSadu. Ciqevi su, zna_i – isti, metodi isti, a strankesu navodno zava|ene i na suprotnim pozicijama. <iomi ga \uro, {to bi rekao na{ narod.

U o_ekivawu daqweg toka ove demokratske raspra-ve i mo$da proterivawa gospo|e Markovi} iz Crne Go-re, pitamo se otkud nagli politi_ki interes levice zaCrnu Goru i $u_ wenih lidera prema premijeru \u-kanovi}u. <ta je to pritislo Crnu Goru i pokrenulolevicu na borbu i za{titu kakvu je do sada nesebi_nopru$ala Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. Zanimqivo jeto naglo okretawe mr$we sa severa prema jugu, premajedinoj preostaloj dr$avi Jugoslavije koja nije Srbi-ja. Iste politi_ke snage, isti qudi koji su razbili Ju-goslaviju, oterali i Slovence, i Hrvate, i Muslima-ne, i Makedonce, mr$wom i ideologijom koju propove-daju, sada se okre}u Crnoj Gori i zbog istih razloga ina isti na_in zapo_iwu labudovu pesmu smrti u sop-stvenoj ku}i. Polako se okupqaju na istom poslu komu-nisti, fa{isti, demokrate, kwi$evnici, akademici,>osi}i i ostali, pa razna bra}a iz svekolikih udru-$ewa {irom sveta i orlova, kre}u le{inari ka novomplenu i krvavoj gozbi. Sa istim $arom i novom nadomda }e sada mo$da ipak pobediti neprijateqa koji je do-voqno mali i slab, oni idu daqe svojim putem bez kra-ja. Dru{tvance koje je razbilo veliku Jugoslaviju i„oslobodilo” Triglav i Knin, krenulo je da „oslobodi”Lov}en i Cetiwe.

Neprijateqi na koje kre}e levica iz Srbije u Cr-noj Gori nisu ni Muslimani, ni Albanci, ni Hrvati,to je sve sitno prema onome {to se iza tih brda vaqa.Kapitalizam, privatna svojina, nepovratno zbogom ko-

– 252 – – 253 –

munizmu, pretwa su i opasnost mnogo ve}a od svih sakojima se Srbija i wena levica do sada borila. Otvo-rena poruka crnogorskog premijera \ukanovi}a da seCrna Gora opredelila za privatizaciju i da se ne}evezati za komunisti_kog mrtvaca, ne}e biti balkanskani Kuba, ni Koreja, ni Kina, i da je srpski komunistii JUL ne mogu vu}i za wihovim propalim idejama isnovima, bila je kao no$ u srce okrepqenim i zaina}e-nim srpskim levi_arima. Direktorka JUL-a, MirjanaMarkovi}, koja je do nedavno izra$avala otvorene sim-patije za „mlado i antibirokratsko crnogorsko ruko-vodstvo”, posle ove poruke reagovala je „principijel-no”, i na svoj poznati na_in. \ukanovi} vi{e nije bioni mlad, ni lep, ni simpati_an, ni levi_ar, ve} „pri-kriveni {vercer na poslovima politi_ara”. Isto kao{to je <e{eq bio qubimac javnosti, wenog mu$a icele porodice dok je harao po Srbiji i {irio fa{i-zam, sve dok nije napao wu i weno silexijsko levi_a-rewe po Srbiji. Tada ga je odmah javno nazvala „Tur_i-nom”, u svom tekstu u „Dugi”, $ele}i vaqda da ga uvre-di, _ime je jasno pokazala da Turke smatra za neku ni-$u rasu, {to se te{ko mo$e podvesti pod wen _uvenikosmopolitizam. Pre je to nacizam, isti kao <e{eqevi zaista ne razumem wihove odnose i za{to se ne pod-nose, kada se strate{ki u svemu sla$u.

Na istoj liniji i politici u odnosu na Crnu Goru iFederaciju nalaze se i ostale opozicione stranke uSrbiji. Demokratska stranka, Demokratska stranka Sr-bije, wihovi mawi trabanti i mnogi akademici i van-strana_ki intelektualci, sla$u se ukupno u osnovnojstrate{koj politici budu}e sudbine i ure|ewa onoga{to nam je od dr$ave ostalo, bri{u Crnu Goru predvi-|aju}i joj sudbinu jednog od regiona u sastavu Jugosla-vije. To je \in|i} lepo, trgova_ki, i objasnio nedavno,negiraju}i pravo Crne Gore na ravnopravnost u Fede-raciji, ra_unicom da }e takvim politi_kim stavomobezbediti svojoj stranci novih 200.000 glasa_a, Srbi-janaca, koji sli_no misle, {to je, ka$e, wemu va$nijeod Crne Gore i wene istorije.

Ko{tuni_in srpski savez sa Narodnom strankom Cr-ne Gore, govori isti jezik, pa je Crnogorcima u budu-}im neizbe$nim sukobima sa Srbijom ostala jedino po-dr{ka Srpskog pokreta obnove koji je, kao i uvek do sa-da, podr$avao sve {to su napadali fa{isti i komuni-sti i bio jedini oslonac i nada svim $rtvama tih mra_-nih ideja i qudi. Dr$avnost Crne Gore i promenu dru-{tvenog ure|ewa javno i potpuno podr$ava samo Srp-ski pokret obnove, koji odvaja jasno strate{ke nacio-nalne interese od dnevno politi_kih i li_nih nesug-lasica sa konkretnim nosiocima vlasti i politike uCrnoj Gori. Kao _lan i funkcioner te stranke podr$a-vam takvu politiku iako nemam nimalo razloga da bra-nim ni premijera \ukanovi}a, ni wegove drugove navlasti. Jer, na $alost, Crnogorci na vlasti danas nisuono {to su nekada bili wihovi preci, pa su i sam pre-mijer \ukanovi}, i predsednik Bulatovi}, bili deoiste fa{isti_ko-komunisti_ke kamarile, tokom ovogasramnoga rata i za vreme junskih doga|awa 93. godine uBeogradu, {to ne znam da li ho}u i mogu da zaboravim.

Me|utim, Crnu Goru ne}u i ne smem ni zaboravitini izneveriti. Nikada. I ne samo ja, _uva}e je i _uva-ju je svi $ivi a i mrtvi Crnogorci, isto onako kakosu je _uvali i sa_uvali tokom pro{lih vekova wenogtrajawa.

Jer, kako ka$e Wego{: „Tvrd je orah vo}ka _udno-vata, ne slomi ga a zube polomi”. Nadam se da to znajui u JUL-u i u avgustu i u septembru i u svim slede-}im mesecima oni koji su zube ve} polomili na seve-ru zemqe, pa sada protezama stara_ke bezubosti kre}uka jugu, $ele}i da bar nekoga pobede i pokore. Da je topogre{an i put i adresa svedo_i istorija i bezbrojniosvaja_i Crne Gore praznih ruku i polomqenih zuba.Moj savet ratobornoj levici, dobronameran i iskrenglasi: manite se }oravog posla, od babe niko nije na-pravio devojku.

Nemate {anse.


– 254 – – 255 –

GOLGOTA ZA OSVETU

O_ajne srpske izbeglice u potrazi za sme{tajemu{le su u logor Omarsku, na ono isto mesto gde su, trigodine pre, wihove vo|e i vojskovo|e dr$ali zarobqe-ne Muslimane, mu_ili ih, ubijali i izgladwivali dosmrti. Pri_a o tom logoru i slike polu$ivih zarob-qenika sa zalepqenim stomacima i isturenim rebri-ma, koje su obi{le ceo svet, po_etak je srpske golgote,jer od tada se zgranuti svet po_eo temeqno baviti srp-skim zlo_inima, silovawima i pqa_kom, odgurnuv{inas sna$nom propagandom u sami }o{ak civilizacije.

Srpske izbeglice, sa zave$qajima, u istom logorui sa istom dimenzijom nesre}e i nepravde nad wima,nisu tako potresle svet, a wihov ulazak na mesto zlo-_ina wihovih vo|a izgleda kao biblijska slika kru$e-wa zla koje neminovno zadesi i du$ne i nedu$ne.

Potresne slike narodnog stradawa u Bosni, koje vi-dimo samo na nezavisnim televizijama, tumarawe poro-dica po drumovima, glad, hladno}a i suze staraca, opetsu dirnuli vi{e beli svet nego sve nas ovde, koji ver-balno brinemo za na{ narod u Bosni. Humanitarne or-ganizacije Evrope i sveta uspostavqaju vazdu{ne mo-stove i {aqu spas, hranu, lekove, ode}u, }ebad, obu}u,dok mi odavde {aqemo samo mr$wu i prema svetu iprema svom narodu. Umesto da smo svi na drumovima,aerodromima, da {aqemo sve {to imamo i mo$emo zagoli $ivot nesre}nika i nevinih $rtava beogradskogludila, mi se skrivamo u svoju bedu, pevamo po svim

televizijama i radio stanicama, sa Xejom, Cecom, Sne-ki, Beki, Jami i Sami, slu{amo Kleopatre, veselimose po slavama, svadbama i ku}ama, slavimo jubileje ovo-ga i onoga, ministri se {etaju po Srbiji, otvaraju ob-jekte, seku trake, horovi pevaju, folklor igra, JUL seuz pesmu i igru promovi{e svaki dan i svuda, u {tam-pi _itamo sve o opsadi Kabula, ali ni{ta o opsadi Ba-waluke, biznis, pqa_ka i otima_ina dr$ave cveta, isvi jedva _ekamo da pro|u kataklizmi_ne slike iz Bos-ne koje pla{e i opomiwu.

Na{a dr$ava ne {aqe ni{ta, nema ni vazdu{nihni kopnenih mostova, na{e ra{_upane humanitarke, na-frakane i ugojene, ne silaze sa ekrana televizije ume-sto da skupqaju, pakuju, {aqu i dele pomo}.

@ena na{eg predsednika dr$ave, _iji narod pre-$ivqava najte$e dane svoga trajawa odlaze}i iz ku}ai sa wiva koje je radio i sejao vekovima, ne pi{e tih da-na u svom javnom dnevniku o nesre}i koja se vaqa dru-movima, o stotinama hiqada qudi koji bukvalno nesta-ju ostavqeni sami sebi i Bogu iznad sebe, ve} o tome ka-ko je neko sru{io spomenik u Pri{tini, koji je podig-nut u slavu borbe protiv fa{ista. Sru{eni kamen jezna_ajniji od svih sru{enih ku}a, dr$ava, gradova, se-la, porodica, od dece, $ena i staraca koji nas gledajuusahlim o_ima u retkim slikama sa ekrana, od samog$ivota. Predsednik dr$ave, suprug wen, }uti, nit go-vori nit romori, ni o ratu ni o miru, ni o $ivima nio mrtvima, to se izgleda wega ni ne ti_e ni ne doti_e.A mi koji $ivimo ovde i danas, sa wima i pod wima, au bezdu{nosti sli_ni wima, neminovno gradimo sop-stveni mrtva_ki logor Omarsku iz kojeg je ve} pobeglabudu}nost, svi mladi qudi koji nisu $eleli da se ugu-{e u pro{losti i zlu svojih predaka.

Tuga i bezna|e naroda u Bosni i rasulo vojske kojane mo$e ili ne}e da brani gradove i narod, nateralisu i srpsku Crkvu da prvi put tokom ovoga rata ustuk-ne i da se obrati Apelom za pomo} Ujediwenim nacija-ma, koje su za wih do danas bile centar antisrpske za-vere i leglo mrziteqa srpstva i pravoslavqa. Tu po-

– 256 – – 257 –

mo} sveta u zaustavqawu nepregledne i skoro kona_nenesre}e celog srpskog naroda u Bosni tra$e i vlast uSrbiji i politi_ke stranke, svi o_ekuju da neko dru-gi _arobnim {tapom zaustavi zlo koje smo sami pokre-nuli. Svi oni koji su do ju_e pretili svima, bombardo-vali Be_, Rim i London i obarali avione NATO pak-ta, danas cvile i mole Ujediwene nacije za pomo} ispas od onih koje su do ju_e i sami isto tako bezdu{nonapadali, ubijali i proterivali, uzneseni nadmo}-no{}u vojske i oru$ja.

I kada smo mislili da }e svet i to uraditi, Ujedi-wene nacije su prvo poslale posmatra_e da utvrde kr-{ewe qudskih prava Hrvata i Muslimana u Bawalu-ci, Prijedoru, Mrkowi} Gradu, Sanskom Mostu, u svimmestima u kojima je boravila oslobodila_ka paravoj-ska iz Srbije, Srpska dobrovoqa_ka garda, odnosno „gru-pe i paravoj{_ice, koje se uglavnom vrte oko zlatar-skih radwi i banaka, a nikada ni jedno brdo nisu oslo-bodili”, kako je nedavno izjavio general Ratko Mla-di} u intervjuu.

Mi smo, naravno, opet ogor_eni na taj bezdu{nisvet, jer mi ne znamo, ovde niko, pa ni nezavisne tele-vizije ne objavquju ono {to drugi narodi vide i _uju,da je samo u okolini Prijedora za nekoliko dana prote-rano vi{e od osam hiqada Muslimana koji su pri tombatinani, pqa_kani do gole ko$e, a mu{karci crnimautobusima odvo|eni u nepoznatom pravcu. Iznemoglestarce, $ene i decu su terali da preplivavaju reku, imnogi su u reci i ostali. Iz Bawaluke je, tako|e, pro-terano sve {to je ostalo od _etrdeset hiqada Musli-mana koji su $iveli u woj, uz batinawe, pqa_ku i oti-ma_inu ku}a i imawa, o _emu Srbi ovde ne znaju ni{ta.

Srbi u Bosni, koji bezglavo be$e iz gradova i selapred hrvatskom i muslimanskom vojskom, znaju to, zna-ju za sli_ne zlo_ine i nedela u svojim krajevima, gra-dovima i selima u kojima su $iveli, i kada samo _ujuda dolaze oni koje je srpska vojska i paravojska prote-rivala, ubijala i pqa_kala, be$e bezglavo ostavqaju-}i sve u strahu od osvete za zlo_ine koje mnogi od wih

nisu ni skrivili ni po_inili. Mi ovde, po kafanama,domovima i u {tampi teoreti{emo i osu|ujemo sram-nu srpsku be$aniju iz Srpske Krajine u Hrvatskoj isada{wu iz Bosne, nesposobni da uhvatimo razlog na-rodnog straha i kukavi_luka. A razlog je jasan, be$i seod sopstvenog zla, od zlo_ina koji je u_iwen i koji mo-ra da se plati. Nedu$ni narod zna da nije kriv, da suto _inili uglavnom oni sa strane, koji su ve} odavnooti{li da u$ivaju plodove ratovawa po tu|im ku}a-ma, ali zna da krivci nikada i ne pla}aju nego nedu$-ni i zato be$e, ostavqaju}i i ku}e i imawa, sa golim$ivotom kao jedinim imawem.

Za zlo_ine znaju i odobravaju sve {to se _ini i vla-sti u Republici Srpskoj i one u Srbiji, kao i samaCrkva, koja pomo} od sveta tra$i za svoj narod – }ute-}i o stradawu drugog naroda. Zato pomo} sveta u poli-ti_kom smislu ne dolazi i te{ko }e nam ikada sti}i.

Posmatra_i Ujediwenih nacija, koji su nakon molbei zahteva srpskih vlasti u Bosni ipak stigli u Bawalu-ku, ne}e mnogo pomo}i izbeglom narodu da se vrati u svo-je domove; to mo$e u_initi samo onaj koji ih je iz domo-va i proterao. Oni }e videti nesre}u, obe}ati pomo},podr$ati mir i oti}i, a za to vreme umira}e hiqadesmrznutih staraca, $ena i dece, _ije misli i nesre}unijedan pisac ni pesnik nikada ne}e mo}i opisati.

Oni koji raspola$u wihovim $ivotima u Srbiji iBosni danas, ne}e ih spa{avati, ne}e ni misliti o wi-ma, oni }e danima zasedati u skup{tinama koje su samisastavili i beskona_no raspravqati o vlasti a ne oumiru}em narodu. Ta nazovi skup{tina u Bosni, emi-sari iz Srbije poslati da seju mr$wu i razdor, {e{e-qevci koji obilaze Bawaluku i izve{tavaju o nesre-}i koju su sami izazvali, mete$ u vojsci i sva|a voj-ske sa paravojskom poslatom iz Srbije da dodatno pod-greje nesre}u i pove}a stradawe kako bi izazvali padKaraxi}a, lutaju}i nesre}ni narod na koga se niko neosvr}e – to je slika svih nas, i vlasti i celog naroda,slika za sramotu, za stid, za istoriju, neku malo dru-ga_iju od dosada{we.

– 258 – – 259 –

Da li bi se ijedan narod na svetu pona{ao kao midanas, da li bi Francuzi ili Englezi mirno posmatra-li nesre}u svog naroda i umirawe hiqada qudi na pu-tu od gladi, bolesti i hladno}e, dok oni $ive normal-no i raspravqaju ko }e biti na vlasti. Sigurno ne. Tomo$emo samo mi, nebeski, najve}i, najboqi, izabraninarod. Po svemu {to se de{ava i {to sami _inimo, o_i-to jesmo izabrani, ali za umirawe, za nestanak.


VELIKI DRAGOSLAV IMALI BOGOQUB

U Dejtonu, u Ohaju, daleko u Americi odlu_iva}eo na{oj sudbini, $ivotu i smrti, neki qudi. Ma {taodlu_ili, potpisali i obe}ali, u Srbiji ne}e mo}i us-peti ni{ta osim mr$we, koja ovde stanuje ve_no i ne-prolazno. Jedan doga|aj, mali, mnogo mawi od onog uOhaju, odslikava na{u stvarnost, nepromenqivu spo-razumima i obe}awima, koju shvatam kao prokletstvo ive_nu pri_u svih srpskih generacija, porodica i vla-dara, i ja bih preko te pri_e da stignem u Ohajo.

Dragoslav Mihailovi}, srpski pisac, akademik, uposledwem broju lista „Duga” reaguje $estoko, onakokomunisti_ki i zajedno sa dva-tri druga, na intervjumoga prijateqa, glavnog urednika „Srpske re_i” – Bo-goquba Pej_i}a. Pod naslovom „Svi moji nitkovi i po-neki gmaz”, ovaj veliki kwi$evnik, veliki i ve_itidisident zlatnog komunisti_kog vremena, i naravnoakademik, sa velikim stanom u centru grada, svim ve-likim nagradama koje postoje i, dabome, svim ostalimpripadaju}im privilegijama, vrlo kwi$evno, onakoba{ akademski, probranim re_nikom punim $estine,ispisa najodvratnije re_i namewene _oveku za koga uistom tekstu ka$e da je mali, mali, toliko mali da ma-wi biti ne mo$e, i da ga je on bio zaboravio zbog wego-ve bezna_ajnosti.

^itaju}i taj ogavni tekst shvatila sam za{to Mi-lo{ Crwanski nije bio akademik, kao i su{tinu tela$ne institucije, nedostojne svog naroda i vremena.

– 260 – – 261 –

Naqutio se, izgleda, veliki Dragoslav, _lan klubamo}nih, nedodirqivih nosilaca nacionalnih tapijana sve i sva{ta, i na nauku i na kwi$evnost i na isto-riju i na misao uop{te, na disidentstvo, na kritiku,promenu, na sve, {to se neki mali i bezna_ajni Bogo-qub Pej_i} usudio da o wemu ka$e da je malo boraviona Golom otoku i da je on, u stvari, radio za policiju,brane}i tako sebe od optu$bi iz Dragoslavqevog klu-ba da je saradnik policije. Jer, zamislite vi, obi_nisvete, narode, vi koji gmi$ete po zemqi i niste akade-mici i nacionalne veli_ine za ovo ili ono ve} dugihpedeset godina, usudio se neko da o Dragoslavu i wimaka$e bilo {ta, osim da su najve}i, najboqi, jedini, dasu borci protiv re$ima od kojeg su usput drmnuli sve{to se drmnuti mo$e. Oni iz tog kluba su navikli sa-mo na po_asti, pohvale i priznawa, kao i na pravo daru$no govore o kome ho}e i {ta ho}e, a kada neko wihdodirne ili im u samoodbrani odgovori, to je kao jeres,kao osporavawe nespornih bo$anstava i idola nacije.

Svedok sam, i ho}u da govorim istine radi, da je tajisti Dragoslav veli_anstveni, u mom prisustvu i uprisustvu mnogih va$nih qudi, od Dobrice >osi}a,Danka Popovi}a do Brane Crn_evi}a i _ak Vojislava<e{eqa, koga su tada voleli, u Prosvetinoj kwi$ari„Antikvarijat”, u Knez Mihailovoj 42, kod Milana Da-vidovi}a, vi{e puta pri_ao da pouzdano zna od ranijeza Bogoqubovu saradwu sa policijom. I on i Dobrica imnogi iz tog dru{tva velikih _esto su se bavili ma-lim Bogoqubom, {to mi je i tada i danas ostalo sasvimnejasno, kao {to mi je nejasna i najnovija $estina rea-govawa akademika Mihailovi}a. Tih osamdeset tre}ihdo devedesetih godina, oni su bili pokretna nacional-na bo$anstva, a Bogoqub Pej_i} jedan zaista sasvim bez-na_ajan, bezopasan, nezaposlen i polugladan _ovek, a ta-ko _esta tema kru$oka u Prosvetinom antikvarijatu.

Poznajem Bogoquba Pej_i}a iz mojih studentskihdana, vaqda me je pratio da vidi i {pija ho}u li sre-sti Vuka, u_im li Rimsko pravo i znam da je mr$waovog kru$oka prema wemu, u stvari, mr$wa koja i da-

nas deli Srbiju i koja je neprolazna. Dva sveta su Bo-goqub i Dragoslav, dve Srbije predstavqaju i po sve-mu {to su bili i za {ta su se borili i kako su se mo-ralno i qudski nosili sa re$imom proteklih pedesetgodina. Ko je od wih veliki, a ko mali – sudi}e istori-ja. Ono {to sada znamo je slede}e.

Gospodin Dragoslav Mihailovi} je bio komunista,bio na Golom otoku zbog svoje borbe za jo{ ve}i komuni-zam od onog koji smo imali _etrdeset pete i _etrdesetosme godine, za gulage sli_ne onima u Sibiru, za mili-one bednih, gladnih, prognanih, pobijenih, za brkoveStaqinove, za leviju i goru Srbiju, i o tom svom robi-jawu na koje su ga wegovi drugovi poslali, a ne Bogo-qub, napisao je sve svoje kwige koje je i objavio i na-gradio i u{u{kao do akademskih visina. Mi, _itaoci,ronili smo suze nad sudbinama zato_enika logora kojisu umirali sa Staqinovim imenom na usnama i to je bi-la budu}nost koju nam je Dragoslav nudio, za koju se bo-rio i o kojoj, verujem, i danas sawa.

S druge strane je Bogoqub Pej_i}, nikada _lan Sa-veza komunista, zavr{io Vojnu akademiju u Beogradu iQubqani, i kao mlad potporu_nik, jo{ davne 1963. go-dine u Ni{u, pucao u sliku svog vrhovnog komandantaJosipa Broza, u prisustvu Ace Muse, doskora{weg po-slanika SPS-a (za one koji ne veruju), uhap{en odmah,isle|ivan, ra{_iwen i izba_en iz vojske na ulicu. Za-hvaquju}i Milojki Mla|enovi}, tada{wem direkto-ru „Ve_erwih novosti” dobio je posao u novinama, kaoredak fakultetski obrazovan _ovek toga vremena i ta-lentovan novinar, i zapo_eo novinarsku karijeru u to-ku koje je su|en _etrdeset devet puta i osu|en na ukup-no devetnaest godina zatvora, a iz Makedonije, gde jebio {ef dopisni{tva od 1965. do 1967. godine prote-ran ukazom Vlade Makedonije „poradi velikosrpskognacionalizma”. Pre toga, su|en u Skopqu, jer je jedi-ni pisao o pobuni radnika u rudniku Zletovo u kojoj jepet qudi policija ubila, a preko sto ranila gu{e}ipobunu, i pisawem naru{io strogo poverqivu dr$av-nu tajnu. Su|ewe je kasnije obustavqeno, nakon Bogoqu-

– 262 – – 263 –

bovog proterivawa, da ne bi javnost saznala za smrtradnika i pobunu tako {to je na predmetu napisano daje Bogoqub Pej_i} poginuo u saobra}ajnoj nesre}i kod\ev|elije. Vratio se u Beograd, u „Ve_erwe novosti”,gde je suspendovan vi{e puta, a tada{wi glavni ured-nik „Borbe” Nikola Burzan bio je _esto pozivan u po-liciju kod tada{weg ministra unutra{wih poslovaZe_evi}a, gde mu je isporu_ivan zahtev da izbaci Bogo-quba Pej_i}a iz novina zbog wegovog pisawa. Pisao jekriti_ki o rukovodiocima, vilama, bahanalijama, u Re-viji „92” koju je „Borba” pokrenula, a koja je zabrawi-vana dva puta, pisao je tekstove koji i danas imaju te-$inu, da bi 1973. godine tada{wi na_elnik Slu$bedr$avne bezbednosti Vidoslav Zlati} dobio nalog daga uhapsi i optu$i kao agenta CIA-e. Po{to nije bilodokaza, re_eno mu je: „Samo ti wega uhapsi, neka odle-$i godinu dana, a posle – vide}emo”, {to je Zlati} od-bio i odmah bio smewen, a kasnije o svemu javno svedo-_io. Na kraju je uz velike politi_ke pritiske izba_eniz novina definitivno na ulicu 1983. godine i $ivo-tario od male zarade svoje supruge, medicinske sestre.

Sukob sa Dragoslavom Mihailovi}em, prvi i jedi-ni, imao je kao glavni urednik lista „Novosti iz Jugo-slavije”, gde je postavqen ne kao podoban, ve} kao stru-_an i {kolovan novinar i odmah odbio da redovno me-se_no ispla}uje Dragoslava ni za {ta, kao {to je pret-hodno radio Dragoslavqev ku}ni prijateq, biv{i gla-vni urednik Mi}a Markovi}. Dragoslav Mihailovi},disident i borac protiv re$ima tada je boravio naZlatiboru i po kuriru je tada primao novac od redak-cije „Novosti iz Jugoslavije” za posao koji nije radio,i kada nije dobio prvu po{iqku nakon promene glav-nog urednika lista, gnev, qutwu i nezadovoqstvo sru-_io je na Bogoquba Pej_i}a, optu$iv{i ga tada da je_ovek partije, dr$ave, policije, jer, eto, wemu, mu_e-niku, ne da zaslu$enu golooto_ku platu.

Ovako izgleda istina. A ona je va$na zbog nas danas,levih ili desnih, koji se neprestano satiremo optu$-bama, sva|ama, podmetawima, satiru}i tako celu dr$a-

vu i narod. A ko je radio za policiju, levi ili desni,veliki Dragoslav ili mali Bogoqub, neva$no je sa-svim, jer sigurno nije ni jedan, mada nije zanemarqi-vo kako je ko u $ivotu pro{ao i {ta je svojim radom za-radio i za sebe i za svoj narod.

Moralno, nacionalno-istorijski, a i realno-poli-ti_ki, mi koji u$ivamo plodove wihovih $ivotnih bi-taka, Dragoslava na levoj i Bogoquba na desnoj straniSrbije, moramo se opredeliti. Da li nam je va$nije to{to je _inio Bogoqub kao mali, obi_ni oficir, a kas-nije novinar koji je svojom pojedina_nom upornom po-bunom, uvek i protiv svake nepravde, {irio pukotinecementiranog jednoumqa i poslu{nosti – rizikuju}isve, posao, karijeru, opstanak, pa i sam $ivot, da bi nakraju zavr{io na ulici, izba_en i odba_en, na platisvoje supruge, kao i hiqade sli_nih wemu, bez ijednogjauka, $albe ili kwige o svojim stradawima, ili ono{to je u_inio Dragoslav, kao golooto_anin, u_esnikgrupne pobune protiv nedovoqno levog, nedovoqno _i-stog i nedovoqno strogog komunizma u Srbiji, napla-tiv{i kasnije sve robije i muke, a daqwim svojim zna-_ajnim uticajem u dru{tvu, biju}i do danas svoju iz-gubqenu bitku za Staqinove brkove i za rusku _izmukojom bi po wegovoj zamisli i nalogu gazio sve nitkovei gmazove wegove ne_iste savesti.

Meni je jasno da je ono {to su _inili mali, }utqi-vi, neprimetni, a uporni, kao Bogoqub, bilo mnogo zna-_ajnije za pomerawe mraka u ovoj zemqi, za promene iza budu}nost i nemerqivo ve}e od svega {to su za istovreme _inili i u_inili svi velikani, komunisti_kidisidenti i akademici, koji su se u su{tini svih pe-deset godina nadmetali u levi_arewu. Staqin ili Le-win, Broz ili Kardeq, Kastro ili Hru{_ov, to su wi-hovi snovi i wihova ponuda budu}nosti koju je $ivotstalno odbacivao. Jer, posle svega, sre}om, cela Srbi-ja danas gleda na Zapad, na Ameriku, Wujork, Pariz,London, Rim, Be_. San svakog mladog _oveka koji $ivina ovim prostorima, pa i dece levi_ara i onih najlevi-jih, jeste da ode tamo, da uzme budu}nost i vek u kojem

– 264 – – 265 –

$ivi, da ga iskoristi u svim dostignu}ima, a ne da sawaleve snove i _eka u redu po pet godina da kupi ma{inuza prawe ve{a ili automobil kao nedosti$an luksuz.

Meni su se, kao i mnogima u Srbiji, ve} odavno smu-_ili svi Dragoslavi, Antoniji i Dobrice, koji nas ve}pedeset godina kqukaju svojim kwigama, intervjuima,javnim nastupima, u kojima cmizdre {ta im se doga|a-lo u ovom ili onom logoru u koje su jedni druge slali,{ta je bilo na ovoj ili onoj _uki ili ofanzivi. To vi-{e niko i ne _ita, a posebno je pitawe morala pisatii danas o tome, dok reke smrti i nesre}e teku ispredna{ih, pa i akademskih domova, bez wihovog glasa po-bune a opet uz veliki krik malog Bogoquba, koji i da-nas vodi sizifovsku bitku protiv zla, pi{u}i javnoi hrabro ono {to je retko smeo napisati ijedan Srbin.U sramnom i prqavom ratu koji traje, nacrtali su sejavno i istinito danas svi gmazovi i nitkovi, a wiho-va adresa je ba{ tamo gde Dragoslavi stanuju. Pedesetgodina smo ih slu{ali, _itali, patili zbog wih, a ni-kada ni retka, ni pri_e, ni pesme, ni romana od wih ni-smo pro_itali o dana{wim logorima i umirawima mi-liona qudi, kao ni o onima koje su svi zajedno, i golo-oto_ani i wihovi stra$ari, pre pedeset godina ubija-li, streqali, rasku}ivali, rasterivali po celom sve-tu, otev{i im ku}e, imawa, porodice, dr$avu, sve. Onisu kao bili disidenti, bunili se protiv svega osimprotiv svog dela, svog gmazovskog zla koje su doneli uSrbiju i unesre}ili generacije. Ni jedan od wih ni-kada, za ovih pedeset godina, ne stisnu petqu da napi-{e ne{to o svom delu, o ubistvima po 35.000 qudi, $e-na i dece u jednom danu, kao na Zidanom mestu, na dese-tine hiqada u Blajburgu, zajedno Srba i Hrvata, nastotine hiqada zarobqenika koje su ubijali bez ikak-vog postupka, po kratkom postupku kako su voleli da ka-$u, o hiqadama i hiqadama i sada neznanih grobova istrati{ta nedu$nih $rtava koje su akademski preora-li i na wima ku}e i stadione gradili, o milionimautamni_enim posle wihove pobede, o unesre}enim po-rodicama isteranih iz ku}a i imawa da bi se oni u

wih uselili, o bra}i i o_evima koje su sami ubijali,o nemerqivoj nesre}i koju danas isti qudi na isti na-_in i po istom postupku ponavqaju i svom narodu i na-rodima sa kojima $ive. To se sve _inilo strate{ki,pripremalo teorijski i sprovodilo akademski, }utalotrajno. Jer, zaboga, {ta je sve to prema wihovim bitka-ma svih ovih pedeset godina, da doka$u i teorijski iprakti_no ko je bio u pravu _etrdeset osme godine, Brozili Staqin.

Nekako mi izgleda da je do{lo vreme da se svimawima, velikanima i usre}iteqima, nadobudnima i na-duvanima, ka$e ono {to se obi_no govori u crnogorskojku}i izlapelom starcu koji terori{e porodicu duga_-kim pri_ama o svojim nepostoje}im bitkama i heroj-stvima, o doga|ajima koji se nisu desili. Wima ka$u,onako polusa$aqivo: „Ajde deda sedi i zapali, pu{tiqude da pri_aju”. Zapalite tako i vi, Dragoslavi, Do-brice, a neka i Antonije popu{i. Pustite nas da $i-vimo.

Bi}e mi _ast ako zbog svedo_ewa koje sam zapisala,ne zbog Dragoslava, a ni zbog Bogoquba, ve} zbog svihusamqenih i ve_itih bunxija, zbog pravde i istine,budem onako akademski oblajana i oblagana od Dragosla-va neustra{ivog, kao {to je Bogoqub. ^ast zato {to jedefinitivno danas u Srbiji jasno da je sve veliko is-palo mnogo malo, a ono malo obi_no, bezna_ajno, tolikoveliko da je uspelo da sa_uva i snagu i slavu Srbije.Bogoqubi i ostali, mali, nepoznati, ali i nepromen-qivi, daju istinitost i potku uvek aktuelnim re_ima:„Nema nam spasa, ali ne}emo propasti”.


– 266 – – 267 –

IMA STRUJE – NEMA SVETLA

Doga|aji u kompaniji „Politika”, surovost i siro-vost obra_una vladaju}e kaste sa @ivoradom Minovi-}em, nekada{wim kqu_nim _ovekom promena vlasti ipolitike na Osmoj sednici, aktuelizuju sna$no ve_i-to prisutno pitawe morala, postojanosti i vrednostibilo kakvih qudskih odnosa u na{em narodu. ^lanoviUpravnog odbora kompanije, koji su danas glasali po-dr{ku Minovi}u i wegovom poku{aju preuzimawa ko-mande nad kompanijom koju su mu ve} odavno oteli onikojih nigde nema a svugde su prisutni, sutradan su gla-sali protiv Minovi}a i protiv svojih ju_era{wihube|ewa. Isti qudi, isto vreme, ista odluka, a razli-_ita mi{qewa u dva dana, odnosno uvek „kako gazdaka$e”.

Slugerawstvo, strah, pokornost, nedostatak stavai hrabrosti ve}ine u narodu, rezultira dru{tvom idr$avom kakva danas ne postoji nigde u Evropi, a te{-ko da i mlade afri_ke dr$ave sa koncentrisanom dik-taturom i divqa_kim terorom imaju sli_an primer po-gubnog uni{tewa narodnog bi}a, wegove svesti, voqe imorala, kao {to je Srbija danas.

Hap{ewe direktora kompanije @ivorada Minovi-}a, kao mera pritiska, a delimi_no i odraz bezglavo-sti vlasti, tipi_no odslikava koli_inu wihovog stra-ha od bilo kakve promene odnosa snaga, od bilo _ijeg up-litawa u wihove zabrane, wihove dr$avne, poslovne ipoliti_ke tajne. Sama _iwenica da se @ivorad Mino-

vi} sreo i ru_ao sa Danicom Dra{kovi}, analiziranasvuda, pa i na samom dr$avnom vrhu, ukqu_ila je alar-mni ure|aj vlasti i pokrenula paniku.

Srpski pokret obnove je naivno reagovao u saop{te-wu, ustvrdiv{i da je pao Knin, Zapadna Slavonija, dahiqade Srba umire po drumovima, da je uni{teno i po-ru{eno toliko sela i gradova, ku}a i imawa, a niko ni-je uhap{en, ali jeste @ivorad Minovi} za neku bez-na_ajnu i sasvim rutinsku poslovnu odluku. To je, za-ista, naivna politi_ka ocena jedne stranke, koja bi zapet godina svoje opozicione borbe morala znati da vlastreaguje brzo, grubo i efikasno samo u samoodbrani, sa-moza{titi vlasti i wenih _elnika. Za{to bi vlasthapsila nekoga zbog pada Knina, Zapadne Slavonije,zbog izbeglica, sru{enog Vukovara, Mostara, ili spa-qenih sela, kada je sve to _iweno za tu vlast i wenoo_uvawe. Sve {to bi poremetilo harmoniju izvr{io-ca zla u ovome ratu, i samoga rata i ove vlasti, ona ne-}e u_initi jer je to jedna celina, oni se uzajamno odr-$avaju i na vlasti i u $ivotu.

Ali zato nema milosti prema onima koji dirnu utu celinu i poku{aju da izvuku bar neku polugicu izgra|evine zla i nesre}e koja je zidana pedeset godina.Devetog marta 1991. godine zapretilo je ru{ewe i bi-lo je hap{ewe. Prvog juna 1993. godine – isto. Svakinagove{taj opasnosti proizvodio je uslovni refleksvlasti i hap{ewe je spas. Naravno da je neuporedivaopasnost od devetog marta sa odlukama @ivorada Mi-novi}a i wegovog Upravnog odbora, ali je refleks uvekisti, @ika ne{to mewa bez saglasnosti vlasti, ru_asa Danicom Dra{kovi} i ustupa joj pod zakup strate{-ke dr$avne objekte – kioske za prodaju novina i $vaka,mora da je to neka zavera protiv nas, hapsi – verujemda je stiglo kao uputstvo _ak iz Dejtona.

Meni je $ao svih koji su to _inili kao izvr{iocii 9. marta 1991. godine, i 1. juna 1993, a i sada sa Mino-vi}em. Oni jadni hapse sami sebe u budu}nosti, glumesvoju stvarnost koja ih _eka negde na kraju neke od pri-_a. Minovi} nije ni mogao sawati da }e ovako zavr{i-

– 268 – – 269 –

ti kada je na Osmoj sednici i posle we onako svesrdnopomagao Milo{evi}u da se ustoli_i u svesrpskog vo|u.Mislio je, verujem, da su te wegove zasluge ja_e od svihmr$wi kojima je bio okru$en. Ali, prevario se on kaoi Qubi_i}, Gra_anin, ^krebi}, Rada Lambada, Tri-funovi} i mnogi drugi upotrebqeni pa odba_eni in-vestitori u Slobinu karijeru i vlast. Kao Minovi}i kao svi oni pro}i }e i ovi dana{wi glumci teatratrenutne komedije, koji }e se mewati brzinom kojomse mewaju pozori{ne kulise. Po povratku iz Dejtona,onako kako bude promewen Milo{evi} mewa}e se i po-liti_ka scena Srbije.

Najpre }e, nadam se, oti}i glavni akter prqavihigara u „Politici” Dragan Haxi Anti}, zvani Stru-ja, dostojni junak jedne kwige koja se nedavno pojavila,a sasvim nedostojni direktor i glavni urednik nacio-nalnog glasila kao {to je „Politika”. Ne{kolovan, ne-obrazovan, i time iskompleksiran, mali _ovek a veli-ki sluga, razapet i raskre_en izme|u radnog mesta iTolstojeve 33, u $eqi da ispuni svaku $equ vladari-ma sagore}e u sopstvenom $aru. Okru$en istim kao on,ne{kolovanim novinarima koji nisu uspeli zavr{itifakultet, ali zato jesu doktorirali na uvla_ewu ipodvla_ewu vlasti, od Tijani}a do Tirnani}a i osta-lih „velikih” ili „najve}ih” novinara, kako sami zasebe vole da ka$u javno u svojim zauzetim televizija-ma i novinama, on je ve} sasvim izgubio kompas i zaneose previ{e, pa je u $eqi da zadovoqi vladara napaojavno i samog vladara.

Zloupotrebiv{i primitivno i bahato, kakav je i onsam, list „Politiku” kao privatne novine u svom obra-_unu sa Minovi}em, on je pustio du{i na voqu i u re-dakcijskom komentaru protiv Minovi}a, u stvari, re-kao sve {to misli o Milo{evi}u, o Osmoj sednici i owegovom dolasku na vlast. Jer, optu$iv{i @ivoradaMinovi}a za uvredu profesije zbog rubrike „Odjeci ireagovawa” u „Politici”, koja je ure|ivana u Milo{e-vi}evoj ku}i i bila smi{qena strate{ki da u_vrstinekako olako dobijenu i nesigurnu pobedu na Osmoj sed-

nici, Anti} je zapravo rekao {ta on misli o Milo{e-vi}u, wegovoj vlasti i metodama politi_kih obra_unakoje je koristio.

U pisawu redakcijskog komentara, koji je zaista naj-kriti_niji do sada objavqeni tekst ne o Minovi}u ve}o Milo{evi}u i vremenu wegovog uzdizawa na vlast,o_ito su mu pomogli i wegovi kafanski drugovi sa ko-jima deli so, hleb i pe_ewe, svake ve_eri u Klubu kwi-$evnika, a na ra_un ku}e „Politika”, jer je tekst goto-vo istovetan sa autorskim tekstom Aleksandra Tijani-}a o Minovi}u koji je objavqen pre godinu dana u li-stu „Telegraf”. Kada se slo$e sve kockice u glavamavladara, bi}e to po_etak wihovog zajedni_kog kraja,{to bi bio i kraj ere najprqavijeg i najprimitivni-jeg novinarstva, mnogo goreg od vremena @ike Minovi-}a, koje se tako o{tro a bezbedno danas kritikuje u re-dakcijskom komentaru. Jer, @ika Minovi} jeste ondapodr$avao vladaju}u stranku i list „Politika”, jesteslu$io u_vr{}ivawu vlasti koja je tada nesporno ima-la ve}insku podr{ku naroda, i _inio je to iz ube|ewa,a danas je „Politika” u slu$bi stranke koja ne posto-ji i politike koju je narod odavno odbacio, a koja usputi nije politi_ka opcija glavnog urednika i direktoralista – ve} samo cena wegove nezaslu$ene foteqe.

Politi_ka opcija Dragana Anti}a nije ni Milo{e-vi}, ni JUL, ve} Zoran \in|i} koga prati od po_etkai koga je tako nesebi_no i besplatno reklamirao u zad-woj izbornoj kampawi na celim stranama oglasa u „Po-litici”, zajedno sa svojim istomi{qenikom i partij-skim drugom Aleksandrom Tijani}em, tada{wim ured-nikom Televizije Politika, koji je tako|e besplatno ieufori_no prote$irao spotove Demokratske stranke,_iji je slogan „Po{teno”, kako ka$e, sam i smislio u$eqi da doprinese pobedi svoje politi_ke opcije. Na-ravno da su i doga|awa u „Politici” zajedni_ka stra-tegija Demokratske stranke i wenih qudi unutar ku-}e, koji pod firmom poslu{nosti JUL-u i wegovim_elnicima i _elnicama, po zadatku u stvari _ine sveda iskompromituju i levicu i gospo|u Mirjanu Marko-

– 270 – – 271 –

vi}, predstavqaju}i je javno gde god stignu kao glavnognaredbodavca, spletkaro{a, pa _ak i policajca u ne-davnim mra_nim doga|ajima, hap{ewima i egzekucija-ma u ku}i „Politika”. Ni{ta _udno, kada se zna da suse i Anti} i Tijani}, u danima zavr{nih okr{aja saMinovi}em tajnovito sastajali u dediwskim vilama sa\in|i}em, Radovanom Karaxi}em, >osi}em i ostalim,da bi, verujem, razmatrali svoje pozicije u mogu}emdr$avnom udaru u Srbiji.

Sve je to ve} vi|eno i analizirano gde treba i kakotreba, javqeno kome treba, pa }e se, verujem, desiti ono{to treba. No, kako od lo{eg uvek ima i gore, u {ta smose ve} vi{e puta uverili, ne znam da li da se radujemkoliko treba novim promenama u „Politici”.

Ono _emu bih se radovala vi{e nego {to treba i bezobzira na sve {to se doga|alo i ko je za {ta kriv, jesrpski potpis na mir u Dejtonu. Ne znam o _emu se takodugo pregovara i {ta Milo{evi} tra$i za svoj potpis,ali znam da nema ni{ta, ba{ ni{ta toliko vredno {tobi mogao da tra$i i dobije, a bilo bi vrednije od ijed-ne de_ije ili stara_ke suze i $udwe za povratkom usvoj dom svih oteranih, proteranih i rasku}enih ne-sre}nika koji se sada smrzavaju i tuguju po traktori-ma i na drumovima ili u halama i salama prepunim du-{eka i praznih dana.

Da sam na wegovom mestu, ne bih tra$ila ni kori-dore, ni izlaz na more, ni ovu ni onu _uku, selo iligrad, ve} bih potpisala odmah sve {to treba, uz samojedan uslov: da se svi odmah, bez ikakvih uslova, vra-te svojim ku}ama, uz punu sigurnost i slobodu, _imebi se potpuno obesmislile sve granice i podele, sviprocenti i teritorije. Mir po svaku cenu, to je ono{to danas misli i $eli Srbija, ogromna ve}ina naro-da i oni koji su uvek bili za mir, a i mnogi od onih ko-ji su nekada $eleli da ratom oslobode svoje kompleksei frustracije, li_ne ili nacionalne. @ivot kao naj-ve}i ciq, i li_ni i nacionalni, krik je koji Srbija{aqe u Dejton i nadam se da nam Predsednik nijegluv.

Mir iz Dejtona je wegova posledwa {ansa da se ne-kako iskupi za gre{ke i zla koje je skrivio svom naro-du i {ansa da istorijski opstane kao Srbin koji je ko-na_no zatvorio balkansku kasapnicu. Molim Boga da muda snage za to veliko delo, spremna da, zauzvrat, trpimkoliko treba i slavu i mo} koju }e mu potpis na mir do-neti.


– 272 – – 273 –

SRPSKI RAJT-PETERSON

Kona_no smo dobili {to smo tra$ili. Mir, skida-we sankcija i pobedu „dosledne mirotvorne politikepredsednika Milo{evi}a”. Ma koliko se radovali mi-ru i prestanku nesre}e i ubijawa, ne mo$emo savlada-ti ga|ewe na neprestano i neumereno metanisawe Pred-sedniku, koji mo$e biti i ovo i ono, ali nikako dos-ledni mirotvorac. Ratnik sa Gazimestana i politi_arkoji se suprotstavio celom svetu, oti{ao je posle slo-ma svoje politike u taj svet i potpisao sve {to se odwega tra$ilo, da bi ugasio po$ar koji je sam zapalio.Minimum politi_kog po{tewa nalagao bi da se zabra-ni presretawe rudara iz jama „koji su prvi iza{li izzemqe posle skidawa sankcija”, ili {umara „Srbija-{uma” i ostalih nesre}nika koji treba, svojim divqe-wem i sre}om, da ubede naciju u nezamenqivost i us-pe{nost vlasti, kao i u to da je neko sasvim drugi vo-dio rat i donosio odluke o ru{ewu gradova i preme{-tawu naroda, a nikako predsednik Milo{evi}, koji seoduvek borio za mir. La$, nemoral i licemerje, kojevlast sada koristi u neograni_enim koli_inama kaolek za unezvereni narod, mogli bi da deluju ubistvenoi da uni{te optimizam i olak{awe izazvano potpisi-vawem mira. Neumereni u svemu, pa i u miru, natera-}e nas da ubrzo pomislimo: rat je bio boqi, jer bio jeistinit.

Mirovni plan potpisan u Dejtonu ina_e i ne miri-{e mnogo na mir. Jedinstvena dr$ava Bosna i Herce-

govina, a unutar we opet dr$ave sa koridorima, do Go-ra$da za Muslimane i kroz Posavinu za Srbe, re{eweje koje li_i na cuclu-varalicu. Jer ako je jedinstvenadr$ava sa centralnom vla{}u, _emu koridori u tojdr$avi, u koje svrhe }e se koristiti ako se ne misli nadaqi rat i prolaz oru$ja preko wih. To je glupost ko-ja ima opravdawe samo ako je re{ewe za upotrebu u pro-pagandne svrhe ratnika koji moraju doneti neki pleniz borbe, pa makar i beskoristan. Ako nije to nego real-nost koja }e za$iveti na terenu, onda ovo i nije mirov-ni sporazum ve} pauza za odmor ratnika.

Borave}i dvadeset dana u ameri_koj vojnoj baziRajt-Peterson predsednik Milo{evi} je o_ito ne{toi nau_io, i to ne{to mnogo va$no. Doveden tamo silom,zajedno sa onima s kojima je ratovao, i nateran tako|esilom da potpi{e poraz sopstvene politike, on je od-mah po povratku u_inio isto. Po{to i on ima svoj Rajt-Peterson, pozvao je lepo neposlu{ne Srbe iz Bosne uvojnu bazu u Dobanovce i naterao ih, tako|e silom, daprihvate sve ono {to su odbijali _etiri godine i dapoti{u poraz svoje politike u Bosni. Svako ima svojRajt-Peterson, pa onako kako se on proveo u ameri_kom,Srbi iz Bosne su se proveli u srpskom Rajt-Petersonuu Dobanovcima. Prihvatili su sve {to je trebalo inismo _uli ni jedan disonantan glas posle izlaska izvojne baze, _ak ni od _uvene ratnice Biqane Carice,koja je sva izdu{ila, kao izduvan balon, obja{wavaju-}i nam sutradan na televiziji Studija B kako se onau stvari borila da bi mogla da ide na pla$u negde do-le ispod Dubrovnika, i da je tih nekoliko kilometaramora, koje }e mo$da imati, velika pobeda srpskog na-roda te da se vi{e i nije moglo dobiti. To su potvrdi-li i Karaxi} i Koqevi}, koji su tako|e odobrili spo-razum i priznali realnost mogu}eg, zaboraviv{i na-pre_ac sve svoje doju_era{we maksimalisti_ke zahte-ve i pretwe celom svetu.

Isto onako kako je Milo{evi} hvalio Ameriku iKlintona po povratku iz Dejtona, Srbi iz Bosne hvaleMilo{evi}a i Srbiju po izlasku iz Dobanovaca, upo-

– 274 – – 275 –

rno tra$e}i u mapama potpisane kapitulacije dobitaki opravdawe za _etvorogodi{we stradawe naroda. Takoje Biqanina pla$a uspe{no i bezbolno odmah zameni-la „Srpsko Sarajevo koje }e uvek biti srpsko i ostatisrpsko”, pa i samostalnost dr$ave Republike Srpske,kako smo slu{ali svakodnevno, otuda sve do Dobanovaca.

Ba{ volim vojne baze, nekako mi deluju mo}no iubedqivo. Trebalo bi da ih na{ Predsednik obilazi_e{}e, bar jednom godi{we. To je, izgleda, jedini na-_in da nau_i ne samo da je Srbija mala i da ne mo$e ra-tovati sa celim svetom, nego i to da je komunizam pro-{lost i da postoji demokratija, parlamentarni sistem,po{tovawe suprotnog mi{qewa, gra|anska, qudska ipoliti_ka prava, sloboda {tampe i mnoge druge stva-ri kojih u Srbiji jo{ nema. Ako to sada nije nau_io uRajt-Petersonu, pozva}e ga oni ponovo.

Predsednik, ina_e, brzo u_i, ali je nezgodno {to nepo{tuje profesore. Bar ove doma}e. Svoju ratnu poli-tiku do 1993. godine vodio je tako {to je u_io od Vojis-lava <e{eqa, Karaxi}a, Mladi}a, i drugih ratnika,a kada se naratovao i okrenuo list mira, to je _iniotako {to je prou_avao politiku Srpskog pokreta obno-ve i Vukove govore, iz kojih je citirao _itave pasusekao svoje politi_ke stavove u raznim prilikama, odslogana „mir nema alternativu” do stava da je boqepregovarati deset godina, nego ratovati jedan dan. Naj-sve$ija upotreba tu|ih re_i desila se ba{ u Dejtonukada je Predsednik u obra}awu naciji rekao da u ovo-me ratu nema pobednika, da su svi gubitnici, a da je po-bedio samo mir. Tu istu re_enicu, iste ve_eri, ali prePredsednika, Vuk je rekao u izjavi za RTS povodompotpisivawa mirovnog sporazuma, ali je ona izba_enaiz Vukove izjave, verovatno da bi je Predsednik mogaore}i, jer mu se dopala, a $eleo je i ne{to pametno daka$e narodu posle dvadeset dana zato_ewa u Dejtonu.Ne zameram ja nimalo na tome, na protiv, volela bih daje to radio i mnogo ranije, da je koristio i ponavqao,na primer, Vukove javne pozive na dezerterstvo i be-$awe iz rata – koje je upu}ivao mladi}ima u Srbiji

jo{ 1991. godine, umesto {to ih je terao silom da bududobrovoqci u ratu kojeg, kao, nije ni bilo. Qutim sesamo zbog nepo{tovawa profesora od kojih se u_i i zbogo_igledne namere da izbri{u sopstvenu pro{lost tako{to }e je natovariti na tu|a le|a.

Nije samo Milo{evi} taj koji sada koristi tu|epoliti_ke stavove i re_enice kao svoje, to je sve pri-sutnije i kod wegovih saradnika, _lanova stranke, mi-nistara. Mnogi od wih, ovih dana, su veoma _esto kori-stili poznati izborni slogan DEPOS-a „Da $ivimokao sav normalan svet” u komentarima mirovnog spora-zuma, kao na primer ministar Aleksa Joki} u Pri{ti-ni, drugi ministar u Novom Pazaru, <iradovi}, pred-sednik SPS-a iz Republike Srpske, pa _ak i mali izSK-PJ, Vulin, u izjavi za RTS u drugom Dnevniku TVBeograd. Oni danas misle i govore kao svoj politi_kiprogram i stav sve ono za {ta se zalagao DEPOS jo{pre tri godine, koriste}i u svojim nastupima cele pro-pagandne slogane DEPOS-a. A kada je DEPOS tra$ioda $ivimo kao sav normalan svet, oni su propovedali$ivot sa korewem i mrzeli sav normalni svet inten-zivno, svake ve_eri, u propagandnim emisijama u koji-ma su Ameriku nazivali svetskim policajcem, $andar-mom sveta i kaubojem, a Nema_ku vezivali u zavere saVatikanom protiv pravoslavnog sveta, trabuwali sva-{ta o novom svetskom poretku koji je napravqen i pro-jektovan samo radi uni{tewa Srba i pravoslavqa, go-vorili o staroj i stalnoj mr$wi Engleza prema Srbi-ma, o Francuskom izneverenom prijateqstvu zbog pro-daje Nemcima i Amerikancima. <ta tu sve nije kons-truisano u $eqi da se Srbija sasvim izdvoji iz tognormalnog sveta. Sada se sve to zaboravqa, sve je pro{-lost koje nije ni bilo kako oni govore, jer su, ka$u,„oduvek bili za mir i mirno re{ewe krize na ovimprostorima” i $eleli da $ive kao sav normalan svet.Ko }e im poverovati, su{tinsko je pitawe na{e daqesudbine.

Ono {to ostaje kao slika i op{ti utisak posle ra-ta i svega {to smo pre$iveli pod ovom vla{}u je da

– 276 – – 277 –

ona, u stvari, kasni fatalne tri do _etiri godine zadoga|ajima i da uvek _ini prekasno sve {to se mora _i-niti. Od vi{estrana_kog sistema koji je kasnio za os-talim isto_nim zemqama sve dok je moglo da se kasni,do mirovnog sporazuma koji je zakasnio za milione ra-sejanih i pobijenih. Po zavr{etku rata kasni}e, sigu-rno, i ukqu_ewe u taj normalni svet o kome govore, jerse kao brana tome ispre_io JUL i mo}na direktorkadirekcije, koja _ak preti da }e biti neprijatna uko-liko Srbija bude $elela da se ukqu_i u Evropu, uki-ne dru{tvenu svojinu i po_ne $ivot kao sav normalansvet. Ta brana, postavqena jasno i glasno i vrlo odre-|eno, {to se ve} vidi iz programa guvernera Avramo-vi}a, iz kojeg je po zahtevu JUL-a izba_en bazi_ni deoo privatizaciji, spre_i}e opet doga|aje i zaustavitinas bar dve do tri godine. Ono {to se mora uraditi utransformaciji svojine i dru{tvenog sistema u celi-ni ne}e se uraditi odmah sada, kako bi trebalo, negokasnije, dok istutwe hirovi primitivnih mo}nika ko-ji neograni_eno zloupotrebqavaju vlast za i$ivqava-we sopstvenih kompleksa i zabluda, a tada }emo biti ufatalnom zaostatku za svima, bi}emo sramota Evrope,pa _ak i Balkana. To smo i zaslu$ili, mi, mirni gle-daoci vesti i dnevnika prvog kanala Televizije Beo-grad, i qubiteqi koridora kojima se uvek neminovnovra}amo unazad.


^A^KAWE ME^KE

Avet sankcija i izolacije Srbije opet kru$i nadnama. Francuska je pretila da }e zahtevati suspenzi-ju suspendovanih sankcija Srbiji ako Srbi u Bosni neoslobode zarobqene francuske pilote, drugi }e tra-$iti isto zbog ne_eg drugog. Niko se vi{e i ne pitaza{to Srbiji, kada pilote dr$e Srbi u Bosni, jer jeo_igledno da cela pri_a i rata i mira, i talaca i za-robqenika, ide odavde, a Srbi u Bosni samo sprovodedogovoreni scenario iznu|ivawa, ucewivawa, podva-la i la$i koje Srbija smi{qa, misle}i da je to veli-ka politika i politi_ka ve{tina, iako rezultati tepolitike i te ve{tine odavno govore suprotno. Mirpotpisan u Dejtonu imao je o_ito veliku cenu za srp-skog predsednika, koju on sada boluje i iznosi na poli-ti_ko tr$i{te nesre}ne francuske pilote kao taoceza uzvra}awe pre$ivqenog poni$ewa.

Deo tog scenarija osvete je i pobuna Srba u Saraje-vu sa zahtevom za promenu sporazuma u Dejtonu koji jepotpisan u posledwem momentu i ko zna uz kakve pret-we, pa je ta pobuna poku{aj poni{tewa onoga na {ta sesilom pristalo. Svi koji su bili u bilo kakvim poli-ti_kim kontaktima i dogovorima sa Milo{evi}em,odavno su shvatili wegovu politi_ku taktiku da pri-stane na sve i da sve zatim odmah minira preko drugihpoliti_kih subjekata. Zato je svet za ono {to _ine bo-sanski Srbi uvek optu$ivao Milo{evi}a i ka$wavaoSrbiju, iako formalno, bar sada, Srbija ne podr$ava

– 278 – – 279 –

politiku bosanskih Srba i zvani_no osu|uje wihovekonkretne postupke.

Pobuna Srba u Sarajevu tako ovde i ne izaziva ni-{ta vi{e od verbalnog, sporadi_nog osvrta pojedinacaiz vlasti. Za onako mukotrpno osvojen mir i slavqeweDejtona logi_no bi izazvali veliko uznemirewe poku-{aji iz srpskog Sarajeva da sve dovedu u pitawe zahte-vom za promenama ve} dogovorenog i vra}awem mirov-nog procesa na po_etak, ali nije tako. Nigde u vladinoj{tampi, ili na televiziji, nema uznemirenosti, _akni onoliko koliko je ima u svetskim javnim medijima,ugro$avawu mirovnog sporazuma se ne daje nikakav me-dijski zna_aj. Milo{evi}u, kao potpisniku sporazumai wihove sudbine, ne pada na pamet da se obrati Srbi-ma u Sarajevu, kako bi uradio svaki dr$avnik sveta uovako delikatnoj situaciji, i da objasni ono {to je uDejtonu rekao, da Sarajevo mora pripasti onima kojisu u wemu proveli _etiri godine pod bombama sa okol-nih brda, te da ih uveri da su sigurni u svojim ku}amai da ne moraju i nemaju kuda be$ati. Umesto toga, on in-direktno podsti_e pobunu obe}awima da }e graditi no-vo srpsko Sarajevo i zahtevom na Londonskoj konferen-ciji da me|unarodna zajednica finansira tu etni_kunakazu od grada, _ime se, logi_no, podsti_e strah Srbaod zajedni_kog $ivota u Sarajevu. Snovi o srpskom Sa-rajevu koje }e se graditi za neke Srbe, dok postoji Sa-rajevo u kojem su desetine hiqada $ivele i pre$ive-le rat zajedno sa Muslimanima, fakti_ko su priznawezlo_ina i $eqa da se zlo_inci za{tite u rezervatunovog grada u kome }e $iveti samo oni koji ne smeju$iveti bilo gde.

Sve {to se doga|a zapravo li_i na ponovno _a_ka-we me_ke iz Beograda. Necivilizovana trgovina $ivo-tima nedu$nih francuskih pilota, nedostojna srpskevojni_ke tradicije, na koju Beograd pristaje bez ijed-ne re_i protesta, izgleda da bi tu me_ku i pokrenula,{to ne bi ni bilo tako lo{e kao {to izgleda. Francu-skim pilotima se, ina_e, dogodilo najgore {to im se mo-glo dogoditi. Zarobqeni su i u rukama su Radovana Ka-

raxi}a i Ratka Mladi}a, koji su sada progowene zve-ri spremne na sve. Da li se neko jo{ se}a neustra{i-vog Radovana Karaxi}a i bahatog Ratka Mladi}a kojisu svakodnevno pretili celom svetu i uveravali Srbeu Bosni i Srbiji da }e pobediti i NATO pakt. Sada suto dva ponizna molioca koji od sveta sa kojim su rato-vali i kojeg su mrzeli tra$e milost i zamrzavawe ha-{kih optu$bi protiv wih za ratne zlo_ine. Od nedav-nog „ne mo$e nam niko ni{ta”, do molbe za pomilova-we, nije bio duga_ak put, ali je uvek jednako prqav.Nude}i u trampu za optu$be iz Haga $ivote dva fran-cuska pilota, oni su pritvrdili ha{ku optu$bu i do-kazali samom ponudom svoju beskrupuloznost i suro-vost u lakom $rtvovawu tu|ih $ivota za trenutne po-liti_ke i li_ne ciqeve.

Ha{ku optu$bu i zlo_ine koje su po_inili o_itonisu ozbiqno shvatili dok misle da to mogu razmeni-ti za ne{to drugo, {to je tipi_no komunisti_ka logi-ka. Zato nije ni _udno da su takvu sramnu ponudu sve-tu, kao predlog, podneli Rusi preko ministra Kozir-jeva, jer samo Srbi, Rusi i uop{te komunisti mogu zlo-_ine tako tretirati, zamrzavati, odmrzavati, razme-wivati i zaboravqati, to je deo wihovog sistema vla-sti, $ivota i istorije. Nezamislivo je da sli_an pred-log o zamrzavawu bilo _ijih optu$bi za zlo_ine pod-nese na primer Kristofer, Kinkel, @ipe, Mejxor ilineki drugi dr$avnik sveta, u kojem su zlo_inci i po-liti_ari dva o{tro suprotstavqena i udaqena tabo-ra. Kod nas je to jedan jako izme{an i povezan krug, pase kao normalan i dobar smatra onaj politi_ar koji je izlo_inac prema narodu, saradnicima ili protivnici-ma, i zato nema nijednog politi_ara na ovim prostori-ma koji misli da je bilo {ta kriv za onolika ubijawai patwe naroda u ovom ratu. Desila se prosto katakliz-ma, nestale su porodice, gradovi, sela, dr$ave, prepo-lovqeni celi narodi, a niko nije kriv. Naprotiv, svioni koji su vladali i odre|ivali doga|aje _ekaju me-daqe i slavu, smatraju}i da sve {to su _inili u ratuopravdava i amnestira sam rat kao _iwenica i ele-

– 280 – – 281 –

mentarna nepogoda. Za krivce su ve} odavno proglasilime|unarodnu zajednicu, secesioniste, opoziciju, sve sa-mo ne sebe, i zato im ha{ke optu$be nikako nisu jasne.

I nama ovde zavr{etak rata i mir koji slavimo nedonosi ni{ta dobro. Politi_ke snage koje su pokrenu-le rat i potpisale mir bez ikakvih posledica za svo-ju vlast i mo} i bez ikakve odgovornosti za tragedijunaroda i dr$ave, sada jo{ bezobzirnije uni{tavajusvaku klicu demokratije i svaku nadu da }e se ne{topromeniti normalnim tokom stvari, bez pobune, prote-sta, bez daqwih nepotrebnih stradawa. Sve {to se iz-borilo pre rata demonstracijama i pritiskom na vlast,od relativno slobodnijih medija do uzmicawa komuni-sti_kog terora i wegovih obele$ja, sada je nestalo, astaro se vra}a u punom sjaju, zajedno sa qudima koji sunekada simbolizovali pro{lost i otpor promenama si-stema ili zagovarali jenostrana_ki pluralizam. Opo-zicija koja se ve} pet godina sizifovski bori da od-{krine vrata slobode i demokratije, sada se opet na{-la na po_etku. Rat je razorio i uni{tio sve {to se pro-menilo u Srbiji, a uni{tio je i voqu naroda da se bo-ri za ne{to druga_ije i boqe. Tako sada, sa mirom izDejtona, u Srbiju nesmetano umar{irava komunizam isvake ve_eri sa ekrana dr$avne televizije slu{amowihove poznate la$i i obe}awa, bez glasa pobune, bezprotesta, bez reakcije i naroda i opozicije. Prvih go-dina vi{estrana_kog $ivota, 1990, 1991 ili 1992. godi-ne, nije se moglo ni zamisliti da komunisti otvorenopropovedaju opstanak tog sistema. Iako nisu bili nioti{li, oni su se trudili da pod novim imenom soci-jalista skinu sa sebe sve senke pro{losti, zakliwalise da nemaju nikakve veze sa biv{im komunistima i dasu oni nova partija koja nema nikakvu odgovornost zaono {to su komunisti radili i uradili u pro{losti.Sada je proces obrnut, komunisti i JUL slu$e socija-listima da operu krvave ruke rata i uvere narod da suopet nova partija koja je uvek bila za mir, da su rat vo-dile neke druge partije i qudi koji se ve} $rtvuju ioptu$uju za sve i sva{ta, kako bi umawili krivicu

faraona. ^istke u SPS-u su deo te pri_e, a najavqenimartovski kongres }e biti veliko spremawe i prawepartije od ratnika i nacionalista, te priprema za iz-bornu koaliciju sa JUL-om, {to bi za naredne izborebilo sasvim novo, {areno pakovawe iste pokvarene ro-be za beskrajno neoprezne bira_e.

Kraj te pri_e izgleda ne postoji, nemo}ni da se os-lobodimo zla, spas smo o_ekivali od me|unarodne za-jednice. Onako kako je Karaxi}u i Mladi}u Dejtonskimsporazumom onemogu}eno da se kandiduju na izborimau Bosni, moralo je biti re{eno i za Srbiju. Nisu Kara-xi} i Mladi} jedini krivci za rat i ratne zlo_ine,zna se _iji su oni qudi i ko im je bio naredbodavac isnabdeva_ sve _etiri godine, pa su jo{ neka imena mo-rala biti na spisku onih koji se vi{e ne mogu bavitipolitikom i kandidovati na izborima, zbog pogubnogrezultata wihove politike, ne samo na nas, ve} i naceo demokratski svet. Jer, ako se $eli silom nametnu-ti mir i civilizovati podru_je naseqeno Srbima, ondase mora krenuti iz Beograda. Tim pre {to je nespornoda pod ovakvom medijskom blokadom, policijskom dik-taturom i politi_kim progonima opozicija ne}e mo}ini{ta u_initi da ve}inska voqa naroda u Srbiji, kojije sa 64% bira_a iza{lih na izbore glasao protiv so-cijalista, donese i promenu vlasti. @alosno je, ali kao{to je u zemqu koja nije bila u ratu mir mogla done-ti samo me|unarodna zajednica, i donela ga je silomoru$ja NATO pakta, tako }e i demokratiju morati na-metnuti sila nekog drugog oru$ja kojeg se diktatoribudu pla{ili, ukoliko to bude interes me|unarodnezajednice. Nadam se tome, i rado }u tada biti peta ko-lona, snaga haosa i bezumqa ili baca_ cve}a na okupa-torske vojnike kada do|u po kumunisti_ku, srpsku gla-vu u Beograd.


– 282 – – 283 –

KOMUNISTI NE>E PRO>I

Ulazimo u Novu godinu koja ne donosi ni{ta ni no-vo ni vredno na{em narodu. Ne bojte se, dobro biti ne-}e, _ujemo svi, kao odjek budu}ih doga|aja koje ubrzavabezobzirnost i bahatost vlasti u Srbiji.

Sasvim razumem wihov strah od onoga {to dolaziposle Dejtona i Pariza, strah od nagomilane nesre}e inezadovoqstva naroda koje $ele da sti{aju po svaku ce-nu, ali ne razumem da ne vide kako kopawem ponovnihrovova sa opozicijom i velikim delom naroda koji gla-sa za wu rade sebi o glavi. Nesigurnost im je vidqivasvakodnevno u raznim nepromi{qenim agresivnosti-ma, neumerenom nasilnim skretawu ulevo prema Kinii neosnovanom radovawu zbog uspeha komunista u Rusiji,koji su dobili tek jednu tre}inu mesta u ruskom parla-mentu. Ovde ka$u da je to pobeda i slave je svakodnev-no, nalaze}i u toj „pobedi” opravdawe za svoju pomamu.No, ra_un ka$e da je jedna tre}ina, ipak, samo jednatre}ina i da od pobede nema ni{ta. Na prethodnimruskim izborima, za pobednika u na{oj {tampi su naisti na_in bili proglasili @irinovskog sa 23 odstoosvojenih glasova, a videli smo u stvarnosti i wegovupobedu i uticaj u ruskoj politici. Tako }e biti i sakomunistima, wihovu tre}inu nadvlada}e druge dvetre}ine koje su osvojili oni koji nisu komunisti i te-{ko da }e Kremq opet pocrveneti.

Komunisti su, u stvari, pora$eni svuda pa i u Ru-siji. Neko ko vlada neprikosnoveno preko sedamdeset

godina sa 99 odsto podr{ke naroda i na prvim slobod-nim izborima izgubi sve, nepovratno je oti{ao. Dvade-set odsto bira_a koji su danas glasali za komuniste uRusiji je samo 20 odsto, i to je ponovo poraz, te$ak po-raz koji se propagandom ovde $eli pretvoriti u uspehi utehu, iako su ti komunisti u povratku, sli_ni oni-ma u Poqskoj i Ma|arskoj, ne{to sasvim drugo od na-{ih ekstremista. Nadam se da }e tako „pobediti” i nana{im predstoje}im izborima u 96. godini oni koji da-nas od tre}ine bira_a prave ve}inu. Srbija bi slavi-la da na{i komunisti, obu_eni u razne haqine, ukup-no dobiju dvadeset odsto glasova, i to zajedno svi Krs-manovi}i, Kitanovi}i, Risti}i, Latinovi}i, Marko-vi}i i Milo{evi}i, i da osamdeset odsto dobiju onikoji toliko dugo ve} $ele da im ka$u zbogom.

Tako }e i biti, jer ako nisu pali ovde onda kada supadali svuda na Istoku i gubili vlast, moraju oti}isada kada imaju iluziju povratka i ja_awa i pona{ajuse bezobzirnije nego ikada.

Izbori u Rusiji mora}e vaspitno delovati na po-liti_ke stranke u Srbiji. Po{to je u pitawu sli_annarod, i Rusi kao i Srbi imaju partija vi{e nego {tomo$e stati na bilo kakav glasa_ki listi}. Reformskesnage u Rusiji, umesto da imaju jednu listu i ubedqi-vo osvoje 80 odsto bira_kog tela i vlast, a time ispo{-tuju narodnu voqu i $equ za promenama, bile su ras-cepkane i usitwene toliko da su sve partije dobile pomalo, a nijedna dovoqno, _ime su ozbiqno ugrozile isvoje stranke, a i nacionalni interes Rusije. U Srbi-ji je ista slika. Rascepkanost stranaka sli_ne orijen-tacije, zbog liderstva i sujete malih qudi na velikimmestima, donosi gubitke na izborima i tavorewe opozi-cije u zape}ku, uprkos osvojenih preko 64 odsto glaso-va bira_a na pro{lim izborima. To je tako velika io_igledna glupost koju ispa{ta i narod i politi_ariu opoziciji, da nema smisla ponavqati je na slede}imizborima. Rusko iskustvo je dodatna {kola i skupa ce-na za pojedina_ne sujete lidera, pa se nadam da }e oviruski izbori spasiti Srbiju.

– 284 – – 285 –

Srpski komunisti danas _ine sve da se dogodi ujedi-wewe opozicije i da oni pretrpe kona_an poraz. Sli-ka Srbije kojom vladaju ve} pedeset godina sada je takosumorna, a beda naroda tako velika da govori vi{e odsvake politike. Gladni i nezaposleni radnici u pro-palim preduze}ima u dru{tvenoj svojini, koju komuni-sti brane jer, ka$u, garantuje dobar i siguran $ivotradni_koj klasi, nezadovoqni prosvetni radnici ustalnim {trajkovima, nezadovoqni radnici u organi-ma vlasti, _ak i u sudstvu, nezadovoqni lekari izdravstveni radnici, opqa_kani i poni$eni seqacikojima se otima imovina kao daleke 1945. godine, osi-roma{eni umetnici, glumci, slikari, pisci, pa i aka-demici, nezaposleni i rasterani novinari iz svih me-dija, pro_i{}enih do granice poltronstva vlasti, pri-hvatqive samo za nemoralne i bezvredne qude, upo-trebqeni pa odba_eni i zga$eni _lanovi partije navlasti, nesre}ni i na prosja_ki {tap svedeni penzio-neri i satanizovani, marginalizovani i omalova$e-ni politi_ari svih stranaka opozicije, slika je Srbi-je kojom patolo{ki vlada porodica u{u{kana u komu-nisti_ku ideju, a obezbe|ena komunisti_kim polugamavlasti, policijom, kriminalom, podvalom, prevarom izlo_inom nad onima koji se bune. Pretu_eni i zatvara-ni politi_ari, pretu_eni glumci i baletani, seqaci,pa _ak i deca, uceweni egzistencijom i polo$ajem svislojevi dru{tva, strah, nesigurnost i bezna|e u svakojporodici, rezultat su wihovog vladawa i slika komu-nisti_ke sre}e koju nude i koja sigurno nema budu}-nost.

Oni koji propagiraju tu ideju i koji vladaju Srbi-jom, za sebe su ve} ostvarili komunizam, uzimaju koli-ko im treba, najve}i su kapitalisti, $ive u luksuznimvilama, bave se najboqim monopolisanim biznisima,zloupotrebqavaju}i i vlast i funkcije koje obavqaju,tako da su ministri, partijski funkcioneri i wihovadeca najve}i trgovci i gazde kakvih nema ni u jednojkapitalisti_koj zemqi. Propovedaju i {tite dru{-tvenu svojinu, a svi redom imaju velike privatne fir-

me, govore o jednakosti da bi sa_uvali svoju nejedna-kost sa ve}inom naroda od kojeg be$e i kojeg preziru.

Ako je dru{tvena svojina boqa, ako daje sigurnost iboqi $ivot, za{to toga nema danas u tim dru{tvenimpreduze}ima, ko im brani da danas rade uspe{no i do-bro $ive; ako je komunizam dobar, za{to nam sada nijedobro ni posle 50 godina eksperimentisawa – razmi{-qa ve}ina gra|ana i za komuniste }e glasati samo onikoji direktno i dobro $ive od ove vlasti i uz wu. Zatoim predvi|am i mawe od ruskih 20 procenata. Ako i odtoga uspeju da naprave pobedu i uzmu vlast, neka vla-daju do$ivotno.

Ali da ni to do$ivotno vladawe nije bezbri$no isigurno dokazuje nam Srpska crkva i najnoviji doga|a-ji u woj. Srpski Patrijarh, koji se po pravilima Crk-ve bira do$ivotno i ne mo$e biti smewen ni u kom slu-_aju, niti izgubiti zvawe, kao ni vladike i mitropo-liti, ipak je do$iveo ono {to je nezamislivo u bilokojoj verskoj organizaciji na svetu. Sveti arhijerej-ski sabor proglasio je neva$e}im wegov potpis za mir,wegovu podr{ku prestanku rata i ubijawa. To prakti-_no zna_i, da je Patrijarh smewen i stavqen pod sta-rateqstvo Sabora, jer sumwam da }e posle ove odluke isramote On vi{e bilo {ta potpisati samostalno, {tomu, ina_e, polo$aj Patrijarha nala$e. Crkva se timejasno opredelila za daqi rat i osvajawe izgubqenihsrpskih teritorija i takvom svojom odlukom uselilatrajno nespokojstvo i mr$wu prema susedima u du{everuju}ih i nacionalno ostra{}enih Srba. Pobedilaje u Crkvi i preneta i na narod u Bosni, i deo narodau Srbiji, nacionalna politika „neka ko{ta koliko ko-{ta”, koja }e, oslowena na nezadovoqstvo osvaja_a „ne-pravednim mirom”, uneti trajni nemir u svest narodai ko{tati vi{e nego {to se mo$e podneti. Ostra{}e-ni ratnik vladika Atanasije Jefti}, ina_e u toku ra-ta stalno prisutan na skup{tinama Republike Srpskekao kreator svih negativnih odluka i stalnih odbija-wa svih ponuda mira, nije mogao podneti poraz svojesvetovne politike, pa je gnev i nezadovoqstvo izru_io

– 286 – – 287 –

tamo gde je i mogao posle potpisivawa mira, na Svetomarhijerejskom saboru i nad Patrijarhom. Osramo}eniPatrijarh i Sabor pod wegovim punim uticajem zado-voqili su sujetu nervoznog vladike koji ka$e da „po-vra}a zeleni jed”, i otvorili mu $eqene puteve mr$-we do uni{tewa.

Kolone srpskih izbeglica koje napu{taju Saraje-vo, posledica su i ove odluke crkve, _iji Sabor prvoponi{ti potpis na mirovnom sporazumu i mir progla-si nepravednim, a zatim licemerno poziva srpski na-rod da ostane u svojim ku}ama. Da je licemerje i neis-krenost u pitawu govori i to {to u Sarajevu nema ni-jednog vladike da bude sa narodom i pomogne mu u odlu-ci da ostane, da smiri mr$wu i strah, propoveda qu-bav i toleranciju, i tako obavi, pre svega, svoju hri{-}ansku du$nost i uradi posao zbog kojeg je i zavladi-_en. Toga, naravno, nema. Crkve sa narodom nema tokomcelog rata i stradawa, ali je ima u odlukama za nasta-vak rata, u podr{ci najmra_nijim fa{isti_kim teo-rijama o nemogu}nosti zajedni_kog $ivota sa Muslima-nima, koje su i posle potpisivawa mira zvani_na poli-tika rukovodstva Republike Srpske i stav najvi{egorgana Srpske crkve. To rukovodstvo i crkva zajednohu{kaju nesre}ne preostale Srbe iz Sarajeva da se se-le, samo da bi dokazali te svoje teze i nastavili nemi-re i nezadovoqstva, bez obzira na narodne $rtve i ne-sre}u u koju ga teraju.

Jedina dobra stvar u pri_i sa Patrijarhovim pot-pisom je to {to je on sada jasno izdvojen od wih, {to jeostao kao dokaz da nisu ni u crkvi svi bili vladike odzelenog jeda i da, kao i u narodu srpskom, u crkvi po-stoji ne{to druga_ije i boqe od mr$we i zla. Dubokopo{tujem Patrijarha Pavla, bez obzira na sva mala lu-tawa koja je imao u toku ovog rata, {to je smogao snage,koju ne bi imali mnogi od nas, da se potpi{e na taj do-kument za dobro i spas svoga naroda zajedno sa onim ko-ji je taj narod unesre}io. Patrijarhov potpis podr{kemiru i Milo{evi}u sigurno je bio kqu_an za odlukurukovodstva Republike Srpske o prestanku rata i pri-

hvatawu mirovnog sporazuma, _ime je prekinuta trage-dija, stradawe, pa i nestanak srpskog naroda sa tih pro-stora, a to je tako veliko delo i $rtva koju }emo sagle-dati tek kada progledamo bez zelenog jeda i mr$we.

To {to je uradio dostojno je velikih qudi i zato jei pro{ao tako na Svetom arhijerejskom saboru. Velikiqudi kod Srba su, po pravilu, za $ivota sramo}eni iodbacivani za dela koja su _inili u narodnom intere-su, da bi ih kasnije, posle smrti, slavili i sme{taliu istoriju.

Za mene je wegov potpis na tom dokumentu i va$ani va$e}i uprkos odluci Sabora, jer je ta odluka neva-$e}a po svim zakonima crkve, a taj potpis je va$e}iza mnoge Srbe, za ogromnu ve}inu naroda koji sada imadostojnog Patrijarha.


– 288 – – 289 –

FRANSOA, HVALA TI

Srbi odlaze iz Sarajeva i drugih gradova po Bos-ni, i nose sa sobom svoje grobove. Iskopavaju kosti pre-daka, sla$u ih u limene sanduke od dvesta maraka iprenose u novi zavi_aj, nastavqaju}i tako zlo_in i na-siqe nad svojim mrtvim, nemo}nim roditeqima, dedo-vima i pradedovima. Nadrealne slike naroda koji poprestanku rata i ru{ewa, ru{i sopstvena grobqa iprenosi ih negde, bez ikakvog smisla i razloga, dostoj-ne su fantasti_ne literature i pisca, koji bi opisu-ju}i samo realnost i stvarne doga|aje, nadma{io sveMarkese sveta.

Grobovi putuju, {etaju drumovima, tra$e neka dru-ga i druga_ija dva metra zemqe za mir kostiju, pra}e-ni pa$wom u brigom svojih $ivih potomaka, nepovrat-nih zarobqenika smrti. Wihova polu$iva deca gladu-ju i drhte u hladno}i januarskih mrazeva, a majke io_evi tro{e zadwe marke i kupuju mrtva_ke sandukeza svoje preminule majke i o_eve, uvereni da }e sa ko-stima pokojnika u prtqagu na}i mir i spokoj u novomzavi_aju. Napu{taju ku}e, imawa i grobqa, zatiru sva-ki trag svoga boravka na tim prostorima i _ine upravoono {to se ne sme _initi. Jer, da su to radili wihovipreci, danas na Kosovu, na primer, ne bi imali ni tra-ga o $ivotu Srba, ni dokaza da je to „sveta srpska zem-qa”, kako ka$e na{a Crkva, na{i intelektualci, pa isam narod. Grobove predaka nije selio sa sobom ni jedannarod u istoriji, i ba{ mrtvi i wihove ve_ne ku}e

pri_aju pri_u o narodima, o wihovim odlascima i do-lascima na neke prostore.

Da nema grobova rimskih i ru{evina wihovih gra-dova po Srbiji, ne bismo znali da su pre nas oni ovde$iveli, kao {to i srpski grobovi po Ma|arskoj, Make-doniji, u Skadru ili u Solunu, svedo_e o na{oj isto-riji, o na{im odlascima i dolascima, i dragoceni suu svom trajawu i opstanku naro_ito tamo gde nas vi{enema.

Kopawe grobova i reme}ewe ve_nog mira pokojnihpredaka je zlo_in ravan ubistvu $ivih i, u krajwemishodu, ima isti rezultat – prestanak $ivota. Grobo-vi $ive svoj $ivot, imaju smisao samo ako ostanu gdejesu, jer poznata je qudska te$wa svakoga od nas, da po-_ivamo tamo gde smo i $iveli. To se mora po{tovati, isigurno je da ni jedan od onih _ije se kosti sada trpa-ju u limene sanduke i nose neznano kud, ne bi pristaona to, da mo$e re}i. @iveti na svom ogwi{tu i umre-ti na svojoj zemqi, to je vekovna qudska te$wa zbog ko-je se i vode ratovi kao {to je ovaj posledwi, pa je sa-svim suludo be$awe pre$ivelih iz zavi_aja sada ka-da je rat prestao, a preme{tawe mrtvih jo{ je jedan ne-civilizovan i primitivan danak ludilu koje je zah-vatilo ceo na{ narod. Crkve, naravno, opet nema da tospre_i i da sa_uva za budu}nost tragove pro{losti.

Nesre}e, ratovi i gubitak teritorija, nisu se de-{avali samo na{em narodu. U Bosni je to sudbina svihkoji su $iveli u woj, svi su ne{to izgubili, svi se ne-kuda sele, odlaze i negde dolaze, ali sigurno svi nosesa sobom u se}awu svoj zavi_aj, ku}u, prijateqe i $equda se nekada vrate. Veliki narodi sa snagom i tradici-jom, kao Jevreji, to i ostvare. Rimqani su ih oteraliiz Izraela, dve hiqade godina su $iveli rasuti posvetu i sawali svoj Jerusalim, svoje svetiwe i grobo-ve predaka u wemu, i svake godine na dan svoga prazni-ka Pashe, molili se tako {to su _uvali se}awe na Je-rusalim. „Ako te ikada zaboravim, desnica me moja za-boravila, o Jerusalime”, ka$e deo te molitve, a gene-racije su se vaspitavale na tom zavetu za povratak u

– 290 – – 291 –

svoju dr$avu. „Preselili smo Jerusalim u pam}ewe,odatle nam ga niko ne mo$e isterati”, govorili su krozvekove i sada su u svojoj dr$avi.

Srbi koji su $iveli u Kninu, Drvaru, Glamo_u, Gra-hovu, Slavonskoj Po$egi ili Pakracu, ako ve} ne $e-le da se vrate u svoje domove, neka tako presele u pam-}ewe svoj zavi_aj i prenesu ga svojim potomcima. To jesigurniji na_in za mogu}i povratak neke generacije naogwi{ta pradedova od kopawa grobova i zatirawa se-}awa na $ivot i trajawe generacija.

ODLAZAK PRIJATEQA

Ja }u od danas u svoje se}awe preseliti FransoaMiterana, biv{eg predsednika Francuske Republike,koji je umro u svojoj 79. godini svog lepog i ispuwenog$ivota.

Nismo se nikada sreli, ali smo bili zajedno u naj-te$im danima moga $ivota, u junskim danima 1993. go-dine, kada sam _amila u samici, prebijena, poni$enai bez nade. On je tada mislio na mene, on je razgovaraoo meni i u svojoj porodici i na politi_kim skupovimasa {efovima dr$ava sveta, on mi je $ivot spasao i vra-tio dostojanstvo. Veliki dr$avnik i politi_ar, govo-re danas o wemu u celom svetu. Ja znam da je bio, presvega, veliki _ovek, uvek spreman da svoju snagu i uti-caj koristi za pomo} slabima i $rtvama raznih ne-pravdi i diktatura {irom sveta. Wegova lepa i krhka$ena poklonila mi je dva dana svog $ivota, ne$no medr$ala za ruke, te{ila i uporno, uz poni$ewe prego-vora sa diktatorom, izborila moju slobodu. Znam da jeto samo jedno u nizu wihovih zajedni_kih anga$ovawaza qude u nevoqi {irom sveta, i znam da je zato vest owegovoj smrti mnoge qude iskreno o$alostila kao gu-bitak prijateqa koji zna_i sigurnost. Veliki _ovekkoji je samo koristio polo$aj dr$avnika za obavqawequdskih poslova $eli da ode sa ovog sveta bez dr$av-ni_kih po_asti, ali zato uz po_asti, se}awa i zahval-

nosti mnogih qudi zadu$enih dobrom, _ije misli sudanas sa wim i pred Bogom mu otvaraju vrata koja $eli.

Moja zahvalnost i se}awa na dobro koje je u_inio me-ni i zemqi u kojoj $ivim je wegov li_ni ulog u boqubudu}nost Srbije, koja ipak mora do}i.

U ime mnogih Srba koji to _ekaju, $ele i misle kaoja, Fransoa, hvala ti.


– 292 – – 293 –

SREBRENICA, QUBAV I LEVICA

U tekstovima koje objavquje, zajedno sa uputstvimaza _itawe, u listu „Duga”, $ena na{eg predsednika dr-$ave uvek ima neprijateqe sa kojima se javno obra_u-nava, kako bi poltronima ozna_ila ko je u nemilosti isasvim potro{en. Od Grudenke, Bore Jovi}a, Vu_eli}aili Mihajla Markovi}a, koje je likvidirala napisme-no, do{la je do svojih biv{ih profesora, koji su se usu-dili da je ne{to javno upitaju iz oblasti kojom se kaonau_ni radnik i wihov biv{i student ona bavi. U po-sledwem tekstu im je naknadno poru_ila da su uga{e-ne planete, te da im zato ne}e odgovarati na javna pi-tawa i zatim se obru{ila na evropske standarde $ivo-ta, za koje se zala$e desna opozicija, a ona ne zna kojisu, i tvrdi da uop{te ne postoje, da je Evropa sasvimheterogena i $ivi bez ikakvih pravila i standarda.

Ni malo ne bi bilo interesantno weno mi{qewe oevropskim standardima, da ona nije tako mo}na, pa ihi svima nama uskra}uje. Verujem da ona i wen mu$ neznaju za te standarde, jer se oboje pona{aju po afri_-kim i vladaju Srbijom kao Idi Amin ili car Bokasa.

Standardi, naravno, postoje i u Evropi i u celomdemokratskom svetu, i politi_ki, i pravni, i moralni,i ekonomski, i $ivotni, kao i standardi pona{awadr$avnika i wihovih supruga. Nabroja}u samo neke ko-jih ima svuda osim kod nas, sa nadom da }e, kada saznaza wih, gospo|a Markovi} odmah tra$iti da se prime-ne i u Srbiji, jer se ona zala$e za sve {to je progresi-

vno i boqe, samo ne zna {ta je to. Ona, ina_e, hroni_noni{ta ne zna, osim onoga {to ho}e da zna, te ako je ovovreme odmora ratnika, mo$da }e je interesovati kako$ive oni koji su oduvek bili za mir, da ih sledi i utome.

U tom svetu standardi su: stvarni demokratski par-lamentarni $ivot, neprikosnovena privatna svojina,politi_ke slobode, sloboda protesta i okupqawa bezikakvih ograni_ewa, za{ti}ena qudska prava svih, bezobzira na veru i nacionalnost, sloboda medija koji suobjektivni i dostupni svim parlamentarnim stranka-ma. O jednom od tih standarda mora da joj je i suprugpri_ao, jer mu je Evropska unija, na osnovu standardaEvrope o dozvoqenom broju policajaca po broju stanov-nika dr$ave, tra$ila da smawi policiju Srbije sa vi-{e od sto hiqada na deset hiqada, koliko ima Gr_ka saistim brojem stanovnika. Po tim standardima je u Dej-tonu potpisao i obavezu smawewa vojske i naoru$awau Srbiji i Jugoslaviji.

U okviru standarda odgovornosti vlasti, u Evropii celom demokratskom svetu, pada vlada kada wen pred-sednik ili ministri zloupotrebe polo$aj i monopoli-{u najva$nije dr$avne poslove za sebe, kada se preko-ra_i projektovana inflacija, kada se opqa_kaju penzi-oni fondovi, kada garantovana zarada padne ispod cenepotro{a_ke korpe, kada zaposleni u prosveti, zdrav-stvu, nauci i kulturi, ne mogu da $ive od svog rada, ka-da se izneveri poverewe {tedi{a, kada se ne isplatidug seqacima, pa _ak i kada se otkrije qubavna aferanekog od ministara. Standardi Evrope garantuju slo-bodne izbore, promenqivost vlasti, po{tovawe gra|a-na i wihove izborne voqe, ukratko, to je sve ono {to setra$i od Srbije da bi se ukqu_ila u me|unarodne or-ganizacije, i politi_ke i finansijske i one koje ukqu-_uju samo zemqe najve}ih standarda, kao {to je KEBS.

Za razliku od Evrope, u Srbiji danas nema ni{taosim onog _ega nema nigde u Evropi. Ovde se $ivi za-ista heterogeno i bez ikakvih pravila, kako ka$e pred-sednikovica. Ovde, i samo ovde, mogu}e je hapsiti, tu}i

– 294 – – 295 –

i progawati gra|ane samo zato {to su druge vere ilinacije, kao {to se godinama to _ini po Sanxaku i Koso-vu. Samo ovde je mogu}e hapsiti i tu}i lidere poli-ti_kih stranaka i wihove $ene, samo ovde mogu}e jepokrenuti i voditi stra{ni rat, promovisati, podr-$avati i odlikovati tokom rata ratne zlo_ince i sla-ti tenkove sa cve}em na druge narode, zatim sve to za-boraviti i bez ikakve odgovornosti ostati i daqe navlasti, samo ovde, i nigde u svetu, o ratu i miru, o $i-votu i smrti hiqada qudi odlu_uju jedan _ovek i je-dna $ena, bez parlamenta i bilo kakvog uticaja javno-sti, samo ovde se za izdaju osu|uju generali koji nisuubili sebe, vojnike i gra|ana tu|e dr$ave koliko jetrebalo, pa se zatim pomiluju zbog promene politike,ali ipak kao krivci, samo ovde je mogu} Zakon o amnes-tiji mladi}a, vojnih obveznika koji se nisu odazvalipozivu u rat kojeg nije ni bilo, kako stalno i nama isvetu tvrdi sam predsednik dr$ave, samo ovde su mogu-}i Arkani, Bokani i ostali pod za{titom vlasti i sasvim mogu}im privilegijama, samo ovde je mogu}e iste-rati opoziciju iz parlamenta bez ikakvih uzbu|ewa ipotresa vlasti, samo ovde gra|ani dr$ave moraju trpe-ti teror jednopartijske mawine u parlamentu i na svimmedijima, samo ovde se mogu otimati, podmi}ivati i ko-ristiti poslanici drugih partija koje ne mogu da ihzamene, dok socijalisti svoje promene za jedan sat, ta-ko da onaj koga mewaju to sazna na vestima, samo ovde po-licija mo$e da radi {ta ho}e, hapsi i tu_e _ak i de-cu i starce bez ikakve odgovornosti i parlamentarnekontrole wenog rada, samo ovde mo$e sin ministra po-licije monopolisati trgovinu rudnim bogatstvima dr-$ave, po pravu sile i straha, a sinovi drugih mini-stara i funkcionera partije na vlasti osnivati fir-me preko kojih idu svi va$niji profitabilni poslo-vi u dr$avi, samo ovde u diplomatiju mogu i}i nezna-lice, nesposobni, ru$ni i glupi, samo zato {to su pri-jateqi vladaju}e porodice, samo ovde svi ministri uvladi i wen predsednik mogu javno zloupotrebqavativlast za li_no boga}ewe, samo ovde mo$e Vlada seqa-

cima uzeti $ito bez naknade, pa zatim silom napla}i-vati porez za to $ito koje izvozi za svoj xep sam pred-sednik Vlade, samo ovde se mogu otimati i kupovatibudza{to velika dr$avna dobra, pqa_kati i otimatifabrike, zgrade, stanovi i tu|e vile, a zatim iz wihpri_ati o dru{tvenoj svojini i komunizmu, samo ovdeje mogu}e opqa_kati gra|anima novac ostavqen u dr-$avnim i privatnom bankama koje je osnovala dr$ava,bez imalo stida i i_ije odgovornosti, samo ovde mo$epredsednikova $ena uzurpirati neukusno i nemoralnosve medije, od {tampe do televizije, po zasluzi bra_-nog kreveta, samo ovde predsednikova $ena ima svojupartiju bez _lanova, ali sa ogromnim novcem, vla{}ui uticajem, samo ovde (i nekada u Rumuniji) mogu sepredsednikovoj $eni kupovati akademske titule u da-lekim zemqama i pla}ati dr$avnim parama wena ne-brojena privatna putovawa, samo ovde je mogu}e da pred-sednikova $ena umesto wega istupa u javnosti i oba-ve{tava narod o budu}im doga|ajima i politici dr$a-ve, samo ovde su re$iseri predsednici politi_kihpartija, jer sve ovo treba i izre$irati.

Ove i mnoge druge jedinstvene stvari mogle su samoovde i nekada u Rumuniji.

Ako predsednikova $ena misli da bilo {ta od na-brojanog postoji i doga|a se u bilo kojoj demokratskojzemqi Evrope i sveta, neka nas o tome obavesti napis-meno, u okviru svojih petnaestodnevnih predavawa, saodgovaraju}im uputstvom za _itawe. Ne sumwam da sesli_ne stvari doga|aju u Kini ili Koreji, jer se na{ivlastodr{ci na tim vrelima demokratije napajaju.

Pored evropskih standarda, biv{ih profesora ipotro{enih politi_ara, gospo|u Markovi} trajno mu-_i i postojawe desnice u Srbiji. Sve svoje mo}i neo-grani_eno koristi da je marginalizuje i „zaboravi”,stvaraju}i sebi ve{ta_ki privid snage levice kojupropoveda i od koje ima tako mnogo koristi u $ivotu.Ispri_ala je _itaocima „Duge” srceparaju}u pri_u oqubavi ratnika – nacionaliste i levi_arke koja voli– bez rezerve, pa i kada se ne sla$e sa politi_kim uve-

– 296 – – 297 –

rewima svoga dragana. Gospo|a Markovi} joj se javno di-vi i gaji nadu da }e ona transformisati wegovu li_-nost ulevo, kao {to je, ka$e, svi smo svedoci, „jedna $e-na _etni_kim uticajem transformisala lojalnog komu-nistu u agresivnog desni_ara i konzervativnog nacio-nalistu. Za{to ne bi bio mogu} i suprotan proces”, pi-ta se profesorka.

Zaista ne znam na koga je mislila, kada je opisiva-la _etni_ki uticaj $ene na komunistu mu$a, ali opetmoram neke stvari da je podu_im, kao ono oko evropskihstandarda. Nebrojeni su komunisti koji su postali de-sni_ari, a retki desni_ari koji su, pod bilo kako sna$-nim uticajem, postali levi_ari. Ja ne znam ni jednog,to je prosto nemogu} proces. Kako mo$e neko ko ceni is-tinu, razume $ivot, voli qude, porodicu, roditeqe,decu, po{tuje prijateqe, tradiciju, kulturu, veru,tu|u imovinu, ko je vaspitan u klasi_noj porodici sanasle|enim standardima morala, _asti i hri{}anskequbavi prema svima, sve to zaboraviti i postati levi-_ar, {to prakti_no u na{im uslovima zna_i biti la-$ov, lopov, bezbo$nik, zlo_inac, oceubica, pqa_ka{tu|e imovine, neprijateq tradicije, kulture i isto-rije, propovednik mr$we, rata, ru{ewa i ubijawa. ̂ u-vena je re_enica same gospo|e Markovi} iz 1989. godi-ne da su: „Komunisti sa krvqu do{li na vlast, bez krvine}e oti}i”. I posledwi i najkrvaviji rat u istorijina{eg naroda projektovali su i vodili levi_ari, ko-munisti, sve _lanovi _uvene generalske partije SK-PJ, koju je ideolo{ki osmislila i vodila gospo|a Mar-kovi}, sada{wi borac za mir i ravnopravnost me|u na-rodima. Licemerje, kameleonstvo, nemoral, bezdu{-nost, bezobzirnost, surovost i sebi_nost, osnovne su ka-rakteristike svakog na{eg levi_ara na vlasti. Prime-ra ima mnogo, a najboqi je ba{ ovaj o kome pi{em. Za-to, daleko im lepa ku}a. Naravno, evropska levica jene{to sasvim drugo.

Danas je jedan od takvih levi_ara dao va$ne izjaveo izborima, kongresu SPS, svetskoj politici i sli_-nim va$nim temama. Na prvoj strani „Na{e Borbe” smo

_itali sa, jedne strane, wegovu izjavu da }e se na na-rednom martovskom kongresu SPS-a potvrditi dosled-na mirovna politika te partije i wenog predsednika.Pored tog izve{taja bio je i izve{taj o obilasku za-padnih novinara i pomo}nika ameri_kog dr$avnog sek-retara Xona <ataka masovnih grobnica Muslimanapobijenih na teritoriji Republike Srpske i wihovosvedo_ewe da su „gotovo na svakom koraku nailazili naqudske lobawe, kosti ruku i nogu, ili druge ostatketela u raspadawu, kao i delove ode}e i obu}e”. Te ra-sute noge, ruke i lobawe i satelitski snimci grobni-ca po Srebrenici i u rudniku Qubija, koje }e se domarta, nadam se, otvoriti, kao i sli_ne grobnice u Glo-govim Kravicama, Novoj kasabi ili Blagaju, pravi sudokazi kojima }e se na martovskom kongresu SPS-a naj-boqe potvrditi dosledna mirotvorna politika te par-tije i wenog predsednika.

To }e, ujedno, neke od nas naterati da se upla{imoi da se zastidimo nad svojom bezdu{no{}u i potpunimodsustvom interesovawa za tragediju koja se zbila uBosni. Dok strani novinari, politi_ari i humanitar-ni radnici putuju u Bosnu, obilaze mogu}a strati{tai tra$e istinu, a ceo demokratski svet i wegova jav-nost svakodnevno pri_a o tome, mi ovde svi }utimo, ni-ti putujemo, niti obilazimo, niti pi{emo bilo {tao nogama, rukama i lobawama kojima smo ome|ili novusrpsku dr$avu. Ne}u da verujem da ve}ina Srba }utijer to odobrava ili ne zna, verujem da mnogi ne veruju.Ali, zar }emo _ekati da grobnice kopaju i istra$ujustranci, da nas oni uveravaju ili razuveravaju, dok mimu_ki nastavqamo $ivot i buldo$erima poravnava-mo i svoju savest i zlo_ine koji vire na sve strane.

Pripadam malobrojnima koji veruju da je bilo sveza {ta nas optu$uju i mislim da nam je kao narodu po-trebna denacifikacija kao spas. Ka$u da je posle Dru-gog svetskog rata u Nema_koj izvr{ena denacifikaci-ja dvanaest miliona Nemaca koji su bili podeqeni utri grupe, u zavisnosti od na_ina i va$nosti anga$o-vawa u periodu nacisti_ke vlasti. Kako reagujemo mi

– 298 – – 299 –

Srbi, sada po zavr{etku i tokom rata u Bosni i Hrvat-skoj, izgleda da skoro svi pripadamo prvoj grupi naci-sta koji opravdavaju sve _iweno za dr$avu i naciju.Zanemarqivo je mali broj onih koji su se otvoreno, jav-no, glasno i jasno, suprotstavili ratu i zlo_inu, pa biprva grupa obuhvatila sve Srbe, izuzev onih u Srp-skom pokretu obnove, Gra|anskom savezu i malim anti-ratnim organizacijama koje su delovale bez ve}ih re-zultata tokom celog rata.

Zato denacifikacije ne}e ni biti, a ni zato {toona, pre svega, podrazumeva promenu nacisti_ke vla-sti. Jer, da je Hitler potpisao kapitulaciju i mir iostao na vlasti posle Drugog svetskog rata, u Nema_kojbi se, isto ovako, buldo$erima zatrpavale masovnegrobnice i logori, radila bi te{ka mehanizacija {i-rom zemqe, a $rtve bi se vodile kao samoubice ili ra-seqeni qudi. Narod bi }utao, kao i mi, zarad nacio-nalnih interesa i sve bi bilo druga_ije. To druga_ijenije se zbilo sa Nemcima i Hitlerom, ostalo je da miprobamo.


NIKAD NE RECI NIKAD

Ameri_ki dr$avni sekretar Voren Kristofer bo-ravio je nekoliko sati u Beogradu i dva sata na kau_una{eg predsednika koji je za tu priliku presvu_en uroze. Prazan pogled Milo{evi}a, suzdr$ano obra}awenovinarima i ruka u xepu pantalona, govorili su namsve suprotno od onoga {to je on rekao novinarima. O_i-to mu je Voren dobro natrqao u{i, jer je malo zabora-vio lekciju iz Dejtona, pa je propitivawe izgleda bi-lo grubo.

Zvani_ni mediji su poku{ali da sve uvuku u ob-landu „obostrane saglasnosti i zadovoqstva zbog spro-vo|ewa mirovnog sporazuma”, ali je Voren, stari lisac,znao za sve trikove i odr$ao jo{ jednu, samostalnu kon-ferenciju za {tampu u hotelu „Interkontinental”,gde je rekao novinarima o _emu su razgovarali, odnos-no {ta je tra$io od Milo{evi}a i na {ta je on svepristao. Tako smo saznali iz nezavisnih medija da }ese otvoriti ameri_ki informativni centar u Pri{-tini i Beogradu, zbog kr{ewa qudskih prava i pravanacionalnih mawina, i da }e Ha{ki sud otvoriti beo-gradsku kancelariju, iz koje }e raditi na prikupqa-wu dokaza o ratnim zlo_inima po_iwenim u Bosni iHrvatskoj, te da je neminovno isporu_ivawe na{ih gra-|ana protiv kojih je ve} podignuta optu$nica za rat-ne zlo_ine ili sledi ponovno uvo|ewe sankcija ako seJugoslavija i daqe bude migoqila pri_ama o Ustavukoji to ne dozvoqava.

– 300 – – 301 –

Svetu je, kao i meni, potpuno nerazumqiv i nera-zuman stav na{e vlasti da ne}e da sara|uje sa Ha{kimsudom i da ne prihvata wegovu nadle$nost, kao pravneinstitucije me|unarodne zajednice kojoj pripadamo i_ije ostale politi_ke i finansijske organizacije pri-znajemo. Sve zemqe sveta ve} su usaglasile svoje zako-nodavstvo sa odredbama Ha{kog suda osim Koreje, Ira-ka, Libije i Jugoslavije. Za sav demokratski svet tajsud je i legitiman i nadle$an osim za ove despotije ukojima diktatori, u strahu od sopstvene odgovornostiza zlo_ine koje svakodnevno _ine, odbijaju nadle$nostme|unarodnih sudova.

U na{oj zemqi sve institucije vlasti i ve}i deoopozicije podr$avaju diktatora u nameri zata{kava-wa zlo_ina i za{tite zlo_inaca od odgovornosti predme|unarodnom zajednicom, pozivaju}i se na navodnu isamo wima znanu nelegitimnost Ha{kog suda, na Ustavkoji ne dozvoqava izru_ewe gra|ana drugim dr$avama,i na bajku da }e narod ovde wima suditi. Zna_i, samonama, Iraku, Koreji i Libiji je me|unarodni Ha{kisud nelegitiman, a Francuskoj, Nema_koj, Americi, _akHrvatskoj, Bosni i ostalim _lanicama Ujediwenih na-cija je legitiman, samo na{ Ustav ne dozvoqava izru-_ewe me|unarodnoj zajednici i wegovom sudu ratnihzlo_inaca koji su izvr{ili zlo_in protiv _ove_nostii povredili me|unarodno pravo, a svi ostali ustavisveta to dozvoqavaju, samo na{ narod ho}e sam da sudiza ratne zlo_ine a svi drugi narodi to ne}e. Ovi raz-lozi i izgovori su, u stvari, za{tita vlastodr{ca i,kao i uvek do sada, bolesna potreba Srba da se izdvojeu svemu, da sami sebe obele$e i stanu na rep civilizo-vanog sveta.

Jer, nije samo Milo{evi} i wegova odgovornost zarat i po_iwene zlo_ine prepreka prihvatawu nadle$-nosti Ha{kog suda i pristanku na isporu_ivawe optu-$enih gra|ana Jugoslavije. To je op{te raspolo$ewenaroda, to je i javni stav srpskih intelektualaca, srp-ske Crkve i svih opozicionih stranaka izuzev Srpskogpokreta obnove i Gra|anskog saveza. Svi uglavnom, na-

vodno, {tite Ustav i govore „mi }emo im suditi, akoih ima”, a ni{ta ne _ine da bar do tog na{eg su|ewa do-|e. Rat je zavr{en, Ha{ki sud je ve} prikupio dokazei pokrenuo neke postupke, a ovde niko jo{ nije ni osum-wi_en za ratne zlo_ine, niti vlast uop{te ima name-ru da se time bavi. Srpski intelektualci, skoro sviupotrebqeni i potro{eni u Milo{evi}evom bezuspe-{nom osvaja_kom ratu, _ak su osnovali Odbor za za{ti-tu od Ha{kog suda, verujem jedinstven u svetu, kao do-kaz o odgovornosti skoro celog naroda i za rat i za zlo-_in u tom ratu.

Da nije tako, taj Odbor, te intelektualce i vlastkoja ne}e da sara|uje sa me|unarodnom zajednicom iwenim sudom, osudilo bi javno mwewe, {tampa, televi-zija, opozicija, crkva, _uo bi se glas protesta protivideje o odbrani od suda. Braniti se, vaqda, treba odkriminala, zlo_ina, rata, bede, od agresora, a nikako odpravde i suda. Zato je taj odbor jedinstven u svetu, kao{to smo i mi jedinstven narod, ceo spreman da staneiza zlo_ina vlasti i brani neodbrawive teze o me|u-narodnoj, _ak i sudskoj zaveri protiv Srba, dok se tom,me|unarodnom rukom na sve strane otkopavaju masovnegrobnice puwene srpskom rukom. Brane}i se od Ha{kogsuda, ispod tih grobnica se potpisuje ceo srpski narod,ukoliko svet pritiskom na Milo{evi}a ne izdejstvu-je wegovu saradwu sa sudom i tako nas spase od nas sa-mih, od kolektivne odgovornosti i osude celog narodaza zlo_ine pojedinaca.

Poseta Vorena Kristofera budi nadu da }e do togauskoro do}i, jer je crveni tepih prostrt pod noge ame-ri_ke delegacije jasan znak predaje i nemo}i biv{egbahatog silnika koji je pet godina u$ivao u ru{ewu,paqewu i ubijawu, ne mare}i ni malo za mi{qewesveta, a najmawe Amerike kojoj se stalno rugao kao svet-skom policajcu i neprijatequ komunizma. Potpuno po-ni$en i pora$en pru$io je tepih pod noge pobednikakoji ga je vratio na po_etak wegovog politi_kog puta,tra$e}i mu autonomiju i sva prava za Albance na Ko-sovu. Lako je pristao na otvarawe Ameri_kog infor-

– 302 – – 303 –

mativnog centra u Pri{tini, prista}e i na vra}aweautonomije Kosovu i Vojvodini po Ustavu iz 1974. go-dine, a mo$da i malo vi{e od toga, _ime je poni{tio_itav svoj politi_ki hod od Osme sednice do danas.„Srbija cela, a ne iz tri dela”, govorio je ukidaju}iautonomije Kosova i Vojvodine, „ako ne mo$e milom,mo$e silom”, rekao je na Gazimestanu, i sav pakao ko-ji smo pro{li sa wim za osam godina, sva stradawa, rat,siroma{tvo, raseqewa i nesre}a naroda, _ini se sadakao luda_ki pir i hod u nazad, u ni{ta. Srbija }e opetbiti iz tri dela, a ne cela, posle sedam godina i sa hi-qadama mrtvih Srba, unesre}enih i raseqenih poro-dica, sa milijardama propale imovine, i potpuno uni-{tenim standardom i $ivotom _itave generacije, a datako treba obja{wava}e nam onaj isti _ovek koji je upobedni_kom zanosu „sastavqao” Srbiju pre sedam go-dina, uveravaju}i sve nas da }e biti cela ili je ne}ebiti. Za autonomiju Kosova bori}e se on sada sa istim$arom sa kojim je nekada ukidao, svestan da je to jedi-ni na_in za opstanak na vlasti i potpuno nezaintere-sovan za mi{qewe i pam}ewe naroda. Ne}e me iznena-diti ako uskoro prostre crveni tepih pred Rugovom iAlbancima sa Kosova, jer su oni, nesporno, ubudu}e, we-govi pravi i sigurni saveznici za o_uvawe vlasti, bardok ne ispuni sve wihove zahteve.

Pre sedam godina to nisu mogli zamisliti ni on niAlbanci, a de{ava se, kao {to se i Srbima de{ava sveono {to nisu mogli ni zamisliti kada su u nacional-nom zanosu za wim krstarili Gazimestanom. Nikad nereci nikad, ka$e narodna poslovica, a uverimo se da jeta_na tek kada je pro$ivimo. Milo{evi} bi posebnomorao nau_iti tu narodnu mudrost, jer je do sada u_i-nio sve ono {to je tvrdio da nikada ne}e, i pristajaoje na sve ono u {to se zakliwao da }e odbiti. Od vojni-ka UNPROFOR-a za koje je tvrdio da nikada ne}e kro-_iti nogom na ove prostore, mirovnih sporazuma koje jeuporno odbijao od Haga do Londona, do vra}awa autono-mije Kosovu i Vojvodini. Izgleda da on, u stvari, _inisve ono {to tvrdi da nikada ne}e i po tome bi trebali,ubudu}e, da pratimo politi_ku budu}nost dr$ave dok

je on na vlasti. Bi}e ba{ ono {to se _ini da biti ne mo-$e i _emu se on najvi{e protivi, jer samo to svet ho}e,a sre}om, on se vi{e ni{ta i ne pita, samo slu{a.

Najte$e }e u svemu tome biti opoziciji u Srbiji ionima koji ho}e ne{to da mewaju. Popu{taju}i predzahtevima Amerike po sporazumu iz Dejtona i sada popitawu vra}awa prava Albancima na Kosovu, {to jetrenutno prioritet sveta u re{avawu jugoslovenskihproblema, on svoj bes diktatora i rawene politi_kezveri iskaquje na politi_ke stranke i ceo srpski na-rod koji vi{e ne vidi u wemu svoga vo|u i spasioca. Ne-vi|en teror vladaju}e stranke i cirkuzantske parti-je wegove $ene nad medijima, brutalno uskra}ivawesvih prava opoziciji i otvoreni zaokret prema beskom-promisnoj diktaturi kakve nije bilo ni 1990. godine,wegov su odgovor na pritisak sveta kojeg mora da slu-{a. @eqa za vladawem i mo}i uskra}ena na svetskojpoliti_koj sceni gde je pretvoren u zavisnog zamor_i-}a, udvostru_ena je na unutra{wem planu i pravi te-ror }e tek do}i. Kada, i prakti_no, bude sam poni{ta-vao jednu po jednu svoju politi_ku zabludu od Kosova,Vojvodine do Sanxaka, ili kada bude isporu_ivao rat-ne zlo_ince iz Srbije, tada }e nestati svaki deli}slobode i mogu}nosti javne kriti_ke re_i, zavlada}epotpuni muk i mrak. Nadam se samo na kratko, do potpu-nog sloma te politike koji je neminovan, i pitawe jesamo koliko }e on uspeti da sve to vremenski razvu_ei odlo$i svoj odlazak zapo_et u Dejtonu i ubrzan nacrvenom tepihu pod Vorenovim nogama. Potrebno nam jestrpqewe da sa_ekamo crveni tepih i pod na{im no-gama, koji }e on vrlo brzo prostrti, ba{ zato {to sadamisli da ne}e nikada.

Da}e{, da}e{, rekli smo mu jednog 9. marta, kojiizgleda opet dolazi po julijanskom kalendaru i ne mo-$e se nikako izbe}i. Da}e, nego {ta }e, jer wegov filmima klasi_no tu$an kraj, po scenariju sli_nih koma-da sa pucawem, pevawem i plakawem. Pucawe i pevaweje pro{lo, po_iwe plakawe.


– 304 – – 305 –

POTEMKINOVICA

Godine 1787. ruski ministar G. A. Potemkin sagra-dio je pored puta, na pustim stepama, ve{ta_ka sela,sa ve{ta_kim seqacima, pastirima i stadima, da bicarica Katarina Druga, na putu prema Krimu, videlakako Rusija pod wegovim ministrovawem napreduje icveta.

Potemkinova sela od tada su simbol opsene i la$i,ali i rado kori{}en metod za o_uvawe vlasti, sve dodanas. Naro_ito su komunisti, i za dolazak na vlast iza weno o_uvawe to koristili, stalno obe}avali naro-du nemogu}e i $ivot u blagostawu koji niko nikadanije do_ekao, tako da mi ovde $ivimo u Potemkinovomselu od 1945. godine do danas.

U po_etku je to bila pri_a o dru{tvu u kome }e sviraditi prema mogu}nostima, a uzimati prema potre-bama, zatim obe}awe da }e se $ito sejati iz aviona, da}e klipovi kukuruza biti po dva metra, da }e ispegla-ti sva hercegova_ka i crnogorska brda, da }e krave da-vati po 300 litara mleka dnevno, da niko ne}e pla}a-ti porez, niti $iveti na selu, a kada je $ivot sve todemantovao – smi{qena su nova i nova fantasti_naobe}awa koja }e se ostvariti u nekoj budu}nosti, za ko-ju mi treba da se $rtvujemo, jer je sve ovo prelazni ob-lik dru{tva ka komunizmu u kome }e svi jednako lepo$iveti. Pedeset godina smo represijom i diktaturomjednopartijskog sistema bili prinu|eni da $ivimo utom „prelaznom dru{tvu” koje smo svi mrzeli, gleda-

ju}i okolo stvarna dru{tva u kojima qudi normalno$ive.

Danas, u navodno vi{epartijskom sistemu do kojegsmo tako te{ko do{li, nismo promenili ni{ta. I da-qe vladaju Potemkini, caruje la$, opsena, obe}awa ila$ne slike budu}e sre}e u koje ovaj narod veruje uvekiznova, iako je prevaren po sto puta. Zajam za prepo-rod Srbije, ujediwewe svih srpskih zemaqa, naftnapoqa u Stigu i Vojvodini koja je li_no predsednik dr-$ave otkrivao, deset hiqada dolara po glavi stanov-nika, metro kod Vukovog spomenika koji vozi samo doPan_eva, putovawe u 21. vek svake ve_eri na dr$avnojteleviziji, iz >uprije, Jagodine, Babu{nice i Piro-ta, kineska _etvrt u Beogradu u kojoj }emo tro{itisvojih nepostoje}ih deset hiqada dolara godi{we, iliukradenu deviznu {tedwu iz Jugobanke, Dafimentaili Jugoskandika, razne fabrike, putevi, {kole, bol-nice, sve se to obe}ava, i la$ne slike budu}e sre}e iblagostawa uspe{no sakrivaju bedu i propadawe naro-da. Inspirisani Potemkinom i wegovim la$nim seli-ma, na{i komunisti su ga odavno prevazi{li u koli_i-ni opsena i la$i koje nude narodu, kao provereni me-tod o_uvawa vlast. Svaki svoj poraz i proma{aj odmahzata{kavaju novim obe}awima ne_eg {to ne}e ostva-riti.

Tragi_ni kraj rata, poraz i vojni, i moralni, i ma-terijalni, kao opipqiv rezultat svih wihovih obe}a-wa o „ujediwewu svih srpskih zemqa”, sada se brzo iuspe{no zata{kava novim, svakodnevnim, pohodom u 21.vek. Pora$eni i odba_eni od civilizovanog sveta, kaozveri koje su rastrgle jednu dr$avu i uni{tile stoti-ne hiqada $ivota, oni krstare Srbijom sa krvavim ru-$ama i obe}avaju blagostawe i boqi $ivot. Stalno navlasti, nikada ometani da ostvare ono {to su obe}ali,oni opet obmawuju narod pri_om da }e u 21. vek Srbijau}i sre}na i bogata, samo ako oni ostanu na vlasti. A za-{to sada, i do sada, nije ni sre}na ni bogata iako su onistalno na vlasti – ne govore, niko ih i ne pita. Srbija}uti i trpi ono {to nikada trpela nije bez neke pobune.

– 306 – – 307 –

Nadam se i da ne}e, da }e pobune biti, da }e nekog 9.marta i u Srbiji po_eti kraj najve}e opsene 20. veka,komunisti_ke bajke u kojoj su lepo $iveli samo pripo-veda_i. @ena na{eg Potemkina i opsenara, predsedni-ka dr$ave, koja $ivi u komunizmu i uzima prema po-trebama, u svojoj najnovijoj novinskoj ispovesti, koja posvemu pre pripada lekarskoj arhivi nekog psihijatra,pla{i se mnogo te pobune i ka$e da joj uop{te nije ja-sno u _emu se to ne sla$u sa zvani_nom politikom onikoji ho}e da pro{etaju 9. marta ulicama Beograda istanu na Trg Slobode.

Proteklih {est godina takozvanog parlamentarnog$ivota Srbije u kojem su oni koji se ne sla$u sa zva-ni_nom politikom zatvarani, prebijani, otpu{tani saposla, tenkovima pla{eni, i ga$eni, na rati{tima ne-postoje}eg rata s le|a ubijani, po ulicama i trgovimajureni, po wihovim novinama i televizijama pquvani,nisu izgleda uspeli da ka$u {ta ho}e i {ta zamerajuzvani_noj politici, odnosno woj i wenom mu$u, jer,eto, ona sirota ne zna u _emu je problem. Nije _ula, nipro_itala, verovatno nije imala gde, jer u wenom Po-temkinovom dru{tvu o kojem pi{u wene novine i kojeslika wena televizija, problema nema. Sve je kao u baj-ci, cvr_e cvr_ci, pevaju ptice, pada sneg, sija sunce –naro_ito u JUL-u, a kada je zima i poledica, onda je tolepa zima i dobra poledica, svi se kupaju i peru zube,pustolovni su, hrabri i humani. Sa _im se tu ne sla$eopozicija i protiv _ega se buni, te{ko je zaista razu-meti.

Posebno je Potemkinovicu, kako pi{e, potresao po-ziv poslat izbeglicama od jednog strana_kog lidera ko-ji „planira uli_no osvajawe vlasti”, da u tom uli_nomru{ewu vlasti u_estvuju zajedno sa wim. „Pozvati onekoji su ostali bez doma, posla, srestava za $ivot, _esto,bukvalno, bez hleba i kaputa, da ustanu protiv onih ko-ji su im sve to dali – i dom i sredstva za $ivot i hlebi kaput, predstavqa biblijski primer nepo{tewa”, ka-$e Ona i nastavqa: „Ali, nije vlast u Srbiji obezbedi-la ovim o_ajnicima za vreme tih pet stra{nih ratnih

godina, samo dom, sredstva za $ivot, hleb i kaput. Be-$e}i od rata u Srbiju, oni su sa_uvali svoje $ivote.Ta vlast u Srbiji im je obezbedila da $ive”, zakqu_u-je gospo|a-drugarica.

Zaista je biblijski primer nepo{tewa da $ena ono-ga koji je bio, i jeste predsednik dr$ave sa neograni-_enom vla{}u i koji je zapo_eo rat i odavde, zajedno sawom, slao i ratnike, i tenkove, i oru$je, i novac, ipropagandu u Bosnu i Hrvatsku, koji je birao, mewao ipostavqao i Babi}e, i Marti}e, i Haxi}e, i Karaxi-}e, i Mladi}e, i koji je na kraju predao i Krajinu inarod Tu|manu, uzeo im sve, poru{io ku}e i izveo ihna drumove, sada pri_a i pi{e da su im oni pru$ilisve, pa i sam $ivot.

On i Ona su, dakle, dozvolili tim nesre}nicima da$ive, a mogli su, kako se _ini, da im to ne dozvole, mog-li su da ih puste da izginu, ali su bili humani i ot-vorili granice Srbije za spas $ivota tih qudi. To jekao ona pri_a o Staqinu koji razgovara sa decom, a we-govi saradnici posmatraju i komentari{u: „Kako je hu-man drug Staqin! Miluje decu i pri_a sa wima, a mo-gao bi ih sve pobiti!”

Nepo{teno je ne{to sasvim drugo, {to ti „spa{eni”mu_enici koji i sada tuguju po hladnim fiskulturnimsalama i neuslovnim fabri_kim halama {irom Srbi-je, bez posla, bez hrane i grejawa, goli, bosi i napu{-teni od svih, }ute i ne do|u bez i_ijeg poziva, ne naulice, nego u wihovu ku}u i dvori{te na Dediwu i nezatra$e im da plate cenu narodne nesre}e i da odgovo-re na samo jedno pitawe: Za{to su oni u Srbiji, a ne usvojoj ku}i i gde su im imawa, ku}e i dr$ava? Biblij-ska je nepravda {to oni koji su sve to skrivili ne}e nipred wihovim sudom odgovarati, {to ih ne}e progawa-ti ugasli pogledi nemo}nih staraca koji su pomrli utraktorima po drumovima Srbije, uzaludno tra$e}iobe}anu pomo} i nove domove.

Pi{e gospo|a-drugarica, koja im je zajedno sa svo-jim mu$em tamo, u zavi_aju, sve uzela i uni{tila, dasu im oni ovdje dali i dom, i kaput, i hleb, ali je zabo-

– 308 – – 309 –

ravila da ka$e kada i gde. Niko nije video weno i we-govo davawe. I ono {to im je pru$eno, malo, sasvim ma-lo i skoro ni{ta, dala im je Srbija, narod, svi mi poje-dina_no, li_no, a i kroz dr$avnu pomo} koja je na{imnovcem pla}ena, dao im je i demokratski svet koji ne-prekidno {aqe pomo}, mnogo ve}u nego srpska dr$ava.A vlast, On i Ona konkretno, koji jedini vladaju dr$a-vom, nisu im dali ni{ta. Ni jedan svoj dinar nisu pru-$ili, ni stari xemper svoj, cipele, kaput, ni{ta svo-je nisu odvojili i nekome dali, nikoga li_no nisu nivideli, ni pomogli, wima ti nesre}ni besku}nici neduguju ni{ta. Najmawe zahvalnost, i bi}e zaista nepo-{teno ako ne do|u 9. marta i javno i glasno ka$u: „Ni-{ta nam niste dali vas dvoje lopova, uzeli ste namsve!” Uverena sam da }e izbeglice do}i, i to ne deset,nego hiqade wih, da poka$u svoje nezadovoqstvo i ne-sre}u, i da prisustvom protestuju protiv ovakvih la-$i. Oni koji su im stvarno pomogli i spasili ih odpotpunog nestanka bi}e na Trgu Slobode, telom ili du-hom, svakog 9. marta, do slobode.

Strah od tog protesta, od dolaska raznih nezadovoq-nika kojih je puna Srbija, tera vlasti na nepromi{qe-ne izjave i odluke. Ukidawe Nezavisne televizije Stu-dio B, koja je simbolizovala dva najve}a neprijateqana{ih Potemkina, privatnu svojinu i slobodu medija,neposredno pre 9. marta, sasvim je o_ekivana odlukauspani_enih diktatora. Re_ kritike ili istine o tu$-noj stvarnosti koja se na NTV tako mnogo razlikovalaod one idili_ne slike op{teg napretka sa dr$avnog ek-rana, oslabqena i nesigurna vlast nije mogla vi{e pod-nositi, i jednim udarcem je oteta zna_ajna privatnaimovina i ugu{ena kriti_ka re_.

Bez obzira {to je to trenutno veliki udarac demo-kratskim snagama u zemqi, kojima je otet zadwi mik-rofon za propagirawe „trulog” zapadnog dru{tva iwegove demokratije, dugoro_no je ova odluka korisna zaponovno pokretawe i ubrzawe demokratskih procesa.Uquqkani prividom dozvoqenog druga_ijeg mi{qewakoje se probijalo na Nezavisnoj televiziji, mnogi od

nas su bili zaboravili zahteve i standarde stvarne de-mokratije i skoro konzervirali izboreni minimum.Ru{ewe i tog minimuma, mrak koji }e zavladati ne sa-mo na ekranima nego i u nama, praznina i bezna|e, po-krenu}e novi talas pobune i zahteva. Ve}i stimulansprotestnom okupqawu 9. marta ove godine opozicija ni-je mogla ni smisliti ni po$eleti.

Ne}e biti prenosa.Mora}emo do}i da u$ivo, li_no, vidimo i osvajamo

slobodu.


– 310 – – 311 –

PETI GLAS

Da zapo_nem neki poduhvat nije mi potrebna nada, ani pobeda da ga nastavim, rekao je davno jedan Fran-cuz, i kao da je mislio na nas koji smo 9. marta 1991. za-po_eli poduhvat osvajawa slobode, bez imalo nade u us-peh, i nastavqamo ga iako pora$eni toliko puta. Ovog9. marta, posle pet godina, opet nema pobede, znamo misvi, i spremamo se da odemo na isto mesto, kao mravikoji uvek iznova grade razru{eni mraviwak. Nije tajdan ni na{ 29. novembar, ni promocija, kako ka$e vod-wikavi i upla{eni veliki lider male stranke, kojine}e da do|e, a ni datum poraza koji ne treba slaviti,kako ka$e zadrigli portparol vladaju}e stranke, to jenaprosto jedan poduhvat koji se nastavqa.

Taj 9. mart 1991. godine je, ina_e, stalna tema raz-nih rasprava i analiza, kritika i ocena, u politi_kom$ivotu, pa i u literaturi, istoriji i filmu. Svi owemu pi{u, ocewuju ga, precewuju ili potcewuju, ta-ko da mi u_esnici danas gledamo filmove, _itamo kwi-ge ili slu{amo razne rasprave, uglavnom onih koji ni-su ni bili tamo, i _udimo se wihovim vi|ewima nevi-|enog.

U seriji britanske tv-mre$e Bi-Bi-Si „UmiraweJugoslavije” videli smo do sada najapsurdniji prikaz9. marta 1991. godine, koji je predstavqen kao protestopozicije na _elu sa @arkom Jokanovi}em. @arko sejedini pojavio tim povodom u filmu i obja{wavao raz-loge protesta i wegove posledice, kao {to je u istorij-

skom smislu Borisav Jovi} poku{ao da ga oceni u svo-jim dnevni_kim zapisima iz tog vremena.

Organizatori i u_esnici doga|aja, oni nosioci po-duhvata bez nade i pobede, ne pi{u ni{ta, a pet godi-na zaborava muti realnu sliku, pa je mogu}e da za nekugodinu i mi poverujemo da je sve to organizovao i vodio@arko Jokanovi}, a zaustavio tenkovima Borisav Jo-vi}, te da su i Dra{kovi} i Milo{evi} sasvim nevi-ni i nebitni.

Ovih dana, kada se obele$ava petogodi{wica mar-tovskih doga|aja, pitali su me neki novinari _ega sese}am iz tog vremena i {ta je ostalo kao najja_i utisaki slika koju }u pamtiti. To je svakako prizor stravi_-ne brutalnosti policajaca oklopnika koji su besomu_-no napadali goloruke mladi}e, tukli ih i vukli za ru-ke i noge po mokrim ulicama Beograda i trpali u poli-cijske marice, a isto tako i beskrajno sr_anog i hrab-rog otpora naroda koji je juri{ao na vodene topove,{mrkove i palice i hvatao suzavce golim rukama da biih vratio nazad policajcima. Policajci pod punomratnom opremom koji be$e ispred demonstranata golihruku, niz Francusku ulicu, slika je koju }u pamtitiuvek kao deli} nebeske pravde i trenutak kada su tri-jumfovali dobri momci, iako od toga nisu imali ni-{ta osim nevoqe. Tenkovi na ulicama, puni zatvori iprebijawe svih koji su se na{li pod rukom policije,pa i onih koji nisu demonstrirali, bio je odgovor lo-{ih momaka i svi smo brzo vra}eni u realnost traja-wa zla.

Uvek }u se se}ati i haosa u kojem se Vuk na{ao ok-ru$en desetinama savetnika koji su ga vukli i nagova-rali na ovo ili ono, dok je grozni_avo razmi{qao ka-ko da komunicira s narodom, bez ozvu_ewa i sa promuk-lim grlom, kao i straha koji je ispunio qude posle we-govog hap{ewa i izlaska tenkova na ulice. Vuk u zatvo-ru, ja na ulicama sa studentima i policijom, prijate-qi ko zna gde, la$i na Televiziji i u novinama, smehu Skup{tini zbog pri_e sa tu$nim krajem... Bili su todugi dani za sve nas. I za u_esnike, i za posmatra_e, i

– 312 – – 313 –

za batina{e. Posle pet godina verujem da se mnogi pre-ispituju da li je ba{ tako trebalo biti, kao Bora Jo-vi} na primer, upotrebqeni i surovo odba_eni sluga.Da je mogao videti svoju sudbinu sigurno ne bi tenkovi-ma branio svog dana{weg xelata, kao i mnogi drugi ta-da{wi mo}nici, a sada odba_eni i osvete $eqni mar-ginalci.

Vukov izlazak iz zatvora je jedan od doga|aja iz togvremena koji }u pamtiti iz li_nih i politi_kih raz-loga. Gledaju}i seriju „Umirawe Jugoslavije” i sedni-cu Predsedni{tva Jugoslavije od 12. marta 1991. godi-ne, na kojoj je Borisav Jovi}, okru$en generalima Ju-goslovenske narodne armije, grozni_avo tra$io glasa-we i glasove za uvo|ewe vanrednog stawa u zemqi poslehap{ewa demonstranata, izlaska tenkova na ulice i po-bune studenata, shvatila sam da je za moj i Vukov $ivot,a verovatno i tok drugih istorijskih doga|aja presud-no uticao glas Bogi}a Bogi}evi}a, bosanskog predstav-nika u Predsedni{tvu SFRJ, koji je odlu_uju}e opre-delio Predsedni{tvo. Glasao je protiv uvo|ewa van-rednog stawa i bio je onaj peti, istorijski glas. Jovi-}ev bes nije mogao ostati sakriven, videli smo kako jepokupio generale i demonstrativno napustio sednicu.

Dok je trajalo to ube|ivawe i glasawe na Predsed-ni{tvu, u zatvoru je trajala drama, o_igledno vezanaza tu sednicu i wenu odluku. Vuk je oslobo|en po iste-ku 48 sati pod pritiskom studenata i javnosti, i ona-ko presvu_en, uredno otpu{ten sa re{ewem i svojimkrpicama krenuo napoqe. U holu zatvorske zgrade _e-kala sam ga celo jutro sa mojim bratom, nervozna i ne-jasno uznemirena. Kada se pojavio, ustala sam i krenu-la prema izlazu sa wim, ali ga je upravnik zatvora<ormaz tada zamolio da popiju kafu u wegovoj kance-lariji. Protivila sam se, on je insistirao, i Vuk je na-ravno pristao, da ga ne povredi. Oti{ao je zajedno saadvokatima, Borovi}em i Kastratovi}em, koji su u me-|uvremenu stigli. Ostala sam u holu besna na sve wihda _itam novine i sa_ekam pozdravqawe sa upravnikom.Kako je to potrajalo krenula sam hodnikom prema kan-

celariji, ali se ispred mene odjednom ispre_io mili-cioner i rekao mi da ne mogu tamo.

„Za{to”, pitala sam ga, „idem kod upravnika, Vukje tamo”.

„Ne mo$e”, odlu_no je odgovorio i uznemirio me,shvatila sam da ne{to nije u redu. Naravno da sam pro-{la pored wega i u{la kod <ormaza, gde su svi oni pi-li kafu i pri_ali glasno kao stari prijateqi.

„Idemo Vu_e”, rekla sam, „dosta je bilo kafe, ide-mo ku}i”. Uzela sam ga za ruku, dok su svi govorili:„Sedi, sa_ekaj, jo{ malo”, i ne{to sli_no, ali ja samvukla zapawenog Vuka prema sebi i vratima.

„Dobro, idemo, {ta ti je”, govorio je on sa nelago-dom, i kada je postalo o_igledno da ja ne}u da sedim iostanem, upravnik <ormaz je, sav zbuwen i prebledeo,rekao: „Vuk ne mo$e da ide.” Tada je nastao muk, zapre-pa{}ewe i kod Vuka, i kod advokata, bilo je jasno da jekafa izgovor i da je on oslobo|en ali zadr$an.

„Za{to”, pitala sam ga, „evo re{ewa da je slobodan”i tutnula mu ga pod nos, „on ide odmah!”. Svi su pri_a-li u glas, Vuk je pitao o _emu se radi, nastao je lom ivika, uletelo je obezbe|ewe, a <ormaz nije znao kakoi {ta da ka$e.

„Slobodan je”, rekao je, „ali ne mo$e da ide”.„Kako to”, pitao je Vuk.„Pa, tako, nare|ewe”.„^ije?”.„Odozgo”, ka$e on kratko.„Ma, kakvo nare|ewe, nosi ga ku}i”, rekla sam mu,

„mo$e samo ponovno hap{ewe da ga ovde zadr$i, nalogsudije i ni{ta vi{e, a vi to nemate! Idemo!”, vikalasam i krenula prema vratima, dok su milicioneri {ti-tili izlaz. <ormaz se vrteo, zamolio je da sa_ekamo ipozvao nekog telefonom.

„Oni ho}e da idu”, rekao je „ne mogu ih zadr$ati”,odgovorio je na verovatni nalog sa druge strane, „tra-$e nalog za hap{ewe, zadr$ao sam ih koliko sam mo-gao, skoro dva sata”, opet je odgovorio, „ne mogu Danicini{ta, ona vi_e, pravi uzbunu”, govorio je, „proba}u”,

– 314 – – 315 –

rekao je na kraju. Bilo je o_ito da treba Vuka zadr$a-ti jo{ neko vreme, da se ne{to va$no o_ekuje. No, tadasu pobesneli svi, pa i Vuk, i krenuli prema vratima.Zbuweni <ormaz i policajci su se sklonili, iza{lismo u hodnik, ali nas je tamo sa_ekao odred specijala-ca sa uperenim pu{kama i istom pri_om: „Vuk ne mo$epro}i!”. Rasprava i ube|ivawe je nastavqeno, napokonsmo pro{li i oti{li pravo na Terazije gde su studen-ti _ekali Vuka i uhap{ene demonstrante.

Za celo to vreme je u stvari trajala sednica Pred-sedni{tva, gde se o_ekivalo dono{ewe odluke o uvo|e-wu vanrednog stawa, i da se to desilo Vuk bi ostao uzatvoru i ko zna {ta bi se jo{ druga_ije doga|alo sasvima nama, a i sa dr$avom. Bogi} Bogi}evi} to nijehteo, presudio je svojim glasom i Vuku i ko zna komejo{, iako je prethodno, 9. marta, neoprezno dao tele-fonski glas za izlazak tenkova na ulice. Tri dana kas-nije on je glasao druga_ije, spre_iv{i svojim glasomustoli_ewe novog Josipa Broza na _elu Jugoslavije uliku Slobodana Milo{evi}a. Milo{evi} je to isto po-ku{ao kasnije da uradi silom, zarativ{i sa neposlu{-nim Slovencima, Hrvatima i Bosancima, ali opet ni-je uspeo, jer uvek se na|e neki Bogi}evi} da Sloboda-nu sre}u pokvari.

Taj zaboravqeni, tihi _ovek o kome nikada nisamrazmi{qala ispao mi je tako sudbinski va$an, va$ni-ji od mnogih va$nih qudi iz mog $ivota, i sada _estomislim o wemu. Znam da je negde u Bosni i ube|ena samda je, isto tako, bio protiv svega {to se tamo dogodilo,a {to je on svojim glasom na Predsedni{tvu Jugosla-vije poku{ao da spre_i. Sudbina nas je nevidqivo po-vezala i nadam se da }u biti u prilici da nekada, ne-gde, podignem ruku i svojim glasom vratim Bogi}u dob-ro kojim me je zadu$io.


AKO TREBA – NEMA POTREBE

Ima {anse, zrelo je, po{teno je, svi, svi, svi. Raz-li_iti slogani opozicionih stranaka odslikavaju do-nekle i razli_itosti same opozicije. Najve}em deluSrbije, me|utim, prili_i slogan „ako treba – nema po-trebe”, jedine prave i autenti_ne srpske stranke rav-nodu{nih, koja, verujem, ima najvi{e pristalica, aline izlazi na izbore iako bi trebalo, jer nema potrebe.Wene pristalice su svi neopredeqeni, oni koji ne gla-saju, ne talasaju, ne bune se, ne}e da mewaju iako sugladni, opqa_kani, prebijeni ili pobijeni, mogu da is-trpe sve, i petsto godina turskog zuluma i pedeset go-dina komunisti_kog terora i, evo, ve} osam godina Mi-lo{evi}eve vlasti i propasti, la$i i prevare.

I nije to samo neobrazovani ili poluobrazovanisvet, sirotiwa gradska i seoska, to je skoro sva srpskainteligencija, cela Akademija nauka, kwi$evnici, no-vinari, advokati, sudije, poslovni qudi, Srbija skorocela.

„Ja sam apoliti_an, nisam strana_ki opredeqen”,„vanstrana_ki sam intelektualac”, „ne pripadam ni-jednoj stranci”, to se naj_e{}e _uje u na{oj javnosti iprosto se name}e atmosfera da je stranka, politika, ioni koji ho}e da mewaju poredak, ne{to ru$no, nedo-stojno, ne{to _emu se ne sme pripadati i {to se morajavno, svakom prilikom, re}i. Ve}ina srpskih akade-mika, na primer, ne pripada ni_emu, ne radi ni{ta, uvremenu op{te narodne bede, pogibije i propasti, ne

– 316 – – 317 –

daje od sebe ni glasa nijedna nacionalna ustanova doknacija kataklizmi_no odumire i umire tumaraju}i {i-rom dr$ave u potrazi za krovom i domom, za hlebom i$ivotom.

>uti Srbija cela, govore samo razne Bube Morineili Margit Savovi}, uveravaju}i svakodnevno gladneda su siti, besku}nike da su zbrinuti i da nema potre-be ni{ta mewati i buniti se.

Oni koji se bune, koji ho}e da mewaju i mewaju Sr-biju, uglavnom izgleda i nisu iz Srbije. Od Kara|or-|a, koji je poreklom iz Crne Gore, do Broza i Milo{e-vi}a, Srbiju su mewali i bunili stranci i do{qaci,Srbi iz raznih krajina i srpskih zemaqa koje nikadanisu bile u sastavu srpske dr$ave, a $elele su stalnoi neprestano. Tako i danas, dok Crnogorac Milo{evi}davi Srbiju i sve koji $ive u woj, i Srbe, i Muslima-ne, i Hrvate, bune se i ho}e ne{to da mewaju uglavnomoni Srbi sa strane, Hercegovci, Bosanci, Crnogorci.

Srpska opoziciona scena je $iva slika srpskog men-taliteta. Ako treba, nema potrebe, mislio je, verujem,i Vojislav Ko{tunica kada nije hteo da se pridru$idevetomartovskom protestu, ili kada minira i bojko-tuje sve opozicione poku{aje zajedni_kog nastupa i uk-rupwivawa otpora Milo{evi}u. Da li je koren tome uwegovom {umadijskom poreklu ili u uticaju naju$eporodice koja ideolo{ki pripada kineskoj _etvrti uBeogradu, svejedno je.

Ako treba – nema potrebe, mo$e biti slogan i srp-skog novinarstva u celini, pa i onog nezavisnog i navod-no opozicionog. Napori srpske opozicije i qudi koji sene stide da budu politi_ki opredeqeni i anga$ovaniu opozicionim strankama uglavnom nailaze na podsmehi rugawe, bespo{tednu kritiku i potpuno distancira-we novinara i celih redakcija. Devetomartovski pro-test, kao najsve$iji doga|aj i napor opozicije, jasno jeodslikao svu bedu na{eg novinarstva i pokazao da sko-ro nema novinara ni hrabrih, ni dovoqno _asnih da seopredele za ne{to. Oni koji rade u tzv. nezavisnim me-dijima, novinama ili radio-stanicama su i protiv vla-

sti i protiv opozicije. Oni su negde iza svega, navod-no nezavisni i neopredeqeni, a ustvari jasno oprede-qeni za specijalnu srpsku varijantu – ako treba – ne-ma potrebe.

Dok su svetske televizijske stanice 9. marta slalesliku u svet o velikom i uspe{nom protestu opozicijeu Beogradu sa evropskim porukama i zahtevima za pro-mene u Srbiji, dok su Skaj, Si-En-En i Eurowuz izve-{tavali o 60.000 gra|ana koji su iza{li na Trg Slobo-de uprkos pretwama, zastra{ivawu i spre_avawu dola-ska, proglasiv{i, _ak, u izve{taju Si-En-Ena Vuka zaheroja opozicije, na{i novinari, i zavisni i nezavi-sni, su se utrkivali u minimizirawu celog skupa, sma-wuju}i broj prisutnih do procena TV-Beograd, koja je,kao i 9. marta 1991. godine, izvestila da se na Trgu oku-pilo oko 5.000 slu_ajnih prolaznika. Sa izuzetkom „Na-{e borbe”, koja je krajwe korektno i profesionalnopropratila ceo doga|aj, svi ostali mediji su se utrki-vali u podsmehu i smawivawu va$nosti skupa, u ocena-ma i procenama slabosti opozicije i raznoraznim pos-prdavawima dokonih kvaziintelektualaca, komenta-tora i analiti_ara.

Mi koji smo se smrzavali na Trgu Slobode, oni ko-ji su odvojili od usta i do{li u Beograd iz Vrawa, Le-skovca ili Kru{evca, samo da budu tu, svi oni koji torade ve} godinama, $rtvuju}i i sebe i porodicu, i po-sao, i sigurnost, a _esto i slobodu, da bi ne{to mewa-li, mogli bi pitati te de$urne rugalice {ta oni, ustvari, ho}e. Da li $ele da se niko ne buni, da nemaprotesta, da nema zahteva opozicije i govora opozicio-nih lidera, ili da se sve to radi druga_ije, boqe. Mo$-da oni znaju kako, pa neka poka$u, neka razni Ini}i,Milo{evi}i i ostali odr$e pametnije govore, napra-ve ve}e proteste, promene br$e vlast u Srbiji, nekaoni koji umeju i misle da treba, mewaju kako treba, akomi to ne znamo. Ili je sva ta pri_a, zapravo, samo ob-razlagawe i razrada filozofske srpske misli – akotreba – nema potrebe, dok se gase jedna po jedna televi-zijska stanica, radio ili novina koja nije ni za koga,

– 318 – – 319 –

koja je iznad svih, a _ije je samo ra|awe i delovawe re-zultat rada te iste opozicije koju preziru.

Taj otpor prema politi_kim strankama i opozici-ji uop{te je i glavni razlog neuspeha opozicije. Kao{to se danas gase novine, radio-stanice i televizijskestanice koje nikome ne pripadaju, pa ih niko i ne bra-ni, tako se ugasio i najmasovniji demokratski pokret uSrbiji – DEPOS. Stvaran kao kompromis politi_kihstranaka opozicije i srpskih intelektualaca i gra|a-na koji nisu hteli da se opredele ni za {ta, ve} su in-sistirali do kraja na svojoj „vanstrana_koj nezavisno-sti”, kao alibiju za mogu}e odgovornosti ili neuspehepoliti_kih stranaka, on nije imao budu}nost. Ti van-strana_ki _lanovi DEPOS-a, politi_ki neopredeqe-ni, pokazali su ambiciju da odlu_uju u ime politi_-kih stranaka, da im nametnu svoje programe i politi_kestavove kao obavezu politi_kog delovawa, istovremenozahtevaju}i da DEPOS opstane na politi_koj sceni is-kqu_ivo kao stranka koja nije stranka, kao politi_kaorganizacija sa preovla|uju}im uticajem onih koji nepripadaju nijednoj politi_koj stranci u_lawenoj u DE-POS. Zanos vanstrana_kih intelektualaca va$no{}ui uticajem koji su zami{qali da imaju u DEPOS-u ipoliti_kom $ivotu jasno je formulisao Matija Be}ko-vi} u momentu kada su svi oni koji nisu nigde pripa-dali napustili DEPOS. „Od wega je ostao samo opu-{ak”, rekao je tada Matija, nesvestan da se to danas zawega samog mo$e re}i i za sve one koji zajedno sa wim,neopredeqeni, ostado{e zaboravqeni, zatvoreni, ne-va$ni i sasvim neuticajni.

Taj odnos prema politici, skrivawe li_nog stava iinsistirawe na nepripadawu nijednoj politi_koj op-ciji, specifi_nost je Srbije, ne{to {to nije zabele-$eno u politi_koj praksi demokratskih zemaqa. Opo-ziciono raspolo$eni prema vlasti, preziru}i opozi-ciju i politi_ke stranke, oni izvan i iznad svega, ko-jih ima mnogo za ovako malu zemqu, najvi{e ko_e pro-mene i _uvaju vlast. Prilikom nedavne posete Beogradu,_e{ki predsednik Vlade Vaclav Klaus, u susretu sa

liderima opozicionih stranaka, preneo je _e{ko isku-stvo kao prostu formulu za uspeh opozicije i prome-nu vlasti. Da bi opozicija pobedila, potrebne su dvestvari, rekao im je: zajedni_ki program i izbor jedneharizmatske li_nosti koju }e podr$ati svi protivni-ci re$ima. Poqaci su tako dvanaest godina podr$ava-li Valensu, i to svi, od crkve do inteligencije, rad-nici, seqaci i svi koji su $eleli promene, Albancisu svi stali iza Beri{e, ^esi iza Havela. U Srbiji seto ne mo$e desiti nikada. Pani} je bio neuspeo poku-{aj ba{ zbog polovi_ne podr{ke opozicije. Svi znamoda to treba, i ba{ zato {to treba – nema potrebe.

I najnovije okupqawe opozicije koje je ulilo naduu opozicionu javnost ne}e, izgleda, imati budu}nost.Dva lidera na jednom mestu odmah proizvode negativnetalase, sujetu, zavist, inat. Sve srpske „vrline” prora-de i na samom spajawu po_iwe rascep. „Mo$emo da pra-vimo zajedni_ku listu”, ka$e lider demokrata, „aliako priznate da sam ja isto toliko jak kao vi, samo na50% mandata ho}u zajedno, jer to je po{teno”.

„Rezultati izbora iz 93. godine nisu merilo”, pi{eon jo{ zanet desetinama hiqada qudi pred kojima jegovorio prvi put u $ivotu, re{en da iskoristi nadu inalog demokratske javnosti koja tra$i ujediwewe, za-jedni{tvo, i da svoju pocepanu i rasturenu stranku ko-ju su napustili skoro svi ugledni _lanovi i dosta po-slanika osna$i na tu| ra_un. Posle nastupa u Kragu-jevcu, a pre nastupa u Beogradu, u intervjuima datim„Srpskoj re_i” i „Na{oj borbi”, zalagao se on za zajed-ni_ku listu opozicije iskqu_ivo na osnovu rezultataizbora iz 93. godine, svestan da je to dobitak za wego-vu stranku koja danas i 93. godine nije ista, jer je pre-polovqena odlaskom Mi}unovi}a i ve}ine intelektua-laca, poslanika i uglednih qudi, a nesvestan dodatnogpada i kompromitacije stranke dovo|ewem fa{isteParo{kog da nosi zastavu demokratije tipa „pobitisve – kao keru uz banderu”. Osmog marta 1996. godine uintervjuu „Na{oj borbi” rekao je doslovce: „Najreal-niji su rezultati iz 1993. godine. Sve stranke misle

– 320 – – 321 –

da bi sada dobile vi{e glasova nego na tim izborima,neke misle da bi pro{le gore. Me|utim, kraja ne bi bi-lo kada bi poku{avali sada neke arbitrarne kriteri-jume da uvedemo i da procewujemo, ko je sada ja_i a koslabiji. Jedini objektivan dokaz su izbori 1993. godi-ne, a po{to slede}i izbori treba da dovedu do deblo-kade Srbije i do uklawawa SPS-a sa vlasti, a ne do do-laska neke stranke na vlast, onda nam nije toliko va$-no da li imamo pet poslanika mawe nego {to bi mogli.Ciq je da se poka$e da je SPS pobe|en”. Ovaj stav „tra-jao” je celih 9 dana. Ve} 17. 03. 1996. godine, odmah po-sle mitinga u Beogradu, poslao je pismo sa zahtevom daDemokratska stranka dobije 50% mandata na zajedni_-koj listi, jer je ona, ka$e, realno ja_a od Srpskog po-kreta obnove u Srbiji, pa rezultati izbora iz 1993. go-dine ne mogu da se prihvate kao odnos snaga opozicio-nih stranaka. Ako se Srpski pokret obnove ne slo$i satim, pi{e on, treba da se sastanu dva glavna odbora ida oni izglasaju ko je ja_i.

Ovako tumarawe u opoziciji je, ina_e, specifi_-nost Demokratske stranke od osnivawa, pa do danas. Usvakom nagove{taju stvarnog udru$ivawa i ozbiqnogotpora vlasti, oni odmah uspeju da na|u neku varijan-tu rastura, da zahtevaju nerealno, ucene nepostoje}im,i umawe snagu i rezultate opozicije. Ranije Mi}un,sada Zoran, procewuju, precewuju i potcewuju, sa uvekistim rezultatom. Ako treba udru$ivawe opozicije –nema potrebe. Tako treba, ka$u socijalisti.


LUDA^KI KORPUS

Bez Srpskog pokreta obnove nema opozicije – poka-zala je i posledwa $estoka hajka vlasti na Vuka, povo-dom pisma poslatog ministrima inostranih poslova Ev-rope i Sjediwenih Ameri_kih Dr$ava. Opet je sve kaonekada, opet smo izdajnici, neprijateqi svoje zemqe,pla}enici stranih sila, podanici Zapada, ukupno sve{to treba da bude pravi opozicionar u Srbiji. Qigavetragove sau_esni{tva sa wima, stvorene bezrezervnompodr{kom miru i prestanku rata, pa i po cenu da mirpotpi{e ratni zlo_inac, sasvim smo uklonili, i opetsmo slobodni izdajnici.

Da bi sve bilo jasno i istinito, moram da se prija-vim u vezi sa pismom koje je tako zabolelo na{eg dik-tatora. Stvarno, tajno pismo, ono najtajnije, gde se tra-$i vojna intervencija i ulazak stranih sila na Dedi-we ja sam napisala, a ne Vuk, i lepo sam ih zamolila dase odre|enog dana, u odre|eno vreme pojave u dvori{tuku}e u Tolstojevoj i u_ine {ta treba. Pismo sam imuru_ila na odre|enom mestu, a ne u „Ma$estiku”, ni-sam ja od ju_e, tako da je istina sve {to pri_aju na te-leviziji i u novinama, oni siroti uvek govore istinu.Jeste tra$ena vojna intervencija, ali nije je Vuk tra-$io u svom pismu.

On je ministrima poslao samo kopiju jednog od svo-jih govora sa nekog mitinga, i to je u_inio na javnom me-stu pred novinarima, da zavara trag. Ali, kako se stvarkomplikuje i postaje ozbiqna, moram priznati svoje

– 322 – – 323 –

pismo i ako bude nekih hap{ewa, istraga ili tu$bi– tu sam, Vuk je nevin.

Beskrajno me zabavila cela panika koja je nastalaoko pisma, a naro_ito doprinos novina Radeta – Bravai wegovih komentatora, Vitasa i ostalih, koji zaslu-$uju sva priznawa i nagrade za natprose_no dobre iliterarno iznijansirane novinske tekstove pune bri-ge za domovinu i opravdanog jeda i prezira prema iz-dajnicima. Uzbunila se bila cela nacija, televizijabruji i svako ve_e ponavqa snimak kako nema_ki amba-sador u „Ma$estiku”, pred kamerama svih tv-stanicaprima pismo od Vuka i zajedno sa wim organizuje de-monstracije, dok ostale strane sile _ekaju pripravneda pomognu. Novine osvi}u pune anketa, izjava gra|ana,osuda i gnu{awa, upla{ila se bila Srbija da stvarnoneko ne do|e i odvede im Slobodana i tako spre_i pot-punu propast u koju idu sa wim, i koju, _ini se, i $e-le. Svakodnevno su prozivani tu$ioci da „preduzmuzakonom predvi|ene mere”, ali se oni nisu sna{li, iz-dajnici su jo{ na slobodi, strane sile ne odgovaraju.êkamo. I mi, i oni.

Hajku na Vuka jeretika opet su podr$ali stari sa-radnici i sluge re$ima.

Prvo <e{eq, koji se o_ito ponovo pribli$avaSPS-u, napadno nagra|en redovnim prisustvom na TV-Bastiqici (Studiju B) i vidqivo ohla|en od napadana Milo{evi}a i suprugu, i naravno uvek budan i us-lu$an Du{an Mihajlovi}. U izjavi „Dnevnom tele-grafu” Mihajlovi} obja{wava da pismo nikako nijetrebalo pisati, jer je „Srbija na{a muka i tuga” i da„ozbiqni narodi ne ogovaraju svoje dr$avnike stran-cima”.

Moram mu odgovoriti jednostavno i jasno da Srbijanije wegova „muka i tuga”, nego obi_na krava muzara,kao i svima koji su na vlasti, i da se itekako ogovara-ju dr$avnici-diktatori i fa{isti i ratni zlo_inci– koji se bez pomo}i izvana i ne mogu skinuti sa vla-sti. Nije ovo ni Engleska, ni Francuska, zna to Du{kodobro, ovo je Uganda, Filipini, Rumunija iz doba âu-

{eskua, ovo je mrak sveta u kojem je svetla pogasio i samDu{an Mihajlovi}, da ne bismo videli {ta radi unu-tra zajedno sa qudskim olo{em koji danas vlada i daviSrbiju. O tome smo du$ni da obavestimo svet i tra$i-mo pomo}, ba{ kao {to je Tomas Man nekada svojim pi-sawem o Hitleru i nacizmu uzbunio ceo svet i u_iniosve da spasi Nema_ku i wen narod, jer Hitler nije biosamo Nema_ka „muka i tuga”. Da je to samo unutra{wiproblem jednog naroda, kako ka$e i $eli Du{ko Mi-hajlovi}, onda ne bi ni Sol$ewicin smeo pisati o gu-lazima Rusije i objavqivati po svetu {ta se tamo ra-di, jer je i to bila samo ruska „muka i tuga”, Italija-ni nisu smeli ogovarati i skidati Musolinija, ili Ru-muni âu{eskua, koji bi i danas, po Du{anovoj teori-ji, bio samo rumunska „muka i tuga”. Ili, najnovije,Ivan Zvonimir î_ak ne bi smeo ogovarati napoquTu|mana i objavqivati kako stradaju Srbi u wegovojdemokraciji, jer je to hrvatska „muka i tuga”. Prime-ra ima bezbroj. Nadam se da je i ovo dovoqno da Du{koshvati veli_inu svoje gluposti i dubinu moralnog pa-da u bezuslovnom slu$ewu.

Li_no mislim da za ovu na{u „muku i tugu” ovdetreba pozvati strane trupe i tra$iti vojnu interven-ciju, kao {to sam ja u_inila. To nije ni{ta novo i ne-poznato, bar za ove prostore.

Prvi je Josip Broz 1944. godine u Moskvi, a zatimu Krajovi, gde je potpisan ugovor, tra$io i dobio voj-nu intervenciju Crvene armije u Jugoslaviji, i takosavladao generala Mihailovi}a i do{ao na vlast.

Iz kwige Bore Jovi}a saznajemo da je i Veqko Ka-dijevi} 1991. godine i{ao u Moskvu, po nalogu Milo-{evi}a, i tra$io direktnu vojnu podr{ku i anga$o-vawe sovjetskih trupa protiv odlaska Hrvata i Slove-naca, {to su Gorba_ov i Jazov odbili.

Dejtonski sporazum koji je Milo{evi} potpisao je,tako|e, odobrewe strane vojne intervencije u Bosni, isve to nisu izdaje – sve je dozvoqeno kada oni trebada do|u na vlast ili je o_uvaju, a sve je izdaja kada setra$i pomo} protiv wih. Oni su narod, nacija, dr$a-

– 324 – – 325 –

va, istorija, oni su svete srpske krave koje se ne smejudirati dok same ne izumru.

Iznad i izvan svega {to nam se doga|a lebdi jednatajna koju ve} svi znamo i ne smemo re}i ni jedni dru-gima, niti onima od kojih pomo} o_ekujemo. A tajna jejavna i sve jasnija, da nama i dr$avom vladaju bolesni-ci, jedna {izofrena i paranoi_na porodica koja $iviu svom luda_kom svetu sre}e i blagostawa, u koji _vr-sto veruje i tera sve nas, da vidimo ono _ega nema i da$ivimo $ivot koji ne postoji. ^ak i qudi pomo}u ko-jih se odr$avaju na vlasti vide to ludilo, ali }utei _ekaju da rasplet do|e sam po sebi. Kada je potpisanmir, kada se svima _inilo da je kraj nesre}ama i da surat, ru{ewe i ubijawa, koja je ludak pokrenuo, zaus-tavqeni, zapo_et je novi rat unutar i van Srbije. Opetsu neprijateqi okolo, Nemci koji {pijuniraju i po-ma$u opoziciju i izdajnici iznutra koji se usu|ujuda komuniciraju sa strancima i optu$uju za ne{to ge-nijalnog vo|u i stratega narodne propasti. Kada smomislili da je kraj, do{ao je po_etak nove paranoje, isada smo u kovitlacu porodi_nog ludila koje vidimosvi, a niko ga ne zove pravim imenom.

Dok nacija umire od gladi, dok o_ajni_ki tra$imoizlaz i na_in za pre$ivqavawe, predsednikova $enaredovno pi{e reporta$e iz svog luda_kog sveta, o cve-}u, pticama, zimi, prole}u, o ogledalima, slikama, qu-bavima levica i desnica, o monolozima iz „romana” ko-ji vre|aju $ene, kao da su to najve}i problemi Srbije,ili se $ali kako levica u Srbiji nema gde da iska$esvoje stavove, jer je sva {tampa i televizija u slu$bidesnice. U najnovijoj svojoj reporta$i ka$e: „Izvestanbroj sredstava informisawa pratio je, u meri u kojojje to mogao i na nivou za koji je bio sposoban, zvani_nudr$avnu politiku”. Zna_i, $ali se da je nedovoqnoprisutna na televiziji, iako se svake ve_eri bekeqisa ekrana pevaju}i pesmice iz svog bolesnog repertoa-ra. Pi{e daqe da u Srbiji ima trinaest novinskihglasila opozicije, koja kritikuju vlast, i _ini joj semnogo iako zna da svih trinaest, ako ih uop{e ima to-

liko, nemaju zajedno tira$ od pedeset hiqada, dok sa-mo „Ve_erwe novosti” imaju trista pedeset hiqadaprimeraka, da ne govorimo o televiziji. Prosto je ne-potrebno bilo {ta vi{e i obja{wavati, polemisati,boriti se sa wima i opoziciono delovati. Jer, sve toima smisla ako je protivnik normalan, a sa bolesnici-ma treba primeniti sasvim druge metode rada. Nadamse da }e opozicija to shvatiti i da ne}e ulaziti u ras-prave o izdaji i patriotizmu, ve} da }e koristiti svasredstva da sebe i zemqu izvu_e iz ludila u kojem smove} osam godina. Pomo} i podr{ku od demokratskog sve-ta, pre svega.

Iz tog ludila iza{ao je i spisak medija u Srbijikoji primaju pomo} od Evropske zajednice, sa iznosimapomo}i i uz otrovne komentare da su sa novcem kojiprimaju odredili i koncepciju novinarstva za koje sezala$u. Bez obzira na ocene i procene tv-komentato-ra, smatram li_nim neuspehom {to se list „Srpskare_” ne nalazi na spisku i {to nije primila nikakvupomo}, iako smo je uporno tra$ili. Nekako izgleda dajedino mi nismo zavredili pa$wu evropskih fondovaza pomo} nezavisnim medijima, _ime je ozbiqno ugro-$en i sam opstanak lista. Birati izme|u zavisnosti odEvropske unije ili „Matroza” iz Sremske Mitrovicenije te{ko, uvek }emo izabrati Evropu.

RADIOAKTIVNA POLITIKA

Deo ludila je i sve$a saradwa Crkve sa komunisti-ma, koja je nedavno i ozvani_ena prijemom kod patri-jarha Pavla. Mirjana Markovi} i Pavle su se videlii dogovorili o ulozi Crkve u savremenom dru{tvu iwenom uticaju na smawewe napetosti, _emu je objektiv-no mnogo doprineo sam wihov susret i dogovor o sarad-wi. Svima nama u Srbiji koji se borimo protiv vlastismetalo je mnogo {to Ona ne sara|uje sa Crkvom, pa jeova poseta i o_igledna qubav i saglasnost stavova le-vice i Crkve skinula jedan veliki problem sa dnevnog

– 326 – – 327 –

reda opozicije. Sve }e opet biti kao nekada, saradwapodrazumeva i pomo} i uticaj na kadrovska re{ewa uCrkvi, pa ne}e biti veliko iznena|ewe ako kandidatza budu}eg patrijarha do|e iz redova JUL-a. Kundak,na primer, ili Da_a @. Markovi}. Bilo bi to ba{ pomeri na{e stvarnosti, a i po meri svih nas koji nismomnogo razli_iti od wih, sve je to jedan te isti luda_-ki korpus.

Jedan detaq sa mitinga opozicije u Ni{u to najbo-qe ilustruje. Socijalisti su u_inili sve da zastra{enarod i spre_e dolazak na ni{ki Trg slobode. Poredpretwi bombama, nasiqem i zabranom dizawa bine iozvu_ewa, napokon su no} uo_i mitinga doneli gomilegranita za poplo_avawe, istovarili ga na Trgu, a zatimna radiju i televiziji objavili da je granit radioak-tivan, pa }e ozra_iti sve one koji se budu zadr$avalina mitingu. Ne znamo koliko je Ni{lija toga dana os-talo kod ku}e zbog toga, ali je _ak jedan od organizato-ra mitinga, funkcioner SPO-a, zatra$io od Vuka dase miting zavr{i u najkra}em roku kako bi se i Vuk inarod sa_uvali od mogu}eg ozra_ewa. Radijacija bes-mislene la$i koja razara svaki mozak nije, dakle, po{-tedela ni opoziciju. Eto za{to je potrebna strana voj-na intervencija koju sam tra$ila. Zakuca}e, vaqda,Bili i na na{a vrata, dok jo{ ima neko da ga sa_eka.Jer mo$da se i mi ozra_imo, pa {ta onda.


KONTINUITET ILI SMRT

Guverner Avramovi}, ostareo i bolestan, svu svoju$ivotnu energiju ulo$io je ovih dana za spas naroda idr$ave, bore}i se protiv mafije na vlasti koja za svo-je privatne interese rasprodaje i narod, i dr$avu, ibudu}nost svih nas. Tri puta nedeqno ide guverner nadijalizu bubrega i ne pada mu na pamet da pomisli „ba{me briga za sve”, ili „ne mogu im ni{ta”, kako uglav-nom _esto misle mnogi od nas koji se borimo protiv ovogre$ima, a naro_ito mladi koji su ve} potpuno razo_a-rani i ravnodu{ni. On sigurno nema nikakav li_niinteres u ovom obra_unu sa kriminalcima na vlasti,wegov jedini interes je odlazak, le_ewe i odmor, {tobi mu sigurno i produ$ilo $ivot. Ali ne, taj pametnii hrabri starac dr$i nam svakodnevno moralne lekci-je i dokazuje da nema uzaludnosti, da niko nema pravana odustajawe i da smo prosto du$ni _initi sve {to mo-$emo za svoja uverewa, uprkos svemu i svima koji nasu tome _esto uspe{no ometaju.

Borba koju guverner vodi je politi_ka, pre svega,iako nam se _ini da on raspravqa finansijske proble-me dr$ave. Pregovaraju}i o povratku smawene Jugos-lavije u Me|unarodni monetarni fond guverner je sazaprepa{}ewem shvatio da taj povratak ne $eli samSlobodan Milo{evi} i wegova vlast i da sve _ini dado toga ne do|e. Rekao mu je da ide u Pariz na pregovo-re i da on kao {ef dr$ave stoji iza wega, a odmah za-tim za wim je poslao svog savetnika Kutle{i}a koji je

– 328 – – 329 –

u Parizu, po wegovom nalogu, _inio sve da pregovoripropadnu.

Insistirawe na kontinuitetu nove i stare Jugosla-vije, i nedavna izjava saveznog ministra Tomice Rai-_evi}a da ova Jugoslavija $eli da preuzme ceo dug Ju-goslavije koja se raspala i da vra}a i slovena_ke, i hr-vatske, i makedonske, i bosanske dugove, politi_ki sustavovi, o_igledno, protiv interesa naroda i dr$avei potpuno nejasni obi_nom svetu, koji zna da je lak{evratiti pet nego petnaest milijardi i nikako ne shva-ta za{to bismo mi vra}ali tu|e dugove. Me|utim, ob-ja{wewe je jednostavno i lako kada se razmi{qa na lo-povski na_in. Ako se Jugoslavija vrati u Me|unarod-ni monetarni fond bez kontinuiteta i sa 36 odsto po-tra$ivawa i duga prethodne Jugoslavije, odmah }e is-plivati u javnost sve pqa_ke i mahinacije koje su u_i-wene sa dr$avnim novcem u prethodnim ratnim godi-nama, dok se raspadala dr$ava. Najve}i deo dr$avnihrezervi biv{e Jugoslavije, koje su iznosile oko devetmilijardi dolara, nestalo je odmah na po_etku rata,pre uvo|ewa sankcija. Jednostavno je novac sklowen sazajedni_kog ra_una Jugoslavije koja se raspadala, i touglavnom na privatne ra_une qudi koji vladaju Srbi-jom i Jugoslavijom. To sada zna guverner, kao i oni, iotuda je $ivotni interes Milo{evi}a da skloni gu-vernera i ostvari kontinuitet prethodne dr$ave za-jedno sa svim wenim dugovima, jer samo bi u tom slu_a-ju mogao spre_iti istrage me|unarodnih finansijskihorganizacija i stru_waka o putevima novca sa dr$av-nih na privatne ra_une, kao i afere koje bi ispliva-le u javnost. Da li je nasle|eni dug koji se preuzimapet ili petnaest milijardi, Milo{evi}u je neva$no,jer ne}e ga ni vra}ati on, nego narod.

Drasti_an primer jedne takve pqa_ke je nedavno,opet, otkrio guverner Avramovi}, kada je zatra$io ob-veznice slovena_kog duga koji je otkupila nova Jugosla-vija. Dug je otkupqen za 530 miliona dolara, ali je inestao kao dr$avna vrednost u obveznicama. Istra$u-ju}i uporno, guverner je umesto obveznica dobio slu$-

benu informaciju u Narodnoj banci da je tih 530 mi-liona zavr{ilo na privatnom ra_unu. ^ijem, sazna}e-mo, nadam se, uskoro, mada ve} znamo ko bi to mogao biti.

Zna_i, nema tu nikakve visoke politike, brige zanarod, pregovora za na{e dobro, za poboq{awe finan-sija dr$ave i standarda gra|ana. Ne, sve je prosto sve-deno na o_uvawe vlasti i novca koji je pomo}u te vla-sti otet od naroda. Guverner javno ka$e da je zapre-pa{}en koli_inom neodgovornosti u vr{ewu javnihfunkcija i potpunom podre|ivawu op{tih interesaprivatnim, te da je sve to mafija ve}a od svih mafi-ja sveta. Zato ga i nema nigde, ni na dr$avnoj televi-ziji, ni na takozvanim nezavisnim televizijama, ni u„Politici”, „Ve_erwim novostima”, nigde osim u „Na-{oj Borbi” i ponekoj niskotira$noj opozicionoj novi-ni. Umesto wegovih izjava i konferencija za {tampu,u dr$avnim novinama, „Borbi” i „Novostima” objavqenje, a zatim, po redovnom scenariju, i na TV-Beogradu uDrugom dnevniku, pro_itan komentar naru_en za po_e-tak hajke na Avramovi}a u kojem je on nazvan, izme|uostalog, „vreme{nim _ovekom” i „stranim _inovnikom”.Naravno, tu su bile i ocene wegove nekompetentnosti,me{awa u poslove dr$ave i wenih organa i, najve}aoptu$ba, da ne sprovodi dr$avnu politiku i odstupaod platformi usvojenih za pregovore sa me|unarodnimfinansijskim institucijama. Predsednik dr$ave sawim ne komunicira uop{te, iako je sukob ozbiqan ive} prerasta u politi_ki problem ve}ih razmera, pasve {to se doga|a neodoqivo i previ{e li_i na ve} vi-|eni scenario pada Pani}a, >osi}a ili Jovi}a. Nikose i ne trudi da malo promeni metod obra_una. Guver-ner je tako ve} potpuno otpisan i po razra|enom sce-nariju vlasti nestao iz javnosti, wegovu re_ narod nemo$e da _uje preko zvani_nih glasila, a sam formal-ni odlazak sa mesta guvernera je tehni_ko pitawe ko-je }e biti re{eno u pogodnom trenutku, kada svi poma-lo zaborave {ta je to on govorio i za {ta se zalagao.Mo$da }e to biti na onoj sednici Saveznog parlamen-ta u maju koju nam je po, izgleda, novim pravilima par-

– 330 – – 331 –

lamentarnog rada, usvojenim na kongresu SPS-a, ume-sto predsednika skup{tinskog ve}a, zakazala GoricaGajevi}, sekretar Socijalisti_ke partije Srbije i bli-zak ideolo{ki saputnik gospo|e Mirjane Markovi},glavnog scenariste svih padova i likvidacija nepos-lu{nih podanika.

Obra_un guvernera sa wima, i wih sa guvernerom,politi_ko je pitawe koje je opet jasno razdvojilo sna-ge progresa i one snage koje nas ve} osam godina vra}a-ju u bedu i uni{tavaju $ivot i standard do graniceopstanka. Na jednoj strani je demokratska opozicija ko-ja podr$ava Avramovi}a i ponovni povratak Srbije usvet i wegove ekonomske i finansijske tokove, a nadrugoj, naravno, kao i uvek, zajedno komunisti i fa{i-sti. Vojislav <e{eq ru{i Avramovi}a sa istim $a-rom kao i Mirjana Markovi}, pa je sva wihova sva|a,napadi i navodna netrpeqivost, izgleda, samo za pri-vremenu politi_ku upotrebu, a su{tinski je sve isto,potpuna saglasnost stavova po svim strate{kim, na-cionalnim i dr$avnim pitawima. Kao {to sad zajed-no ru{e Avramovi}a, <e{eq i Mirjana Markovi} suzajedno, sa istim argumentima i re_nikom, i protivsaradwe sa Ha{kim sudom, protiv Crne Gore i wenoglepog, pametnog i hrabrog predsednika Vlade, zajedni-_ki se bore za kontinuitet Jugoslavije koji nikada ne-}e ostvariti, isti su im programi privatizacije i so-cijalni programi po sistemu „svima ista primawa ameni sve ostalo”, istu mr$wu neguju prema monarhijii gra|anskoj, desnoj Srbiji koja poku{ava da o$ivi ivrati se na politi_ku scenu, kao i prema svim opozi-cionim strankama _ije ujediwavawe i pribli$avawepotkopavaju svakodnevnim spletkarewima i la$ima.

Zajedni_ka i potpuno ista reakcija wihovih stra-naka i SPS-a na sve {to miri{e na promenu, progres,na „d” od demokratije je, izgleda, ne{to {to se podra-zumeva, jer niko zbog tih saglasnosti i javne podr{kestranci na vlasti <e{eqa i radikale ne smatra kola-boracionistima, kao {to su SPO nedavno razapiwalisvakodnevno i optu$ivali za saradwu sa Milo{evi}em

samo zbog doslednog zalagawa za mir i potpisivawe mi-rovnog sporazuma. Nedavna <e{eqeva izjava da je onsiguran u to da Milo{evi} i danas wega najvi{e ceniod svih opozicionih lidera rezultat je wegovog ose}a-wa pripadnosti wima, bez obzira {to trenutno ne de-le vlast, ve} samo politi_ke stavove po kqu_nim pita-wima dr$avne i nacionalne politike.

U va$nim dr$avnim poslovima nisu zajedno samokomunisti i fa{isti. I na{a Crkva se tu prikqu_u-je, pa se iz Uskr{we poslanice jasno vidi motiv i re-zultat susreta gospo|e Mirjane Markovi} iz Direkci-je JUL-a i patrijarha Pavla. Po sadr$aju i tonu po-slanice, koja se mnogo razlikuje od svih dosada{wih,i uskr{wih i bo$i}nih poslanica tokom ratnih godi-na, sigurna sam da je pisana u Direkciji JUL-a i kana-lima UDBE data Patrijarhu na _itawe. „Da gradimoporu{ene ku}e svojoj bra}i, nabavqamo seme za setvui oru|e za obradu zemqe i druga zanimawa”, ka$e Pat-rijarh u poslanici, nesvestan da _ita komunisti_kupetoletku i poziv na „ho-ruk” obnovu zemqe onima ko-ji je nisu ni razru{ili, te da amnestira ru{iteqe ikrivce za skidawe krovova bra}i sa domova, za oteto iprodato seme i uni{tena oru|a za sva zanimawa. Wihon nigde ne pomiwe, a za sve {to se dogodilo, opet poplatformi iz Tolstojeve, okrivquje „mr$wu qudskui osionost ovoga sveta”, iako znamo i mi, i Patrijarh,i sve vladike, da je na{a osionost i mr$wa koju su po-sejali na{i vladari i wihove sluge poru{ila ne samoku}e na{e bra}e, nego i mnogo vi{e ku}a drugih qudii naroda koje poslanica ne pomiwe, iako je prepuna de-klarativnog propovedawa hri{}anske qubavi premabli$wima. Umesto da ozna_i krivce i poru_i verni-cima da se u ime Hrista bore protiv zla u svojoj ku}i,koje proizvodi zlo i nesre}u i svima oko nas, Patri-jarh nas u_i da preko svega posejemo seme za $etvu i za-lijemo ga zaboravom i oprostom zlo_ina koje je na{avlast po_inila u ovom ratu.

Nedavno je jedan moj prijateq, slu{aju}i Patri-jarha i wegovu najnoviju komunisti_ku poslanicu, re-

– 332 – – 333 –

kao da na{u Crkvu treba, u interesu naroda, sasvimukinuti kao instituciju, {tetnu po narod i dr$avu,jer oduvek propoveda samo nacizam, ulivaju}i narodusvest da je nebeski i odabran, i pokornost prema vlas-tima, {to spre_ava normalan demokratski $ivot u Sr-biji.

U principu sam protiv ukidawa bilo _ega, ali sesla$em da je na{a Crkva i weno delovawe osnov narod-ne zatucanosti, robovske i podani_ke svesti koja je sa-$eta u nedavnom odgovoru seqaka lideru opozicionestranke za{to ne glasa za opoziciju i promene. „Glasa-}u za tebe kada do|e{ na vlast”, rekao je on, prenose-}i iz podsvesti poruke generacija koje su vaspitavanena crkvenim u_ewima tipa: „Caru carevo – Bogu bo$i-je”, „trpen – spa{en”, ili na zapovesti iz crkvenog ka-lendara koji ima svaka ku}a u Srbiji, a koja glasi: „Mo-lite se Bogu za one koji su na vlasti”. To upravo _inii Patrijarh Uskr{wom poslanicom vernicima od ko-jih tra$i da poseju $ito za budu}e pqa_ke i boga}e-wa raznih Marjanovi}a, Tomi}a, Milo{evi}a i Mar-kovi}a i nastave svoju bedu i propadawe. >uti, trpi,sej i gradi, poru_uje nam Mirin drug patrijarh Pav-le i tako sve vi{e prazni crkve u koje sada zalaze sa-mo komunisti, fa{isti i bezbo$nici. Uzalud se gradehramovi „najve}i na Balkanu”, wih nema vi{e ko ni dazavr{i, ni da napuni, vernici se ve} odavno mole Bo-gu u svojim domovima, {to je, za sada, i jedini pokaza-teq na{eg laganog ukqu_ivawa u Evropu.


SVATOVA IMA I NA KOSOVU

Na Kosovu je poginulo {estoro qudi. Prvo jedanmladi Albanac, zatim pet Srba. Niko se u Srbiji nijemnogo potresao tim vestima. Naviknuti na smrt i gomi-le mrtvaca koje smo u godinama rata svakodnevno gle-dali po televiziji, sada ve} ravnodu{no slu{amo ko-sovske pri_e i zavete, ne ska_emo kao nekada, na pri-mer, oko \or|a Martinovi}a ili Danice Milin_i}.Razlog svega je, ipak, u sada{wem odnosu vlasti prematim nasilno prekinutim $ivotima gra|ana i na{oj sveve}oj sumwi u ta_nost kosovskih vesti i nacionalniidentitet po_ionioca zlo_ina. Vlast je elegantno sko-ro pre}utala i smrt mladog Albanca i pet Srba, daju-}i tome zna_aj svakodnevne kriminalne hronike, iakoje re_ o politi_kim sukobima koji prete i miru, i ula-sku socijalista u dvadeset prvi vek.

Predsednik na{e dr$ave, kao i obi_no, }uti o sve-mu, a wegova $ena, taj veliki humanista i mirotvorac,i ne pomiwe te smrti u svojim javnim dnevni_kim za-bele{kama iz tih dana, iako je politika weno zanima-we. Kao i za vreme bosanskog rata, umesto Kosovom i we-govim problemima, ona je danas okupirana problemom_lanova partije na vlasti me|u umetnicima, koji kri-ju da su _lanovi i distanciraju se od svega {to vlast_ini. Pla}ali smo ih, pi{e gospo|a, podr$avali ih uradu i karijeri, a oni se usu|uju da se ne sla$u, e pato je nemoralno, oduze}emo im i podr{ku, i karijeru,a i $ivot – mo$da, preti ona, dok Kosovom kru$e na-

– 334 – – 335 –

gove{taji budu}eg rata i smrti, po istom scenariju izBosne koji je u wenoj ku}i i smi{qen i realizovan.

I Albanci }e, po tom scenariju, ako se ostvari, gi-nuti kao Muslimani u Bosni, nestajati i odlaziti unepovrat sa Kosova, sve dok bude trebalo, a ona }e za tovreme pisati o cvr_ku, Kinezima, ili o tome da je do-bro {to su Nemci priznali Jugoslaciju i uspostavilidiplomatske odnose, iako je prethodno po{teno ispqu-vala i Nemce i Nema_ku u svojim „Ve_erwim novosti-ma”, „Politici” i na Televiziji, tokom hajke na Vukai nema_kog otpravnika poslova. Pisa}e o svemu osim oKosovu i represiji nad Albancima, sve dok neko ja_ine lupi o sto i ne ka$e – dosta, bre, Srbi divqaci! E,onda }e ona i}i u Pri{tinu, >akovicu ili Gwilane,da dr$i politi_ke tribine o miru i da ih ube|uje ka-ko je ona oduvek bila za zajedni_ki $ivot Srba i Al-banaca. Govori}e to ona hladno nad wihovim grobovi-ma, kao danas Muslimanima u Novom Pazaru, u prepu-noj sali nesre}nika koji su, kao naklane ovce do{li dovide svog xelata.

Mladi Albanac je poginuo da bi mogli poginutiSrbi, pre svega milicioneri, kako bi Milo{evi}, poscenariju, svetu poru_io da svatova ima i na Kosovu ida svat, ubijen na Ba{ ^ar{iji za pokretawe bosan-skih Srba u rat, putuje i Srbijom, od Kosova do Sanxa-ka, pa ako treba poginu}e _ak i u Vojvodini. Ludilopora$enog _oveka, politi_ara i osvaja_a, narasta sva-kodnevno pred o_ima svih nas i niko nema snage da ka$eono {to ve}ina misli i u partijama na vlasti i u opo-ziciji. To }utawe pred paranojom koja preti da uni{-ti sve pred sobom je razlog ravnodu{nosti nad gubici-ma $ivota potpuno nedu$nih qudi, mu_enika i bedni-ka, koji su i $iveli svakodnevno na ivici smrti.

@ivot i sudbina ubijenih, a posebno Stane Radusi-novi}, izbeglice iz Albanije, koja je poginula u kafa-ni gde je radila najte$e poslove da zaradi samo hleb zasvoje troje dece i mu$a invalida, koji su sada i samiosu|eni da joj se uskoro pridru$e na onom svetu, glad-ni i bespomo}ni, jer im se niko ne}e ni okrenuti, ni-

ti ih prihvatiti, a najmawe vlast, koja se bavi pla}a-wem poslu{nosti i kupovinom podr{ke, a nikako i ni-kada narodom i wegovim $ivotom, paradigma je budu}-nosti svih nas. @ena gladna $ivota, koja je radila poceo dan na dva radna mesta, i to najte$e fizi_ke po-slove, da bi u svoje sirotiwsko gnezdo donela hranu zagoli opstanak, u dru{tvu koje joj nije nudilo ni naduza sutra ili prekosutra, je ona snaga naroda na kojoj op-stajemo uprkos svemu, i koja sada nestaje potpuno u ovomzlovremenu, u slu_ajnim nesre}ama namerne politikeonih koji vladaju, tako da ni{ta nije slu_ajno.

Poginule $ene i mladi}i i na jednoj i na drugojstrani su tako logi_ne $rtve jednog kontinuiteta zla,pa krivce za wihove smrti ne treba tra$iti na Koso-vu. Oni su u Beogradu, na poznatoj adresi koja }e, veru-jem, u budu}nosti, kada sve ovo pro|e, biti spomeniksramote, kukavi_luka i potpunog moralnog pada celenacije.

Kosovo kao simbol srpskog poraza pre petsto godinaostaje to i danas. Poraz koji danas do$ivqavamo na tomdelu „svete srpske zemqe”, pred o_ima celog sveta, kaonarod koji sa desetinom hiqada policajaca dr$i ustrahu i teroru ceo jedan drugi narod, batina, pqa_-ka, progawa, zatvara i ubija svakodnevno Albance samozato {to su $ivi i stanuju tu gde je nekada bio centarsrpske dr$ave, ali ve} odavno nije – jer Srba tamo sko-ro da uop{te nema, osim policajaca, mnogo je ve}i odonog davnog u borbi sa Turcima, i skupqe }e nas ko{ta-ti u budu}nosti. Danas, dok u celoj Evropi i Americi,i uop{te demokratskom svetu, slobodno $ive gde ho}ei kako ho}e svi narodi sveta, samo u Srbiji se dnevnona hiqade Albanaca privodi, pretresa, tu_e, vezuje zadrve}e i bankine, maltretira na sva mogu}e na_ine, doru{ewa ku}a i kopawa podova u navodnom tragawu zaoru$jem, kako su nedavno u_inili u ku}i Ahmeta Aqi-jua u <timqu. Slu_ajevi ugro$avawa $ivota i svihqudskih prava Albanaca na Kosovu, koje je ve} osam go-dina policijski okupirano i pretvoreno u zatvor naotvorenom, sla$u se u fasciklama me|unarodnih orga-

– 336 – – 337 –

nizacija, i glavama svih gra|ana demokratskih zema-qa, pa se mr$wa i ga|ewe prema nama, kao primitiv-nom i divqa_kom narodu, sve vi{e utemequje i te{ko}emo se ikada vratiti civilizovanom svetu.

Tamo nam o_igledno i nije mesto, ako kao narod po-red kojeg i sa kojim vekovima $ive Albanci, danas neprihvatamo _ak ni dijalog sa wima, ni o _emu, a naro-_ito ne prihvatamo wihove minimalne uslove za tajdijalog koji nam svet uporno name}e svojim pritiskom.A uslovi su ono {to su minimalni uslovi $ivota zasve, pa i za Albance, jer i oni su prvo qudi, pa zatimAlbanci, {to smo izgleda potpuno zaboravili. Onitra$e da, pre razgovora, Srbija oslobodi sve politi_-ke zatvorenike Albance kojih ima na hiqade po zatvo-rima, da ukine politi_ke represivne mere, da vratealbanske radnike na wihova radna mesta sa kojih su ihoterali razni Kecmani, i oslobodi sredstva informi-sawa na albanskom jeziku. Pitam, postoji li ijedan, neSrbin nego _ovek, danas na pragu dvadeset prvog veka,da sve te uslove ne smatra normalnim, legitimnim, i dase ne stidi postojawa svega {to je u tim uslovima nave-deno? Pa i mi u Srbiji sve to isto tra$imo od vlastiza one koji su u opoziciji, i problemi na{i su sli_niproblemima Albanaca, ali, ipak, ni izdaleka te{kikao wihovi. Ono {to tra$e Albanci danas, i uslovi ukojima oni $ive na Kosovu, slika su Srbije i svih nasu svetu, sramotna i te{ko razumqiva iole normalnomi civilizovanom _oveku.

<ta ho}emo mi na Kosovu, i kako ho}emo to {too_igledno ho}emo, moramo se upitati svi pojedina_noi sasvim intimno, da bismo shvatili su{tinu divqa-{tva koje traje nad Albancima pred na{im o_ima i sana{im }utawem, do kolektivnog odobravawa.

Spremte se, spremte, Albanci, poru_io im je ovihdana crveni _etnik Slobodana Milo{evi}a, liderSrpske radikalne stranke Toma Nikoli}, komentari-{u}i najnovije doga|aje na Kosovu. Na konferenciji za{tampu ove stranke rekao je da on i wegova stranka is-kreno $ale za poginulim Srbima, ali ne i za poginu-

lim Albancem, i ta stravi_na rasisti_ka teza nijeizazvala nikakvu reakciju u Srbiji, iako je gospodinNikoli} izabrani predstavnik naroda i ne govori sa-mo u svoje ime – ve} prenosi mi{qewe i $eqe svojihbira_a. Verujem da to mi{qewe uop{te nije usamqenou Srbiji, iz prostog razloga {to se _ak i demokratskestranke opozicije bave samo politi_kim, qudskim igra|anskim pravima Srba u dr$avi u kojoj $ive i Al-banci, i Muslimani, i Ma|ari i mnogi drugi. Kada srp-ska policija tu_e i hapsi Albance ili Muslimane, ne-ma neke sna$nije politi_ke akcije ili protesta srpskeopozicije, to i wima izgleda kao normalno i potrebno.Kada zabrawuju novine na albanskom jeziku, kao nedav-no „Kohu”, ili novine koje izdaju muslimanske organi-zacije u Sanxaku, ne protestuje niko u Srbiji, jer je de-mokratija za koju se bori srpska opozicija nacionalna,i obuhvata samo Srbe. Albanaca se opozicija seti jedi-no u obra_unima glasova na izborima, dok glasno kri-tikuje wihovu apstinenciju i bojkot izbora, po{to biti glasovi, nesumwivo, promenili odnose u Srbiji u ko-rist opozicije. A da li bi Albanci imali koristi odtoga, niko i ne razmi{qa.

Priznajem, _esto i sama nisam potpuno razumela za-{to Albanci ne iza|u na izbore i promene vlast u Sr-biji, jer to i danas jedino mogu oni, uz glasove opozi-cije. Ali, sada razumem, od kada nisam znala odgovori-ti na pitawe jednog od wih – {ta bi se za wih tada su-{tinski promenilo i koja bi to i najdemokratskija inajgra|anskija stranka u Srbiji ikada i u jednoj skup-{tini, ili srpskoj ili saveznoj, podr$ala ijedan za-htev kosovskih Albanaca? Mo$da bi samo policijskarepresija bila smawena i ni{ta vi{e, misle oni, jerbez obzira ko je i kako je demokratski vaspitan i opre-deqen Srbin, skoro ni jedan nikada ne}e javno, glasnoi jasno re}i – Albanci su u pravu, _ak da intimno imisli tako.

Godine su pro{le, bilo je skup{tina i skup{tina,bilo je i TV-prenosa i raznih sukobqavawa stranke navlasti i stranaka opozicije, ali nikada oko Kosova i

– 338 – – 339 –

polo$aja i problema Albanaca na wemu, iako su za svete godine policajci dnevno prebijali na stotine Al-banaca, qudi, $ena i dece, prepadali, ograni_avali ukretawu, hapsili i sudili, upadali u ku}e i stanove,razbijali i uni{tavali wihovu imovinu.

Da su Albanci iza{li na izbore i dobili svih dva-deset _etiri poslanika na Kosovu, mo$emo samo zami-sliti kako bi se proveli u Skup{tini Srbije ili Ju-goslavije, ako bi pokrenuli pitawe svojih prava ilipolicijske okupacije i represije na Kosovu. Podr{kune bi dobili nikakvu i ni_iju, izuzev mo$da od VesnePe{i}, _iji glas bi utihnule kanonade iz svih klupai sa leve i sa desne strane o „svetoj srpskoj zemqi”,„srpskom Jerusalimu”, „o kosovskom zavetu i kletvi”,„o Lazaru i Milo{u”, „o bo$urima izraslim iz krvisrpskih junaka”, {to bi zatvorilo usta i svih drugihmogu}ih Brankovi}a.

U takvoj skup{tini Albanci zaista nemaju {ta datra$e, a jo{ mawe u pokrajinskoj koja nema nikakve,osim dekorativne nadle$nosti, pa je wihov izbor dabojkotuju i izbore i Srbiju u celini, jedini mogu}i,pravi i pobedni_ki, za ostvarewe ciqa koji su zami-slili. Do pobede br$e sti$u sa Milo{evi}em i wego-vim ludilom, i zato nisu glasali ni za Pani}a, koji bisa wihovim glasovima do nogu potukao Milo{evi}a.Pani} bi odmah ukinuo policijsku represiju i vratioim autonomiju i sva gra|anska i politi_ka prava i ti-me potpuno onemogu}io i odlo$io za daleku budu}nostwihov osnovni zahtev za samostalno{}u, koji je nacio-nalni ciq, osnov stabilnosti i narodne discipline ko-ju svi vidimo i mo$emo samo da po{tujemo. Sa Srbimavi{e ne $ele da $ive u zajedni_koj dr$avi, o_igled-na je wihova op{tenarodna voqa, i rezultat potpunognepoverewa, koje je uzajamno.

Da li }e se izboriti za to {to $ele, te{ko je re}i,ali je sigurno da su mnogo mawe krivi od nas za sve {tose doga|alo, doga|a se ili }e se dogoditi na Kosovu.

Pamti}u uvek svedo_ewe mladog milicionera iz<umadije koji je proveo tri meseca na Kosovu i po po-

vratku pri_ao nepoverqivim kom{ijama o brutalno-stima policije prema Albancima, koje su bile svako-dnevna radna obaveza svih wih. „Ako neko do nas nijehteo to da radi, da bije starce, prosipa im seno po putuili $ito po dvori{tu, tra$e}i oru$je, da upada u trisata no}u u ku}e i kundacima razbija sve, od glava uku-}ana do televizora i _ak daqinskih upravqa_a, ili seslu_ajno sa$alio nad nekim od wih, odmah je bio obe-le$en kao nedovoqno veliki Srbin i slab patriota ibio prosto prezren od svojih kolega policajaca”. Na-metnuta im je utakmica u patriotizmu, u kojoj su naj-boqi bili oni bez milosti, koji tuku uvek i svakoga, anaj_e{}e starce i decu i u mr$wi se najvi{e isti_u.„Da sam Albanac”, rekao nam je tada taj mladi polica-jac, Srbin iz <umadije, „ja to ne bih mogao trpeti, ve-rujem da bih se svetio Srbima na sve na_ine zbog ono-ga {to _ine”. Tako mi je sasvim objasnio povremene, aliretke eksplozije gneva Albanaca, koje su nama ve{tomedijski servirane kao „genocid nad Srbima ili pri-tisak za iseqavawe i etni_ko _i{}ewe Kosova”.

Po{to Albanci vi{e ni povremeno ne eksplodira-ju, ne svete se i ne _ine ni{ta da odgovore na sve ve}iteror nad wima, srpska vlast je i to preuzela na sebe,pa se u wihovo ime sveti i obra_unava sa Srbima, da biodr$ala tenziju i o$ivela pri_u o terorizmu na Ko-sovu, sada kada je, posle Dejtona, i ovde do{ao |avo posvoje.

I dok mi svi mirno, bez protesta, gledamo zahuk-tavawe sukoba u samoj Srbiji, kao {to smo mirno, za-dovoqno i sa podr{kom pratili divqawe na{e vojskepo Bosni, demokratski svet _ini napore da spre_i ratna Kosovu i da jednom narodu u dr$avi u srcu Evrope,omogu}i najosnovnija qudska i gra|anska prava koja da-nas nikome i nigde u svetu nisu tako divqa_ki uskra-}ena.

Ako to ne{to zna_i, podr$a}u ih iznutra kolikomogu. Onako izdajni_ki, kao i do sada.


– 340 – – 341 –

LEVI MONGOLOID

Predugo putovawe u sre}nu budu}nost gde _eka de-set hiqada dolara svakoga po glavi, kako nam je davnoobe}ao na{ veliki vo|a Milo{evi}, zamorilo je svenas, pa _ak i radnike Srbije. Oni su najdu$e i naju-pornije verovali u wegove la$i i obe}awa, putovalii putovali prema budu}nosti i dolarima, i kada je tajvoz uleteo u totalni mrak, bedu i glad, po_eli su da sebude i bune, polako, ponegde i za malo para koje im dr-$ava duguje, ali sve to preti da postane ozbiqno i daoni zatra$e i mnogo vi{e, zapravo da zatra$e sve, pai glavu voqenog vo|e.

Qubav je qubav, ali glad obi_no pojede sva ose}a-wa, i qubavna, i nacionalna, pa je, izgleda, do{lo vre-me bune protiv dahija.

Ta buna, me|utim, ve} na po_etku li_i na kraj, jerpo starom srpskom obi_aju svako ho}e da se bori za sebe,a ni sa kim zajedno. Radnici se distanciraju od stra-naka opozicije, a stranke od wih, sindikati su se poce-pali, pa jedan organizuje protest ispred Vlade Srbi-je, a drugi ispred Savezne skup{tine, a i jedan i dru-gi nezavisni sindikat podr$ava guvernera Avramovi-}a, kao maskotu i neku za{titu od represije vlasti.

Guverner, star po godinama, a mla|i od svih po bor-benosti, istrajnosti i optimizmu, sti$e svuda, govoriradnicima, dr$i konferencije za {tampu, pi{e pi-sma na sve strane, govori u Skup{tini, i to ono {to ni-ko iz dr$avnih usta nikada govorio nije, i dr$i lek-

ciju opoziciji i wenim liderima koji sede po buxaci-ma i _ekaju desetine hiqada da se skupe na ulici i po-zovu wihove veli_ine da se pojave. Umesto da su i dani no} sa radnicima Ni{a, Beograda, Kragujevca, i svu-da gde ima klica pobune protiv vlasti, da je raspire ipodstaknu, da pri_aju radnicima ono {to govore na kon-ferencijama za {tampu, u saop{tewima i na mitinzi-ma, da objasne za {ta se bore opozicione stranke i {tanude druga_ije radnicima od onoga {to daje vlast.

„Ne}emo da nam ka$u kako zloupotrebqavamo rad-ni_ke {trajkove”, ka$u u politi_kim strankama, aradnici koji se bune ka$u: „Ne trebaju nama politi-_ke stranke, mi ho}emo sami”...

I tako, i jedni i drugi rade posao vlasti, slabe ot-por i spre_avaju pobunu. Kao da je mnogo va$no {ta }evlast da ka$e opoziciji, i kao da radnici igde u sve-tu mogu ne{to ostvariti bez podr{ke politi_kih sna-ga koje imaju uticaj u dr$avi.

U Engleskoj, na primer, svi sindikati su kolektiv-ni _lanovi Laburisti_ke stranke, i kada se neki rad-nici bune i {trajkuju, to ima te$inu i zna_aj kojiima Laburisti_ka stranka i naravno da se zahtevi lak-{e ostvaruju. Na{i radnici, umesto {to be$e od poli-ti_kih stranaka, treba svoje zahteve da im po{aqu napotpis i javnu podr{ku i da, zajedno sa strankama, iza-|u na ulice, organizovano, sna$no i ostvare lak{e ibr$e svoje zahteve. To je, me|utim, daleko od jo{ uvekkomunisti_ke svesti i radnika i stranaka, nau_enihtokom pedeset godina poslu{nosti i podani_kog $ivo-ta da je svaka pobuna i protest jeres koji se ka$wava ikoji je primewiv samo u krajwoj nu$di, uz izbegavawei ogra|ivawe od svega i svih koji iritiraju vlast.

Zato se bojim da }e i ova pobuna radnika, iako opa-sna i na granici prevrata, na $alost brzo zavr{iti nabrojawu novih nov_anica u radni_kim porodicama ipadu hrabrog i pametnog guvernera Avramovi}a.

I dok se radnici Srbije bune i tra$e koru hlebana ulici, dr$ava drsko i pompezno slavi Dan bezbed-nosti, praznik policije.

– 342 – – 343 –

Gladne radni_ke porodice i opqa_kani seqaci gle-daju svakodnevno, na svim televizijama, zadrigle po-licijske face koje {etaju po prijemima, od Lili}a doKonti}a i Milo{evi}a, primaju poklone, priznawa iodlikovawa, za „uspe{nu borbu protiv kriminala”,„za{titu bezbednosti gra|ana”, organizuju skupe pri-redbe na Adi Ciganliji, ru_kove, proslave, posete. Po-licijski generali, ina_e redom ratni zlo_inci i si-gurni putnici za Hag, pola$u cve}e na Rankovi}ev iKrcunov grob, jer to su, ka$u, osniva_i slu$be bezbed-nosti. Pola dnevnika na svim televizijama slu{amopohvale i priznawa slu$bi, telegrame, reporta$e sasvetkovina i jasno je da nije daleko 1946. godina, OZNAi dani kada je policija bila glavni stub dr$ave.

Sve te proslave, pohvale i divqewe policiji pada-ju u vreme wenog najve}eg terora nad narodom, u vremekada se bez odgovornosti u policijskim stanicama hap-se, tuku i ubijaju qudi svakodnevno, u vreme kada se naKosovu policijskim terorom i silom poni$ava i gaziceo jedan narod, wegova sloboda i dostojanstvo. Eliza-bet Ren, specijalni izve{ta_ Ujediwenih nacija zaqudska prava u biv{oj Jugoslaviji, ba{ u danima pro-slava policije, govorila je u jednom beogradskom ne-deqniku o policijskom teroru na Kosovu, o $eni, Al-banki, kojoj su lomqene noge, se_eni tabani, o_i o{te-}ene, i o tome da je zlostavqawe zatvorenika u poli-ciji standardna praksa na Kosovu, a da za sve to nije-dan policajac nije nikada odgovarao.

O tome {ta radi policija po Srbiji, kako zlostav-qa, tu_e i ubija Srbe, i kako se za to nagra|uje, gospo-|a Ren ne zna ni{ta, niti govori, ali znamo mi kojismo svi ponekad do$iveli primitivizam i grubost tihslavqenika, i znamo da ba{ zato i dobijaju pohvale,priznawa, generalske _inove i sve {to se mo$e dobi-ti od diktatora kome _uvaju i vlast i glavu. Wihovimparadama, proslavama, _inovima i {etawem kroz pri-jemne kancelarije predsednika dr$ave i vlade predkamerama televizije, Milo{evi} u stvari {aqe poru-ku narodu, svima koji razmi{qaju o pobuni, pokazuje

im svoju snagu, mo} i spremnost da je iskoristi na sva-ki mogu}i na_in. Ipak, sve to deluje vi{e sme{no negostra{no, jer te{ko da je iko u Srbiji poverovao da jeBaxa stvarno general. Ne veruje ni on sam.

Kao {to dr$ava silom policije i wenom brutal-no{}u zastra{uje narod i poku{ava da ga odr$i u po-kornosti vlasti, Crkva radi istu stvar sa silom kojuona ima i mo$e je koristiti. Izgubqeni autoritet iuticaj na narod poku{ava da povrati strahom od nepo-znatog, pa ponovo pokre}e ritual {etawa mo{tiju sve-titeqa koje narod po{tuje i kojih se pla{i.

To {etawe je izgleda zamenilo Titovu {tafetu,jer je odmah po wenom ukidawu po_elo prvo {etawemo{tiju Cara Lazara Srbijom u predratno vreme, up-rili_eno da probudi nacionalnu svest ili raspiriratni_ke strasti Srba za planirani osvaja_ki rat, azavr{ilo se potpunim raspadom zemqe i porazom La-zarevih potomaka i na bojnom poqu i u $ivotu.

Sada Amfilohije Radovi}, omrznuti mitropolitcrnogorski, nemo}an da re_ju i verom uti_e na narod iwegovu voqu, iskopa mo{ti Svetog Vasilija Ostro{-kog posle 350 godina i pro{eta ih kroz Hercegovinu iCrnu Goru, da poka$e kako on nije bilo ko, nego vlas-nik svetih mo{tiju _udotvorca, kojeg mo$e da iskopa-va, zakopava i {eta kako ho}e, kad ho}e i gde ho}e. Tonikome nije palo na pamet puna tri veka, ali jeste Am-filohiju, propalom ratniku i hu{ka_u, li{enom svihuticaja i va$nosti, i Atanasiju Jefti}u, vladici ko-ji javno propoveda mr$wu, rat i osvetu.

Znaju}i koliko narod veruje u Svetog Vasilija iwegovu mo} da iscequje, ali i da ka$wava zlo_inite-qe, vladike su zaigrale na strah, na _udo, zaboravqa-ju}i da je to nehri{}anski. Sam Hristos je odbio dapred |avolom prikazuje svoju mo} i _uda, da pretvarakamewe u hlebove ili da ska_e sa litice u ponor, jervera, ona istinska, ne sme da po_iva na strahu i na _u-dotvorstvu, nego na qubavi, vrlini i qudskoj slobodi.

Po{to Hercegovinu i Crnu Goru nisu pridobilini qubavqu, ni vrlinama, ni slobodom, oni su, zajedno

– 344 – – 345 –

sa Karaxi}em i Kraji{nikom, poku{ali da oprobajujo{ strah od Svetog Vasilija Ostro{kog i poneli su seisto kao i bezbo$nik Milo{evi}, koji Srbiju dr$i ustrahu tako {to stalno nesre}nom narodu prikazuje ipokazuje wegova „_uda” i „svece”, Baxe i Bixe, pendre-ke, pendreka{e, maskirne uniforme, _izme, kowicu,generale.

Strah namewen narodu, vrati}e se, verujem, kao ka-zna ba{ onima koji su ovako ru$no zloupotrebili ose-}awa naroda prema Svetom Vasiliju Ostro{kom. Ki{ai nevreme koje je pratilo mo{ti Svetog Vasilija naputu kroz Crnu Goru i Hercegovinu i nazad, i narod-na ravnodu{nost prema tom {etawu, slab u_inak celepriredbe, pokazuje da se ipak mnogo {ta promenilo utoku ovoga rata i da nije ni{ta onako kako je bilo, pani uticaj svetiteqa.

Mo$da je to ono _udo koje je Sveti Vasilije u_iniou korist svog naroda.

Ina_e, Srbija je puna _uda i _udotvoraca. Jedna$ena jednog predsednika, tu pored nas, ima mo} da u og-ledalu sebe vidi u zami{qenom i $eqenom liku, a dasvoj lik projektuje na druge, uglavnom omrznute i opa-sne suparnike. Tako je skoro u svom najnovijem lupeta-wu koje zove Dnevnik, zabele$ila svoju sekiraciju okodesnice u dr$avi koja, ka$e, nije lepa i poslu{na ne-go prqava i masna, pa tako gubi glasove baka i deka, sta-re gra|anske klase.

Pisala je to pred ogledalom u kojem je, gledaju}ilik nepristojno ru$ne, debele, masne i oznojene $ene,sa ra{_upanom, razre|enom i prqavom kosom u _ijem|ubri{tu godinama gaji plasti_no cve}e jednog ve{-ta_kog i osaka}enog detiwstva, odevenu ve} osam godi-na u istu crnu $ersejsku ode}u, nikada presvu_enu io_i{}enu, sa pocepanim i izvu_enim crnim _arapamana bosim, maqavim, kratkim i _ukqevitim nogama ko-jima gega i {epa po provincijskim salama, i la$nimslu{aocima i simpatizerima muca i {u{ka svoje fa-tamorgane o komunizmu i romanti_nom $ivotu, osniva-_ice i _lana partije „_iste” levice _iji predsednik

nikada ne pere kosu niti presvla_i ko$nu jaknu i cr-nu majicu, _ak ni za Prvi maj, i jo{ uvek na brkovimadr$i ostatke ru_ka kod Josipa Broza iz daleke 1973.godine, profesorku propalog marksizma sa la$nom di-plomom i la$nim doktoratom nauka iz Da_ine lopov-ske {ume, la$nog akademika sa kupqenom titulom uinostranstvu, koji ne sme ni da prekora_i prag Akade-mije u svojoj zemqi, pisca kwiga koje niko ne _ita _akni pod prismotrom i prinudom, odbojne, zle i omrznu-te toliko da ne sme da se slobodno kre}e bez policij-ske za{tite, videla ne sebe, nego onu drugu, woj mrsku$enu iz desnice.

A sebe je zami{qala i _udom videla kao lepu, pa-metnu, vitku, doteranu, modernu, obrazovanu i omiqe-nu $enu iz drugog, woj tako dalekog a $eqenog sveta.

Izvrnuti odraz stvarnosti i vi|ewe sebe u tu|emi lep{em obliku je ina_e karakteristika mongoloida,qudi o{te}enog lika i svesti, kojima po izgledu gospo-|a predsednikovica nesporno pripada. Ostaje nam da sezabavqamo i $alimo je, jer bolest je bolest i sve oprav-dava.


– 346 – – 347 –

UVLAKA^I

Bogdan Tirnani}, komentator lista „Politika”,nedavno dobro unapre|en za zasluge i posluge, ka$e zasebe da je opozicionar, iako se u tom listu nijedno opo-ziciono pero ne mo$e ni zabosti, a i wegovo se o{trisamo na opoziciju. Pitaju se zato _itaoci, a verujem iwegova deca, kome li je on to opozicija, kako i gde iz-nosi svoje opozicione stavove i protiv koga, jer ne{tonismo nikada pro_itali kriti_ki tekst protiv vlastiiz wegovog pera, niti ga videli na mestima gde se opo-zicija sastaje i deluje. Mo$da _ovek sawa sebe kakvog$eli, ali u javi on redovno i uredno prenosi stavovevladaju}e porodice dinosaurusa prema opoziciji i we-nim liderima. Tako je u svom novom „komentaru” na dvastupca, napla}enom kao dva romana, ponovio, kao svoje,ga|ewe vlasti na opozicione lidere koji idu nasmejaniu ambasade stranih zemaqa, iako se, ka$e on, tamo „lo-{e jede”, pa on odavno ve} i ne ide kod wih. Ina_e, dase dobro jede, a naro_ito pije, i{ao bi izgleda i ne bimu smetala nasmejana lica opozicionih lidera. Ova-ko, on od wih, _ini se, zahteva da budu turobni, qutii ozbiqni, sve dok se ne poboq{a hrana u ambasadamai ne pove}a sledovawe pi}a na koje je Bogdan, opozici-onar, navikao.

Turobno lice Milo{evi}a i wegove $ene, ba{ ona-ko kako voli Bogdan, na kojima nismo videli osmeh svihovih godina terora, te dobra hrana kod wih, nateralisu zato Bogdana na wihovu stranu. Kod Mire i Slobe se

dobro i jede i pije, u {ta se on uverava svake ve_eri uKlubu kwi$evnika, u dru{tvu Risti}a, Haxi-Anti-}a, Tijani}a i ostale posluge, koja nesebi_no tro{idr$avne pare, potpisuje ra_une i kupuje okolne „opo-zicionare” i „velike novinare”. Ta u$ivawa su neka-da Srbe terala na promenu _ak i vere, pa nije _udo {toBogdana teraju na ga|ewe prema mrskoj opoziciji.

A mo$da i nije sve tako crno i ru$no, mo$da Bog-dan mrzi ovu vlast kao svi normalni qudi i samo jeuba_eni na{ _ovek u wihovim redovima, koji se $rt-vuje za ideju, pi{e {to ne misli, jede na silu i spre-ma im udarac kada do|e vreme. Ako je tako, onda ga tre-ba po{tovati i podr$ati, pa i nagraditi kada mi po-bedimo. Nedavno je on mene pomenuo kao mogu}eg dobit-nika neke nagrade koja mi je za dlaku izmakla (ah, kak-va {teta), pa }u i ja wega predlo$iti _im pobedi opo-zicija i ustanovi nagrade za $ivotna, polu$ivotna i_etvrt$ivotna dela. Onu koju Bogdan zaslu$uje i koju}u predlo$iti da dobije je za $ivotno delo dupeuvla-_ewa. Jer on je, ipak, ceo $ivot pisao svoje komentareu novinama u kojima mnogi drugi nisu mogli ili su bi-li izbacivani iz wih, nikada nije ostao bez dr$avnogposla zbog stavova i mi{qewa kao neki drugi novina-ri – wegovi ispisnici, i trebalo je izdr$ati ceo $i-vot u uvla_ewu i podvla_ewu svima i svakome na vla-sti. A oni su se mewali, mewali, samo je Bogdan uvekbio tu, iako je hrana povremeno bila lo{a. To su _iwe-nice koje stoje, pa neka pri_a ko {ta ho}e.

Istu nagradu dobi}e, po mom predlogu, i wegov ka-fanski prijateq Aleksandar Tijani}, koji je doktori-rao dupeuvla_ewe, i kona_no nagra|en mestom mini-stra informisawa, iako za to nema ni osnovnu {kol-sku spremu. Dobro je {to je to prihvatio, da kada pobe-dimo ne bude dileme gde je bio. Opozicionar nije ni-kada sigurno, iako se malo skrivao u hladovini BK-te-levizije otvorenih o_iju, a zatvorenih informacija,za sve osim za familiju iz Po$arevca. ^ovek koji pri-stane da wima bude ministar i da ga izabere polupraz-na skup{tina bez prisustva opozicije {kolski je pri-

– 348 – – 349 –

mer uvlaka_a i podrepa{a, kojeg }e se i wegova decastideti. Od Vicovog sistema informisawa bi}e goresamo Tijani}evo. Gleda}emo neprekidno Slobu i Mi-ru na kanalima svih televizija i u svim novinama, {toje do sada Vico, ipak, po malo eskivirao, a Julka bilao_ito nezadovoqna. Tijani} }e je zadovoqiti.

Ono {to se meni zgadilo, a Bogdanu i Tijani}u sesvidelo, jeste susret partijskih drugova iz JUL-a iSPS-a. Predsednikova $ena, wen predsednik partije,koji joj nije i mu$, zatim redom va$ni, ugledni, iza-brani na demokratskim izborima i ceweni u narodufunkcioneri levice, sa jedne strane stola, presli{a-vali su pred kamerama svih televizija neposlu{ne inedovoqno leve espeesovce, od Gorice do Tomice, pro-pitivali ih gradivo iz lewinizma, marksizma i sta-qinizma, i ozbiqno im pripretili za svaki slu_aj,dok su oni }utali pognutih glava, jer znaju {ta su imkrivi. Za tu priliku leva gospo|a, ona $ena jednogpredsednika iz pro{log broja, presvukla se kona_no izcrnog $erseja u saten plavi, sjajni, a predsednik wenepartije prvi put je obukao belu ko{uqu i sako umestoko$ne jakne. Pa ka$ite mi da od kritike nema vajde,ima, ima. Bar su se, kao pravi levi_ari, samokriti_kioprali i presvukli pred celom nacijom, da vi{e nikone mo$e re}i da je levica masna i prqava i dokazalidelom kako ponekad „jedna jedina kritika pokrene tak-vu reakciju koja po svom obimu i sadr$aju pokazuje daje ta kritika bila prava. Bez te reakcije ostala bi sum-wa da je kritika dobro odmerena”, tako ka$e jedna na{aakademica, koja, kako svi znamo, nije ni konzervativna,ni neobrazovana, ni neobave{tena, a ni lo{e vaspita-na, a od skoro ni prqava. I treba joj verovati.

Taj na{ cirkus, u kojem jedna vanparlamentarnadru$ina, prezrena od naroda i propala na svim dosa-da{wim izborima, preuzima svu vlast, novac, uzurpi-ra medije i poni{tava narodnu voqu i rezultate iz-bora izbacuju}i opoziciju iz skup{tina, sa televizi-ja i iz novina, a vladaju}u stranku sistematski, svako-dnevno, i sa vlasti, bez i re_i protesta, pobune ili bar

_u|ewa, dokazuje opet onu ve_no aktuelnu srpsku filo-zofsku misao da sve „mo$’ da bidne, al’ ne mora da zna-_i”. Znamo svi da je Gorica Gajevi} sekretar vladaju-}e Socijalisti_ke partije, <ainovi} potpredsednik,Pero{evi} tako|e, ali sve to ne mora da zna_i da je ta-ko, jer oni poslu{no i sa najve}om pa$wom bele$e re-_i funkcionera JUL-a koji nisu ni{ta osim s koca is konopca skupqena lopovska dru$ina, ali i to ne mo-ra da zna_i po{to imaju mo} koju oni preko puta sto-la, iako potpredsednici vladaju}e partije, nemaju. Asve to je zato {to je mo} bra_nog kreveta, izgleda, naj-ve}a mo} na svetu, bila i bi}e, samo je lutrija svakognaroda ko le$i u $enskoj polovini vladaju}e posteqe.Mi smo tu izvukli debelo i duplo golo.

Teorija „mo$’ da bidne, al’ ne mora da zna_i”, pri-mewiva i stalno prisutna u na{oj unutra{woj poli-tici, va$i i u spoqnoj politici. Jer, mo$’ da bidneda je bilo rata u Bosni i zlo_ina u tom ratu, masovnihgrobnica, zverskih ubistava civila, ru{ewa gradova,paqewa sela i ku}a i proterivawa _itavih naroda, sveto je mo$da bilo, ali ne mora da zna_i, po{to se ne znako je sve to po_inio, pa }e na kraju ispasti da ni_ega ni-je ni bilo, da niko nije kriv. Dok se prekopavaju grob-nice {irom Bosne, vade komadi qudskih tela i de_i-jih ru_ica, svet pregovara sa glavnim zlo_incem, ini-cijatorom i realizatorom nesre}e, kao sa „faktorommira na Balkanu”. Onaj koji je sve uznemirio, rasterao,pobio i poru{io, sada je „garant mira i stabilnosti”,nezamewivi pregovara_ i nikako, ne daj Bo$e, ratnizlo_inac i krivac za bilo {ta. To su sve radili nekiTadi}i, Erdemovi}i, Bla{ki}i i ostali, a _ak i onikoji su ubijali Sarajevo _etiri godine sa Pala nisumo$da krivi i predmet su pregovora i trgovine me|u-narodne zajednice sa Milo{evi}em.

Sama ideja da se pregovara i uop{te razgovara omogu}nosti oprosta zlo_ina, o tome da onaj ko ubija netreba da odgovara, i da se trguje sa stotinama hiqadamrtvih i unesre}enih qudi je stravi_na i pokazujeda ni Milo{evi}evi gosti, predstavnici sveta, prego-

– 350 – – 351 –

vara_i i borci za uspostavqawe mira u Bosni, nisu ni-{ta boqi od wega. Sve je to ista trgova_ka i nequdskapoliti_ka {kola koja se temeqi na na_elu – sve je mo-gu}e i dozvoqeno.

Gledaju}i iz dana{we perspektive Drugi svetskirat i Hitlerov kraj mo$emo samo zakqu_iti da on ni-je imao sre}e. Da je umesto ̂ er_ila i Ruzvelta on imaosada{we me|unarodne pregovara_e, mogao je da potpi-{e mir i sebe proglasi garantom mira i stabilnostiNema_ke, pa da sa pregovara_ima sveta krivicu pola-ko skida i sa Gebelsa, i Geringa, i svih svojih saradni-ka i izvr{ilaca zlo_ina, a u Nirnberg po{aqe nekesvoje Tadi}e, ili ga naprosto ignori{e kao nenadle$-ni sud. O tome da li je nadle$an ili nenadle$an, i dali je uop{te bilo logora i stradawa naroda u wima, vo-dio bi on, kao danas Milo{evi}, duga_ke, beskona_nerazgovore sa posetiocima iz celog sveta, i na kraju bi,kao i ovde, ostalo pitawe „mo$’ da bidne da je bilo ra-ta, al’ ne mora da zna_i”.

Mi koji smo se tokom ovoga rata borili protiv zlo-_ina i protiv zlo_inca mo$emo da biramo izme|u dvemogu}nosti: ili da pristanemo i podr$imo razgovorepredstavnika me|unarodne zajednice i Milo{evi}ao marginalizaciji i zata{kavawu svega {to je bilo uime budu}eg mira i wegovog odr$awa na vlasti, ili dasami odemo u Hag. Mislim da ono {to se dogodilo ne mo-$e pro}i bez odgovornosti, pa ako oni ne idu – i}i }uja. Neko mora biti kriv za gomile le{eva i ru{evina,a kako, izgleda, ni svet ne zna ko je to, prijavi}emo semi, svi oni koji su rat osu|ivali, od wega be$ali inad zlo_inima plakali. Ako to ne uradimo i zadovo-qimo se odgovorno{}u raznih Tadi}a, u _emu bismo serazlikovali od zlo_inaca.

NEKA SE BUHE NERVIRAJU

Da se narod mnogo i ne razlikuje od svojih vo|a ipredstavnika i nije neka novost. U fa{isti_kom listu

u kome redovno lupeta $ena predsednika dr$ave, pro-_itala sam filozofski razgovor ministra inostranihposlova Republike Srpske i na{eg Drago{a Kalaji}a,legitimnog srpskog fa{iste, {to pokazuje da su fa-{isti i komunisti bliski i u stavovima i u listovi-ma. Lepo su Kalaji} i Buha izogovarali sve pregovara-_e me|unarodne zajednice koji su dolazili na Pale,od Vensa i Ovena do Bilta i Holbruka, kao neznalice,nesposobne i mrziteqe Srba, oceniv{i ih ukupno kaoprimere izopa_ewa _oveka moderne civilizacije za-pada, kako ka$e Hajdeger. Izuzeli su i pohvalili sa-mo jednog vojnog eksperta iz Nema_ke, kojeg ne}e da ot-kriju, a koji nije izopa_en jer im je, prema Buhinomsvedo_ewu, savetovao kako da sprovedu Dejtonski spo-razum. „Ko ima vojsku i policiju – ima dr$avu, {tavas briga ako ta unija ne bude funkcionisala i ne tre-ba da funkcioni{e”, rekao im je on, a sli_no misli ina{ narod u Republici Srpskoj, ocewuje Buha. „Ka$enama narod ovde „ne berite brigu ako Turci ho}e da sevrate, svako od Turaka koji se usudi ovde zano}iti – os-vanuti ne}e”, nastavqa Buha i tako prenosi svetu op{-tu zlo_ina_ku voqu celog svog naroda, da otme tu|e, op-qa_ka i ubije svakog ko $eli da se vrati u svoj dom.

Da li ba{ ceo srpski narod u Republici Srpskojmisli tako, da li bi ba{ svaki od wih ubio kom{ijuMuslimana i Hrvata ako se vrati u svoju ku}u, pita-we je na koje je jedan mogu}i odgovor dao Buha, a drugi,da ba{ i nije tako, nismo nigde _uli. Takvu etni_ki_istu dr$avu, u kojoj ne sme zano}iti niko osim pravo-slavaca, predstavqa zadovoqni filozof Buha u svetukao ministar inostranih poslova, narod to podr$ava,a oni koji se ne sla$u odavno su oti{li u beli svet ukojem u samo jednoj zgradi ponekad $ive predstavnicisvih naroda i religija sveta, {to je opet, po Buhi, Ka-laji}u i Hajdegeru, dokaz izopa_ewa _oveka modernecivilizacije Zapada. Ko je zapravo izopa_en nije nipitawe, zna se – Buhe.

Protiv te svesti i mi{qewa pokre}e se opet ne{tojako i nepobedivo, sam $ivot potiskuje mr$wu i smrt.

– 352 – – 353 –

Vratila mi se prijateqica iz izgnanstva. Izbeglica,Muslimanka, oterana na najgrubqi na_in iz svoje ku-}e, umalo izbegla no$ kojim su klali toga dana „Tur-kiwe” po kom{iluku, i sa golim $ivotom, bez igde i_e-ga, iza{la u Evropu. U <vedskoj $ivi u udobnom sta-nu, obezbe|ena, bez straha, ali nema wene ku}e, wenihprijateqa, wenog $ivota. Stara majka wenog mu$a u<vedskoj $ivi udobno, udobnije nego u Prijedoru, ali„ovde nema ni ptica”, ka$e svome sinu, svakodnevno,$ive}i za povratak. Svu <vedsku, sve zamkove sveta,gomile zlata da im daju, a da se ne vrate u Bosnu, ne biprihvatili. Izgubqeni pogled luta samo na jednu stra-nu, ka wenom otetom i opqa_kanom domu u kome je osta-vila trideset godina $ivota, rada, qubavi i prija-teqstva. To nije mogla spakovati i za taj prtqag se vra-tila sada, ide da vidi koliko vredi potpisani mir iDejton i da li se mo$e vratiti tamo gde je weno mesto.Ne dolazi, ka$e, po imovinu, koje ne fali ni u <ved-skoj. Mu$, profesor na univerzitetu, obezbedio joj jesasvim udoban $ivot, dolazi na svoje i po svoje, nepo-mirena da je to neko mogao samo tako oteti, useliti sei graditi svoj $ivot i sre}u na wenoj nesre}i. Pri_ami kako je pred odlazak danima sedela sa mu$em i de-com u ku}i, _ekaju}i xelate koji su okolo klali i si-lovali, a oni slu{ali vrisku i o_aj, nemo}ni da pomog-nu, a ni da pobegnu i spasu svoje glave. Weni u_enicikojima je do ju_e pri_ala o tome kako }e kada maturira-ju mo$da i}i negde po svetu, ali da nigde ovakvu zem-qu i qude na}i ne}e i da }e se u wu uvek vra}ati, sa-da su joj ulazili u ku}u sa pu{kom i nosili svakodnev-no sve {to im se svidelo. Od televizora, name{taja,ode}e, hrane, do police sa cve}em koje je obo$avala,nosili su sve pred o_ima porodice koja drhti i _ekano$. Iz pakla „osvojenog grada” spasio ih je prijateqSrbin, da iza|u iz zemqe pomogao im je, opet, drugiSrbin, u ratnim danima sin Damir, koga nije mogla iz-vu}i iz Sarajeva, o$enio se Srpkiwom. Sada kada svo-joj prijateqici Barbari u <vedskoj pri_a sve to, onaje ni{ta ne razume. Kako je mogu}e, pita je, da ih jedni

Srbi koqu i proteruju, a drugi Srbi spasavaju, kako sesa tom Srpkiwom voli wen sin, a ona sa wenom majkomsa kojom se sva|a jedino oko toga _ija je unu_ica Mili-ca, wena ili wena. Ne razume Barbara ni{ta, ne razu-me niko ni{ta, jer nad svom mr$wom, zlo_inom i gro-bovima, ostala je qubav u qudima koju nije moglo ni{-ta uni{titi. Kao {to ni jedan rat, dr$ava, nacional-ni interes ili ciq mene nisu mogli okrenuti protivmojih prijateqa Muslimana, Srba ili Hrvata, tako ni-su ni wih, a to je ogromna ve}ina naroda koja $eli da$ivi opet zajedno, bez mr$we, i la$ je da je to nemo-gu}e. Jeste nemogu}e sve dok ne odu oni koji su zlo za-po_eli i zavr{ili. A ako se to desi, i kada se to desi,za povratak i normalan $ivot potrebna je jedna re_,dan, sat.

Sa zlo_incima svet ne sme pregovarati o $ivotu ibudu}nosti $rtava, oni se moraju prosto ukloniti savlasti i poslati u Hag, i za taj ciq i}i }emo po svimambasadama i po celom svetu, nasmejani, sa nadom, makoliko to nerviralo Slobodane, Radovane, Bogdane iostale Buhe.


– 354 – – 355 –

NEVINI RATNIK

^esto se pitamo za{to je Milo{evi} ratovao u Bo-sni i Hrvatskoj i uvukao nas u svetsku izolaciju i be-du, a odgovor smo, kao i do sada, dobili iz stranih me-dija, ovoga puta od nema_kog „<pigla”.

Ratovao je, ka$e on u „<piglu”, za pouke, i iz ratau kojem su narodi, qudi i cele dr$ave izvukli smrt,bedu, raseqewe, poru{ene gradove, sela i ku}e, on jeizvukao samo pouke i _ini se da }e na tome i ostati. Be-zo_no je krivicu za srpsku agresiju na Hrvatsku i Bos-nu, kojom je li_no komandovao, zajedno sa svojom $enom,u _ijoj partiji SK – Pokret za Jugoslaviju je bio ceokomandni kadar Vojske Jugoslavije, prebacio na ceo na-rod, me|unarodnu zajednicu i kona_no na lo{e sarad-nike, koje sada, ka$e, ne bi nikada odabrao ali, eto, uvremenu rata nije ih prepoznao. Kao da su narod, me|u-narodna zajednica ili saradnici Karaxi}a, Mladi}a,Marti}a, Babi}a ili Haxi}a postavqali i u Beogra-du svakodnevno primali, kao da su oni oru$je, tenkovei vojnike iz Srbije na Vukovar i Sarajevo slali, ilinaoru$avali i opremali dobrovoqa_ke paravojne for-macije koje su svakodnevno televizijski pra}ene nafront sa koga su donosili samo bruku i sramotu celojdr$avi i narodu, a on, eto, bio nemo}an da sve to spre-_i. Nemoral, la$, prevara i nedostatak odgovornostiza svoje postupke i politiku karakteri{u vreme we-gove vlasti u Srbiji, a sve to je on u „<piglu” i sampokazao.

Najmra_nija la$ koja se sada plasira i u zemqi iu svetu iz bra_nog bunkera jeste da je on hteo da sa_u-va Jugoslaviju, o _emu, ka$e, mogu svedo_iti diploma-te iz sveta sa kojima je pregovarao. ^ovek koji je odbiosve ponude Hrvatske, Slovenije, Bosne i Makedonije,prvo za o_uvawe Federacije uz reforme sistema, za-tim za asimetri_nu federaciju, pa zatim za konfede-raciju dr$ava, i jedini od svih {est predsednika re-publika biv{e Jugoslavije odbio da potpi{e Ha{kidokument, koji je bio zadwi poku{aj o_uvawa i spasabiv{e Jugoslavije, a zatim redom, tako|e jedini, odbi-jao sve sporazume koje je svet predlagao, u{ao u rat saogromnim oru$jem i vojskom iz Srbije, i opet odbijaosve mirovne sporazume do Dejtona, govore}i javno: „Ma-lo morgen”, „Srbija se sagiwati ne}e”, „Ako ne znamoda radimo – znamo da ratujemo”, i sli_ne gluposti, sa-da pred javno{}u celog sveta prosta_ki la$e i poku-{ava da zauzme mesto onog politi_ara u Srbiji kojegje progawao, prebijao i tamni_io zato {to se borio pro-tiv rata, za o_uvawe dr$ave i spas naroda. U intervjuu_ak koristi tu|e re_i, re_enice, _itavu terminologi-ju za svoje nove politi_ke stavove, zbog kojih je wegovatelevizija i {tampa, u vreme rata, anatemisala i pro-gla{avala izdajnikom svakoga ko se usudio da ih sup-rotstavi wegovoj, tada ratnoj i osvaja_koj politici.

Ne znam {ta }e i kako po tom pitawu svedo_iti di-plomate i dr$avnici sveta, ali znam da ovde ima poli-ti_ara koji mogu, ako ho}e, da svedo_e suprotno. To susvi oni tada dobri, a sada „lo{i saradnici” sa kojimaje on radio, kojima je nare|ivao i preko kojih je spro-vodio svoju stvarnu politiku razbijawa zemqe i osva-ja_kog rata u Bosni i Hrvatskoj, a i neki opozicionilideri pred kojima je, jo{ u martu 1991. godine govo-rio o svojim politi_kim ciqevima. Bili su to tada{-wi najvi{i funkcioneri Demokratske stranke i Srp-skog pokreta obnove, kojima je rekao, bahato obrazla$u-}i mogu}nost i potrebu rata izme|u Srbije i Hrvat-ske, da nije mnogo ako pogine i 250.000 Srba za ostvare-we ideje o velikoj Srbiji, jer je sada istorijski trenu-

– 356 – – 357 –

tak za to, i mora se iskoristiti. Pri_ali su nam to onipo povratku sa razgovora, zapaweni i zapla{eni ludi-lom _oveka koji je, kako su svedo_ili, bilo umislio daje istorijska li_nost i drugi Car Du{an, {to im je uzosmeh i rekao. Nadam se da }e se javno oglasiti i dane}e dozvoliti novo ludilo neodgovornosti za strada-we naroda i sramotu koju vekovi ne}e izbrisati.

Sude}i prema stavu po pitawu Kosova, koji je na{nevini predsednik izlo$io u „<piglu”, pravo stra-dawe nam tek predstoji. „Kosovo je unutra{we pitaweSrbije i ne}e se internacionalizovati”, a Albanci sebune zato {to „imaju prava kakva nema nijedna nacio-nalna mawina ni u jednoj dr$avi na svetu”, ka$e on.To je wegov sada{wi politi_ki program za Kosovo nakojem slobodu i prava naroda „_uva” desetine hiqadapolicajaca, prisutnih uvek i svuda, da tuku albanskinarod, zatvaraju albanske {kole i zabrawuju novinena albanskom jeziku, kao nedavno „Kohu”, iako predsed-nik dr$ave u „<piglu” ka$e da se to nikada nije de-silo. Mo$da je Nemce i svet ubedio da je to sloboda,ali ne}e i Albance, pa nam se, _ini se, ve} pi{u novekrvave stranice sramotne istorije, poraza i propada-wa u budu}em ratu sa Albancima koji }e, kako ka$eArkan, biti „sigurno za godinu dana”, pa su, vaqda, za-to na granicama prema Albaniji postavqeni pripad-nici Srpske dobrovoqa_ke garde i o_ito da Arkan ni-je me|u onim pogre{no izabranim saradnicima sa ko-jima Milo{evi} sada ne bi sara|ivao.

La$ uvek i svuda, kao nacionalni program i poli-tika koju sprovodi Milo{evi}, rezultiraju, videlismo, tako {to po pravilu bude ono {to on _vrsto obe}ada ne}e biti, pa je za predvi|awe politi_ke budu}no-sti Srbije dovoqno pratiti wegova obe}awa koja se sva-ki put ostvare obrnuto. Od obe}awa 10.000 dolara poglavi stanovnika koje je se ostvarilo tako {to oni ima-ju milione, a mi po jedan do deset dolara, do „Svi Srbiu jednoj dr$avi” koje se ostvaruje u op{toj be$anijiSrba, tako da sada $ive u svim dr$avama sveta, od Af-rike, Amerike do Novog Zelanda. Zato su Albanci na

Kosovu mirni, znaju oni da }e dobiti sve ono {to Mi-lo{evi} tvrdi da nikada ne}e, i samo _ekaju.

O_ekuju}i ostvarewe suprotnog, radujem se {to je utom intervjuu Milo{evi} proglasio Ha{ki sud poli-ti_kom institucijom i obe}ao da ne}e isporu_ivatinikoga ko je optu$en, ve} da }e ratnim zlo_incima su-diti ovde u Jugoslaviji, gde su, ka$e on, ve} pre dve go-dine po_ela prva su|ewa za ratne zlo_ine iz ovoga ra-ta. Ne znam na koja su|ewa misli, ne zna niko u poli-ti_koj i pravnoj javnosti Srbije, pa ispada sa su to onai onakva su|ewa i istra$ni postupci kakvi se vodepred Vojnim sudom, po re_ima Radomana Bo$ovi}a urazgovoru sa predsednikom Suda u Hagu, Kasezeom, pro-tiv Mrk{i}a, <qivan_anina i Radi}a. Danas je to Ra-doman rekao Kasezeu, a ve} sutra ga je potpuno demanto-vao predsednik Vrhovnog vojnog suda Jugoslavije tvrd-wom da se nikakvi istra$ni postupci protiv ofici-ra Jugoslovenske narodne armije ne vode pred tim su-dom, niti }e se voditi, jer za wih nema ni pravnog os-nova, ni potrebe.

To lagawe i varawe sveta i Ha{kog suda mo$da mo-$e da traje jo{ neko vreme, ali ne zadugo, i sigurno jeda }e biti isporu_eni Tribunalu svi oni za koje Mi-lo{evi} danas tvrdi da ne}e, pa je to, _ini se, jedinodobro koje }e doneti logika izvrnute realnosti iz we-gove politike. Zato neka se prerano ne vesele oficiriJugoslovenske narodne armije, a ni Mladi}, Karaxi} iMarti}, jer od obe}awa da noga vojnika Ujediwenih na-cija ne}e kro_iti na tlo Jugoslavije, do pristanka nasletawe NATO-aviona na beogradski aerodrom nije pro-{lo mnogo vremena, a razliku izme|u ta dva obe}awaskoro da niko nije registrovao, pa ako ne{to planira-ju da u_ine za sebe, a protiv wega, neka _ine odmah, kas-nije }e biti kasno.

ZLO^INI SA LEVICE

U istom danu, u svim novinama, pored intervjuapredsednika Milo{evi}a iz „<pigla”, _itali smo

– 358 – – 359 –

preneti intervju wegove $ene u slovena_koj „Repub-lici”. Bra_ni par koji vlada Srbijom na strahu, tero-ru i pqa_ki dr$ave do granice neprihvatqivog, _ak iza najodanije sledbenike, odavno ve} ne govori za doma-}e novine i druge medije, jer ih prezire, kao i narodkojim vlada, pa dr$avnu politiku i wihove politi_-ke stavove po kqu_nim pitawima budu}nosti zemqe mo-ramo da _itamo u stranoj {tampi. Dodu{e, $enska po-lovina bra_nog para pi{e redovno u jednom fa{isti_-kom listu, ali uglavnom isto ponavqa u svakom tekstu,pa evo i u razgovoru za slovena_ku „Republiku”.

Ko o _emu – baba o u{tipcima, a ona o desnici i ka-$e: „Desnica na Balkanu nije nosilac klasi_nog evrop-skog duha, nego primitivnog, protivistorijskog, agre-sivnog i masovnog balkanskog fa{izma, koji bi mogao dabude gori od onog iz perioda Drugog svetskog rata. Li-ce tog mogu}eg balkanskog fa{izma nagovestila je Bos-na”. To bi bilo lepo i krasno da je u Bosni rat vodiladesnica i da je bila na vlasti u Srbiji i Crnoj Gori,odakle je rat planiran, dirigovan i snabdevan. Ovako,to primitivno, protivistorijsko, agresivno i fa{i-sti_ko u Bosni, do{lo je od same gospo|e Markovi} iwenog mu$a koji je vodio rat, komandovao ratnim akci-jama u Bosni preko generala, pukovnika i majora, _la-nova stranke levice ba{ gospo|e Markovi}.

Putnici za Hag, zna_i ratni zlo_inci, od Mrk{i-}a, <qivan_anina, Radi}a do Marti}a, svi redom dosada nisu desni_ari nego levi_ari, na _elu sa Mladi-}em koji je Gi{ki skidao kokardu sa kape uz komentar:„Gora mi je od {ahovnice”.

Bez obzira koliko se gospo|a Markovi} sada iz pet-nih $ila trudi da ih odbaci i sve wih proglasi _et-nicima i desnicom, oni su komunisti, bili i ostali,pla}eni od levice za ratovawe po Bosni i Hrvatskoj,i kada stignu u Hag, {to je neminovno, otvori}e javno ijasno pitawe odgovornosti za ratne zlo_ine do glavnihkomandanata, a tu }e se na}i i sama gospo|a Markovi},levi_arka sa svim svojim levim skretawima i okreta-wima.

Ovaj rat je weno delo i _edo, i svakodnevno tru}a-we o miru i navodnom zalagawu za „svet u kome }emo$iveti kao qudi” be$awe je od istine da je ovaj svetu kojem mi $ivimo kao $ivotiwe ubijaju}i se me|uso-bno i na granici biolo{kog opstanka i gladi stvorilaba{ levica, komunisti, ona i wen mu$ pre svega, jer sunesporno vladali bez ikakvih ograni_ewa.

Opisuju}i desnicu, ona u stvari opisuje sebe i svo-je okru$ewe, jer tako ru$an, prqav, zao, la$qiv i na-zadan kao neki levi_ari ne mo$e biti niko, svedo_isam $ivot i istorija, bar kod nas.

Po{to su se tako lepo u svetskim novinama opraliod krivice za rat i ono ru$no i tu$no {to se doga|ana ovim prostorima i sve svalili na lo{e saradnikeili desnicu, nevini i neshva}eni supru$nici i mi-rotvorci su, kao i svi levi_ari, privatnim avionom, odr$avnom tro{ku, odleteli na godi{wi odmor. Namasu ostavili novoizabrane, dobro odabrane, saradnike isaveznike tipa ministra za informisawe Tijani}a, dazatvara novinske ku}e i nezavisne medije koji pi{uistinu o wima ili wihovom nesta{nom sinu. U svomprvom javnom nastupu, u pismu listu „Na{a Borba”,ministar je po{teno priznao da ga ne interesuje kakavje ovde sistem, socijalizam, kapitalizam ili komuni-zam, jer to nije u opisu wegovog posla, on mo$e bitiministar u svakom sistemu. Obe}ao je da zatvarawe Ra-dio-Smedereva nije kraj i da }e toga jo{ biti, pa jeba{ toga dana zape_atio i prostorije lista „Novi Pan-_evac”.

Odgovornost za to gu{ewe nezavisnih medija i wi-hovo pe_a}ewe preneo je javno na druga ministarstva,ona koja re{avaju problem uzurpirawa svete dru{tve-ne imovine, i tako na prvom koraku dokazao bra_nomparu da je zaista pravi i dobro odabrani saradnik.

Nama koji jo{ nismo zatvoreni ili zape_a}eni nijedao _ak ni la$nu nadu da }e to prestati, ve} je obe}ao„krv, znoj i suze”, a za Radio-Smederevo usput okriviosmederevsku dr$avu (gde li je to?), kojoj }e on ka$e na-pisati pismo i tako ispuniti ministarsku obavezu.

– 360 – – 361 –

Kada bude ukidao „Srpsku re_”, {to mu je $ivotna$eqa i prvi partijski zadatak koji ve} ispuwava, mo-ra}e da pi{e nekoj drugoj dr$avi, malo daqe, sve doVa{ingtona, pa boqe da na vreme od svega odustane. Ado tada, }era}emo se.


DAJ <TA DA<

Kosovski Srbi, organizovani u Srpski pokret otpo-ra, pru$aju ovih dana otpor politici predsednika Sr-bije da radi {ta ho}e i kako ho}e wegova $ena, a dapri tom ni{ta ne govori, nigde ne ide, nikoga ne pri-ma i ni{ta ne obja{wava.

Kosta Bulatovi}, Moma Trajkovi} i ostali kosov-ski borci za Milo{evi}evu stolicu, pozvali su ga dado|e na Kosovo i kao nekada olako obe}a sve, moliliga, pretili i ucewivali i na kraju bez wega odr$alisvoj skup u Gra_anici, na kojem su postavili praznustolicu za Milo{evi}a i woj se obra}ali kao sagovor-niku. Pitali su je onako praznu i gluvu da im ka$e{ta }e biti sa wima i Kosovom, da li }e im se ponovi-ti Krajina ili On sada ima boqe planove i mudrijupolitiku. Stolica je od}utala sva pitawa i zahteve, aoni su se razi{li uputiv{i podani_ko pismo Milo-{evi}u, posle svih pretwi koje su mu slali ovih danapre skupa u Gra_anici, u kojem su ga uveravali da sa-mo wemu i daqe veruju, a On im se, sigurno, celo vre-me smejao i sprdao, nameran da i sa tim pismom u_iniisto {to i sa svim dosada{wim, pocepa, baci u {oqui pusti vodu – da problemi odu.

Pismo tih jadnika, okupqenih radi otpora ka$u,ali ne i kome, govori o nepromenqivosti i naroda ivlasti u Srbiji. Vlast, kao i do sada, upotrebqava ibaca qude, pa i ove na Kosovu, a oni, iskori{}eni paodba_eni, i daqe kmeze pred vratima gazde, namerni

– 362 – – 363 –

da povrate wegovu milost i nateraju ga da ih koristii daqe, sve do uni{tewa, mole ga danima da ih primi,da do|e, da ih udostoji razgovora, iako su svedoci da zaove _etiri godine rata nije oti{ao ni tamo gde su sva-kodnevno ginuli Srbi sa wegovim imenom na usnama iwegovim oru$jem u rukama.

U Bosnu i Sarajevo stigao je i Klinton i Hilari,i Miteran i wegova $ena, i Mejxor i princ ^arls, iDemirel, i Butros Gali, i mnogi drugi politi_ari idr$avnici, da obi|u ratno podru_je i svoje vojnike,ali nije nikada bio Milo{evi}, svesrpski vo$d, kogasu na vlasti dr$ali i odr$avali ba{ ti Srbi tamo, tajrat i nada u ostvarewe gazimestanskih obe}awa. Kadato shvate oni koji mu pi{u, jer „nemaju kome drugom”,i kada se svi okrenu bilo kome drugome, samo ne Wemu,prekinu}e i svoje i narodno stradawe.

Ina_e, za celo vreme rata u Hrvatskoj i Bosni, ni-je se pokretalo pitawe Kosova, ni sa srpske, ni sa al-banske strane, kao {to se to _ini danas, naglo i svako-dnevno. Ubistva gra|ana, Albanaca i Srba, ubistva po-licajaca koja su postala redovna praksa, bu|ewe sta-rih srpskih nezadovoqstava i albanskih zahteva za re-publikom, svakodnevna su tema politi_ke scene u Sr-biji. Tako je i Srpska akademija nauka, nakon neuspe-log nacionalnog projekta iz Memoranduma i poraza na-cionalne ideje na Zapadu, po_ela da razmi{qa o Jugui problemu Kosova, ali sada mnogo hladnije i pragma-ti_nije.

Predsednik Srpske akademije Aleksandar Despi}nedavno je izlo$io koncept podele Kosova sa Albanci-ma, po novom nacionalnom projektu koji viri odavnove} iz Srpske akademije nauka i iz vlasti, pod nazi-vom „Spa{avaj {to se spasti mo$e” ili „Daj {ta da{”.Taj predlog, nekada tabu tema i osiwak za svakog Srbi-na, primqen je dosta ravnodu{no u javnosti, niko nijedemonstrirao, niko vikao „izdaja!”, samo se <e{eq ne-{to bunio, a ministar policije Jokanovi} ocenio da jeto privatno Despi}evo mi{qewe, a ne politi_ki stavvladaju}e stranke. Sporadi_no se javqaju i drugi na-

cionalisti, kao Rakiti} ili Bogdanovi}, ali duh jeipak iza{ao iz boce i Kosovo vi{e nije „najskupqare_”, mo$e _ak da se prepolovi i izgleda proda za ra-zumnu cenu. A cena je uvek ista, kao i u Bosni i u Hr-vatskoj, podela tla za etni_ki _istu srpsku teritori-ju, {to pla}amo uvek vi{e nego {to nam iko tra$i.

Negativna reakcija nekih nacionalista na Despi-}ev predlog o podeli Kosova, kao na_inu za{tite Sr-bije od narastaju}eg albanskog nataliteta koji bi u bu-du}oj gra|anskoj Srbiji, sa ovakvim Kosovom, doveo doalbanske supremacije, „osvajawa iznutra”, i svo|ewaSrba na mawinski narod, dolazi zbog nerazumevawa daje taj predlog ustvari nacionalisti_ki i nacisti_kiplan o_uvawa „krvi i tla”, nastavak srpske te$we zaetni_ki _istim prostorom. On otvoreno govori o potre-bi razgrani_ewa i rastanka sa Albancima radi za{-tite _istote srpske dr$ave isto kao {to i danas u Re-publici Srpskoj govore Karaxi} ili Plav{i}ka o Mu-slimanima kojima se ne dozvoqava povratak ku}ama,uprkos Dejtonu i svim garancijama me|unarodne zajed-nice. O_uvawe etni_ki _istog prostora i okupqawe na-roda kao nacionalni prioritet – u osnovi je svih srp-skih planova i doga|awa zadwih godina, pa i Despi}e-vog predloga, iako je retko ko tako protuma_io wegovuponudu Albancima, osim samih Albanaca koji takvu po-delu ocewuju kao etni_ko _i{}ewe.

Srbiji gra|anskoj dr$avi, u kojoj bi nas Albancik... pobedili, kako je obe}ao Milanu Komneni}u jedanalbanski intelektualac jo{ 1989. godine, Despi} jezvani_no i nau_no pretpostavio Srbiju nacionalnu dr-$avu, i javno, sa najvi{eg srpskog trona nauke, kultu-re i umetnosti, potvrdio sve na{e i svetske sumwe omogu}nosti izle_ewa ovog naroda od nacionalizma inacizma. Jer, ako su akademici protiv gra|anske dr$a-ve iz nacionalnih razloga, kako od prose_nog Srbinanapraviti gra|anina i ko da ga napravi.

Despi} misli da bi se u takvoj gra|anskoj dr$aviAlbanci {irili po Srbiji, kupovali ku}e i imawa posrpskim praznim selima i polako napredovali sa juga

– 364 – – 365 –

prema severu. „Na raspolagawu je wima kao ravnoprav-nim gra|anima danas cela teritorija Srbije”, ka$e oni, vidi se, ne zna da je {irewe Albanaca odavno zaus-tavqeno jednim zakonom iz 1988. godine kojim se spre-_ava kupovina i prodaja, i uop{te promet nepokretno-stima sa Albancima, a sada i sa Muslimanima i Hrva-tima, te da oni u Srbiji odavno ve} nisu ravnopravni.Despi} sigurno ne zna, a i da zna ne bi se bunio protivtoga, da u Beogradu, na primer, wegov kom{ija ili pri-jateq Musliman (ako ga ima) ne mo$e kupiti ni stan,ni ku}u, ni radwu, ba{ ni{ta zbog tog zakona, tako daje bar za sada dok su na vlasti ovi „borci protiv na-cionalizma i za mir” spre_eno {irewe, a skoro i sam$ivot Muslimana, Albanaca i svih osim Srba, pa je ta-ko podela Kosova zbog opasnosi „osvajawa iznutra” zasada nepotrebna. Albanci su debelo getoizirani, poli-cijom opkoqeni i zakonom zabraweni, pa mogu samo dase skupqaju i odlaze, a o {irewu nema govora.

O tom nacizmu i rasizmu koji je javan i zakonom re-gulisan u Srbiji, i nigde vi{e u svetu, volela bih dapro_itam mi{qewe na{ih akademika, Despi}a i osta-lih, zatim pravnika i drugih javnih li_nosti Srbi-je, jer sigurno je da bi sli_an zakon i praksa zabraneprometa nepokretnosti po osnovu rase i vere izazvaobure protesta u svakoj, iole civilizovanoj zemqi Za-pada. Arapi, Turci, Rusi, Kinezi, mogu kupiti polaPariza, Londona ili Bona, samo ako imaju novca, i ni-ko tamo ne razmi{qa o opasnostima „osvajawa iznutra”.O_ito je taj svet jo{ daleko od nas, onoliko koliko inauka od na{ih akademika koji nacionalni programsvoga naroda grade na planirawu zabrane $ivota i ra-|awa dece u drugom narodu.

Iz takve nacionalne svesti, koja je skoro plebisci-tarna, ra|aju se oni politi_ari sa zar|alim ka{ika-ma, no$em u zubima ili oni koji ubijaju decu, $ene istarce, osvajaju Zagreb, Be_ i Rim. Se}amo se svi kakoje gospodin Milan Paro{ki verbalno ratovao sa na{imsusedima, i javno, sa govornice Skup{tine Srbije, iz-nosio svoj nacionalni program u kome je prioritetno

bilo ubijawe i uni{tewe Hrvata i Muslimana. Danas,kada je rat prestao, na red su do{li Crnogorci.

Pre neki dan, na tribini u selu Prilikama kodIvawice, obe}ao nam je on progon iz Srbije i uni{te-we crnogorske nacije jer je, ka$e, ve{ta_ka, po{to ni-je srpska. O_ito nezadovoqan {to nije uspeo da pobijesve Hrvate „kao keru uz banderu”, kako je $eleo i jav-no rekao, pre{ao je na Crnogorce, izgleda u skladu sapoznatim stavovima stranke kojoj sada pripada premaCrnoj Gori i Crnogorcima. Obe}ao je on na toj istojtribini i otimawe 10.000 Muslimanki koje bi silova-li potentni Srbi i tako popravili natalitet, i izneoprogram pokr{tavawa Muslimana putem buba-{vaba.Lepo bi Srbi u muslimanske radwe po Sanxaku i Sr-biji ubacivali buba-{vabe, a zatim bi, ka$e on, ins-pekcija zatvarala te radwe zbog nehigijene. Nakon to-ga bi pravoslavni sve{tenici dolazili kod vlasnikaMuslimana i nudili promenu vere za o_uvawe radwe.

To je, u moje ime, u ime svih nas koji smo zajedno ukoaliciji „ZAJEDNO”, govorio ovaj srpski lider napredizbornom skupu, na kojem je trebalo, vaqda, da ube-di glasa_e u prednosti na{e koalicije nad ostalim po-liti_kim opcijama.

Ne}u da ka$em ni{ta o svemu tome, komentarisatitakve gluposti je nedostojno, ho}u samo da javno ka$emda nisam sa wim zajedno. On je, nadam se, ne_ijom gre{-kom do{ao na tu tribinu i govorio u ime koalicije mo-je stranke i Demokratske stranke, i nadam se da }e ne-stati sa politi_ke scene. Ako to ne bude, ako Demo-kratska stranka _iji je on _lan i funkcioner stoji izaovakve politi_ke opcije, onda }e, nadam se, i SPO oti-}i iz koalicije sa takvim programom, ili }u ja oti}iiz Srpskog pokreta obnove.

Na_in na koji gospodin Paro{ki vodi nacionalnupolitiku sli_an je na_inu na koji ministar Tijani}deluje u informativnom sistamu Srbije. Nije se ni us-toli_io u ministrastvu, a ve} pqu{te zabrane i zatva-rawa medija, uvrede, pretwe, nasiqe svih oblika, dofizi_kog.

– 366 – – 367 –

„Ho}u da ubijem Brki}a”, rekao je ovih dana na su-du, a „Srpskoj re_i” zvani_no napisao ministarsku oce-nu kvaliteta da ne bude dileme kod Mire {ta je i kakorekao. Me|utim, privatno i sasvim intimno, poveriomi se nedavno da on o Miri i Slobi i o wihovoj vlastiima gore mi{qewe od nas, o _emu je, ka$e, ranije i bo-qe od svih pisao po mnogim novinama, ali zvani_no jene{to drugo. Za „Srpsku re_” misli da je dobro opozi-ciono glasilo sa ozbiqnom kriti_kom koncepcijom idobrim saradnicima, izuzev Brki}a, no javno to ne mo-$e re}i jer je ministarsko mesto, ka$e, prihvatio dabi pomogao izbornu kampawu JUL-a koja se bazira presvega na ru$ewu opozicije. Obe}ao mi je specijalne ka-sete ve} spremqene i pune kompromituju}eg materija-la za opoziciju koje planira da emituje na svim tele-vizijama pred izbore, a sav svoj sada{wi anga$man,suprotan svojim stvarnim uverewima, objasnio mi jeuzaludno{}u opozicione borbe koju je on ve} isprobaobez ikakvog rezultata, dok sada{wim anga$manom re-{ava sve svoje privatne, porodi_ne i stambene proble-me. Verujem da je zbog nesaglasnosti privatnih uvere-wa i javnog anga$ovawa tako nasilan i agresivan, alije zato i jako zabavan.

Smeha nam ne}e nedostajati dok on ministruje ime_kari Srbijom, a to je ba{ ono {to nam treba.

(1. jul 1996. godine)

\AVO UVEK DOLAZI PO SVOJE

Dok opozicioni lideri i aktivisti o svom ruhu ikruhu ovih dana obilaze Srbiju, i u znoju lica svogtro{e zadwe rezerve energije i novca, srpski intelek-tualci, uredno raspore|eni po beogradskim kafanamai kafi}ima, pi{u i potpisuju uputstva za pona{aweopozicije, apeluju}i na wene lidere da ugu{e svojesujete, udru$e se i zajedno, ili bojkotuju izbore iliiza|u na wih radi pobede i promene prilika u Srbi-ji, a sve to tra$e radi vi{ih narodnih i nacionalnihinteresa. Oni koji pi{u te apele i potpisuju ih ina-_e, ka$u, ne pripadaju ni jednoj stranci, nisu u poli-tici, ali se brinu o narodu i dr$avi, i ne mogu da nedignu svoj glas. I di$u ga povremeno zaista, ali samona opoziciju. Ne{to slabo apeluju i potpisuju porukevlastima, a naro_ito ne onima iz familije sa Dediwa,koji su prilike u Srbiji i stvorili ovakvim kakvejesu.

Svih ovih godina borbe protiv diktature i komu-nizma u Srbiji, potpisnici ovog najnovijeg apela, kaoi mnogih apela od ranije, svoj intelektualni status iugled u naciji koriste za popovawe opoziciji, bez di-rektnog ukqu_ewa u rad, otpor i borbu za boqe prili-ke, za narod i dr$avu koji ih tako deklarativno bri-nu. „Nismo ni u jednoj partiji”, „nadstrana_ki smo in-telektualci”, „ne pripadamo nikome”, uglavnom po-navqaju pri javnim nastupima, $ure}i da se obezbedeod mogu}ih {ikanirawa vlasti zbog pripadawa opozi-

– 368 – – 369 –

ciji i time se, u stvari, permanentno udvaraju ba{onima protiv kojih se opozicija bori ve} {est punihgodina u nemogu}im uslovima. Za{to ne pripadaju nijednoj stranci, za{to se ne anga$uju politi_ki za svo-ja ube|ewa, kao svi intelektualci u zemqama demo-kratskog sveta, pitawe je koje ima samo jedan odgovor.Strah od vlasti, strah za polo$aj, posao, novac, nagra-de, priznawa, putovawa, sve {to oni svi obilato kori-ste, bez ikakve rezerve. Apeli opoziciji, anga$ovaweranije u DEPOS-u uz, opet, svakodnevne poruke vlastikako su oni i izvan i iznad svih partija, deo su oneve_ne igre prilago|avawa i pripadawa i ovde i tamo,i na_in prawa savesti za neu_estvovawe u odsudnimtrenucima nacionalne istorije, za sakrivawe i pokri-vawe navodnim anga$ovawem u nauci, slikarstvu, kwi-$evnosti, poeziji, u vremenu kada pored wih, i zbogwih, umiru qudi, narodi i dr$ave.

Oni, dakle, koji nisu nigde, ka$u onima koji su ne-gde gde se wima ne svi|a, da urade ovo ili ono onako ka-ko se wima svi|a. Ne razmi{qaju o tome da kada nisunigde oni i nisu ni{ta, i wihovi potpisi i apeli ne-maju nikakav zna_aj. Da bi bio neko – mora{ biti ne-gde, mora{ se opredeliti, biti minimalno hrabar imoralan da se sam bori{ za svoja ube|ewa i stavove. Ne-ujediwena opozicija koju oni $ele da ujedine nepri-padawem, rezultat je opet sli_ne $eqe u samim stran-kama za nepripadawem ovome ili onome, da ne budu gdeje ovaj ili onaj, pa se tako od jedne stranke _askom na-prave _etiri potpuno iste, ali sa razli_itim lideri-ma koji ho}e da samo sebi pripadaju i tako u nedogledrasta_u politi_ku scenu i mogu}nost promene sistemavlasti, {to treba da je osnovni ciq svih stranaka opo-zicije.

<ta su pravi nacionalni intelektualci i kakosti_u svoj ugled i uticaj, mo$emo videti svuda oko nas,u demokratskom svetu. Francuski intelektualci, naprimer, svi pripadaju nekoj politi_koj opciji, i za wuse bore aktivno i na sve na_ine, ameri_ki tako|e, ne-ma_ki, britanski, svi su sasvim otvoreno i javno negde

politi_ki anga$ovani, na levici, desnici ili cent-ru, i nezamislivo je da bi se ovakvim istorijskim inacionalnim okolnostima, kakve su kod nas, oni pona-{ali kao na{i nesvrstani akademici, pisci i ostaliuobra$eni vlasnici zami{qenog politi_kog uticaja.Kako se tamo intelektualci pona{aju i uti_u na poli-tiku, do$ivela sam na li_nom primeru i na najlep{ina_in. Francuski intelektualci su sasvim jasno, jav-no i direktno, naterali francuske politi_are i dr-$avnike 1993. godine da tra$e slobodu i izlazak izzatvora za Vuka i mene, organizovali proteste po Pa-rizu, i _ak dolazili u Beograd, da se do kraja, sasvimli_no i privatno anga$uju. Jedan od wih, Danijel Ron-do, je _ak svake ve_eri svog boravka u Beogradu dolazioispod prozora na{e bolnice da „bude tu”, kako mi jekasnije u Parizu i objasnio, iako nije mogao da nas vi-di, niti smo mi znali da dolazi. Za to vreme na{i aka-demici, i ostali, mudrovali su kao i sada, ne pripada-ju}i nigde, ne podr$avaju}i nikoga i ne anga$uju}i sevi{e od izjave za novine u kojoj su, po pravilu, osu|i-vali i nas i na{e tamni_are. Politi_ari, predsedni-ci stranaka opozicije su _ak izjavqivali: „dobili su{ta su zaslu$ili”, ili „onaj ludak }e mi zatvoritistranku i uni{titi opoziciju”, ili „ne mo$e se naulici, izvan institucija sistema”, podani_ki se dis-tanciraju}i od junskih doga|aja i od nas samih. Da ni-je bilo Rondoa, Gliksmana i mnogih drugih Francuza,Amerikanaca, Nemaca, Grka i Engleza, ja bih jo{ se-dela u zatvoru, na potajno zadovoqstvo nekih strana_-kih i nestrana_kih, nigde pripadaju}ih intelektua-laca. Zato su danas wihovi apeli i potpisi neuticaj-ni u Srbiji, i na mene i na sve one koji negde pripada-ju, kao {to su mnogi obi_ni qudi koji danas nadrasta-ju nacionalne intelektualce i veli_ine, oni mali in-telektualci i ostali koji _asno rade svoj posao, po sva-ku cenu, i pla}aju za to gubitkom posla, polo$aja i sa-me egzistencije. Hiqade anonimnih pravnika, ekono-mista, in$ewera, profesora, seqaka i mnogih drugih,biju svoju demokratsku bitku {irom Srbije, negde gu-

– 370 – – 371 –

be, negde dobijaju, ali i dr$e lekciju velikima, svr-stavaju}i se javno i otvoreno uz opoziciju tamo negdeu Pirotu, Leskovcu, Ivawici ili Pri{tini, onakomali, sami i neza{ti}eni, spremni da se svakog momen-ta $rtvuju za svoja ube|ewa, koja ne mewaju lako i _e-sto kao oni veliki, potpisnici apela i peticija. Wi-hova upornost i svakodnevni rad uti_u mnogo vi{e napromene prilika u dru{tvu od svih apela akademika.Oni nam hrane nadu i zaslu$uju po{tovawe.

PODELA ODGOVORNOSTI

Najnoviji sudski progon i pogrom vlasti na novoglidera Demokratske stranke Zorana \in|i}a je opetsli_na prilika za neanga$ovawe i neprotestovawe ne-svrstanih srpskih intelektualaca. Kao {to se sam \in-|i} 1993. godine, u junskim doga|ajima, nije anga$ovaou na{oj odbrani i pritisku na vlast za iza|emo iz za-tvora, nego su to umesto wega radili francuski i svet-ski intelektualci i politi_ari, dok je on u „Borbi”od 14. juna rekao: „ Vuk je svojim nepromi{qenim ak-cijama demokratsku opoziciju vratio dve godine una-zad i svima na_inio medve|u uslugu”, a u „Nin”-u od 2.jula 1993. godine: „Pogre{ili su. Da nisu prebili Vu-ka i Danu imali bi sve adute u rukama. Pokazali bi{ta je ura|eno, priveli bi ih i niko ne bi mogao daprigovori”, i tako sasvim jasno izneo svoj stav da namzatvor sleduje za politi_ko anga$ovawe i protest predSkup{tinom, samo ne batine. Tako se u sada{wem, we-govom mogu}em susretu sa zatvorom ne anga$uju ni os-tali intelektualci i politi_ki qudi opozicije, osimVuka i Vesne Pe{i}, koji su zajedno sa svim poslani-cima Srpskog pokreta obnove potpisali podelu odgo-vornosti za optu$be protiv \in|i}a, bez ikakvih re-zervi i politi_kih ocena spornih doga|aja, o _emu, na-dam se, \in|i} danas razmi{qa kriti_ki, na svoj ra-_un. Ni sada na{i akademici i ostali intelektualcinisu napisali apel Milo{evi}u ili Marjanovi}u da

ne ograni_avaju slobodu politi_ke borbe i kriti_kere_i koja je svuda u svetu osnov demoktarije, da ne zlo-upotrebqavaju i ne privatizuju televiziju za priti-sak na javno mwewe i sud, od kojeg se sasvim jasno, jav-no i otvoreno, tra$i da donese presudu kakvu vlast $e-li, i to odmah, bez _ekawa i odlagawa. Nisu do{li usudnicu, dali izjavu podr{ke, potpisali oglas Demo-kratske stranke ili protestovali na bilo koji na_in,jer to nije su|ewe \in|i}u nego gu{ewe javne kriti_-ke re_i i nasilno be$awe vlasti od odgovornosti zaop{tu pqa_ku naroda koju vidimo svi, pa i akademi-ci i nacionalni intelektualci.

Borba za demokratiju i promene u dru{tvu tra$ikonkretno pojedina_no anga$ovawe svih, a najpre onihnajva$nijih, najumnijih i najpo{tovanijih, pa wihovizaostanak iz svega i neu_estvovawe ozbiqno otvarapitawe odgovornosti koju ne}e izbe}i pred budu}imdemokratskim institucijama i javno{}u.

Svesni te odgovornosti i be$e}i od we, na{i in-telektualci su pored apela za ujediwavawe ve} ujedi-wene opozicije, napisali i apel za osloba|awe od od-govornosti Radovana Karaxi}a, optu$enog za rat i zlo-_ine u Bosni, jer wegova odgovornost povla_i i odgovor-nost najumnijih qudi nacije koji su _iwewem i ne_i-wewem doprineli ratu i teorijski sasvim pravdalipo_iwene zlo_ine navodnom za{titom srpskih nacio-nalnih interesa. Plebiscitarna podr{ka Karaxi}u iSrbima u Bosni, i kada su granatirali Sarajevo, i ka-da su „osloba|ali” Srebrenicu, pune}i grobnice mus-limanskim civilima, nedostatak protesta ili _ak $a-qewa za $rtvama, opravdano dovode na dnevni red me-|unarodnih pravnih institucija pitawe odgovornosticelog naroda. ^ak danas, kada je rat zavr{en, rasizamprisutan u razli_itom tretirawu Muslimana i Hrva-ta od Srba u Republici Srpskoj, kojoj, taksu od 50 DMza ulazak ili prolazak pla}aju samo Muslimani i Hr-vati, a Srbi ne, ne _udi nikoga, ne izaziva protest izgra$awe bar intelektualnog dela srpskog naroda, paje anga$ovawe tih intelektualaca za odbranu Karaxi-

– 372 – – 373 –

}a u stvari zahtev umova nacije za legalizaciju zla,utemeqenog u svim porama dru{tva. Naravno da svipotpisnici apela nisu isti, ima nekih koji su tu slu-_ajno, ali nije slu_ajno {to ih nema danas u Srebreni-ci, na primer, da zajedno sa Fincima, Dancima i Fran-cuzima otkopavaju masovne grobnice, puwene i zatrpa-vane rukom naroda kojem pripadaju i _iju savest trebada predstavqaju. Karaxi} je od zlo_inca odgovornog zaru{ewe gradova i neizmernu nesre}u postao _ak „ra-weni orao”, u _ijem lovu, ka$u, ne}e da u_estvuju nioni koji su svoj ugled, uticaj i samu glavu ulo$ili u{estogodi{wu borbu protiv rata i zla, slede}i svojusavest, a $rtvuju}i politi_ki uticaj, snagu i slavukoju bi druga_ijom politikom osvojili. Nacionalnoludilo ne jewava ni prestankom rata i u wega polakoupadaju i oni koji su se u najte$e vreme sa_uvali, uk-qu_uju}i se sada u izgubqenu bitku za za{titu zlo-_inaca i prikrivawe zlo_ina. Da je odgovornost su{-tina demokratije i jedini na_in za civilizovawe, ipojedinaca i celog dru{tva, nikako da prihvate na{iintelektualci i borci za demokratskiji i druga_ijisistem, pa zato nema ni promena kod nas, jer i kada sepromeni – sve je isto.


<UMADINAC IZ NEVESIWA

Ri_ard Holbruk, ameri_ki politi_ar, do{ao je uBeograd i uzeo ono {to je hteo, politi_ku glavu Rado-vana Karaxi}a.

Slede}i put }e do}i po samog Radovana i neke dru-ge Srbe, da ih vodi u Hag, i uspe}e, kao i uvek, da do-bije ono {to tra$i od Milo{evi}a, sve dok ne budetra$io samog Milo{evi}a, {to }e i biti logi_an na-stavak wegove poli_ke misije u Beogradu. Na{i ovdesu obe}avali do zadweg momenta, zadwe ve_eri, da ne}edati ni{ta i popustiti nigde, a zatim su ispunilisve. Tako }e pro}i i budu}i zahtev svetske zajednicekoji }e jednoga dana doneti Holbruk, da i Milo{evi}napusti sve politi_ke funkcije i nestane sa politi_-ke scene Srbije, {to nam danas izgleda kao bajka i ne-ostvariv san.

Ja _vrsto verujem da }e se to dogoditi, za razlikuod mnogih politi_ara i analiti_ara sa opozicione sce-ne Srbije, koji optu$uju Ameriku za podr{ku i po-mo} Milo{evi}u. Mo$da to danas izgleda tako, mo$-da i jeste tako, ali da }e mu Amerikanci i demokrat-ski svet oprostiti zlo_ine po Bosni i teror u Srbiji,ne verujem, i mirno, strpqivo, _ekam Holbruka u Beo-gradu, koji }e jednoga dana, ove ili slede}e godine, do-}i sa zadwim zahtevom i oti}i iz Beograda zajedno saMilo{evi}em. Naravno da je sramota {to to mora daradi Holbruk, a ne mi Srbi, ali na kraju, va$no je daniko ne bude amnestiran za zlo_ine koje je po_inio, a

– 374 – – 375 –

naro_ito ne kreator i duhovni otac zla i nesre}e naovim prostorima ve} punih deset godina.

Znam da moja vera u pravdu koja }e do}i, makar ipreko Holbruka, deluje naivno, ali naivno je pre dvegodine delovala ista takva vera da }e Karaxi} i Mla-di}, tada{wi mo}nici, slavqeni, hvaqeni i do nacio-nalnih bo$anstava uzdizani, do$iveti ovakvu sudbi-nu danas. Kada sam ja verovala u wihovu odgovornost ipoliti_ki kraj, koji su gradili zlo_inom nad Saraje-vom i {irom Bosne, veliki politi_ari iz Srbije, izvlasti i opozicije, su mislili sasvim druga_ije. Mi-lo{evi} ih je primao svakodnevno, davao im politi_-ku, vojnu, finansijsku i moralnu podr{ku, medijskislavio sve {to _ine, pa i same zlo_ine nad civilimai ru{ewe gradova, dok je wegova $ena, sada{wi boracza mir, tada pisala o cvr_ku iz Po$arevca, a Ko{tu-nica, <e{eq i \in|i} obilazili osvojene teritori-je i sa nacionalnim ushi}ewem podr$avali „praved-nu borbu srpskog naroda”. Tada je vera u kraj nacional-ne idile, u Hag i politi_ki slom srpske osvaja_ke ide-je delovala budalasto, a oni koji su u to verovali i otome govorili i pisali, predstavqani su kao narodnasramota, izdajnici i pla}enici neprijateqa. Danas,kada svi ravnodu{no primaju odlazak svojih politi_-kih idola i poraz politike koju su vodili kroz sve _e-tiri ratne godine, realnije, i sasvim mogu}e, delujenada u isti takav kraj i skori odlazak glavnog maga saDediwa, koji za sada opstaje samo na izdaji sopstvenepolitike i qudi sa kojima je sprovodio. A wega samogsu odavno ve} izdali i napustili svi opozicioni li-deri koji su zajedno sa wim, onako bahato, slavili rat-na osvajawa po Bosni i Hrvatskoj i ulazak srpske voj-ske u Vukovar ili Srebrenicu. Sada su i oni, pa _aki Biqana Plav{i}, za „mir koji nema alternativu”,jer su, ka$u, dosledni politi_ari, za razliku od naskoji pri_amo {est godina isto i zato smo nedosledni.

Najdosledniji od wih, po mi{qewu javnosti, Voji-slav Ko{tunica, _ija je politi_ka opcija do$ivelapotpuni poraz i slom zavr{etkom rata i Dejtonskim

sporazumom, zbog toga veoma dosledno ovih dana mrzi iru$i svog politi_kog oca i tvorca, dosledno mu re|ala$ne optu$be vladaju}e stranke sa TV-Bastiqe iliiz „Ve_erwih novosti”. Grdno se naqutio taj velikipropali politi_ar i izlio svu svoju srpsku mr$wukoja uvek mewa zahvalnost na onoga kojeg ina_e mnogimrze i ru$e, jer je to politi_ki unosno i jer im je _i-nio dobro.

Poznata je pri_a iz turskog vremena na ovim pro-storima, koju bele$i Ivo Andri}, o mr$wi i wenomusmerewu, pi{u}i o sudbini hercegova_kog vezira Alipa{e Rizvanbegovi}a. U toj pri_i, obesni Omer pa{aLatas uhapsio je vezira Rizvanbegovi}a, posadio ga naneko magare, i to natra{ke da mu gleda u rep i sapi, itako poni$enog pro{etao kroz Mostar. Usput je telalskupqao narod na ulice da seiri nad vezirovom patwomi da ga bije ko $eli. I ta ruqa, koja je do ju_e hvalilai slavila Rizvanbegovi}a, navali da ga pquje, psuje iudara. Sin Ali pa{in, koji je vodio magare pod ocem, ujednom trenutku upozori: „^uvaj se, babo, sad }emo na-i}i pored Ja{ara. Ima katil _eli_nu ruku, pa se pri-_vrsti dobro da, kada te mlatne, slu_ajno ne padne{”.Mudri Ali pa{a odgovori: „Ne}e mene Ja{ar ni tak-nuti, sine, jer wega nikakvim dobrom nisam zadu$io.”Tako i bi.

Dosledan u toj istoj te$wi za uni{tewem dobro_i-niteqa, Ko{tunica u svom celokupnom politi_kom de-lovawu od osnivawa stranke i odvajawa iz DEPOS-amrzi Srpski pokret obnove i Vuka Dra{kovi}a vi{eod SPS-a i Slobodana Milo{evi}a, i svu svoju politi-_ku energiju usmerava protiv wih umesto protiv vla-daju}e stranke. Dosledan samo u mr$wi, on razbija pr-vo Demokratsku stranku, a zatim i DEPOS koji ga jestvorio, politi_ki podr$ao i promovisao, da bi danas_inio sve {to mo$e u ludilu svog li_nog zla i proma-{ene politike da razbije i onemogu}i koaliciju „ZA-JEDNO”. To mu je i centralni politi_ki program ko-ji sprovodi uz vidnu podr{ku vladaju}e stranke kojadaje medijski zna_aj i publicitet samo wegovim izja-

– 376 – – 377 –

vama, konferencijama za {tampu i promocijama, ve{-to koriste}i rastura_ku energiju i mr$wu prema Srp-skom pokretu obnove u svoju korist. Dok se _ak ni mi-tinzi koalicije „ZAJEDNO” ne bele$e na TV-Basti-qi, ni u „Politici” ili drugoj {tampi, Ko{tuni_i-ne izjave se pomno prate i prenose u Drugom dnevnikuTV-Beograd, i svim novinama. Istra$iva_ke agencijeSPS-a napadno i u_estalo objavquju ankete o navodnomistra$ivawu javnog mwewa u kojima je Ko{tuni_inastranka najja_a u opoziciji, a on najuticajniji opozi-cionar, kako bi {to vi{e u_vrstili wegovo ina_e vi-soko mi{qewe o zna_aju wega i wegove stranke na po-liti_koj sceni Srbije, koje onemogu}ava zajedni{tvoopozicije jo{ od DEPOS-a. Sa istom svrhom, u tim an-ketama ve} {est godina Srpski pokret obnove je najsla-bija politi_ka stranka sa najmawe glasova podr{ke, aVuk Dra{kovi} najgori politi_ar koga niko ne podr-$ava, iako takve ankete demantuje svakodnevna poli-ti_ka realnost i svi dosada{wi izbori na najubedqi-viji mogu}i na_in.

Pored anketa u kojima pobe|uje ve} _etiri godine,Ko{tunica je jedini lider opozicione stranke kojinije nikada, i ni na koji na_in, napadan i satanizovanod strane vlasti i wenih medija. Najpre i najvi{e Vuki Srpski pokret obnove, zatim <e{eq i Radikalnastranka, Gra|anski savez i Vesna Pe{i} i najzad \in-|i} i Demokratska stranka, svi su bili satanizovani,napadani, izmi{qane su im razne la$i do optu$bi zanacionalnu izdaju i sudskih progona, hap{ewa i bati-nawa, a sve to je pro{lo pored Ko{tunice, nije ga nidotaklo. Zna_i li to da je on dobar za vlast, po wenojmeri i ukusu, ili je u pitawu ono o _emu niko ne raz-mi{qa, a trebalo bi kada se sabere sva korist koju jeon doneo socijalistima svojim dosada{wim politi_-kim delovawem u opoziciji.

U svom posledwem, na izgled nekontrolisanom na-stupu jeda i mr$we, Ko{tunica je jezikom Socijali-sti_ke partije Srbije optu$io Vuka za mnoge stvari,pa i da je „pisao sramni feqton o Dra$i”. ^ovek, po-

reklom iz sela Ko{tuni}i, sa Ravne Gore, koji nikadanije hteo da do|e na Ravnu Goru i oda po{tu generaluMihailovi}u ili na bilo koji na_in doprinese wego-voj rehabilitaciji, optu$uje za lo{ odnos prema Dra-$i _oveka koji mu je spomenik podigao i potpuno ski-nuo sramni $ig izdaje sa wegovog imena i celog Rav-nogorskog pokreta, sa o_iglednom namerom da tim napa-dom umawi politi_ki zna_aj i uticaj Srpskog pokretaobnove kod ravnogorske Srbije, {to je sada primarnipoliti_ki ciq Socijalisti_ke partije Srbije. Isto-vremeno, tim napadom Ko{tunica poku{ava da skrenepa$wu sa sebe i sakrije istinu o sopstvenoj porodicii wenoj ulozi u ratnim zbivawima od 1941. do 1945. go-dine. Mit o wemu, kao o jedinom politi_aru iz Srbi-je, <umadincu, potpuno ru{i istina koju }e ispri_a-ti svaki seqak iz Ko{tuni}a, da je wegova porodicaustvari Damjanovi}, poreklom iz Nevesiwa, doseqenau to selo tridesetih godina ovog veka, te da mu je i de-da Vojislav bio Damjanovi}, kao i svi ostali potomcite porodice koji danas $ive u selu Ko{tuni}i. Wego-vi skori preci su promenili prezime iz nekog straha,vaqda Voja zna iz kojeg i od koga, ili iz drugog razlo-ga, tako da je to jedina porodica sa takvim prezimenomu selu, i u celoj Srbiji. Otac mu je bio okru$ni sudi-ja u Gorwem Milanovcu, posle rata zapam}en po su|e-wima pripadnicima _etni_kog pokreta, kasnije pre-me{ten u Tuzlu gde je Voja i ro|en, a zatim vra}en uBeograd i penzionisan kao sudija Vrhovnog suda (?).Strah da ne susretne nekog osu|enika svog oca na Rav-noj Gori ga je, verujem, spre_avao da do|e na otvarawespomenika generalu Mihailovi}u, a i na proslavu pe-desetogodi{wice pobede nad fa{izmom, u kojoj je do-prinos Ravnogoraca vrednovan _ak medaqom ameri_kogpredsednika Trumana generalu Mihailovi}u, o _emuje Vuk Dra{kovi} jo{ 1990. godine pisao u prvom bro-ju „Srpske re_i”, koji je zbog tog teksta zabrawen, dokje Vojislav iz Ko{tuni}a }utao i o tome, i o Dra$i, io Ravnogorskom pokretu uop{te, tada, ranije, a i danas.^ak je prvog dana Vidovdanskog sabora rekao da wegova

– 378 – – 379 –

noga ne}e vi{e kro_iti na saborsku binu me|u te „pr-qave, masne i bradate primitivce”, kako je on videookupqeni narod. Tako je i u_inio, do{av{i samo zad-wi dan na zatvarawe pobune, {to je zahtevao od po_et-ka u Savetu DEPOS-a, i glasao za to, o _emu postoje ipapiri i svedoci. Iako mislim da deca nisu i ne mogubiti kriva za grehe svojih roditeqa, nije neva$no zna-ti da je otac wegove supruge Zorice Milo{ Radovi},poznati crnogorski komunista i visoki funkcionerzloglasne Ozne, koji je po zlu zapam}en u crnogorskimporodicama, _ije je sinove i o_eve progawao i ubijaobez su|ewa i tokom rata i posle rata, a za mnoge wego-ve zlo_ine kasnije je optu$en Milovan \ilas, narav-no posle wegovog politi_kog pada.

„Pokoqewa djela sude, {to je _ije daju svima” re-kao je davno Wego{, pa }e Damjanovi} – Ko{tunicaVojo, koji se stidi svog hercegova_kog prezimena i po-rekla i krije ih duboko iz jeftinog politi_kog pro-fiterstva, dobiti od pokoqewa ono {to je i zaslu$io,a to je potpuni zaborav. A do tada, $ive}e u la$nimanketama Socijalisti_ke partije Srbije, u „Politi-ci”, „Ve_erwim novostima” i na TV-Bastiqi, ali nei u narodu.

Po{to je u Srbiji sada u modi {umadijsko porek-lo i odricawe od roditeqa i naroda kojem pripada{,da bi se politi_ki profitiralo na ovom imawu u vlas-ni{tvu levi_arke, koja i nema roditeqa, novi mini-star informisawa Aleksandar Tijani}, onaj debeli,masni, prqavi i neuredni razbojnik, postao je mini-star tako {to je sakrio svoje crnogorsko poreklo i _akuredno pquvao po Crnogorcima u Beogradu i Srbiji,jer tako voli milostiva Mira. Uprqan nepovratno uwenoj $abokre_ini la$i, prevare, kriminala i pqa_-ke celog naroda i dr$ave, on le_i svoju du{u tako {tou tu $abokre_inu, u svojoj ma{ti, spu{ta i one koji ta-mo nikada nisu bili, niti }e, one koji su nada i sim-bol druga_ijih, boqih, _istijih i pravih qudi. Takoje u nekim novinama izvan Srbije, peru}i sebe zbogu_e{}a, sada i zvani_no, i u najprqavijoj, najmra_ni-

joj i najlopovskijoj vladi dana{weg sveta, za$eleo dai mene uvu_e u duga_ki, bedni, podani_ki red qudskihnakaza koje se dru$e i vi|aju sa Mirom Trojezi_icom.Ka$e u tom intervjuu da sam tra$ila prijem kod we,da me je ona primila i da smo vi{e sati razgovarale.Niti sam tra$ila, niti me primila, niti smo razgo-varale, jer nemamo o _emu, po{to ja ne znam ni jeziklicemerja i la$i, ni jezik terora i zlo_ina, ni jezikpqa_ke i otima_ine, kojima ona i svi oni sa wom udru{tvu govore. Tijani} je sve te jezike dobro nau_io,i ne sumwam da se sa wom svakodnevno sastaje i }aku-la, ali mene neka se mane kao alibija za svoj moralnipad. To {to on radi, i {to je do sada radio i uradio,ne mo$e pravdati ni_im, pa ni pozivawem na neposto-je}e razgovore izme|u dobre vile i zle ve{tice sa De-diwa, koju bi ti razgovori tako|e amnestirali i _ini-li onim {to nije i nikada nije bila, normalnim qud-skim bi}em. Dakle, daleko smo i ona i ja, i Tijani} ija, putevi nam se nikada ne}e ukrstiti, a to je ono {toministru sre}u kvari. Zauvek.


– 380 – – 381 –

NE>U DA PI<EM O \IN\I>U

„Vuk Dra{kovi} je izdajnik, izdao je svoj narod igovori ru$no o wemu, na _u|ewe i mnogih stranaca,Vuk Dra{kovi} je sluga, bio Brozov, sada je Milo{e-vi}ev jer ho}e da ide na izbore i pobedi, ali tako daMilo{evi} ne izgubi, Vuk Dra{kovi} je la$ov, pisaoje sramne i la$ne feqtone o Dra$i Mihailovi}u,Vuk Dra{kovi} je rasipnik jer ne $ivi skromno kaosav narod ve} obesno, Vuk Dra{kovi} je udvorica ikoalicioni partner socijalista” – sve ovo je rekao najednoj konferenciji za {tampu, u jednom danu, 17. julaove godine, lider Demokratske stranke Srbije o svomopozicionom saborcu. Onaj Vojislav Ko{tunica, „de-likatni intelektualac, u politi_kom $ivotu poznatkao li_nost kultivisanog re_nika koji je usagla{en saevropskim politi_kim standardima”, kako re_e u svomreagovawu na nastale probleme u koaliciji o wemu we-gov koalicioni partner, Novak Kilibarda, tako|e ev-ropejac poznat po delikatnoj evropejskoj izjavi: „Nija nijesam sre}an {to u Crnoj Gori $ive Muslimani,ali {ta mo$emo, ne}emo ih pobiti”, ili po _uvenomevropejskom pokli_u sa Zubaca: „Naoru$ajte se bra}o,i napred – Dubrovnik je na{!”, kao i po mnogim sli_-nim, veoma delikatnim i evropejskom duhu upodobqe-nim izjavama. Za mene je Kilibarda, naravno, rekao svenajgore: da sam „besprimjerno napala i nesporno uvre-dila” Ko{tunicu, {to }e re}i da sam u tekstu objav-qenom u prethodnom broju govorila neistinu, iako je

wegov prvi komentar, privatno, kada je pro_itao tekstbio: „Sve je ovo istina!”.

Pored toga {to je delikatan, kultivisan i evrop-skim standardima ome|en, Ko{tunica je i jedini opo-zicionar koji „nije pokazao kapacitet za psovawe, uv-rede i niske udarce”, kako pi{e wegova intimna pri-jateqica Mirjana Bobi} u „Nedeqnom telegrafu”.Zna_i, sve ono {to je rekao o Vuku u okviru je evrop-skih standarda i re_nika, i nije ni psovawe, ni uvre-da, ni nizak udarac. Ili je, mo$da, sve to jedan nespo-razum? Mo$da je Vuka napao i naru$io jednim pros-ta_kim re_nikom, punim mr$we i primitivizma, onajdrugi Voja, onaj Damjanovi} kojeg ni Bobi}ka, ni Kili-barda, ni ostali branioci wegovi, ne poznaju?

Pale su te{ke re_i, naravno, na moj ra_un, zbog po-ku{aja da odgovorim Ko{tunici-Damjanovi}u na svenapade. Najvi{e mi je zamereno {to sam pisala o we-govom ocu i ocu wegove $ene, jer je to napad na „rodi-teqe koji su mrtvi”, ka$u mnogi u reagovawima. A ka-da su mog oca, $ivog, napadali svi o_evi svih Ko{tu-nica zadwih pedeset godina, sudili mu i progawali gana sve na_ine, niko se nije bunio, kao ni nedavno, u to-ku ovoga rata, kada su mu pucali na ku}u ili mu pre-tili ubistvom zbog mojih, a i wegovih politi_kih sta-vova o Muslimanima i srpskoj agresiji na wih, i u Bo-sni, i u Srbiji, i u Crnoj Gori. Niko se nije uzbu|i-vao ni protestovao, kao ni onda kada su Vukovog oca prepetnaest godina Srbi izbacili iz Saveza boraca zbogpoliti_ke delatnosti wegovog sina ili kada su mu, to-kom ovoga rata, bacali bombu na ku}u u Gacku, preti-li mu klawem i likvidacijom i tra$ili da se iseliiz svoje ku}e, {to traje i danas. Na{i o_evi su na{abriga, {to je u redu, a Ko{tuni_in otac, ili ne daj Bo-$e \in|i}ev, Voje <e{eqa, Slobodana Milo{evi}a,Mire Markovi} i ostalih politi_kih lidera su na-cionalna briga. E, pa, ne}e mo}i. Za{to, na primer, niVoja Ko{tunica, ni \in|i}, ni ostali, nisu protesto-vali kada je „Ilustrovana politika” pre desetak godi-na objavila op{irni feqton o Vojinom ocu Jovanu Ko-

– 382 – – 383 –

{tunici i wegovoj uspe{noj borbi u sudu sa izdajni-cima srpskog naroda, kulacima, petom kolonom i bur-$oazijom? Mo$da zato {to se oni sa tom borbom sla-$u, i mo$da su tu na{e su{tinske razlike. Ako je ta-ko, dobro je da se vide.

Frka koja se digla oko Voje Damjanovi}a ili Ko{-tunice, svejedno, koju je sam Voja zapo_eo kada je oti-{ao ku}ici svojoj i pro_itao, „sa zaprepa{}ewem”,tekst u „Srpskoj re_i”, a zatim poslao u svet eksklu-zivnu, hitnu, senzacionalnu, vest da ne}e da se igra vi-{e sa koalicijom i da prekida sve politi_ke kontak-te sa Srpskim pokretom obnove jer ga je neko u{tinuootpozadi, pa je qut, sti{ala se brzo, opet Vojinom vo-qom. Svi prate}i napadi na mene, puni evropejskih,standardizovanih i delikatno kultivisanih izjava,posle dva dana su izgubili te$inu i smisao zbog kas-nijih izjava istog Voje Ko{tunice – da nije ta_no dase on naqutio zbog pisawa „Srpske re_i”, ve} da su upitawu krupne i strate{ke razlike izme|u wegovestranke i Srpskog pokreta obnove, i zato on ne}e u Koa-liciju „Zajedno”. Onaj dosledni Voja za samo dva danaje promenio pri_u, od zaprepa{}ewa do visoke poli-tike, {to ina_e _esto i dosledno radi.

Svakodnevno je davao izjave i intervjue u kojima sesvojski trudio da te politi_ke razlike istakne kaonepremostivu prepreku za wegov ulazak u Koaliciju,marginalizuju}i potpuno incident sa „Srpskom re_i”,tako da me je sasvim amnestirao od svake krivice za„kvarewe istorijskih koalicionih razgovora”. Da smomu se svaki dan izviwavali i ogra|ivali se od sebe,kako su nam tra$ili Vesna Pe{i}, Zoran \in|i} i os-tali politi_ki radnici opozicije, ne bi vredelo ni-{ta jer Voja sada u „Nin”-u ka$e da „nema ni{ta li_-nog” u prekidu razgovora o koaliciji i da je sve poli-ti_ko zbog ogromnih programskih razlika, pre svega saSrpskim pokretom obnove i Gra|anskim savezom. Zatone}u da _ujem vi{e pri_e o krivici „Srpske re_i”,jer ni Voja Ko{tunica to ne voli, opet }e se naquti-ti ili zaprepastiti.

A {to se ti_e programskih razlika izme|u Demo-kratske stranke Srbije i Srpskog pokreta obnove, i jamislim da su nepremostive i podr$avam Voju u tomeda ne mo$e biti koalicije izme|u te dve stranke. U in-tervjuu „Nedeqnoj borbi”, Voja Ko{tunica je rekao dasu glavni politi_ki problemi u Srbiji pitawe Repub-like Srpske i wene dr$avnosti, te da su izbori u Re-publici Srpskoj va$niji od izbora u Srbiji jer je Re-publika Srpska „jedina na{a dr$ava koja se normalnodefini{e kao srpska nacionalna dr$ava”. Zna_i, ononakazno _udovi{te prepuno jama i zlo_ina, ono tleome|eno nesre}om stotina hiqada qudi i porodica,etni_ki o_i{}eno od svih naroda i naseqeno samo Sr-bima, za Voju Ko{tunicu je „jedina srpska nacionalnadr$ava”, wegov politi_ki ciq i te$wa. Srbija u ko-joj $ivimo i on i ja to o_ito nije i Voja }e se boriti,kako ka$e, da i ona bude „srpska nacionalna dr$ava”,{to zna_i te$i}e, i te$i, da je o_isti od dvadeset _e-tiri nacije koje sada $ive u woj i _ine skoro 40 odstowenog stanovni{tva, kako bi bila ista kao RepublikaSrpska. Onaj ko to $eli, i za taj politi_ki ciq se bo-ri, ne samo da nije mogu}i koalicioni partner stran-ke kojoj pripadam, nego nije ni normalan. Biti „opsed-nut demokratijom”, kako on ka$e za sebe u „Nin”-u, asmatrati da je Republika Srpska „jedina srpska nacio-nalna dr$ava”, i do kraja podr$avati politiku kojase u woj vodila, i tokom rata i danas, a koja u svemu sra-moti i srpsku demokratsku i srpsku nacionalnu tra-diciju, slu_aj je medicinske a ne politi_ke prirode.O demokratiji koju tako voli Ko{tunica, mogli bi muiz te „jedine srpske nacionalne dr$ave” pisati i pri-_ati svi qudi koji tamo $ive danas, i oni koji su $i-veli nekada i $ele da $ive i daqe ali ne mogu od Vo-jine „demokratije”, a najvi{e oni koji su pod zemqom,na desetine hiqada wih, kao zalog demokratskih i na-cionalnih te$wi svih na{ih Ko{tunica, \in|i}a,<e{eqa, Jovi}a, Milo{evi}a, Karaxi}a i ostalih„demokrata”. U Srebrenici su na{e razlike, Vukova-ru, Fo_i, Sarajevu, svuda gde su oni {irili smrt u na-

– 384 – – 385 –

{e ime, a za stvarawe te „jedine srpske nacionalnedr$ave”, kako Voja Ko{tunica ka$e i misli, odnosnovelike srpske nacionalne sramote, kako ka$em i mis-lim ja, a verujem i stranka kojoj pripadam.

Ni on ni wegova stranka nikada nisu osudili zlo-_ine po_iwene srpskom rukom u Bosni i Hrvatskoj, ko-je osu|uje ceo demokratski svet, jer je „prirodno da }e-mo najvi{e voditi ra_una o $ivotima qudi koji pri-padaju na{em narodu”, ka$e on u „Nedeqnoj borbi”,potpuno nezainteresovan za sudbinu drugih naroda iwegovih $rtava, i tako mirno, nesmetano, {iri fa{i-sti_ku i nacisti_ku srpsku politi_ku misao u ovojdr$avi, uz medijsku i politi_ku podr{ku cele javno-sti. Ta wegova „srpska” misao je, izgleda, duboko u srp-skom politi_kom bi}u i otuda ovakva medijska hajkana „Srpsku re_” i mene, samo zbog poku{aja da se ne{toka$e o wemu i wegovom poreklu, jer istina o tome krwisliku Voje kao nacionalne nade, antikomuniste, Vojekao semena budu}e nacionalne borbe za osvajawe Zagre-ba i Be_a, {to je ve_ita srpska te$wa i _e$wa.

Nije samo Novak Kilibarda reaguju}i na moj teksto Vojislavu Ko{tunici iz prethodnog broja „Srpskere_i” izvre|ao „Srpsku re_” i autora teksta, to pra-vo i priliku je iskoristio ko je hteo, a naro_ito Zo-ran \in|i}.

U muwevitim svakodnevnim izjavama i intervjui-ma prosto se trudio da {to vi{e uvreda nare|a o_eku-ju}i, vaqda, sa moje strane odgovor kojim bi kasnijepravdao propast koalicije „Zajedno”, u kojoj je za sadasamo on, sude}i po plakatima kojima je tapacirao Sr-biju. Zato mu ne}u odgovoriti. Ulo$i}u svoje }utaweu budu}nost koalicije i Srbije, i ne}u ni{ta pisatio wemu, iako bih mogla dugo, dugo. Rekao je da sam pri-mitivna, a po{to ve} dugo _eznem da me Novak Kili-barda onako ishvali kao Ko{tunicu, da do$ivim odwega priznawe za moju delikatnu intelektualnost ilievropejski re_nik, ne}u odgovoriti \in|i}u. Ipak ni-sam toliko primitivna pa da kradem kao on. Sam se hva-lio u intervjuu „Telegrafu”, pre godinu dana, kako je

u mladosti krao po samoposlugama, a nedavno je priznaona sudu da je ukrao i kwigu, Aristotelovu „Metafizi-ku”. Zbog koalicije ne}u da pi{em o tome da to, izgle-da, nije bila kwiga, jer kwiga je sitna kra|a koja se neregistruje u krivi_nom dosijeu, a on je registrovan,{to zna_i da je bilo ne{to krupnije. Dopu{tam da je ito krupnije bilo od Aristotela, jer to svakako smawu-je krivicu na{em Zoranu filozofu, delikatnom inte-lektualcu.

Rekao je on za mene i da sam desperados, {to }e re-}i: razbojnik, revolucionar stavqen van zakona, naj-kra}e – divqa_ za odstrel i za vlast i za opoziciju.To je zaista ta_no: jesam revolucionar i jesam stavqe-na van zakona, hap{ena i prebijana od vlasti, vre|anai povla_ena po svim novinama i televizijama od opo-zicije, ukratko – meta u koju mo$e svako da ga|a i takosti_e politi_ki uticaj, i kod vlasti i kod opozicije.Mogu da mu odgovorim, ali ne}u da, sre}om, nisam po-liti_ki desperados, kao on sam, koji je svojim politi_-kim razbojni{tvom van svih zakona, i qudskih i dr-$avnih, {irio smrt svih godina ovoga sramnog rata,podr$avao srpsko ludilo u Bosni i Hercegovini, pod-strekavao na zlo_in i etni_ko _i{}ewe, {etao po ra-ti{tima, slavio pe_ewem najavqeno bombardovawe NA-TO-pakta, i tako li_no bacio stotine bombi na srpskubedu i sirotiwu u Bosni.

Ne}u da govorim ni o tome koliko je qudi oterao usmrt takvom politikom koju je on sam formulisao u re-_enici da „rat u Bosni koristi Demokratskoj strancijer podi$e wen politi_ki rejting, zbog podr{ke kojudaje Karaxi}u”. „Kome je do morala neka ide u crkvu,a ne u Demokratsku stranku”, rekao je sam, kao i ono„{to gore to boqe”, i u_inio sve da tako i bude, baremu Bosni, i Muslimanima i Srbima podjednako. O wego-vom politi_kom razbojni{tvu, trgovini qudima, $i-votima, sudbinama, mogla bih pisati mnogo, ali ne}u,za sada. Zbog koalicije.

Ne}u pisati ni o tome da me je, zbog teksta o Ko{-tunici, optu$io i za „azijatski mentalitet”, misle-

– 386 – – 387 –

}i da me je uvredio. Uvredio me nije, bila bih sre}nada pripadam tom mentalitetu i kulturi naroda koji-ma pripadaju Konfu_ije, Tagora, Buda, Mojsije, pa isam Isus Hristos, ali je sebe otkrio, i svoj uro|enisrpski fa{izam. Azijati su, izgleda, ne{to ru$no za\in|i}a, wihov mentalitet wemu neprihvatqiv, mo$-da zato {to su, ve}inom, ili $ute rase, ili kosooki,ili tamni kao Indusi, Indone$ani, Pakistanci i os-tali. Ne znam {ta je u pitawu, ali o_ito on ne bi vo-leo da ima posla ni sa mentalitetom, ni sa qudima izAzije, {to misli da nije nimalo primitivno, ve} od-raz wegovog evropskog mentaliteta.

Dakle, mo$e \in|i} da me vre|a koliko ho}e, ne}upisati o wemu iako sam obe}ala, i zbog politi_ke jav-nosti koja je osetqiva na Ko{tunicu, \in|i}a i osta-le _ar{ijske mezimce, a ve} potpuno zaboravila da jeovde bio stra{ni i surovi rat, da su pobijene stotinehiqada qudi, milioni isterani iz svojih ku}a i raz-ru{ena cela jedna dr$ava, pa opet maze ratnike, pri-zivaju}i tako smrt i u svoju ku}u. Ne}u da pi{em nizbog toga {to on to ne _ita. Javno je u „Na{oj borbi”rekao da ne _ita „Srpsku re_”, „jer se ne spu{ta takonisko”, osim kada daje intervjue ili izjave, i kada _i-ta svoje govore po mitinzima, koje samo mi i objavquje-mo. Rekao je da ne}e _itati ni moj najavqeni tekst, ne-go }e ga ignorisati, ako treba i vi{e puta. Pa kada ne_ita – za{to da mu i pi{em. Pisa}u onda kada se onspusti dovoqno nisko, a to }e biti dovoqno brzo.

Srpska novinarska i politi_ka _ar{ija kojom gos-podare potomci xelata i bratoubica hitno je prebaci-la moju odbranu od napada doslednih mrziteqa na te-ren kolaboracije. „Oni rade za Slobu, ru{e koalici-ju” – kru$i gradom $vaka, sve do barda udvori_kog no-vinarstva, Bogdana Tirnani}a. Komentari{u}i samomoj odgovor Ko{tunici, a ne i wegovo gurawe opozici-je nizbrdo, koje ne prestaje godinama, dao mi je uloguizvr{ioca koji }e javiti tamo gde treba da je koalici-ja propala. Nije va$no {to sam Ko{tunica ponavqasvakodnevno da je nije ni bilo, pa da nije imalo {ta ni

da propadne. To nije tema Bogdanova, nego – samo ja, Vukili SPO.

E, moj Bogdane, pa da ne{to radim za Slobu i da tre-ba da javim to {to ti ka$e{, morala bih tebi javiti,jer ti si {ef tamo gde treba ove vlasti. Od tebe se nemo$e pri}i, pored tebe ne treba im niko drugi, jer imsve obavqa{ sam. Dok je tebe tamo – mene }e biti samoovamo, a ti pi{i koliko ho}e{, i onako te prezire ce-la Srbija.

A u jednom politi_kom listu, jedna kvazinovinar-ka, }erka jednog akademika, nastavqa porodi_nu tra-diciju i verno slu$i kome treba. Nije lako, porodicaobavezuje, a naro_ito ako je sli_na Ko{tuni_inoj, ukojoj se od dede do unuka promeni prezime iz poli-ti_kih razloga.

Razumem ja sve to, pa i bes, mr$wu i nekontroli-sanu zavist prema onima kojih nema po prqavim poli-cijskim aferama, ali savetujem uzdr$avawe, da ne bu-de da je terala zeca, a isterala Vuka Dra{kovi}a, svogne tako davnog pretka iz o_eve loze. Oladiti malo nebi bilo lo{e. Naprotiv. Naro_ito za lepotu.


– 388 – – 389 –

PO<TO SEKO MLEKO

Prvi put, posle toliko godina, zaista sam ponosnana novinu u kojoj radim, zbog wene nesumwive va$no-sti na informativnoj i politi_koj sceni Srbije. A i{ire. Politi_ki uticaj i zna_aj koji danas ima „Srp-ska re_”, nije odavno dostigla nijedna, ni zavisna, ninezavisna novina, on je toliki da me ponekad, pored za-dovoqstva koje mi pru$a, malo i pla{i. Izgleda da smouticajniji nego {to su ikada bili, na primer „Wus-vik”, „Tajm”, „Pari ma_”, ili sli_ni _asopisi na Za-padu.

Naprosto, ka$u, kreiramo budu}nost Srbije, odre-|ujemo rezultate narednih izbora, uti_emo na politi-_ke odnose me|u strankama, a istovremeno ono {to pi-{emo o vladaju}oj stranci i vladaju}oj porodici Sr-bije uvredilo je i uznemirilo ne samo tu porodicu ivlast, nego i svih osam hiqada novinara, _lanova Ud-ru$ewa novinara Jugoslavije. Oglasili su se oni svo-jim saop{tewem osude „Srpske re_i” i wenog pisawakoje, ka$u, „uznemirava javnost”, i „baca qagu na vi{eod osam hiqada po{tenih _lanova Udru$ewa”. Po{tose od tih „po{tenih osam hiqada _lanova”, i vi{e, ni-ko nije izdvojio da misli druga_ije o „Srpskoj re_i” inovinarima u woj _iji je rad, ka$u, „pojava nezabele-$ena u $urnalistici ovoga podnebqa u posledwih ne-koliko decenija”, {to je nama svojevrstan kompliment,jer ba{ to smo i $eleli da budemo – ono _ega nije bi-lo ovde u posledwih nekoliko decenija, a svojim }uta-

wem im se pridru$ilo i ko zna koliko hiqada _lano-va Nezavisnog udru$ewa novinara Srbije, _iji je _lancela na{a redakcija i – eto monolitizma, jedinstva,konsenzusa, za kojim nacija _ezne, prvog u zadwih de-set mu_nih godina!

Ako i nismo u novinarstvu i udru$ewima misli-li isto o ratu, zlo_inima i op{tem sunovratu dr$ave,o „Srpskoj re_i” bar svi misle jednako, {to je nacio-nalni uspeh, i pobeda, za koju sam kapitalno zaslu$-na i o_ekujem odgovaraju}e priznawe.

To je odmah i usledilo, u vidu odluke Kompanije„Politika” da ne prodaje vi{e „Srpsku re_”, radismirewa javnosti i smawewa broja _italaca koji bibili u prilici da se _esto uznemire kada pro_itajuda je direktor te Kompanije vkv. elektri_ar, a uprav-qa hiqadama intelektualaca, da ima platu 20.000 di-nara i mese_nu reprezentaciju 60.000 koju tro{i saministrom informisawa po beogradskim kafanama, ida je visina reprezentacije, pretvorena u hranu i pi}ekoju konzumiraju ta dvojica, direktno uslovila wiho-vu {irinu, do mere koju ne mo$e podmiriti vi{e ni-jedna konfekcijska veli_ina u Srbiji, _ak ni onaj _u-veni, divni „Jumko”, iz Dnevnika wihove mame Mire.

<ta da radimo, pomo}i nema, jer se nevoqama „Srp-ske re_i” raduju svi. Prvo Milo{evi} i Mira, te wi-hov kraqevi} Marko i princeza Marija, sve$i vlas-nik ne samo radija, nego i nove porodi_ne diskoteke„Ko{ava”, jer }e se o tome mawe _itati ako se maweprodaje „Srpska re_”.

Raduje se i \in|i}, jer mnogi ne}e pro_itati ono{to }emo tek pisati, o svim wegovim neuspelim podva-lama i trgovinama, o wemu, sinu penzionisanog pukov-nika Kontraobave{tajne slu$be JNA, koga pamte mno-gi sinovi raznih pokojnika.

Raduje se i Ko{tunica – Damjanovi}, za koga nepo-znati seqak iz Ko{tuni}a, koji redovno _ita „Dnevnitelegraf” kupqen na kiosku „Politike” na Ravnoj Go-ri, pi{e da on jeste Damjanovi}, ali zato je direktanpotomak vojvode Mi{i}a, pradeda mu je majka Carica

– 390 – – 391 –

Milica, a ro|ena bra}a svih devet Jugovi}a, i da jeKosovka wegova devojka, jedina i ve_na qubav, jer {tose mawe prodaje „Srpska re_” pre }e Ko{tunica ube-diti glasa_e da mu je i Sveti Sava rod po liniji stri-ca Nejakog Uro{a.

Radova}e se i na{a ku}na prijateqica, Vesna Pe-{i}, ona sa naslovnih strana, nosilac svih ultimatu-ma upu}enih ovih dana, u nedostatku ku}nog vaspitawai telefona, preko {tampe na adresu na koju je, ne takodavno, slala druga_iju po{tu, ona Vesna, pisac spora-zuma Koalicije „Zajedno” i kr_mar mandata po prin-cipu „do{lo vreme da i Vuk mene pita: po{to mleko,seko Veko?” Vesna, sada{wi qubiteq lika i dela Zo-rana Haxi \in|i}a i Vojislava Damjanov Zelenka, sve-$a _lanica Udru$ewa $ena sa Uba – obo$avateqkiVukovih mrziteqa i, izgleda, iskreni pozadinski sa-borac Zorana \in|i}a i Vojislava Ko{tunice sa na{eMa$ino linije Karlovac-Karlobag-Virovitica, {tosa nama nije slu_aj. Ispade sekino mleko skupo i pok-vareno, i o_ito je @arko Kora} bio u pravu, ali nijese videlo. Sada se vidi sve jasno, mimikrija je pala,dobro je da se svako odslikao i opredelio po srcu i ube-|ewu pre izbora, jer posle bi bilo kasno, mada je sve{to ona _ini dokaz vi{e protiv svih koalicija.

Dakle, raduju se svi na{im nevoqama i jedva _eka-ju da nas ne bude vi{e. U duga_kom redu „demokrata”,boraca za slobodu medija, za druga_iju Srbiju, za slo-bodnu, kriti_ku i odgovornu re_, za slobodu politi_-kih, nacionalnih i verskih ube|ewa i sve one slobodekoje nikada nismo imali, niti }emo sa ovakvim borci-ma, u tom zaista impozantnom redu pored onih „osamhiqada po{tenih novinara”, nosilaca $eqe i naloga„nadle$nim organima da preduzmu odgovaraju}e mereprotiv” „Srpske re_i” i wenih autora, stoje i svi mi-nistri ove zemqe, svi direktori dru{tvenih predu-ze}a, i privatnih sumwivog porekla, stoje politi_a-ri i lideri stranaka koji se pla{e svog lika u ogle-dalu na{e novine, svi koji se bore da ostane kako jesteili da bude jo{ gore, jer tako wima biva najboqe.

U tom redu je i jedna novinarka-komunistkiwa, par-don, kolumnistkiwa iz nedeqnog nedeqnika slobodnogmorala, konzumenta svih, a naro_ito policijskih sek-sualnih sloboda. Znamo da znamo koji je. E, u tom nedeq-nom nedeqniku koji ure|uje Zoran Sokolovi} i wegovzamenik Bixa, a „Politika” uredno prodaje na kiosci-ma i niko ne zabrawuje, u kojem pi{u provereni slu$-benici Dr$avne bezbednosti iz Srbije, Hrvatske, isvih biv{ih republika, obu_eni da refleksno reagujui pquju na sve {to nije levo, velika Srpkiwa a mali_ovek, tra$i da se „preduzmu mere protiv opozicione{tampe” koja, zamislite, pi{e i o wima. Oni, narav-no, mogu da pi{u o kome ho}e, kad ho}e i {ta ho}e go-dinama, a naro_ito o opoziciji, jer to je sloboda {tam-pe, a kada se o wima pi{e to je „bla}ewe novinara”. Ni-je nego.

Kako se uop{te mo$e oblatiti „novinarka” koja jeto postala {etaju}i ne samo po svim krevetima vlastii opozicije, nego i po svim politi_kim opcijama, tra-gaju}i za pobedni_kom u _ijoj senci }e mirno, pla}enoi po $eqi pquvati svake srede, u sred srede, ne_ijeglica.

Nema odvratnije i nemoralnije i primitivnije os-tav{tine novinara od pisanih krvavih tragova koje jeostavila ta spodoba, lutaju}i od levice do Bjelice,imuna na sve nesre}e i smrti ovog sramnog rata, koji jeu toj ostav{tini zabele$en kao nedovr{en i nedovoq-no efikasan da ostvari „pusto srpsko”, wen politi_ki,moralni i, izgleda, seksualni san. Ta nemoralna, ra-zuzdana, primitivna, neobrazovana i nezadovoqena, aod najlep{eg opozicionog lidera grubo u qubavi odbi-jena, kolumnistkiwa i Srpkiwa, normalno da projek-tuje svake srede svoju mr$wu na Onog, Onu i one kojisu joj san razbili i $equ neispuwenu ostavili. Ne po-ma$e tu ni Udru$ewe nezavisnih, ni zavisnih novi-nara, a ni nadle$ni organi koje zove u pomo}, pomo}iwoj mo$e samo dobar mu{karac, ali nipo{to Srbin,jer oni samo pri_aju i osta}e nezadovoqna. ProbatiMuslimana, ka$u stru_waci, za ovakve $ene i prob-

– 392 – – 393 –

leme. Uostalom, do{lo je vreme za odmor ratnika, <u-madinaca.

Gu{ewe „Srpske re_i” zbog re_i je, dakle, projekatkoji je dobio nacionalni konsenzus. Pored nedeqnog ne-deqnika, seksualno zavisnog, a policijski slobodnog daspoti_e opoziciju, pa i weno retko glasilo _iju zabra-nu tra$i otvoreno u Baxino ime, projekat podr$avajui drugi „nezavisni listovi”, novinari, kolumnisti iostali.

>utawe te {tampe koju ne finansira vlast ve} ne-ko drugi, nezainteresovanost za sudbinu glasila kojeje svoju opozicionu i demokratsku opredeqenost za{est godina trajawa platilo mnogim zabranama i na-padima vlasti sa svih strana i na sve na_ine, isto je{to i optu$ba. Demokratska javnost koju oni oblikujuprihvata kriti_ku re_ i slobodu {tampe samo do odre-|enog, strogo kontrolisanog koridora, i vrti se u kru-gu komunisti_ke samocenzure i kalkulisawa sa svimi sva_im, jer i tu {tampu vode i kreiraju levi_ari,biv{i tvrdi komunisti. Dozvoqeno je, ka$u, kritiko-vati i vlast i vladaju}u porodicu do odre|ene grani-ce, a preko toga ne – jer je primitivno, a i ne}e pla-}ati prihode od prodaje, ne}e prodavati na kioscima,zato je boqe pre}utati i odr$ati status quo. Tako mi,koji sve to radimo kako treba i kako se radi u demo-kratskom svetu, bez obzira na posledice, smetamo svi-ma, pa i nezavisnima.

Wima dodatno, kao ne_ista savest i pisani svedokza istoriju najve}eg be{_a{}a novinarstva u vremenunajne_asnijeg rata u istoriji ovog naroda, jer je „Srp-ska re_” pisani dokaz da se moglo i moralo _initi vi{ei boqe od onoga {to je _inila druga nezavisna {tam-pa i novinari ove zemqe, za odbranu ne samo {tampe,nego golog $ivota mnogih qudi.

Samo „Srpska re_” iz minulih godina svedo_i o to-me {ta je ovde zapravo bilo i jeste, ko se i za{to bo-rio i $rtvovao, samo u toj novini se vidi da je u Srbi-ji na vlasti jedan mra_ni, nedemokratski, fa{isti_kii mafija{ki re$im, dok je slika koja se dobija preli-

stavawem ostalih „slobodnih” i „nezavisnih” glasilaskoro idili_na, rat se i ne vidi, stradawa ima, ali sa-mo srpskih, a demokratija je ugro$ena, ali samo od Vu-ka Dra{kovi}a i wegove stranke, koji stalno ne{to ne-realno tra$e i pi{aju uz vetar, dok ih prave demo-krate i veliki novinari gledaju sa balkona, uz smeh ipi}e, _ekaju}i neuspeh, zajedno sa vlastima.

Zato danas svi mirno _ekaju da nas vlast ugu{i, bezre_i protesta i bez zabele{ke o pritiscima koje samomi trpimo. Ali, ne zadugo, jer }e ubrzo do}i vreme iza wihov kraj. Radova}u se sigurno i ja tome i }utatikao oni danas. Brani}e ih Kraqevi} Marko, a vidatiKosovka devojka.

Mo$da ja i gre{im. Nemogu}e je da oni opoziciona-ri i stranke koji su izdavali saop{tewa, pretili idizali galamu oko „Novog Pan_evca”, ili stare „Svet-losti”, „Smederevca”, i ostalih lokalnih glasila ba{ne}e da se oglase protiv pritisaka na „Srpsku re_”.Ili slobodni novinari i nezavisne novine koji su osvim tim i ostalim slu_ajevima pisali naduga_ko ina{iroko, da ne napi{u ni{ta u na{u odbranu. Morada ih je ne{to omelo. Verovatno koalicija „Zajedno” ibriga oko we, ko }e koga i kako potpisati. Sigurno jeto, jer je zaista bio veliki posao u pitawu, trebalo jespojiti one koji se mrze protiv onoga koga svi mrze. Iuspeli su. Toliki napor {tampe, a naro_ito nezavisnei raznih pozadinskih radnika iz mnogobrojnih beo-gradskih slavskih kru$oka urodili su plodom i na re-du je posledwe _erupawe Srpskog pokreta obnove. Do sa-da su se svi ogrebali, nisu samo demokrate, red je da ioni ne{to drpe jer im je to politi_ki imix, a i jedi-na nada za opstanak.

Narodna histerija za koalicijom, krici i jauci bu-du}ih op{tinskih funkcionera iz unutra{wosti spo-ji{e vatru i vodu, i sve to nema nikakvu budu}nost,kao {to nije imalo ni{to {to je narodna histerija po-rodila. Narod je hteo i rat, narod je hteo mnogo toga nakrilima mr$we i retki su oni koji su od toga na vre-me pobegli. Zato mene nema u toj koalicionoj pri_i,

– 394 – – 395 –

ne}u da jedem pe_enog vola i na vreme be$im od no$au le|a koji mi sleduje i poku{a}u bar da ga umawim,da ne boli mnogo kada me zadesi. To je budu}nost koali-cije, uvek bila i bi}e, ni Vesna Pe{i} nije izdr$a-la, potegla je no$ i evo mi ga u le|ima i pre izbora.A tek posle toga {ta }e biti, znaju ve} sada izba_eniSPO-vci sa Vra_ara, Zvezdare, Nove Varo{i, Topole,Mionice, Kosjeri}a...


USTA<E U ^ETNICIMA

Politi_ka scena Srbije, optere}ena sva|ama u opo-ziciji, potpuno ravnodu{no prihvata sve {to _inivladaju}a stranka, od uzurpacije svih medija do pre-dizbornih la$i koje intenzivno i bezobzirno lansi-ra, kao {to je ona o pronalasku leka za sidu. Mirno svigledamo, bez re_i protesta, svakodnevno i svakove_er-we {etawe SPS-a i JUL-a po ekranima svih televi-zija i talasima svih radio stanica, mirno, bez prote-sta, prihvatamo sva pogor{awa izbornih uslova koja sesmisle u vladaju}oj porodici za obezbe|ewe ostankana vlasti, i svi lideri opozicije kao ovce tumaraju poSrbiji u mraku, govore ne{to izgladnelom i odrpanomnarodu koji do|e da od wih _uje ho}e li, i kada, bitiboqe.

I kao {to ceo narod sasvim nerazumno i ubila_ki}uti i trpi svakodnevno propadawe, glasa za one kojimu propast donose i produ$avaju, tako i opozicionilideri potpuno li_e na narod – }ute, trpe i pristajuna sve {to ih u startu elimini{e od uspeha, na ono na{ta ne bi pristala nijedna opoziciona stranka u demo-kratskom svetu. Verujem da bi oni pristali i na even-tualnu odluku SPS-a da opozicija mo$e i}i na izbo-re samo u nekim izbornim jedinicama, i to iskqu_ivona jugu, a u ostalim ne mo$e, jer i tada bi se _uo _uve-ni pragmati_ni pokli_ iz _uvene demokratske stran-ke opozicije „va$no je u_estvovati”, koji slu{amo ve}_etvrti put.

– 396 – – 397 –

Ne znam kako, i da li se uop{te mo$e, u te lider-ske i usijane glave useliti suprotna misao, da je mno-go va$nije ne u_estvovati u sopstvenom porazu i pro-padawu koje traje ve} {est godina. Samo neu_estvova-wem i otporom je nekada davno ne{to u_iweno u pome-rawu granica diktature, ne{to slobode medija osvoje-no i utemeqene klice demokratije u parlamentu. Ne-u_estvovawe sada, danas, u uslovima potpunog mraka,nedostatka novca, op{tenarodne bede i svakodnevnihprotesta radnika, seqaka, u_iteqa, i svih slojeva dru-{tva, donelo bi sigurno pobedu i povratilo dostojan-stvo i narodu, i strankama, i liderima opozicije. Me-|utim, svi mi o_ekujemo da Amerika i Zapad na ne{toprisile Milo{evi}a, svi _ekamo da nam oni tim pri-tiskom oslobode medije i donesu demokratiju, a samitaj pritisak ne}emo da napravimo, nesvesni da je on ja-_i od ameri_kog, ili bilo _ijeg, i da samo uz na{ pri-tisak i Amerika i Zapad mogu i ho}e pomo}i. Bojkotovih izora na koje treba iza}i zajedno sa raznim ̂ epi-}ima je ve} postalo pitawe _asti i jedini na_in za us-peh opozicije i promenu sistema, i ako do wega ne do-|e propadawe }e se nastaviti i na dnu }e se uskoro na-}i zajedno i vlast, i opozicija, i narod, {to je i lo-gi_no i pravedno.

Da spre_i bojkot koji je bio neminovan i ubla$iefekat ako do wega do|e, vlast se obezbedila sa dvestrane. Leve i desne. Na levoj je, naravno, JUL, porodi-_na stranka u koju se na silu u_lawuju samo oni kojiimaju novac i mo}, da ga ne bi izgubili, i oni koji suimali vlast, pa je izgubili i koji ho}e na izbore jerimaju sve potrebne uslove, i medijsku promociju, i fi-nansijsku mo}, i silu vlasti kojom pla{e narod da gla-sa za wih.

Na desnoj je, kao i uvek, crveni vojvoda <e{eq, ko-ji nikada nije radio, niti }e, {to vlast ne voli. On seprvi, odavno, izjasnio da ide na izbore bez obzira naizborne uslove i otpo_eo kampawu protiv opozicije, ane vlasti. ^uveni borac i zatvorenik koji je kada jetrebalo veli_ao Milo{evi}a i rat, a zatim, opet po

zadatku, govorio da je on „najve}i kriminalac”, a we-gova $ena „crvena ve{tica”, da bi se vratio u opozi-ciju sada je krenuo na sve opozicione stranke. <etapo Srbiji, la$e, pquje i opawkava Milo{evi}eve pro-tivnike, a najvi{e one najja_e, Srpski pokret obnove iVuka. Ne govori vi{e nigde ni o diktatoru i krimi-nalcu Milo{evi}u, ni o wegovoj „prokletoj Jerini”,nema ni re_i vi{e o wihovom skidawu sa vlasti, on jepla}en i obu_en da ru{i Vuka i to radi veoma poslu-{no i bez odmora. Sluga Goluban, hendikepiran _iwe-nicom da je Hrvat, sa prezimenom u Srbiji nepostoje-}im, a u Hrvatskoj _estim naro_ito u HDZ-u, {to sutek sada saznali i javno objavili i iz {taba Vojske Re-publike Srpske, ozna_iv{i ga kao slu$benika „stra-ne agenture koji po zadatku odavno razbija srpski na-rod”, vrbovan je od srpske policije da ru{i opozici-ju i svaki otpor vladaju}oj stranci i porodici, jer tonajboqe rade obele$eni. Istovremeno je stub i Hrvat-ske tajne slu$be, kori{}en u toku rata za razbijawei slabqewe Srbije, programom Karlovac – Karlobag –Ogulin – Virovitica, koji je presudno doprineo stva-rawu, u_vr{}ivawu i priznavawu hrvatske dr$ave.Izostanak ha{ke optu$nice protiv wega, koji _udi po-liti_ku javnost Srbije, treba tra$iti ba{ u tom do-prinosu u borbi hrvatskog naroda za nezavisnost u ko-joj je wegova klovnovska uloga igrana pred kameramasveta, sa {lemom na glavi i no$evima u zubima brada-tih i zapu{tenih dobrovoqaca wegove stranke i _es-tim obilascima ratnih podru_ja sa vatrenim govori-ma, o_ito dirigovana iz centra Hrvatske dr$avne bez-bednosti, bila odlu_uju}a za usmeravawe svetskog jav-nog mnewa u korist Hrvatske. Niko kao <e{eq u o_i-ma svetske javnosti nije tako uspe{no predstavqao Sr-be kao koqa_e, ludake i pqa_ka{e, a svojim pretwamada }e bombardovati Va{ington, London, Pariz i Rimizazvao je solidarnost velikih sila protiv Srbije,{to je bio strate{ki interes Hrvatske.

^ovek koji je po izlasku iz zeni_kog zatvora prim-qen za po_asnog _lana hrvatskog filozofskog dru{tva,

– 398 – – 399 –

po preporuci <ime \odana i Marka Veselice, a u ovomratu od Hrvata hap{en kao srpski vojvoda u Isto_nojSlavoniji, pa odmah, neobja{wivo, pu{ten, verovatnopo nalogu samog Tu|mana, uspe{no je spre_io i usvaja-we i primenu plana Z-4, po kojem je Srpska Krajine do-bijala status dr$ave u dr$avi, a Srbi sva prava kojasu tra$ili. Tada je, po nalogu, organizovano minirawe$elezni_ke pruge i ubistvo hrvatskog civila na auto--putu kod Oku_ana, posle _ega su usledile operacije„Bqesak” i „Oluja”, i progon Srba iz Krajine. Ka$uda {tab Vojske Republike Srpske poseduje tajnu pre-pisku <e{eqa i Tu|mana iz ovog rata, kao i neke fo-tografije na osnovu kojih je nedavno izdala javno sa-op{tewe, ozna_iv{i <e{eqa kao slu$benika stra-nih agentura i razbija_a srpskog naroda.

Prestankom rata wegova uloga se mewa i usmeravau pravcu ru{ewa opozicije u Srbiji, slabqewa svakogotpora aktuelnoj vlasti koju hrvatska vlast odr$ava ipodr$ava. Promena u Beogradu i pobeda opozicije bi-la bi potpuna destabilizacija Tu|mana i wegove dik-tature, kao {to bi Milo{evi} bez Tu|mana u Zagrebubio gubitnik u Srbiji. Jedino ti interesni zadaci ko-je <e{eq obavqa mogu objasniti wegovo sada{we po-na{awe i borbu iskqu_ivo protiv opozicije u Srbiji,bez ikakvih napada na vlast protiv koje, navodno, idena izbore, kao i potpuno }utawe vlasti o <e{equ, od-sustvo nekada{wih napada i kritike wegove politike,te medijska podr{ka koja mu se otvoreno daje za slab-qewe opozicije. Postoji _ak strategija usvojena u vrhuvlasti, boqe re}i u vladaju}oj porodici, da se od <e-{eqa napravi politi_ka snaga druga po veli_ini, daon po svaku cenu zameni Srpski pokret obnove i Vuka,da bude najja_i u opoziciji, kako bi bio alternativaMilo{evi}u u razgovorima sa vladama zapadnih zema-qa i Amerike. Po{to se po zavr{etku ameri_kih iz-bora i pretpostavqene pobede Klintona najavquje io_ekuje sigurni veliki zaokret u politici prema Sr-biji i Milo{evi}u, od kojeg }e se ultimativno tra$i-ti promene i demokratizacija dru{tva kao uslov za

finansijsku pomo} i povratak u me|unarodne institu-cije i organizacije, on }e im tada suprotstaviti <e-{eqa i radikale kao tu drugu varijantu i snagu kojubi morao da prihvati u vlasti i vladi koja bi bila vi-{estrana_ka. Naravno da je nacista <e{eq za te zem-qe bauk ve}i od komunizma i ako bi Milo{evi}, potoj strategiji, izbegao podelu vlasti sa demokratskomopozicijom i formalno zadovoqio Zapad podelom vla-sti me|u levicom, {to on i $eli, planira i na _emuradi wegov dr$avni, politi_ki, medijski, a i policij-ski aparat ve} dve godine.

Tu strategiju je i sam <e{eq potvrdio u telefon-skom razgovoru sa Vukom pre petnaest dana, koji smozabele$ili na traci, kada mu je na pitawe za{to na-pada Srpski pokret obnove, a ne SPS, iako mu sa tri-bina zbog toga odlaze slu{aoci, pa ponekad ostane dapri_a samo dvojici-trojici qudi, rekao da je to wegovna_in za osvajawe drugog mesta koje SPO dr$i, i da muje Vuk jedini politi_ki protivnik, pa po{to ne zna owemu ni{ta ru$no mora da izmi{qa i la$e da bi os-tvario ciq. Priznao je i kontakte sa socijalistima ifinansijsku podr{ku koju mu daju, objasniv{i to timeda }e sve u_initi da bude drugi, svakoga iskoristitiza taj ciq, pa i Milo{evi}a koji mu je saveznik. Neznam samo kako na to pristaju wegovi bliski saradni-ci, simpatizeri i _lanovi stranke koji su, verujem, tudo{li da se bore za promenu sistema a ne mesta u opo-zicionoj areni. Bedna uloga koju igraju zajedno sa <e-{eqem, narodno ogor_ewe i nedostatak podr{ke za to{to rade, koje susre}u u svakom gradu i selu Srbije,natera}e na razmi{qawe mnoge od wih i verujem da }e<e{eq do$iveti poraz i na izborima i u svojoj stran-ci, jer je ono {to su svi pomalo sumwali sada postaloo_igledno. Radikali koji rade za HDZ, mrze i pawka-ju kraqa i zala$u se za ostanak komunizma, nisu radi-kali nego policajci, to vide i seqaci po Srbiji kojibe$e sa wegovih tribina, a vide}e uskoro i mnogi _la-novi te stranke i bi}e po onoj narodnoj: „Ko drugomejamu kopa, sam u wu pada”.

– 400 – – 401 –

Ina_e, Vojislav <e{eq, wegova stranka i wihovapredizorna kampawa vi{e nimalo ne smetaju _ak ni le-vici, niko ga ne pomiwe, ne komentari{e wegove mra_-ne planove i predizborna obe}awa o ujediwewu Srbi-je i Republike Srpske, o osvajawu Sarajeva i sli_negluposti. Oni se trenutno uzajamno po{tuju i ne dira-ju, ni on levicu, ni levica wega, _ak se nazire nit ko-ja ih spaja, strah od pobede opozicije. Levica se pla-{i jer bi izgubili sve, i vlast, i mo}, i novac i uti-caj, a <e{eq jer bi se otkrio u celini i on i wegovinalogodavci. Rekao mi je jednom prilikom da nikadane}e dozvoliti na{u pobedu, jer bi tada odmah Srbijasaznala da je on Hrvat i da je u politici po zadatku, ane po ube|ewu, {to Milo{evi} ne}e otkriti dok je navlasti.

Da je Hrvat, znam odavno, od po_etka na{eg poznan-stva. On to nije krio, jer je to tada bilo neva$no, _akse $alio da ga progawaju kao velikohrvatskog nacio-nalistu i _itao mi prepisku sa svojim bliskim ro|a-kom Stjepanom <e{eqem koji ga je pose}ivao dok jebio u zatvoru. Za mene to {to je Hrvat je neva$no isada, kao i to da u vreme kada smo se upoznali i dru-$ili nije verovao u Boga, niti je znao da se prekrsti,i jedva smo ga naterali da krsti svoga sina. Za wega sa-da nije neva$no, jer je sav wegov uticaj i politi_kasnaga izgra|ena na velikosrpskim idejama i izjavama,na patriotizmu o tu|em tro{ku i obe}awima velikedr$ave svih Srba, pa bi taj podatak objavqen i doku-mentovan na dr$avnoj televiziji, sa svim dokazima owegovim susretima sa Tu|manom i wegovoj politi_kojdelatnosti u Srbiji uni{tio zauvek wegovu politi_-ku karijeru. Otuda borba neprestana ne protiv vlasti,nego protiv Vuka.

Ako se ostvari strategija vladaju}e porodice, osna-$i Tu|manov agent <e{eq i pretvori u vode}u opo-zicionu snagu na ovim izborima, a levica u|e u vlasti zvani_no i vi{e uz pomo} bra_nog kreveta, ne pi{enam se dobro nigde, a posebno u sredstvima informi-sawa. Svoj politi_ki program objavili su drugovi iz

JUL-a, naravno u dodatku lista „Politika”, i narav-no besplatno. Tako sam bila u prilici da pro_itam ono{to se ti_e posla kojim se bavim, i prosto sam {oki-rana wihovim javnim stavovima o informisawu za ko-je }e se sigurno boriti i izboriti ako na vlast do|u.Tamo pi{e ovako, verovali ili ne:

„Sredstva za finansirawe jugoslovenske {tampe itelevizijskih stanica koje su pristigla izvan Jugo-slavije Jugoslovenska levica smatra sredstvima inve-stiranim u ograni_avawe slobode i nezavisnosti jugo-slovenskih gra|ana data za potpla}ivawe ne_asnih qu-di koji predstavqaju petu kolonu u dru{tvu, denunci-jante i potkaziva_e koje svako dru{tvo ima naro_itou te{ko vreme.

Jugoslovenska levica }e se o{tro suprotstaviti de-lovawu onih sredstava informisawa koja su finansij-ski i politi_ki zavisna od nekog izvan Jugoslavije ko-ja su, ba{ zato {to su u funkciji nekog drugog ko naj-_e{}e nije prijateq Jugoslavije, neobjektivna, dest-ruktivna i vulgarna. Onaj ko deluje protiv neke zem-qe i wenih gra|ana najsigurnije }e biti u tom posluako tom dru{tvu i wegovim gra|anima plasira la$ idestrukciju i prostotu. To je oblik novog specijalnograta, koji je mnogo efikasniji od klasi_nog, oru$anograta, a pritom bar na prvi pogled, mawe iritira, jersu wegova sredstva perfidna i ne zasnivaju se na fi-zi_kom nasiqu”.

Ne{to sli_no, ka$e mi jedan prijateq, komunistai pre i sada, nikada i nigde nije moglo biti ni napi-sano, ni usvojeno u dokumentima komunisti_kih parti-ja, od Lewina do Staqina i Broza. Niko nikada rani-je, _ak ni pre 50 godina, nije tako primitivno, pogro-ma{ki i zastra{uju}e jednoumno tretirao sredstvainformisawa i qude koji rade u wima. Jesmo _uli iz-raze „peta kolona”, „potkaziva_i”, „izdajnici” i sli_-ne, ali da su oni okosnica partijskih dokumenata i po-liti_kih programa jedne stranke, zaista je prvi put.Da je Broz $iv, ka$e mi taj prijateq, rukovodstvo i_lanove ovakve levice bi odmah strpao na Goli otok.

– 402 – – 403 –

A iza svega toga, iza pretwi, etiketa i borbe pro-tiv {tampe kao hladnog oru$ja efikasnijeg od pravograta, stoji potpis predsednika stranke Qubi{e Ri-sti}a, avangardnog intelektualca i borca sa univer-ziteta Karl Marks iz 1968. godine, kao i mnogih sli_-nih kvazi politi_ara i intelektualaca koji treba danas odvedu u 21. vek. Malo morgen. Na stranu licemer-je u odnosu na finansijska sredstva drugih zemaqa ko-ja, kada se daju za pomo} nezavisnoj {tampi predstav-qaju „sredstva investirana u ograni_avawe slobode inezavisnosti jugoslovenskih gra|ana” i data za „pot-pla}ivawe ne_asnih qudi” koji predstavqaju „petukolonu, denuncijante, potkaziva_e”, a kada se daju Mi-lo{evi}u i vladaju}oj stranci za o_uvawe vlasti ni-su to, nego „podsticaj razvoju zemqe” ili „sredstva zastabilizaciju privrede”. Sredstva sa Zapada su sred-stva sa Zapada, pa ako u novinama proizvode denunci-jante, petu kolonu i potkaziva_e, isto proizvode i upoliti_kim strukturama vlasti, tako da sa punim pra-vom mogu da ka$em da je Slobodan Milo{evi}, kojitra$i i koristi sredstva „pristigla izvan Jugoslavi-je”, ne_astan _ovek, denuncijant, potkaziva_, peta ko-lona i _ovek koji ograni_ava slobodu i nezavisnost ju-goslovenskih gra|ana, po mi{qewu JUL-a i wegove su-pruge Mirjane Markovi}, direktora direkcije JUL-a.To je to.


<TAKOR SA DEDIWA

Mesec dana pred izbore Srbija se davi u radni_-kim {trajkovima, protestnim gladovawima po fabri_-kim krugovima, pretwama da }e obustaviti rad i {ko-le, i bolnice, i saobra}aj, u soliterskim naseqimagrada traje rat za kontejnere iz kojih se vade ostaci zaspas golog $ivota, su$ava se krug za eksploziju bede inezadovoqstva, a sa tv-ekrana svake ve_eri te_e medi mleko.

Kragujeva_ke radnike, desetine hiqada svakodnev-no prisutnih na ulicama, niko nije video ni _uo, alizato redovno gledamo ^ovi}e, Ivkovi}e, <ainovi}e,Gajevi}ke i ostale kako otvaraju opravqene puteve,sajmove, privatne pumpe, seku neke vrpce negde, jedu,piju, igraju i pri_aju o Srbiji koje nema, o pove}awunepostoje}e proizvodwe, o izvozu te proizvodwe na tr-$i{te koga nema, o ugovorima koji se ne realizuju, opobedi u ratu koji su izgubili, o boqem standardu $i-vota koji su ugasili, o budu}nosti koju su uni{tili ikoja sa wima nikada ne}e do}i.

Socijalisti_ka partija Srbije, za prve izbore 1990.godine presvukla se u to ruho iz Saveza komunista Sr-bije, odri_u}i se usput revnosno svega komunisti_kogi levog, do neukusa, a sada se opet presvla_i u levicu,ali izgleda samo srpsku, a ne jugoslovensku, kako to ho-}e $ena na{eg predsednika, ali ne}e predsednik dru-ge republike u Jugoslaviji. Levi_arewe je ponovo utrendu stranke na vlasti, okupqaju se leve snage za iz-

– 404 – – 405 –

bore kako bi se lak{e zagubili tragovi rata i sakrilisvi ratni zlo_ini, te izbegla odgovornost za sve {toje bilo. Desno su bili dok je trebalo, sada skre}u u le-vo, a desni_ari }e, vaqda, odgovarati za rat, kada soci-jalisti_ke ratnike i nacionaliste usisa {iroka sur-la levog slona i pokrije _ukqevita {apa gegaju}e slo-nice.

To presvla_ewe i skretawe u levo ina_e nema ni-kakve veze sa sirotom levicom, koju oni samo kompro-mituju i kojoj istinski i ne pripadaju. <trajkovi rad-nika u Kragujevcu, Ni{u, Beogradu i {irom Srbije suidealan prostor za delovawe prave levice, radnici iwihova prava osnov su programa i ideologije koju ko-bajagi zastupaju, ali na{e levice tamo nigde nema. Za-{to svoje romanti_ne ideje o ravnopravnosti, humano-sti i bogatom dru{tvu jednakih tamo ne {ire, za{togladnim radnicima na ulicama Kragujevca ne objasnekako to da oni moraju biti jednako gladni, a svi JUL-ovci i SPS-ovci jednako siti, bogati i privatnici samilijardama otete dru{tvene svojine. Za{to tamo neispri_aju levu pri_u i odgovore na pitawe o diskote-kama, automobilima i pi{toqima svoje dece, o ku}a-ma, jahtama, putovawima i privatizaciji dr$ave za{tampawe bezvrednih kwiga, o otima_ini televizijei svih medija... Umesto toga, levi_ari, a naro_ito le-vi_arke, vole da bezbedno teoreti{u i pi{u po novi-nama o godi{wim dobima ili privatnoj svojini za ko-ju se zala$u, ali tako da ne mo$e ko ho}e da kupi bilo{ta, nego samo wihovi _lanovi i _lanice, koji }e po-sle da „zaposle radnike, obustave {trajkove i iskore-ne kriminal u roku od tri meseca”, kako obe}avaju. Tojprivatizaciji, po teoriji na{e levice koja ekspresnore{ava dru{tvenu krizu, nau_no poznatoj pod nazivom„uzmi sve {to ti do|e pod ruku, za sebe i svoju poro-dicu, a podaj ne{to i poltronima”, smeta, ka$e direk-torka te levice, jedan politi_ar u drugoj dr$avi ko-ji koristi funkciju i kupuje sve, pa ho}e da kupi idr$avu, „onu {to je nikla 1941. godine iz krvi jednogjuna_kog naroda”. A oni su ba{ hteli tu dr$avu za se-

be, jer su ovu ve} odavno otkupili za male pare, no bezmora, pa im taj neposlu{ko u drugoj dr$avi smeta uplanovima za budu}nost. @vaka o laganoj privatiza-ciji je tako samo javni izliv besa zbog zelenog gro$|acrnogorskog.

U teku}em presvla_ewu stranke na vlasti i be$a-niji od odgovornosti i skrivawu ispod kreveta i suk-wi, nema ni mere, ni granice, a ni grama stida. Na{avladarka se tako ovih dana javno raduje povratku al-banske dece u {kole i tu vest progla{ava „lepom, kaovest o miru, o polo$enoj maturi, o prona|enom rudni-ku dijamanata, o svetu bez granica”, i ka$e da je wu_ekala ovih nekoliko godina, jer je „smatrala da Ko-sovo pripada onima koji tamo $ive, a naro_ito decikoja tamo $ive”. Istovremeno, besramno licemerno sepita ko je to uop{te odlu_io da prepreku za zajedni-_ki $ivot prave „etni_ke i verske razlike”. Dakle,le$e}i u krevetu svih ovih godina sa _ovekom koji jeto odlu_io i koji je albansku decu iz {kola isterao, asvoju policiju poslao da {kole _uva i spre_ava wihovpovratak, ona je _ekala od wega vest, „lepu kao vest omiru”, da je potpisao sporazum sa roditeqima te decei dozvolio im da se {koluju. ^ekala je tu vest, vaqda,i dok je u kamere Bi-Bi-Sija govorila da je tra$ilaod svog mu$a 1989. godine da ide na Kosovo i pru$i za-{titu ugro$enim Srbima, {to je on i u_inio zavode-}i represiju nad Albancima i zatvaraju}i wihove{kole i univerzitete. Sad i mi i Albanci treba dasve zaboravimo i verujemo u wenu radost i u to da jesporazum sa Rugovom za wu samo lepa vest koja je obi{-la svet iz neke tu|e mra_ne jazbine, a ne poraz wenevelikosrpske politike na Kosovu o kojoj, sre}om, imadokaza u filmu Bi-Bi-Sija o Jugoslaviji, kao i pot-puno poni$ewe i poraz wenog supruga koji je donedav-no izjavqivao da se sa Rugovom nikada ne}e sresti ida nema o _emu sa wim razgovarati jer je nelegitimnipredstavnik albanskog naroda. Koliko je legitiman Ru-gova – ne znamo, ali da je dobar politi_ar, _astan _o-vek i borac za interese svoga naroda vidimo i mi i ceo

– 406 – – 407 –

demokratski svet koji mu daje i priznawe i legitimi-tet. Nadam se samo da ni on, ni Albanci, ne}e amnesti-rati pora$eni bra_ni par diktatora koji se sada sagi-wu i qube mu skute i ruke radi golog opstanka na vla-sti, da ne}e oprostiti sto mrtvih studenata samo u jed-nom danu, i na hiqade zatvaranih, prebijanih i pro-teranih, _etvorogodi{we potucawe dece, studenata inastavnika po podrumima privatnih ku}a, muke i pat-we celog naroda i policijski teror koji i sada trpe,jer sve to ima svoj po_etak i datum. Kada je po_elo i koje naredio i sprovodio, bez obzira da li }e taj isti sa-da, pod pritiskom sveta, narediti i kraj golgoti kojusu $iveli pod wegovom _izmom. Za to {to su im u_i-nili opro{taja ne mo$e biti, a ni zaborava, pa veru-jem da su zaludni pismeni sastavi supruge, kao i pot-pisi supruga na ono {to je normalno, jer nigde u svetunije vest da deca idu u {kolu. Uzalud je podvla_ewe,uvla_ewe i upore|ivawe te vesti sa vestima o ratu imiru, o rudniku dijamanata i sli_ne podrepa{ke glu-posti, jer to naprosto ne mo$e biti vest, ni lepa, niru$na, to je samo na{a sramota, a Wena i Wegova odgo-vornost i slika i prilika, kako ka$e narod.

Da li }e albanska deca krenuti u {kole posle odo-brewa diktatora, veliko je pitawe nakon najnovijih,sve _e{}ih napada na policijske stanice i vojne ka-sarne na Kosovu, za koje je odgovornost prihvatila Os-lobodila_ka armija Kosova, nepoznata Albancima, alinekome dobro poznata. O_igledno se poruke upu}ujuZapadu koji pritiska – da popusti, ina_e bi}e Bosneponovo, {to je $eqa ne samo vlasti, nego i ve}eg delaopozicije. Pred izbore koji prete da uzdrmaju i podo-sta smawe apsolutnu vlast diktatora, on zvecka oru$-jem na Kosovu, da i nas opomene na oprobani metod op-stanka na vlasti preko rata, smrti i razvalina. Nesre-}a je {to i mogu}a pobedni_ka strana u ve}ini istomisli i sawa, pa ispada da je Albancima ipak boqiMilo{evi} koji je potpisao svetsku vest da deca moguda idu u {kolu, nego, na primer, Ko{tunica koji tonikada ne bi potpisao. Sre}om, Ko{tunica ne}e imati

prilike da o tome odlu_uje zajedno sa onima koji ga sa-vetuju i kroz wegovu malu stranku projektuju svoje ve-like neostvarive nacionalne ciqeve. Dodu{e, on jesve u_inio da od malog napravi veliko, torbare}i tu-|e glasove u koaliciji ucenama i podvalama, nespre-man da prihvati realnost svoje bezna_ajnosti.

U mu_nim pregovorima o formirawu koalicije, ko-riste}i Avramovi}a, odjednom opredeqenog za DSS ilini{ta, po vidqivim instrukcijama {takora sa Dedi-wa, pokazao je on svu svoju nedoslednost, nepo{tewe inemoral. Od zakliwawa da ne}e u koaliciju po cenuostavke, a radi _uvawa _asti i obraza, te da ne tra$ivi{e procenata nego {to mu pripada, do prodaje i _a-sti i obraza za dvadeset odsto mandata nije pro{lo nideset dana. Zrelo i po{teno, ba{ onako srpski i dos-ledno. Nama koji samo dajemo i koje ve} tre}i put varana isti na_in i otima bira_e, ostaje podse}awe na onunarodnu pri_u. Ako te neko prevari jednom – ubio gaBog, ako te taj isti prevari i drugi put – ubio Bog iwega i tebe, a ako te on prevari i tre}i put – ubioBog samo tebe, wega ne. Dakle, $iveli prevaranti, do-le prevareni. To je to.


– 408 – – 409 –

^ER^IL U BEOGRADU

Ove predizborne jeseni u Srbiji sve je druga_ijenego ikada. Nema uzbu|ewa ni mnogo nade, apati_no je,jer nema ni opozicije u medijima i na politi_koj sce-ni. Gledamo samo SPS i JUL, kao i pre raspisivawaizbora i otu$ne spotove levice, koji, onako usamqeni,deluju groteskno, uprkos lepim i mladim manekenimakoji nas na svim kanalima uveravaju da je JUL kul. Sveje naprosto fol, jer se na jednoj strani rasipa novacdo neukusa, za mnogobrojne spotove, plakate, reklame,putovawa, promocije i sve {to treba, naravno iz dr-$avnog buxeta, a na drugoj strani narod gladuje, _ekapenzije i deca umiru u Institutu za majku i dete uBeogradu, jer nema novca za operacije sr_anih manakod _etiristotine mali{ana.

Ne znam kako se ose}aju glasa_i koji svake ve_erii dana gledaju tu obest i rasko{, dok gladuju ili sesmrzavaju, ali znam da je dr$ava i vlast koja hladnodopu{ta da deca umiru u bolnicama zbog nedostatkanovca, koji se ina_e nemilice tro{i na parade nepo-stoje}ih bra_nih partija i druge gluposti, nemogu}adanas u ovom veku, _ak i u Africi. Samo je u Srbiji mo-gu}e da nema 400.000 maraka za operacije srca za 400beba u samoj prestonici, a da te iste marke postoje za„JUL je kul”, i „Lepo, lep{e, levqe”, ili „Idemo da-qe”, kako poru_uju zadovoqni i zadrigli espeesovci.Kuda daqe – pitaju se gra|ani, unezvereni od bede ko-ja traje i nema kraja, kuda daqe – pitaju nas i te ne-

sre}ne bebe, koje smo svi zajedno svojom pokorno{}uovakvoj vlasti osudili na smrt. Ne postoji zemqa inarod danas u svetu koji ne bi digao _itavu javnost nanoge za 400 beba koje umiru zbog obesti i kriminalastranke na vlasti; to mo$e samo u Srbiji, jer je to kul,ka$u na{i vladaoci.

Umirawe te dece pred o_ima javnosti je i sudbinacele nacije koja se nepovratno zaglavila u {irewumapa i granica, te _uvawu komunizma, $rtvuju}i timluda_kim idejama ceo narod. Zato su i deca jeftini-ja od spotova, auto-trka, diskoteka, putovawa i ratova-wa. To, uostalom, levaci na vlasti poru_uju jer ka$u„Glasaj za sebe”, {to zna_i – brini samo o sebi, kakooni i _ine ve} pedeset godina.

Predizbornu atmosferu ove jeseni obele$ila jejo{ jedna, do sada nevi|ena kampawa. Ambasadori Eng-leske, Amerike i Austrije, obilazili su, i obilaze,ne bolesnu decu, nego privredne „gigante” Srbije, uKraqevu, Trsteniku, Smederevu, Novom Sadu i Beo-gradu, ba{ ovih dana, u vreme naj$e{}e predizborneaktivnosti stranke na vlasti i, naravno, doprinelimnogo toj kampawi, ulivaju}i svojim posetama i ocena-ma mogu}nosti srpske privrede, sigurnost budu}im gla-sa_ima u podr{ku vlada wihovih zemaqa obnovi i raz-voju Srbije sa strankom na vlasti. <etali su se oniSrbijom i ekranima dr$avne televizije svakodnevno,u ogromnim koli_inama, zajedno sa JUL-om i SPS-om,u situaciji kada opozicija ne mo$e ni da priviri me-dijima, iako je izborna kampawa u zavr{nici, {to jezaista i politi_ki i diplomatski skandal nezabele-$en u svetu. Istovremeno su se, tako|e u jeku prediz-borne kampawe, sastajali sa Avramovi}em, koji je za-tim sasvim neo_ekivano odustao od u_estvovawa na li-sti koalicije „Zajedno”, o_ito pod wihovim uticajem,iako su oni demantovali uticaj, ali ne i susrete, nedaju}i obja{wewe i razloge za wih, {to bi bilo i nor-malno i uobi_ajeno. Ako nije uticaj i pritisak, {taje onda bilo na tim susretima, od kojih se Avramovi}razboleo i dobio visok pritisak.

– 410 – – 411 –

Ne znam za{to opozicione stranke ne protestujukod vlada tih zemaqa, isto onako kako je SPS prote-stovao kada je nema_ki otpravnik poslova samo seo u„Ma$estiku”, pred po_etak ovogodi{weg obele$ava-wa 9. marta. To je bilo politi_ki bezna_ajno, ali jeizazvalo ogromnu reakciju i nezadovoqstvo stranke navlasti, dok sada{wa, nesporna predizborna kampawaza levicu, koju obavqaju diplomate Zapada, pred o_i-ma cele Srbije, ostaje zabele$ena samo u privatnimpoliti_kim komentarima, umesto da se zvani_no pro-testuje, zabele$i i zapamti. Nisam fobi_na i ne ve-rujem da Zapad podr$ava Milo{evi}a, jer je nemogu-}e podr$avati _oveka koje je bio „Balkanski kasapin”,i toliko smrti skrivio, pa zato i ne}u da verujem dasu ove posete i {etawa tolikih zapadnih diplomatanaru_ene od wihovih vlada. Ho}u da verujem da su toprivatne i li_ne gre{ke tih qudi, za koje oni mora-ju snositi politi_ke posledice, {to je mogu}e samo akoopozicioni lideri upute zvani_ni protest i zatra$ejavno obja{wewe ove neuobi_ajene diplomatske aktiv-nosti predstavnika demokratskog Zapada 30 dana predizbore u komunisti_koj Srbiji. Time bi se na pravina_in otvorilo pitawe koje vladaju}a stranka raubu-je ve} {est godina, koga zapravo podr$ava i poma$edemokratski svet u Srbiji i {ta $eli da ostvari i za-dr$i na ovim prostorima, demokratiju ili diktatu-ru, za koju se opredelio na kraju Drugog svetskog rataodbaciv{i generala Mihailovi}a i podr$av{i Josi-pa Broza, komunizam i totalitarizam koji smo $iveliposledwih 50 godina. Ne $elim da, kao ve}ina Srba,vodim svetske politike i naga|am tajne planove Zapa-da o Srbiji, $elim samo da kao obi_an gra|anin ovezemqe znam na _emu sam i da li nam je sudbina $ivotu bedi i diktaturi, ili ima nade za demokratiju ipromenu koju $elimo i za koju samo se borili tolikegodine. Sude}i po ovoj javnoj diplomatskoj predizbor-noj kampawi Zapada za JUL i SPS, i nedostatku bilokakve podr{ke demokratskoj opoziciji koja je o_igled-na, ove jeseni nismo daleko od sudbine koju nam je ̂ er-

_il 1945. godine dodelio podr{kom Brozu, uz komentarda nije va$no kako }e narod $iveti u komunisti_kojJugoslaviji, jer on u woj ne}e $iveti, kao ni oni kojisu zajedno sa wim rekli sudbonosno „da” komunizmu.To sasvim potvr|uje i sablasno dokazuje jedno pismokoje smo dobili od engleskog otpravnika poslova u Beo-gradu 1995. godine, kao odgovor na poziv da primi Rav-nogorsku nagradu za publicistiku umesto preminulogBritanca Majkla Liza, za kwigu „Silovawe Srbije”,u kojem pi{e: „ Dragi Vu_e, zahvaqujem ti se na pozi-vu da primim (u wegovo ime) nagradu posthumno dode-qenu Majklu Lizu za wegovu kwigu „Silovawe Srbi-je” ve_eras u 18 _asova. Na $alost, Forin Ofis mi jerekao da oni misle da bi bilo neodgovaraju}e da pri-mim nagradu u ime g. Liza, zbog kontroverzne prirodepredmeta kwige i wenog eksplicitnog kritikovawapolitike tada{we britanske vlade. Nadam se da }e{razumeti delikatnost moje pozicije.”

Nisam $elela da to pismo u_inim javnim, iako onoto jeste, zbog nade da nije ba{ sve tako i da je to tre-nutna situacija nalagala i sli_no, ali sada je sasvimozbiqno i potrebno da se zna da je o_uvawe kontinui-teta dr$avne politike tada{we britanske Vlade i da-nas obaveza wene diplomatije, bez obzira koliko je tapolitika bila ispravna. Ostaje nam, ipak, nada da seta politika promenila, ili }e se promeniti ako pobe-di opozicija, {to bi zaista bilo potrebno i nama, i Za-padu. Nama da iza|emo iz bede i ukqu_imo se u norma-lan $ivot dostojan 21. veka, a Zapadu da prekine kon-tinuitet politike od pre 50 godina, koja je sigurno bi-la sasvim lo{a, pogre{na i nepravedna prema nama.

Ako se to ne dogodi, ako ne pobedi opozicija negolevica, onda }e sve biti i gore nego sada, ako je to uop-{te mogu}e. A mogu}e je, uverili smo se toliko puta.Ode Mitevi} – do|e Milanovi}, ode Bogdanovi} – do-|e Sokolovi}, ode Minovi} – do|e Haxi-Anti}, odeKurta – do|e Murta, i nema kraja bedi i propadawu.Pi{u novine ovih dana da }e u Parizu dosada{weg di-rektora Kulturnog centra zameniti Aleksandar Ti-

– 412 – – 413 –

jani}. Ne znam ko je do sada bio direktor tog centraali sigurno je bar znao francuski jezik i bio fakul-tetski obrazovan, {to sa Tijani}em nije slu_aj. Ne znani re_ francuskog, neobrazovan je i nekulturan, {tozna cela na{a politi_ka javnost, jer se on za to dobropotrudio, pa }e od Jugoslovenskog kulturnog centra uParizu on sigurno napraviti jugoslovenski nekultur-ni centar i, naravno, bi}e mnogo gore nego do sada. Ali,to sve nije ni va$no, on, ka$u, u Pariz ide zbog {ko-lovawa svoje dece, a ne zbog {irewa jugoslovenske kul-ture, jer da je zbog kulture vaqda bi te pare koje }etro{iti u Parizu $rtvovao za $ivot bar deset bebakoje umiru na Institutu za majku i dete u Beogradu.No, po{to je nekulturan, kao i direktorka levice ko-ja ga {aqe i _iji sin i k}erka potro{e mese_no vi{epara nego {to je potrebno za spas beba u Beogradu, ne-ka se wegova deca {koluju, a wena trkaju i |uskaju posvojim privatnim diskotekama, i neka bebe umiru ukoli_inama od 400, jer to je ono „lepo, lep{e i levo”,kako ka$u oni.

Da je levo lep{e samo za wih koji „glasaju za sebe”,a narod i ne vide, dokaz je i tu$na sudbina poznatogpisca Aleksandra Popovi}a, nedavno i neo_ekivanopreminulog. Ube|eni levi_ar, ali pravi, iskreni, Acaje upotrebqavan i zloupotrebqavan od wih, za wih, ipre i posle smrti, koristili su ga uvek samo za propa-gandu, pa i sada ga mrtvog raubuju po svim kanalima te-levizije, odaju}i mu priznawa za rad, za politi_kaube|ewa. Me|utim, nikada od wih Aca nije imao stvar-nu pomo} i podr{ku, $iveo je u garsoweri od dvadese-tak kvadrata, ve_ito bez novca i u dugovima, a kraj $i-vota do_ekao je u potpunoj bedi, tolikoj da je, za meneneo_ekivano i sasvim {okantno, tra$io pomo} od nas,da $ivi, pre$ivi i le_i se od te{ke bolesti koja ga jerazorila. Vlast, dr$ava, Ministarstvo kulture naro-da kojem je toliko ostavio nisu mu dali ni za hleb, niwegov zara|eni novac nije dobijao zbog bede pozori{-ta i izdava{tva uop{te, tako da je, kako mi je rekao,ostao sasvim sam, napu{ten, siroma{an i bolestan, a

pomo} je tra$io o_ajni_ki. Pomogli smo malo, nedovo-qno, da mu vratimo nadu i produ$imo $ivot, a oni ko-ji su ga odbacili i ostavili da umire u bedi mogli bisada da ga ostave na miru ili bar da samo ka$u – Aco,oprosti, jer znali su kako $ivi. No, oni misle samo nasebe i sve rade za sebe, dok mi polako umiremo zbog wihi pored wih, u kolevci ili u garsoweri, wima je sve-jedno.


– 414 – – 415 –

<UMSKA GRA\ANKA

Predizborna trka se fini{ira i na povr{inu iz-laze sve mr$we, strahovi, sve do sada najdubqe skri-vane strasti. Tako je na{a Elena ^au{esku iz Po$a-revca, izve{ta_ena dnevni_ka gugutawa o godi{wimdobima i prirodnim lepotama, u „Dugi”, zamenila svo-jim pravim jezikom, {i{tawem zve_arke o nevaqalombra_nom paru Dra{kovi}, koji tako uporno, ve} {estgodina, quqa wihovu crvenu lopovsku stolicu vlasti,umesto da hekla, plete i veze goblene, ili _uva tu|udecu kao svi pristojni qudi i penzioneri.

Uz fotografiju u pozi filmske zavodnice, {to jojje, izgleda, $ivotni nedosawani san, uprkos svim pla-sti_nim operacijama, izlila je ona iskreno, pisanomre_ju, svu svoju zavist, zlobu, najdubqu mr$wu premasvemu lep{em od sebe i kona_no smo isterali me_ku izrupe u kojoj je svih ovih {est godina skrivena smi{-qala la$i i podvale protiv nas, lansiraju}i ih preko<tula, Baleti}ki, Tijani}a, <e{eqa i ostalih. Izteksta se jasno vidi da je ona jedini autor svega ru$-nog i primitivnog u dr$avi, te generator mr$we kojavlada Srbijom i razara weno nacionalno bi}e zadwudeceniju. Ono {to ona pi{e u svom tekstu danas i ono{to <e{eq govori na svim mitinzima po Srbiji jepotpuno ista pri_a koja neraskidivo spaja ta dva poli-ti_ka i fizi_ka monstruma Srbije, nezabele$ena uwenoj istoriji.

Ali, da po|emo redom. <ta smeta gospo|i Eleni i_ime smo joj se Vuk i ja tako zamerili da je morala iz-

liti svoju $u_ na tako primitivan i glup na_in, ne-doli_an wenim raznim formalnim zvawima, od pro-fesora do akademika i supruge predsednika republi-ke, ali izgleda sasvim doli_an wenom stvarnom bi}u,jer ona zna, kao i svi mi, da nije nikakav profesor so-ciologije, nego je to postala partijskim vezama, nije niakademik, to je prosto kupila, a nije ni $ena predsed-nika republike jer on to nije postao po voqi narodave} prevarom prijateqa i pqa_kom glasova na nede-mokratskim izborima. Sva ta nesigurnost i la$ kojunosi u spoqnom oklopu ustukla je pred opasno{}u dana izborima sve izgubi, pa i titule koje nosi, i u tek-stu je ostala gola, prava, onakva kakva u stvari jeste,Slavujka iz Po$arevca, obi_na alapa_a.

Prvo {to nam zamera je da zahvaquju}i nama posto-ji ve} {est godina „Srpska re_”, jedina novina u we-noj dr$avi koja pi{e o wima istinu i sve {to narodmisli a ne sme da ka$e, te jedina koju ona za svih ovih{est godina nije uspela da ugu{i uprkos mnogobrojnimpoku{ajima. Batine Milovana Brki}a postaju sasvimjasne kada se pro_ita wen tekst, pa batina{e ne trebatra$iti daqe od adresa na{e porodice ^au{esku, poDediwu ili Po$arevcu.

@ali se da smo pisali o woj i wenoj porodici sva-kakve tekstove u novinama sa tira$om od 20.000 prime-raka, a ne pi{e kako je ona sve svoje la$i o nama i ce-loj opoziciji lansirala, i lansira kao i ovaj tekst,preko svih televizija i novina u dr$avi sa milion-skim tira$ima, kako nas je hapsila, tukla i zlostav-qala na sve na_ine, {to i danas _ini, u tradiciji naj-goreg afri_kog diktatora nedoraslog svetu u kome $i-vi. O woj i wenoj porodici pisali smo i pisa}emo dokgod je na vlasti, koju koristi bez ikakvih skrupula iograni_ewa, privatizuje je do neukusa i verujem da ne-ma danas razumnog Srbina, niti gra|anina Srbije i Ju-goslavije koji ne misli da je wen mu$ diktator, tira-nin, boq{evik, da su im deca razuzdana i kriminali-zovana, i da je ona pokvarena, neobrazovana, zla i mon-goloidna, kako u izgledu tako i u pona{awu.

– 416 – – 417 –

Raduje me da su „Politika”, „Ve_erwe novosti”,„Borba”, „Politika Ekspres” i sve radio stanice pre-nele wen tekst, gde je ponovila te na{e ocene, da ihpro_ita i _uje {to vi{e qudi, i da nam podr{ku.

Drugi problem gospo|e Slavujke, ka$e ona u tekstu,je to {to se desna gra|anska politi_ka orijentacija uSrbiji jo{ nije „konstituisala”, pa se ona mnogo seki-ra za to jer nema „rafinirane gra|anske srpske misli”,koju bi ona, grdna, $elela, iako je levi_ar, nego desni-cu predstavqaju neki „agresivni primitivci, gubit-nici i osvetnici”, a sve to wu, rafiniranu gra|ankuPo$arevca, ro|enu u {umi, veoma nervira. A ne pitase, naravno, gde se izgubila ta „rafinirana gra|anskasrpska misao”, ako je nema, nije sigurno posetila iz-lo$bu Branka Popovi}a u Srpskoj akademiji nauka,slikara kojeg su partijski drugovi wene majke i ocaubili ekserom u glavu, zajedno sa hiqadama i hiqada-ma sli_nih predstavnika te „rafinirane srpske gra-|anske misli”, samo zato {to je to bio. Wihova deca ipotomci su predstavnici dana{we srpske gra|anskemisli i nisu ni primitivci, ni osvetnici, ni karije-risti, nego nastavqa_i ideje koja je tako nerviralaSlavujkine roditeqe, pa sada i wu, kao pretwa svemu{to su u_inili i oteli u svom nasilni_kom i nepo{-tenom $ivotu. Wena pri_a da ih nema je pusta $eqa,ima ih vi{e nego {to ona mo$e podneti i svakodnev-no je iritiraju ovih dana po trgovima {irom Srbije, nakojima u horu, iz deset, dvadeset i pedeset hiqada grlauzvikuju weno ime i op{tu $equ da joj {to pre do|eBukure{t. Ba{ nimalo rafinirano. Vuk i ja u wenojbolesnoj glavi simbolizujemo tu srpsku desnu gra|an-sku orijentaciju, jer on skupqa narod po trgovima, alije „kompromitujemo”, misli ona, upla{ena do koske inajmawom mogu}no{}u da ta desnica mo$e pobediti isru{iti wenu vladarsku kulu od karata, sazidanu nasmrti, nesre}i i uzimawu tu|ih imawa i $ivota.

Najve}a opasnost sam ipak ja, pa sam zato: „iz neug-ledne _etni_ke porodice, frustrirana socijalnim mi-qeom iz kojeg je do{la da $ivi u veliki grad, sa hi-

steri_nom ratoborno{}u inferiornih qudi, a naro-_ito nerealizovanih $ena sa navikama poludivqihsto_ara i drumskih razbojnika, koji sa_ekuju putnikeiza krivine i otimaju im prtqag i decu”.

Porodica mi je neugledna vaqda zato {to je _etni-_ka, mada ne znam da li u Slavujkinoj ma{ti uop{tepostoji ugledna _etni_ka porodica, i koja je kada mojanije. Za wu su, o_ito, ugledne samo partizanske poro-dice predratnih lumpen-proletera i besposli_ara,sli_ne onoj iz koje je mo$da ona, koje su ugled steklena ubijawu i satirawu _etni_kih porodica, te otima-_ini wihove imovine. Na wenu $alost, moja porodica,iako opqa_kana i pobijena, najuglednija je i najboga-tija porodica kraja u kojem sam ro|ena, {to znaju sviqudi koji tamo $ive i tu ni{ta ne mo$e ni dodati nioduzeti Slavujkino pisawe. Mo$e je samo napravitisme{nom u vidqivoj $eqi da omalova$i moju porodi-cu, ne bi li me pribli$ila sebi, $eni bez ikakve po-rodice, ni ugledne ni neugledne, tikvi bez korena, $e-ni ro|enoj u {umi, u zemunici sela Bre$an, s one stra-ne Morave, vanbra_nom plodu iz razuzdanog partizan-skog trenutka {umskih orgijawa. Po pisanoj istorijiwene partije, a ne „Srpske re_i”, rodila ju je $enastreqana posle izdaje svojih partijskih drugova, a kaok}erku po zadatku priznao jedan partizan, iako posto-ji sumwa u wegovo o_instvo, zbog _ega, vaqda, Slavujkasa wim nije govorila skoro _itav $ivot, niti je oti{-la na wegovu sahranu kada je umro. Sa sestrama po ocuiz te porodice nikada nije govorila, a danas se sudi zanasledstvo sa wima i $eli da im oduzme stanove u ko-jima $ive sa _etvoro dece, i istera ih na ulicu, jer sujoj, izgleda, sasvim malo _etiri ku}e koje poseduje. Ve-oma fina neka porodica, za ugled i primer gra|animaSrbije.

Ona sama je majka dvoje nevaspitane dece koja nisuzavr{ila nikakve {kole, ali se zato bogate i besomu_-nim uzimawem tu|eg postaju vlasnici diskoteka, fri--{opova, radio i tv-stanica, nose pi{toqe i pote$uih na gra|ane Po$arevca i Beograda kad ho}e i koli-

– 418 – – 419 –

ko ho}e, voze skupa i brza kola koja mewaju deset putagodi{we i terori{u sve oko sebe, oslikavaju}i takomajku i oca, porodicu u kojoj su odrasli i vaspitava-ni, weno utemeqewe u nasiqe i prisvajawe narodneimovine. <umski socijalni miqe gospo|e Elene iz ko-jeg je do{la da $ivi u veliki grad i na veliki polo-$aj vlasti reflektuje se, vidimo, opet {umski, divqei neobuzdano i kroz wenu decu, na $alost i na {tetucele nacije. Meni je bilo daleko lak{e da do|em izsvog socijalnog miqea u veliki grad, jer se onaj iz ko-jeg sam do{la ne razlikuje mnogo od sada{weg i nisamimala ni $eqe ni potrebe da prisvajam tu|e, kao na-{a Slavujka.

A {to se ti_e „navika poludivqih sto_ara i drum-skih razbojnika koji sa_ekuju putnike na krivini iotimaju im prtqag i decu”, Slavujka je tu, zapravo,predivno opisala sebe i svoju porodicu, jer ona $ividanas u otetim tu|im ku}ama na Dediwu i u Po$arev-cu u koje je stigla iz {umske zemunice, zahvaquju}iprvom talasu drumskog razbojni{tva partizana, wenihroditeqa i partijskih drugova koji su pravo iz {umeukro_ili u salone beogradske gospode, ne znaju}i nitada ni danas _emu oni slu$e. Ona vozi skupe automo-bile i zajedno sa svojom decom $ivi raskala{ni $i-vot od novca koji su ona i wen mu$, ba{ kao drumskirazbojnici, otimali od gra|ana Srbije, preko Jezde,Dafine, Zajma za preporod Srbije, do prostog prisva-jawa dr$avnog novca sa ra_una u zemqi i inostran-stvu. Sve {to danas ima ona i wena porodica plod jeotima_ine tu|e imovine, a i imovine moje porodicekoju su weni komunisti pqa_kali u nekoliko navra-ta, a zatim i oduzeli i ku}u i imawe, ali nisu mogliuzeti korene, porodicu, poreklo, {to jadnoj Slavujkitoliko nedostaje. Uzela nikome nisam ni{ta i nikogase ne pla{im, za razliku od na{e Slavujke koja }e se,bogami, vratiti na svoje imawe, u zemunicu sela Bre-$an, kada povra}a sve ku}e koje je prisvojila, ako pobe-dimo mi desni_ari koje ona tako istrajno i sa razlogommrzi.

Smeta, daqe, Slavujki iz Po$arevca Vukov i mojgovor, pismeni i usmeni jer je, ka$e ona, „tu| srpskojkulturi i istoriji”, za razliku od wenog govora i je-zika koji je primeren svemu tome. <izofreni_arka ko-ja pi{e i pri_a o cve}u, JUL-u ili avgustu, o cvr_kui poledici, dok Srbija umire od bede u koju je dovelawena vlast i porodica, dok hiqade dece nemaju hleba,ni stana, a wena luduju i lumpuju svakodnevno, {u{-ka ona i {tuca tim lepim govorom svake ve_eri na svimtelevizijama i u svim novinama, izuzev „Srpske re_i”,o levici, humanosti i ravnopravnosti u zemqi bezpravde, u zemqi jedinoj danas u svetu sa ovakvim mra-kom informativnim i qudskim u kojem mo$e jedna spo-doba, samo zato {to spava sa predsednikom Republike,uzurpirati sve {to $eli, i novac, i medije, i parla-ment, i vladu, i same $ivote svojih gra|ana, kojimajavno, svojim lepim govorom „svetske anga$ovane inte-ligencije”, preti da }e ih, ako za wu ne glasaju, vrati-ti u istoriju, verovatno u one jame i strati{ta u koji-ma su weni pobili mnoge o_eve, majke i ro|ake dana{-we generacije desni_ara, wenih politi_kih protiv-nika i danas bez ikakvih prava, snage i hrabrosti daka$u „ne” tom stra{ilu i vesniku daqe propasti. Akoje wen jezik i govor primeren srpskoj kulturi i isto-riji, onda tu nema ni k od kulture, a istorija ne{tosli_no nije zabele$ila. Ona je savremena Draga Ma-{in Srbije koja, za razliku od we, ne vara Srbiju daje trudna, nego da je lepa, pametna, humana, obrazovana,tolerantna i kulturna, iako sve to nije, i verujem dai danas ima na hiqade oficira koji bi po$eleli da jebace sa nekog balkona i prekinu svoju bedu i poni$e-wa koje ona svakodnevno naziva lepim $ivotom.

Nadaqe, Slavujka kulira i elaborira razloge pi-sawa „Srpske re_i” o woj i wenoj porodici i nalazi ihu tome {to smo, ka$e, Vuk i ja „penzioneri, invalid-ski”, zna_i bolesni, pa tako smo puni energije koju ne-mamo gde potro{iti jer ne radimo, ni ja u novinama, niVuk u politici i kwi$evnosti, ne bavimo se humani-tarnim aktivnostima kao recimo ona, nego nas vi{ak

– 420 – – 421 –

energije odveo u egoizam, zavist, qubomoru, mr$wu.Penzionisa ona Vuka bez pardona, iako nije penzioner,niti zadugo ima nameru to biti, na Slavujkinu veliku$alost, a energiju legitimno koristi u politi_komradu za slom Slavujke i wenog Jelenka. <to se meneti_e, jesam penzionerka, ali energiju tro{im u istompravcu i danono}nom radu protiv lopova, la$ova iboq{evika sa Dediwa, pa mi je ne ostaje mnogo za za-vist ili qubomoru. Zavideti Slavujki je ina_e te{-ko, prosto nemogu}e jer niko normalan ne bi $iveo wen$ivot sa hiqadama nevinih $rtava na du{i, poru{e-nim dr$avama i domovima miliona qudi, ne bi $eleoda izgleda kao ona, da $ivi u zatvoru bezbrojnih ku}aiz kojih ne sme ni na ulicu iza}i, niti se me|u naro-dom pojaviti, decu kao wenu niko ne bi po$eleo daima, a o mu$u da i ne govorim. Diktator, tiranin, „bal-kanski kasapin”, kreator rata, mr$we i uzro_nik ne-zabele$ene kataklizme, pre svega srpskog naroda ko-jim vlada, a zatim svih na{ih suseda, omrznut i u zem-qi i u inostranstvu kao simbol zla i nesre}e, ro|en uporodici _ija su oba roditeqa izvr{ila samoubistvo,kao i brat wegove majke, koja se ina_e ubila zbog usam-qenosti, napu{tena od dece koja su je zaboravila toli-ko da ni na sahranu nisu do{la, _ovek je na kome joj nezavidi niko. Mislim da nema lekara danas u Srbiji isvetu koji bi mogao potpisati da su wih dvoje normal-ni, posmatraju}i wihovo porodi_no, politi_ko i dru-{tveno pona{awe. Otuda i $eqa da se bolesti pri-sutne u wenoj porodici, i po nasle|u i po odr$aju, pri-pi{u meni i Vuku, kojima, u stvari, ona zavidi, jersmo odrasli u sasvim druga_ijem miqeu, u porodicamasa devetoro i {estoro dece, sa tradicionalnim gra|an-skim vaspitawem, bez tragova fizi_kih i psihi_kihanomalija kroz nasle|e. U demokratskim zemqama sve-ta, na demokratskim izborima, ta porodica koja vladaSrbijom skoro deceniju, sa {izofrenim rezultatima,nikada ne bi mogla dobiti mogu}nost da upravqa zem-qom ba{ zbog svog porekla i porodica iz kojih poti_u,sa o_itim nasle|enim sklonostima roditeqa. Politi-

_ki im zavideti na mo}i koju imaju je ludost, takvumo} niko normalan ne bi po$eleo, jer ona nepovratnovodi u Bukure{t.

U svojoj pri_i o nama Slavujka najvi{e {lajfujepredstavqaju}i nas kao zaludan bra_ni par koji zavi-ruje u tu|e ku}e, krevete i kuhiwe, kao da smo mi auto-ri svih bquvotina, od vila na @enevskom jezeru do ne-mawa dece kao hendikepa za politi_ki rad, {to je onalansirala, i lansira opet i u svom novom tekstu, o_i-to iz polo$aja potkrevetne opajdare i vira_a kroz tu-|e kqu_aonice.

Napisati za najtira$nijeg pisca i najzaposleni-jeg politi_ara Srbije da je zaludni penzioner, mo$esamo bolesni um mongoloidne padavi_arke koja je ne-prestano epilepti_no izvrnuta na le|a i svet posma-tra naopa_ke, onako kako bi $elela da izgleda. Iz togpolo$aja ona daqe zakqu_uje da nas niko ne voli i dasmo svima te{ki, da ako se razbolimo niko nam ne}epomo}i, a da, kad umremo, niko ne}e plakati. Eto we-ne sopstvene slike i wene stvarnosti pune zavisti ce-le joj porodice prema nama, zbog o_igledne op{te na-rodne mr$we koju u$ivaju ona i wen mu$ i od koje nesmeju bez kordona policije da se pojave ni u svojoj ba{-ti, a ne na ulici ili predizbornom mitingu, sa kojih,ina_e, svakodnevno gledaju prizore obo$avawa dru-gog, onog zaludnog penzionera o kojem pi{e, i kretawenaroda za wim.

A {to se bolesti i nevoqe ti_e, kada smo se na{liu tome, pomogao nam je ceo svet i ogromna ve}ina Srbi-je je bila uz nas, a da se ona razboli i izgubi vlast, te-{ko da bi je i ro|aci obi{li, kako sa wima postupa, asada{wi weni poltroni i podsukwa{i bi se razbe$a-li kud koji.

Mo$da kada umremo nas dvoje ne}e svi $aliti, alije sigurno da kada ona uskoro umre peva}e cela Srbi-ja, a i demokratski svet.

Pi{u}i o nama i protiv nas, ona je o_ito opisiva-la sebe, svoju porodicu, depresiju i o_aj zbog op{tegkonsenzusa mr$we i odvratnosti koju narod ose}a pre-

– 422 – – 423 –

ma woj i wima, _ak do najbli$eg okru$ewa u kojem sekre}e.

Ja je ne mrzim, kao ni wenog mu$a, jer takve qude,ako su to uop{te qudi, mo$emo samo $aliti zbog sud-bine koju imaju i za kojom $ure.

@ali se na kraju ona da mi ho}emo da joj ukrademokowa na kojem ja{e, kao kowokradice, iako ne znamokuda bismo sa wim po{li. Pa, da je ute{im, neka se nesekira, niko ne}e wenog kowa ni ukrasti, ni pojahati,jer mi znamo da on nosi u nepovrat, u pakao, prirodnostani{te takvih duhova i umova. Mo$emo samo kowanahraniti da {to pre stigne tamo gde su oni po{li, naradost cele Srbije.


GUBI>EMO DOK VAM NE DOSADI

Poraz opozicije na izborima 1996. godine nimalose ne razlikuje od svih dosada{wih poraza i izbora uSrbiji. Sve je bilo isto kao i 1990, 1992. i 1993. godi-ne, pa _ak i gore, a mnogi su se, ipak, nadali pobedi.

Medijski potpuno blokirani, gore nego ikada, bezikakve {anse da narodu objasne za{to vlast ne vaqa i{ta oni nude, bez novca za osnovne tro{kove kampawe,osiroma{eni, zamoreni, opawkani i satanizovani dokraja, lideri opozicije su zapravo o_ekivali _uda,naivno veruju}i da ona postoje i da je $ivot bajka u ko-joj na kraju trijumfuje dobro i pravda. Jer samo _udoje moglo doneti pobedu sa onakvim medijskim pritis-kom na bira_e, koje je opozicija pogre{no ocenila po-liti_ki dovoqno zrelim da se odupru propagandi vla-daju}e stranke, smatraju}i da }e ona delovati kontra-produktivno i ogaditi narodu i Tiranina i wegovu$enu koja je svakoga dana i ve_eri mucala sa svih ek-rana i svih programa o levici i jednakosti, nemilicetro{e}i narodnu imovinu na rasko{ne promocije ipompezna putovawa sa svim _lanovima koje je pohvata-la i potplatila po Srbiji. O_ekivala je opozicija ta-ko|e da u takvoj, neravnopravnoj trci, budu ravnoprav-no tretirani i na bira_kim mestima na kojima se sveodlu_uje, ali ne glasawem bira_a, nego brojawem gla-sova, a opet su ih sa tih mesta isterali gde god su mog-li, od Kosova do Leskovca, Zaje_ara, Kraqeva ili Pro-kupqa, pa je o_igledno da su pobedili samo tamo gde su

– 424 – – 425 –

sami brojali glasove, a izgubili u svim ve}im grado-vima u kojima kontrolu nisu mogli spre_iti.

Izbori na kojima se ustanovi i najmawa kra|a gla-sova odmah su neregularni i poni{tavaju se svuda usvetu, a kod nas je to uobi_ajena praksa u kojoj najnovi-ja otvorena kra|a na Kosovu, gde je „glasalo” pet putavi{e bira_a nego {to ima Srba, pa su taj vi{ak pro-glasili albanskim glasovima, iako Albanci javno ne-giraju svoje u_e{}e na izborima, prolazi regularno ijo{ se smatra trijumfom i pobedom. Uz ovakvu opozi-ciju to je i mogu}e, ali je nemogu}e bilo gde u demok-ratskom svetu, koji se javno, saop{tewem ameri_ke vla-de, skandalizuje izborima u Jugoslaviji, o{tro kri-tikuju}i potpunu medijsku blokadu, manipulaciju sabira_kim spiskovima i brojawem koje traje onoliko du-go koliko je potrebno za kra|u i {timovawe rezulta-ta, reaguju}i o{trije i br$e nego bilo koji opozici-oni lider. Zate_eni u pogre{noj proceni zbog koje suzanemarili sve, i medije, i brojawe, i kontrolu, i opetpopili poraz, ve}i nego ikada do sada, lideri opozi-cije }ute i o medijskoj blokadi, i o kra|i glasova, i osvim neregularnostima, priznaju}i tako svoju krivi-cu i nemo} da se pre izbora odupru izazovu pobede, ibezuslovno zatra$e i obezbede demokratske izborne us-love, imalo sli_ne onima u Francuskoj, Engleskoj ilibar Bugarskoj i Rumuniji. Debakl koji su do$ivelivaqda }e ih kona_no uveriti da nema pobede same posebi, da se sve mora izboriti i odraditi na uobi_ajen,civilizovani na_in, primeren svetu i veku u kojem$ivimo, da kampawa pe{ke po Srbiji, u mraku i stra-hu, ne donosi ni{ta, i da je televizija alfa i omegaborbe za demokratiju u celom svetu, pa mora biti ikod nas.

Novinarku londonskog „Tajmsa” koja me nedavno in-tervjuisala pitala sam prosto: da li je mogu}e da uEngleskoj budu izbori i budu regularni, a da opozici-ona Laburisti_ka stranka ne mo$e koristiti televi-ziju ni na koji na_in, a vladaju}a stranka je zloupo-trebi maksimalno za svoju propagandu i ru$ewe labu-

rista i lidera te partije na sve mogu}e na_ine, a onami je, naravno, odgovorila da je to nezamislivo. Po{toje za Engleze nezamislivo, mora biti i za Srbe, i to jerazlog {to ove izbore li_no ne priznajem i smatram dase nisu ni dogodili. Kao izvorni antikomunista zap-ravo se i radujem ovakvom ishodu koji obezbe|uje daprqave poslove izdaje naroda i dr$ave zavr{e oni ko-ji su ih i zapo_eli i da, kada kona_no odu, ne ostane nitrunke sumwe u pogubnost te ideologije, _ime }e se Sr-bija zauvek izle_iti od komunizma. Da smo mi pobedi-li i bili prinu|eni da potpisujemo razne kapitula-cije, koje slede vrlo brzo na osnovu Dejtonskog spora-zuma i pod pritiskom sveta, otvorili bismo mogu}nostwihovog skorog povratka na vlast i zatvorili zadugovrata demokratiji, {to nikako nije strate{ki inte-res, ni opozicije, ni cele nacije. Zato, neka vladajudok sve ne prodaju, mi mo$emo gubiti vi{e nego {tooni mogu da izdr$e.

Da sebe ipak izdvojim od op{te gluposti i opozi-cione euforije u sigurnu pobedu, u_inila sam {to sammogla bore}i se prvo protiv udru$ivawa opozicije,zatim uti_u}i da se ne prihvate izborni uslovi, i ujeku predizborne kampawe sam predlagala bojkot iz-bora zbog potpune medijske blokade koja mora donetiporaz. Tako se i dogodilo. Vidqivo je bilo svima, ne-optere}enim partijskim pritiscima i mi{qewimaovih ili onih savetnika i du{ebri$nika, stiglih od-svukud, a nevidqivo ba{ onima koji donose odluke. Za-neti mogu}om pobedom, opozicioni lideri su zabora-vili sva prethodna iskustva nedemokratskih izbora ibezuspe{nih udru$ivawa i opet su sakrili svoje ime,prezime i stranku iza nekoga i ne_ega, narodu potpu-no neva$nog i nepoznatog, te pro{li o_ekivano lo{e.Da Avramovi} mo$e zameniti Dra{kovi}a i da je odwega va$niji i uticajniji tvrdile su razne ankete izavidni lideri mawih stranaka opozicije, i ka$wenisu svi bezimenom listom koju mnogi bira_i, navikli naidentifikovawe imena lidera i stranke, nisu razu-meli pa su glasove davali listama sa imenima Slobo-

– 426 – – 427 –

dana Milo{evi}a ili Vojislava <e{eqa, koji je ta-ko profitirao bar {est mandata. Zamislimo samo li-stu Socijalisti_ke partije Srbije ili Srpske radi-kalne stranke bez imena Slobodana Milo{evi}a iliVojislava <e{eqa i jasan je u_inak pogubne i stalne$eqe, naro_ito Srpskog pokreta obnove, da se ujedinii utopi u bezli_nost nametnutih spasilaca.

Pored toga, iako stvarnost prepuna stranaka nasta-lih od jedne stranke, koje, svaka za sebe, opstaju i ja-_aju, demantuje narodnu pri_u o udru$ivawu opozi-cije, opozicija se opet poku{ala ujediniti, nesigur-na u sebe a i da usli{i vapaje i molbe naroda i ostalakratkih rukava. Kao i uvek do sada, bira_i su i poredkra|e i neregularnosti dobro nagradili one koji ne}eda se udru$uju i one koji rade sve {to mogu na razje-diwavawu, na {irewu mr$we i cepawu narodnog bi-}a. To je tako normalno i o_ekivano u narodu koji slo-gu promovi{e u nacionalni ciq, nedosti$an genera-cijama Srba rasto_enih i neslo$nih u samom nukleu-su nacije, u porodici, od carske, do seqa_ke. Mr$we,ubistva, va|ewa o_iju, davqewa, trovawa, saka}ewabra}e i o_eva, istorija su na{ih vladarskih porodi-ca od Nemawi}a do Kara|or|evi}a i Obrenovi}a, pa iporodica seqaka, radnika, gra|ana i malogra|ana, odnastanka nacije do danas. Verujem da i sada u Srbijiili Crnoj Gori ne postoji nijedna politi_ki homoge-na porodica koja je glasala za jednu politi_ku stran-ku, i da su porodi_ne sva|e oko stranaka i lidera obe-le$ile i ove izbore u svakoj ku}i. U takvom narodnombi}u, nepromenqivom i trajno razbijenom, ne mo$e seni{ta sagraditi na zajedni{tvu, udru$ivawu, sloziili pomirewu. To je uvek gubitni_ka varijanta, {todokazuje i posledwa pobeda vladaju}e stranke koja jeuspe{no, i narodu svome primereno, {irila la$i, ras-pirivala sva|e, kopala rovove, ru$ila opoziciju, za-tvorila im sve medije, izmi{qala wihove izjave sma-wuju}i efekte kampawe skrivawem wenog programa inaroda kojem govore, {to je izazvalo navija_ko zado-voqstvo dela bira_a koji su im davali glasove u$iva-

ju}i u razlikama i neuspehu suseda, brata, prijateqa,nesvesni da su u stvari glasali protiv sebe. Tako misasvim realno i primereno deluje jedna beogradskapri_a o starcu, penzioneru, koji je dan pre izbora iza-{ao rano iz ku}e da podigne penziju u banci. ^ekao jeu redu na {alteru od 8 do 15 _asova, i kada je stigaoobave{ten je da nema novca i da ne mo$e podi}i penzi-ju. Nesre}an je krenuo ku}i, ali je zbog {trajka Grad-skog saobra}ajnog preduze}a morao pe{a_iti do ku}enova dva sata. U soliteru gde stanuje nije radio lift,pa je morao pe{ke do osmog sprata. I kada je kona_nostigao do stana, sve nevoqe je ispri_ao $eni zakqu-_iv{i: „E, jo{ ako Sloba ne pobedi sutra na izborima,propa{}emo potpuno, nema nam spasa!”. O_ito da je Slo-ba upoznao narod kojim vlada, za razliku od lideraopozicije koji uporno nude promene na boqe, iako na-rod to ne $eli. <to gore – to boqe, stara je i nepro-menqiva srpska nacionalna pri_a koja pobe|uje veko-vima, i to je tajna uspeha i opstanka komunista polaveka, a izgleda i daqe.

To, naravno, nije pri_a celog naroda, nije _ak niwegovog ve}eg dela, nego maweg, uvek, pa i na ovim iz-borima, ali oni nekako stalno ispadnu ve}i. Kao i napro{lim, i na ovim izborima, od iza{lih bira_a, zagore je glasala mawina, a za boqe ve}ina bira_a, kojaje dala glas opozicionim strankama. Ti glasovi su, me-|utim, rastureni po raznim partijama sa skoro istomponudom, ali u razli_itom pakovawu, uglavnom perso-nalno i liderski obojenom. Ta cepawa ve}e polovinesu opet trajnog karaktera, nepromenqiva i stalna dobeznade$nosti. Samo sloga Srbiju spasava, ka$e vekov-na narodna te$wa, a po{to sloge nikada ne}e biti, nispasa izgleda skoro ne}e biti.

Najboqi i najsve$iji dokaz te nesloge i pogubnemr$we i zavisti koja uni{tava i qude i naciju je De-mokratska stranka Srbije i wen lider, _lan Koalici-je „Zajedno” na saveznim izborima, a quti neprijateqna lokalnim, zaslepqen mr$wom i $eqom za neuspe-hom Koalicije do te mere da {tampa letke protiv we-

– 428 – – 429 –

nih kandidata, u kojima poziva bira_e da glasaju zaSPS, a ne za „Zajedno”. Letke ubacuju u sandu_i}e poStarom Gradu, Vra_aru, Savskom vencu i po celom Beo-gradu. To su, naravno, _inili i u prvom krugu lokalnihizbora, a ponavqaju ovih dana i u drugom krugu, iakokandidata te stranke skoro da i nema po op{tinama,izuzev malo na Starom Gradu, a jo{ mawe na Vra_aru,gde je ve} u prvom krugu ispao biv{i predsednik teop{tine kojom je carovala Demokratska stranka Srbi-je. Neverovatna mr$wa prema drugim, ve}im stranka-ma, koja parali{e sve poku{aje konsolidacije opozi-cije u zadwih pet godina, vidqiva svim gra|anima ibira_ima, donela je podr{ku oko 90.000 Beogra|ana,sledbenika poznate srpske filozofske misli „da kom-{iji crkne krava”, {to je i jedini program Demokrat-ske stranke Srbije. I ovi izbori su pokazali da je tomra_na rupa opozicije u kojoj se koncentri{e narodniotpad i rastura_ka nacionalna energija mr$we, nima-lo razli_ita od one na kojoj se hrane i opstaju leve sna-ge, okupqene oko $ene koja i li_i na zlo. Lider Demo-kratske stranke Srbije li_i na wu, a oboje ih spajasli_an izborni rezultat, porazno mawi od svih $eqai anketa, ali nedovoqno mali za nadu da se narod me-wa pod pritiskom civilizacijskih tokova. Ru$nu sli-ku stvorenu u demokratskom svetu o Srbiji i nama, kaoprimitivnom i profa{isti_kom narodu, sasvim pot-vr|uju glasovi dati DSS-u i JUL-u i sli_nim stran-kama, jer za narod koji ima toliko ludaka, ekstremistai mrziteqa svega i svakoga, ima malo nade da se usko-ro ukqu_i u demokratski i civilizovani svet.


IPAK >E BITI MOTKA

Izborna pobeda opozicije na lokalnim izborima usvim ve}im gradovima Srbije {okirala je vlast do temere da se pona{a kao dete kojem oduzmu najdra$u ig-ra_ku. Pla_u oni preko svih tv-kanala i re$imskihnovina, pla_u u hiqadama tajnih prigovora na izbor-ne rezultate, pla_u pred svojim sudovima i mole da imse igra_ka vlasti vrati po svaku cenu.

Od wihovog pla_a i tuge pobunila se cela Srbija,narod hoda ulicama svakodnevno, a izbori nam trajukao nigde u svetu. To je „izborni proces”, ka$u izJUL-a, to }e trajati koliko treba da nam se vlast vra-ti, nema ni{ta od izborne voqe gra|ana, va$na je vo-qa sudija koja sada odre|uje pobednika, a zna se na ko-ju }e stranu sud, na stranu gazde koji ga hrani, iako to-liko lo{e da ve} sve sudije deluju neuroti_no i hi-steri_no zbog nedostatka vitamina i minerala u re-dovnoj ishrani, kao onaj _uveni Lazarevi}. A mo$da toi nije zbog ishrane, mo$da je takav zbog vriske i cikewegove mama Mire, koja se zabila u mi{ju rupu i ne-prestano urli_e: „Vratite mi Beograd, Ni{, Kraguje-vac, U$ice... ne}u samo Crnu Travu, Lebane, gde }ukwige da promovi{em, gde }u ma{nice da {etam”.

Od te vike je, izgleda, poludeo _ak i Dragan Tomi},predsednik Skup{tine Srbije, koji posle mesec danaod izbora u kamere televizije govori: „Jo{ nemam re-zultate izbora”, a „opozicija se pona{a sramno i bru-ka Srbiju”, jer je nestrpqiva da te rezultate vidi. Ne

– 430 – – 431 –

znam {ta misli Dragan Tomi}, ali ja mislim da }e onza tu izjavu i ove izbore na nekom sudu demokratskeSrbije debelo odgovarati, kao i svi oni koji su u poni-{tavawu izbora u_estvovali.

Dakle, posle pedeset godina do_ekali smo da komu-nisti pla_u, a „_etnici” pevaju, u Beogradu, NovomSadu, ^a_ku, Kragujevcu, Ni{u, U$icu, Kraqevu, imnogim ve}im gradovima Srbije, {to je wih ra$esti-lo do te mere da su nam ve} objavili rat. „Spremni smoza rat sa _etnicima Beograda”, poru_uje nam predsed-nik JUL-a, sin partizanskog generala Risti}a, koji jeupla{en pobedom demokratije jer u woj ne}e mo}i samopo prezimenu oca i ni_im vi{e biti bahati rasipniknarodnog novca na propale pozori{ne projekte i pred-stave koje planira i re$ira na nivou partizanskih,{umskih, kulturnih priredbi, uz de_ju banalizacijukoja treba da bude pozori{na avangarda.

Ne sprema se on zato u borbu sa _etnicima, nego uli_nu borbu za opstanak, kao i wegova partijska druga-rica Mirjana Markovi}, profesor, akademik, pisac,a sve to „malo morgen” kada prestane vlast. Zato se tebitke ne pla{imo nimalo, ve} smo je dobili u o_aju,strahu i panici koja je vidqiva kod svakoga od wih.Isto onako kako lokalni mo}nici tipa Mileta Ili}aiz Ni{a, otima_inom kutija i prepravqawem zapis-nika ho}e da po svaku cenu zadr$e privid svoje va$-nosti i snage, koje nema bez vlasti, tako i _elnicicentralne vlasti otimaju dok mogu i koliko mogu, {ti-te}i pre svega sebe i svoju nesigurnost, li_nu, porodi-_nu i profesionalnu. Ta nesigurnost je i znak da bor-ba sa partizanima Risti}ima i ostalima nama i nijepotrebna, oni su pora$eni odavno, samo im to niko ni-je javio.

Da je to tako najboqe dokazuje i dolazak Dobrice>osi}a na protest koalicije „Zajedno” i wegova po-dr{ka „_etnicima”. Koliko li je wemu trebalo snageda do|e, poni{ti sav svoj $ivot i sti{a duboku mr$-wu prema svemu {to nije levo i partizansko, lepo for-mulisanu u izjavi datoj pre neku godinu – da bi on po-

novio svoj $ivot i sada, i borio se protiv _etnika, kaoi pre pedeset godina.

Lideri Demokratske stranke koji su ga pozvali dagovori, tajno, bez usagla{ewa sa Vukom i Srpskim po-kretom obnove, sinovi raznih komunisti_kih genera-la i pukovnika, o_ito su iz iste pri_e kao i Dobrica,ali su svi zajedno dobili pravi odgovor okupqenog na-roda, dugotrajne zvi$duke i pesmu: „Od Topole, pa doRavne Gore” i „Spremte se, spremte, _etnici”, uz psov-ke Dobrici: „Stidi se”, „Odlazi, odlazi”, „Crvena p....”i sli_ne. Gledaju}i oronulog pisca na simsu, dok slu-{a _etni_ke pesme i neprekidne zvi$duke wemu i ce-lom wegovom $ivotu, razmi{qala sam o upornosti qud-ske zablude i nesposobnosti _ek i „velikih” qudi dapriznaju gre{ku i krenu prema istini, bar na kraju$ivotnog puta. „Izvini se”, „Sko_i dole”, skandiraomu je narod dok je on govorio: „Ovde sam da javno zamo-lim vo|e opozicionih stranaka i wihove sledbenikeda u borbi za demokratska prava ne koriste ni jednonasiqe. U na{oj zemqi ni odbrana vlasti, ni borba zavlast ne zaslu$uje da se prolije nijedna kap qudskekrvi. Sve ideologije gra|anskog rata su pora$ene isto-rijom. Nemojmo da obnavqamo rovove gra|anskog rata”.

^ovek koji je prolio tone srpske krvi bore}i se ugra|anskom ratu za komunisti_ku Srbiju, sada ka$e danijedna vlast nije vredna nijedne kapi qudske krvi ida su sve ideologije gra|anskog rata pora$ene. Sve jeta_no, ali govoru nedostaje priznawe sopstvene krivi-ce za prolivenu narodnu krvi u onom bratoubila_komratu u kojem je on aktivno u_estvovao bore}i se za ko-munisti_ku vlast, koju je kasnije dobio i nemilice ko-ristio. Umesto toga on bi se, ka$e, ponovo sa _etnici-ma borio. Zna_i li to da je on mislio da }e sa prozoraDemokratske stranke govoriti samo razo_aranim i od-ba_enim komunistima, levi_arima, wegovim pristali-cama i sledbenicima ideje da sve ostane isto u Srbiji,a da se samo qudi na vlasti promene. Zabluda je op{tai o_igledna kod ve}ine govornika sa tog prozora koji-ma okupqeni narod uglavnom zvi$di, jer na ulicama

– 432 – – 433 –

Beograda, Ni{a, Kragujevca, Kraqeva, U$ica, Pirota,nije levi_arska Srbija, nego ona Srbija koja tra$i svo-ja oteta demokratska, gra|anska i qudska prava i ne mo-$emo joj nuditi ni{ta drugo, a najmawe komunisti_kele{inare koji {etaju od vlasti do opozicije u potra-zi za snagama koje }e da im o$ive mladala_ke snove iuni{te svedoke greha i zlo_ina koje su po_inili pre-ma svom narodu u ovih pedeset godina. Nema u tom pobu-wenom narodu nijednog koji ho}e levo u bilo kom obli-ku i varijanti, oni ho}e desno i to se mora upamtiti ipo{tovati, ukoliko ho}emo zajedni_ku pobedu.

Ta pobeda je, izgleda, ipak daleko, onoliko kolikoi pravo zajedni{tvo u koaliciji „Zajedno”. Ne $ele}ida pi{em o sebi i onome {to mi se dogodilo ovih danau Slu$bi dr$avne bezbednosti Srbije, jer su o tomepisale sve novine, i doma}e i strane, ipak moram da za-bele$im ravnodu{nost koalicionog partnera stran-ke kojoj pripadam, koja je bila sasvim blizu podr{keSocijalisti_koj partiji i Dr$avnoj bezbednosti. Pri-hvativ{i odmah la$ vladaju}e partije lansiranu nateleviziji, ali ipak preko ruske agencije, da se to inije dogodilo, ve} da sam se sama sklonila da bih iz-begla hap{ewe zbog poziva na terorizam, vaqda istoonako kako sam se i 1. juna 1993. godine sama tukla, li-deri koalicije su se utrkivali ko }e se pre ograditiod mene i mojih politi_kih stavova.

Izmu_ena dvadeseto_asovnim ispitivawem i za-stra{ivawem koje bi destabilizovalo svakoga, u susre-tu sa podozrewem i ravnodu{no{}u onih koji }e odsvih mojih borbi i zatvarawa, prebijawa i zastra{i-vawa samo profitirati na ministarskim, na_elni_-kim i gradona_elni_kim polo$ajima, osetila sam neo-doqivu $equ da i oni iskuse isto, da ih malo zatvo-re, istuku, ponize, ucene i zastra{e, jer samo tako }eshvatiti realnost i po{tovati $rtve koje se podnoseza zajedni_ki ciq. Toj $eqi ne mogu da odolim uprkosjo{ ve}oj $eqi za pobedu nad komunistima na vlasti,jer gledaju}i >osi}a okru$enog pa$wom i po{tova-wem „demokrata”, vidim samo da je nama uvek isto lo{e

kada se udru$ujemo. Sve su to samo Dobrice u raznimizdawima kroz generacije vaspitavane na ideji mr$wei ru{ewa ja_eg po svaku cenu, {to neminovno udaqavapobedu. Bi}e je tek onda kada svi prihvate realnostda je snaga otpora tamo gde jeste, o _emu jasno svedo_iokupqeni narod, i kada sve Dobrice budu sramota ipro{lost, a ne inat Vuku Dra{kovi}u. Inate}i se, gu-bimo svi, mada mi „_etnici” mo$emo _ekati, a za dru-ge nisam sigurna. Ako im se sada izmakne pobeda u sen-ci ja_ega, daleko je do slede}e. Onoliko koliko je i mo-je najnovije stradawe daleko od wihove, bar zabrinu-tosti.

Ina_e, za razliku od ve}ine politi_kih qudi ustrankama opozicije, koji ocewuju {tetnom moju teo-riju o terorizmu kao odgovoru na dr$avni terorizam,ja sam veoma zadovoqna u_inkom tog slu_ajnog doga|a-ja, koji verovatno u sklopu onoga {to nam se doga|a inije slu_ajan. Ogromni zna_aj i publicitet koji je vla-daju}a stranka i wena televizija dala mojoj prepir-ci sa demonstrantima ispred Skup{tine Srbije, kojisu tra$ili radikalniju akciju i upozoravali me da nedozvolim gre{ku 9. marta i Vidovdanskog sabora, kadasmo po stalnom teoretisawu politi_ara i demonstra-nata „propustili {ansu”, jer „Vuk nije znao {ta dauradi sa narodom”, kako je to kasnije kriti_ki ocenioZoran \in|i}, pokazuje da me vlast, zapravo, mnogo vi-{e po{tuje nego opozicija. Oni su mi dali ulogu lide-ra cele opozicije i najzna_ajnijeg politi_kog protiv-nika re$ima u ovim danima nemira i promena koje sepokre}u, insistiraju}i na zna_aju mojih li_nih sta-vova za bezbednost wihove vlasti. Dok lideri koali-cije „Zajedno” svakodnevno govore, prete i kritikujuvlast, ona im ne pridaje nikakav zna_aj, pou_ena is-kustvom da govor, {etwe i protesti na kraju moraju dase zavr{e. Ali, zato su se jako upla{ili samo nagove-{taja onoga {to ja mislim i {to bi mo$da moglo dakrene po Srbiji, jer oni znaju da samo to i ru{i i us-postavqa vlast. Oni su tako do{li na vlast, tako }e ioti}i, kako je lepo i javno rekla Mirjana Markovi},

– 434 – – 435 –

suo_ena sa vi{estrana_kom Srbijom i prvim izbori-ma. „Mi komunisti krvqu smo do{li na vlast i samokrvqu }emo je i napustiti”, rekla je tada ona, i _inito ovih dana krvavo napu{taju}i vlast u velikim gra-dovima Srbije. Hiqade milicionera, specijalaca, bor-nih kola, opsada oru$jem i policijom u svim op{ti-nama Srbije koje je dobila opozicija, prava su prakti-_na razrada te teorije krvi koju drugarica Markovi}zagovara. Oru$je u wihovim rukama i po op{tinamanije opasno i nije terorizam ni za vlast ni za liderekoalicije „Zajedno”, ali jeste opasan i terorizam umojoj ma{ti, pa su zato tako brzo i o{tro reagovali, ivlast strahom i opozicija distancirawem od svega {togovorim. Kada se to isto policijsko oru$je okrene ubr-zo protiv Mirjane Markovi} i komunizma, {to je ne-minovno u daqem procesu oslobo|ewa od terorista navlasti, svi ovi dana{wi ogra|iva_i }e mi prvi oda-vati priznawe za politi_ke stavove koje sada osu|uju.„Svi mi to mislimo, ali ne smemo re}i, {tetno je”,_est je komentar koji _ujem ovih dana od mnogih qudi,a da treba re}i i da je upravo korisno potvr|uje stran-ka na vlasti daju}i mojim izjavama nevi|eni publici-tet, uprkos tome {to tim publicitetom istovremenomobili{e i uve}ava narodni otpor i pobunu, jer ve}i-na opozicionih bira_a podr$ava moje stavove. „U stra-hu su kratke o_i”, ka$e poslovica, a strah vlasti odmotki kojim bi ih narod isterao je wihova pedesetogo-di{wa no}na mora, jer znaju da su i tada pokrali iz-bore i uzeli vlast protivno voqi naroda, skupqaju}inepostoje}u podr{ku u raznom }oravim kutijama.

Ja to znam, znaju i oni da znam, otuda i koncentra-cija mr$we i straha samo na moje pona{awe i poli-ti_ke stavove, a ravnodu{nost i podsmeh na delovawecelokupne opozicije. Meni to prija, jer wihova mr$-wa me hrani da sa_ekam Bukure{t u Beogradu.


JAJE I DO PAJE

Izborni karneval jo{ traje i traja}e, _ini se, za-dugo. Vlast otima pobedu opoziciji na rate, odlukamasudova, komisija i mo}nih pojedinaca, a narod svakod-nevno na ulicama uzalud _eka neko vol{ebno re{ewe,odluku nekog pravi_nog sudije za koga se nadaju da ipakpostoji u gomili Diktatorovih podanika. Kako je stvar-nost surovija od najgoreg pesimizma, sa_ekuju nas sva-kodnevno sve gore i gore vesti, Diktator se pona{a sa-moubila_ki i _ini ba{ ono {to niko ne o_ekuje i {tone bi _inio nijedan dr$avnik sveta u sli_noj situa-ciji. Zato je bar veoma lako prepoznati budu}e wegoveodluke, jer su uvek upravo onakve kakve mislimo da nemogu i ne smeju biti, pa je o_ito da }e on u_initi sveda zadr$i otima_inu izbornih rezultata u Beogradu,Ni{u, Kraqevu, Jagodini i mnogim gradovima Srbije,i da }e odustati od toga samo u pregovorima preko mot-ke, a nikako preko cve}a i sve}a.

Po{to za takve pregovore sa wim ovde nema ni na-de, ni qudi, ostaje nam da {etamo i daqe, dok nam nedosadi ili dok Diktator ne postavi pet policajaca is-pred kolone od 300.000 qudi koji }e zaustaviti {et-wu. Ne treba mu vi{e od pet, mo$e _ak i mawe, demon-stranti i vo|e kolone sigurno ne}e ni poku{ati da na-stave {etwu ako im milicioner stane na put, jer oniho}e gandijevski da se biju sa silexijom i razbojnikomnajni$eg ranga koji, verujem, i ne zna za Gandija. ^ovekkoji je hladnokrvno po_eo rat, slao oru$je i vojnike da

– 436 – – 437 –

ubijaju gradove i qude, koji je unesre}io hiqade i hi-qade porodica, raseqenih po Srbiji i svetu, sigurnonije onaj kojeg }e pobuweni gra|ani {etwom i pesmomnaterati na ustupke. To je prosta logika koju ne shva-taju na{i lideri opozicije i uporno ube|uju i sebe igra|ane na ulicama Beograda, Ni{a, Kraqeva, U$ica,Kragujevca i skoro cele Srbije da je samo va$no izdr-$ati {to vi{e dana, kao {to su êsi, zaboravqaju}ida ovo nije ê{ka, niti je Sloba Husak, ovo je mnogobli$e Bukure{tu, a on mnogo sli_niji âu{eskuu.Svakodnevni {amari koje dobijaju sa wegove strane,odluke sudova koje jedna drugu potvr|uju, uprkos prav-di i obe}awima datim demokratskom svetu da }e se na-}i re{ewe krize, nisu izgleda dovoqni pokazateqiopoziciji za promenu na_ina borbe za postavqene ci-qeve.

Zato se bojim da ne}emo posti}i ni{ta, da }e se iova pobuna zavr{iti trijumfom sile i bezakowa kojicaruju na ovim prostorima skoro pola veka i sastavnisu deo na{eg $ivota, sada ve} za dve generacije.

Da je vlast svetiwa na koju se ne mo$e i ne sme di-}i ruka, vaspitavana su pokoqewa, uz pripomo} i crk-ve, koja, _ak i kroz zapovesti, tra$i da se narod moliBogu za one koji su na vlasti, pa je zato svaka druga-_ija misao prava jeres. To je po$urio da objasni i samSrpski Patrijarh, koji se u ovoj narodnoj pobuni, kaou uvek do sada, na{ao na strani vlasti i zajedno sawom o{tro osudio „svaku izjavu koja poziva na silu, maod koga dolazila”. Dr$avna televizija je tu wegovupodr{ku dobro plasirala, uz svakodnevne ocene da sudemonstracije „ru{ila_ke i nasilni_ke” i tako su sei vlast i crkva javno susreli na zajedni_kom posluubijawa slobode i vaspitavawa pokornog gra|anina, ko-ji je po wima du$an da trpi sve bez pobune, pa _ak ibez prava na samoodbranu. Na tom versko-dr$avnom sa-vezu se i napaja ropska priroda ve}ine Srba, spremnihda trpe ono {to nijedan narod ne}e, pa je potrebno, ako$elimo ne samo formalne nego i su{tinske promene,razbiti taj savez i promeniti i dr$avni i crkveni

sistem vlasti, koji jedan drugi podr$avaju i odr$ava-ju. Nije slu_ajno {to se Patrijarh Srpski, u situaci-jama koje miri{u na promene, uvek isto opredequje zavlast, a ne za pobuweni narod, pa je krajwe vreme da ucrkvenoj hijerarhiji do|e do otvarawa puta za nekogdruga_ijeg patrijarha, za poglavara kome bi samo Bogbio Bog, a ne i Slobodan Milo{evi} ili neki drugi,budu}i, vlastodr$ac. To je potrebno i narodu i Srp-skoj crkvi, jer danas u sve{tenstvu {irom Srbije te-{ko da ima i jedan procenat sve{tenika koji podr$a-vaju politiku i pona{awe Srpskog Patrijarha, pa sutako promene ve} po_ele. Mnogi od tih sve{tenika ko-ji dolaze na proteste tra$ili su da demonstranti pro-{etaju i pored Patrijar{ije i ga|aju je jajima kaoPredsedni{tvo Srbije, {to sam, naravno, podr$ala, inadam se da }e i do Paje sti}i neko jaje, kao najboqiodgovor na wegove poruke pobuwenom narodu i odbija-we zahteva lidera opozicije da javno, sa celim Sino-dom, zatra$i od Milo{evi}a po{tovawe izborne voqenaroda i priznavawe izbornih rezultata od 17. novem-bra. „Mi to ne mo$emo u_initi”, re_eno je na sastan-ku sa predstavnicima koalicije „Zajedno” u Patrijar-{iji, „jer nismo imali kontrolore na bira_kim mesti-ma, pa ne znamo ko je u pravu”. Na takve mu}ak stavoveide samo mu}ak-jaje, i jo{ po ne{to, a pre svega javniprezir i nepoverewe naroda, _ega su ve} prepune praz-ne crkve {irom Srbije.

VITRINA MU>KOVA

Srbija je, ina_e, ovih dana prepuna i qudskih mu}-kova u politici, u kulturi, u novinarstvu, i svim slo-jevima dru{tva. Sve ono {to je izvan protesta i ne po-dr$ava zahteve za odlazak Diktatora, jeste mu}ak usvakom pogledu. Za svoja uverewa, za narod, za dr$avuu kojoj $ivi{ i za neku budu}nost, svaki _ovek je du-$an da da ne{to, a najmawe {to mo$e je glas i prisu-stvo u protestu. No, za upokorene, upla{ene i prora-

– 438 – – 439 –

_unate je to mnogo, to je $rtva sa rizikom koji ne moguda prihvate, _ak i oni koji su lideri, ili se izdvaja-ju iz mase po bilo _emu. Mu}ak Ko{tunica, na primer,nije u koloni gra|ana Beograda, iako su u woj i mnogikoji su i wemu dali glas na ovim izborima, jer, ka$e,nije ga niko pozvao. Pa, vaqda su pokradeni bira_inajve}i poziv, a i oni sami su do{li bez poziva, da iz-raze protest i nezadovoqstvo, {to wemu, o_ito, nedos-taje, _im ga nema na ulicama. On nije nezadovoqan, ve}sre}an {to wegovim politi_kim rivalima izmi_e po-beda i verovatno bi protestovao samo ako im je vlastvrati. Pora$en potpuno na izborima, zajedno sa svimakademicima i anketama na koje se naslawao i pozivao,on najvi{e $eli da se pobeda koalicije „Zajedno” pre-tvori u poraz i tako umawi wegova politi_ka katas-trofa, _ime osvaja jednu od najzna_ajnijih pozicija me-|u mu}kovima Srbije danas.

Odmah do wega je mu}ak Vojislav <e{eq, sa potpu-no istim $eqama i nadom da }e sve pobede Koalicijioduzeti socijalisti i tako uve}ati wegovu novu poli-ti_ku funkciju predsednika op{tine Zemun, koju jeosvojio bez problema i poni{tavawa od Milo{evi}e-ve vlasti, a po nalogu Hrvatske obave{tajne slu$be zakoju radi, kako bi u budu}nosti lak{e pripojio Zemunsvojoj domovini Hrvatskoj, {to je wihov tisu}qetnisan.

Mu}kove me|u srpskim akademicima ne}u imenova-ti, to su svi oni koji nisu u koloni demonstranata i ujavnoj osudi diktatora. Kwi$evnici, glumci, slikari,muzi_ari, profesori, advokati, sudije, radnici, seqa-ci, slu$benici, studenti, svi koji ne protestuju ilinisu u mislima sa onim upornim i neumornim {eta-_ima ka slobodi, sigurno i sami sebi pomalo smrde naustajalost i trule$ pro{losti, u kojoj }e ostati i ka-da promene do|u.

Me|u najve}im mu}kovima dana{we Srbije zna_aj-no mesto dr$i i Aleksandar Tijani}, biv{i ministarinformisawa, koji je, kao pacov, prvi pobegao sa broda{to tone. Da brod tone, on zna, iako to ne izgleda tako

danas, ali rupa koju smo mu napravili ovom pobunomve} propu{ta vodu, od koje je na{ ru$ni i debeli mi-nistar pobegao na vreme, da se ne udavi zajedno sa svo-jim hraniocima. Ni u ostavci, me|utim, nije mogao bi-ti gospodin, ve} pacov, {to i jeste, pa je negirao poli-ti_ke motive i vezu sa zahtevima „qudi sa terazijskogsimsa”, koji „ure|uju novine sa kojima nisam zadovo-qan”, {to }e re}i da je ostalim novinama u Srbiji biosasvim zadovoqan, a naro_ito „Politikom”, koju sva-kodnevno li_no ure|uje pijan u Klubu kwi$evnika saHaxi Anti}em, ili „Ve_erwim novostima”, crvenom„Borbom” i ostalim biserima me|u sredstvima infor-misawa kojima je ministrovao na{ biv{i ministar.Umesto tog gospodskog odlaska kojem bi razlog bio dik-tatorska politika bra_nog para Milo{evi} i neslo-bodna, potpuno privatizovana {tampa i televizija, ko-ju nije mogao promeniti, {to bi bio istorijski _in iza wega i za srpske medije, on je oti{ao, izgleda, zbogmale plate, pa je, kako sam ka$e, 15 dana _ekao gazduKari}a da vidi ho}e li ga vratiti na staro, mnogo bo-qe pla}eno mesto. Kada je to obezbedio dao je ostavku,sa obrazlo$ewem da opozicija ne ume da napravi novi-ne kakve on voli. U svakom slu_aju, jedan pacov mawe navladaju}em brodu u potapawu i jedan mu}ak vi{e uvitrini srama za srpsku istoriju.

I dok na{i mu}kovi pune tu vitrinu iz dana u dan,onu drugu vitrinu slave koju ostavqamo dolaze}im ge-neracijama, pune anonimni junaci ulice, o kojima neznamo ni{ta osim da su uvek tu kada treba praviti is-toriju i $rtvovati se za budu}nost. Dok {etamo sva-kodnevno, ja mislim na one koji tada u }elijama beo-gradskih kazamata dobijaju batine i kazne zbog ba_enogjajeta na zgradu televizije, a posebno, sa najve}om tu-gom, na 21-godi{weg Dejana Bulatovi}a iz <ida, pre-tu_enog do smrti, razbijenog nosa i du{e, jer sigurnone mo$e da shvati za{to je to do$iveo i da je no{ewelutke omrznutog srpskog predsednika ba{ takav zlo-_in. U celom svetu i narod i svi mediji ismejavaju ak-tuelne dr$avnike raznim lutkama sa wihovim likom,

– 440 – – 441 –

i po ulicama i po specijalnim tv-emisijama, pa je ma-li Dejan mislio da to mo$e i ovde i da smo tu negdeblizu Pariza. Zaboravio je, _ini se, na trenutak da smobli$e nekada{wem Bukure{tu i narednih 20 dana os-taje mu da u stra{nim }elijama izgubi celu svoju bez-bri$nu mladost i sazri vi{e nego wegov vr{wak u Ev-ropi za deset godina.

Svi Dejani, Gorani i ostali koji broje zatvorskedane sa nadom da }emo ih na ulici sa_ekati kada iza-|u su pravi junaci ovih dana i Srbije cele, bez wihni protesta, ni pobeda, ni ni_eg ne bi bilo, niti }e bi-ti, i ja im odajem najve}e po{tovawe i zahvalnost zasnagu i energiju kojom pune sve nas, i zato {to su nasvoja mlada le|a primili batine i mr$wu za celu ko-lonu demonstranata. Zbog wih i za wih ima smisla sva-ka borba protiv i najmawe nepravde i te$wa ka nemo-gu}em. Onima koji su tukli Dejana, $elim da wihovsin Marko i k}erka Marija uskoro do$ive isto, da le-$e goli i prebijeni na mokrom betonu i da dobiju pend-rek u isto mesto. Jedino tada i tako }e mo$da shvati-ti {ta su nam radili sve ove godine.


WEGOVA TU\A RUKA

Misija OEBS-a do{la je u Beograd i dva dana raz-govarala sa Srbima koji izme|u sebe ne govore, iako$ive u istom gradu, u istoj dr$avi. ^lanovi misije,dr$avqani raznih zemaqa Evrope i Amerike, putova-li su dugo da pri_aju sa nama o na{im problemima, dautvrde „istinu” o lokalnim izborima u Srbiji, iakosmo sve to mogli i sami u_initi bez putovawa, pe{ke,da smo zaista ono {to se predstavqamo svetu. Po{to tonismo, nego li_imo na najprimitivnija afri_ka iliindijanska plemena koja se oko plena sva|aju, svet seanga$uje da nas pomiri i plen dodeli pobedniku, presvega strepe}i od nemira koji bi i wih uznemirili.Cela ta misija, razgovori sa nama i sa wima, predmetrazgovora i ukupna atmosfera u dr$avi u kojoj $ivim,li_e mi na nau_nu fantastiku, na neki apstraktnifilm koji gledamo sa uzbu|ewem, iako svesni da se ta-ko ne{to samo na filmu mo$e doga|ati.

Ali, po{to se kod nas u stvarnosti zapravo doga|a-ju samo nemogu}e filmske pri_e, onda Gonzales u Beo-gradu sa Slobom u sedam, sa Vukom, Vesnom i Zoranom uosam, sa Goricom u devet, sa sudijama u deset, sa novina-rima u jedanaest, sa studentima u dvanaest, i daqe, odnemila do nedraga, jeste zapravo deo srpskog dokumen-tarca o pora|awu demokratije i umirawu zadweg ko-munisti_kog diktatora, u kojem svi u_estvujemo, te$e-}i nemogu}em, oni da poro|aj zaustave a mi da ga u_i-nimo bezbolnim.

– 442 – – 443 –

<ta }e re}i Gonzales posle trke i razgovora poBeogradu, _eka cela Srbija na ulicama. Mirna revolu-cija te_e, {etaju se studenti, |aci, opozicija, po svimgradovima i svakodnevno, a ne ostaje du$na ni vlastkoja isteruje radnike, penzionere, seqake, sa slikomdiktatora u rukama da od|uskaju „poruku pismu Kri-stoferu”. Na tim mitinzima podr{ke vidi se da {tagod ka$e Gonzales diktator ne}e ni poslu{ati, ni u_i-niti i to je na{a jedina sudbina, a pri_a sa komisija-ma, stranim ili doma}im, samo je razvla_ewe proble-ma koji on i ne pomi{qa da re{i druga_ije nego {toje u_inio, legalizacijom kra|e izbora. O_ekivawe daprizna izborne rezultate drugog kruga izbora, {tomora biti i nalaz Gonzalesove komisije, politi_ka jeutopija optimista u opoziciji, koji jo{ uvek verujuu „_e{ki model” odlaska komunista iz Srbije. Ovde }euspeti samo srpski model nasilne smene vlasti, koji sekroz istoriju ovog naroda tako _esto doga|ao, da te{komo$e biti slu_ajan, pre }e biti da je sudbinski.

To potvr|uje i sama vlast svojim pona{awem, oti-ma_inom izbornih rezultata i nasiqem koje svako-dnevno primewuje nad demonstrantima, hapsi ih, tu_e,zastra{uje i odvra}a od pobune na sve na_ine.

@ena predsednika Republike to i pismeno obraz-la$e u svom najnovijem krvolo_nom sawarewu, obe}a-vaju}i nam gra|anski rat u Srbiji zbog lokalnih iz-bora koje, o_ito, ne $ele da ispo{tuju. Naravno, za tajgra|anski rat koji obe}ava optu$uje opoziciju a ne se-be i svog mu$a, a u opoziciji mene za vo|u svega i sva-_ega, za pokretawe uli_nih protesta i inspirisawe„vandalizma” kojim su, ka$e, demolirane zgrade Tele-vizije i „Politike”. Uz to sam, i za to, ka$e, mental-no o{te}ena i nastrana li_nost. Nije nego. Ona, odra-sla u krvi preko 300 streqanih $rtava izdaje wenemajke i u moru krvi drugih nevinih $rtava komuniz-ma kojom se hranila 53 godine svoga $ivota, ona koja jezajedno sa svojim mu$em razbila celu jednu dr$avu,pobila na stotine hiqada qudi, $ena, dece, staraca,bombama i haubicama koje su ispaqivane i dirigovane

iz wenog krvavog bra_nog kreveta, poru{ila i spali-la stotine gradova i sela vojskom, tenkovima i oru$-jem koje je slala iz Beograda i sa cve}em pratila daseju smrt, ona koja je obesku}ila stotine hiqada ne-sre}nika koji jo{ lutaju svetom i Srbijom tra$e}ihleb i krov nad glavom, ona je mentalno zdrava, a ja sammentalno o{te}ena, {to sam javno po$elela da wihtakvih vi{e nema, i {to sam se _udila kako niko odunesre}enih, obesku}enih i osirotelih ne di$e rukuna one koji su za wihovu nesre}u krivi i koji su smi-slili, dirigovali i izvr{ili toliko zlo.

A mo$da je drugarica iz Po$arevca u pravu, jamo$da i jesam mentalno o{te}ena zato {to nisam 1993.godine, posle batina koje sam od we i wenog mu$a do-bila, oti{la u wenu ku}u da joj periku sa glave po_u-pam i rupu na temenu otkrijem, da joj le|a, ruke i nogeprebijem, kao ona meni, jer to je bila moja gra|anskadu$nost. Po{to to nisam uradila, sigurno da nisamnormalna, kao ni svi gra|ani Srbije i Jugoslavije kojesu oni na razne na_ine unesre}ili, a koji }ute, trpe i_ekaju da ih Bog kazni ili da mirno odu sa vlasti. Ro-|aci $rtava iz voza u <trpcima, ro|aci $rtava izSarajeva, Vukovara, Mostara, Dubrovnika, Knina imnogih gradova i sela Jugoslavije, roditeqi malog De-jana Bulatovi}a ili ubijenog Albanca Feriza Bqak-_orija, te mnogih prebijenih i unesre}enih Srba, Hr-vata, Muslimana, Ma|ara, Albanaca, svi koji trpe mir-no, bez prave pobune, wihove batine, nesre}u i smrt ko-ju su sejali i seju oko sebe, mora da su zaista negde men-talno o{te}eni, jer to nijedan narod na svetu trpeone bi.

Mi smo im }utawem o ratu koji su po_eli, vodili izavr{ili kad su i kako hteli, o svim zlo_inima kojesu po_inili, dali mandat da i danas prete novim ra-tom, tuku decu, otimaju izborne rezultate, ubijaju poku}ama Albance i Srbe, da otimaju narodni novac, ku-}e, televizije, novine, sve {to im pod ruku do|e. Do-vesti u pitawe sve to, po$eleti da na teror odgovori-mo terorom je zapravo mentalno ozdravqewe i pojedin-

– 444 – – 445 –

ca i nacije, pa i daqe ostajem $alosna {to nema Api-sa i osvetnika, a ne zna_i da i sama to ne mogu biti.

Drugarica Markovi} mi tu ulogu uporno trpa u ru-ke, tvrde}i da samo zbog jedne moje izjave kre}u stu-denti i narod na ulice, _ime mi laska i daje politi-_ki zna_aj koji nemam, ili bar ne znam da imam. Kadabi to bilo ta_no i kada bih zaista mogla upravqatitim protestima na ulicama Beograda i Srbije, odavnobi demonstranti bili u wihovim ku}ama i kancelari-jama, a oni odavno tamo gde im je mesto, na smetli{tu,i qudskom i istorijskom. Nikakvi kordoni oko Dedi-wa i na Dediwu ne bi pomogli ni sa_uvali wihove oda-je od besa demonstranata, a naro_ito studenata, mladihqudi, koje ona ocewuje „zavedenim”, opravdavaju}iwihove proteste $eqom za boqim $ivotom, koja je, ka-$e, legitimna, ali je taj boqi $ivot onemogu}io rat,sankcije, izolacija, izbeglice i sve te{ko}e koje smoimali ovih dana, $ali se. Pitali bi je, verujem, tadastudenti ko je sve to skrivio, ko je rat po_eo, sankci-je uveo, izbeglice napravio i Srbiju od sveta izolovaoi kako sve te te{ko}e wena deca ne ose}aju, nego $ivemnogo boqe, bogato i raskala{no kako ni ne pomi{qada $ivi k}erka jednog Klintona ili Kola. Kako Mar-ku i Mariji sankcije i izbeglice ne smetaju da otva-raju diskoteke, radija, televizije, fri-{opove i da seose}aju „mo}no”, kako wena k}erka ka$e u novinama,dok se svi mladi Srbi ose}aju bedno, da bednije ne mo-$e biti. Neka se drugarica Mira, {umska ve{tica,moli Bogu da ja zaista ne dobijem politi_ku mo} i zna-_aj koji mi ona daje u svojim stra{nim snovima, jer bito bio pravi i zaslu$eni kraj wene diktature. Boqeje }utati i sudbinu ne ku{ati, trebalo bi da zna ona,po$areva_ka vra_ara kojoj je najboqa prijateqica, sa-vetnica i prva kom{inica slavna Kleopatra, na kojuli_i, i mentalno i fizi_ki.

Za gra|anski rat kojim nam preti ta vra_ara se iz-gleda dobro pripremila. Ponovo je <e{eq najomiqe-niji opozicionar kojem se otvaraju mediji i ne poni{-tavaju izborni rezultati, a on, zauzvrat, daje svako-

dnevnu, otvorenu podr{ku vlastima, savetuju}i im dahapse demonstrante, profesore Univerziteta i da is-teraju sve me|unarodne komisije i pregovara_e. Tu jei vojvoda Vu_ini}, poznati „demokrata”, koji zagova-ra isterivawe Jevreja i svih nesrba iz Srbije, tu je i_lan Nezavisnog studentskog pokreta mame Mire, de-bilni i debeli Neboj{a \or|evi}, onaj koji je nedav-no zagovarao isterivawe sa Beogradskog univerzitetasvih Crnogoraca, Bosanaca i ostalih koji etni_ki pr-qaju srpske studente, a i sama drugarica iz {ume,uprkos $eqi da se prikazuje javnosti kao internacio-nalista, nije odolela mr$wi prema svima koji nisu izPo$arevca i okoline i kao veliku manu javno mi pre-bacila da sam „Crnogorka iz Bijelog Poqa”. Meni je tosamo kompliment, jer te{ko da bih se dobro ose}ala uwenom okru$ewu i kao Srpkiwa iz Po$arevca, kojiovako bahato, raskala{no i razvratno, a bez otpora pod_izmom dr$i wena porodica. Okru$ena fa{istima,a i sama fa{isti_ki opredeqena prema svima, ona pu-ni stranice {tampe i ekrane dr$avne televizije mr$-wom kojom potpuno demaskira u svetu skoro sasvim pri-hva}enu dejtonsku sliku bra_nog para koji je „uvek bioza mir i ravnopravnost svih gra|ana”. Mr$wa kojompi{e pri_u o zastavama demokratskih zemaqa Evropei Amerike na ulicama Beograda u svom „dnevniku”, ko-na_no joj je zatvorila sva vrata tog sveta, osim mo$dakorejskih i kineskih, i te{ko da }e ih vi{e ikada ot-voriti. To je i najve}a pobeda {etaju}ih demonstrana-ta, koji su uporno{}u naterali diktatore da potpunootkriju svoje nacisti_ko lice i tako ih sasvim detro-nizovali u zemqi i svetu. Pitawe je samo vremena ina_ina silaska sa trona, ali je nesporno da je on za wihnepovratno izgubqen.

To jasno pokazuje i posledwi kontramiting vlasti,organizovan u Beogradu, sa pristalicama iz cele Sr-bije, a „za Srbiju”, kako su rekli. I uz veliku medij-sku pompu, sav pla}eni prevoz i dnevnice, skupili suu celoj dr$avi i glavnom gradu tridesetak hiqadastaraca i baba iz cele Srbije, {to je pravi debakl u

– 446 – – 447 –

odnosu na „milione” sa Gazimestana ili Beograda uo_ihap{ewa Azema Vlasija. Mitingom podr{ke bez po-dr{ke pokazali su pred o_ima i kamerama celog sve-ta, a i Srbije, svu svoju nemo} i nekompetentnost vla-sti pred kolapsom. Izobli_eni diktator je pred timstarcima prvo napao svet kojem „Srbija ne}e biti slu-ga”, a zatim i ve}inu svoga naroda, nazvav{i ga „pe-tom kolonom”, koja destabilizuje one wegove stabilnebabe i dede, na _elu sa Mirom. Amnestirao je samo stu-dente, tvrde}i da su zavedeni i da imaju pravo da boqe$ive, da rade i da se voze prevozom, obe}av{i im jav-no da }e im on to obezbediti. Za to vreme, supruga we-gova sa zelenom ma{nom u kosi, skinutom sa nekog pok-lon paketi}a, neprestano se sme{ila da sakrije beszbog malog broja pristalica, koji su popunili samo pro-stor od „Protokola” do „Balkana”. Wih dvoje, ona takove{ta_ki nasme{ena iza wega koji preti i zastra{u-je Srbiju, okru$eni <ainovi}ima, ^ovi}ima, Ivko-vi}ima i Kundacima, neodoqivo su podse}ali na Buku-re{t i bra_ni par ^au{esku na wihovom sli_nom mi-tingu podr{ke dva dana pre kraja.

Silom okupqeni narod, zbuwen i upla{en od de-monstranata iz opozicije koji su ih ga|ali jajima i ce-pali im transparente, razilazio se i pre kraja dik-tatorovog mucavog i nepovezivog govora, zapawen bro-jem pristalica opozicije koji „nije kao na televizi-ji”, kako je govorio starac zalutao u kolonu „pete ko-lone”. Jedan od takvih, _lan JUL-a, pucao je na ulicii pogodio _oveka koji je wih branio od mladi}a iz opo-zicije, re{enih da im ne dozvole ulazak u Knez Mi-hailovu ulicu i prostorije SPO-a, i tako jasno poka-zao na _ijoj strani su teror i nasiqe i ko je spremanda u svakom trenutku proliva krv i ubija za vlast. Po-go|en je tim metkom moj prijateq Ivica Lazovi}, otactroje dece, sa kojim 30 dana {etam i protestujem i ko-ji nikada ne bi ni pomislio da puca u glavu bilo kogsocijaliste i JUL-ovca, iako ih ne voli i demonstri-ra protiv wih, uvek u prvim redovima, sa raznim za-stavama i transparentima u rukama, i sa nadom da }e

za svoju decu izboriti slobodu. Oni jesu pucali u we-govu glavu, ali su, sigurna sam, tim pucwem ubili isvoju budu}nost, te skratili na{ put ka pobedi. „Srbi-jom ne}e upravqati tu|a ruka”, govorio je diktator to-ga dana, iako dve tre}ine naroda misli da je wegova tatu|a ruka koja danas upravqa Srbijom i puca svako-dnevno i nasumice u wenu decu. Zato }e on uskoro os-tati i bez ruke i bez vlasti, Ivice mi.


– 448 – – 449 –

BO@I>NI AUTOGOL

Pro{li su Bo$i}ni praznici 1997. godine, do sa-da najlep{i i najmasovnije obele$eni u zadwih pede-set godina. Proslavili smo dan Hristovog ro|ewa i kaoda se tih dana u nama u_vrstila nada da ova godina do-nosi toliko $eqene promene. Demokratska revoluci-ja u Srbiji te_e i traje, izvan i iznad svih o_ekivawai vlasti i opozicije. Dogodio nam se narod koji smo svibili zaboravili i mislili da vi{e i ne postoji poslestra{nih godina rata u Bosni i Hrvatskoj. Tokom tihgodina, u surovim ratnim obra_unima, me|u susedimai nekada{wim prijateqima, i nama i celom svetu pri-kazalo se najru$nije narodno lice koje su _inili raz-ni zlo_inci, lopovi, ubice, pqa_ka{i i najprimitiv-niji politi_ari sa nacisti_kim programima etni_kihi rasnih dr$ava. Narod, druga_iji od tih stra{ila,nije se ni video ni _uo, }utao je, vaqda posramqen isklowen da se ne uprqa i dodirom sa liderima i voj-skom apokalipse koja je tutwala Jugoslavijom i stva-rala slike pakla na zemqi. Suprotstavqali su se tadasamo retki i najhrabriji, a podr$avao ih je ovaj narodsa ulica Beograda, Ni{a, Kraqeva, U$ica, Kragujev-ca, Pirota, Leskovca i mnogih gradova Srbije, svojimglasovima na izborima, svojim }utawem, dezertirawemod rata i zlo_ina, be$awem iz zemqe i stalnim boj-kotom „patriotskih” poziva vlasti na mr$wu protivcelog sveta. Taj narod danas po ulicama Srbije ozarenizliva svoj najdubqi patriotizam koji ose}a kao li_-

nu obavezu da se bori svakodnevnim naporom za ono {tooduvek $eli, za obi_an, slobodan i boqi $ivot, obi_-nu dr$avu, ni malu ni veliku, koja ne}e biti svakod-nevno u vestima svetskih televizija i agencija. Zatosu ulice pune svakoga dana, i po ki{i i po ledu, i na-rod sada tra$i da opozicioni lideri istraju, da neposustanu i ne prekinu proteste sve dok se ne napravikrupni demokratski korak ka tom boqem i mirnom $i-votu kakav ima demokratski svet Evrope. Duhovitostgra|ana Beograda i svih gradova gde traju protesti,disciplina sa kojom odr$avaju proteste, inovacije ko-je sami unose, sprdaju}i se propagandi vlasti i vla-daju}oj porodici, prijatno iznena|uje _itav svet, a do-pisnici stranih medija neskriveno pokazuju svoje sim-patije i po{tovawe za napore i upornost koje pojedi-na_ni gra|ani pokazuju u ve} preduga_kom protestu,nezabele$enom u istoriji demokratskog sveta. Mladi,lepi, pametni, duhoviti, neumorni i potpuno anacio-nalni gra|ani Beograda i Srbije, koje svake ve_erigleda ceo svet, u_inili su za svoju zemqu i narod uovih pedeset dana vi{e nego wena vlast u pedeset godi-na, pokazav{i da Srbija nije Katanga Evrope, niti na-cisti_ko stra{ilo sveta, nego civilizovana, gra|an-ska i demokratije $eqna dr$ava, _ije gra|ane silom inajstra{nijim terorom pot_iwene dr$i komunisti_-ka i korumpirana vlast, avet pro{losti koja se davi usvojoj sopstvenoj krvi.

Da je ta vlast pro{lost pokazuje i svakodnevno di-stancirawe od we doju_era{wih stubova te vlasti ipodr{ka narodnim protestima. Pravo iznena|ewe i zanas i za ceo svet je otvorena osuda vlasti od strane Si-noda Srpske pravoslavne crkve, koji je donedavno biosasvim druga_ije raspolo$en i spreman da, u svakomtrenutku, pretegne na stranu vlasti u demokratskimprocesima. ^ak je i na po_etku protesta sam Patrijarhodbio da blagoslovi studente bogoslovije koji su stu-pili u {trajk, {to je bio pravi skandal, da bi vreme-nom mewao izjave i stavove do potpune osude re$ima,za koji se u saop{tewu Sinoda ka$e da je „okupator-

– 450 – – 451 –

ski”. To je prvi put u zadwih pedeset godina da se Srp-ska pravoslavna crkva javno i otvoreno suprotstavilavladaju}oj partiji koju je najotvorenije podr$avalatokom _etvorogodi{weg rata u Hrvatskoj i Bosni. Za-to najnoviju osudu re$ima nije mogao potpisati vladi-ka Jovan Zagreba_ki, onaj koji je prvi pobegao iz Zagre-ba, pre nego {to je pukla prva pu{ka, i svoju vladi_an-sku du$nost obavqao po Beogradu, Americi i Austra-liji, sada o_ito sve po nalogu i zadatku slu$bi kojesu planirale i vodile ceo rat na ovim prostorima. Na-dam se da }e brzo do}i vreme da taj Vladika svom na-rodu, kojem je trebao vladi_iti, objasni gde je bio i{ta je radio kada je bilo te{ko, kao i gde mu je potpisna crkvenom dokumentu koji }e sasvim sigurno u}i uistoriju Srpske pravoslavne crkve kao datum kada je iza wih po_ela sloboda i prava, stvarna odvojenost oddr$ave na ovim prostorima. Nadam se da se ne}e Sinodupla{iti od pogrda i kritika vlasti koje im saop{ta-va pijani tezgaro{ Milika <undi} na talasima RadioBeograda, i da se ne}e samokritikovati pod pritiskomraznih vladika Jovana i ostalih, _ime }e sigurno sa-_uvati slobodu da u budu}nosti rade i govore ono {tomisle i $ele da ka$u i vlastima i opoziciji.

A kako to izgleda kada je crkva na strani narodavideli smo ove Badwe ve_eri, na Svetosavskom platou,kada je na paqewe badwaka do{lo stotine hiqada Beo-gra|ana, kao nikada u zadwih pedeset godina, samo za-to {to je Sinod rekao istinu i stao na stranu pravde.Nadam se da je poruka naroda okupqenog te ve_eri okobadwaka i Patrijarha jasna i da se crkva vi{e ne}evra}ati unazad i i}i sporednim, slepim ulicama kaodo sada.

Pored crkve koja je godinama podr$avala i odr$a-vala ovu vlast, podr{ku joj je uskratila i vlast u Re-publici Srpskoj, ona vlast koja ih je u pro{losti spa-savala u svim dosada{wim poku{ajima demokratskeSrbije da se oslobodi komunizma i porodi_ne diktatu-re, od 9. marta 1991. do danas. Predsednica RepublikeSrpske Biqana Plav{i} poslala je telegram Koali-

ciji „Zajedno” pred izbore, ali preko Zorana \in|i}ai Demokratske stranke, a ovih dana u intervjuima beo-gradskoj {tampi nedvosmisleno se odrekla Milo{evi-}a i wegove podr{ke Republici Srpskoj, tvrde}i daoni nemaju nikakve kontakte sa wim. Ona, naravno, po-dr$ava narodne proteste u Srbiji, ka$e, ali, dodaje,ne i Vuka Dra{kovi}a i Srpski pokret obnove koji nevoli, {to mi je posebno zadovoqstvo jer od wene quba-vi, podr{ke i pomo}i meni se di$e kosa na glavi. Ono{to nikako ne $elim, a verujem i ogromna ve}ina de-monstranata, bilo je kakva veza sa qudima koji tamo se-de na gomili le{eva, jama prepunih nedu$nih qud-skih $rtava, onima koji su javno tra$ili smrt mili-ona Srba za ostvarewe nacionalnog nacisti_kog ciqa,etni_ki _iste srpske dr$ave. Od takve srpske dr$avei takve srpske vlasti i takve predsednice republike,ne treba nam nikakva podr{ka, ni pomo}, mi smo dvasveta i moramo to ostati sve do demokratskih promenau Republici Srpskoj, koje }e sigurno do}i sa u_vr{-}ivawem mira i povratkom izbeglica u svoje ku}e. Zadr$avu kakvu oni imaju sa Biqanom Plav{i}, za de-mokratiju koju oni u$ivaju, mi se ne borimo, ve} pro-tiv takvih i vlasti i sistema, pa je boqe da nas ne po-miwe ta vladarka zla i tame, da se uz nas ne ka_i ni ukom obliku.

Sre}na sam {to, ipak, odvaja podr{ku samo za Zo-rana \in|i}a, neka se on od we brani ili je prihva-ti, ali je sigurno da nema ni koalicije, ni interesakoji }e me naterati da toj aveti smrti ikada pru$imruku. Sve to mora biti pro{lost i narodna sramota,kao i Milo{evi}, jer ne mo$emo i ne smemo nikad za-boraviti da su oni zajedno, samo radi svoje vlasti, _e-tiri godine ga|ali sa brda nedu$ne civile i narod,da su zajedno preseqavali sela i gradove i isteriva-li porodice iz ku}a na drumove i u druge dr$ave, gdese i sada nalaze, bez nade, unesre}eni za tri genera-cije, dok su oni, wihova deca i ro|aci, na sigurnom,bezbedni i bogatiji nego {to su ikada bili ili sawa-li da }e biti.

– 452 – – 453 –

To {to se oni me|usobno trenutno sva|aju nije va$-no, va$no je da se nimalo i ni u _emu ne razlikuju, usu{tinskim i prakti_nim ciqevima wihove vlasti,a to je diktatura, teror i fa{izam u ogoqenom obli-ku, {to ne smemo zaboraviti i ne sme nas zavarati ne-slagawe fa{ista oko ratnog plena, koje gospo|a Biqa-na Plav{i} ho}e da nazove demokratijom, ili ideo-lo{kim sukobom. O woj, wenoj vlasti i demokratiji naj-boqe govore gomile nesre}nika, izbeglica iz Drvara,Grahova, Glamo_a, Sarajeva, i mnogih gradova Bosne,kojima ona ne da da se vrate u svoje ku}e. Ja ih svakod-nevno vi|am i poma$em, a oni joj $ele isto {to i miMilo{evi}u i wegovoj tiraniji.

A {ta mi mislimo o Milo{evi}u i ovoj na{oj vla-sti te{ko je jasno re_ima izraziti. Ja mu mislim i$elim ono {to je mislio i $eleo mu Predrag Star_e-vi} u trenucima dok su ga batinali i ubijali i wegai budu}nost wegovog sina Danila. Vlast koja u svojimpolicijskim stanicama ubija gra|ane pendrecima sa-mo zato {to su na ulici i {to se bore za svoju budu}-nost i budu}nost svoje dece, a ubice amnestira izmi{-qaju}i bolesti srca za uzrok smrti $rtve, zaista za-slu$uje da joj se vrati istom merom. Predrag Star_e-vi} je nemo}no primao pendreke do samog kraja, braniose gr_ewem ruku i rukavica koje su ostale tako zgu$-vane da ih ne mo$e ni vreme ispraviti, ali je sigurno$eleo da se odbrani i da im uzvrati istom merom, iverovatno se do zadweg momenta nadao da }e, kao u baj-ci, do}i neki Vuk ili Zoran, te ga spasti od batina,ali nije do_ekao. Ono {to je tada on $eleo svojim ubi-cama moramo u_initi mi, i to {to pre, ina_e }e oni ute pe}ine smrti dovla_iti jednog po jednog Pe|u svedok ne ugu{e otpor diktaturi koji se tako nezadr$i-vo {iri celom dr$avom. Ideju koja okupqa narod naulicama ne mogu ubiti, zato }e prosto ubijati qudekada im to bude jedini put opstanka na vlasti, {to susa Pe|om i po_eli, ako ostanemo ravnodu{ni na wego-vu smrt i zaboravimo kako je umro. „Zlo _initi od zlase brane}i, tu zlo_instva nema nikakvoga”, davno je re-

kao Wego{, ali mi i daqe samo trpimo zlo, bez ikak-ve odbrane, iako mislimo kao i Wego{.

Tu narodnu trpeqivost i strpqewe vlast zloupot-rebqava na sve na_ine, pa _ak i tako da za ra_un tognezadovoqnog a trpe}eg naroda sama preduzima akcijekoje zatim pripisuje mogu}em osvetniku iz redova po-buwenika, kojeg, na $alost, nema pa nema. Tako je kra-qica zla, direktorka JUL-a, besna na preko 500.000 de-monstranata po ulicama, ba{ na Badwe ve_e, kao pra-va komunistkiwa, bacila bombu na sedi{te svoje stran-ke, i to tako da ne bude ni {tete ni $rtava, ali da senapravi osnov za poja_ani teror prema demonstranti-ma. Nijedan novinar, ni snimateq, ni strani ni doma-}i, nije mogao pri}i i snimiti mesto eksplozije bom-be ili granate, niti oceniti pri_iwenu {tetu, jer jeo_ito da je neve{to ura|ena akcija ukazivala na auto-gol vlasti, pa zato nisu dozvolili pristup {tampi ko-ja bi to odmah videla. Ako je zaista neko drugi to u_i-nio, onda _emu skrivawe mesta doga|aja, _emu tajnost,kada je javnost u takvim slu_ajevima jedino {to $elii tra$i onaj koji je napadnut. Kako su po_eli, oni }eu ime demonstranata ubijati svoje policajce, ili ne-koga iz wihove vlasti, da bi napravili ravnote$u su-koba i stvorili opravdawe za blokadu gradova Srbijepolicijom koja danima brani vlast od sasvim mirnognaroda, koji samo {eta, zvi$di i tra$i pokradene gla-sove. Oni koji su na vlast do{li krvavom revolucijom,ubijaju}i svakog ispred sebe, _ini}e to i da tu vlastsa_uvaju, a nama koji sve to mirno trpimo ostaje da {e-tamo, pi{timo, zvi$dimo, lupamo u {erpe, lonce ipoklopce, dok se ne umorimo ili ih ne oborimo.


– 454 – – 455 –

OSTAVI ME, MIRO, NA MIRU

Destabilizacija re$ima u Srbiji dvomese_nim de-monstracijama opozicije i studenata i potpunom osu-dom demokratskog sveta, do{la je u kriti_nu fazu. Topokazuje neo_ekivana i spektakularna eksplozija bom-be u Pri{tini od koje je trebalo da pogine rektor Pri-{tinskog univerziteta Radivoje Papovi}. Naravno dase istog dana odr$ava organizovani protest gra|anasrpske nacionalnosti i osuda „albanskih terorista”,koji su, ka$e re$im, dobili mig od opozicije iz Beo-grada da po_nu sa terorizmom na Kosovu.

Sve je, dakle, opet isto, po tre}i put isti scenarionesre}e koji pokre}e Slobodan Milo{evi} i wegovapartizanka Mira, kada im se zaquqa presto i pokrenewihova li_na drama odlaska sa vlasti. Iz svake te{kesituacije tokom svoje vladavine oni su izlazili krva-vo, pokretawem rata i nesre}e. Posle devetog marta1991. godine, kada im je vlast visila o koncu, zapo_elisu rat u Hrvatskoj, ali su ga prethodno dobro pripre-mali na sve na_ine, pa i tako {to su pred kamere svojetelevizije dovodili naklanog Srbina iz Knina, Miro-slava Mlinara, kojeg su navodno Hrvati poku{ali dazakoqu, a u stvari je priklan srpskom rukom u sukobuoko neke devojke. Nakon toga su organizovali incidenteu Borovu selu i Plitvicama, zapo_eli rat sa Hrvatimai potpuno se oslobodili opasnosti od unutra{wih ne-mira i demonstracija, koje je teku}i patriotizam i„odbrana srpskih prostora”, potpuno marginalizovao.

Po{to je balvan revolucijom u Kninu odse_en deohrvatske dr$ave i zaposednut Jugoslovenskom vojskomradi navodne odbrane srpskog naroda, stabilizovalo sedonekle to ratno podru_je i nesigurnost je ponovo po_e-la da nagriza wihovu vlast. Obele$ena je godi{wicamartovskih doga|awa, opozicija je isticala wihovu od-govornost za rat i raspad dr$ave, omladina je odbijalada ide u vojsku, be$e}i bukvalno sa svih polo$aja iskrivaju}i se po zemqi i svetu od mobilizacije, rasu-lo armije i dr$ave je nagove{tavalo ozbiqne nemire,i naravno {ta je boqi lek od jo{ ve}e nesre}e i jo{jednog rata. Tada je, negde u aprilu 1992. godine, „pogi-nuo” srpski svat u Sarajevu, po_eo je, naravno, rat uBosni i borba za „Ram” 1, 2 ili 3, ko to zna, ali opetsu oni bili _vrsto na vlasti, opozicija je opet dobrou}utkana, a on i Mira su mogli mirno da divqaju i ra-de {ta ho}e po Srbiji.

Dejtonski mir i Milo{evi}eva svetska pozori{napredstava u kojoj je glumom od „balkanskog kasapina”postao „faktor mira i stabilnosti na Balkanu”, traja-li bi i daqe da nije bilo lokalnih izbora u Srbiji ovegodine i kra|e tih izbora, koja je uzbunila i zemqu isvet. Dvomese_no lagawe i odlagawe koje su poku{alida izvedu pred svetom nije uspelo, uporni su i demon-stranti i me|unarodna zajednica u zahtevima za pov-ra}aj oduzete izborne pobede i oni su, naravno, opetsmislili isto. Bomba u Pri{tini na Srbe i hitna od-brana Kosova, koju demonstracijama po Srbiji ometajuopozicione stranke destabilizuju}i Srbiju po scena-riju iz neprijateqskog sveta. To je ba{ ono {to je pred-sednik JUL-a, Qubi{a Risti}, obe}ao nedavno na sa-stanku rukovodstva svih levaka, rekav{i: „Treba sekoncentrisati na brze i zbuwuju}e poteze, _ime se mo-$e dobiti na inicijativi”. No, tre}i put izgleda neuspeva mnogo ista pri_a, nije bilo o_ekivane zabunebrzim potezom, pa na mitingu u Pri{tini nije bilo nidve-tri hiqade „ogor_enih Srba”, a vladika ra{ko-prizrenski Artemije je javno poru_io da se bez dokazane mogu optu$ivati Albanci za bombu u Pri{tini ni-

– 456 – – 457 –

{ta vi{e nego i Srbi. Rata, izgleda, ipak ne mo$e bi-ti, mora}e prosto familija da vrati ukradene glasovei da polako ode sa vlasti.

Poku{avaju}i da to spre_i nekako, glavni vinov-nik protesta i generator krize, mr$we i svih nezado-voqstava u zemqi, Elena iz Po$arevca ponovo pi{e.>utala je dugo, vaqda upla{ena rekama qudi u prote-stu po celoj Srbiji, o_ekuju}i da }e wihovo nezado-voqstvo do}i i do wene ku}e i porodice, a kada je vi-dela da to postaje samo rutina i skoro bezopasna kar-nevalska manifestacija otpora mafija{koj vlasti, onase bogami ojuna_ila ponovo, uzela dizgine u svoje rukei potpuno preuzela komandu nad dr$avom. Navodno,meka struja SPS-a, na _elu sa ^ovi}em, koja je htelaispuniti zahteve opozicije, oti{la je, weni su zauze-li sva va$na mesta, a ona je sela da nam ga napi{e.

Prvo je optu$ila rukovodstvo i upravu Elektro-distribucije da su opozicija i da su iskqu_ili stru-ju levici i levi_arima za Novu godinu, zato {to ihmrze toliko da im ne daju toplu ve_eru i kupatilo dakoriste, jer su „nezadovoqni izbornim rezultatima”.Ne znam {ta }e na to odgovoriti Elektrodistribucijakoja nas uverava da struja nestaje zbog velike potro{-we ili zbog havarije, ali je sigurno da }e neko tamo iz-gubiti posao vrlo brzo, te da }e im do}i neki Kundakili Kunda_i} da obezbedi toplu vodu i frizirawesvih levi_ara Srbije.

Srediv{i tako „elektri_ne osvetnike” iz opozici-je, kako ih je nazvala, Elena nam je ozbiqno zapreti-la da }e levi_ari di}i svoj glas i palicu ubrzo i naone koji svake ve_eri od 19.30 do 20.00 _asova ugro$a-vaju bezbednost dr$ave lupawem u {erpe i lonce, svi-rawem u pi{taqke i stvarawem buke na sve na_ine dazaglu{e drugi dnevnik RTS-a. Ti teroristi i nepri-jateqi svoga naroda i dr$ave, strani pla}enici i ma-nipulisani qudi, mogu uskoro o_ekivati odgovor le-vice jer, ka$e Elena, „oni ispred _ijih vrata lupaju{erpama za sada }ute, mirni su, ali {ta kad vi{e nebudu hteli da }ute ni da budu mirni”, pita se ona pre-

te}i. Pa, ni{ta, neka uzmu {erpe u ruke, pi{taqke uusta i neka lupaju i zvi$de i oni, vaqda se na {erpuide {erpom, a ne pendrekom, bilo bi to vrlo nehuma-no od na{e „humane” vladarke.

Ina_e, ceo svoj tekst upla{ena, nefrizirana i ne-oprana gospo|a sa levice upotrebila je da preti, pre-pada i zastra{i opoziciju. Uz to je, naravno, kao pra-va Slavujka iz Po$arevca, filozofirala o neslozisrpskog naroda, koja je kobna i koja preti da ga prostouni{ti. I u sred pri_e o slozi i jedinstvu koje je im-perativ za Srbe da, ka$e, u|u u slede}i vek „kona_noujediweni kao razumni i savremeni qudi”, ona namobe}ava neslogu „partizanskog dela Beograda i Srbi-je”, koji, ka$e, ne}e dugo trpeti da se po ulicama noseslike _etni_kog komandanta Dra$e Mihailovi}a i _et-ni_ki simboli, kojim su partizani „zgranuti”, za sada,ali }e „sti}i na red i wihov bes”, preti ona. Pa kakoonda da srpski narod u|e u taj 21. vek ujediwen, a sakim da se ujedini, ako partizani i daqe toliko mrze_etnike da ne mogu ni simbole da im vide. Verovatnoromanti_na levi_arka to jedinstvo zami{qa tako dasvi Srbi budu partizani i komunisti i da porodi_nudiktaturu Milo{evi} – Markovi} proglase za demo-kratiju, pa da tako slo$ni i ujediweni krenu u sle-de}i vek.

Ja se, naprotiv, pla{im besa koji }e, vaqda, kona_-no sti}i sa desne strane, ako ona nastavi ovako da pre-ti, zastra{uje i poni$ava Srbiju. Taj bes }e nekomezatvoriti put u 21. vek, a kome – vide}emo.

U tom svom tekstu, prepunom pretwi i obe}awa te-rora nad svima, od radnika Elektrodistribucije dostudenata, doma}ica sa {erpama i _etnika, ona se i namene osvrnula tvrdwom da je petarda koja je pukla udvori{tu JUL-a u stvari bomba koja je do{la „odandeodakle je i obe}ana pred celom javno{}u, od rukovod-stva Srpskog pokreta obnove”, {to }e re}i, od mene. Mo-ju pustu verbalnu $equ da na sve wene i wegove bom-be i eksplozije u ovih nekoliko godina terora neko od-govori istim jezikom ona ne propu{ta da zloupotrebi

– 458 – – 459 –

svakom prilikom. Naravno da nemam bombi niti oru$-ja kao ona, nikoga nikada nisam unesre}ila kao ona, pane}u ni wu, ali ona bi morala da malo za}uti i pre-stane sa podmetawima, da joj zaista sa neke strane ko-joj je du$na iz ovog krvavog rata ne do|e bomba kojupriziva, jer kada je neko stvarno baci na sedi{te we-ne stranke ili bilo gde u wenoj blizini, ne}e vi{emo}i pisati sli_ne tekstove, pune la$i, pretwi i op-tu$bi na sve adrese. Pla{im se da }e beskrupulozno-{}u i{_a_kati svoju me_ku, pa je javno savetujem damalo oladi i da uvek ima na umu Bukure{t, jer to jeono {to joj $eli ogromna ve}ina naroda kojim vlada,pa _ak i weni najbli$i saradnici. A to je ipak iznadnadle$nosti i mogu}nosti rukovodstva Srpskog pokre-ta obnove, mada ne i izvan wihovih $eqa.

Izvan nadle$nosti i mogu}nosti tog rukovodstvasu izgleda i neke druge bitne stvari, kao {to je spre-_avawe {urovawa dela Koalicije sa Palama i pri_ao Republici Srpskoj ovih dana i meseci kada se re{a-va sudbina same Srbije. Ta isforsirana pri_a je uzro-kovala i glupost na mitingu Koalicije „Zajedno”, ka-da je minutom }utawa odata po_ast jo{ uvek $ivomfunkcioneru SDS-a, Nikoli Koqevi}u, uprkos pro-tivqewu rukovodstva SPO. Sre}a je da Koqevi} nijeumro, ali nije na dobro to stalno i uporno forsirawenesporazuma u Koaliciji oko ne_ega {to treba da jepro{lost i {to nije politi_ki ciq sada{wih prote-sta, niti borbe koju vodi Koalicija sa re$imom. Drob-qewe svega, sva_ega i svakoga u budu}e odnose, ne vodisigurno onome {to $eli narod koji {eta, zvi$di i iz-lazi na ulice, a to je zajedni{tvo Koalicije protivre$ima.

O Republici Srpskoj, wenoj politici i budu}nostisada nije re_, o tome ina_e neka pri_aju oni tamo, miimamo isuvi{e problema ovde da bismo skretali tamogde se sigurno razdvajamo. Nadam se da }e se o tome raz-misliti dobro pre nego {to krenu nesporazumi koji}e uni{titi ne{to mnogo ve}e i va$nije od verbalnihi praznih {epurewa nacionalisti_kih }urana u delu

Koalicije. Ili, re}i }u prosto, ne dolazi u obzir uva-qivawe Srpskog pokreta obnove u propalu Milo{evi-}evu ratnu pri_u sada kada je rat zavr{en, a mi iz we-ga, sre}om, iza{li kao qudi. Da ostanemo kao qudi,$rtvova}emo sve, kao i uvek do sada.


– 460 – – 461 –

MIRA NA RAVNOJ GORI

Molila sam lepo u pro{lom broju Miru iz Po$a-revca da me ostavi na miru, ali to izgleda nema {an-se. U delirijumu ona ni{ta drugo ne vidi osim mene iVuka, pa je i u posledwem dnevni_kom bele$ewu li_-nog straha po danima pisala iskqu_ivo o nama. To de-belo, }elavo, brkato, izbezumqeno stra{ilo najaviloje i nasiqe vlasti nad demonstrantima, koje se dogodi-lo sino} u Beogradu, pi{u}i da te demonstracije kojetraju skoro tri meseca ne bi dozvolila nijedna zemqasveta osim Srbije, koja je, ka$e, „najdemokratskijazemqa u Evropi”, pa zato ne treba da trpi ono {to nite zemqe trpele ne bi. „Nasilnici u Beogradu u imedemokratije prete nasiqem i vr{e ga”, ka$e ona i ko-manduje napad nenasilnih policajaca, vodenih topo-va i suzavaca na taj nasilan narod. Najgore od svega jeto {to tu naredbu ima ko da poslu{a i izvr{i jer,ako je pred o_ima celog sveta i Srbije ogoqeno ludilobra_nog para na vlasti, koje vodi u neizbe$nu katas-trofu i zemqe i naroda, najmawe {to treba u_initije odbiti izvr{ewe luda_kih planova propasti, kakosu to ve} i uradili svi na{i susedi. Ali, u Srbiji je,izgleda, ludilo toliko {iroko da }e pamet te{ko ika-da iza}i na povr{inu.

Ta luda po$areva_ka Slavujka pi{e o _etrnaestgrehova opozicije od kojih je prvi, naravno, moj pozivza samoodbranom naroda od diktature u kome sam, ka$eona, apelovala na kori{}ewe iskustva u slu_aju ubi-

stva mladog srpskog kraqa Aleksandra Kara|or|evi-}a i wegove $ene 1903. godine, nad kojim se tada zapa-wila Evropa.

Taj srpski profesor, doktor nauka i ruski akade-mik ne zna ni ono {to zna svaki sredwo{kolac u Sr-biji, da je 1903. godine ubijen Aleksandar Obrenovi},a ne Kara|or|evi}, kao {to ne zna ni mnoge druge stva-ri koje se u_e u {kolama i na fakultetima, jer je, o_i-to, sve to presko_ila i diplome dobijala na ruke popartijskoj liniji.

Svih ostalih trinaest ta_aka greha opozicije suna Vukovu adresu usmerene, osim devete u kojoj ka$e daim je Zoran \in|i} pretio smr}u, ako ne predaju vlast.Me|utim, u besu koji prosipa po dnevniku, nema ni re-_i vi{e o Zoranu \in|i}u, ve} jedino o Vuku Dra{-kovi}u, koji je, ka$e, tra$io samo hap{ewe rukovod-stva JUL-a. Taj wegov zahtev za hap{ewem ju je o_itorazbesneo mnogo vi{e od pretwe smr}u od strane Zora-na \in|i}a, {to mi je prosto neshvatqivo, jer svakinormalan _ovek zna da je smrt te$a sudbina nego hap-{ewe. O_ito je ne{to ideolo{ko u pitawu, jer je \in-|i} bli$e levici nego desnici, pa mi se _ini da biova na{a levi_arka radije poginula od leve ruke, ne-go bila hap{ena od desne.

Komentari{u}i tu pretwu hap{ewem, gospo|a sezanela i u zanosu konstatovala da svakih 50 godina uSrbiji neko kre}e u borbu protiv ba{ wene porodicekoja je, ka$e, stalno stradala, pa i 1919. godine u bicina Ceru, Kolubari i u prelazu preko Albanije, odak-le je wen deda, ka$e, te godine doneo ku}i i ordewei rane. Ja ne znam koji su to Srbi 1919. godine bili naCeru i Kolubari i prelazili Albaniju, jer sam u_i-la da je to bilo 1914. i 1915. godine, pa izgleda da jeakademka na{a opet pobrkala istoriju u zanosu pri_eo porodici koju je, o_ito, izmislila u onoj {umi iz1941. godine. Ka$e, daqe, da }e _vrsto braniti sve onevrednosti za koje se wena strana bori, a koje je „uvodeuvek u podru_je visokog rizika da skupo pla}a cenusvog izbora”, i ja joj verujem, jer to su zaista velike

– 462 – – 463 –

vrednosti koje treba braniti, bar za wenu porodicu.Dve ku}e na Dediwu i tre}a koja se za Mariju adapti-ra, opet na Dediwu, dve ku}e u Po$arevcu, ku}a u Gr_-koj, luksuzna jahta, besna kola koja voze i ona i wenadeca i ogroman novac otet i odnet negde napoqe za cr-ne dane. Te vrednosti sigurno je da }e ona braniti, ibrani, svim silama, i ako treba, ka$e, oti}i }e u {u-me i gore Srbije da se tamo organizuje i istera okupa-tora Vuka Dra{kovi}a napoqe, jer je ometa da u$ivate vrednosti. Zna_i, ode ona na Ravnu Goru, ove godine,i ne}emo mo}i i}i na na{e proslave u maju, jer, kao iuvek do sada, ona {to naumi to i u_ini. A logi_no je da,ro|ena u {umi, za {umom stalno te$i, kao i svi stari-ji qudi koji se na kraju $ivota vra}aju u predele svogdetiwstva. Mira na Ravnoj Gori, kako to gordo zvu_i.

Interesantno je da gospo|i nikada niko nije tolikopodizao pritisak i bes kao Vuk Dra{kovi}, iako je, naprimer, Vojislav <e{eq o woj i porodici wenoj govo-rio mnoge i mnogo te$e i ru$nije stvari od pretwehap{ewem. Javno se rugao wenom poreklu tvrde}i dajoj je otac zloglasni Be}irovi} iz logora Bawica, daje ona crvena ve{tica, prokleta Jerina i {ta sve ne.Me|utim, to je opet, izgleda, levi_arsko prepucavawekoje ne boli kao kada desnica opali. Sada je <e{eqponovo wen saveznik, saradnik i prijateq, kao nekadau ratno vreme, kada ga je sa svojim generalima iz SK-Pokreta za Jugoslaviju slala u Bosnu i Hrvatsku da sebori za wenu veliku Srbiju, koju sada zatrpava i sma-wuje koliko mo$e i treba da bi ostala i opstala navlasti, pa o wemu ne pi{e ni{ta.

No, istine radi, moram re}i da je gospo|a Slavujkai o Vuku nedavno lep{e pisala i mislila nego danas,naro_ito u vreme potpisivawa Dejtonskog sporazuma,kada je rekla da je on romanti_ni politi_ar i „jedinajavna li_nost koja lepo govori o $enama”. Sada kadajoj on ru{i carstvo vlasti nije vi{e romanti_ar nego„_upavo, bradato, poluizbezumqeno stra{ilo”. Lepjezik, lep re_nik i, moram da priznam, veoma lep i ta-_an opis same spisateqke, po op{tem mi{qewu wenih

_italaca, {to se vidi na naslovnoj strani ovog broja„Srpske re_i”.

Mnogo vi{e od Mire i wenog besa na Vuka, mene iSrpski pokret obnove brine weno razdvajawe odgovor-nosti i zna_aja lidera Koalicije „Zajedno”. Ona ne-sporno, kao glavni komandant svega u Srbiji, prizna-je Vuka za najve}eg i najopasnijeg lidera opozicije iKoalicije, ali ne radi toga da mu oda priznawe i po-{tovawe, ve} da mu natovari odgovornost za sve {to sedoga|a u Beogradu i Srbiji. Ne mogu da ne vidim ono{to vide svi demonstranti po ulicama, da se kordonipolicije postavqaju samo tamo kuda Vuk prolazi, a daih na drugim mestima nema, tako da je Zoran \in|i} uve_e sukoba slobodno {etao narod od Vukovog spomeni-ka preko Ulice 27. marta do Francuske ulice, zatimokolo do Brankovog mosta, bez ikakvog kordona ili po-licajca, kao i Vesna Pe{i}. Za{to je to tako ne znam,a mo$e se tuma_iti samo patologijom u glavama bra_-nog para na vlasti, koji izgleda mogu sve da proguta-ju, osim onoga {to predstavqa Vuk Dra{kovi} i Srp-ski pokret obnove. Ta patologija izvire opet iz ideo-logije i su{tinskih politi_kih razlika izme|u sna-ga koje dr$e vlast i snaga koje ho}e da je promene. Pro-mene koje tra$i SPO su sistemske i potpune, zadirudo samog po_etka komunisti_ke vlasti postavqene na-siqem i terorom, i zahtevaju potpuno poni{tewe sve-ga {to ve} 50 godina po_iva na tom nasiqu i teroru,dok bi druge stranke opozicije, a i Koalicije, da me-waju mo$da samo qude na vlasti, ali ne i sistem _ijasu oni deca, pa otuda doza tolerancije vlasti premawima, uprkos tome {to su u istom protestu i {to govo-re veoma o{tro i kriti_ki o vladaju}oj stranci i po-rodici na vlasti.

Taj o_iti i preterani animozitet vlasti premaVuku nije daleko ni od opozicionih stranaka, pa _aki od stranaka Koalicije. Zato je i mogu}e da dokonifunkcioneri jedne od _lanica Koalicije, koji nigdenikada i ne izlaze na proteste, ne {etaju sa gra|ani-ma, niti bilo {ta _ine da doprinesu zajedni_koj bor-

– 464 – – 465 –

bi za izborne rezultate i demokratske promene u Sr-biji, svakodnevno daju izjave, intervjue, filozofira-ju o budu}oj politici Koalicije, dok sada{wu, najte-$u, najmukotrpniju i najva$niju vodi uglavnom jedan_ovek, osu|en da uvek odradi posao za nekog drugog. Idrugi protestuju tako|e, ali i putuju, {etaju, ili pra-ve proslave i to u skupim hotelima, ba{ u vreme mi-tinga koje }e, zna se, odraditi onaj koji mora. Oni zato vreme planiraju i tra$e okolo predsedni_kog kan-didata za dolaze}e izbore i ne pitaju}i one koji tre-ba te kandidate da odrade na izborima i da im daju gla-sove {ta oni misle i ho}e. Planiraju se i razni demo-kratski forumi i vanstrana_ke organizacije, koje biimale uglavnom isti ciq kao i do sada, da nadglasajunajja_eg i da ga smawe i oduzmu mu odlu_uju}u re_ uKoaliciji. Zbuweni glasa_i i demonstranti sve to _i-taju, gledaju, slu{aju i, verujem, ne razumeju. I nisujedini. Jedan strani novinar, dopisnik velike svetsketv-mre$e, zapaweno je slu{ao potpredsednika Demo-kratske stranke koji mu je na nekom prijemu govorio olideru Srpskog pokreta obnove najgore mogu}e stvari,do ponavqawa svih {estogodi{wih policijskih pod-meta_ina. Komentari{u}i taj razgovor, novinar se za-pitao _emu slu$i ta Koalicija ako je toliko otporaprema jednom lideru u woj, i da li ima budu}nosti. Tose mnogi pitaju, a odgovor je, kao i uvek, prost i jedno-stavan. Ideolo{ke razlike i u Koaliciji izme|u stra-naka su takve i tolike da se te{ko mogu premostiti,bar {to se ti_e onih stranaka koje su na levoj strani.Te razlike su su{tinske i izazivaju netrpeqivostprema Srpskom pokretu obnove i Vuku veoma sli_nuonoj sa stranica dnevnika na{e vladarke, vidqivu sva-kodnevno u opozicionoj {tampi, u izjavama funkcio-nera Koalicije, {to sigurno veoma smeta stvarnom za-jedni{tvu.


KO RAZUME SHVATI>E

Specijalnim zakonom, po predlogu predsednika Re-publike, priznati su izborni rezultati na lokalnimizborima od 17. novembra, _ime je, u stvari, na{ pred-sednik po ko zna koji put, nakon praznog juna_ewa i ne-zrelog ina}ewa sa sopstvenim narodom i me|unarodnomzajednicom, kapitulirao i dao sve {to se tra$ilo odwega.

Dejtonskim sporazumom potpisao je poraz svoje _et-vorogodi{we nacionalisti_ke i ratne politike, spo-razumom sa Rugovom potpisao je poraz svoje nacisti_kei rasne ideje, a zakonom lex specialis poraz svog tiran-skog i diktatorskog bi}a; na_eo je kona_no svoju su{ti-nu i krenuo prema kraju. Nama koji smo demonstrira-li skoro tri meseca, ovim zakonom je poru_io da smouvek mogli dobiti {ta ho}emo, samo da smo imali do-voqno hrabrosti, strpqewa i upornosti, kao u borbiza izborne rezultate.

No, nakon ove pobede, nakon ispuwewa na{ih zahte-va, posle upornih hodawa po ulicama, lupawa u {erpe,zvi$dawa i sukoba sa policijom, nema pobedni_ke eu-forije, nema ni pravog zadovoqstva, nema ni_ega osimpraznine i ose}aja krivice {to sve to nismo ranije ra-dili za neke va$nije ideje i ciqeve od lokalne vla-sti. Pokazali smo sada neverovatnu energiju, i dalisvu svoju snagu i vreme za to da neko postane predsed-nik op{tine ili gradona_elnik, a nigde nas nije bilokada je, na primer, _etiri godine ru{eno Sarajevo i u

– 466 – – 467 –

wemu ubijan narod, gra|ani, civili, $ene, deca i star-ci, kada je nestajao sam $ivot u na{oj neposrednojblizini, kada su ubijani i na{i ro|aci, prijateqi ikom{ije. Ceo svet je tada bio uzbu|en i pobuwen, us-tao je protiv tog vandalizma, slao pomo} i podr{kugradu i narodu u wemu, a mi smo ovde uglavnom }uta-li, sakriveni po ku}ama, bio je muk, ti{ina, bilo je,mo$da, kod ve}ine i zadovoqstvo. Onaj lider Koali-cije koji danas, ve} vi{e od dva meseca, sa govorniceodaje priznawe narodu {to demonstrira i tako poka-zuje drugo lice Srbije, one demokratske, gra|anske, ko-ju je svet bio zaboravio nakon ratnih godina, i koja, ka-$e taj lider, sada vra}a Srbiju u Evropu i svet i ski-da sramnu sliku stvorenu o woj tokom rata, sam je tadapose}ivao zlo_ince na Palama, podr$avao i taj rat ibombardovawe Sarajeva kao nacionalni posao. On se ni-kada ne}e zapitati ko je kriv za ru$nu sliku Srbijei Srba u svetu, koja se sada, navodno, mewa, i gde je ovajnarod bio da tada iza|e na ulice, svakodnevno, da sepobuni protiv rata i ubijawa qudi i da zatra$i krajnesre}e, kao {to je to _inio samo deo ovog naroda krozpolitiku Srpskog pokreta obnove i Gra|anskog savezai kao {to su to _inili svi drugi narodi sveta koji suse pritiskom izborili za diktatorov potpis na Dej-tonskom sporazumu, _ime je ubijawe i prestalo. Ne}eon, ali ho}e mnogi sa te ulice i trga, koji danas ose-}aju ogromnu krivicu zbog svoje ravnodu{nosti premazlo_inu koji se odvijao pred na{im o_ima, bez na{epobune, a mogli smo, mo$da, pobunom spasiti mnoge $i-vote, gradove, sela i ku}e, i skratiti ratnu nesre}u.Zato i najnovija pobeda demonstranata, ispuwewe wi-hovih zahteva i vra}awe izborne pobede kod mene, averujem i ve}ine {eta_a, ostavqa gorak ukus prazni-ne i ose}aj da smo do we do{li preko le{eva, preko tu-|ih $rtava i velike nesre}e stotina hiqada qudi iporodica, prema kojoj smo ostali ravnodu{ni i tada, ai danas. Naprosto se _ini da smo spremni samo na bor-bu sa vo|ama i za vo|e, i da je to bila pokreta_ka sna-ga tromese_nog protesta, kako je nedavno lepo objasnio

isti lider Koalicije, rekav{i da je wegova kandida-tura za gradona_elnika bila „motorni element za an-ga$ovawe gra|ana u protestu, koji, prirodno, $ele daznaju {ta }e dobiti”, a to je – on. Verovatno je u pra-vu, jer ta ocena de{ifruje i sada{wu upornost demon-stranata i wihovu ravnodu{nost tokom ratnih stra-dawa. U svakom slu_aju, ovo je o_ito velika pobeda ma-lih ciqeva i zahteva.

Da je to tako, da su ciqevi zaista mali, bili i os-tali, pokazuje i daqi razvoj doga|aja i medijska bit-ka za vlast, koja se vodi bez ikakvih skrupula i ko_-nica, pa je gramzivost, vlastoqubqe i prosta_ka oti-ma_ina dovela _ak i do tu_e novog gradona_elnika Ni-{a i visokog funkcionera Demokratske stranke na sa-moj govornici, pred narodom, mikrofonima i novina-rima. Samozvani, nametnuti i neobrazovani lider De-mokratske stranke u Ni{u postao je gradona_elnik iodmah, na otvorenoj pozornici, pokazao svu svoju su{-tinu, primitivizam, nedostatak obrazovawa (nema za-vr{enu ni sredwu {kolu), i bahatost vlasti za kakvuNi{lije, sigurna sam, nisu demonstrirale.

Medijska naklonost nezavisne {tampe prema Demo-kratskoj stranci, _iji su _lanovi skoro svi dopisnici,na primer, „Na{e Borbe” iz unutra{wosti, sa sedi{-tem u prostorijama te stranke, u ^a_ku, Kragujevcu,U$icu, Ni{u i ostalim ve}im gradovima Srbije, do-vela je do zata{kavawa ovog grubog incidenta nove vla-sti, koji bi bio tema svih novina, i svakodnevno, da suakteri bili iz Srpskog pokreta obnove. Sre}om, upr-kos suprotnoj i la$noj slici u javnosti, _lanovi na{estranke su i obrazovaniji i odgovorniji, pa u tom smi-slu nisu akteri ru$nih doga|aja ni tema medija.

Ali zato jesu, oni i cela stranka, tema medijskeblokade i netrpeqivosti u zavisnoj i nezavisnoj {tam-pi, na radiju i tv-stanicama. Ta netrpeqivost je za-jedni_ka i ista i u vladinim i nevladinim medijima,do te mere da je, na primer, komentar dr$avne televi-zije, lista „Politika” i komentar glavnog urednika„Na{e Borbe” Vukovog govora na Badwe ve_e ove godi-

– 468 – – 469 –

ne bio potpuno isti, jednako neobjektivan i zloname-ran. Recituju}i deo pesme o Mojkova_koj bici, u kojojse govori o krvavim badwacima te 1916. godine, Vuk jeu Drugom dnevniku TV-Bastiqe citiran ne kao reci-tator tu|e pesme o dalekim vremenima, nego kao zliko-vac koji zagovara krvave badwake ove 1997. godine, {toje u svom komentaru punom mr$we, sutradan, rekao iglavni urednik „Na{e Borbe”, oceniv{i ga kao „nosi-oca krvavih badwaka”.

Sli_an animozitet i zloba iskazuje se i u ostalimnezavisnim medijima ovih dana, koji se naprosto utr-kuju da {to vi{e doprinesu stvarawu sukoba u Koali-ciji „Zajedno”, igraju}i tako istu ulogu kao i pre, pri-likom stvarawa i slamawa DEPOS-a. Zbuweni gra-|ani, bira_i i pristalice Koalicije ne razumeju tajodnos, _ude se i tra$e sve razloge osim su{tinskih,ideolo{kih, koji proizvode animozitet prema najja_ojstranci opozicije od wenog osnivawa do danas. Jer, saizuzetkom „Srpske re_i”, te{ko da ima danas u Srbi-ji ijedno glasilo, zavisno ili nezavisno, koje ure|ujeneki novinar, glavni urednik ili direktor, koji nijesin levi_ara, pukovnika, majora, ambasadora, ministra,ili drugog funkcionera komunisti_ke Jugoslavije. Lo-gi_no je zato da i u tim medijima, kao i u dr$avnim,nema mesta ni podr{ke za program i politiku one dru-ge Srbije koja ve} 50 godina _eka svoje vreme i pravdu.U tim medijima se zato neprestano, napadno, silom, odmalih stranaka prave velike i uticajne, a od malihlidera veliki i popularni, a sve zbog ideolo{kog ot-pora prema onoj velikoj i sna$noj stranci koja pokre-}e promene u Srbiji. No, to uvek pada u vodu pred re-alno{}u da tu snagu ve} {est godina niko nije mogaopromeniti, ni la$ima na televiziji, ni hap{ewimai batinama, ni udru$ivawima i razdru$ivawima, nila$nim slikama u sredstvima informisawa. Kada sviprihvate tu realnost, pobeda }e biti veoma brza ilaka.

Da je ta pobeda daleko, jasno je mnogima u opozici-ji, a pre svega nama, deci _etni_kog porekla i antiko-

munisti_kog opredeqewa. U ovim promenama koje dono-si izborna pobeda Koalicije „Zajedno” na lokalnim iz-borima, za nas je opet to poreklo i opredeqewe smet-wa i lo{a preporuka kod nove opozicione vlasti, kaoi pre kod stare komunisti_ke, pa znamo da se u stvarini{ta nije promenilo osim qudi na funkcijama. Pro-mene i pobeda }e biti stvarna i prava samo onda kadanam to porodi_no poreklo bude preporuka, a ne smetwa,kada ne budemo morali kriti roditeqe ili ro|ake upoliti_kom izgnanstvu, kao ni svoje antikomunisti_koopredeqewe. To vreme je jo{ daleko jer koalicija salevi_arima i wihovom decom, u kojoj smo sada, za nas je_ak korak unazad od promena koje $elimo i, u stvari,samo ja_awe onih snaga i qudi u opoziciji koji su u_e-nici i sledbenici ideja Dobrice >osi}a i wegovemr$we prema _etnicima, zbog koje je pred kraj $ivotarekao da bi u ponovnom $ivotu opet u_inio isto, boriose protiv wih i desne Srbije. Da sam u pravu vide}e-mo ubrzo u novoj Gradskoj skup{tini, kada na dnevnired stavimo bar deo programa SPO, rehabilitaciju po-kreta Dra$e Mihailovi}a i na{ih roditeqa, i zatra-$imo za wega jedan trg ili ulicu u Beogradu, kao pri-znawe za wegovu borbu protiv fa{izma i komunizma, ikao simboli_an korak prema nacionalnom pomirewu zakoje se zala$emo. Taj predlog na{i koalicioni part-neri sigurno ne}e glasati, kao {to ne}e ni JUL, niSPS, pa te{ko da me|u wima ima neke razlike, ili me-|u nama sli_nosti, uprkos koaliciji. Zato je za ostva-rewe na{eg programa i politike strate{ki zna_ajni-ji poraz od ja_awa koalicije, iako se to sada _ini ne-jasno i neprihvatqivo. No, ko razume shvati}e.


– 470 – – 471 –

@IVE>E @IVOTI>I

Ovih dana, pompezno, uz veliku medijsku kampawu,potpisali smo sporazum sa Republikom Srpskom o ne-kim specijalnim odnosima. Na televiziji je svaki satemitovana slika najva$nijih glavara Srbije, Jugosla-vije, Crne Gore i Republike Srpske, kako sve_ano pot-pisuju veliko ni{ta napisano u sporazumu, a zatim seuzajamno qube i _estitaju to ni{ta jedni drugima, ig-raju}i propagandnu predstavu srpsko-srpskog bratstvai jedinstva od pre _etiri godine. Po{to niko ne dola-zi iz sveta kod nas, niti oni idu u svet, po{to nikogane prima ni Milo{evi}, ni Bulatovi}, a ni Lili}, ini{ta ni sa kim ne potpisuju, Milo{evi} je, da odr$isvoju va$nost i autoritet, smislio da se oni uzajamnoprimaju i hvale nepostoje}im uspesima, pa i to da pot-pi{e sporazum sa Republikom Srpskom, i tako isto-vremeno vrati politiku na ratne i nacionalisti_ketalase, u kojima se, o_ito, najboqe snalazi i najvi{eprofitira.

Do pre mesec dana niko u ovoj zemqi od vladaju}egarniture, ili u medijima pod kontrolom vlasti, nijesmeo pomenuti ni „r” od Republike Srpske, pa ni „k”od Kraji{nika, kojem je _ak bio zabrawen ulazak u Sr-biju, kao i svim ostalim funkcionerima iz Republi-ke Srpske. Potpuno odse_eni, politi_ki sahraweni iodba_eni od zvani_ne vlasti u Srbiji, oni su, narav-no, jedva do_ekali da u_estvuju u ovom cirkusu i pro-pagandnoj predstavi vladaju}e porodice, koja poku{a-

va da spre_i odlazak sa trona, iako znaju da sporazu-mom nisu dobili ni{ta vi{e od onoga {to su do sadaimali. Ali zato, oni wihovom razo_aranom, gladnom,raseqenom i obezna|enom narodu pru$aju la$nu sli-ku sloge i nadu u budu}nost u krilu velikog brata. Po-vr{inski efekat je potpun, zadovoqni su svi, pa i na-rod koji TV-Beograd zaska_e po ulicama Srbije, da wi-hovim odobravawem i odu{evqewem umawi diktatoro-vu nesigurnost zbog sve o_iglednijeg gubitka poverewagra|ana Srbije i sveta, nakon lokalnih izbora i poli-ti_kih skandala koji su ih pratili. Da povrati to po-verewe, on je opet krenuo unazad, ka udovoqavawu na-cionalisti_kim ose}awima ve}ine naroda, i tako }esada, umesto pri_a o demokratizaciji Srbije, ekonom-skom oporavku ili slobodi medija, krenuti stara pe-sma o za{titi interesa srpskog naroda u Bosni, o pomo-}i, obnovi, ujediwewu, {eta}e se tamo-ovamo sve mogu-}e delegacije i pri_ati svake ve_eri o problemima iuspesima, da bi nude}i tako strate{ke srpske nacio-nalne ciqeve narodu u Srbiji Milo{evi} umawiozna_aj sve ve}ih i ozbiqnijih zahteva za demokrati-zacijom, slobodom i boqim standardom, koje on, sigur-no, ne mo$e obezbediti. Ono {to mo$e, on i daje, bajkuo srpsko-srpskom jedinstvu, bratskoj pomo}i i o mogu-}oj zajedni_koj dr$avi, a {to se od toga ne $ivi, nijeva$no.

No, verujem da je i ovoga puta, kao i uvek do sada,sve to politi_ki proma{en potez koji kasni, u pozna-tom stilu, najmawe tri godine, pa su i propagandni ipoliti_ki efekti smaweni srazmerno ka{wewu. Gla-dni narod na ulicama Srbije i u Republici Srpskojtra$i danas ne{to vi{e od sporazuma sitih i prebo-gatih qudi koji ga potpisuju, tim pre {to je i samimizborom potpisnika iz Republike Srpske, _iji je le-gitimni predstavnik Biqana Plav{i} zaobi|en, po-liti_ki ciqano ka razdoru, sva|ama i razbijawu, pa}e qubqewe Milo{evi}a sa Lili}em, Bulatovi}em iKraji{nikom, kod ve}ine Srba i ovde i tamo izazvatisamo ga|ewe i jo{ ve}i animozitet prema zadriglim,

– 472 – – 473 –

polupijanim tvorcima ukupne srpske apokalipse kojatraje. Jedini sporazum izme|u wih koji bi dobio op{-tu podr{ku naroda i u Jugoslaviji, i u RepubliciSrpskoj je sporazum o wihovom odlasku sa politi_ke usudsku pozornicu, {to je toliko pravedno i potrebnoda bi dobilo op{ti konsenzus i ovde i u svetu. Ona go-mila foliranata, la$ova, zlikovaca i lopova, sa sveGoricom Gajevi}, toliko duguje pravdi i zakonima ovezemqe i celoga sveta za _etvorogodi{wi pakao u dr$a-vi koji su priredili, za milione unesre}enih, izginu-lih, raseqenih i obesku}enih du{a, da im je logi_ni ipravedni put prema Hagu, nadam se, potpuno otvoren.Ako uop{te postoji i zrno pravde na ovome svetu.

I dok se oni tako sporazumevaju, qube i slikaju,putuju}i prema Hagu i kraju, mi im vi{e zatvaramonego {to otvaramo sudnicu. Zaboravili smo svi u bor-bi za vlast da tra$imo odgovornost za rat i zlo_ine uwemu, za fa{izam, razbijawe dr$ave, ekonomskog si-stema, za uni{ten na{ pojedina_ni, obi_ni i svako-dnevni $ivot koji jednom $ivimo. Ubijali su svi oni,potpisnici specijalnog sporazuma, u ratu, uni{tava-li porodice, ku}e, sela, gradove, ubijali su i ubijajui danas u miru, tuku narod, otimaju mu novac, zaradu,imawe, ku}e, rade sve {to ho}e, bez ikakve ozbiqnekontinuirane kritike i bez odgovornosti. Ta op{ta,nedopustiva ravnodu{nost opozicije prema najstra{-nijim zlo_inima na{e vlasti, kakvih nema ni u naj-primitivnijim dr$avama sveta, zaborav koji polakopada nad gomilama jama punih nedu$nih $rtava i go-milama ru{evina koje zjape po nekada{wim gradovi-ma, pa i nad $rtvama opozicije u borbi za demokrati-zaciju, kao i }utawe sasvim sli_no odobravawu nadsvakodnevnim albanskim $rtvama koje padaju na Koso-vu, pokazuje zastra{uju}u sli_nost vlasti i opozici-je u najva$nijim politi_kim i qudskim ciqevima,koje se, izgleda, zaista svode na prostu narodnu sliku,sja{i Kurta da uzja{e Murta. Da nije tako, opozicijabi danas nastavila borbu za odgovornost qudi na vla-sti, koja jedino mo$e dovesti do prave pobede i prome-

ne, podnela bi kona_no krivi_ne prijave o kojima pri-_a godinama na konferencijama za {tampu, podnela biprijave za ratne zlo_ine protiv predsednika Republi-ke i wegovih qudi i dizala bi celu stvar na me|una-rodni nivo, isto ovako uporno i agilno kako je u_ini-la sa rezultatima lokalnih izbora. Umesto toga, ima-li smo vidqivu razliku u stavovima za odgovorno{}uvlasti izme|u lidera Koalicije na samim protestnimskupovima, na kojima je zahtev za ostavkom predsedni-ka Republike zbog stawa u zemqi, kr{ewa Ustava, kra-|e izborne voqe gra|ana i upotrebe sile nad demon-strantima postavqen samo od jednog od wih, dok su sedruga dva otvoreno sabla$wavala i pretila da napu-ste binu. Narod je, naravno, odu{evqeno pozdravio za-htev i 30 minuta ponavqao u horu „ostavka, ostavka”,dan, dva, dok i sam nije shvatio da tu nema saglasnostiu koaliciji, i sve je brzo zaboravqeno.

Naravno da to daje snagu diktatoru, koji nastavqasa sve ve}im pritiskom na narod i sve brutalnijom upo-trebom sile, sa tu_om i hap{ewima demonstranata i,naravno, sa neispuwewem zahteva opozicije. Me|utim,pritisak sveta i upornost me|unarodne zajednice na-terali su ga na ustupke i vra}awe izbornih rezulta-ta bez wegove odgovornosti, odgovornosti policije, su-dija, batina{a i svih ume{anih u taj politi_ki zlo-_in nad narodnom voqom, {to je za wega, opet, velikapobeda, sli_na onoj ostvarenoj potpisivawem Dejton-skog mira kojim je oprao svoju odgovornost za rat. Uve-rena sam da je to mogu}e samo u Srbiji i samo kod ovognaroda, da tu nije u pitawu demokratska svest nacije,kako mnogi teoreti{u, nego samo genetika, {to sasvimjasno dokazuju Albanci koji demonstriraju zbog pokra-denih {tednih uloga i to ne na miran na_in i podani-_ki, kao mi ovde, nego hrabro, qudski, i onako kako za-slu$uje lopovska vlast. Promene koje izborimo bez od-govornosti vlasti i nisu nikakve su{tinske promene,nego mrvice sa tiraninove trpeze koje, na $alost, iz-gleda, mogu da nahrane one sli_ne tiraninu, {to te$eka trpezi a ne ka pravdi.

– 474 – – 475 –

U Srbiji je, ina_e, ve}ina onih okrenutih trpezi,pa makar na woj bilo samo par_e hleba, a vrlo malo pra-vih boraca za promene, koji se $rtvuju do kraja, upor-no i marqivo, bez obzira na beznade$nost i usamqe-nost koja je ponekad bila zastra{uju}a. Jedan od wih,ba{ pravi primer junaka ratnih dana, bio je Miladin@ivoti}, profesor, predsednik Beogradskog kruga, apre svega najve}i Srbin kojeg sam tih te{kih godinasrela. Zalo$io je bio sebe celog, u najve}i nacional-ni posao toga vremena, koji skoro niko nije hteo da ra-di, u borbu protiv srpskog fa{izma, protiv zlo_inasvog naroda, trude}i se svom snagom da sa_uva druge na-rode od onog {to su im Srbi u ratu na ovim prostori-ma _inili. Davno je rekao jedan Crnogorac da je najve-}e _ojstvo sa_uvati druge od sebe, {to je @ivoti} i_inio sa velikim ulagawima i $rtvuju}i se u potpu-nosti u neravnopravnoj borbi dobra sa zlim, $ele}ipre svega da sa_uva svoj narod od potpunog potonu}a isramote. Tr_ao je po Hrvatskoj i Bosni, obja{wavao danisu svi Srbi isti, da nas ima koji ne podr$avamo rati zlo_ine, tr_ao po Srbiji i pokretao antiratne ide-je i akcije, tr_ao po svetu da nas ukqu_i u me|unarod-ne organizacije za qudska prava, koja je on $eleo daizbori i pru$i svima sa kojima $ivimo, postojao je,prosto, javno i hrabro, u te{kim vremenima kada su svenacionalne veli_ine nestale u buxacima straha i svo-je sramote. Govorio je skoro svakodnevno, uporno i saistim ube|ewem i pred hiqadu, i pred deset qudi,trpeo hrabro sve pretwe, mr$wu i progone, i vlasti ipatriotskog naroda zanetog u nacionalnom osvaja_komposlu stvarawa velike srpske dr$ave, koji je, sre}om,propao. Tu veliku srpsku dr$avu za_eo je, zapravo,@ivoti} i wegova donkihotovska grupa, jo{ uvek ma-la, neomiqena i nepriznata, ali sa velikom pobedom urukama, pobedom $ivota nad smr}u i potpunim pora-zom fa{isti_ke ideje o jednoj naciji, jednoj dr$avi ijednom vo|i, koja je bila obuzela Srbiju.

Kao {to mu i prezime govori, Miladin se borio za$ivot, za qude, bez pitawa ko su i koje su vere, i ta

ideja je generalno pobedila i ovde, iako te{ko i presvega zahvaquju}i tome da je bilo Miladina i ostalihda je sa_uvaju od zatirawa u vremenu smrti koje je zanama, pa ma koliko bili malobrojni. Daleko smo mi, na-ravno, od Miladina, _ije stavove podr$ava prose_angra|anin Srbije, iako tako misle i $ive skoro svi En-glezi, Francuzi ili Amerikanci, ali je wegov $ivoti delovawe u ratnim godinama sigurno oslonac i dar zageneracije mladih qudi koje }e Srbiju uvesti u Evro-pu, po{to mi nismo mogli zbog mawka Miladina i vi{-ka smrti protiv koje se on borio, a koja je do{la i powega. Za wegov doprinos Srbiji, za hrabrost da se sup-rotstavi zlu svoga naroda, za nepokolebqivu qudskostkojom je branio i sebe i Srbiju, jedno veliko hvala odmene i mnogih bezimenih koje je wegova smrt potresla,iako one sa slavnim srpskim imenima, izgleda, nijeni dotakla. Uteha je da wihovo prolazi a Miladinovodolazi, ako u smrti mo$e utehe biti.


– 476 – – 477 –

RU<EWE ZA DIZAWE

Spomenik Dra$i Mihailovi}u na Ravnoj Gori, upustiwi planine na kojoj se nekada mu_io u godinamarata da nama donese slobodu i spasi nas od aveti komu-nizma, smetao je, vidimo, mnogo onima koji ga nisu nivideli ni pose}ivali, smetao je iako im nije bio ni ugradu u kojem $ive, ni na putu kojim prolaze, ni u uli-ci u kojoj stanuju. Usamqen i uspravqen u planini, ko-je se i danas pla{e wegove ubice i ubice budu}nostimnogih generacija, bio je, izgleda, stalno u wihovimmislima, u ne_istoj savesti {to im razara $ivot, a na-ro_ito ovih dana kada se jasno naziru skore promenesistema i poraz komunizma u Srbiji, zemqi jedinoj uEvropi, u kojoj oni nisu odlazili sa vlasti od Drugogsvetskog rata.

Sru{ili su ga, prerezali mu noge i oborili nazemqu, misle}i, vaqda, da tako ru{e ideju i snagu po-kreta koji mu je spomenik podigao, a da wegovim padomhrane svoju zabludu da se mogu odr$ati i oja_ati buda-laste programe vladaju}e porodice o nastavku levi_a-rewa do kraja, do izdisaja i zemqe i porazno pokornognaroda kojim vladaju.

No, rezultat tog ru{ewa spomenika sa predumi{-qajem je mnogo druga_iji od $eqenog, toliko da ru{i-teqima mo$emo zahvaliti na mnogo _emu, a naro_itona ponovnom bu|ewu i pokretawu utihnule energijepromena kojom smo ga gradili, a koja je sada bila okre-nuta prema Koaliciji i naporima za povra}aj izgubqe-

ne izborne pobede na lokalnim izborima, pa su se i pro-grami i strategije spustile na odgovaraju}i lokalninivo i li_ne interese pojedinaca na putu prema vla-sti. Skoro da smo bili zaboravili {ta smo zapo_elijo{ 1990. godine i {ta zapravo ho}emo da mewamo doksmo demonstrirali mesecima u korist svoje {tete, blo-kiraju}i tako malim ciqevima velike ideje koje sunas i dovele u politiku. Ru{iteqi spomenika su nasvratili gde treba, mnogo se potrudili, doveli na pustui praznu Ravnu Goru agregate za struju, ma{ine, qude,da uspravqenom Dra$i prere$u noge, ali su istom ma-{inom mnogima od nas presekli lokalnu stazu na kojusmo bili skrenuli i vratili nas nehotice na glavniput, na pohod prema dvoglavoj a$daji sa Dediwa, odak-le su agregati i bonseci poslati na Ravnu Goru. Oniznaju gde im je glavna opasnost, oni znaju ko im je naj-ve}i neprijateq, i za li_nu vlast i za sistem koji _u-vaju, pa otuda desant na bronzanog generala, kojeg sustreqali ali ne i ubili, i od _ije strane i gore naj-ja_i vetar duva prema wihovom prestolu, sa pretwomda ih prevrne sa sve petokrakama po celoj Srbiji. Hte-li su, verujem, da u me|uvremenu Koalicije, koja napa-dno, uz svesrdnu pomo} medija, u drugi ili peti planstavqa osnovnu nit antikomunizma, kao opozicionog de-lovawa pokreta kojem pripadam, sru{e, ne samo spome-nik, nego i celu ideju rehabilitacije desne Srbije,zahteve za povra}aj otete imovine i otetih grobova sto-tina hiqada pobijenih i po jo{ uvek bezimenim stra-ti{tima zakopanih gra|ana Srbije, od kwi$evnika,akademika, do seqaka, _ije porodice i potomci _ekajupravdu i dan kada }e za sve to neko sesti na optu$eni-_ku klupu, pa makar i posmrtno od heroja biti progla-{en za zlikovca. Vreme tog me|uvremena su dobro odab-rali, {to se vidi iz potpune ravnodu{nosti koalici-onih partnera prema tom _inu, koji svojom besmisle-no{}u deluje zastra{uju}e i mora izazvati reakcijui neistomi{qenika, osudu svih onih koji se bar na re-_ima bore za demokratiju, toleranciju i zatrpavaweistorijskih deoba u narodu. Nedostatak te reakcije,

– 478 – – 479 –

_ak u samoj Koaliciji, da ne govorimo o radikalima,Ko{tunici i ostalim nazovi-opozicionim strankama,pokazuje jasno onima koji se bore za sistemske promenei obnovu Srbije, da su, zapravo, na Ravnoj Gori ru{i-li spomenik svi zajedno i sa istim zadovoqstvom, odMire i Slobe, do \in|i}a, <e{eqa, Ko{tunice i Mi-}una. To je bio _in kolektivne osvete svih levi_araSrbije sme{tenih po raznim firmama, sa zajedni_komdirekcijom mr$we prema svemu desnom u Srbiji, kojaje napajala energijom agregat na pustoj planini. Da ni-je tako, vaqda bi bar onaj koji sedi u gradona_elni_kojfoteqi Beograda, zahvaquju}i uglavnom glasovimagraditeqa i posetilaca Dra$inog spomenika, makarkurtoazno i diplomatski rekao ne{to o tome, prime-tio da je u_iwen jedan nedemokratski i varvarski _in.Wegov koalicioni partner je u taj posao ulo$io godi-ne rada, trpeo {amare vlasti i wene propagande, od pr-vog turisti_kog izlaska na Ravnu Goru do danas, {to jesigurno i opredelilo veliki broj bira_a da glasa za tajprogram, a time i za Koaliciju, pa je pitawe dobrogukusa i doma}eg vaspitawa bilo bar $aqewe i javnoizra$en protest, makar i neiskren. No, ukusi su razli-_iti, kao i vaspitawa, i sre}om se uvek uka$u prili-ke da se jasno vide razlike. <egawe spomenika je zatomeni, i mnogima koji misle kao ja, sre}a u nesre}i, us-luga koju ru{iteqi nisu imali nameru da nam u_ine,a strate{ki je va$na za mnoge budu}e doga|aje. „PredBogom je cio svijet ni{ta, pred Bogom je i{ta stvarvelika”, rekao je davno Wego{, filozofski predstav-qaju}i zna_aj sitnice za pokretawe krupnih prome-na. Ovo ru{ewe spomenika je to i{ta, sitnica u dani-ma ru{ewa dr$ava, gradova, porodica, qudi, ali kru-pno ogledalo za vreme i qude sa kojima radimo i pla-niramo budu}nost. Sigurna sam da sa wima nema budu}-nosti, a to }e pokazati i dokazati jo{ mnoge „sitni-ce” koje }e se de{avati i krupno nas razdvajati. Zaop{te dobro.

Na izborima koji dolaze, opet }e se jasno oslikatito razdvajawe i sve razlike me|u partijama koje spre-

_avaju Srbiju da iza|e iz zagrqaja komunizma, uprkos_iwenici da je on propao i kao sistem, i kao ideja.Odr$ava ga ovde i, _ini se, odr$ava}e jo{ dugo, samonedostatak opozicionog jedinstva, ne formalnog, kao{to je sada Koalicija „Zajedno”, nego su{tinskog, pro-gramskog, koji bi okupio sve qude opredeqene za sis-temske promene, kojih je ve}ina. Programsko jedinstvoimali su i ^esi, i Poqaci, i Ma|ari, i Bugari, i Ru-si, i Slovenci, koji su zato komunizam slomili, a mi}emo i daqe jahati po povr{ini nerealnih liderskihambicija malih firera u opoziciji, {to spre_ava us-postavqawe proste linije politi_kog razdvajawa odkomunizma u Srbiji, koju bi glasa_i prepoznali i gla-sali.

Dosada{wa udru$ivawa opozicije nisu bila pro-gramska i svodila su se samo na kori{}ewe snage Srp-skog pokreta obnove za ja_awe marginalnih partija iqudi, koji se odmah nakon izbora i uzimawa dela uti-caja, razdvajaju, odlaze i hule na onoga kojeg su iskori-stili. Ponavqawe tog scenarija i danas, ve} _etvrtiput zaredom, izazva}e, nadam se, koncentrisawe snagetog pokreta na posao koji je zapo_eo, a to je ru{ewe si-stema vlasti u Srbiji, po cenu razdvajawa sa svima ko-ji to ne $ele i koji, _ini se, mnogo vi{e $ele ru{ewesamog pokreta. Neva$no je sasvim da li je taj pokretsam dovoqno jak da donese promene, va$no je da samo po-stoji i mewa, kao {to je do sada promenio sve {to jepromeweno u Srbiji u zadwih sedam godina. Udru$i-vawe sa onima _iji su ciqevi druga_iji ili odr$ava-we postoje}e koalicije bez zajedni_kih ciqeva i pro-grama je proma{aj, kao i toliko puta do sada, kojim seslabi snaga i strate{ka nit delovawa opozicije, a ja-_a potpuno oslabqena vlast. Verujem da se ne}e gre{-ka ponavqati po peti put, na radost komunista koji nasna sve na_ine teraju u to. Lider i stranka koje bi naovim izborima, ponovqenom gre{kom udru$ivawa radiudru$ivawa, uz pomo} SPO-a osna$ili, ru{ili biveoma brzo ne samo spomenike Dra$i Mihailovi}u, ne-go i nas $ive, na isti na_in kao {to je to u_iweno pre

– 480 – – 481 –

50 godina. To jasno vide ve} sada oni koji gledaju i mi-sle svojom glavom.

Da to vide i oni koji misle kolektivno, histeri_-no insistiraju}i na koalicijama po svaku cenu, dopri-ne}e realnost u kojoj smo, nakon 90 dana borbe za nekupobedu. Pobedili smo, a ne vidi se, ni{ta se ne mewa,_ak }e biti i gore. Naravno da tome doprinosi velikaopstrukcija vladaju}e stranke, ali mnogo vi{e ops-trukcija u Koaliciji, koja je prisutna i svakodnevnana svim nivoima zajedni_kog odlu_ivawa, pa i mogu}epromene te{ko prolaze. Funkcije u Koaliciji i na po-liti_kom i na prakti_nom nivou vr{ewa vlasti, po-deqene su tako da jedni rade sve poslove i }ute, a dru-gi ne rade ni{ta ali pri_aju, pa je op{ti rezultat te-{ko dono{ewe odluka koje mewaju i pokre}u stvarinaboqe, zbog nedostatka saglasnosti i o najmawim prob-lemima. Tako se cela „pobeda” malih ciqeva topi po-lako pred o_ima naroda koji sve vi{e razmi{qa i oqudima koji treba da donesu stvarne promene, a i o na-_inu kojim se mogu ostvariti. Ve}ina danas vidi da sesila samo silom mo$e oboriti ili naterati na ozbiq-ne i brze ustupke, kao u Albaniji, pa je moja teorija oteroru na teror, nedavno toliko kritikovana, danasmnogo ubedqivija nego ju_e i dobija sve vi{e prista-lica. To ne zna_i da }e do}i do pobune sli_ne onoj uAlbaniji, ali zna_i da se formira narodna svest o ne-ophodnosti radikalnijeg delovawa protiv vlasti, odprotesta, govora, {etwi i zvi$dawa, jer smo time iz-borili samo duplo golo. Mi u opoziciji prazne i op-qa_kane gradove i sve goru vladu i ministre, a studen-ti, izgleda, najgori Savet Univerziteta u istoriji irektora mnogo goreg od prethodnog, _iju su ostavku tra-$ili i izborili. O_igledno tra$imo premalo mewa-ju}i qude, a ne samu vlast. A videli smo da u zahtevi-ma za promenama qudi na vlasti, nije va$no ko odla-zi, mnogo je va$nije ko dolazi, jer nesporno je uvek go-ri od prethodnog. O tome treba da misli i opozicija iKoalicija u narednim promenama koje bude tra$ila ipredlagala, pa i u svojim redovima, jer biti boqi mno-

go je zna_ajnije od biti promewen. Zato sam protiv ko-lektivne euforije izra$ene u _estom stavu opozicio-nog glasa_a „va$no je da skinemo Milo{evi}a, nijeva$no ko }e do}i posle wega”. Ovo drugo je mnogo va$-nije, i zapravo je su{tinsko pitawe vi{egodi{we opo-zicione borbe za promene i demokratiju u Srbiji, jermnogi u opoziciji su zaista mnogo gori od Milo{evi-}a, iako to izgleda nemogu}e. Boqi je samo onaj koji imasnagu i voqu da radikalno promeni Srbiju i vrati je uweno prirodno stawe gra|anske, demokratske dr$ave,u kojoj se po{tuju i neguju tradicionalne vrednosti iu dru{tvu i u porodici, kakva je bila pre dolaska ko-munista na vlast i kakva mora postati radi povratkau svet. Sve drugo je gore od postoje}eg i ne sme dobiti{ansu.


– 482 – – 483 –

IKAR(BUS)OV LET

Ko }e koga u Crnoj Gori, tema je svih jugosloven-skih medija i politi_ke javnosti ovih dana. Da li jeja_i Momo ili Milo, pitali smo se do sednice Glavnogodbora DPS-a, kada je glasawe pokazalo da su Crnogor-ci ostali isti, uvek su tamo gde prete$e vlast, pa ma-kar izdali i najboqeg prijateqa, kuma, pa i brata. Preishoda glasawa znala sam rezultat, i to da }e na Mo-movu stranu pretegnuti, jer se za wu zalo$io mini-star vojni li_no, a opet, Bulatovi}, jedan od mnogihBulatovi}a koji su dobro okru$ili brojnim visokimpolo$ajima sve \ukanovi}e i ostale u Crnoj Gori, {tonije nepotizam nego samo komunizam.

Da je Momo pretegao pokazalo se i na veoma slabommitingu podr{ke Milu \ukanovi}u u Podgorici, nakojem se okupilo neo_ekivano malo qudi, uprkos avio-nima koji su po ceo dan bacali letke sa pozivom na mi-ting po svim gradovima u Crnoj Gori, od Mojkovca, Ko-la{ina, Bijelog Poqa, do Nik{i}a, Ulciwa, Bara, Bu-dve, Cetiwa, Tivta i Kotora. Isto onako kako su se bo-jali od ministra vojnog na Glavnom odboru da dignu dvaprsta za Mila, _ak i wegovi najboqi prijateqi, boja-li su se Crnogorci da do|u na miting, da ih ne bi vlasti vojska uslikali i kasnije zakinuli za posao, platu,penziju ili neku drugu privilegiju koju dele samo dob-rim gra|anima. Tako je brkati Momir, u maniru slav-nog brke Staqina, nesporno savladao svog rivala, upr-kos i daqe prisutnim procenama u javnosti da je Milo

ja_i, te da }e se desiti nekakav neo_ekivani obrt. Ne-ma kod komunista nikakvih obrta, niti neo_ekivanihdoga|aja, oni su zavr{ili udar u Crnoj Gori, o_isti-li kolebqive levi_are kojima se omilio kapitalizami zapadni svet i nastavqaju daqe crvenom _ojom Mon-tenegra. @rtvuju}i glavu Ratka Kne$evi}a, a verovat-no i ostale tra$ene glave _lanova vlade, {to proisti-_e iz kapitulantskog saop{tewa sa wene sednice, u ko-jem se za sve okrivquje {tampa i ne govori vi{e ni-{ta o glavnim krivcima i problemima iz Beograda,sam \ukanovi} gubi moralni kredibilitet u javnostii kao pravi komunista koristi samokritiku za samo-spasavawe i opstanak po svaku cenu. Zato je svejedno{ta }e daqe biti sa wima i me|u wima, boqe je da migledamo {ta }e biti sa nama, da im pomognemo u me|u-sobnom tamawewu i ne brinemo da li }e i ko opstati.Takvi kakvi su, dabogda svi propali, to je jedina nadaantikomunistima i u Srbiji i u Crnoj Gori.

Zanimqivo je da su za svoj unutarpartijski, komu-nisti_ki, obra_un koristili sve {to im padne pod ru-ku, pa i otvarawe spomenika serdaru Janku Vukoti}u,komandantu Crnogorske vojske u slavnoj Mojkova_kojbici, iako pre samo godinu dana nisu ni do{li u Moj-kovac na obele$avawe osamdesetogodi{wice te bitke,nego su poslali ni$e _inovnike, kao i Milo{evi} ko-ji je u ime Srbije poslao Br_ina, velikog Srbina. Sa-da, pak, spomenik otvaraju Bulatovi}i li_no, Momir,Pavle i Predrag, i govore o serdaru Janku, kako jeslavno i juna_ki odbranio odstupnicu srpskoj vojscikroz Crnu Goru 1916. godine, zami{qaju}i verovatnosebe u istoj ulozi danas, dok brane odstupnicu komu-nizmu, Slobodanu Milo{evi}u i wegovoj $eni, preddemokratskim snagama Srbije i Crne Gore. Me|utim,kao {to Janko Vukoti} jeste sa_uvao odstupnicu srp-skoj vojsci, ali, na $alost, nije odbranio Crnu Gorukoja je deset dana nakon bitke na Mojkovcu pala u rukeAustrije, tako }e i oni, mo$da, trenutno spasiti ko-munizam, sebe i Slobodana Milo{evi}a, ali ne i Sr-biju i Crnu Goru, koja }e ubrzo, na sre}u svih nas, pa-

– 484 – – 485 –

sti u ruke demokratskih snaga. Simbolika Mojkovca jeu tom smislu sasvim dobra i korisna za sve nas.

A koliko je wima zaista stalo i do Mojkovca i doJanka Vukoti}a jasno govori to da je tog dana sve_anootkriven spomenik, da su odr$ani govori, dat je dvo-_asovni prenos svetkovine, a zatim i dokumentarnifilm o bici na Mojkovcu na prvom kanalu beogradsketelevizije, sa namerom da probude bratska ose}awa ipodsete na istorijske $rtve, a niko se nije setio da od-nese bar buket cve}a ili venac na grob serdara JankaVukoti}a na Novom grobqu u Beogradu, jer on je u sve-mu tome o_ito sporedan i potpuno zaboravqen. Komuni-sti uvek isti, nema iznena|ewa.

Me|utim, _iwenica da je Milorad Vu_eli}, biv{imo}nik SPS-a, a zatim odba_eni marginalac, vladi-nim avionom tih dana sleteo na tivatski aerodrom, azatim se sastao sa Milom \ukanovi}em i SvetozaromMarovi}em, verovatno po nalogu i uputstvima Sloboda-na Milo{evi}a, govori mnogo o nekim planovima vla-sti u Srbiji na koje niko ne obra}a potrebnu pa$wu.Odba_en kao krpa, on je o_ito ponovo uzet da kao krpapo_isti neke stvari i u Crnoj Gori i u Srbiji. Sre}an{to se pribli$io umilostivqenom gospodaru, oti{aoje u Crnu Goru da izda prijateqe Mila i Sveta, da ihnagovori na ustupke i pokajawe, {to je uspe{no obavioi tako se kvalifikovao za sli_an posao i u Srbiji.Razbijena opoziciona koalicija „Narodna sloga” i ho-mogenizovana komunisti_ka vlast u Crnoj Gori, nago-ve{tava budu}e sli_ne doga|aje i u Srbiji, u kojima jeVu_eli}u namewena glavna uloga zbog mnogih kvalite-ta koje poseduje, a koje }e Milo{evi} opet iskoristi-ti, pa ga opet, verovatno, i odbaciti. U me|uvremenu,on }e po Milo{evi}evom nalogu u vladaju}oj koalici-ji rasterati neke levi_are iz JUL-a okupqene oko Mi-rine sukwe i kase, koje ona ne}e ili ne mo$e da otera,a zatim }e, nakon ujediwewa i u_vr{}ewa vladaju}egbloka, krenuti na razbijawe Koalicije „Zajedno”. Zataj posao je ve} dobro pripreman i pripremqen pre do-laska kod gospodara tako {to je {ef Dr$avne bezbed-

nosti Srbije bio stalno u vezi sa wim, a zatim povre-meno, pa sve _e{}e, i sa jednim od lidera Koalicije,koji za vreme tromese_nih demonstracija, dok smo semi smrzavali i {etali, skoro svakodnevno odlazi nakonsultacije u Vu_eli}ev stan. Desetog januara ovegodine _ak dolazi i do susreta tog lidera Koalicije„Zajedno” i Slobodana Milo{evi}a, koji je priprem-qen u istom stanu, u _emu je i procurela vest u javno-sti, ali je odmah i blokirana, _ak i u „Na{oj Borbi”,_iji je novinar napisao tekst nakon istra$ivawa otom susretu u kojima je dobio potvrdu od obe strane daje do wega do{lo i da se razgovaralo o ustupcima tomlideru i stranci, ukoliko obustavi proteste i u_inisve {to mo$e na laganom razbijawu Koalicije, tihimopstrukcijama i blokadama koje su ve} odavno prisut-ne i dosta uspe{ne. Doga|aji na Brankovom mostu i mno-gi kasniji nerazumni potezi i nesporazumi u Koali-ciji rezultat su tih priprema i sastanaka, i {to vi-{e vreme proti_e sve je jasnije da u Koaliciji jedniidu u levo, a drugi tamo gde su po{li, pa verujem danismo daleko od razlaza, {to jeste prioritetna $eqavlasti. „Ne}emo mewati ni{ta, neka ostanu socijali-sti_ki direktori u javnim preduze}ima”, poru_ujegradona_elnik Beograda nezadovoqnim radnicima, sin-dikatima i u_esnicima demonstracija iz tih preduze-}a, „ne}emo mewati nazive ulica i trgova, imamo pre-_eg posla”, poru_uje drugim _lanicama Koalicije, „ne-}emo opet na demonstracije i ulice jer to {teti Sr-biji i wenoj privredi, rasteruje potencijalne straneulaga_e”, ka$e nedavno na konferenciji za {tampuKoalicije „Zajedno”, suprotstavqaju}i se tako javno iglasno druga_ijem predlogu drugih lidera Koalicije,i tako sa tog mesta govori sve suprotno od onoga {to jegovorio sa Trga, dok je putovao prema Gradskoj skup-{tini, obe}avaju}i odgovornost, istrage, smene, prome-ne, {ta sve ne, {to je, sre}om, zabele$eno. Svima kojisu {etali za deblokadu i do{etali do ove blokade iz-gleda jasno da su se borili i izborili za promenu samo_oveka na mestu gradona_elnika i da drugih promena

– 486 – – 487 –

ne}e ni biti, jer sve {to danas on govori i zastupa go-vorili su i govore socijalisti, ostalo je samo da sa_e-kamo zagrqaj me|u wima, koji Vu_eli} priprema ve}dugo i studiozno.

Sporazum o specijalnim odnosima sa RepublikomSrpskom je osnova za ponovno prikupqawe patriotskihsnaga kojima treba deo opozicije radi me|unarodnoglegaliteta i nesporno je da }e to biti onaj deo Koali-cije „Zajedno” koji je taj sporazum i podr$ao. Ako svebude tako, ako Vu_eli}u uspe posao i zadatak koji jedobio, vaqda }e zaslu$iti malo milosti gospodara udanima trijumfa destrukcije koji nam dolaze, ali na-dam se bez ve}ih posledica, jer se ni_im ne mo$e za-dugo sa_uvati ovakva vlast. Bi}e upotrebqeni svi pla-novi i svi qudi za wen opstanak, ali uspeha biti ne-}e i zato je dobro da samo _ekamo, gledamo i upamtimoko ju je i kako sa_uvao do sada.

<to se ti_e Srpskog pokreta obnove, _ini se da uwemu jasno sazreva saznawe da je kraj ove Koalicije,ako do wega do|e, i kraj svim drugim udru$ivawimakoja do sada nisu donela ni{ta osim problema, mr$we,zavisti i najprostije otima_ine. Pogotovu je nerealnoi budalasto udru$ivati se sa onima kojima smeta sve uProgramu Srpskog pokreta obnove, od zahteva za su{-tinske promene sistema vlasti u Srbiji, koji se mo$eostvariti samo poni{tavawem svih zakona i odlukakomunisti_ke bande kojima je nasilno uspostavqen tajsistem pre 50 godina, _ime se, automatski, na najboqii najbr$i na_in mewa ekonomski sistem, standard gra-|ana i ukupan standard dru{tva, do ideja nacionalnogpomirewa, rehabilitacije nevino osu|enih, pobijenihi opqa_kanih gra|ana Srbije koji nisu bili komuni-sti, rehabilitacije i povratka u zemqu nasilno iste-ranog kraqa i wegove porodice, i drugih veoma va$-nih strate{kih promena, sigurno va$nijih od akcije_i{}ewa Beograda, ili vozawa „Ikarusovih” auto-busa. Na{i koalicioni partneri sve to sigurno ne}epodr$ati ni u_initi, jer ne}e ni mnogo mawe od toga,kao {to je povra}aj imena ulica i trgova ili promena

socijalisti_kih funkcionera sa polo$aja; oni, o_ito,ne}e ni{ta osim gole li_ne vlasti, i to ne radi pro-mena, nego radi biznisa kojim se bave, {to se polako isve jasnije vidi u sada{woj politi_koj javnosti.

Ako ta $eqa za vla{}u nadvlada kod wih razumnosagledavawe politi_ke stvarnosti, u kojoj sami do vla-sti ne mogu do}i, pa se kona_no opredele za odlazak izKoalicije u privremenu slu$bu vladaju}oj stranci,bi}e to kona_no skori i pravedni kraj jedne prqavepoliti_ke opcije u Srbiji, koja ve} sedam godina, narazne na_ine, odr$ava postoje}i sistem i qude navlasti. <to pre se to desi, to boqe za one koji se boreza promene, jer bi time bile zavr{ene sve politi_kekombinacije i koalicije na koje je javnost terala opo-zicione stranke sa razli_itim programima, {to nijedovelo do promena u dugogodi{woj borbi za demokrati-ju. Promene }e doneti samo direktan politi_ki obra-_un na jednim pravim, slobodnim i demokratskim iz-borima izme|u desne i leve Srbije, a jasno je ko bi ko-ju stranu predstavqao u tom obra_unu. Sve drugo je bi-la konfuzija i gubqewe vremena ni u {ta, po{to sepred izbore 1997. godine nalazimo u mnogo gorim poli-ti_kim uslovima nego 1990. godine, {to je jasan rezul-tat svih napora udru$ivawa, razdru$ivawa i mr$-we u opoziciji. Pametnom dosta.


– 488 – – 489 –

SMRT GENERALA

<okantno, brutalno i lako obavqeno ubistvo gene-rala Baxe, na du$nosti v.d. ministra policije Srbi-je, pokre}e dodatne strahove i uznemirewe u ve} uspa-ni_enoj i unezverenoj poratnoj Srbiji i Jugoslaviji.

Heroj ratnih pohoda po Hrvatskoj i Bosni, stub po-licijske za{titi diktatorove uzdrmane vlasti i va$-na karika porodi_no-poslovne imperije Milo{evi},simbol brutalnog i uspe{nog gu{ewa demokratskihprocesa, uvek osmehnut, sna$an, siguran i nadmen, li-_io je na sve samo ne na $rtvu sistema koji je stvaraoi _uvao. Samouvereno sam u kafani sa sinom i prijate-qem, o_ito nije ni u podsvesti imao strah od ovakvogkraja, a _ini se da je, u stvari, celim svojim $ivotomi karijerom koju je gradio u partijskoj policijskoj dr-$avi, zapravo sam sebi, nesvesno, odredio sudbinu. We-gova policijska karijera prati uspon i pad Milo{e-vi}eve osione i beskrupulozne vladavine, u kojoj su muzasluge za nesre}e mnogih porodica i cele nacije ne-sporne, {to je bilo breme greha na wegovim le|ima, ko-je, o_ito, nije ni video, ni ose}ao, a koje uvek ima svo-ju cenu.

Na sahrani su ga ispratili i prijateqi i neprija-teqi, mo$da i ubica, a stvarno nesre}ni i ucveqenibili su samo wegovi najbli$i, supruga, deca i rodi-teqi, _iji je o_aj bio potresan i jedini iskren u gomi-li va$nih, zna_ajnih i opasnih qudi, koji su ga ispra-tili tamo gde }e i oni svi oti}i. Nadam se da su bar

za trenutak tako pomislili, i da }e ih ta misao vra-titi iz bespu}a mr$we i zla koje seju Srbijom.

Gledaju}i wegove nesre}ne, uplakane i nekako odbola skoro smawene roditeqe, razmi{qala sam da li jewihov sin, mo}ni policajac, ikada pomislio na nesre-}u drugih roditeqa, _iju je decu wegova policija pre-bijala i ubijala tokom ovih godina divqawa te slu$-be u poslu _uvawa lika, dela i vlasti srpskog diktato-ra. Ne}u pomenuti mnoge koji su stradali, a nismo imsaznali imena, pomenu}u samo one koje smo za vreme na-{e borbe za demokratiju sahranili, od Gi{ke, Belog,Dragana, Zorana, Mihaila i mnogih drugih, pomenu}ui Vuka polumrtvog, krvavog, modrog i bez svesti, kojegsu mi 2. juna 1993. godine Baxini qudi bacili pred no-ge u hodniku „29. novembra”, likuju}i „evo ti sad tvogVuka, kurvo muslimanska!”, Gagu Vu{urovi}a onako og-romnog, a be$ivotnog, prebijenog i bez svesti, sa isce-panom ode}om i krvavim ranama po glavi, pomenu}u isebe, polumrtvu, poni$enu i prebijene ki_me, koju idanas te{ko ispravqam ako dugo sedim ili stojim, hi-qade i hiqade nepoznatih divqa_ki prebijenih qudi,pa i $ena, kao {to je glumica Qiqana Bulatovi},Ivicu Lazovi}a, Dejana Bulatovi}a, sve do Pe|e Star-_evi}a, toliko tu_enog u Baxinoj policiji, da je umrou najve}im mukama.

O divqawu te policije kojom je komandovao po Ko-sovu, ne mogu ni poku{ati da ka$em bilo {ta {to bibar delimi_no oslikalo teror koji se nad Albancimasprovodi i tragediju koju taj narod pre$ivqava svihovih godina pod Milo{evi}evom i Baxinom palicom.Ubistva i prebijawe Albanaca u policiji su skoro sva-kodnevna pojava, pa vi{e nisu ni vest za novine, a niza roditeqe, kojima se bahato prijavi tek posle nede-qu dana da im je sin umro od batina u policijskoj sta-nici. Hap{ewe i zlostavqawe u kojima se pre$ivi naKosovu Albanci skoro da ve} prihvataju kao deo $ivo-ta, koji, naravno, ho}e i bore se da promene, tako {to}e pobe}i i od svih sada{wih i od svih budu}ih Mi-lo{evi}a, Baxa, Sokolovi}a, Bulatovi}a i ostalih.

– 490 – – 491 –

U$as i bezna|e wihovo sa nama ovakvima shvatila samduboko u trenutku kada sam sa Hidajetom Hisenijem uWujorku pri_ala o wegovih deset godina zatvorskog$ivota, a samo zbog potpisa na jednoj peticiji i u_es-tvovawa u demonstracijama. Sli_nih wemu, sa _ak imawom krivicom, puni su zatvori Srbije.

Porodi_ne nesre}e svih prebijenih, ubijenih, osa-ka}enih, zatvaranih i nevino stradalih qudi, uni{-teni $ivoti i suze roditeqa mnoge dece, koju je tuklapolicija pod komandom ubijenog generala Baxe, iste sukao i nesre}a i suze wegovih roditeqa, te{ke i bolne,i moraju biti opomena svima koji svesno unesre}ujubilo koga, na bilo koji na_in i po bilo _ijem nalogu.Verujem da su o tome na Baxinoj sahrani razmi{qalimnogi policajci, i ostali silnici ove vlasti, koji neslu$e narodu kao svuda u svetu, nego samo jednom _ove-ku i porodici, koja }e ih, politikom koju vodi, sebi_-no{}u i privatizacijom cele dr$ave, sve polako vo-diti prema sli_nom kraju. Jer, ako je neko tako jedno-stavno i, verovatno neka$weno, ubio najja_eg policaj-ca u dr$avi, {ta tek sleduje mawe jakima, a sli_nokrivima za mnoge nepravde i nesre}e koje _ine u za{-titi jednog sigurno propalog sistema i jednog, isto ta-ko sigurno, propalog politi_ara i tiranina. Sve se tovrti, izvan wihove voqe, u neprekidnom kolu nesre}eovog naroda, koje su oni pokrenuli i zavrteli, pa ne-minovno i sami stignu do sli_ne sudbine.

Sasvim je neva$no ko je ubio Baxu, da li poslovnipartner, poverilac, zavidni kolega ili najbli$i inajboqi prijateq, koji je na sahrani plakao, va$no jeda su se na wegovoj nesre}noj pogibiji tako jasno pot-vrdile Hristove re_i da ko se ma_a lati, od ma_a }e ipoginuti.

Tih Hristovih re_i koje simboli{u neminovno pla-}awe $ivotnih grehova, treba da se prisete i oni ko-ji danas razbijaju narodne iluzije o mogu}oj promenine_ega u Srbiji i nadu da te promene do|u {to pre, jersu _ekane ve} 50 godina. Svaki put kada nam se u_inida }emo ne{to promeniti i da je pobeda blizu, svih

ovih sedam godina, desi se ne{to nerazumqivo, neo_e-kivano, me|u onima koji treba i mogu da mewaju, uz ma-li napor zajedni_kog nastupa na izborima, i do togaprosto ne do|e. Od DEPOS-a do danas, uvek su se na{-le i stranke i qudi u opoziciji koji su spre_avalipromene i odr$avali komuniste na vlasti. Na posled-wim izborima, mukotrpno stvorenu koaliciju „Zajed-no” i wenu sigurnu pobedu uni{tio je Dragoslav Avra-movi} povla_ewem imena sa savezne liste, i to u zad-wem satu roka predvi|enog za to, kako ne bi mogli po-praviti {tetu stavqawem drugog imena na listu, a ka-da se pobeda ipak desila na lokalnim izborima i bivao_igledna na narednim republi_kim i predsedni_kimove godine, na{ao se opet neko da sve to dovede u pita-we i pomogne Milo{evi}u.

Sada je to jedan od lidera koalicije, koji sasvim iz-nenada i nerazumqivo kre}e na ru{ewe zajedni{tvaraznoraznim metodama, od kr{ewa dogovora do vra}a-wa na stare propale pri_e o narodnom frontu otpora,i drugim glupostima, koje, nesporno, samo slabe ionakoslabu i neslo$nu koaliciju. Tajni susreti sa Milo{e-vi}em za vreme tromese_nih demonstracija koji „nisubitni”, ipak obja{wavaju $equ da se omalova$i i ne-kako ukloni sa politi_ke scene koalicioni partnerpred izbore, jer svi znamo da Milo{evi} i wegova po-licija nemaju prioritetnijeg politi_kog ciqa odspre_avawa po svaku cenu, sada ve} sasvim mogu}e, po-bede desne opcije koja, sigurno, donosi radikalne pro-mene, a wima li_no neizvesnu budu}nost. A {ta sve todonosi onome ko razbija koaliciju, ne zna niko osimwega samog, jer realno politi_ki, i taj od svega {to_ini ima samo {tete.

Sa koalicijom „Zajedno” svi imaju {anse da do|e donekog politi_kog uspeha, i stranke koje vode i lide-ri, a bez we ba{ nikakve, pa makar bilo koji od wihpojedina_no sakupio sve male stranke opozicije oko se-be. Bez Srpskog pokreta obnove i bez Srpske radikal-ne stranke nerealno je ra_unati na bilo kakav uspehna narednim izborima, {to verujem da svi dobro zna-

– 492 – – 493 –

ju, jer je u pitawu prosta matematika, pa je najnovijeparadirawe sa pro{irewem demokratskog fronta, ko-je se predla$e po novinama, samo le_ewe kompleksanesazrelih i vidqivo sujetnih i zavisti veoma pod-lo$nih politi_ara, {to Milo{evi} dobro koristi iusmerava to protiv koalicije. Ako je, neko, kako izgle-da, $rtvovao ovu izbornu pobedu tajnim dogovorom sasocijalistima, radi uklawawa opasnog predsedni_kogkandidata desnice, a za uzvrat dobio neke ustupke,obe}awa ili finansije, mora znati da je sve to samoSlobina mi{olovka u koju se hvataju, i iz koje nikadane}e iza}i i povratiti ugled i uspeh ostvaren u ok-viru koalicije „Zajedno”, a koji bi tek bio ostvarenna slede}im izborima. Ta mi{olovka je ve} uhvatilai odnela u pro{lost i zaborav mnoge politi_are, prvosve one koji su Milo{evi}a podr$avali na Osmoj sed-nici i doveli ga na vlast, a zatim i sve ostale koji suga podr$avali i odr$avali na vlasti svih ovih godi-na wegove diktature.

Oni koji na prevari partnera grade politi_kukarijeru i planiraju budu}nost, kao {to to sada _ineneki u koaliciji, na o_igled cele nacije, osporavaju-}i kredibilitet onome koji ih je uzdigao, od prevare}e i stradati, po istoj Hristovoj, neizbe$noj, pravdikoja izravnava ra_une negde i nekada, a uvek onda ka-da se najmawe nadamo. Milo{evi} koji organizuje taj-ne sastanke sa pojedinim liderima iza le|a javnosti ipoliti_kih partnera ve} ih je prevario, a oni }e tosaznati kada im se bude u_inilo da su korak do uspehai ostvarewa svojih planova. E, ba{ taj korak ne}e na-praviti, jer je u pitawu ona neizbe$nost pla}awa za-bluda, nemorala i u_iwenog greha, {to je i Milo{e-vi} ve} saznao vi{e puta, a naro_ito jasno prilikompotpisivawa kapitulacije u Dejtonu. On, me|utim, pu-nu cenu greha nije platio, i tek }e pla}ati, _ega je,_ini se, postao svestan, sude}i po smrznutom i izobli-_enom licu koje su kamere uslikale na sahrani genera-la Baxe, wegovog „prijateqa”, kako je sam u sau_e{}urekao.

Moj savet i wemu i onima u opoziciji koji sa wimzajedno produ$avaju nesre}u ovog naroda, radi li_nei privremene sre}e i koristi, je da se mnogo ne zanosetrenutno uspe{nim prevarama, jer |avo uvek do|e posvoje.


– 494 – – 495 –

GUBI>EMO DO POBEDE

Posle dugog varawa i lagawa javnosti, a i svog koa-licionog partnera, dosledni i po{teni politi_ariVesna Pe{i} i Zoran \in|i} su napokon priznali dagovorim istinu i da je bilo tajnog susreta \in|i} –Milo{evi} za vreme demonstracija, ali su slo$no, kaopravi saveznici, ocenili, u ime svih demonstranata,da to nije ni bitno, ni va$no, i da niko tu ni{ta nijekriv, a najmawe Zoran \in|i}, jer je o svemu tome le-po obavestio najva$nijeg partnera koalicije, Vesnu, sawom se konsultovao i dogovarao, i}i ili ne i}i, a to{to Vuk nije ni{ta znao i ne komentari{u, jer, zabo-ga, {to mora sve i da zna, on je tu da radi i skupqa na-rod, a strategiju prave wih dvoje koji, ka$u, znaju ka-ko do pobede do}i, kao iskusni lideri velikih i do sa-da jako uspe{nih stranaka opozicije.

Mo$da nekima i nije bitno, mo$da se i sla$u daZoran ni{ta nije kriv, ali meni je jako bitno da jav-nost _uje i proceni sve to, nadam se ve}ina isto kao ija, da je u pitawu najnemoralnija pri_a iz $ivota ikoalicije i opozicije uop{te, koja verno slika sve li-dere koalicije i opredequje daqu sudbinu svima nama,pa i koaliciji. Ne verujem da se na temeqima ovakvih„konsultovawa” i „dogovarawa” mo$e daqe ne{to gra-diti, a najmawe budu}a zajedni_ka pobeda.

No, uprkos tim krupnim nesporazumima, opozicio-na medijska javnost je sa velikim olak{awem do_ekalavest o konsolidaciji koalicije i da su se lideri opet

sporazumeli da }e se sporazumevati i po{tovati spo-razume, {to su ponovo i potpisali, na radost svojihglasa_a, a na $alost vlasti i dr$avnih medija. Kqu_-ni deo najnovijeg sporazuma bila je _vrsto dogovorenaobaveza o re{avawu eventualnih budu}ih nesuglasicaizvan javnosti, kao i me|usobno javno uva$avawe i po-dr{ka lidera i stranaka koalicije, a sve radi ja_awajedinstva i budu}e pobede.

Nije se mastilo ni osu{ilo na potpisima tog spora-zuma, a ve} sutradan su u novinama osvanule izjave ti-pa „sve je to samo na_elno”, „vide}emo {ta }e biti”,„ispita}emo javno mnewe”, „nije Vuk sveta krava, mo$-da je boqi Pani}”, „idemo na pobedu, ako treba $rtvo-va}emo kraqicu”, i sli_no, od lidera zaverenika kojive} poslovi_no redovno nastupaju slo$no protiv Srp-skog pokreta obnove, a naro_ito posle „nebitne” poseteMilo{evi}u. Sve je, naravno, uvijeno u oblandu wiho-ve brige i $eqe za pobedom na budu}im izborima koju,ka$u, ometa samo Srpski pokret obnove i Vuk Dra{ko-vi}, jer su po wihovom vi{e puta javno saop{tenom izajedni_kom mi{qewu gubitnici, zbog Vukove navod-ne nepopularnosti i zbog programa za koji se zala$eSPO, a naro_ito zbog Dra$e i monarhije, kojih bi se,misle oni, trebalo odre}i radi pobede.

Da nije bedno bilo bi sme{no to wihovo razmetawetu|om snagom i neskrivena levi_arska netrpeqivostprema lideru i programu stranke, _iji su bira_i okos-nica opozicionog bunta u Srbiji, pa i najnovije pobe-de na lokalnim izborima. Lidera koji im okupqa na-rod u gradovima i po trgovima, da govore kako nikadanisu mogli, i stranku koja, ve} sedam godina, ima naj-ve}u i najstabilniju izbornu bazu u opoziciji, prog-la{avati gubitnicima, u savezu koji na toj stranci itom lideru po_iva, _isto je ludilo, ili, prosto, sa Mi-lo{evi}em dogovorena strategija razbijawa desnicekoja po prvi put ozbiqno preti pobedom. Tre}a vari-janta ne postoji, jer, naprosto, znamo svi, pa i oni, da jejedina pobedni_ka varijanta ba{ Srpski pokret obno-ve, i ba{ Vuk Dra{kovi}. Bilo {ta drugo ponuditi ve-

– 496 – – 497 –

}inskim bira_ima koalicije koji podr$avaju programte stranke, zajedno i sa Dra$om i sa monarhijom, na-cionalnim pomirewem i idejom gra|anske demokrati-je kapitalisti_kog sistema vlasti, _isti je proma{aji unapred ostvareni gubitak, koji Milo{evi}, o_ito,dobro planira i o_ekuje. A {to se taj program ne dopa-da Vesni Pe{i} i Zoranu \in|i}u, nisu krivi bira_ikoalicije, nego ti lideri koji varaju pri_aju}i u kam-pawi i po trgovima jednu pri_u, a po novinama drugu.

Kada je od najmawe i najneuglednije stranke opozi-cije narasla na glasovima tih bira_a Srpskog pokretaobnove do republi_kog poslanika, {to nikada ne bi sa-ma ostvarila, Vesna Pe{i} nije bila gadqiva ni naDra$u Mihailovi}a ni na monarhiju, ni na obnovu srp-ske tradicije, dr$ave i demokratije, kakvu $eli de-sna Srbija, a sada, izrasla u lidera trgova svetskog re-nomea, pre svega na snazi tog programa, ona se otvoreno,javno i svakom prilikom distancira i od wega i od qu-di koji su je glasali ili slu{ali na protestima.

Demokratama i Zoranu \in|i}u tako|e ni{ta od to-ga nije smetalo dok smo se udru$ivali i pravili koa-liciju. Tada nismo bili gubitnici, nego pobednici,nije se pomiwao ni kraq, ni Dra$a, sve je bilo u redudok nije do{la pobeda i zapretila jo{ ve}a, ona prava.Uzbuna je tada nastala me|u svim levi_arima, i onimau koaliciji, i opoziciji u celini, i onima na vlasti.Odjednom je izbila stara zajedni_ka platforma otpo-ra prema desnici i $eqa za davqewem wene prete}esnage. Preuzeti kormilo opozicije postalo je strate{-ko pitawe koje se razmatra i raspravqa svakodnevno nesamo u koaliciji izme|u Vesne i Zorana i wihovih sa-veznika i saradnika, ve} i {ire, sa vladaju}om parti-jom i porodicom, toliko ubrzano i pani_no da postajevidqivo i obi_nom, politi_ki iole upu}enom bira_u.<tampaju se ankete tipa – svi mogu pobediti, samo Vukne mo$e, _ak i Vesna Pe{i} je pobedni_ka varijantana _elu koalicije, slede Pani}, ̂ ovi}, \in|i}, Kari},Ko{tunica, ko sve nije pobednik sa na{im bira_ima,po novinama i anketama, a sve radi toga da bi pravi po-

bednik bio smawen, sklowen i slomqen. Nezavisne no-vine, urednici, uvodni_ari, pisci, istori_ari, akade-mici, glumci, baletani, peva_i, ko se sve nije ukqu_iou kampawu „sve, sve, samo Vuk i SPO ne”, do te mere dai glavna televizija u komentarima javno pla_e nad Vu-kovom gubitni_kom sudbinom, umesto da se raduje i pod-sti_e tu gubitni_ku varijantu, koja vlastima mo$e sa-mo da pogoduje. Sme{no, jadno, tu$no, ali i jasno za svenas koji znamo da je dobro dok nas se vlast toliko pla-{i i dok smo u anketama mali a na izborima veliki, teda su problemi ozbiqni tek kada izbijemo na vrh anke-te, kao siroti Ko{tunica koji im je poverovao, i ne-stao.

Deo te kampawe je i ubrzano kome{awe poslanikaDemokratske stranke, koji ho}e nazad u Republi_kuskup{tinu, a i u Saveznu, o_ito u okviru generalnogplana tihe podr{ke vlastima i izolacije Srpkog po-kreta obnove. No, problem nastaje u saveznim mandati-ma i wihovoj podeli, jer onaj gubitnik iz ove pri_e,treba da wima, dobitnicima, ne{to da, {to nikako ni-je logi_no. Vaqda gubitnik nema {ta ni da daje, nitije wegovo davawe dobitnicima potrebno. Ali tu se za-pravo i vidi ko je ko i koliko ko vredi u koaliciji,pa i to gde je gubitni_ka varijanta za budu}nost. U ra-spodeli sigurno dobitni_kih prvih mesta na listamaza savezne izbore, u 29 izbornih jedinica, a prema re-zultatima iz 1993. godine, Srpski pokret obnove tre-balo je da dobije svih 29 prvih mesta. Me|utim, zbogkoalicije i zajedni_kog nastupa na izborima, ustup-qeno je demokratama 12 prvih mesta u 12 izbornih je-dinica, koje su tra$ili, i gde su oni imali najboqerezultate na prethodnim izborima. Nakon podele pr-vih i ostalih mesta na listama, po proporciji iz koa-licionog sporazuma, Zoran \in|i} je zatra$io da tobude kona_na podela, pa ko {ta osvoji u glasawu, ube-|en, tako|e anketama, da je wegova stranka ja_a i da }eosvojiti vi{e poslanika. Vuk je pristao, pru$ili suruke jedan drugome i dogovor je bio postignut. Oni susvoj deo podelili sa Demokratskom strankom Srbije, i

– 498 – – 499 –

nakon izbora osvojeno je ukupno 22 mandata za koali-ciju „Zajedno”, od _ega je 15 mandata osvojio Srpski po-kret obnove, a svega sedam mandata sve ostale _etiristranke koalicije, Demokratska stranka, Demokratskastranka Srbije, Demokratski centar i Gra|anski sa-vez. Toliko su bili jaki i dobitnici kao stranke, da supogubili _ak i ve}inu prvih mesta, od Zrewanina, doNovog Sada, Vrbasa, Sombora, Prokupqa i daqe, pa sa-da treba od gubitnika uzeti koliko je potrebno, da sezakrpi debakl, a postignuti dogovor pre izbora niko ine pomiwe, jer je zasnovan na re_ima koje, o_ito, nema-ju nikakvu cenu kod qudi i politike tipa „uzmi, otmi,sla$i i prevari”.

Ne znam da li postoji ludak u Srpskom pokretu ob-nove koji }e to uraditi i oteti poslani_ke mandatesvojim qudima, koji su ih krvavo odradili po ku}amai selima Srbije, finansiraju}i iz svog xepa i kampa-wu i koaliciju, i pokloniti ih bilo kome, a ako posto-ji, onda je zaista u pitawu gubitni_ka pri_a te stran-ke, koja, izgleda, nema kraja, od DEPOS-a do „Zajedno”.Ako se tako nastavi, izgubi}e ta stranka i snagu, i sla-vu i podr{ku naroda koji hoda za tim programom ve}sedam godina, po ulicama, trgovima, i ravnim goramaSrbije. Izgubi}e je jo{ vi{e i ako podlegne javnompritisku koalicionog partnera da se odrekne svog pro-grama i prihvati program partnera iz koalicije, kojiniko i ne zna, osim ako nije sadr$an u staroj komuni-sti_koj pri_i, „sve, sve, samo kraq, Dra$a i Vuk ne”,i politiku koja se kre}e ka promeni vlasti, a ne siste-ma, jer cela snaga Srpskog pokreta obnove je u progra-mu radikalnih promena sistema, koje se nude i koje bi-ra_i te stranke i wihovi potomci _ekaju ve} pedesetgodina.

Program koji su nudili na{i koalicioni partne-ri na dosada{wim izborima i koji sada name}u koali-ciji za naredne izbore, a poku{avaju da ostvare na lo-kalnom nivou vlasti, levi_arsko-akcija{kog tipa poprincipu: zajedno _istimo grad, zajedno radimo fis-kulturu i tr_imo, zajedno se vozimo, a verovatno u bu-

du}nosti zajedno i kupamo, odavno je prevazi|en i od-ba_en _ak i u Kini i Koreji, pa nije dobio podr{kubira_a Srbije, ne}e ni ubudu}e, i zato je ba{ on ne-prihvatqiv i gubitni_ki. Eventualni odlazak part-nera iz koalicije zbog nesaglasnosti programa i na{egapstinirawa od lokalnih „akcija”, koji stalno prete-}i najavquju po novima, ne}e mnogo {tetiti SPO, {tose jasno videlo na saveznim izborima. Vlast radi pro-grama, a ne program radi vlasti, to je najkra}i izbor-ni motiv za pravu opoziciju, kakva je Srpski pokretobnove, pa je zato i mogu}e _ekati pobedu koliko trebadugo, kao {to je Valensa u Poqskoj _ekao 12 godina, iliMiteran u Francuskoj jo{ du$e, jer je tek dvanaestiput pobedio na izborima, ali nude}i stalno isti pro-gram. Zato verujem da se u koaliciji mo$e i treba osvemu dogovoriti, osim o odricawu od Programa Srp-skog pokreta obnove, koji donosi sigurnih 800.000 bira-_a, pa su naprosto uzaludni svi planovi, zavere, sastan-ci, strategije, sporazumi, pro{irewe koalicije i os-tali prisutni trikovi partnera, sve je to pucaw u pra-zno i gubqewe vremena, dok je ciq skretawe koalici-je ulevo.

Ti planovi i strategija, dodu{e, uspevaju pojedina-_no da zalude ponekog bira_a, pa _ak i neke biv{e is-taknute funkcionere Srpskog pokreta obnove, koji suse nedavno, javno i ogavno, sami na sebe povratili i od-rekli svojih sedam godina $ivota, rada, ube|ewa i pri-jateqa, na sramotu porodice i potomstva, a radi ni_e-ga, jer posle izdaje uvek je dobitak samo gubitak. Pro-gram koji zastupa i za koji se bori Srpski pokret ob-nove, ve} dugo u nemogu}im uslovima, ozbiqan je, odgo-voran i opasan posao, za koji nisu svi ni dorasli, nisposobni, pa je normalno da mu se, kao i Dra$i, dogodeKalabi}i, ali i da zavr{e kao Kalabi}i. UDB-a radisve {to mo$e, i uspeva tu i tamo, ali generalno ne}enikada.

Mo$da to {to $eli Srpski pokret obnove ne}e nisada uspeti zbog izdaje me|u nama i u koaliciji, alisvim kalkulantima i savetnicima koji nas opsedaju i

– 500 – – 501 –

oblaguju moramo odmah i jasno re}i da ne gube vreme ine kombinuju ni{ta, osim podr{ke, javne, jasne i pra-ve, ako $ele pobedu koju samo Srpski pokret obnove mo-$e doneti. U protivnom, gubi}emo dok im ne dosadi,ili boqe, dok ih ne nestane, a sve do pobede.


VLADAN

Velika pobeda laburista u Engleskoj, posle osamna-est godina _ekawa i brojnih izbornih neuspeha, mo$eda nama u opoziciji, pred izbore koji dolaze, bude pra-va lekcija iz politike, ukoliko je objektivno i naj-prostije analiziramo. Lider te stranke, vlada i mini-stri koje je predlo$io, reforme i promene koje odmahpo_iwu i celokupni partijski i propagandni rad ukampawi i pre we, suprotni su sasvim od onoga {to sezagovara u opozicionoj javnosti Srbije, kao pobedni_-ki model nastupa opozicije na slede}im izborima. La-buristi su, kao i sve velike stranke, i{li sami na iz-bore, nisu jurili ni okupqali nikakve „ugledne” po-jedince i javne li_nosti Engleske, udru$ewa, crkvu,studente ili bilo {ta, oslonili su se iskqu_ivo naobi_ne partijske qude, profesionalce koji su se posve-tili politici u wihovoj stranci, kao svom $ivotnomopredeqewu. Na kongresu te partije, 1993. godine, ko-jem sam kao gost prisustvovala, oslobodili su strankuod raznih sindikata koji su do tada bili kolektivni_lanovi i uglavnom vukli tamo-ovamo, prema trenut-nim interesima nekih grupacija, i krenuli ka pobedi.

Toni Bler, mladi pravnik, mnogo godina u stranciradio je sve za uspeh i pobedu laburista, kao i svi we-govi najbli$i saradnici koji su obi_ni qudi, politi-_ari, bez ikakvih akademskih ili profesorskih titu-la, jer su demokratska dru{tva kao Engleska, Francu-ska, Amerika ili Nema_ka, demokratska ba{ zato {to

– 502 – – 503 –

se u wima svako bavi svojim poslom, akademici akade-mijom, profesori univerzitetom, a politi_ari poli-tikom, i ne mo$e se desiti da, na primer, politiku La-buristi_ke stranke u Engleskoj, SDP-a u Nema_koj iliDemokratske stranke u Americi vodi bilo ko osim we-nog predsednika i organa stranke.

Dana{wa nova engleska vlada, kao i prethodna kon-zervativna, vlada Francuske, Nema_ke ili Amerike,sastavqena je iskqu_ivo od politi_kih qudi, stru_-nih u raznim profesijama, ali skoro nepoznatih jav-nosti do pobede stranke kojoj pripadaju i u kojoj rade.Zato ne znam otkuda kod nas suprotna teorija i stalnabolesna potreba da se uz stranke ili koalicije pri-vuku „ugledni” pojedinci, male stranke, razna udru-$ewa, studenti, |aci, vojnici, svi oni koje ovih danajure Zoran \in|i} i Vesna Pe{i} po Srbiji, verujemzbog sopstvene inferiornosti i nepoverewa u sebe iqude oko sebe, koji su u partijski i politi_ki radstranaka ulo$ili veliki deo svog $ivota, pa vaqda susposobni malo vi{e od onih „uglednih” pojedinaca ko-ji se po pravilu pojavquju u politi_koj javnosti samopred izbore, da mute _istu vodu i le_e svoje kompleksei komplekse nezrelih politi_ara opozicije, a i {tam-pe koja kao va$ne vesti dana objavquje, na primer, da}e se Vesna Pe{i} sresti sa Bogoqubom Kari}em ilida }e se Zoran \in|i} sresti sa Neboj{om ^ovi}em, pazatim da su se sreli, {to su _iste budala{tine i ne-dostatak politi_ke objektivnosti i {tampe, a i tih po-liti_ara koji veruju da pobedu mogu doneti qudi iz-van stranaka.

Politi_ka i profesionalna pro{lost svakog da-na{weg evropskog lidera, od <iraka, do Kola, Blerai Klintona, pokazuje da su uvek u pitawu iskqu_ivopoliti_ke li_nosti _iji je ugled rezultat wihovogdugogodi{weg politi_kog delovawa, a nikako profe-sionalne anga$ovanosti u nauci, kulturi, umetnostiili bilo gde drugo, i da samo politi_ki ugled i raddonosi uspeh i pobedu, a nikako va{arska cirkusijadafrontovskog tipa, koja se ovde zagovara i koja zbog pre-

tencioznosti, politi_ke nezrelosti i neiskustva even-tualno okupqenih politi_kih diletanata samo slabiopoziciju i udaquje wenu pobedu.

Ko god $eli da se bavi politikom i uti_e na poli-ti_ka zbivawa i promene, mora to da radi u stranci,sasvim konkretno i sasvim prizemno, bez filozofira-wa, akademskih rasprava i isterivawa li_nih nepri-jateqstava koja dovode do raskola, kao {to se to desi-lo sa Demokratskom strankom, koja se podelila na ono-liko delova koliko je uglednih pojedinaca bilo na we-noj osniva_koj skup{tini. Boqe neugledan obi_an prav-nik ili ekonomista, nego ugledni profesor Pravnogili Ekonomskog fakulteta, koji u politi_kom smisludeluje, uglavnom, na li_noj afirmaciji i propagandi,dok onaj obi_an radi samo na afirmaciji i propagan-di stranke kojoj pripada i u _iji program veruje. To jeazbuka politi_kih stranaka i wihovog uspeha i opstan-ka u demokratskom svetu, {to su u Srbiji danas shva-tili samo Socijalisti_ka partija, Srpski pokret ob-nove i Srpska radikalna stranka, koji ne jure ni poje-dince, ni udru$ewa i _iji su funkcioneri uglednionoliko koliko su se u stranci i javnosti uspeli afir-misati kao politi_ari.

Prosto ne znam koji bi „ugledni” pojedinac, akade-mik ili profesor univerziteta za Srpski pokret ob-nove, na primer, odradio i dobio izbore u ^a_ku boqeod in$ewera Veqe Ili}a, ili u Kragujevcu od in$e-wera Verka Stevanovi}a, u Ni{u od pravnika BanetaJovanovi}a, ili da pomenem pravo politi_ko _udo, sim-bol demokratske borbe na jugu Srbije, Bojanu Risti},diplomiranog tehnologa, koja mo$e danas slobodno dastane ispred cele Srpske akademije nauka i da im ka-$e: „Vi{e sam u_inila za Srbiju i za moj narod u ovimte{kim danima od svih vas!”

Ne daj Bo$e da Srpski pokret obnove podlegne na-rastaju}im, svakodnevnim zahtevima na{ih koalicio-nih partnera i politi_ke javnosti za okupqawem bi-lo koga, osim politi_kih stranaka, jer nema ni za koa-liciju, ni za na{u stranku, ni za na{u budu}nost ug-

– 504 – – 505 –

lednijih i zna_ajnijih qudi u celoj Srbiji od Bojanei onih koji ve} sedam godina, sasvim konkretno, $rt-vuju sve {to imaju, _ak do svog $ivota, za promene, zapobedu, za odlazak komunista sa vlasti. Svaki demon-strant od 9. marta 1991. godine, Vidovdanskog sabora1992, svih martova do danas, svaki {eta_ beogradskim,ni{kim, vaqevskim, kraqeva_kim, jagodinskim, {a-ba_kim, leskova_kim, pirotskim i ostalim ulicamaSrbije ugledniji je i nama va$niji mnogo vi{e od onih„va$nih” Srba sa titulama, koji sede u svojim stano-vima, akademijama, fakultetima i biznisima, a ne sme-ju ve} sedam godina da ka$u {ta treba, i kad treba, daiza|u na ulicu, idu po selima, gradovima i guduramaSrbije, i tamo potvrde svoj ugled, ako postoji. Uzaludbi u Srpskom pokretu obnove u Leskovcu, na primer,bilo i deset uglednih akademika, profesora univer-ziteta i biznismena, da nema Bojane Risti}. Od wihbi nastalo jedno {est frakcija sa razli_itim teorij-skim gledawima na program i aktivnosti stranke, a po-liti_ki i strana_ki rad je ne{to sasvim drugo, a naj-pre to da izvr{ava{ naloge stranke i onda kada se sawima ne sla$e{. Ovako je mislio, radio i uspeo ToniBler u Engleskoj, <irak u Francuskoj, Klinton u Ame-rici, za{to bismo mi radili druga_ije i opet i{li kaneuspehu. U ovim zemqama danas vladaju _lanovi par-tije koja je pobedila na izborima, vladaju razne Boja-ne, Veqe, Voje, Milo{i, Gvozdeni, Paje, Jove i ostali,pa }e tako biti i kod nas, ako pobedimo. Onima koji tra-$e uglednije i ve}e, $elim da izgube i ono iz vre}e,kako je lepo rekao na{ narod, a {to im se redovno i de-{ava.

Interesantno je da najnoviju teoriju o okupqawusvih demokratskih snaga i pojedinaca, pa _ak i crkve,zagovara lider Demokratske stranke, koja se do sadanajvi{e razjediwavala i cepala u opoziciji, tako daje od we nastalo skoro deset stranaka. Naravno da on ne$eli da te stranke ponovo ujedini u mati_nu Demo-kratsku stranku i tako prikqu_i opoziciji, jer novilideri novih stranaka ne}e ga za vo|u, pa je cela pri-

_a, u stvari, le_ewe kompleksa malog politi_ara kojibi da bude veliki {to pre, a ne zna kako. Da ne govorimo Gra|anskom savezu, _ija ujediniteqska delatnost irazgovori koje vode ovih dana sa nepostoje}om radikal-nom strankom, pa i sa gra|anima koji navrate, ili ihoni svrate u stranku, deluje tu$no i li_i na politi-_ki ske_. Teorija da }e to okupqawe svega i sva_ega do-neti pobedu Koaliciji „Zajedno”, kojoj, ka$e \in|i},treba dva miliona glasova, obi_na je matemati_ka glu-post, po{to sve stranke i druge mrvice opozicije koje$ele da okupe veliki ujediniteqi Zoran i Vesna Pe-{i}, a bez Radikalne stranke, ne mogu doneti mnogo vi-{e glasova nego {to smo skupili na saveznim izbori-ma, sa sve uglednim pojedincima koji su, vaqda, i gla-sali za Koaliciju „Zajedno”, ako su ugledni. Dakle,re_ je, u stvari, o promociji novih ujediniteqa i „du-{ebri$nika nacije”, koji, ka$u, ho}e samo pobedu naizborima i zato moraju zajedno ne samo sa Vukom i SPO,nego i sa Bati}em, Ko{tunicom, Nikolom Milo{evi-}em, ^ovi}em, Pani}em, Kari}em, raznim nepostoje-}im seqa_kim strankama, studentskim klubovima iparlamentima, po{to svi ti mo}ni politi_ki fakto-ri srpske opozicije, po wihovom mi{qewu, donose og-roman broj glasova bira_a koji nedostaju opoziciji. A,u stvari, sve to da se sakupi zajedno ne}e doneti ni50.000 glasova vi{e, ali zato ho}e 100.000 problema isva|a, {to je i pravi motiv tih inicijativa. Jedanfrancuski diplomata, koji prati pa$qivo i stru_nopoliti_ku scenu u opoziciji, rekao je ovih dana da Zo-ran \in|i} i Vesna Pe{i} dogovoreno ru{e koalici-ju {irewem, kako bi izbegli odgovornost pred narodom.Da odavno ve} nisu u koaliciji, vidqivo je svakodnev-no iz wihovih izjava i pona{awa prema Srpskom po-kretu obnove {to }e im, na kraju, do}i glave, kao i svi-ma koji su nas iskoristili, a zatim nam okrenuli le|a.

Zauzeti razgovorima sa politi_kim mo}nicima ti-pa ^ovi}a, Kari}a ili Pani}a, ili polagawem venacana razne komunisti_ke spomenike po Beogradu, oni ni-su do{li na Ravnu Goru da pozdrave 100.000 svojih bi-

– 506 – – 507 –

ra_a, _ijim su glasovima, nesporno, zauzeli foteqevlasti i pozicije lidera koje sada koriste iskqu_ivoza ru$ewe tih glasa_a. Bez obzira da li se sla$u saonim {to ti glasa_i na Ravnoj Gori rade i $ele, mora-li su do}i da ih pozdrave i ka$u bar „hvala {to stenas glasali, iako znate da vas ne volimo”. Da je tako, po-tvr|uje i Vesna Pe{i} gostuju}i ovih dana na Ni{kojteleviziji, kada je rekla: „Vuk Dra{kovi} je osetqiv,emotivan, ali dobre du{e”, pa je, vaqda, zato predsed-ni_ki kandidat koalicije i vaqda }e pobediti, a nezato {to vi{e od dvadeset godina vodi politi_ku bor-bu za promene u Srbiji, uz velike li_ne $rtve i stra-dawa, zato {to je predsednik najja_e opozicione stran-ke, koja sedam godina aktivno organizuje otpor re$i-mu, i po ulicama, i po trgovima, i po zatvorima, i pocelom svetu, stranke koja se borila protiv rata i pre-sudno, zbog svoje snage, uticala na uspostavqawe mira,stabilizaciju naroda i dr$ave, stranke koja $eli na-cionalno pomirewe i povratak Srbije u Evropu i svet,stranke koja je sto$er opozicione borbe i motorna sna-ga svih dosada{wih i budu}ih promena, sa velikimqudskim $rtvama koje su pale i ne mogu se zaboravitiili zameniti nikakvim „uglednim pojedincima”, „de-mokratskim snagama” ili „gra|anskim inicijativama”.

^ini se, prema javnim nastupima na{ih koalicio-nih partnera, da su oni obukli tu|e odelo i zaboravi-li traqe koje su do sada obla_ili, on po balkonima Na-rodnog pozori{ta i na Palama, a ona na tu$no neuspe-{nim protestima koje je organizovala, sve dok se nijeprikqu_ila Srpskom pokretu obnove. Vrdawa, vre|a-wa, izdaje i nepo{tovawe koje oboje javno i svakodnev-no pokazuju prema Srpskom pokretu obnove, mera su wi-hovog ku}nog vaspitawa i morala, kojeg se \in|i} odav-no odrekao i namenio ga samo onima koji idu u crkvu,a Vesna shvatila na tipi_no srpski na_in, po kome jeprevara mera vrednosti _oveka, a ne mana. Komentator„Dnevnog telegrafa” pre neki dan je to lepo objasnio,ocewuju}i da ona, iako uzrasla uz Vuka Dra{kovi}a,i pre$ivela rascep u stranci zahvaquju}i wegovoj

„odlu_noj i veoma bitnoj podr{ci”, ne}e uzvratitisli_nom podr{kom Srpskom pokretu obnove i Vuku uslu_aju rascepa koalicije, {to, ka$e on, „govori da seradi o pragmati_noj i politi_ki kvalitetnoj osobi ko-ja bi uskoro mogla biti predstavqena i kao jedini tre-zveni lider „Zajedno”, koji zaslu$uje da bude nomino-van za predsedni_ku trku”. Izem ti i kvalitet i kan-didata zajedno sa komentatorom.

Deo tog morala i vaspitawa je i odnos prema smrtijednog uglednog _oveka opozicije, ali i _lana Gra|an-skog saveza, Vladana Vasilijevi}a. Qudi koji se javnozala$u za okupqawe svih snaga u borbi za pobedu pro-tiv re$ima, nisu se ni osvrnuli na smrt jedne qudske,politi_ke i demokratske gromade cele opozicije, ka-kav je bio Vladan Vasilijevi}. On je, zapravo, bio pri-mer kako ti ugledni qudi, nau_nici i stru_waci tre-ba da u_estvuju i doprinesu opozicionoj borbi, po{te-no, _isto, strana_ki i krvavim li_nim radom na otkla-wawu dr$avnih nepravdi, za promenu sistema, odgovor-nosti za rat i zlo_ine, na politi_koj odgovornostisvih, {to je su{tina demokratije.

I{ao je Vladan o svom ruhu i kruhu svuda, i po sve-tu i po Srbiji, dr$ao tribine, pri_ao narodu protivvlasti, rata i na{ih zlo_ina u wemu, pisao, istra$i-vao, objavqivao, skapavao prosto u narodnom poslu i zanarod, kako bismo mi svi morali raditi, ako ho}emoozbiqno da se bavimo politikom i mewamo.

Ni{ta nije imao, ni{ta nije tra$io, bio je, pro-sto, za sve nas koji smo ga poznavali i sa wim radili,Don Kihot pravde i istine, $iva slika Srbije koju vo-limo, za koju se borimo i koja postoji. Veliki nau_niki _ovek, a tih, nenadmen, skroman do asketstva, sav ugr_u da uradi, napi{e, pomogne i izbori pravdu, uli-vao nam je sigurnost i snagu, a meni delovao kao temeqnarodne vrednosti, kao sama Srbija, o_i{}ena od svo-jih mana.

Izgoreo je u poslu koji }e nama svima tek doneti ko-risti i zaslu$io je bar re_i pa$we i javne zahvalno-sti od lidera stranke kojoj je pripadao i koalicije ko-

– 508 – – 509 –

ju je afirmisao u svetu svojim radom i ugledom, vi{eod svih lidera i pozicije i opozicije Srbije. Umestotoga, opet stara pri_a o sebi_nosti i upotrebi _ovekadok se mo$e, i te{ka istina da je svakom _oveku najte-$e biti _ovek. Vladanu je i to bilo lako, nau_io je uporodici.


SNILA BABA<TO BI BILA RADA

Sve do 11. maja nije bilo ba{ potpuno jasno za{tose Koalicija „Zajedno” razilazi i raspada, bilo je sva-kakvih teorija, od one da ja to radim, do glupih teori-ja o sujeti lidera, wihovoj me|usobnoj surevwivosti iborbi za prvo mesto, ali je sve te pri_e odnela ideolo-{ka mr$wa levi_ara iz Koalicije, koja je, naprosto,prokqu_ala posle Ravne Gore, sa preko 100.000 qudina woj i isto toliko u podno$ju, koji nisu uspeli do-}i do crkve i spomenika zbog saobra}ajnog kolapsa sto-tina i stotina autobusa, xipova, automobila, trakto-ra, motora i _ega sve ne.

Ve} sutradan smo videli da nema skoro nikoga ni uvlasti, ni u opoziciji, ni u zavisnoj ni u nezavisnoj{tampi i televiziji, da se nije upla{io Ravne Gore iwene narastaju}e snage, pa je, naravno, ceo skup maksi-malno minimiziran i karikiran po starim komuni-sti_kim {ablonima, da bi se zavarao strah i o_aj kojiobuzima sve levi_are od same pomisli na postojawe, utolikom broju, i mogu}i povratak u politi_ki $ivotpotomaka onih koje su oni tako pedantno poubijali i op-qa_kali kada su dolazili na vlast i zauzimali wiho-va mesta i ku}e, po Beogradu, Srbiji i Crnoj Gori.

Mobili{u se oni tim strahom i okupqaju u fron-talni otpor svi zajedno, od Mire, Slobe, Vu_eli}a, Da-_i}a, do \in|i}a, Ko{tunice, Vesne Pe{i} i ostalihmaminih i tatinih k}erki i sinova iz vremena ubija-wa Srbije i Crne Gore i ra|awa wihove krvave vlasti.

– 510 – – 511 –

Taj svet i taj zajedni_ki strah opisao je lepo pozna-ti kolumnista lista „Vreme”, u komentaru doga|aja naRavnoj Gori, koji na simboli_an na_in oslikava wiho-vo _vrsto zajedni{tvo u mr$wi, ali i potvr|uje pozna-tu narodnu poslovicu da ne pada iver daleko od klade.

Autor tog komentara je Stojan Cerovi}, sin Komne-na Cerovi}a, _lana Komunisti_ke partije od 1939. go-dine, politi_kog sekretara Prve ilegalne }elije izPqevaqa, koji je u jesen 1941. godine „istrajao u obav-qawu du$nosti”, kako pi{e u wegovoj partijskoj bio-grafiji, a {ta to zna_i znaju dobro sve ugledne ku}e uPqevqima i okolini, koje su te jeseni obezglavqene,znaju dobro pre$iveli deca i unuci tada u „levimskretawima” pobijenih vi|enijih qudi, doma}ina,pravnika, sudija, advokata, trgovaca i svih onih kojisu bili protiv komunizma, a za kraqa i otaxbinu. Zna-ju ga dobro i pamte dugo, sve do danas, i mnoge ku}e i po-rodice u Sanxaku, od 1944. godine, kada je postao {efOZNE za Sanxak i sigurno je da na toj du$nosti nijeni{ta dobro doneo nijednoj porodici. Iz takvog poro-di_nog miqea normalno je da izrasta i sin i komenta-tor koji ka$e da danas sa Ravne Gore „Dra{kovi} Mi-lo{evi}u, kao glavnu izbornu temu nudi, vaqda, jedi-nu bitku u kojoj Milo{evi} sigurno mo$e da pobedi,po{to je dobijena pre vi{e od 50 godina”.

Lepa ali pusta $eqa, bitka nije dobijena pre polaveka, jer da jeste, otkuda one stotine hiqada na RavnojGori, a ni hiqadu po wihovim Belim Crkvama. Da je tabitka dobijena pre pola veka i pri_a zavr{ena, $eli,naravno, $arko komentator, radi svoje porodi_ne ne_i-ste pri_e, da se ona ne potegne slu_ajno i da neko neka-da, kada pobede oni sa Ravne Gore, ne zapita {ta je ra-dio, da li je {ta skrivio {ef OZNE za Sanxak i prvisekretar partijske }elije u Pqevqima. Razumem ja tu$equ i strah, ali mora i on da zna da mi postojimo, danas ima, da razume i moju $equ da nekada i negde to za-pitam, u ime pustih Dowih Poqa kola{inskih, u koji-ma je od nekada ogromne porodice kojoj pripadam ostalajedna ili dve poluprazne i puste ku}e, ko pobi i za-

{to sve te qude, ko napravi „Pasje grobqe” u Kola{i-nu, kao i sli_nu $equ stotina hiqada qudi {irom Sr-bije i Crne Gore, koji tra$e pravdu i odgovornost zazlo_ine na kojima i danas po_iva ova vlast. Lepo bi bi-lo da je ta bitka zavr{ena pre 50 godina, ali prosto ni-je mogu}e, jer onda nema razloga ni da mewamo ovaj sis-tem, po{to je i on uspostavqen u toj bici pre 50 godina.

Oduzimaju}i nam pravo na postojawe i pravo da barne{to promenimo posle 50 godina, koje su po wemu kon-zervirale i komunizam i istoriju, ma koliko ona bilala$na, Cerovi} je sve posetioce Ravne Gore nazvao „go-milom navodnih ratnika i kabadahija”, i ocenio da Vu-ku, me|u wima, sve mawe pristaje kravata. Opet komp-leks prazne veli_ine komunisti_kog potomka koji zna,ali ne}e da zna da su oni sa Ravne Gore nosili krava-tu mnogo pre wega i wegovog oca, pa i Vuka Dra{kovi-}a, te ako mu gde pristaje kravata, onda je to na RavnojGori. Upla{enom zbog wihove snage i broja, Cerovi}use privi|aju ratnici, iako oni nisu ni pomenuli ra-tovawe ve}, naprotiv, nacionalno pomirewe, {to bitrebalo da $eli i zagovara i on, i druga deca komuniz-ma, a ne da kao i wihovi o_evi, umesto pomirewa i da-qe produbquju deobe i {ire mr$wu u narodu. Cero-vi}, Vesna Pe{i}, Zoran \in|i} i drugi potomci ko-munisti_kih, funkcionerskih, porodica, da se imalorazlikuju od svojih o_eva, oti{li bi na Ravnu Goru dapre$ivelim mu_enicima i wihovoj deci i unucimaka$u kako je wihovo stradawe od bratske ruke bilagre{ka jednog vremena i jedne generacije koju je idejakomunizma dovela do zlo_ina prema svom narodu, i dagre{ke wihovih roditeqa iz tog vremena oni ho}e dapoku{aju ispraviti pomirewem i prestankom ideolo-{kih deoba.

Umesto toga, gledaju}i i daqe samo ulevo, Cerovi}ogromnu masu sveta koja je do{la na Ravnu Goru da dapodr{ku programu promena i nacionalnog pomirewa,ocewuje kao znak slabqewa Vuka Dra{kovi}a i wego-ve stranke. „Imam utisak da on odlazi sa scene i u to-me mu treba pomo}i”, ka$e on, uveren, o_ito, da taj svet

– 512 – – 513 –

na Ravnoj Gori i onaj u Beogradu i celoj Srbiji, koji_ini snagu najja_e opozicione stranke ve} sedam godi-na, i ne postoji, jer on tako $eli, jer tako je vaspita-van i u porodici i u dru{tvu ve} 50 godina. „Snila ba-ba, {to bi bila rada”, ka$e narodna poslovica za ovak-ve slu_ajeve slepila i $ivota u nerealnom svetu, a taposlovica mo$e biti i nadnaslov svih do sada skorouvek proma{enih politi_kih prognoza i analiza ovogkomentatora. Nama realistima ostaje pitawe: ako onajsa stotinama hiqada sledbenika po pustarama RavneGore odlazi sa scene, kuda odlaze oni kojima Cerovi}pripada, koji ne mogu da okupe ni sto qudi, uz sve jag-wetinu i hladno pivo. U budu}nost sigurno ne, jer ide-ju rehabilitacije vi{e od polovine naroda Srbije iCrne Gore koji je pripadao antikomunisti_kom Ravno-gorskom pokretu, i program obnove gra|anske demokrat-ske Srbije, sli_ne dana{wim evropskim zemqama, kojuje uni{tio komunizam prostim dekretima 1945. godi-ne, a koji okupqa sve vi{e naroda i odr$ava snagu ve-like opozicione stranke kakav je SPO, progla{avajuanahronom, retrogradnom i nazadnom, a zapravo je ana-hrono, retrogradno i nazadno ono za {ta se oni bore, ato je opet komunizam, obnovqen, podmla|en i na{min-kan, ali ipak komunizam, pre$iveli, neuspeli i u _i-tavom svetu odba_eni sistem i ideologija. Bi}e odba-_en i ovde uskoro, a sa wim i sva wegova od mr$we ne-izle_iva deca koja danas {etaju politi_kom scenomsrpske vlasti i velikog dela opozicije.

Ta mr$wa levice prema desnici u Srbiji, koja sesa kolena na koleno prenosi u komunisti_kim porodi-cama, u stvari je wihova ne_ista savest, zbog istorij-ske prevare koja jo{ traje i zbog zlo_ina na kojima po-_ivaju sve takve porodice, pa ih razjeda nesigurnost i$eqa da {to dubqe zatrpaju tragove i svoje korene,{to je mogu}e samo ako nas, sa Ravne Gore 97, i onih ko-ji nisu do{li, a $eleli su, naprosto nestane, ili naspobiju, kao nekada wihovi o_evi. Kako to ide te$e uovim vremenima, oni se me|usobno te{e da nas nema, dasmo slabi i da propadamo i gubimo, pa zato, verujem, i

ne dolaze na Ravnu Goru, kako bi odr$ali tu zabludu,a i da ne bi, mo$da, sreli nekoga starog Ravnogorca ko-ji je pre$iveo batine, su|ewa i zatvore u koje su ga po-slali wihovi o_evi, majori kontraobave{tajne slu$-be, javni tu$ioci, sudije ili {efovi OZNE.

Ve}ina lidera opozicije danas poti_e iz takvihporodica, a naro_ito na{i koalicioni partneri. OtacZorana \in|i}a je penzionisani pukovnik kontraoba-ve{tajne vojne slu$be, a otac Vesne Pe{i} poslerat-ni okru$ni javni tu$ilac, pa nimalo ne _udi wihovanasledna mr$wa i prezir prema desnoj Srbiji, kojukoncentri{u u svom odnosu prema Srpskom pokretu ob-nove i wenom lideru. Ta mr$wa, porodi_na ne_ista sa-vest i strah od su{tinskih promena sistema vlasti pra-vi je razlog raspada Koalicije „Zajedno”, sve ostali susamo izgovori za javnost.

Zlo_in, kao osnova nastanka i opstanka levice u Sr-biji, Crnoj Gori i celom komunisti_kom svetu, povezaoje levicu iz vlasti i opozicije i u ovom posledwem ra-tu na ovim na{im prostorima, tako da su bili zajednosvi i u Borovom Selu, Kninu, i na Palama i oko Pala,podr$avaju}i rat i zlo_ine u wemu svom svojom poli-ti_kom i li_nom snagom, nastavqaju}i tako doslednoporodi_nu tradiciju. Dodu{e, tada je Vesna Pe{i},pod uticajem i za{titom Srpskog pokreta obnove, bilaprotiv rata, kao i komentator Cerovi} sa po_etka ovepri_e, ali da je sve to bilo licemerno, privremeno ineiskreno, vidi se danas, kada su u savezu sa Paro{kim,\in|i}em, Milo{evi}em, Jovicom Stani{i}em, Vu_e-li}em i ostalim levim ratnicima pakla. Ne smeta da-nas nimalo Cerovi}u i Pe{i}ki, _uvenim mirotvor-cima i braniocima Bosne, fa{ista Paro{ki, ne smetaim Biqana Plav{i} i \in|i}evi susreti sa wom, nesmeta im ni \in|i}evo _erupawe pe_enog vola na Pa-lama, wegovo nemoralno {urovawe sa Milo{evi}em zavreme demonstracija, ni wegov potpis na novoj dekla-raciji protiv genocida nad srpskim narodom, koja po-novo pokre}e nacionalisti_ku pri_u, ne smeta im niwegovo ku}no prijateqstvo sa {efom DB-a Srbije i

– 514 – – 515 –

Baxom, koji je simbol i stub organizacije paravojskiiz Srbije, koje su po_inile nevi|ene zlo_ine u Bosnii Hrvatskoj. Ne smeta im sve to, jer to je wihov miqe,wihovo dru{tvo sli_no porodi_nom okru$ewu u kojemsu odrasli i koje ih je dovelo do dana{weg polo$aja iuticaja. Smeta im, naravno, samo Vuk Dra{kovi}, kojije kost u grlu wihovim dana{wim saveznicima, pa suse tako lepo naslikali svi pred ove izbore, da se vidiko je sa kim u koaliciji i za{to.

Naslikali su se pred Srbijom i svetom i Vesna Pe-{i}, Cerovi} i wima sli_ni borci protiv rata, kaoantiratni profiteri, koji su iskoristili maksimal-no svoj, sada jasno vidqivi, la$ni odnos prema ratu, istekli ugled i poverewe sveta, sve do nominacije za No-belovu nagradu, koja danas izgleda sme{no u okru$ewuu kojem se nalazi i politi_ki deluje nominovani kan-didat.

Sve {to se de{ava, svi dana{wi savezi i prija-teqstva, ku}na i ostala, pokazuju da svako zlo ima isvoje dobro, i da rasturawe Koalicije „Zajedno”, iakomo$da bolno za mnoge wene glasa_e i _uvare tokom tro-mese_nih demonstracija, jeste jedini put ka stvarnimpromenama u Srbiji. Ako bi iza{li u istom sastavu narepubli_ke izbore, pa eventualno i pobedili, o_ito jeda se ne bi ni{ta mewalo, ostalo bi sve isto, _ak i {efDr$avne bezbednosti, a nama, sa desne strane, bi, _inise, kona_no ukinuli pravo i na $ivot, ako pomognemoopstanak levice u tom novom podmla|enom ruhu. Bez nasoni ne mogu pobediti, mogu se samo daqe raspadati inestajati polako u agoniji pre$ivelog sistema i ideo-logije, pa boqe je sa_ekati neminovan kraj, nego da na-{im glasovima ustoli_imo sinove i k}erke komunisti-_kih funkcionera i zlo_inaca, koji bi o_ito nastavi-li zlo_in nad svojim narodom, sude}i po mr$wi koju nekriju prema desni_arima, monarhiji i Ravnoj Gori,svemu onome {to su wihovi o_evi ubijali, ali ne iubili. Zato verujem da je rastanak na{ jedini put.


VOLIM I JA VAS

Sin predsednika na{e banana Republike, nepozna-tog zvawa i obrazovawa, tu$io je na{u redakciju zaklevetu, i na sudu demonstrirao i zvawe, i obrazova-we, i porodi_no vaspitawe, pred _uvenom sudijom Ma-rinom Govedaricom, koja sudi i u mom sporu protiv dr-$ave Srbije za batine koje sam 1. juna 1993. godine do-bila od policije, a ve} _etiri godine ne zavr{ava gla-vnu raspravu. Ali zato je, po tu$bi sina im Marka, za-vr{ila brzopotezno, saslu{ala koga je htela, a na{esvedoke, naravno, odbila, sude}i tako po modelu svogastrica, slavnog predsednika Vrhovnog suda, Bal{e Go-vedarice, koji se tokom tromese_nih demonstracijaprikazao i Srbiji i svetu kao sramni primer sudijesluge re$ima i diktatorske porodice, koji sudi ne pozakonu, nego po strahu od carstva im, tako da je do po-sledweg dana Gonzalesovog pritiska tvrdio napismeno,presudama svoga Vrhovnog suda, da su socijalisti pobe-dili u svim gradovima Srbije, a opozicija pokrala wi-hove glasove.

Sli_no i Marina, strikovo dete, sudi u mom sporu,trude}i se da doka$e da me nije tukla ni policija, nidr$ava Srbija, nego da sam samu sebe prebila, a u slu-_aju Marka Milo{evi}a, da je „Srpska re_” kriva {toon nije slu$io vojsku, niti je uop{te regrutovan, kakoje izjavio na sudu, iako ima 23 godine, a sve ostale mla-di}e u Srbiji regrutuju ve} sa 18 godina, i {to je ba-hatom vo$wom izazivao saobra}ajne udese. Sve u svemu,

– 516 – – 517 –

oba spora koja vodi i sudi Marina veoma su zna_ajna iosta}e kao dokumenti jednog vremena zla, koji }e u ru-kama svakog budu}eg politi_kog i pravnog analiti_arabiti biserni primeri za ilustraciju totalitarne pri-rode dana{weg re$ima u Srbiji, wegove brutalnosti,zloupotreba i privatizacije svega u dr$avi za potre-be vladaju}e porodice, na na_in kakav je nezamisliv_ak i u plemenskim dr$avama crnog kontinenta.

Sudije Govedarice, i Bal{a i Marina, i wihovepresude, bi}e sigurno primeri u budu}im uxbenicimaprava, budu}ih studenata, kako izgleda sudija zavisanod vlasti, do mere samoponi$ewa li_nosti i profesi-je, i kako takav sudija ili sudije mogu negativno uti-cati na demokratske procese, slu$e}i odr$avawu dik-tatora terorom nepravde uvijene u pravnu formu. Sa-mo narod koji li_i na prezime ovih sudija mo$e ima-ti i trpeti i takvog diktatora i takve sudije, pa namta budu}nost i takvi uxbenici prava moraju sa_ekatiwihov odlazak, koji je blizu, onoliko koliko se narodbrzo mewa i osloba|a straha od vlasti.

Naravno da zbog takvog naroda oba sporna slu_ajanimalo ne zanimaju na{u javnost, kao {to bi sigurnozanimali javnost svake demokratske zemqe Evrope isveta, kada bi se sudilo opozicionoj novini po tu$bibahatog i osionog sina predsednika dr$ave, na primeru Francuskoj, Engleskoj, Nema_koj, Americi, ili sa-mim dr$avama po tu$bi supruge lidera najja_e opozi-cione stranke, koju su zbog mi{qewa i u_e{}a u de-monstracijama vezanu tukle stotine policajaca, iakosu i takav spor, i takav sin, u demokratskim zemqamanemogu}i. Ovde je sve to postalo normalno, o_ekivano,i po mi{qewu javnosti pripadaju}e i zaslu$eno stra-dawe i ka$wavawe od re$ima na{e politi_ke opozi-cione opcije, {to je, se}amo se, i bila prva reakcijaskoro cele opozicije na vest o batinama i hap{ewima1. juna 1993. godine, jer smo, mislili su i rekli, „do-bili {to smo zaslu$ili”.

Isto tako misle i danas, pa je zbog toga sasvim neza-pa$eno i bez ikakvog komentara i protesta u opozici-

ji ili nezavisnoj {tampi pro{la zastra{uju}e olakoizre_ena pretwa predsednikovog sina na dan su|ewa,u razgovoru sa novinarom „Ve_erwih novosti”. Na pi-tawe, kako komentari{e spor sa „Srpskom re_i”, sinMarko je rekao: „Oni koji tako pi{u, odgovorni su zasmrt generala Radovana Stoj_i}a. Oni $ele i glavu mogoca. Na to im mogu odgovoriti samo – istom merom”.

Sli_nu izjavu ne mo$e, niti sme od javnosti i opo-zicije ni pomisliti da da sin bilo kojeg dr$avnikademokratskog sveta danas, pa _ak ni sin bilo kojeg af-ri_kog diktatora, ali sme sin predsednika Srbije Slo-bodana Milo{evi}a jer je, kao i wegov otac, majka i se-stra, izuzet od svih mogu}ih zakonskih odgovornostikoje va$e za ostale gra|ane, i mo$e da radi bukvalnosve {to mu padne na pamet, pa, izgleda, i da ubija ne-ka$weno koga $eli, kako najavquje u pomenutoj izjavi.Do sada se zadovoqavao terorisawem gra|ana Po$arev-ca ili Beograda, saobra}ajnim bahanalijama, luksuz-nim kolima i diskotekama, unosnim biznisima zasno-vanim na dr$avnim pqa_kama i teroru, a sada je, o_i-to, sazreo za uzbudqivije avanture, koje javno planirau stilu navodnog osvetnika svojih stradalih mentora,_ije ubice preme{ta iz svog okru$ewa u novinarskimiqe, sa $eqom da poverujemo da je Baxu ubila jakasrpska re_ ili {iqato pero Milovana Brki}a, a nevladaju}a familija i wegovi najbli$i prijateqi ipartijski drugovi.

Na{a javnost i opozicione stranke nisu digle ni-kakvu buku negodovawa zbog ovakve javno izre_ene pret-we predsednikovog sina jednom opozicionom listu inovinarima, sve je pro{lo nezapa$eno, kao uostalom ijedan poku{aj izvr{ewa te pretwe, preko na{eg koa-licionog partnera, Baxinog prijateqa, da na Branko-vom mostu, tokom demonstracija, u gu$vi tu_e polici-je i demonstranata, ukloni iz politike i $ivota jed-nog lidera koalicije, onog koji _ini stalnu preprekustvarawu tako $eqene konstruktivne opozicije. Pu-cawe na auto u koje se on sklonio, sre}om opomenut odjednog va$nog policajca, koji mu je, da ga uveri, pris-

– 518 – – 519 –

lonio na uvo motorolu iz koje se jasno _ula Baxina dre-ka: „Udrite, pucajte, ne sme vam uma}i”, tako|e je os-talo nekomentarisano, nezabele$eno, _ak je bilo temapodsmeha nekih nezavisnih medija. Taj neuspeh sa Bran-kovog mosta dodatno inspiri{e nervozu i javnu pret-wu predsednikovog sina i jasno oslikava stalnu poro-di_nu $equ za terorom nad nama, koja je povremeno os-tvarivana tokom sedam godina na{e borbe protiv wiho-ve mafija{ke vlasti, ali o_ito nikada onako kako su$eleli, planirali i pri_ali u porodi_nom krugu, asin Marko shvatio i lepo rekao novinaru.

Sinu Marku, celoj familiji, i wihovim istomi{-qenicima u opoziciji, mogu da odgovorim na te $eqesamo hri{}anski – volim i ja vas.

Tata tog i takvog Marka, prijateq i predsednikpartije svih Baxa, Bixa, Da_a, Sokolovi}a, Morina,Stojiqkovi}a i ostalih „stru_waka” i politi_ara inesporni autor osmogodi{we drame naroda Srbije, we-gove bede, siroma{tva, smrti, raseqewa i sukoba sakom{ijama i celim svetom, sada se kandiduje na mestopredsednika ostatka Jugoslavije, _ije je obe dr$ave ta-ko stru_no uni{tio do temeqa. Nesiguran u sebe i u na-rodnu podr{ku, on se ne name}e kao ostali politi_a-ri demokratskog sveta, preko javnosti, televizijskihnastupa, konferencija za {tampu, obilaska gradova isela, nego mu_ki, iz mraka, terorom la$i i podr{kenepostoje}ih i propalih preduze}a, _iji radnici nerade godinama, ali, ka$u, {aqu telegrame televizijii „Politici”, da $ele da ne rade i daqe, da pomru odgladi, ali da on bude predsednik _ega $eli.

Prepadaju se gra|ani po ulicama, ali nikako oniispred wegove kancelarije koji {trajkuju gladni, odlekara do profesora i prevarenih deviznih {tedi{a,do izbeglica izba_enih iz stanova na Kosovu, gde su ihwegovi policajci silom usmeravali nakon pada Kraji-ne, da poprave nacionalnu sliku, nego neki po rubovi-ma grada, na pijacama i pred ulazima stana ili ku}e,da iz straha ka$u i ono {to ne misle, ali i wih po-hvataju veoma malo i retko. Teror la$ne qubavi i po-

dr{ke naroda je tek po_eo, mora}emo, _ini se, da ga tr-pimo sve do wegovog izbora za predsednika, pa je po$e-qno da to, ako ve} mora, bude {to pre.

Naravno da smo se naivno nadali u Crnogorce i Mi-la \ukanovi}a da ga ne}e podr$ati ni u Skup{tinini za promenu Ustava, jer je to bila idealna i istorij-ska prilika da se svi zajedno bezbolno oslobodimo dik-tatora, koji nam je osramotio dr$avu pred celim sve-tom, a narod doveo na ivicu biolo{kog opstanka. Tre-balo je samo re}i „ne”, i po_eo bi novi, normalni $i-vot na ovim prostorima. To „ne” Crnogorce ne mo$e dako{ta kao Slovence, Hrvate ili Bosance, jer druga sudanas vremena i druge prilike, i unutra{we i me|u-narodne, tako da bi se sasvim lako i legitimno re{iona{ najve}i nacionalni i dr$avni problem koji se zo-ve familija Milo{evi}. Ba{ zato {to je lako, izgle-da ne}e se ni desiti, jer Crnogorci }e se lak{e odlu-_iti i za bitku i rat, nego za jedno obi_no glasaweprotiv, koje ko{ta dan razgovora i odluke, i ni{ta vi-{e. Sve pri_e o kompleksnosti problema i te$ini teodluke su prazan izgovor nedostatku hrabrosti za ci-vilizovano i demokratsko glasawe po ube|ewu, a ne pozakonu sile i straha. Crnogorsko „ne” razre{ava naj-ve}u krizu u Evropi na najjednostavniji i najjeftini-ji na_in, {to se zato ne}e dogoditi, jer se na ovim pro-storima nikada ni{ta nije jeftino i jednostavno do-bilo, sve smo morali platiti velikim stradawima, pa}e, izgleda, Milo{evi} na _elu Jugoslavije biti za-slu$ena kazna svima nama, nedoraslim za velike odlu-ke uz najmawe {tete.

Crnogorci su, ina_e, imali prilike vi{e puta dosada, tokom rata i kasnije, da svojim „ne” u Saveznojskup{tini promene sve, da prekinu krug nesre}e obanaroda, ali nisu to uradili _ak ni onda kada su javnopretili da }e uskratiti glasove kod smewivawa guver-nera Avramovi}a. Uvek su mewali mi{qewa naprasno,odjednom, o_ito posle dobijenih finansijskih ustupa-ka ili nekih li_nih koristi i privilegija, pa se bo-jim da je i ovoga puta to jedino obja{wewe za podr{ku

– 520 – – 521 –

Milo{evi}u za predsednika Jugoslavije, uprkos tome{to su ga predstavnici crnogorskih vlasti proglasi-li za pre$ivelog politi_ara koga je vreme pregazilo.Predsednik Vlade Crne Gore, \ukanovi}, ka$e da na_elo Jugoslavije mora do}i politi_ar koji }e nas po-miriti sa svetom, uvesti u sve me|unarodne organiza-cije, skinuti sankcije i obezbediti ekonomsku pomo} ipodr{ku, a svi znamo da to nije Milo{evi}, pa ako mu\ukanovi} i wegovi partijski drugovi nakon toga da-ju glas za izbor na to mesto, zna_i da su opet prodalii svoje mi{qewe i interese dr$ave i naroda za {akudinara ili mesto-dva vi{e u Saveznoj vladi.

Ina_e, ukupno, pregovori sa Crnogorcima oko po-dr{ke Milo{evi}u i promene Ustava deluju nu{i-}evski, zbog _iwenice da Crnogorci iz Crne Gore pre-govaraju sa Crnogorcima iz Srbije, oko vlasti u Jugo-slaviji. Crnogorac Milo{evi} poslao je CrnogorcaVu_eli}a da kupuje glasove Crnogoraca \ukanovi}a iMarovi}a, za mesto predsednika Jugoslavije, a pred-sednik Vlade te dr$ave je odavno isto Crnogorac, pre-ma dogovoru o podeli funkcija. Zna_i, Crnogorci sesva|aju sa Crnogorcima, koji }e od wih zasesti u kojufotequ, a Srbijanci samo gledaju, tr_e, slu$e i apla-udiraju Crnogorcu pobedniku.

U tom miqeu ubedqivo deluje i strah onih koji suprotiv promena Ustava, kojima bi se omogu}ilo nepo-sredno birawe predsednika Jugoslavije glasovima svihgra|ana, i po kome bi se jedan mandat birao kandidatiz Srbije, a drugi kandidat iz Crne Gore. U tom slu-_aju, ka$u oni, Milo{evi} bi se sada kandidovao kaoSrbin, a kada mu istekne mandat, kandidovao bi se opet,ali kao Crnogorac, pa tako u nedogled. Zato ne daj Bo-$e da se srpski i crnogorski Crnogorci slo$e i pro-mene Ustav, jer }emo tako ostariti zajedno sa Milo{e-vi}em, do$ivotnim predsednikom.

To se i ne}e desiti, sigurno, jer je pri_a o zahtevuMilo{evi}a da bude neposredno biran za predsednikaJugoslavije samo marketing, i za wega i za Crnogorce.On zna da se ne}e promeniti Ustav, pa zato i tra$i ne-

posredne izbore i juna_i se uprazno, a Crnogorci kaone pristaju na promenu Ustava i time zamazuju sramo-tu podr{ke koju mu daju za izbor u Skup{tini Jugo-slavije. Ispada da oni ipak nisu sasvim pokorni Milo-{evi}u, _ime zadovoqavaju donekle probu|eni dr$av-ni_ki ponos Crnogoraca, a Srbijancima je ionako sve-jedno, jer se ne pitaju niza{to.

Tako su svi siti, a Milo{evi} uvek na broju.


– 522 – – 523 –

SVAKA SVRAKASVOME JATU LETI

U Pionirskom parku, pod prozorima na{eg pred-sednika Republike, danima ve}, gledamo sliku paklana zemqi za porodice izbeglica koje su, be$e}i od ra-ta i stradawa, stigle na lagano, ali sigurno, umiraweu Srbiju. Pred o_ima Beogra|ana koji prolaze ne osvr-}u}i se na wih, na starce, decu, trudne $ene i bespo-mo}ne o_eve, odvija se biblijska slika golgote _itavihporodica, i to ba{ na mestu koje simboli{e raspe}ecelog na{eg naroda, pod prozorima dvora kraqeva kojesmo oterali ili ubili, da bi u wemu smestili dikta-tora s kojim, _ini se, idemo nepovratno u zaslu$enoumirawe nacije.

Ne znam da li postoji danas vladar u svetu koji bimogao ovako stra{no ignorisati, ve} mesec dana, podsvojim prozorima porodice koje pate, gladne, $edne ibez posteqe, a da ih ne primi, saslu{a i poku{a da impomogne, tim pre {to je on sam skrivio wihovu nesre-}u. Zamislimo samo sli_nu sliku pod prozorima Beleku}e ili Jelisejske palate, sva {tampa, gra|ani, hu-manitarne i ostale organizacije bili bi neprekidnosa wima, uz neizdr$ivi pritisak na vlasti za pomo}i re{ewe problema, a predsednik koji bi samo jedandan odbio da primi takve i tolike porodice bio bi po-liti_ki mrtav u svakoj demokratskoj zemqi. Ovde, na-ravno, nije, niti }e, jer niko i ne vr{i na wega nika-kav pritisak. Dr$avna {tampa i ne pi{e o tim qudi-ma, dr$avna televizija ih nijednom nije snimila, a

nezavisna {tampa i nezavisna televizija o wima ru-tinski izve{tavaju bez osude vlasti, bez pritiska ibez vidqivog saose}awa za stradawa qudi, $ena i de-ce, koja spavaju pod vedrim nebom. Izgleda da smo pro-sto navikli na nesre}u i bedu qudi i da to smatramonormalnim $ivotom, kao i nedodirqivost vlasti, na-ro_ito vrhovnog komandanta nesre}e, pa se niko i nepita javno za{to on ne primi te qude, kao i ostale ko-ji dolaze do wegovih vrata i bivaju odbijani svako-dnevno.

Invalidi ovog rata {trajkuju gla|u u Ni{u, bunese i u Beogradu, Kragujevcu, celoj Srbiji, jer nemajusredstava ni nade za $ivot, iako su u rat ispra}eni savelikim obe}awima, pompama i nacionalnim ushi}e-wem. Kada su se vratili, bez noge, ruke, oka i snage zadaqi $ivot, svi oni koji su ih u rat poslali, hu{ka-li i slavili wihove pobede, od Borova Sela do Vukova-ra, Sarajeva i Mostara, sada be$e od wih, ne $ele nida ih saslu{aju, mirno gledaju kako umiru po ulicama,pa wihovi prete}i {trajkovi gla|u ne posti$u $eqe-no uznemirewe. Qudski $ivot, sudbina, patwa i stra-dawa _itavih porodica nikoga ne doti_u, sve je obez-vre|eno u narodu do $ivotiwske mere i borbe za goliopstanak po svaku cenu. Zato i ne _udi negativna reak-cija nesre}nih porodica u Pionirskom parku na dola-zak novih nesre}nika iz Istoka, sa pretwom da ne}e do-zvoliti da im se pridru$e, jer zaokru$uje sasvim dob-ro sliku pakla u kojem nas kuva Milo{evi}eva vlastve} dugih osam godina.

Kao hri{}ani i pravoslavci, ako verujemo da se pa-kao zaslu$uje sopstvenim delom, $ivotom i gre{kamau wemu, moramo prihvatiti sva ova stradawa kao zaslu-$enu kaznu za podr{ku koju smo ve}inski dali, i da-jemo, ovakvoj vlasti, za podr{ku koju smo tako|e skorosvi dali ratu i qudima koji su u wemu uni{tavali se-la, gradove, ubijali tu|e porodice, $ene i decu. Jer,sve je, o_ito, jedan zatvoreni krug u kojem svi sve pla-}aju, pa }e i oni, danas ravnodu{ni na patwe porodi-ca iz Pionirskog parka dobiti sigurno svoj deo parka

– 524 – – 525 –

negde u daqem $ivotu, kao i onaj u _ije prozore ti ne-sre}nici gledaju svako jutro tra$e}i tra_ak nade. Si-gurna sam sasvim da zbog onog {to je uradio i {to i da-nas radi narodu, zbog ravnodu{nosti na nevoqe qudikoji spavaju pred wegovim vratima, ne}e imati boqusudbinu od wih, i da }e platiti cenu koju mu ni naj-ve}i neprijateq ne bi po$eleo. Jer tako mora biti, ibiva uvek u $ivotu svih nas.

Do tada, ostaje nam da _inimo {ta mo$emo da muskratimo put prema takvom kraju koji je neminovan,ali, _ini se, jo{ uvek dalek zbog neprestanog rastaka-wa opozicije. Jer, {to su bli$e izbori, sve se vi{egrupi{u i udru$uju oni koji su bili projektanti ne-sre}e i porodica u Pionirskom parku, i svih nas uku-pno. Nedovoqno prozivan i nimalo ka$wen za rat istrahote koje je narodu priredio, Milo{evi} se pono-vo uzjuna_io, vratio ratne drugove, jedno vreme sklo-wene iz okru$ewa u o_ekivawu odgovornosti i optu$-nica, a sa wima vra}a polako oko sebe i opozicione li-dere koji su ga u ratnim danima tako dobro i uspe{nopodr$avali u sukobu sa kom{ijama i celim svetom,_ikaju}i bombe NATO-pakta uz pe_ewe i skijawe poJahorini.

Povratak Vu_eli}a u vrhove SPS-a vratio je i \in-|i}a Milo{evi}u, jo{ u vreme najve}ih demonstracijapo Beogradu, kada je i po_ela tiha koalicija te stran-ke sa vlastima, koja je i razbila Koaliciju „Zajedno”.Putovawe Zorana \in|i}a ovog vikenda u Crnu Goruavionom Vlade Srbije, sa Vu_eli}em i $enama, te we-gov susret sa \ukanovi}em uz Vu_eli}evu asistenciju,kona_no je ozvani_io koaliciju i saradwu te dve stran-ke po svim va$nim pitawima danas, od ru{ewa Koali-cije „Zajedno” za ra_un i platu SPS-a, do zajedni_kihpregovora sa \ukanovi}em o ceni podr{ke Milo{evi-}u za mesto predsednika Jugoslavije. Cena je, vidimo,ugovorena i naravno da }e \ukanovi} i Crnogorci gla-sati za Milo{evi}a, i naravno da su navodno odbijawete podr{ke i zahtevi za predsedni_kim programom bi-li farsa i obmawivawe javnosti. Podr{ka je bila odav-

no obezbe|ena i dogovorena, a sada o_ito i dobro pla}e-na, jer samo novac mo$e objasniti ovakvo licemerje ipoliti_ki nemoral crnogorske vladaju}e partije. \in-|i}ev nemoral i licemerje ve} su postali klasika.

Ina_e, cela ta pri_a, sa svim pregovorima, podse}ana poznati vic o Crnogorcima, koji su se vre|ali nasvaku sumwu da u Crnoj Gori ima homoseksualaca. Urazgovoru sa jednim takvim crnogorskim _istuncem, au $eqi da doka$e da ih ipak ima svuda, pa i u CrnojGori, jedan stranac upita da li bi on to uradio za, naprimer, hiqadu dolara.

„Bo$e sa_uvaj, tako ne{to u nas ne mo$e biti.”„Za deset hiqada dolara?”, upita stranac.„Ne, nikako”, odgovara Crnogorac, „obraz je skupqi

u nas!”.„Za sto hiqada dolara, da li bi neko pristao ako je

siroma{an?!”, nastavi stranac. „Ne verujem, Boga mi” re_e Crnogorac, „bruka je ve-

lika”.„Milion dolara”, pove}a stranac.Tu se ve} Crnogorac dobro zamisli i re_e da bi se,

mo$da, _ak i on $rtvovao za tu sumu.„Eto, vidite”, re_e mu stranac, „ima i u Crnoj Gori

pedera, ali nema para!”.Milo{evi} je, o_ito, imao para za sve qudske po-

roke i nastranosti, pa i za tu, da ga biraju oni koji sudo ju_e govorili da je on smetwa opstanku Crne Gore,wenom razvoju i povratku u svet.

\in|i}evi razgovori sa \ukanovi}em, u prisustvuVu_eli}a, u tom kontekstu li_e na licitirawe ponudeiz ovog vica za ra_una Milo{evi}a i predstavqajujavnu politi_ku legalizaciju koalicije SPS-a i De-mokratske stranke, koja je u Crnoj Gori zvani_no pri-hva}ena i priznata, saop{tewem da su \in|i} i \uka-novi} razgovarali o „saradwi wihove dve partije”. Tasaradwa sigurno nije ono pro{irewe Koalicije „Zaje-dno”, koje je najavqivano, a da li je i weno ru{ewe, ne-ka ocene bira_i. Me|utim, jasno je da je saradwa te dvepartije prirodna, kao i saradwa Demokratske stranke

– 526 – – 527 –

i SPS-a u Srbiji, koju ne ometaju nikakve ideolo{keili programske prepreke. U toj saradwi \in|i} ve}ispuwava obaveze, kao {to su prisustvo na razgovori-ma kod Marjanovi}a, koji ni{ta ne zna_e i nikog neobavezuju, i povratak Demokratske stranke u Republi-_ku skup{tinu, uprkos obe}awima i dogovorima sa koa-licionim partnerom iz „Zajedno”, da nema povratka uSkup{tinu pre vra}awa televizijskog prenosa i po-liti_kog dogovora na okruglom stolu u okviru reali-zacije Gonzalesovog izve{taja i naloga datih Milo-{evi}u od strane OEBS-a. Nedavno je Vu_eli} rekaokoalicionom partneru SPS-a, u pripremi prvog sas-tanka kod Marjanovi}a, da poku{a da obezbedi Vukovoprisustvo na tom sastanku, a da je \in|i} wegova bri-ga i da }e sigurno do}i, {to se i dogodilo. Da politi-ku Demokratske stranke vodi Vu_eli} i usmerava SPS,sve je o_iglednije, jer nema va$nije politi_ke odlukete stranke u posledwe vreme da je u suprotnosti sa in-teresima Socijalisti_ke partije Srbije. Omalova$a-vawe Koalicije „Zajedno” i nepo{tovawe potpisanihsporazuma u woj, direktno ja_a Socijalisti_ku par-tiju Srbije, a odustajawe od zahteva za odr$avawe ok-ruglog stola vlasti i opozicije je smi{qeno devalvi-rawe zna_aja, po Milo{evi}a obavezuju}ih, zahtevaiz Gonzalesovog izve{taja. Ono {to je Evropa u tom iz-ve{taju tra$ila od Milo{evi}a i vladaju}e partijeje bila direktna podr{ka zahtevima opozicije u Srbi-ji, a kako je sama ta opozicija prakti_no ve} odustalaod zahteva, hodaju}i na besmislene dekor razgovore kodMarjanovi}a, i u_estvuju}i u bezna_ajnim tv-raspra-vama, ispada da se jo{ samo Gonzales i Vuk bore za ok-rugli sto vlasti i opozicije, _ime vladaju}a strankadobija alibi za izvrdavawe i nepo{tovawe zahteva Ev-rope.

Stalni pozivi i inicijative za sazivawe Predsed-ni_kog saveta Koalicije „Zajedno”, od strane Demo-kratske stranke i Gra|anskog saveza, u ovakvom poli-ti_kom miqeu, nisu usmereni na dogovor za realiza-ciju zahteva koalicije upu}enog vlastima jo{ petog

marta, za odr$avawe okruglog stola, niti za o_uvaweKoalicije, nego za poku{aj posledwe otima_ine od Srp-skog pokreta obnove pre formalnog raspada koalicije,koju su oni ve} odavno napustili. Demokratska stranka$eli da na osnovu sporazuma koje sama ne po{tuje oduz-me jo{ nekoliko saveznih mandata od Srpskog pokretaobnove, jer je sve svoje pogubila na izborima, a toliko$arko $eli da sa novim koalicionim partnerima izSPS-a Srbije i Crne Gore prisustvuje izboru Milo-{evi}a na mesto predsednika Jugoslavije, kako im jeobe}ala jo{ na nedavno odr$anoj skup{tini Demokrat-ske stranke u javnom saop{tewu. Otuda i velika, i vid-qiva, nervoza i Vesne i Zorana na konferenciji za{tampu, nakon propale sednice predsedni_kog saveta,zbog odbijawa Srpskog pokreta obnove da dozvoli veri-fikaciju saveznih mandata koalicije, pre izbora Mi-lo{evi}a, {to ih spre_ava da ispune obavezu premanovoj koaliciji. Ka$u da }e isterati Srpski pokretobnove iz koalicije, da nas ne}e vi{e zvati, da }e sta-viti ta_ku na nas, te da su oni, u stvari, koalicija ibez Srpskog pokreta obnove. Mnogo smo se upla{ili odtih pretwi, prosto niti jedemo, niti spavamo, samokopnimo, ovako sami i napu{teni. Quti \in|i} je, kaoi obi_no, negirao sve {to je uradio, rekao je da nije biosa Vu_eli}em, da nije leteo vladinim avionom u CrnuGoru, da nije izneverio gra|ane i glasa_e Koalicije,te da nije u koaliciji sa SPS-om. Tako je govorio i zasusrete sa Milo{evi}em, Baxom i Stani{i}em u tokudemonstracija, ali je posle mesec dana lepo sve priz-nao, i _ak ispri_ao o _emu su razgovarali. Zato }emosa_ekati malo na priznawe novih negirawa, i na deta-qe leta predsedni_kim avionom i razgovora sa Vu_eli-}em, o na_inu pritiska na \ukanovi}a, da smawi cenupodr{ke Milo{evi}u. Sve }e to \iki lepo ispri_ati,naduga_ko i na{iroko, uskoro, „Nedeqnom telegrafu”,„Svedoku”, ili nekim drugim, wemu bliskim novinama,uz opravdawe da je Vesna znala i sve mu odobrila.

Sve u svemu, od pobedni_ke koalicije i narodne eu-forije nakon novembarskih izbora ostala je samo $al

– 528 – – 529 –

za pobedom, koja je bila i oti{la pre nego {to smo jeproslavili, i to zahvaquju}i mangupima u na{im re-dovima. Te{i me to {to }e oni platiti svoju cenu naslede}im izborima, kada }e, odba_eni i od naroda, i odMilo{evi}a, sa tugom misliti na dana{we vreme ka-da su bili va$ni qudi demokratskih procesa u Srbi-ji. Verujem da }e tada _esto gledati trake sa tromese_-nih protesta u Beogradu i sa mitinga Koalicije „Za-jedno” {irom Srbije i u$ivati ponovo u va$nosti ko-ju su imali, ali i nepovratno izgubili. Te{ko da }eikada vi{e u svom politi_kom i drugom $ivotu VesnaPe{i} i Zoran \in|i} govoriti pred tolikim naro-dom, kao tih slavnih dana Koalicije. Da je najte$eimati, pa nemati, oseti}e oboje na svojoj ko$i, {to jei potrebno, i pravedno.


BIQANA SLOBU TERA<E

Predsednica Republike Srpske Biqana Plav{i}uzburkava politi_ke strasti u srpskom narodu, ovihdana, do opasne granice srpsko-srpskog oru$anog suko-ba, koju do sada nismo pre{li, a _ini se da je i to na-{a sudbina. Carica rata u Bosni i simbol stradawamnogih qudi, porodica, gradova i celih naroda, Biqa-na je u miru, koji nije $elela, sticajem politi_kihokolnosti, neplanirano, bez li_nih ambicija, sela ustolicu predsednika Republike Srpske, koju je Rado-van Karaxi} za sebe pravio i deqao u godinama rata,$rtvuju}i sve {to je trebalo, pa i ceo narod, za taj sa-wani tron. Sa tog trona, Biqana je, naravno, odjednomvidela sve ono {to do tada nije mogla, a ni htela da vi-di, prate}i Radovana i ostale vo|e na poslu otimawasrpske dr$ave, u kojem su oni otimali sve drugo prenego dr$avu, novac, poslove, privilegije, mo}, upravoono {to im je najvi{e nedostajalo u nekada{wim za-jedni_kim sarajevskim zatvorskim danima i snovima.

Ona je, naravno, _vrsto verovala da sve ono {to _i-ni u danima rata _ini za dobro naroda, i nije $elelaza sebe ni{ta, pa su te stvari prolazile pored we, svedok nije sela na mesto sa kojeg je morala i sama u svemuu_estvovati, svojom predsedni_kom politikom, odlu-kom ili samim potpisom. I tada je naglo do{lo do ot-re$wewa, do potpuno {okantnog saznawa da su i rat isva narodna stradawa bili samo u funkciji o_uvawavlasti i li_nog boga}ewa jedne interesne grupe qudi,

– 530 – – 531 –

_vrsto vezanih mre$ama dr$avne bezbednosti i pot-puno dirigovanih iz kreveta diktatorskog bra_nog pa-ra u Beogradu, {to je izazvalo wen gnev i otpor, a ti-me, _ini se, i ozbiqan srpsko-srpski sukob u Republi-ci Srpskoj. @ele}i da sa_uva _istotu svojih namera uprqavom ratu koji je podr$avala i u nametnutom mi-ru kojeg se pla{ila, Biqana je odlu_ila da zaista bu-de predsednik republike i da donosi odluke u intere-su izmu_enog naroda i dr$ave kojom vlada. Oni koji suje gurnuli na to mesto, misle}i da }e lako manipuli-sati wome, kao i u toku rata, i da }e $vaka o nacional-nom interesu pro}i kod we i kada su u pitawu samowihove li_ne koristi, prevarili su se. Isceqena odpropagande i la$i kojima se kqukao ceo narod, pa iona sama, upoznav{i boqe predstavnike sveta, koji sujoj nudili samo pomo}, spas i budu}nost za dr$avu inarod, a ne mr$wu, kako je ranije mislila, Biqana jehrabro krenula putem budu}nosti, javno rekla istinunarodu, raspustila Skup{tinu i sama ustala protivsile zla, bede i smrti koja vlada ovim narodom od do-laska Milo{evi}a na vlast. Da je kod wega poluga ne-sre}e naroda, osetila je ona i mnogo ranije, jo{ kadamu je u vreme rata na Palama ostavila pru$enu rukuda visi u vazduhu, ne prihvativ{i je u znak protestai otpora wegovoj osionosti i politici diktata koju jevodio, ne uva$avaju}i nikoga od wih, pa je sada{wawena opasna pobuna logi_ni nastavak tog otpora i ne-trpeqivosti, koju samo antikomunisti ose}aju u dodi-ru sa levi_arima kao instiktivan refleks na prisu-stvo vladara tame i zla. Wena odlu_nost i hrabrost daim ka$e prosto i jednostavno da su lopovi, la$ovi, pro-fiteri, narodni unesre}iteqi, osvetlila ju je prednarodom i celim svetom kao nadu i $ivi dokaz da su iu vreme najve}eg bezna|a mogu}e promene, pa je dobilaplebiscitarnu podr{ku naroda i za{titu demokrat-skog sveta, koji je, ne tako davno, o woj i wenoj ulozi ubosanskoj ratnoj drami mislio mnogo druga_ije. Dobi-la je iskrenu podr{ku u Beogradu od svih demokrat-skih snaga, pa i moju li_nu, i podr{ku i po{tovawe za

hrabrost koju samo $ena ima kada se bori za pravdu iistinu sa potpunim ube|ewem. <ta god da se desi uwenoj dr$avi, {ta god da se i woj li_no desi, a nadamse da }e samo ono {to $eli i za {ta se sada bori na $i-vot i smrt, pred o_ima svih nas i celog sveta, osta}eona zauvek u lepom se}awu svog naroda, zbog ovog {to sa-da _ini, zbog li_ne $rtve koju prinosi na oltar otax-bine, potpuno svesna wene mogu}e uzaludnosti. Pre ne-ku godinu, u vreme rata, rekla je da je narod zove „Bi-qana carica” izra$avaju}i joj tako zahvalnost za we-nu politi_ku borbu i antikomunisti_ka ube|ewa, a daje zaista carica, pokazuje ovih dana tom narodu, {to}e on upamtiti.

Nekada davno, u narodnoj pesmi i na{em se}awu,jedna Biqana je platno belela, simboli{u}i _istotu,a sada u na{em svakodnevnom bezna|u i op{tem pro-padawu i sunovratu, ova Biqana poku{ava da izbelisvoje gre{ke i fleke sa narodnog bi}a, simboli{u}imogu}nost na{eg osve{}ewa i povratka iz la$nog unormalan $ivot, koji smo skoro svi zaboravili. Tajnormalan $ivot podrazumeva da neke Biqane i ovde,onako jednostavno i hrabro, ka$u porodici na vlastii qudima oko we, da su lopovi, la$ovi, ratni profi-teri i narodni unesre}iteqi, te da moraju oti}i, {tove} odavno niko ne govori, pa ni najqu}i opoziciona-ri, koji svi zajedno $ive la$ni opozicioni $ivotdembela na jaslama vladaju}e oligarhije. Do pojavetakve Biqane ovde ostaje nam da gledamo u Biqanu naDrini i o_ekujemo wenu pobedu koja bi i nama donelabar neku promenu.

Sukob Biqane sa doju_era{wim najbli$im sarad-nicima i prijateqima, wihov razlaz i odjednom pot-puna nemogu}nost komunikacije, te strah od susreta ko-ji nose rizike _ak fizi_kog ataka, nije ni{ta novo una{em narodu i politi_kom $ivotu. To je prosto zako-nitost doga|aja u svim sli_nim politi_kim savezima,prijateqstvima i grupama mo}i i uticaja, koje se prvoformiraju, okupe i, _ini se, neraskidivo povezuju, azatim naglo i nepovratno raskidaju, uz neprimerenu

– 532 – – 533 –

mr$wu, pretwe i sukobe, koji se prenose na narod i ra-stakaju wegovo politi_ko bi}e. Da ne idemo u pro{-lost koja je prepuna sli_nih primera, podsetimo se sa-mo sada{wih raspada politi_kih prijateqstava, kojisu potpuno dezorijentisali na{ narod. Raspada se, uzstravi_nu mr$wu i sukobe, nekada, naizgled, idealnipoliti_ki brak Mila, Momira, Sveta i ostalih crno-gorskih vladara i mo}nika, raspada se na sli_an na_insli_an politi_ki brak u Republici Srpskoj izme|uBiqane, Radovana Karaxi}a, Kraji{nika i ostalih,raspadaju se neprestano politi_ki brakovi Milo{e-vi}a sa wegovim saveznicima od Osme sednice do danas.Nijednog, ni politi_kog ni li_nog prijateqa nema uwegovoj blizini sa Osme sednice, a svake godine se me-waju qubimci ku}e u Tolstojevoj, od nekada Qubi_i-}a, Trifunovi}a, Bore Jovi}a, do Ivkovi}a, Kari}a,Tijani}a i sada{weg qubimca Beka, koji }e trajatimo$da jo{ dva-tri meseca, pa oti}i u zaborav. Da nepomiwemo @eqka Simi}a, Du{anku \ogo i Vu_eli}a,koji se upotrebe, pa bace, zatim opet upotrebe, pa vero-vatno opet i odbace, kao prqave maramice.

Ni{ta boqe nije ni u opoziciji, koja se raspada ne-prestano, po svim {avovima. Rasta_u se same stranke nasve vi{e stranaka, po sistemu liderske zavisti, takoda je samo od Demokratske stranke nastalo {est novihstranaka i {est novih lidera, raspadaju se radikali,Demokratska stranka Srbije, Srpski pokret obnove, pa_ak i Gra|anski savez, raspadaju se i op{tinski odboriu okviru svih stranaka, sve se rasto_ilo do iznemoglo-sti, da bi se zatim, ponekad, spajalo u koalicije, koje bitrajale samo do neminovnog raspada, kao {to se raspalanedavno koalicija „Zajedno”.

Naprosto, _ini se, da nikakvo zajedni{tvo, okup-qawe i spajawe, ni{ta {to daje iluziju snage naroda,i u vlasti i u opoziciji, nema budu}nosti i ne mo$eopstati, pa je stalna narodna te$wa za okupqawem izajedni{tvom, sadr$ana u simbolu _etiri „S” iz na-cionalnog grba, izgleda vekovna $udwa za nemogu}im,za slogom koje nikada nije bilo.

Politi_ke stranke, savezi, prijateqstva i wiho-va razbijawa su zapravo slika naroda celog, jer u timstrankama i koalicijama nije niko drugi nego taj na-rod, pa je ono {to se doga|a na politi_koj sceni danas,ili ranije, u stvari slika narodnog bi}a, wegove ras-polu}enosti i nekog genetskog odre|ewa ka neslozi irazdvajawu do najmawe _estice. Tragawe za krivcimai uzrocima razlaza i raspada saveza i politi_kih bra-kova je uzaludno, jer je razlaz, izgleda, prosto sudbi-na svakog saveza, kojoj se ni krivac ne mo$e odupreti,sve i da $eli.

Zato komi_no deluju politi_ki analiti_ari u no-vinama, koji se svrstavaju u sukobima i razlazima opo-zicije, otkrivaju}i uzroke, a ne razmi{qaju}i _estoda su i oni u_esnici tog sveop{teg razbijawa. Najbo-qi primer su novinari nekada zaposleni u listu „Bor-ba”, koji su se rascepili na bezbroj redakcija. Prvosu posva|ani pokrenuli „Na{u borbu”, pa zatim, deowih, opet posva|ani, „Blic”, zatim „Dnevni telegraf”,„Danas”, „Demokratiju”, tako da su od nekada{we re-dakcije „Borbe” nastale sve dana{we redakcije novihdnevnih nezavisnih novina. Raspredaju}i o neslozi opo-zicije, koalicijama i zajedni{tvu, oni ne razmi{qa-ju o sebi, o svojoj neslozi i razdvajawima, smatraju}i,vaqda, da su samo oni u pravu i da je sve to moralobiti.

Isto tako, Socijalisti_ka partija Srbije dr$istalne pridike o sva|ama opozicije, o raspadu Koali-cije „Zajedno”, a ne vidi svoje sukobe, unutra{we ras-pade i sva|e sa JUL-om, koji je _ak za vreme posledwihizbora napustio koaliciju i sam i{ao na lokalne iz-bore. Nesloga me|u wima nema publicitet _ak ni u opo-zicionoj {tampi, tako da za sva|e oko funkcija u Re-publici i op{tinama koje su osvojili niko i ne zna,_ak ni za onu koja bi bila kuriozitet u demokratskomsvetu, da ve} {est meseci ne mogu da se dogovore o iz-boru op{tinske vlasti u Vu_itrnu, gde su pobedili,i gde jo{ nema ni predsednika op{tine ni op{tinskevlade. Ostaje samo da zami{qamo {ta bi oni pisali

– 534 – – 535 –

da se tako ne{to doga|a u bilo kojoj op{tini u kojoj jevlast osvojila Koalicija „Zajedno”.

Da je ta nesloga i razaraju}a te$wa ka usitwava-wu i razila$ewu genetski kod na{eg naroda – jedinoje mogu}e obja{wewe i uteha. Pamtim pri_u iz crno-gorske pro{losti, o uglednom _oveku koji se stalno isvugde $alio na vlast porodice Petrovi}, govore}i da}e sve biti boqe samo da oni odu i do|u Kara|or|evi-}i. Za wegovog $ivota su i oti{li, a 1918. do{li Ka-ra|or|evi}i na _elo zajedni_ke dr$ave. On je opet bionezadovoqan i pri_ao da treba da odu Kara|or|evi}ii da je komunizam pravo re{ewe. Do{ao je rat i komu-nisti, on je bio sa wima i pobedili su, ali je ostao ne-zadovoqan, gun|ao je i daqe tvrde}i da je komunizamproma{aj. Slu{aju}i ga nezadovoqnog, upitali su gaprijateqi:

„Pa dobro, Gavro, nisu vaqali Petrovi}i, nisu va-qali Kara|or|evi}i, ne vaqaju komunisti, {ta ti za-pravo ho}e{?”.

„Ho}u samo da ne bude ovako”, rekao im je Gavro, ogo-liv{i tako, jasno i precizno, svoju genetsku destruk-ciju. Da to nije prisutno samo u crnogorskom nacional-nom bi}u, kako tvrde i dokazuju savremeni teoreti_a-ri srbijanskog, navodno potisnutog pozitivnog uticajau srpskom narodu, a posebno na vladaju}im funkcijamai pozicijama, najboqe dokazuje sli_no stawe svesti unajmirnijem i poslovi_no usporenom delu na{eg naro-da, u Sremu. Stalo$en, strpqiv i naizgled ravnodu{-ni Sremac, kada plane i naquti se u borbi za svoja ube-|ewa i stavove, _esto ka$e: „E, sad ne}u ni kako ja ho-}u!”, beznade$no zaokru$iv{i razaraju}i krug des-trukcije u narodu koji neprestano za_u|uje ceo demo-kratski svet. Taj svet jo{ uvek u pona{awu vlasti iopozicije u Srbiji i Jugoslaviji tra$i neku logiku,iako sva iskustva iz pro{losti dokazuju da je ovde lo-gi_no i mogu}e samo ono {to je svugde u svetu i nelo-gi_no i nemogu}e. Zato se samo taj demokratski svetiskreno _udi nad razbijawem Koalicije „Zajedno”, ko-ja je nosila pobedu i promene, iako je to sasvim normal-

no, jer su Vesna i Zoran, kao onaj Sremac, po prirod-nom genetskom toku destrukcije, sada odlu_ili da ne-}e ni kako oni ho}e, i odbacili sve sporazume, dogovo-re i potpise, {to mo$e da razume samo na{ narod.

Dok je tako, bi}e nam ovako.


– 536 – – 537 –

NA SILU SILOM

TV-duel <e{eq-Barovi} neo_ekivano se pretvo-rio u centralni politi_ki doga|aj u napetoj prediz-bornoj atmosferi, predskazuju}i mogu}e tragi_ne do-ga|aje u ovom bastionu diktature zla i nepravde.

Fizi_ki ne$an, ali qudski i politi_ki sna$ni-ji od svih na{ih <e{eqa, Barovi} je u tom duelu ire_ju i delom, simboli_no, ali i prete}i, pokazao {tamisle i {ta su spremni da urade mnogi qudi u dana{-woj Srbiji, kojima je politi_ki, duhovni i fizi_kiteror vladaju}e partije i wenih saveznika postao ne-podno{qiv. ^ini se da je pao svaki prag tolerancije,da je nestalo nade u promene, straha od ja_eg i pani_-ne potrebe za mirom po svaku cenu, pa je sasvim izve-stan sukob naroda i vlasti, ukoliko se nastavi sile-xijstvo vladaju}e porodice koje svakodnevno podgrevabes i u najmirnijoj ku}i.

Barovi}ev prasak besa i prosuta voda na dva putave}eg i ja_eg <e{eqa, sa sve telohraniteqima ispredstudija, i batine koje je zatim dobio, na mu_ki i kuka-vi_ki, srpski na_in, po sistemu pet na jednoga, oslobo-dio je i ojuna_io svakoga od nas koji mislimo isto kaoi on, pa verujem da }e otpor koji je pru$io prosto po-stati model pona{awa svih qudi koji se bore za pro-mene, $ele normalan $ivot u svojoj zemqi, a ne mogudo toga do}i obi_nim, mirnim putem, na izborima ilipoliti_kim delovawem u opoziciji. Silom na silu, pamakar i beznade$no, sa unapred o_ekivanim porazom,

jedini je, _ini se, izlaz i spas za sve nas, za narod iza dr$avu celu.

U situaciji u kojoj je bio, kao advokat porodice ko-joj je otet stan dok je bila na godi{wem odmoru, slu-{aju}i kako lider jedne zna_ajne politi_ke stranke imogu}i budu}i {ef dr$ave javno uru{ava sve do $i-votiwskog praga, i decu, i porodicu, i naciju, i veru,i grobove, Barovi} je mogao u_initi samo ono {to je iu_inio, sve drugo bi bilo pristanak na legitimnost tihstavova, sugerisawe pasivnosti i sklawawe od proble-ma radi _uvawa sopstvenog mira. Gledaju}i emisiju,o_ekivala sam ba{ takav kraj, jer znam da, iako retki,postoje jo{ uvek qudi kakav je Barovi}, koji }e bezstraha krenuti i na pu{_ane cevi, da sa_uvaju nekequdske vrednosti i za{tite dostojanstvo i osnovnaprava qudi, bez kojih ni $ivot nema smisla. Znam daje neverovatno, idealno, kao iz bajke, ali je istinitosasvim da je Barovi} advokat i _ovek koji _itav svoj$ivotni i radni vek brani sve one koji su progawaniod vlasti, po bilo kom osnovu, od politi_kih do nacio-nalnih razloga, i to uvek sasvim besplatno i o sop-stvenom tro{ku. Kad god nekoga uhapse, zastra{e, odu-zmu mu posao ili pravo na dokumenta, kretawe, istera-ju ga iz stana ili dr$ave, uvek je tu Barovi}. Sam do-|e, juri po sudovima, zatvorima, me|unarodnim organi-zacijama, pru$a punu pomo} i podr{ku koja se mo$epru$iti u tom trenutku, i prosto u ovim vremenimaotima_ine, kriminala, korupcije i napla}ivawa na-rodne nesre}e, deluje nestvarno, kao sa druge planete,ili kao _udom pre$iveli primerak odavno izumrlevrste qudi u ovoj zemqi. Bio je tu i kada su mene tuk-li i hapsili, bio je sa mnom i kada su me abolirali, tuje uvek kada od mene neko tra$i advokatsku pomo}, anema novca, prosto ne razmi{qam koga }u zvati, zna seda je to samo Barovi}, i pored tolikih advokata u mo-joj stranci i okolini. Sigurna sam da je i u slu_ajuBarbali} sam ponudio svoje usluge, jer je prosto _ovekkoji neprestano isteruje pravdu i brani qude, brane-}i tako najboqe i svoj narod i dr$avu.

– 538 – – 539 –

Znaju}i sve to, znala sam i da }e <e{eq dobitiono {to je od wega dobio, jer, naprosto, Barovi} nijemogao svariti toliku koli_inu fa{izma i nequdskebezdu{nosti koju je <e{eq pred wim prosipao, zane-sen podr{kom vladaju}e partije i wenom pasivno{}unad kr{ewem zakona i qudskih prava u dr$avi Zemun.

U_inio je Barovi}, zapravo, isto ono {to i wegovotac nekada davno, kada je, tako|e kao advokat, branioMilovana \ilasa u procesima koje je protiv wega uono mra_no vreme komunisti_kog terora pokrenula dr-$ava i cela komunisti_ka partija Jugoslavije. Zbogte odbrane, i mnogih drugih, otac Barovi} je izgubioglavu, ubila ga je dr$avna bezbednost ne{to kasnije,kazniv{i tako za primer drugima wegovu hrabrost dabrani pravdu u vreme nepravde. Sin Nikola, sre}om,nije ubijen, ali jeste prebijen, i wegove povrede su do-kaz da se u ovoj zemqi malo toga promenilo od davnihvremena \ilasove pobune do danas. Jedina promena jeda ima sve vi{e \ilasa, ali Barovi} je i daqe samojedan.

Ina_e, ceo slu_aj, koji je delovao fascinantno ineverovatno, jer iako se od <e{eqa o_ekivalo sve{to je u_inio, od Barovi}a nije ni deo onoga {to je irekao, i u_inio, podsetio me na skoro istu situaciju ukojoj sam se na{la 1991. godine, za sve_anim ru_kom po-vodom prenosa posmrtnih ostataka vladike NikolajaVelimirovi}a iz Amerike u selo Leli} kraj Vaqeva.Bespomo}na pred provalom primitivizma, fa{izma ili_nih uvreda koje sam trpela od funkcionera SDS-a,Karaxi}evog pratioca na proslavi, u_inila sam ne{to{to nisam ni sawala da }u ikada u_initi i {to je, ve-rujem i sada, bio odgovor primeren izazovu, udarilasam _oveka fla{om vina u glavu, $ele}i da zatvorimprqava usta koja su neprestano izbacivala sve ve}e ite$e re_i. I zatvorila sam ih, ali i otvorila lavinukomentara, iznena|ewa i neodobravawa mog postupka.Sli_na reakcija postoji ponegde i na Barovi}ev otpor<e{equ, kroz uvrede ili prosutu vodu na wegovu gla-vu, u kojoj se, kao i u mom slu_aju, wegov postupak i po-

na{awe procewuje kao primitivizam, nedoli_an we-mu i obrazovawu koje ima. Mislim da je to sasvim po-gre{na ocena jednog u su{tini vite{kog postupka, don-kihotovskog stila, koji bi tako razumeo i podr$ao ci-vilizovani demokratski svet, ali ne inferiorna po-liti_ka _ar{ija Beograda i Srbije, zarobqena u dile-me komunisti_ke trpeqivosti svega i sva_ega bez ot-pora i pobune. Zato su nama normalne sva|e i sukobi,_ak do fizi_kih, u parlamentima demokratskog sveta,dok sli_ne scene u na{em parlamentu izazivaju puri-tansko zgra$avawe i osudu. Demokratiju, me|utim, mo-gu doneti samo sukobi, otpori i suprotstavqawe sve-mu {to miri{e na nepravdu, diktaturu ili ugro$ava-we osnovnih qudskih prava, {to znaju i _ine, za sada,samo retki qudi, neke politi_ke partije i nevladineorganizacije. Jo{ uvek to, na $alost, deluje tu$no,zbog male podr{ke u narodu i usamqenosti takvih qu-di i akcija, ali, dok wih ima, ima i nade da }e prome-na biti.

Usamqeni borci i _uvari tradicionalnih qud-skih vrednosti koje polako nestaju u obesmi{qenom inesigurnom $ivotu dana{we Srbije, Barovi}evog ka-libra, retki su bili i u predratnoj Srbiji, kada je,_ini nam se, ipak bilo ne{to boqe nego danas, sude}ibar po tome da su nam ambasadori u svetu bili Du_i},Andri}, Crwanski, Raki} i drugi veliki intelektu-alci. Iz tog vremena postoji sli_na pri_a o Du_i}u,koju je zabele$io Crwanski.

Sreo ga je jednog dana, ka$e, na ulici, u$urbanogi upitao gde ide.

– Idem u Ministarstvo, da ministru inostranihposlova opalim {amar, zbog jedne nedoli_ne izjave, re-kao mu je Du_i}, {to Crwanski, naravno, nije povero-vao, misle}i da je u pitawu {ala. Me|utim, u sutra{-wim novinama pro_itao je pod naslovom „Skandal uMinistarstvu”, da je Jovan Du_i}, pesnik i ambasador,u{ao u ministrovu kancelariju i zaista mu opalio {a-mar, kako je i rekao Crwanskom. Za mnoge je to bio skan-dal, za Du_i}a normalno pona{awe i pravi odgovor na

– 540 – – 541 –

uvredu, kao i dana{wi Barovi}ev vodeni udar na <e-{eqa.

* * *

U senci susreta <e{eq – Barovi}, potpuno se sa-krio jedan mnogo ve}i politi_ki skandal u Saveznomparlamentu. Birao se novi {ef zajedni_ke dr$ave Ju-goslavije, a wega nigde nije bilo, ni u parlamentu, niu {tampi, ni na prigodnoj konferenciji za novinare,ni na dr$avnoj televiziji, da se obrati narodu i ka-$e {ta taj izbor donosi, kao {to je to obaveza svakogdr$avnika u svetu. Nije bio ni predsednik dr$aveCrne Gore u parlamentu, nije bilo ni kao pre _etirigodine, ni_ega {to je normalno u takvim prilikama,bilo je samo vi{e_asovnog odlagawa sednice zbog nate-rivawa poslanika da izglasaju Milo{evi}a za pred-sednika, pa kada je i to postalo sumwivo, {tampani suna brzinu specijalni glasa_ki listi}i bez mogu}nostida bilo ko zaokru$i „protiv”, jer je na listi}u pro-sto bilo samo wegovo ime. Zauzet tim mahinacijama,prevarama i oblagivawima poslanika, Milo{evi} jezaboravio {ta mu je glavni posao, zaboravio je na narodkoji treba da predstavqa kao predsednik Jugoslavijei verovatno qut zbog osporavawa wegove kandidature,oti{ao ku}i da pije viski. Wegov izostanak sa sedni-ce Savezne skup{tine i sa medija nakon izbora nikonije ni primetio, ni komentarisao, _ak ni nezavisna{tampa, sve nam je to postalo normalno, jer smo pre-}utno prihvatili realnost da je on vlasnik i naroda idr$ave i da mo$e da radi {ta ho}e, pa zato ovako iprolazi sve {to on u svojoj po$areva_ko-crnogorskojglavi smisli i uradi.

Na$alost da se u tom Saveznom parlamentu nijena{ao nijedan Barovi} ili Du_i} da oko wegovog na-silnog izglasavawa za predsednika Jugoslavije napra-vi neki ve}i skandal, kakvog bi sigurno bilo u sli_-noj situaciji u svakom parlamentu demokratskih ze-maqa Evrope i sveta. Veliki opozicionari radikali,

na _elu sa vojvodom <e{eqem, }utali su kao ribe, umi-reni nekim Milo{evi}evim preparatom za opoziciju,koji on efikasno koristi ve} sedam godina u sli_nimprilikama, a daje raznim korisnicima. Radikali sustalni konzumenti, prosto zavisnici od tog sredstva,jer su uvek u sli_nim i va$nim prilikama odr$aliMilo{evi}a na vlasti, iako su formalno protiv we-ga, a to sredstvo u$ivaju veoma _esto sa kratkim pre-kidima i demokrate. Jedino se upotrebom tog prepara-ta iz firme Milo{evi} – Markovi} mo$e objasnitiwihov sedmogodi{wi „opozicioni” rad protiv opozi-cije, a u korist Milo{evi}a i vladaju}e partije. Naprvim izborima 1990. godine, kada je bojkot bio dogovo-ren u celoj opoziciji, Mi}unovi} je odustao od wega ipristao na izbore, a za wim i cela opozicija. 1991. go-dine nisu podr$ali devetomartovske demonstracije,zatim su {urovali sa Milo{evi}em dok je Vuk bio uzatvoru, 1992. godine nisu ni podr$ali, ni u_estvova-li na sedmodnevnim protestima Vidovdanskog sabora,na izborima te iste godine nisu hteli da u|u u koali-ciju DEPOS, koja je osnovana radi zajedni_ke pobede,1993. godine nisu podr$ali protest 1. juna, kada smoVuk i ja uhap{eni, ve} su dali podr{ku socijalisti-ma izjavom: „Dobili su {to su zaslu$ili”, i procenom\in|i}a da je taj protest vratio opoziciju pet godinaunazad. Zatim su iste godine stupili u predizbornukampawu sa SPS-om, a \in|i} se reklamirao u kampa-wi kao budu}i premijer u koalicionoj vladi, dobio no-vac i sve privilegije u medijima od SPS-a. Tokom 94.i 95. godine podr$avali su ratnu politiku SPS-a, izajedno sa wima i Karaxi}em radili protiv mirovnogsporazuma, a kada je Milo{evi} uz pritisak me|una-rodne zajednice i podr{ku SPO-a potpisao Dejtonskisporazum, izdali su odmah svoju politiku i \in|i} jeizjavio kako on i ne poznaje Karaxi}a i da ga osu|ujezbog rata i zlo_ina u wemu. 1996. godine je napokon tastranka u{la u Koaliciju „Zajedno”, u_iniv{i pret-hodno tokom wenog stvarawa sve {to mo$e protiv Srp-skog pokreta obnove, zauzela je nezaslu$eno dobru po-

– 542 – – 543 –

ziciju u koaliciji i otela od Srpskog pokreta obnovei odborni_ke mandate, i vlast po gradovima gde nisuimali ni glasa_e ni odbore, i mesto gradona_elnikaBeograda. Od zavr{etka izbora i zauzimawa pozicijavlasti u Beogradu i ostalim velikim gradovima Srbi-je do danas, ta stranka i ne radi ni{ta drugo, nego ukorist Milo{evi}a i vladaju}e partije razbija opo-ziciju, wenu snagu i mogu}u pobedu na izborima. Mi-lo{evi}ev preparat za razbla$ivawe opozicije o_i-to ima jako dejstvo i ko ga jednom proba stalno ga u$i-va, pa je strate{ki va$no za Srpski pokret obnove danikada ne bude namamqen u taj komunisti_ki vrtlog,iz kojeg, o_ito, izlaska nema, sude}i po demokratama iradikalima, koji su uvek za Milo{evi}a spremni.


NEKO U BLACU,NEKO U BLATU

Dok razmi{qam o Vukovoj bezbednosti i lo{em vre-menu, po kojem, ve} danima, putuje od >uprije, do Pro-kupqa, Kur{umlije, i gde sve ne, i vra}a se, po ki{iu _etiri sata no}u, slu{am na BK-televiziji predsed-nicu Gra|anskog saveza Vesnu Pe{i}, koja, ostavqenada sama izbori svoj mandat i stvarnu politi_ku snagustranke koju vodi, otkriva javno svu mr$wu i zavistprema _oveku i stranci pod _ijim je skutom do sada la-ko ostvarivala sve to, pa i mogu}nost da govori na te-leviziji, kao neki va$ni politi_ki subjekt, iako za-pravo to nije. I dok je Vuk te ve_eri govorio na ki{i,pred prepunim trgom u malom Blacu, koji su popunilisiroma{ni, pokisli i obezna|eni gra|ani i seqaci to-ga kraja, o budu}nosti, svojoj stranci i programu pro-mena, wegova doju_era{wa, vi{egodi{wa saveznica izDEPOS-a, govorila je na BK-televiziji isto to, o Vu-ku i wegovoj stranci, naravno negativno, i, naravno, ni-{ta o sebi i bira_ima koje ona predstavqa. Naje|enado bezna|a zbog usamqenosti koja joj preti, besna kaoostavqena qubavnica, izlivala je svoju $u_ na tele-viziji brzinom i bujicom re_i koje je te{ko bilo ishvatiti i uhvatiti, a sve je li_ilo na histeri_ni na-stup provincijske usedelice, koja propu{ta posledwu{ansu. Ona sama, delovala je sasvim negra|anski i ne-vaspitano, kao uli_na toroku{a koja ogovara _ak i svo-je uku}ane i porodicu u kojoj $ivi.

– 544 – – 545 –

Zanesena i zaslepqena zavi{}u, iznela je po dru-gi put tezu da, zapravo, ona i wena stranka nisu biliu savezu sa Srpskim pokretom obnove sve ove godine,nego mi sa wima, te da su Vuk i Srpski pokret obnove,ustvari, profitirali od tog saveza sa wom, da se, kakoje rekla, {lepovao uz wu da bi je iskoristio, jer, zabo-ga, ona je, ka$e, jedna dosledna politi_arka, uglednau svetu, a Vuk to, navodno, nije, pa je wen ugled wemukoristio u politi_kom savezu, a ona nije iskoristilaSrpski pokret obnove ni za {ta. Prvi put kada sam to_ula bilo mi je sme{no i malo sam se sa$alila na wu,razumev{i $equ da minornost stranke koju predstav-qa vadi pri_om o wenoj va$nosti i ugledu. Me|utim,ponavqawe te pri_e pokazuje da ona po_iwe i da veru-je u wu, {to deluje i tu$no i nemoralno.

Napustiv{i SPO zbog saveza sa \in|i}em, sa kojimje ve$u tajne sa tajnih sastanaka kod Milo{evi}a, Ba-xe i Stani{i}a, kojih je bilo u izobiqu tokom demon-stracija, a i {ire, ostavqena, _ini se, i od wega, onaje na{la utehu u bajci o va$nosti Gra|anskog saveza iwe kao lidera, koja je spa{ava od prete}e depresije,kad ostane ono {to jeste, nakon izlaska iz politi_kogsaveza sa Srpskim pokretom obnove, a to je grupa kon-fuznih neolevi_ara, bez ikakve snage i bez pristali-ca. Po{to se Srpski pokret obnove, o_ito, ne}e vi{euz wih {lepovati, kako ona ka$e, nadamo se da }e tajugled o kojem pri_a mo}i da nahrani wenu neumerenupoliti_ku ambiciju i da zameni glasa_e, a to su onikoji su te ve_eri, dok je ona na televiziji nudila svojzami{qeni ugled kao politi_ku robu, po ki{i slu{a-li pokislog Vuka u Blacu, rukovali se i slikali sawim i ne primetiv{i nedostatak ugleda koji mu jeVesna do sada pozajmqivala. Wemu i Srpskom pokretuobnove }e ti qudi i wima sli_ni, {irom Srbije, uvekpotpuno nadoknaditi sve ono {to je imao od saveza saVesnom Pe{i} i wenom strankom i obezbediti mustvarni ugled i u zemqi i u svetu, kao i do sada. A naprogramu „ja sam ugledna”, mo$da }e gospo|a Pe{i}sti}i do Bona ili Va{ingtona, ali te{ko da }e do Bla-

ca, a jo{ te$e do stvarnog ugleda i uticaja u narodu ipolitici.

Nerealni ugled i politi_ki zna_aj u Srbiji, ina-_e, sami sebi pripisuju i drugi opozicioni lideri,prisutni, uglavnom, samo u nezavisnoj {tampi, u sa-op{tewima svojih stranaka i na konferencijama za{tampu, ali ne i u narodu. Ve} sedam godina oni poku-{avaju da silom nametnu svoju nepostoje}u harizmu ima{tano liderstvo u opoziciji, pa kako to ne uspeva,jer treba da ga potvrde i oni u Blacu i okolini, ovdese sva energija opozicionog delovawa usmerava na ru-{ewe postoje}e harizme postoje}eg lidera i strankesa uticajem u narodu. To delovawe poprima ve} obli-ke patologije u najnovijim zbivawima na opozicionojsceni. Razbijawe sigurno pobedni_ke Koalicije „Za-jedno”, samo radi uskra}ivawa podr{ke predsedni_-kom kandidatu iz Srpskog pokreta obnove, zbog strahaod wegove pobede, {kolski je primer negativnog usme-rewa, ne samo malih sujetnih lidera, nego i celihstranaka u opoziciji, koje hrani bolesna zavist i dik-tira im nerazumne i po wih same fatalne odluke.Strah od na{eg eventualnog uspeha na izborima kojislede, toliko ih je blokirao, da se odlu_uju na bojkot,kao siguran na_in da taj uspeh spre_e, po cenu margi-nalizovawa svojih stranaka, jer, o_ito im je va$nije dakom{iji crkne krava, nego da i oni piju weno mleko.

Optu$uju}i Srpski pokret obnove za saradwu saSPS-om, zbog odluke da iza|e na izbore, ukoliko se is-pune tra$eni uslovi iz Gonzalesovog izve{taja, oni ustvari skre}u pa$wu javnosti sa svoje saradwe i po-mo}i koju pru$aju Milo{evi}u i SPS-u tim bojko-tom, otvaraju}i realnu {ansu za pobedu wihovog kan-didata na predsedni_kim izborima i za trijumfalnupobedu Socijalisti_ke partije na republi_kim izbo-rima. Pri_a da }e bojkot dovesti do novih demokrat-skih izbora je magla, jer smo to ve} probali 1992. godi-ne, i izbori koje smo bojkotom izborili bili su u istotako lo{im uslovima, kao i oni pre wih. Do tih novihizbora, u dana{wim uslovima, te{ko bi do{li, jer ne-

– 546 – – 547 –

ma Vidovdanskog sabora, a u me|uvremenu bi ja_ali onikoje $elimo da promenimo, pa se name}e pitawe komeje to u interesu, i ko se i {ta dogovorio sa Milo{evi-}em. Tajni sastanci lidera Koalicije „Zajedno” sa wimu vreme demonstracija, ukazuju na pokvarenost wiho-vih namera, {to potvr|uju posledwi doga|aji i poli-ti_ke odluke opozicije, od kojih profitira samo vlast.

* * *

Iako je apsurdno, ipak je istinito da u korist sa-da{we vlasti i tiranije porodice Milo{evi}-Mar-kovi} rade ne samo opozicione stranke, koje se nepre-stano bore protiv najja_e od wih, _uvaju}i tako vlastodavno zrelu za odlazak, nego i najumnije glave na{egnaroda. Tako je nedavno akademik Matija Be}kovi} lan-sirao tezu da sudbinu ovog naroda ne smemo prepusti-ti u ruke ni vlasti ni opozicije. Ta teza nije iznetaslu_ajno, ona je nastavak stare DEPOS-ove ideje o van-strana_koj stranci, koja bi neformalno rukovodiladr$avom i odre|ivala politi_ke odluke. Ideja je o$i-vela u punom sjaju nakon tromese_nih demonstracija,kada se _ak u „Na{oj Borbi” pojavio ozbiqan predlogza formirawe „Gra|anske inicijative” sa obrazlo$e-wem da su protesti i gra|ani u wima nadrasli stran-ke. Otuda i Matija izvla_i poentu, ni vlast, ni stran-ke, ali ne ka$e ko onda mo$e voditi ra_una o sudbininaroda. Name}e se, naravno, odgovor da je to on i oniva$ni, pametni, a nevidqivi, koji su iznad svega kon-kretnog, organizovanog i postoje}eg.

Ideja nije nova, ona je osnovna teza Gadafijeve „Ze-lene kwige”, u kojoj on ka$e da se narod ne sme delitina vlast i opoziciju, jer je to izmislio satanski Za-pad, te da narod mora biti monolitan, neopredeqen iokupqen samo oko svog vo|e. Istu tezu zastupao je netako davno i akademik Mihailo Markovi}, biv{i pot-predsednik Socijalisti_ke partije Srbije, koji se, uvremenu kada su se pojavili zahtevi za parlamentar-nim strana_kim izborima, u ime tada{we Komunisti-

_ke partije, suprotstavio tome, predlogom da se pro-mene sistema sprovedu preko takozvanog bespartijskogpluralizma, koji bi sprovodili organizovani gra|ani,razna udru$ewa i pojedinci, a delovali bi od slu_a-ja do slu_aja, bez stalnog programa i u_e{}a u vlasti.Jasno je da je Gadafi ovakvom idejom, nametnutom na-rodu, _uvao svoju ulogu vo|e i apsolutnu do$ivotnuvlast, jasno je da je Mihailo Markovi} poku{ao da toisto izbori za svoju stranku i predsednika Milo{e-vi}a i, sre}om, nije uspeo zbog _vrstih zahteva sveta ivremena za ru{ewe bedema komunisti_kog jednoparti-zma, ali nije jasno {ta $eli Matija Be}kovi} danas,javnim zahtevom da se sudbina naroda ne prepusti nivlasti, ni opoziciji, {to je _isti komunizam i jezgrobezakowa i svih diktatura u svetu. Mogu da razumemnetrpeqivost koju akademik Be}kovi}, a i mnogi dru-gi dostojni „sudbonosci naroda”, koji se nigde i ni u_emu ne anga$uju, da tu sudbinu naroda usmere boqeod vlasti ili opozicije, ima prema liderima opozici-je {to se prete}i pribli$avaju mestu gde se va$ne od-luke donose, ali ne razumem, ipak, tu javnu podr{kulevoj ideologiji, o_ito diktiranu nekontrolisanomzavi{}u, ja_om od racija. Jer svi mi, koji, kao vaqdai Be}kovi}, mislimo da je ova vlast lo{a, radimo ne-{to na wenoj smeni i promeni, borimo se svakodnevno,putujemo, pri_amo narodu, bijemo se po ulicama i za-tvorima te vlasti, mewaju}i tako pre svega svoju sud-binu, a zatim mo$da i sudbinu naroda, a ako je to ne-dopustivo, kako ka$e Be}kovi}, onda moramo znati {tajeste i ko je taj dostojan te uloge „narodnog sudbonos-ca”, gde i kako deluje, da krenemo za wim, da mu pomog-nemo, ako i za to nismo suvi{ni. Gade}i sa akademskihvisina opoziciju i wenu sizifovsku borbu protiv re-$ima, bez ikakvih argumenata i razloga, Be}kovi} se,u stvari, zajedno sa wemu sli_nim praznim teoreti-_arima ni_ega za ni{ta, regrutuje u elitnu jedinicuprve linije odbrane re$ima, poma$e wegov opstanak iagoniju svog naroda. Ako se i mo$e tolerisati dosa-da{wa vi{egodi{wa apstinencija iz politi_kog $i-

– 548 – – 549 –

vota i odbijawe da se konkretno anga$uje u opoziciji,{to mu je obaveza i opis posla titule koju nosi u godi-nama stradawa nacije, ne mo$e se nikako tolerisatiova podr{ka re$imu, u ime navodne borbe protiv wega.Istorija koju pi{emo pamti}e i zabele$iti samo de-la, a ne re_i, a tu se, bar kada je u pitawu odbrana te-{ke sudbine naroda u ovom vremenu, nije proslavio ni-jedan stanovnik najumnije srpske ku}e zvane Akademi-ja nauka, pa ni Be}kovi}. Vi{e od wega, i svih wih, zaovaj narod i dr$avu u_inio je svaki obi_ni gra|aninili seqak, koji se javno opredelio protiv vlasti, bo-rio se sasvim konkretno i u toj borbi godinama gubio,i posao, i slobodu, i udobnu sigurnost neopredeqenog.Akademici sve to nisu rizikovali ni za trenutak, niu najte$im godinama narodnog stradawa, rata, izbeg-li{tva i ru{ewa cele dr$ave. Biti izvan svega, van-strana_ki, neopredeqen, kako oni ka$u, mislim da ni-je bilo ni moralno, ni hrabro, ni patriotski, pa su imtitule pojeli mali qudi u strankama, oni opredeqe-ni {to kora_aju ulicama, trgovima i zatvorima Srbi-je, ve} sedam godina, i dr$e sudbinu naroda u svojimrukama, sigurnijim puno od ruku na{ih akademika ko-ji su tu sudbinu ispustili _im je postalo vru}e i raz-be$ali se u svoje vanstrana_ke rupe.


JAJE MU>KU

Porodi_ni politi_ki sukob crnogorskih komuni-sta ve} nepristojno dugo traje i zabavqa opozicionujavnost, po{to sada oni jedni drugima rade sve ono {tosu nekada zajedno radili opoziciji. Koja je DPS pra-va, a koja nije, koji je pe_at la$an a koji nije, _ija jepartijska zgrada, imovina i nasle|e po zlu _uvene ko-munisti_ke partije Crne Gore, raspravqa i podgori-_ki sud ovih dana, a uvrede pqu{te na sve strane. Opo-zicija u$iva, po{te|ena napada vlasti, prvi put ma-$ena i pa$ena od obe strane, koje se bore za podr{ku,ne samo svojih _lanova i bira_a, nego i opozicionihstranaka i lidera. ^udo nevi|eno, ka$u stari Crno-gorci.

U tom obra_unu levi_ara Crne Gore u_estvuju, na-ravno, i levi_ari Srbije, i to svako na svojoj strani.Uz Moma su Slobo i Mira, jer im on li_i na Staqinai dovoqno degutantno javno obo$ava Milo{evi}a i za-jedni_ku dr$avu, a uz Mila eto Zorana \in|i}a, jeri levi_ari imaju svoje frakcije, a on i Milo su, ka-$u, ona reformska, {to }e re}i trgova_ka ili finan-sijska varijanta upravqawa narodom i dr$avom, is-kqu_ivo u svoju korist. Zbuwuje me samo {to ka$u daje Milova struja DPS-a ja_a od Momirove, jer bi lo-gi_no bilo da onda on u Srbiji tra$i ja_u potporu od\in|i}eve slabe stranke, koja rapidno gubi i ono ma-lo uticaja {to je imala u bira_kom telu Srbije. Sam\in|i}, okupan jajima na kraqeva_kom Trgu, i una-

– 550 – – 551 –

pred pora$en u tako bu_no najavqivanom aktivnom boj-kotu izbora, nikako ne prili_i Milovom imixu hrab-rog pobuwenika protiv beogradskog diktata, jer i we-govu pobunu opasno pribli$ava kraqeva_kom rasple-tu i jajetu. Ako je snaga te reformske struje u DPS-ukoju on predvodi, sli_na snazi \in|i}eve opcije u Sr-biji, tu, bogami, nema nade da }e im reforme uspeti, amo$da je to i dobro. Tim pre, {to mi Crnogorci znamo{ta je \in|i} pro{le godine govorio o Crnogorcima usaveznoj dr$avi, tra$e}i da imaju u woj uticaja ko-liko i stanovnika, {to }e re}i ne vi{e od op{tineVo$dovac u Beogradu. Jedan _ovek, jedan glas, zalagaose on da bude obrazac za raspored mandata i uticajarepublika u saveznoj dr$avi, skup{tini i vladi, {toni \ukanovi}u sigurno ne odgovara, jer su mu ambici-je mnogo ve}e. No, to su ipak sve komunisti_ka posla ime|usobne otima_ine vlasti, novca i privilegija, pame raduje da se ni jedna ni druga struja DPS-a ne bo-re za podr{ku Srpskog pokreta obnove, {to opet sigur-no pokazuje koliko smo razli_iti od wih i daleko odsvega {to je levo.

Zbog te osnovne razlike, koja je su{tinska i stra-te{ka, svi levi_ari Srbije danas udru$ili su se pro-tiv nas. Oni koji idu na izbore, kao SPS, radikaliili koalicija „Vojvodina”, napadaju Srpski pokretobnove zbog zalagawa za nacionalno pomirewe i obnovumonarhije, kao modela i najkra}eg puta ka zapadnoj eko-nomiji i demokratiji, a oni koji bojkotuju izbore, kaodemokrate, DSS i GSS, napadaju nas za te iste stvari,tako da se tu jasno vidi linija razdvajawa levice idesnice u Srbiji, bez obzira kako se partije naziva-ju ili programski deklari{u. Crvena krpa svima ipoziv na uzbunu je uvek i samo ono {to su komunistipre pedeset godina uni{tili, a Srpski pokret obnove$eli da obnovi, _ime odmah mobilizaciono grupi{elevicu.

To narod tako|e prepoznaje sasvim dobro, pa otudanikako ne uspevaju opoziciji _esti i razni planovi ivarijante podvale Srpskom pokretu obnove, od 9. mar-

ta, Vidovdanskog sabora, do dana{weg bojkota izbora.Gromoglasno najavqivani od demorata i u nezavisnoj{tampi odu{evqeno reklamirani veseli putuju}i ka-ravani, sa peva_ima, glumcima i narodom, nikako dakrenu Srbijom, jer ih je, _ini se, zaustavilo jedno ja-je, ba_eno na kraqeva_kom, tu$no praznom Trgu, posle88 dana govora pred desetinama hiqada qudi koji suse {etali Beogradom i Srbijom. To jaje je, izgleda, za-ustavilo ne samo karnevale i karavane Demokratskestranke, koji su, zapravo krenuli na Srpski pokretobnove, nego i sve lude glave koje bi bile budu}e meteprotestnih ga|awa, da su nastavile sa ru$ewem onogiz _ijeg su {iwela izrasli i pod _ijim skutom su pr-vi put na trgove i ulice krenuli. Histeri_na derwa-va i mr$wa u kraqeva_kom govoru Zorana \in|i}a,$ila na vratu i pena besa koja se cedila niz wegovolice, osvestila je dodatno sve opozicione glasa_e ibira_e, do te mere da vi{e nimalo ne sumwaju u odlu-ke Srpskog pokreta obnove, nego ih podr{kom svako-dnevno podupiru, tako da je antikampawa postala pra-va kampawa i podr{ka, i sve je pretvoreno u bumerang.

Zato nema karavana, nema vi{e trgova, nema ni_egobe}anog i pre}enog, ima samo ogoqena stvarnost u ko-joj se jasno oslikava nemo} i slabost jednih, a snaga isigurnost drugih, u nekada{wem pobedni_kom savezuopozicije pod nazivom „Zajedno”. Da nije bilo Kraqe-va i jaja, jo{ uvek bi trajala opsena, koju neguje i ne-zavisna {tampa, da Demokratska stranka ima politi-_ku snagu i ugled u narodu kao i Srpski pokret obno-ve, ako ne i vi{e, kako je neprestano tvrdio wen uob-ra$eni lider. Jaje je razbilo te iluzije i sve dolazina svoje mesto, {to je i pravedno.

Zbog odluke da iza|e na izbore, Srpski pokret ob-nove i wenog lidera opozicija u bojkotu optu$uje zasaradwu sa SPS-om. Ne znam kako izgleda ta saradwa,nemam iskustva u tome kao oni, ali ako je to ovo, ondaje to mnogo skupo. Mene ko{ta samo u zadwih mesec da-na dve sudske presude, jednu od 80.000, ali zato {to samuvredila list „Politika” , jer sam izjavila da je list

– 552 – – 553 –

SPS-a, a drugu na 150.000 dinara, zbog uvrede predsed-nikovog nesta{nog sina Marka, jer smo prebrojavaliautomobile koje je polupao i $rtve koje je usput na-pravio. Do sada sam mislila da oni pla}aju za sarad-wu, a sada vidim, a ka$u i demokrate, da mi treba daplatimo, da bismo sara|ivali sa SPS-om. ^udna nekapraksa i, verujem, da demokrate danas ne sara|uju sawima na ovaj na_in, jer te{ko daju pare, oni samo uzi-maju. Kako se SPS pokvarila u vi{estrana_kom mi-qeu, i po_ela da napla}uje onima koji je podr$avaju,tako se demokrate udaquju od wih sve vi{e i vi{e, dovisine kazni koje pla}a „Srpska re_” i ja, i du$inezatvora koje odle$asmo. Sli_ne presude oni nikadane}e dobiti, niti kazne pla}ati, jer im ne pada na pa-met da u svom „_istom” opozicionom delovawu govoreprotiv lista „Politika”, ili protiv drugih novina,protiv predsednikove porodice, a naro_ito dece, jerje to, ka$u, saradwa sa SPS-om, a oni deluju na drugina_in protiv stranke na vlasti. Jedan od tih na_inaje da, kao i wihov lider, i gradona_elnik Beograda zatri do _etiri meseca potro{e sve buxetske pare, pla-nirane za godinu dana, tamo gde mogu i gde narodnimnovcem raspola$u, zatim da svakodnevno veoma opozi-ciono i kriti_ki tr_e maraton, voze bicikl, igrajuko{arku na {kolskim igrali{tima, voze prazne auto-buse GSP-a ili _iste sme}e umesto „Gradske _isto}e”.Takva o{tra i kriti_ka politi_ka aktivnost ugro$a-va vlast do koske i zato socijalisti sve _ine da togopasnog protivnika uni{te, ka$u demokrate, politi-_ki, a bogami i fizi_ki.

Planiraju atentate raznih vrsta, od skra}ewa bu-xeta, do podmetawa noge na maratonu, bu{ewa guma nabiciklu i cepawa mre$e za ko{arku, pa sve do _i{}e-wa Beograda, bez akcija i u_e{}a Demokratske stran-ke. Te $ivotne opasnosti kojima je _esto izlo$en li-der demokrata u muwevitim, tajnim akcijama tajneslu$be Dr$avne bezbednosti, koje mu ne otkriva navreme ni {ef te slu$be, a wegov ku}ni prijateq Jo-vica Stani{i}, jer slu$ba je slu$ba, a dru$ba je

dru$ba, toliko destabilizuju i dekoncentri{u wegakao politi_ara i stratega borbe za demokratiju, da jepobrkao lon_i}e i ciqeve, pa je za najve}eg neprijate-qa svoje stranke nedavno ozna_io qude koji znaju „sa-mo jednu re_ sa tri slova”, kako re_e u Kraqevu. Ta re_je ili „Vuk” ili „svi”, a obe te re_i simbolizuju za-pravo ono _emu navodno te$i \in|i}, slobodu i demo-kratiju. Za{to to sada smeta wemu i wegovoj stranci,te{ko je razumeti i ostaje u domenu psihopatologije,jer je logi_nije da mu smetaju oni koji znaju re_ sa petili osam slova, ili oni koji ih _uvaju na vlasti.

Ali ono {to je nama logi_no nije i drugima, pa ta-ko su na{em doju_era{wem savezniku mnogo bli$i idra$i {ef Dr$avne bezbednosti, {ef policije, pot-predsednik SPS-a, i neki ministri u vladi, nego pred-sednik Srpskog pokreta obnove, i dru$e}i se sa wima,on pri_a kako Srpski pokret obnove sara|uje sa SPS--om. To je i nateralo ono jaje iz Kraqeva na wegovu gla-vu, jer i jaja imaju du{u, trpe, trpe, pa puknu.

<to se mene ti_e, sigurno ne}u platiti tu cenu sa-radwe sa SPS-om, koja mi se svakodnevno pove}ava no-vim i novim presudama, sa sve ve}im nov_anim iznosi-ma koje treba da platim, jer sam navodno u „Srpskoj re-_i” uvredila Marka Milo{evi}a, Borku Vu_i}, Alek-sandra Tijani}a, Bogdana Tirnani}a, Mirjanu Bobi},Milana Paro{kog, Zoricu Brunclik, i ostale velika-ne qudske i politi_ke, _ija se _ast i ugled mo$e lakoizmeriti i platiti. Volela bih, naravno, da sam toli-ko bogata i da imam novca za sva ta pla}awa, jer bi bi-lo veliko zadovoqstvo isplatiti _ast koja vredi 30, 50ili 150 hiqada dinara, ali, kako nemam, ostaje da seoni _asno napla}uju u mojoj ku}i. Uskoro }e i do}i dotoga, ako svi oni zaista svoju _ast hrane novcem, pa ve}vidim kako mi po ku}i tumaraju i iznose stolice, te-levizor, tepihe i ostalo, svi ti _asni qudi na _elu sa_asnim Markom Milo{evi}em.

U $eqi da im ipak pomognem u tom poslu naplate_asti, ovih dana prosto skupqam i opredequjem stva-ri za wih, prema ukusima, da qudi ne idu praznih ru-

– 554 – – 555 –

ku i nezadovoqni, pa da me opet odrape nekom novomtu$bom. Tako za Marka Milo{evi}a imam „pe$o 405”,star deset godina, ali vredan i slavan, jer nas je vozioi na 9. mart 91, i na Vidovdanski sabor 92, i u zatvor93, i iz zatvora iste godine, vozio je on demokratijui istoriju ove zemqe, i nadam se da }e kao muzejskavrednost zadovoqiti tog mladi}a, mada on ne zalazi_esto u muzeje i ne dr$i do starina. Mama }e mu ipakobjasniti da je to vredno i ono pravo i tako }emo pod-miriti _ast _asnoj porodici Milo{evi}.

Za Haxiju iz „Politike” imam pun fri$ider kr-menadli, kupi}u jo{ piva, vina i Bog da ga vidi, uto-pi}e lako svoju _ast u masnoj trpezi.

Borka Vu_i} mi je tajna, ne znam joj slabosti, sklo-nosti i $eqe, ali po{to je bankar i nov_ani radnik,za wu imam spreman, tako|e muzejski vredan, paket nov-_anica iz predratne Jugoslavije, novac Kraqevine ko-ja nije imala inflaciju, ve} konvertibilnu valutu, pa}e, nadam se, dobro prou_iti kvalitet tog novca, vrstupapira, na_in {tampe i ostalo, {to je potrebno da ko-pira na dana{wi jadni komunisti_ki dinar, ne bi lise bar malo pribli$io nekada{wem kraqevskom, timpre {to se wen {ef partije sasvim pribli$io kra-qevskoj ku}i, prosto se uselio u wu, spava u kraqevomkrevetu, sedi u kraqevim stolicama i ide u kraqevtoalet. Kada uzme od mene taj stari novac iz sre}nihvremena Srbije, nadam se da }e ona sada{wi dinar po-cepati i baciti, zajedno sa Milo{evi}em u kraqevtoalet, pa pustiti vodu sa wim, a Srbiji vratiti vred-nost novca mo}ne kraqevine.

Sa Tijani}em }u se prebiti za pare, jer wemu sa-mo batine trebaju, on se ne zadovoqava materijalnimvrednostima, {to znaju i gra|ani, kako se videlo ne-davno na tribini za bojkot izbora Demokratske stran-ke, na Vra_aru, koje je Tijani} svojim prisustvom i go-vorom podr{ke bojkotu _astio, ali odmah i dobio zvi$-duke u polupraznoj sali, a {ta bi tek bilo da je bilapuna – zna se, s obzirom na to ko su oni koji pune i sa-le, i ulice, i trgove u Srbiji. Vidim da je Tijani} to

ukapirao, iako te$e, trebalo mu je svih sedam godina,od „Pinkija” do Vra_ara.

Tirke je opet posebno komplikovana li_nost, jer jenovinar svih vlasti i za sva vremena, protiv svih opo-zicija, pre$iveo je sre}no sve vladare i urednike iostao u igri, pa ne znam {ta mo$e wegovu _ast zadovo-qiti, umesto novca koji tra$i, a ja nemam. Mo$da damu dam moju diplomu Pravnog fakulteta, neka je ima igleda _ovek, ili komplet „Srpske re_i” da se u_i no-vinarstvu kriti_nom i prema vlasti, a ne samo premaopoziciji, a ako to ne prihvati, za svaki slu_aj imamdva-tri sanduka viskija i zaboravi}e on brzo za{to jedo{ao, {ta mu dugujem i gde se nalazi.

Bobi}ki }u otvoriti svoje ormane, pa neka nosi sveArmanije i Maks Mare koje je $elela da ima, a nijemogla dobaviti, a da}u joj i telefonski imenik, onajintimni, neka vidi da nije sve u novcu, ne{to je i uglavi.

Paro{ki Milan, poqoprivredni radnik, paor ilokalni silexija, uze}e, verujem, vodeni pi{toq daprska okolo, kao {to radi u politici, a mogu mu ponu-diti i zemqu u Crnoj Gori, imam je na hektare, nekaradi ne{to, da me zaboravi, jer vidim da stalno pevaonu pesmu „Sawao sam no}as da te nema”.

A kako me u javi bogami ima, ostaje mu da uzme mo-tiku u ruke i radi posao koji zna, a politiku, narav-no, osta}u da vodim ja.

Zorica Brunclik ne}e biti problem za naplatu _a-sti, ima tu kod mene farbe i farbe za kosu, kozmetikerazne, parfema i ostalih finih stvari koje ona slabokoristi jer mo$da ne zna da kupi, a po{to znam dafriziram mogla bih je o{i{ati lepo i kulturno, dali_i na gospo|u, kao {to treba da izgleda najboqa pri-jateqica supruge na{eg predsednika.

Ostale potra$ioce novca za _ast, koji _ekaju u re-du, kao Mihajlo <vabi}, Verica Bradi}, Rade Brajo-vi} i ostali, zadovoqi}u tepisima, slikama i ponekomVukovom kwigom ili posterom, ali sve u svemu uvekima re{ewa, samo treba smisliti i organizovati. Pri-

– 556 – – 557 –

jateqi i _itaoci „Srpske re_i” me zovu, pi{u i bri-nu se zbog ovih u_estalih presuda u korist _asti raz-nih spodoba, a na {tetu na{e kase, pa sam zato moralaobjasniti da nikada nije |avo crn kako izgleda, ispli-va}u ja iz ovih presuda i osuda, kao i uvek do sada, adobro je dok ih ima, jer smo tada sigurno na svom putu.Kada ih nestane, ili postanu uslovne, ovakve ili onak-ve, kao kod drugih u opoziciji, bi}e lo{e, jer to je si-guran dokaz pribli$avawa vlastima, a na{ ciq je su-protan, samo ru{ewe vlasti. Ovako ili onako, ali kad-tad svakako.

@uta duwa, zelen bor, _ekam _asni odgovor.


ZABU<ANTI, LIFERANTII KOMANDANTI

Na Trgu u ^a_ku, prepunom naroda koji je do{ao davidi i _uje Srpski pokret obnove i Vuka, i prethodneno}i na Trgu u Kragujevcu, tako|e prepunom naroda ko-ji je kisnuo i slu{ao nadu da }e i da mora biti boqe,ako opet ne pobede komunisti, osetila sam duboku tugui sa$aqewe i za taj narod, a i za sebe samu. Ve} sedamgodina dolazimo na prepune trgove, i oni i ja, ve} se-dam godina ula$emo sve {to imamo i mo$emo u praved-nu borbu za promenu jednog nakaradnog sistema vlastii qudi koji je vr{e, donose}i sve ve}u bedu i nesre}usvom narodu i dr$avi, koju su pretvorili u karantinsveta i simbol zemqe primitivnog sistema, vladara, ai naroda koji robuje i ve} pedeset godina trpi ono {toniko na svetu ne bi trpeo, a ta borba i visoka ulagawau wu, _ak i mnogih $ivota, nikako da donese neke po-bede i promene. Jeste se promenila lokalna vlast u^a_ku, Kraqevu, Kragujevcu i mnogim jo{ gradovimau Srbiji, jesu oni mnogo i promenili $ivotne uslovegra|ana i okolnih sela, ali prava promena je dobro isistemski zablokirana od Republike po svim {avovi-ma, da bi se spre_ilo uru{avawe vlasti i sistema kojise dr$i samo na slam_ici spasa, zvanoj opoziciona ne-sloga, zavist, sujeta i kako sve ne. Tu slamku su komu-nisti pozlatili ba{ ovih dana, u$ivaju}i u ratu opo-zicije sa opozicijom, koji je wih sasvim ostavio sastrane, na bezbednoj razdaqini, da opet pripremaju, namiru, svoju novu prevaru, bez obzira na hiqade i hi-

– 558 – – 559 –

qade qudi koji se ponovo vaqaju Srbijom, tra$e}i wi-hov odlazak. Prostim sabirawem okupqenog naroda iglasa_a koji po ko zna koji put izlaze na ulice da da-ju podr{ku Srpskom pokretu obnove i Vuku, i ovaj put,kao i uvek do sada, mo$emo unapred sabrati pobedu, jerje logi_no da }e oni koji _ekaju, kisnu, slu{aju i ap-laudiraju i glasati za tu politiku i qude koji je nu-de. Ali ovo je zemqa nelogi_nih pojava i bojim se dasu trgovi i ulice i daqe na{a sudbina i jedini putka onome {to ho}emo i kuda smo krenuli pre sedam go-dina.

Da je to tako i da }e biti tako najboqe svedo_i to{to se doga|a na ulicama Beograda i Srbije, kao i unekim medijima koji prate kampawu. Dok smo kisnulii {etali tri meseca bore}i se za svoju pobedu i pokra-dene glasove, dok smo se tukli sa policijom, te{iliporodicu Star_evi} zbog ubijenog sina i porodicu La-zovi} zbog te{kih rana oca i mu$a, dok smo ga|ali ja-jima i visili sa simsova zgrada, dok smo tapaciralifotequ prvom opozicionom posleratnom gradona_el-niku i tra$ili da mu narod izvikuje ime i novu funk-ciju, nismo mogli ni sawati da }emo samo dva mesecakasnije od tog istog _oveka do$iveti stra{nu mr$wui gledati kako nam ometa kampawu, cepa i prelepqujesamo plakate Srpskog pokreta obnove, a nikako SPS-a,<e{eqa ili JUL-a, proizvodi na tone letaka, pa _aki kwiga, iskqu_ivo protiv onih koji su ga mazili, pa-zili i stvorili. Ne verujem da bi ijedan gra|anin iztih zimskih {etwi, ijedan _ovek na svetu koji ih jegledao, pratio i podr$avao tada poverovao u ne_ijuprognozu, da }e ve} u avgustu 1997. godine biti ovo {tojeste i da }e mr$wa i zavist dosti}i razmere ratnihuli_nih obra_una sa plakatima i slikom onoga koji jesvima samo davao, a nikome i nikada uzeo ni{ta. Nelo-gi_no jeste, neverovatno jeste, ali doga|a se i danasmogu da, na$alost, likujem i ka$em svima koji su menapadali zbog mojih otpora prema koaliciji i udru-$ivawima, a naro_ito prema ovom posledwem: eto, bi-la sam u pravu, dogodilo se ba{ ono {to sam govorila.

Od toga, naravno, nemamo ni{ta, osim, verujem, kona_-nog osve{}ewa na{e stranke, a i naroda, da u Srbijisloge nema, ne}e je ni biti, da postoji samo mr$wa idestrukcija, koja razaraju}e dolazi ba{ onda kada na-i|u trenuci za promene i pobede. Zato je lako predvi-|ati doga|aje i na{u budu}nost – bi}e uvek samo ononajgore i ono {to niko ne bi ni pomislio da mo$e biti.

Zbog takvih srpskih zakonitosti mogu}e je, logi_noje i ne smeta nikome, pa ni onima koji to _ine, da se mo-bili{u ovih dana mnogi sada{wi marginalci, a neka-da poznata imena, u kampawu ne protiv izbora, ne pro-tiv komunista i fa{izma, nego samo u kampawu protivmogu}e pobede Srpskog pokreta obnove i Vuka na izbo-rima.

Pet-{est precvalih glumi_ica, isto toliko istro-{enih i ostarelih politi_ara, peva_a ili nekih dru-gih kvaziintelektualaca, proglase sebe za nezavisnesnage i udru$e se u kolo mr$we beogradskog gradona-_elnika, koji o gradu i ne misli, zauzet skupqawemnarodnih otpadaka za napad na narod koji ga je izabrao.Prete ve} danima da }e da krenu u proteste, u {etwe,u karavane, sastaju se, dogovaraju, a nikako da ih vidi-mo bilo gde osim u kancelarijama, iz kojih {aqu po-ruke zna se kome. Neke novine, a naro_ito „Studio B”daju tome veliki publicitet, mnogo ve}i nego, na pri-mer, mitingu iz â_ka, gde se sakupilo preko 50 hi-qada qudi, jer veruju odnekud da je Jelena <anti},ili Qiqana La{i}, mnogo va$nija od hiqada â_ana.To je opet deo onog najgoreg i najnelogi_nijeg {to ta-ko|e nismo mogli ni zamisliti da }e se desiti. Oslo-boditi „Studio B” bio je ciq i â_ana i svih nas tihzimskih dana, oslobodili smo „Studio B” i, naravno,dobili {to smo tra$ili, opet mr$wu, otpor i daquborbu za objektivnost koje, _ini se, nikada i ne}e bi-ti. No, to je opet wihov problem, sloboda je i ne bitini po{ten, ni objektivan.

Da je sve to {to _ine i stranke, i lideri, i deo{tampe, ne bojkot izbora, nego Srpskog pokreta obnove,svedo_i najboqe nesloga me|u bojkota{ima. Ima ih, ka-

– 560 – – 561 –

$u, 12 stranaka, od kojih niko ne zna pobrojati vi{eod dve do tri i svih 12 vode svoju posebnu kampawu pro-tiv izbora, zajedni_ku ne mogu nikako da dogovore. Lo-gi_no bi bilo, ako je zaista politi_ka odluka u pita-wu, a ne mr$wa prema Vuku, da onda imaju jedinstve-ni politi_ki nastup u bojkotu, jedinstveni marketing,plakat, zajedni_ke skupove, da se pojave onako mo}no sapodignutih 12 ruku pred 20 slu{alaca, koliko saku-pe po tribinama u Kragujevcu, Prokupqu, Ni{u ilina drugim mestima, jer vi{e od 20 ne mogu, i da slo$-no uzdrmaju javnost Srbije, te nateraju i nas da se za-mislimo i pokolebamo u odluci. Ne, to se ne}e nika-da desiti, ne}e Ko{tunica, \in|i} i Mi}unovi}, naprimer, nikada zajedno nastupiti i pru$iti javno ru-ke jedni drugima, pa makar da im to donese pobedu ilinarodu boqitak. Mrze}i se izme|u sebe, neuticajni unarodu i politici mrze zajedno i najvi{e onoga kojije najja_i, jer mu svi duguju pone{to. Zato kraja, iz-gleda, nema, uvek po_iwemo iznova, ali za utehu je datrgovi sa nama ostaju puni, narod sve najboqe oceni iproceni.

Zbog tog naroda i wegove podr{ke, zbog nepogre{i-vosti koju pokazuje ostaju}i sa onima koji ne mrze, mo-ramo zaboraviti sve i okrenuti se poslu koji smo za-po_eli pre sedam godina. Ovi izbori bi taj posao si-gurno zavr{ili da nije bilo mrziteqa i wihove zavi-sti, pa ako se zavr{e ostankom komunista na vlasti, neznam kome }e mo}i i {ta da govore ti lideri ubudu}e,verujem da ni onih 20 ne}e sakupiti, a jaja iz Kraqe-va bi}e samo najava kajgane koju }e popiti od naroda.Naravno da oni nisu snaga koja presu|uje, no mogu bitiwihovih 50 do 100 hiqada glasova va$ni u vagawu po-bede koja je bila izborena ve} na zimskim {etwama iprotestima i _ini se voqno i svesno, kako re_e \in|i},predata komunistima. Bojkot izbora i kampawu pro-tiv Srpskog pokreta obnove komunisti podr$avaju svimsilama, ne bune se nimalo, _ak podsti_u sukobe me|u na-ma i odluku o bojkotu, jer to nesporno pove}ava wiho-ve {anse za pobedu u uslovima kada su bili dovedeni

do voqne predaje vlasti. Zato je pravo i jedino pitaweza politi_ku javnost i analiti_are ne za{to Srpskipokret obnove ide na ove izbore, koje slu{amo i _ita-mo po {tampi ovih dana, nego za{to oni ne idu. Komepoma$u time, za{to i za koliko novca ili obe}awa.Vreme }e, naravno, kao i uvek, pokazati sve, pa i to dasmo mi opet bili u pravu i da je trebalo slediti Srp-ski pokret obnove. Tako je bilo i do sada, i po pitawurata i mira, i po pitawu odnosa prema svetu, i po pi-tawu odnosa sa vladaju}im Srbima u Hrvatskoj i Bos-ni, i po pitawu mirovnih sporazuma predlaganih odsveta, sve je uvek bilo na kraju onako kako je Srpki po-kret obnove govorio na po_etku, dok su drugi iz opozi-cije pogre{no procewivali i svirali uz diple vla-sti. Tako je i danas, oni opet pogre{no procewuju isviraju u diple vlasti, rade}i bojkotom samo za Milo-{evi}a, a protiv Srpskog pokreta obnove, pa }e nekonekada, ipak, u svemu potra$iti logi_ne odgovore napitawe za{to je tako bilo i oslika}emo se pred naro-dom i potomstvom onako kako treba. Neko kao liferant,neko kao zabu{ant, a neko, bogami, i kao borac i koman-dant. Ve} sada se jasno vidi taj raspored, a i to da susvi voqno odabrali polo$aje koje $ele i za koje su obu-_eni i pla}eni. Ostaje samo da se narod na izborimatrajno oslobodi i liferanata i zabu{anata, a da po-dr{ku borcima, radi budu}nosti i ulaska u normalansvet, koji je normalan samo zato {to zabu{antima nedaje {ansu.


– 562 – – 563 –

POBEDA I PRE POBEDE

Pribli$ava se fini{ izborne trke i pove}avanervoza vladaju}e oligarhije. Trijumfalna kampawana{e stranke i predsedni_kog kandidata zapawila jei vlast i opoziciju. Stotine hiqada qudi i qubav ko-ju izlivaju po trgovima potpuno demantuju pri_e iuverewa koja su {irena u javnosti da su dobitnici ne-gde na drugoj strani, te da je SPO neuticajna stranka,{to se obilato dokazivalo navodnim istra$ivawimajavnog mwewa. Sada je sve to palo u vodu, a snaga koja sevaqa Srbijom upla{ila je i osionu vlast, do te mereda ponovo, kao nekad, krije u tv-izve{tajima narod satrgova, prikazuju}i samo govornika na bini, pa izgle-da da on govori sam sa sobom. Na drugoj strani, kandida-tu levice se ve{ta_ki poku{ava dati sli_an imix, pase vuku autobusi puni nesre}nika, koji idu od grada dograda, da glume publiku onome koga niko ne slu{a, jeri ne razume {ta govori, po{to mu je jezik, _ini se, po-malo druga_iji od srpskog.

Ti autobusi i policija koja upada u gradove sawim, tu_e, hapsi i {ikanira gra|ane koji dolaze da muzvi$de i protestuju, podi$u tenzije u javnosti i sva-kodnevno se pribli$avamo, _ini se, ne izborima, negoobra_unu neistomi{qenika, koji dodatno podgrevadr$avna televizija. Gospodin sa levice, kandidat zapredsednika Republike svih nas, otvoreno govori da onto nije, i da je kandidat samo komunisti_kog dela Sr-bije, prete}i onima koji nisu levi_ari da }e gladova-

ti i jesti vazduh koji proizvode zvi$de}i wemu i oni-ma koji ga kandiduju. U Kragujevcu je _ak rekao javno,i prete}i, da }e „ovaj grad ponovo biti u na{im ruka-ma”, kao da je sada u rukama okupatora, stranaca i kozna kakvog neprijateqa ovog naroda. Strah od porazakoji je prosto vidqiv na ulicama Srbije ra$estio jei tog plasti_nog _oveka i oslobodio ga do wegove pra-ve slike nevaspitanog i primitivnog silexije iz vla-sti, kome je i jedini kvalitet sama vlast i policija{to ga prati, poku{avaju}i, vaqda, da strahom koji{iri utera glasove u wegovu kutiju. „Mora}e svi darade”, kli_e on okolo, kao da smo do sada to mogli, panismo hteli, a on }e, eto, naterati lewe Srbe na posao,{to je opet posledwa nervozna karta tvrde ruke vla-sti, kojom poku{avaju da uteraju odavno odbeglu pobe-du. Sve se prosto rastura pred wihovim o_ima, nema nipomena od nekada{we sile i snage vladaju}e partije,pa ni pomena od narodne podr{ke glavnom vo|i, kojitako|e ne mo$e dobrovoqno okupiti vi{e od tri babe,nego mora da vu_e publiku sa sobom, i to _ak i decu izsredwih {kola. Otvaraju}i autoput, uz publiku kojuje doveo i ki{u koju je Bog poslao, delovao je i on poki-slo, nesigurno i nesre}no, sigurno najpre zbog toga {tozna da bi narod koji ga slu{a najradije i{ao dobrovoq-no da slu{a onoga koga on $eli da ukine, jer mu je oteoi slavu i snagu. Depresivno, jadno i neuverqivo re$i-rani skupovi, kampawa i poruke koje se {aqu bira_i-ma sa levice, prosto deluju antipropagandno i sve toskupa ne miri{e na dobro. Oni vide da gube, a mi vi-dimo da dobijamo, ali i jedni i drugi znamo da }e te{-ko tako biti, pa je rasplet ove izborne trke zanimqivi prati}e se kao neki napet film izme|u dobrih i lo-{ih momaka.

Kao i u filmu, lo{ima poma$u svi, a dobri suusamqeni, pa su protiv wih _ak i oni koji to ne bi mo-gli biti ni po kakvom osnovu. U na{em slu_aju predwa-_i, naravno, nezavisna {tampa, koja se prosto utrkujeda pomogne vladaju}oj stranci, tako {to minorizujekampawu Srpskog pokreta obnove, „smawuje” narod koji

– 564 – – 565 –

je prati ili, prosto, i ne bele$i te velike i za wiho-ve _itaoce va$ne skupove. Glavni urednik „Na{e Bor-be” u svom posledwem komentaru pi{e da treba bojko-tovati izbore jer se time bojkotuje i Kurta i Murtakoja na wih izlazi. Ja prosto ne znam da li smo mi Kur-ta ili Murta, ali znam da je koliko pro{le godine tajisti _ovek visio u na{im kancelarijama, mole}i dadobije stan za sina svoga, pa kada mu je Murta ili Kur-ta, o kojem pi{e, u tome pomogao i on re{io porodi_nostambeno pitawe, odmah je okrenuo politiku u svomelistu. Mr$wa kojom nam se obra}a srazmerna je kvad-ratima koje je dobio, pa bi radi povratka sebe u qud-sku normalu vaqalo da kvadrate vrati Murti ili Kur-ti, pa da nas onda lepo o svom tro{ku mrzi i slu$i ko-me slu$i. Ovako deluje nemoralno, a on mo$da i nijetakav, iako je, izgleda, stambeno obezbe|en sa po jednimstanom i od Kurte i od Murte.

Takvo pra}ewe kampawe od strane nezavisnih gla-sila, osim {to poma$e Milo{evi}u i wegovom kandi-datu, polako i ukida tu {tampu, bez ikakvog pritiskavlasti. Milo{evi} ne mora vi{e ni{ta da radi, negoda podsti_e negativan odnos te {tampe prema Srpskompokretu obnove, jer je to siguran put ka wihovoj propa-sti i samoukidawu. ^itaoci tih novina su uglavnomopozicioni bira_i i pristalice, i kako je 90 odsto wihuz Srpski pokret obnove, oni polako sve mawe kupujute novine koje su neobjektivnije _ak i od dr$avne „Po-litike” i zbog toga wima nezadr$ivo pada tira$, pa iuticaj. „Na{a Borba”, ranije simbol opozicione {tam-pe, pretvorila se u bilten mr$we i neobjektivnosti ispala na pet hiqada {tampanog tira$a, koji nezadr-$ivo pada, do tira$a crvene „Borbe”. To je prosto _i-wenica i rezultat ne prisile vlasti, ve} wihovog op-redeqewa i ure|iva_ke politike, pa verujem da se onanikada vi{e ne}e vratiti u svoje slavne dane, {to jei pravedno.

„Dnevni telegraf” tako|e gubi na tira$u i uti-caju pre svega zbog stalnih napada na Srpski pokret ob-nove, koji su u beskrupuloznosti i la$ima prevazi{-

li sve dr$avne medije. Na{i simpatizeri i pristali-ce opozicije u Srbije do{li su danas u paradoksalnusituaciju da, ako $ele da se informi{u o ne_emu {toradi Srpski pokret obnove, pre to tra$e u „Politi-ci” i „Ve_erwim novostima” nego u nezavisnoj {tam-pi, {to je i osnovni razlog pada tira$a svih nezavis-nih glasila, kao i potpunog pada wihovog uticaja najavnost. De{avaju se zapravo obrnuti procesi od $eqe-nih, jer sve la$i koje objavquje ta {tampa, sva istra-$ivawa javnog mwewa koja plasiraju smawuju}i upor-no najja_u stranku opozicije, izazvala su samo supro-tan efekat i oja_ala nas do te mere da smo se ovom kam-pawom i mi iznenadili. Izgleda da zaista, kao na Za-padu, idemo u tr$i{ne uslove i u medijima, i da }epolako nestajati oni koji nemaju _itaoce, a ja_ati onikoji ih po{tuju i poku{avaju da budu objektivni, a tosve trenutno odgovara i vladaju}oj stranci, koja ne mo-ra da gu{i nezavisne medije, jer se oni sami gu{e u ne-objektivnosti i la$ima i polako nestaju, smawuju}itira$ do $ivotarewa.

Ukupno, sve {to se doga|a deluje zanimqivo, a iz-borna kampawa donosi svima iznena|ewe. Vlastima ja-snu poruku naroda da su dosadili i omrznuti do te me-re da ne mogu slobodno da se kre}u po Srbiji i okupqa-ju pristalice, jer je mnogo vi{e protivnika koji pro-sto spontano izlaze da im skupove ometaju i poka$usvoje nezadovoqstvo , a opoziciji opet jasne dokaze kojaje najja_a stranka i ko lider cele opozicije, uprkosprotivqewima, zavistima i ve{ta_ki podgrejavanimsujetama malih lidera i stranaka koje godinama mis-le da su velike. Prosto nema ni{ta od svih pri_a, pro-cenata popularnosti koji su pla}ani i {akom i kapom,jer prazne sale i trgovi po kojima se kre}u ovih danagovore suprotno i naj_istije o svima wima. Oni su uti-cajni lideri i stranke samo u nekim nezavisnim gla-silima koja propadaju zajedno sa wima, {to sve ukup-no deluje lekovito za na{u politi_ku javnost, a i zadr$avu. Sredi}e se politi_ka scena Srbije, postavi-ti svako na svoje mesto, ali ne anketama i lepim $e-

– 566 – – 567 –

qama, nego narodnom voqom, pa je sa tih pozicija mno-go lak{e u budu}nosti mo$da graditi neku stabilnost.

Ono {to rade opozicione stranke koje ne izlaze naizbore, mr$wa koju u antiizbornoj kampawi pokazujusamo prema Srpskom pokretu obnove opet deluje samo nawihovu {tetu, a u na{u korist, jer je toliko neumere-na i bezrazlo$na, da izaziva narodni gnev, _ak i onihkoji nikada nisu bili pristalice Srpskog pokreta ob-nove. Jednostavno, sve deluje suprotno $eqama, pa kam-pawa koju vode propali glumci, peva_i i ostali pozi-vaju}i narod na bojkot, sve vi{e razbija ideju bojkotai uve}ava broj potencijalnih bira_a, _ak i me|u oni-ma koji ranije nisu glasali. Vrhunac je poruka Mila-na Pani}a koji ka$e da ne treba iza}i na ove izbore,umesto da uzvrati podr{ku kojom smo ga nesebi_no da-rovali 1992. godine, {to samo izaziva narodni gnev, iumesto da ih odvla_i od glasawa, tera ih na glasaweprotiv takvog licemerja, nemorala i nezahvalnosti.Do ju_e je taj gospodin molio da mu opet damo podr{kuna{e stranke za wegovu kandidaturu, tr_ao okolo zanama poku{avaju}i da se dodvori i kandiduje, ne govo-re}i ni{ta o lo{im izbornim uslovima, ve} samo o se-bi, kao zajedni_kom kandidatu opozicije, pa kada nijedobio podr{ku uzvratio je mr$wom, i zapravo nam po-mogao, a nikako odmogao u ovoj izbornoj trci. Da smo na-ru_ili, ne bismo boqe smislili antikampawu koja namdonosi glasove od ove koju su smislili propali glum-ci, politi_ari i polupismeni novinari. Kada se svewihove poruke protiv nas slu{aju, zajedno sa pretwa-ma vladaju}e stranke, opet protiv nas, a posle svega{to je bilo, posle poklona i qubavi koje smo mi wimadelili, te poruke nemaju nikakvu snagu ni uverqivosti izazivaju samo otpor, deluju}i zapravo kao poziv dase podr$i ono {to svi napadaju. To je toliko sna$naporuka u na{u korist da se zahvaqujem gospodinu Pa-ni}u na woj, iako znam da je on drugo $eleo. Bog je ude-sio da on nama ipak vrati ono {to nam duguje, i to naovakav na_in koji wega zaslu$eno uni$ava, a nas za-slu$eno uzdi$e. Svakom svoje, kako je i pravedno.

^ekaju}i izbore, mi se ukupno, i pre ishoda, ose}a-mo pobednici, jer ma {ta da se desi, ve} smo pobedili.Ono {to do$ivqavamo po Srbiji, qubav koju nam na-rod daje kao nagradu za upornost i borbu koju vodimozajedno sa wim, uprkos svim saplitawima i od vlastii od opozicije, zapravo je najve}a pobeda koju neko mo-$e izboriti u politici. Ako do|e{ u neki grad kaopoliti_ar i ne mo$e{ pro}i satima dok ne pru$i{ruku ili zagrqaj svima koji to $ele, onda si sigurnopobednik u ne_emu mnogo va$nijem od izbora i politi-ke, {to je i najdra$a pobeda. Ako ne bude izborne kra-|e, ta qubav naroda koja se izliva na trgovima Srbije,preto_i}e se u pobedu, jer to su prosto brojke koje supostale javne i sabirqive svakome. Pokrasti sve to da-nas je vrlo opasno, jer mo$e doneti samo nesre}u lopo-vu, kakvu mu ne bih po$elela, pa verujem da se kra|ane}e ni desiti. Ako se desi, ako nas ne bude u glasa_-kim kutijama koliko i na ulicama, bi}e nas ponovo naulicama, i to bogami druga_ije nego do sada. To se ve}jasno videlo u ̂ a_ku i Kragujevcu, i svuda kuda se kre-}e kandidat levice i skupqa samo bes i narodnu mr$-wu, a nikako glasove i pobedu. Izbori su se zapravo ve}i desili u Srbiji, ostaje samo da se formalno obave ponarodnoj voqi, koju smo ve} svi videli.


– 568 – – 569 –

KU>A GORI A BABA SE ^E<QA

Izbori su bili a na izborima izborio svako po ne-{to, a komunisti najmawe. Ni{ta ne bi od skup{tin-ske ve}ine kojom su mahali i pretili, ni{ta od pred-sednika u prvom krugu i skoro ukupno ni{ta da nijebilo opet velike kra|e na jugu i na Kosovu, kao i do sa-da. Tamo ponovo nisu va$ili ni izborni zakoni, nistrana_ki predstavnici, ni posmatra_i OEBS-a, tamoje bilo samo Kosovo i pqa_ka da se potpuno ne propad-ne, da se obraz ne izgubi. Ono {to su na kraju „dobili”komunisti znaju da zapravo nisu dobili i veliki jestrah u wima od svega {to dolazi. Upla{eni od nas ina{e kampawe, gurali su napred <e{eqa i izguraliga preko podno{qive mere, pa sada Srpska radikalnastranka i Srpski pokret obnove imaju skup{tinsku ve-}inu i to je zapravo formalni pad komunizma, iako nei su{tinski. Formalni zato {to je pobedila u stvarijedna stranka koja se 1990. godine pocepala na dva kri-la, ali oba dovoqno jaka da levicu obore na ple}a, {tose sada i desilo.

Do ovih izbora se nije znalo koliko je sna$an Srp-ski pokret obnove zbog raznih koalicija u kojima se gu-bio, a sada se otkrilo da je to sve uvek bilo samo drugoime za istu stranku koju je zadwa koalicija ko{talaizborne pobede na ovim izborima. Dobili smo svojestalne, ali ne i druge bira_e, pokolebane sukobima isva|ama opozicije, do mere radikalnog okretawa Radi-kalnoj stranci, pa je tako <e{eq porastao na na{oj

neslozi, no ukupno su komunisti omanuli, {to je na{,nadam se, zajedni_ki ciq.

Su{tinski, ovo ipak ne}e biti pad komunizma, barne onaj pravi i potpuni, jer opet nesloga pobednika sadesnice i wihove krupne politi_ke razlike u stra-te{kim nacionalnim pitawima ih razdvajaju toliko,da se deo desnice, i to onaj ja_i, bar sa ovih izbora,pribli$ava levici, tako da se ve} vidi ne kraj, negoprodu$etak agonije i naroda i dr$ave. Naprasna slo-ga levice i <e{eqa sa desnice i wihova ve} vidqi-va javna qubav, odla$e, na$alost, opet pad komunizmai $eqene promene sistema vlasti, pa na kraju izboraizgleda da niko nije ni pobedio, ni izgubio, a da suopet svi gubitnici, a narod najpre i najve}i.

No, uprkos tom nesre}nom sticaju okolnosti da jeradikalima bli$i Marks od Nikole Pa{i}a, zbog le-vi_arskih zabluda wihovog vo|e, koje }e ga pogre{nousmeravati u nastupaju}im va$nim danima i odluka-ma, ose}a se ukupno olak{awe u javnosti zbog neuspe-ha vladaju}e koalicije, uprkos ogromnim naporima,kra|ama i zloupotrebama svega i sva_ega na ovim izbo-rima. Prvi put duva stvarna promaja u _vrstoj gra|e-vini vlasti i kao da smo razbili wihovu branu podig-nutu prema svetu, narodu i promenama. Otuda kod naspobedni_ki ton, iako nismo pobedili, a kod komunistamuk i skoro podani_ki odnos prema radikalima, iakosu vi{e dobili od wih. Nisu, _ini se, va$ni rezulta-ti i brojke, va$no je da oni znaju kako stvarno stoje unarodu i da su pro{lost, a ne znaju {ta }e daqe biti,i ko }e biti egzekutor wihove gra|evine vlasti, mo}i,uticaja, korupcije i _ega sve ne. U birawu xelata, pri-rodno se okre}u prema onome ko im je bli$i po svemu,i kome su pomogli da oja_a na ra_un onih kojih se pla-{e, zbog svega {to su im u_inili tokom vladawa za ko-je su mislili da je ve_no, pa nisu imali mere. Ne_istasavest prema Srpskom pokretu obnove pla{i ih na{epobede i ve}ih uticaja u vlasti, pa iako napukli, sas-tavqa}e i lepiti <e{eqom koliko budu mogli, samoda se sa_uvaju pravde. No, ipak tu sre}e ne}e biti, i

– 570 – – 571 –

ukupno pravi pobednici smo mi, koji uporno ostajemojaki ve} sedam godina, toliko da bez nas nema ni{ta,ni pobede, ni promene, a ni mira vlasti, {to je boqapozicija u ovim uslovima _ak i od pune pobede, jer jene bismo mogli realizovati kako $elimo bez ve}ih ne-mira u zemqi.

Na{e pobede zbog ne_iste savesti nisu se pla{ilisamo komunisti, nego i oni sa kojima smo do ju_e deli-li sve, na{i koalicioni partneri i prijateqi. Histe-ri_na kampawa za bojkot izbora koju su oni vodili sa-mo protiv Srpskog pokreta obnove, a koju i posle izbo-ra nastavqaju, ne pomiwu}i ni SPS, ni radikale, nibilo koga drugoga, kao da smo mi na vlasti, kona_no jesvojom prostotom i nemoralno{}u pokopala sve budu}esaveze i koalicije. Izobli_eni lider Demokratskestranke, poru$neo od mr$we, iskrivqenog lica i {a-renih o_iju, svakodnevno bquje otrov i koncentri{emr$wu, ne vi{e na Vuka i na SPO, nego ba{ na mene,pa izgleda da sam trenutno najmo}nija $ena u zemqi,koja _ini sve {to govori \in|i}. Do kraja korumpiran,optu$uje me za korupciju po wegovom starom sistemu– dr$’te lopova, dok sam ne pokrade {to $eli.

Za vreme kratke vladavine gradom vi{e puta je pu-tovao tajno od Be_a do Bona, da {tekuje ono {to je pro-bojem gradskog buxeta stekao, a u Londonu je nedavno sasvojim kumom, ministrom za privatizaciju MilanomBekom, obra_unavao profit wihovih zajedni_kih pet-{est firmi u inostranstvu koje tako obilato uvoze ro-bu i monopoli{u sve u zemqi. On zna da sve znamo iotuda pri_a o meni, koja treba da skrene pa$wu javno-sti i wegove stranke na pogre{nu stranu. ^ovek koji jemladost proveo po bordelima Nema_ke, zara|uju}i za$ivot prevarama i obmanama pre svega $ena, zauvek seizgleda blokirao u wihovom svetu i postao ne mu{ka-rac, nego $enski Petko, kako ka$e narod.

U svim javnim nastupima, _ak i u stranim mediji-ma, odgovorno iznosi stav da sam ba{ ja za sve kriva, dasam sru{ila koaliciju, a ne on i seka Veka, i da sam jata koja ga ru{i u Skup{tini Grada, a ne wegova nespo-

sobnost, povr{nost, neodgovornost, i nemoralni odnosprema onima koji su ga izabrali na to mesto. Fiksaci-ja koju ima prema meni deluje bolesno, pa mnogi ka$uda se on ustvari zaqubio u mene, a kako je qubav neuz-vra}ena, onda dolazi nemo}na mr$wa. To i nije nemogu-}e sasvim, s obzirom na wegovu slabost prema zrelim,jakim i stabilnim $enama, od kojih je $iveo dugo i zakojima }e imati potrebe stalno, do kraja $ivota. Otu-da i vezanost za Vesnu Pe{i}, i ve} jasna slika da onkao lider partije ne}e imati sre}e, ni karijere, dokse ne stabilizuje uz neku jaku i pametnu $enu, pa ne-ka o tome razmisle dobro u Demokratskoj stranci. Akose zaqubio u mene, to je pogre{no, nije moj tip, sav jekratak, krivonog, razrok, ima tikove i sviwsku frizu-ru, {to nikako ne volim, pa neka mu na|u neku drugu.Ja volim iskqu_ivo intelektualce, ne formalne negoi stvarne, one koji tako i fizi_ki izgledaju, a on tosvakako nije. Li_i na sve, samo ne na filozofa, kratkomu je i _elo i telo.

No, bez obzira na to {to izme|u nas ne}e ni{ta bi-ti, uprkos vatrenim izlivima sa wegove strane, menilaska sve {to on _ini i govori, nije svejedno kada $e-na do|e u izvesne godine ako ima ovakvu javnu pa$wui qubav. Uvrede koje mi {aqe preko {tampe vidim sa-mo kao o_ajni_ke qubavne poruke i laska mi to, _ak mije taj krivonogi jarac vratio sigurnost da imam zaistamo} koju nosi moj horoskopski znak {korpije. a mo} jeono {to opija, no opasno je da se {korpija ne naquti iubode $rtvu, jer onda je kraj. Zato, ne quti me _ove_e!

Pored \in|i}eve bolesne qubavi prema meni, oviizbori }e doneti i mnoge druge promene. Partije kojesu u anketama $ivele slavno i wihovi lideri koji suna papiru bili najpopularniji, okupqaju se polako inepovratno oko Nikole Milo{evi}a u veliki narodnifront zvani „ku}a gori a baba se _e{qa”, ili „selaruga pored puta”. To je ba{ ono mesto koje im je uvekpripadalo i prirodno je da su wemu te$ili i stigli,pa se nadam da su i sre}ni. Uve}a}e se zna_ajno uskorosa mnogim nezavisnim od istine novinarima i de$ur-

– 572 – – 573 –

nim stra{ilima iz politi_ke javnosti, koja su teralanarod od demokratije, pa }e svi zajedno imati snaguma_aka koje cvile iz }o{ka, bez izgleda da _ak i ogre-bu lava.

<e{eqeva izborna pobeda pokazala je da politikakoju vodi taj _opor ma_aka iz kuhiwe Nikole Milo{e-vi}a nema nikakvu budu}nost, ni narodnu podr{ku, _akni sve sa podr{kom lepog studenta _ede okupanog jaji-ma u Kraqevu. Narod voli sve suprotno od toga {to onipri_aju, pa je boqe da razmisle o tome zajedno sa sme-wenim gradona_elnikom, pre nego {to nastave kretaweunazad koje su zapo_eli. <e{eq je pucao na studente,tukao taksiste i u_iteqe, nije u_estvovao ni na jed-nim demonstracijama, pa ni na na{im slavnim vidov-danskim i zadwim zimskim, nije putovao po svetu, nidobijao nagrade za demokratiju, nije se zalagao za mirnego za rat i etni_ko _i{}ewe i, evo, dobio vi{e odsvih. Mi smo dobili stalno na{e, a levi svoje, tako daza tu grupu gubitnika oko Zorana \in|i}a, koja nijedobila ni{ta, ostaje prostor na levici kojoj i pripa-daju i neka tamo kopaju svoju budu}nost ako je uop{teimaju.

\in|i} to zna i ve} radi sa Vu_eli}em, Kertesom,Stani{i}em, Pankovim i ostalima na zaveri protivbra_nog para Milo{evi}, ali za sada bezuspe{no. No,ko zna {ta mo$e biti u budu}nosti i koliki su tuneloni iskopali ispod Milo{evi}evog trona, ali jedinabudu}nost za sve wih je levica kojoj se prirodno vra-}aju na radost svojih o_eva.


JURI< DECE KOMUNIZMA

Verujem da stranci, novinari ili politi_ari ko-ji ovih dana dolaze u na{u zemqu, raznim povodima,kada pregledaju {tampu, malo oslu{nu ostale medijei razgovaraju sa de$urnim „nezavisnim” politi_kiminformatorima, misle da je Srpski pokret obnove navlasti i da je Vuk Dra{kovi} onaj tiranin i balkan-ski kasapin iz wihove {tampe, a ne Milo{evi}, te dasam ja najmo}nija $ena u dr$avi. Kakav Sloba, Miraili wihova deca i porodica, na wih su svi zaboravi-li, prosto se nigde i ne pomiwu, pa mogu da rade, i ra-de, {ta ho}e, jer su preko svojih slu$bi u opoziciji,a naro_ito preko najja_e }elije Dr$avne bezbednostiu Demokratskoj stranci, zavr{ili najva$niji posao,da krivac za sve bude neko drugi a ne stvarna vlast, inaravno da to bude Vuk Dra{kovi} i wegovi „_etni-ci”, jer tako to traje i dobro prolazi ve} pedeset go-dina. Da budu krivi „_etnici” svi|a se i odgovara svi-ma u Srbiji, i komunistima i wihovoj deci u Demok-ratskoj stranci i Gra|anskom savezu i raznim nevla-dinim organizacijama i udru$ewima. A {ta su zapra-vo zgre{ili ti „_etnici” nije ni va$no, krivi su {tosu $ivi, {to uop{te postoje i kvare im lepo isplani-ranu igranku izme|u nepromenqive vlasti i konstruk-tivne opozicije.

I na ovim izborima su ti „_etnici” pokvarili sve,dobili puno glasova uprkos svim kra|ama, saplitawi-ma, bojkotima, raznim lecima i ostalim primitivnim

– 574 – – 575 –

komunisti_kim podvalama, koje su zajedno vodili isprovodili i oni sa vlasti i oni iz kvaziopozicije,koji imaju kumove i ro|ake samo u vladaju}oj oligar-hiji. ^etnici su, zamislite molim vas, opet osvojilitaman toliko glasova da kvare svima i toliko da mogu_ak da uzmu vlast ako ho}e, pa se od tog straha posleizbora stvorio front prve linije specijalaca tvrdelevice iz vlasti i opozicije, koji ima zadatak da tospre_i po svaku cenu, jer sve mogu oni zamisliti u svomlevom $ivotu osim _etnika na vlasti u Srbiji, poslepedeset godina tucawa i utucavawa, i wih i wihovihtragova i potomaka. Te specijalne jedinice juri{ajuovih dana na sve mogu}e na_ine na Srpski pokret ob-nove, da ga destabilizuju, oslabe i smawe do maksimu-ma svaku mogu}nost uzimawa dela politi_kog uticajau dr$avi, koji su glasa_i izglasali za ovu politi_kuopciju i program. Juri{a se klevetama i la$ima kaonikada do sada, gore nego {to je Milo{evi} ikada ra-dio, ako izuzmemo zatvor i batine, tako da se onaj kojije spiskao za {est meseci godi{wi buxet Grada $alinovinama ovih dana kako }e neke milione sada Dana iPaja da raspore|uju {to je, misli on, nedopustivo. Ka-da on to radi onda je to, dabome, sasvim ispravno, jer onje dete komunizma, ali da _etnici imaju vlast, ne mo-$e se ni u mislima podneti.

Anga$ovani su i obu_eni naravno za te svrhe i spe-cijalci unutar na{e stranke, koji se po pravilu uvekjave kada treba stranku oslabiti iz bilo kojih razlo-ga. Pune se novine horskim optu$bama na{ih funkci-onera i funkcionera propale opozicije koja nije iza-{la na izbore, da je Vuk izdajnik opozicije jer ho}e ukoaliciju sa SPS-om, da treba smeniti Bo$i}a jer onto, navodno, savetuje Vuka, i {ta sve ne, do letaka o Da-ninim izmi{qenim ro|acima i wihovim „funkcija-ma”. Te optu$be i bune u SPO-u po nalogu druge opozi-cije vode ba{ oni qudi koji su donedavno javno propo-vedali koaliciju sa SPS-om i za sebe tra$ili mini-starska mesta, i oni koji su uzjahali op{tinsku vlastna firmi svoje stranke, pa zamislili da im je to poro-

di_no nasledstvo, s obzirom da su bili donedavno viso-ki funkcioneri Saveza komunista, ba{ u tim op{ti-nama kojima vladaju, upla{eni da }e novom koalicijomsve to izgubiti. Omamqeni neograni_enom i potpunonekontrolisanom vla{}u, koju sprovode nasilno i pri-mitivno u skladu sa svojom prirodom, lako su povero-vali u pri_e i obe}awa iz kuhiwe Jovice Stani{i}ai Milorada Vu_eli}a, da }e pobunom i destabiliza-cijom SPO-a dobiti ni{ta mawe nego Vukovu fotequ.To je sve lepo izgledalo u {tampi i na tajnim zavere-ni_kim sastancima, ali na Glavnom odboru ne{to nebe{e podr{ke za wih, i od novinskih zvezda nastalihna pquva_ini sopstvene stranke i wenog predsednika,ostade samo muk, da se sa_uva }epenak, ali i ukus izda-je koji ne prolazi.

Svi ti napadi i hajka na Srpski pokret obnove ko-ja traje su tako neumereni i predimenzionirani da neproizvode $eqeno dejstvo, {to se pokazalo i na Glav-nom odboru Srpskog pokreta obnove. Qudi koji su do ju-_e zajedno sa nama napadali vlast, Milo{evi}a, vla-du, ministre i {ta sve ne, odjednom napadaju samo svo-je koalicione saveznike sa kojima i sada dele vlast umnogim gradovima Srbije, pa se iz tih nervoznih, usit-wenih i pre$ustrih la$i i optu$bi vidi samo $eqada se spre_i u_e{}e Srpskog pokreta obnove u repub-li_koj vlasti, jer tako stvaraju politi_ku krizu i mo-gu}nost za nove izbore na kojima bi bojkota{i, o_igle-dno, trkom sada u_estvovali, bez ikakvih primedbi naizborne uslove.

Prenaduvani lider Demokratske stranke i uspa-qena predsednica Gra|anskog saveza su umislili da }epretwom bojkotom ne{to posti}i. Kada je sve to propa-lo i Srpski pokret obnove iz izbora iza{ao oja_an i sajasnom snagom, jedino {to im preostaje jeste da spre_estabilizaciju politi_ke scene, koju bi neka koalici-ja donela i wima odnela zadugo {ansu za ikakvim po-liti_kim uticajem. To potpuno obja{wava mnogima ne-jasan iznenadni frontalni napad sa te strane, a i izna{e stranke, na Milana Bo$i}a, koji je imao za ciq

– 576 – – 577 –

da ga izazove na povla_ewe, _ime bi se dovela u pita-we stabilnost stranke i opstanak gradske vlasti u Beo-gradu i po_ela kriza koju $ele. Tra$e}i wegovu gla-vu oni ga, sre}om, pogre{no terete za grehe koje saminose, za levi_arstvo, lewinizam i bliskost sa vladaju-}om strankom, iako mora da znaju da je Milan Bo$i}jedan od retkih opozicionara danas koji nije nikadabio _lan Saveza komunista, i koji poti_e iz gra|anskeporodice, opqa_kane posle rata, sa punom ku}om papi-ra umesto porodi_ne imovine, pa ga mo$da i mrze zato{to stanuju u wegovim zgradama po Vra_aru. Dr$avnabezbednost Srbije i wen {ef, ku}ni prijateq gospo-dina \in|i}a, kako se sam hvali, zna gde je _vrsto igde treba udariti, pa zato je to Bo$i} i, naravno, de-$urni krivac Danica, {to je za prave _lanove Srpskogpokreta obnove signal da ba{ to treba _uvati i odbra-niti po svaku cenu. Nedostatak pravih razloga za tajnapad na Bo$i}a je dodatni dokaz da je Bo$i}eva kri-vica samo to {to nije bio ni komunista, ni levi_ar,kao ni ja, pa je grupisawe takvih i wihovo ja_awe uvrhu stranke prava opasnost i za stare i za nove komu-niste koji se, kako vidimo, jo{ uvek bore samo protivpravih desni_ara i sopstvene ne_iste savesti, jer i jai Bo$i} predstavqamo one kojima je otimano, a oni svione koji su otimali. Koga treba tu podr$ati nije te{-ko proceniti, {to se i pokazalo na Glavnom odboruSrpskog pokreta obnove.

Iznerviran neuspelom akcijom destabilizacijesopstvene stranke, jedan od glavnih zaverenika i bora-ca sa levice, Borivoje Borovi}, podneo je ostavku nane{to, ali ne na sve, i ne na Glavnom odboru kako bibio gra|anski red. Ostavku nije podneo ni predsedni-ku stranke, nego novinama, po kojima je prethodnih da-na $ario i palio, prete}i raskolom stranci kojoj pri-pada i u kojoj se debelo proslavio, iako joj ni{ta nijedoprineo. Posle sedam godina javno se opredelio pro-tiv stranke, ali bez ikakvog ozbiqnog razloga, ve}izgleda po zadatku, jer je obrazlo$ewe da ne mo$e sa-ra|ivati sa Bo$i}em najobi_nija glupost, po{to on ni

sa kim i nikada nije sara|ivao, s obzirom da je u Srp-ski pokret obnove navra}ao samo da uzme funkciju ko-ju $eli. Taj _in otvorene kolaboracije sa onima kojiorganizovano lome Srpski pokret obnove je kona_no po-tvrdio uverewe pravih _lanova stranke da se nespora-zumi ne smeju zata{kavati, niti nezadovoqnici za-dr$avati, jer je _lanstvo dobrovoqno, pa svako kome sene svi|a politika Srpskog pokreta obnove treba da ideodmah i tamo gde }e boqe ostvariti svoje politi_keambicije. Borovi} je u nesporazumu sa strankom dugo istalno, a pre svega zbog nerada i potpunog neanga$ova-wa u bilo _emu, koje je nasilni_ki poku{avao da oprav-da neosnovanim napadima na one koji rade i odr$ava-ju stranku, pa je i wegova ostavka o_ekivani _in osve-te neostvarenog i nesposobnog funkcionera. „Pokoqe-wa djela sude”, rekao je Wego{, pa }e i ovaj odlazak nana_in da se na{kodi stranci {to vi{e, i nemoral uizbegavawu odgovornog _ina pred organima stranke os-taviti Borovi}a u politi_ki sitni{ vi{estrana_ja,{to je i pravo mesto za wega.

Ina_e, svi dosada{wi frontalni napadi na nas,koji su donosili uvek samo poraz napada_ima i potpu-ni zaborav nakon upotrebe za lajawe i lagawe od stra-ne vlasti i medija, po meni nikako ne slabe ve} ja_ajustranku, _iste}i je od onih koji su i do{li samo da bine{to uzeli ili da bi odlazili kada treba i kada gaz-de ka$u. Da su ti koji su do sada u raznim prilikamaodlazili, prqaju}i se kao qudi, bili neke li_nostiili politi_ari od kalibra, dokazali bi se vaqda ta-mo gde su oti{li. Ovako, koristi od odlaska ima samoSrpski pokret obnove, jer se pro_i{}ava i ja_a u svo-joj osnovi, kao stranka antikomunisti_kog opredeqewai qudi okupqenih da zajedno zavr{e istorijski zada-tak ru{ewa jednog zlo_ina_kog re$ima vlasti i uspo-stave nacionalnu ravnote$u i pomirewe, kojima nesmeta niko i ni{ta osim komunista, i u vlasti, i u opo-ziciji, a i u sopstvenoj stranci. Zato se nimalo ne po-tresamo kada odlaze, jer nimalo ne slabe snagu stran-ke, {to su i pokazali posledwi izbori. I sve dok tra-

– 578 – – 579 –

je hajka na Srpski pokret obnove i nas pojedina_no, svedok smetamo mnogo svima, za sva{ta, zna_i da smo jaki,stabilni i opasni po vlast i po kvaziopoziciju, pa seu stranci treba zamisliti samo nad onim funkcione-rima koje niko nikada nije napadao. Oni su opasni i{tetni za Srpski pokret obnove, a nikako Milan Bo-$i} i ostali wemu sli_ni, koji kvare snove i planovei mami, i tati, i deci komunizma.


\AVOLI SE @ENE

U Francuskoj, u Parizu, pre nekoliko godina, sim-patizeri desni_ara Le Pena, pariskog prijateqa na-{ih radikala, ubili su al$irsko dete i bacili ga uSenu. Uzbudila se tada sva Francuska, a tada{wi pred-sednik Republike, Fransoa Miteran, sa celom vladom,oti{ao je i polo$io venac na mesto gde je de_ak ubi-jen, a drugi venac je bacio u Senu, simboli_no odav{ipo{tu de_aku na grobu koji su zlo_inci za wega odab-rali. Nakon toga, predsednik Francuske Miteran sestavio na _elo protestne kolone vi{e stotina hiqadaPari$ana, koji su se pobunili protiv zlo_ina i rasi-zma u svom narodu. Tim _inom, predsednik Francuskeje na najboqi na_in zaustavio mogu}u fa{izaciju svognaroda i sigurno spre_io mnoga budu}a ubistva i zlo-_ine na rasnoj osnovi, a stotine hiqada Pari$ana,wihov protest, govori intelektualaca koji su se pobu-nili protiv zla u svom narodu, jasno su pokazali da jeto ubistvo bio samo ekstremizam malobrojnih, a nika-ko $eqa ve}ine Francuza da represijom o_iste naci-ju. Relativno ve}i uspeh desni_ara na nedavnim izbo-rima u Francuskoj izazvao je opet talas protesta u _i-tavoj zemqi i u prestonici, jer su Francuzi $elelida poka$u neslagawe i sa malim porastom desnog eks-tremizma, koji ugro$ava gra|ane Francuske koji ima-ju drugu boju ko$e.

A u Srbiji, u Beogradu, pre nekoliko dana, ubijenje na ku}nom pragu tamnoputi de_ak plavih o_iju, Du-

– 580 – – 581 –

{an Jovanovi}, zbog svoje tamne ko$e, rukama obrija-nih belih debila, sa ugla ulice u kojoj je $iveo, i ni-{ta se nije dogodilo. Unesre}ili su se wegovi rodite-qi, uznemirili se wegovi ro|aci, prijateqi i suna-rodnici, upla{ili se sli_ne sudbine koja ih _eka nauglu skoro svih ulica Beograda, protestovali malo,palili simboli_no $ute trake i sve je zaboravqenonakon dva dana.

Srbi se nisu mnogo uzbudili zbog smrti de_aka, ni-su ni protestovali, ni mnogo negodovali, sve je nekakozakukuqeno i zata{kano, pa su svima zasmetali samooni koji su poku{ali da poja_aju publicitet i protesti uka$u na fa{izaciju vlasti i ve}eg dela naroda udr$avi. Tako je vladaju}a partija, JUL-SPS, javnoosudila prisustvo Vuka Dra{kovi}a u ku}i de_aka ina sahrani, proglasiv{i to jeftinim politi_arewem,a isto su mislili i govorili mnogi opozicionari, kaoDemokratska stranka, Nata{a Kandi}, predsednicaFonda za humanitarno pravo, ili Dragoqub Mi}uno-vi} iz Demokratskog centra, koji su histeri_no togadana negodovali zbog Vukovog prisustva i javne osudezlo_ina nezapam}enog u bliskoj istoriji ovog naroda.

Sli_no je mislio, izgleda, _ak i glavni urednikNezavisne televizije „Studio B”, koji, kao i RTS, ni-je smatrao zna_ajnim protest Roma organizovan tim po-vodom na Trgu Slobode, na kojem su govorili predsed-nik Gradske vlade i potpredsednik Gradske skup{ti-ne, osudiv{i zlo_in u ime Beograda i Beogra|ana, ko-ji nisu imali priliku da tu osudu _uju i vide, _ak nina gradskoj televiziji, {to je pravi politi_ki skan-dal. Sakrivawe tako va$nog _ina od gra|ana mo$e zna-_iti samo solidarisawe sa wim, a to je nedopustivo barza one medije koje kontroli{e opozicija, ako smo nadr$avne ve} navikli da pravdaju i brane fa{izam.

Ta $eqa vlasti i dela opozicije u Srbiji da sveru$no {to u_ine Srbi pro|e u ti{ini, i mi{qewe daubijeno romsko dete u centru Beograda treba isprati-ti bez kamera, govora i publiciteta, po meni je jo{ ve-}i fa{izam od samog _ina ubistva, jer sasvim sigurno

to $ele i ubice i wihovi istomi{qenici, kojih, o_i-to, nije malo sude}i po rezultatima posledwih izborau Srbiji.

Umesto da i u ku}i de_aka i na sahrani budu svivi|eniji Srbi, politi_ari, predstavnici vlasti, stra-naka, umetnici, akademici, novinari i svi koji pred-stavqaju savest jednog naroda, da govore, pred kamera-ma osude i dignu glas protiv narastaju}e fa{izacijezemqe, te tako pomognu i de_acima tamne puti i svomnarodu, kao {to to rade Francuzi, ovde smetaju oni ko-ji ne }ute, svi koji javno osu|uju ru$no lice svog na-roda ili se javno stide u wegovo ime.

No, uprkos wima mi se borimo da u Srbiji do|e vre-me kada }e politi_ari naravno koristiti svaki ova-kav nesre}ni doga|aj da dignu glas protiv rasizma, fa-{izma i neravnopravnosti naroda u zemqi u kojoj sebave politikom, vreme kada }e biti sramota da se nagrobu de_aka ubijenog zbog tamne boje ko$e ne pojave ine govore svi politi_ari tog naroda, na _elu sa pred-sednikom dr$ave i celom vladom, kao {to radi civi-lizovani demokratski svet.

Da to vreme pribli$i, predsednik najja_e opozici-one stranke u Srbiji oti{ao je u ku}u ubijenog de_a-ka i poqubio wegovu nesre}nu polu$ivu majku, na si-rotiwskoj posteqi, umesto predsednika dr$ave ilivlade, i time sigurno u_inio mnogo i za tu porodicu,i za wihove sunarodnike, i za svoj narod, vi{e od svihNata{a i fondova za humanitarno pravo, koji urednobele$e nesre}e i ugro$avawa qudskih prava u Srbi-ji, ali se li_no nimalo ne trude da ih bude {to mawe,jer bi tada prestala potreba za wihovim poslom, fon-dom i funkcijom, i upravo zato smeta Vuk Dra{kovi}i wegova borba za demokratsko i _isto lice Srbije. Zatakvo lice i za na{ narod mnogo vi{e vredi poqubacpoliti_ara sagnutog nad nesre}nom majkom ubijenogromskog deteta, koji je videla cela Srbija, od svih ne-znanih pomo}i kvazidemokrata i neuspe{nih brani-laca raznih prava, koji nemaju qudske snage da se li_-no i javno poklone, sagnu i pokaju nad grehom svog naro-

– 582 – – 583 –

da. Sve drugo su trice i ku_ine salonskih dembela ipraznih teoreti_ara demokratije.

>utawe o zlo_inu svog naroda ovde je ina_e tradi-cionalno i nije slu_ajno da je ubijeni de_ak romske na-cionalnosti izmamio sau_e{}e i suzu retko kog Srbi-na toga dana na sahrani ili na uli_nom protestu. >u-talo se ovde o raznim zlo_inima 50 godina, tako da nidanas mnoge beogradske, _a_anske, kraqeva_ke ili kra-gujeva_ke porodice i ne znaju gde su im pokopani pobi-jeni roditeqi, ro|aci i prijateqi u vreme zavo|ewakomunizma u Srbiji, kada je zlo_inom stradao svako konije mislio kao oni ili je bio bogatiji od wih. >uta-lo se i }uti danas o skoro svakodnevnim zlo_inima nadAlbancima na Kosovu i o zlo_inima iz ovoga rata, kojisu na{ narod i dr$avu odstranili iz porodice civi-lizovanog sveta na du$e vreme, ili bar dok budemo sla-vili zlo_ince kao heroje, a drugi oko nas sve postav-qaju na svoje mesto, tra$e}i odgovornost i pravdu zasunarodnike koji su _inili zlo_ine. To }utawe i skri-vawe zlo_inaca zato {to su Srbi ovde se _ak progla-{ava patriotizmom i svako onaj ko bi i pomislio daone koji su ubijali civile i _inili zlo_ine u ratutreba poslati u Hag progla{ava se izdajnikom svog na-roda, tako da ispada da je zlo_in samo ono {to drugi_ine Srbima, a da je sve {to Srbi _ine patriotizam inacionalni interes. Otuda op{te }utawe o svemu, za-vereni{tvo u zlo_inu i otpor prema onima koji kri-ti_ki govore o svom narodu i wegovim manama i zablu-dama.

Toga, naravno, nema nigde u svetu, pa _ak ni kod na-{ih kom{ija sa kojima smo nedavno ratovali, jer oniotvoreno, javno i svakodnevno govore i pi{u o svemu{to je bilo ratu, a najvi{e o zlo_inima koje su _ini-li pripadnici wihovog naroda. Hrvati danas, u „Fe-ral Tribjunu”, „Globusu” i drugim tira$nim listovi-ma, objavquju kompletna ratna dosijea iz Pakra_ke do-line, Gospi}a, i sa svih mesta gde su stradali Srbi odhrvatske ruke, ne u ratnim sukobima, nego u prostomzlo_inu, prozivaju}i zlo_ince i tra$e}i odgovornost.

Isto rade i Muslimani u svojim listovima, kao {to je_asopis „Dani”, u kojem na{iroko opisuju zlo_ine Ju-ke Prazine i wegovih vojnika, {to je nezamislivo zabilo koji list koji izlazi u republici Srpskoj. Jedanro|ak, Srbin, koji $ivi u Sarajevu i sve to _ita, rekaomi je nedavno da kada bi se ne{to sli_no objavilo zaSrbe i wihove zlo_ine u bilo kojem listu u Republi-ci Srpskoj, ta redakcija ne bi opstala ni dana, svi bibili osu|eni bez suda i nestali zauvek. Takva politi-_ka klima caruje i u Srbiji, a boga mi i u Crnoj Gori,jer se ne mo$e zamisliti da o zlo_inima koje su _ini-li Srbi u ime Srbije ili Crne Gore, neko bilo {takriti_ki napi{e ili uop{te napi{e. To naprosto nepostoji, o tome se }uti, _ak i onda kada svi znaju da sezlo_in desio, kao u slu_aju sedamnaest Muslimana ote-tih u vozu Beograd – Bar. I srpska i crnogorska poli-cija zna ko je to napravio i {ta se desilo, ali }uti osvemu i zata{kava zlo_in, _ekaju}i zaborav rodbine,koji se i desio do te mere da su ro|aci pobijenih Mus-limana glasali za one koji su im to uradili ili sebar slo$ili sa u_iwenim, jer su i tada bili na vla-sti. No, svi zaboravi, zata{kavawa, skrivawa zlo_inai za{tita zlo_inaca, ne}e doneti na{em narodu ni-{ta osim zatvora i izolacije sveta, uprkos naporimada od onih koji su sve to _inili, vladali, ratovali ilumpovali dr$avu na dobo{, sada pravimo reforma-tore i demokrate. Legitimno je to poku{ati, ali ne}euspeti.

Ne}e uspeti pre svega zato {to smo negovawem zlo-_inaca i }utawem o zlo_inima preselili zlo u svojuku}u i legalizovali latentno stawe dozvoqenog zlo-_ina i ovde i nad svima. Otuda olaka ubistva najve}ihdr$avnih funkcionera, od zamenika ministra poli-cije, do sekretara politi_ke partije na vlasti, a da negovorimo o drugim va$nim i jakim qudima iz biznisaili kriminala koji stradaju svakodnevno. Sve je posta-lo mogu}e i neka$wivo i de{ava se zato i ono {to smonekada smatrali nemogu}im. Ne znam o _emu razmi{-qaju qudi mo}nici na vlasti u ovoj zemqi kada sahra-

– 584 – – 585 –

wuju svoje prve saradnike i ku}ne prijateqe, koje ubi-jaju neki qudi na brutalan na_in usred dana po ulica-ma prestonice, ali se nadam da misle o svojoj odgovor-nosti za to {to se de{ava, jer u suprotnom preti opas-nost da im sve pre|e u naviku i rutinu, po principuutehe da se to ipak de{ava nekom drugom, ali ne za-dugo.

Svi ti neo_ekivani doga|aji posledwih dana kao daubrzavaju nesre}u koja nam, _ini se, pripada. Ubistvodeteta, ubistvo va$nog politi_ara iz vlasti, sva|e ustrankama na vlasti i u opoziciji, nedemokratski iz-bori u Crnoj Gori koji prete gra|anskim ratom, bes-krajna beda i siroma{tvo mnogih i gomilawe bogatstvakod retkih na vlasti i uz vlast, strah, nesigurnost,mr$wa, nepoverewe, la$ i netolerancija svuda okolo,kao da zaokru$uju sliku stra{ne budu}nosti koja namje su|ena i od koje se mora be$ati na sve na_ine. Tu kon-centraciju lo{ih doga|aja i celu atmosferu privre-menosti, nesigurnosti i nestabilnosti svega u dr$avii svih nas pojedina_no, moja mama, koja pa$qivo pratipoliti_ka zbivawa u Srbiji i Crnoj Gori, slikovitomi je izrazila prostom narodnom izrekom, da je ovo vre-me kada se |avoli $ene, te da se treba skloniti sa wi-hovog pira. Tim pre {to smo na op{tem vesequ nepo-$eqni gosti ba{ i samo mi iz Srpskog pokreta obnove,sude}i po mr$wi koju emituju skoro svi mediji u zem-qi. Dok je tako dobro je.


ZAKON @UTE TRAKE

Pred nove izbore, ko zna koje po redu, a posle se-dam godina te{ke borbe za promenu sistema, u kojoj smone{to pomerili ali ne i promenili, _esto se zapitamda li je trebalo bilo {ta _initi. Tim pre {to je ba{opoziciona borba neke stvari pomerila ne na boqe ne-go na gore, zbog potrebe re$ima da se za{titi i na sva-ki na_in zadr$i vlast. Tako sam ovih dana morala date{im, i to sasvim neuspe{no, svoju kumu, koja je tra-$e}i saglasnost ministarstva za finansije za zamenusvog stana, do$ivela pravi {ok kada je dobila re{eweu kojem pi{e da ne mo$e zameniti stan, jer bi ta zame-na „poremetila me|unacionalne odnose u Srbiji”. @i-vi ona u ovom gradu preko trideset godina, radi skorotoliko, bori se zajedno sa nama za demokratske prome-ne i veruje da se ne razlikuje od svih nas. I ja to veru-jem, ali ne i dr$ava Srbija, koja uporno dr$i na sna-zi i primewuje Zakon o zabrani prodaje i prometa ne-pokretnosti svim gra|anima Srbije sem Srbima. Fa{i-zam u ovoj zemqi time nije vi{e samo kriti_ki osvrtopozicionih stranaka na neke pojave i doga|aje, negodr$avna politika, sasvim zvani_na i ozakowena, koja,_ini se, ima konsenzus, jer se protiv tog zakona, kojigra|anima Srbije – Muslimanima, Albancima, Hrva-tima i drugim qudima nesrpske nacionalnosti – us-kra}uje osnovna qudska prava, niko ne buni, niko netra$i wegovo ukidawe, pa _ak ni me|unarodna zajed-nica, koja toliko insistira na qudskim pravima, ali

– 586 – – 587 –

_ini se samo politi_ke prirode. Ovaj zakon, koji op-staje od dolaska Milo{evi}a na vlast, prosto jasno iotvoreno oduzima gra|anima Srbije nesrpske nacional-nosti jedno veoma va$no qudsko i gra|ansko pravo naposedovawe nepokretnosti, ku}e, stana ili imawa, ko-je, ako ne postoji, onemogu}ava i ono osnovno pravo sva-koga od nas, pravo na $ivot. Jer, kako i gde da $ivi uovom gradu i u ovoj zemqi neko ko nije Srbin a ko ne mo-$e da kupi ku}u ili stan, gde da se nastane generaci-je mladih Muslimana ili Albanaca koji ne}e, kao na-{a generacija, dobijati stan od dr$ave, jer toga vi{ene}e biti.

To nikoga ne zanima u ovoj zemqi, time se niko nebavi, pa _ak ni nevladine organizacije za za{tituqudskih prava, a oni koje ovaj fa{isti_ki i rasisti_-ki zakon ugro$ava, ne smeju ni da dignu glas i da sejavno pobune i zatra$e wegovo ukidawe, u strahu da neizgube i goli $ivot, jer je fa{izacija dr$ave dosti-gla skoro kulminaciju, s obzirom da se neka$weno ubi-jaju romska deca po ulicama i tuku wihovi roditeqi,a na Kosovu svakodnevno umiru po zatvorima na smrtprebijeni Albanci.

Glasovi koje su na posledwim izborima gra|ani ovezemqe dali levici, koja vlada i koja je ovakav zakonsmislila, usvojila i primewuje, ili <e{equ, kojipredla$e jo{ radikalnije zakone i progone gra|anaSrbije druge nacionalnosti, pokazuju da takva politi-ka ima podr{ku naroda i da ta podr{ka raste, a samimtim i slabi otpor ionako slabih snaga koje se bore pro-tiv potpune fa{izacije dru{tva. Kada dobiju ovakavpapir u ruke, gra|ani Srbije koji nisu Srbi zato nemogu i ne treba da se qute samo na vlast zbog zakona ko-je je donela i sprovodi, nego i na narod koji to $eli,podr$ava i za to glasa na svim dosada{wim izborima.Tako su u pravu svi oni koji za sve {to se doga|alo uratu i {to se doga|a u Srbiji krive ceo narod a ne sa-mo vlast, jer narod i jeste kriv za ono {to _ini vlast,ukoliko i daqe daje podr{ku takvoj vlasti i takvoj po-litici.

U _itavoj pri_i, sa _istim rasizmom i fa{izmomu jednom zakonu ove dr$ave, najtragi_nije je to da onikoje taj zakon obele$ava za wega ne znaju, nego saznajutek ako po$ele da ne{to kupe od nepokretnosti ili sa-mo zamene stan sa nekim. Moja kuma, iako intelektual-ka, ekonomista, veoma pametna i obrazovana, nije znalada je gra|anin drugog reda, sve dok nije dobila re{ewe.Ka$e da se jako potresla _itaju}i obrazlo$ewe, naro-_ito formulaciju da }e ona, ako zameni taj mali stan,poremetiti me|unacionalne odnose. Niko od wenihprijateqa nije, tako|e, znao za zakon, i trebalo mi jedosta truda da ih uverim da postoji ve} sedam godina,i da je na osnovu wega izdato ve} hiqade i hiqade tak-vih re{ewa. Muslimani, Hrvati i Albanci u Srbijimogu samo da prodaju nekretnine, i to samo Srbima, ada kupuju nikako, ni od Srba, ni me|usobno. Deluje, na-ravno, kao nau_na fantastika usred Evrope, u zemqikoja deklarativno ve} pedeset godina slavi pobedu nadnema_kim fa{izmom, a istovremeno sasvim otvorenoi javno posledwih deset godina vodi fa{isti_ku po-litiku prema narodima sa kojima smo $iveli zajednou dr$avi koja se zbog srpske fa{izacije i raspala, au okviru srpske dr$ave prema svima koji su druge ve-re i nacije. Bojim se da }e se zbog ovakvih zakona i zbogpoverewa koje narod odu{evqeno daje radikalizacijidru{tva, po nacionalnim {avovima raspasti i ovo {toje od nekada{we dr$ave Jugoslavije ostalo, kao i samadr$ava Srbija.

Da je proces fa{izacije naroda u Srbiji daleko od-makao svedo_e i sve _e{}e ispovesti po {tampi raz-nih ratnika i dobrovoqaca iza prethodnog rata, kojiotvoreno i sa ponosom pri_aju o zlo_inima koje su _i-nili nad Muslimanima ili Hrvatima u ratu, hvale}ise brojem ubijenih qudi. Neki Mi{i} ka$e da je ubio70-80, a ve} sutradan se javio drugi koji ka$e – ma ka-kav Mi{i}, ja sam boqi, ubio sam preko 120 qudi! O_e-kujem da se jave i drugi, sa ve}im brojkama, jer ih si-gurno ima, a svi su na slobodi i, _ak, u$ivaju privile-gije heroja i ratnika, {to je sasvim u skladu sa zako-

– 588 – – 589 –

nom koji mojoj kumi onemogu}ava da zameni stan. Ovak-vi ratnici i heroji, {to {etaju Srbijom i pune stra-nice na{e slobodne {tampe svojim „podvizima”, o_i-to u$ivaju podr{ku i naroda i dr$ave u kojoj $ive,ina_e bi odavno bili u zatvoru, jer se, tako|e, odavnozna {ta su u ratu _inili, pa je za moju kumu, i ostaleMuslimane, Hrvate ili Albance u Srbiji izgleda da-nas prava sre}a i da ostanu u stanu u kojem su, da ihovakvi ratnici zajedno sa policijom i uz blagoslovvlasti ne izbace napoqe ili se prosto ne usele kadaoni odu na put ili na odmor, kako to radikali ve} uZemunu uveliko i uspe{no rade. Ako pobede radikalioni }e sigurno ta isterivawa i ozakoniti novim sli_-nim zakonom za nesrbe.

Ina_e, _ini se da }e vladaju}a partija i porodicau narednom periodu podsticati i sve ja_e medijskipratiti ovakve ratne ispovesti i hvalisawa raznihdobrovoqaca po celoj Srbiji, kako bi se skrenula pa$-wa demokratskog sveta sa generala, oficira i drugihfunkcionera vlasti, _ije izru_ewe tra$i Me|una-rodni sud u Hagu zbog optu$bi za ratne zlo_ine. Bi}esve vi{e i vi{e raznih ispovesti i svedo_ewa qudikoji su samostalno ili u okviru paravojnih formaci-ja obilazili rati{ta i _inili zlo_ine, da bi se i na-{a i svetska javnost lagano i uspe{no pripremila za$eqeni zakqu_ak da su zlo_ine u ovom ratu sa srpskestrane _inili uglavnom samostalci, psihopate, kri-minalci i ostali od vojske nekontrolisani qudi, te davojska, weni oficiri i komandanti ne mogu za te zlo-_ine odgovarati.

Pored Mi{i}a, javqa}e se uskoro i mnogi sli_niili jo{ gori pripoveda_i zlo_ina i $ivotiwskih pi-rovawa nad nedu$nim narodom, sa ciqem da se {oki-ra svetska javnost i zaboravi na glavne krivce jure}ite ispovesti i svedo_ewa, a da se tako zadovoqi gladZapada za potvrdom zlo_ina koje su _inili Srbi, o _e-mu wihovi mediji govore svakodnevno, dugo i tako ubed-qivo, ali bez i jednog Srbina u Hagu. Zato je ve} Mi-{i} i wegova stravi_na ispovest pokrenula intereso-

vawe zapadnih medija i _ak ameri_ke vlade, koja tra-$i od na{e vlade da sa wegovim slu_ajem upozna Ha{-ki sud, {to je, _ini se, i bio krajwi ciq ove vlasti.Na svakom strati{tu zlo_ina za koje se okrivquju Sr-bi, na svakoj jami ili logoru, bi}e po jedan ili vi{eraznih protuva i dobrovoqaca, koji }e javno prizna-vati da su ubili otprilike onoliko $rtava za koli-ko se tereti srpska vojska i vlast, i tako }e poku{a-ti da se minimizira odgovornost onih koje Hag tra$ii optu$uje za zlo_ine.

Ispoveda_i }e se uredno i odmah hapsiti, sudi}eim se pred na{im sudovima, kako i tra$i Milo{evi},zbog navodne ustavne prepreke da se gra|ani Srbije is-poru_e Ha{kom sudu, i cela stvar odgovornosti Srbaza ratne zlo_ine pokrenu}e se na taj na_in sa mrtveta_ke na kojoj se danas nalazi i koja preti da ponovozarobi Srbiju u izolaciju sveta. Nedavno isporu_e-nih deset Hrvata i onih koji su ve} u Hagu, pohap{e-ni Muslimani tako|e isporu_eni, zahtevaju recipro-citet sa srpske strane, pa otuda odjednom ispovesti iskretawe pa$we na drugu stranu. Jer, sa nekoliko zlo-_inaca iz Vukovara, koji }e javno priznati {ta su ra-dili i koliko su ubili qudi tamo, te{ko da }e se ne-ko vi{e setiti da je za te zlo_ine optu$en oficirJNA <qivan_anin, a i ako se seti pomisli}e, narav-no, da je nevin, po{to vojske nema u celoj pri_i. Sve }euspeti onoliko koliko se uspe smawiti pritisak sve-ta na nas za saradwu sa Ha{kim sudom. Tu|man je toisto uradio sa isporukom deset Hrvata, uglavnom tako-|e dobrovoqaca, pojedina_no odgovornih za zlo_ine iz-van hrvatske vojske, i tako sa_uvao svoje glavne qudei saradnike.

Mo$da je to dobro za hrvatsku vlast, kao i ovo {tose kod nas de{ava za srpsku vlast, ali sigurno nijedobro za dr$avu, ni jednu ni drugu, i zato se nadajmoda sve to ne}e uspeti, i da }e pravi i glavni zlo_in-ci i komandanti zla i pakla, o kojima _itamo po novi-nama, do}i pred lice pravde. U protivnom, bi}e opeti ratova, i dobrovoqaca, i zlo_ina, kako nam i obe}a-

– 590 – – 591 –

vaju politi_ki lideri u predizbornim nadmetawima,kupe}i glasove onih koji _ekaju ponovne pohode, pqa_-ke i orgijawa, za koje se ne dobija kazna ve} slava i od-likovawe. A wih je, _ini se, mnogo u Srbiji, o _emu naj-boqe svedo_e rezultati posledwih izbora u Srbiji,koji su nam oduzeli svaku nadu.


SVI NA JEDNOGA

Predsedni_ki izbori u Srbiji su pred nama, a ujavnosti i narodu nema ni trunke od ranijih napeto-sti, uzbu|ewa, navijawa i atmosfere koja prati izbo-re svuda u svetu. Ve}ina bira_a Srbije koji gledaju sa-mo dr$avnu televiziju i ne zna da postoji neka mogu}-nost izbora, jer svake ve_eri vide samo jednog kandida-ta levice i misle da je to, kao za vreme Broza, odre|e-no da se glasa za ve} odabranog. Drugi kandidati se ine pomiwu na toj televiziji, oni naprosto ne postoje,niti gde idu u kampawu, niti {ta govore, ovog puta jeto prosto skinuto potezom gazdine ruke, pa bira_imaostaje samo dilema, Milan Milutinovi} ili propast,Milan Milutinovi} ili rat, Milutinovi} ili izo-lacija i raspad zemqe, kao da je sve to do sada neko dru-gi skrivio, a ne Sloba i Milutinovi}, wegov partij-ski, ku}ni i poslovni prijateq, koji je za familiju uGr_koj radio i odradio budu}nost u smislu materijal-nog obezbe|ewa.

Ovoga puta je zato narodu srpskom jasno predo_enoda Sloba ho}e samo Milana i da ne bi bilo zabune osta-li kandidati su ukloweni. Pojavi se tu i tamo u govo-ru nekog levi_ara ime Vuka Dra{kovi}a, ali samo kaostranog pla}enika ili izme}ara, Vojislava <e{eqakao ekstremnog nacionaliste i fa{iste, pa cela kam-pawa li_i na karikaturu izbora kakvu niko u svetu nebi mogao ni smisliti, ni realizovati osim nas. Tu ka-rikaturu kruni{u odnosi u navodnoj opoziciji, koji

– 592 – – 593 –

su takvi da postoje samo u Srbiji i da ih razumeju sa-mo Srbi. Kandiduje se za predsednika Srbije ko stig-ne i uglavnom sa namerom da na{kodi i oduzme bar ma-lo bira_a ozbiqnom kandidatu demokratske opozici-je, a svi zajedno se me|usobno toliko napadaju da, za-pravo, rade za kandidata vladaju}e partije i za o_u-vawe wihove vlasti.

Predsednik Demokratskog centra Dragoqub Mi}u-novi}, koji je do ju_e bojkotovao izbore zbog navodnolo{ih izbornih uslova, sada se kandiduje pod jo{ go-rim uslovima nego ranije, sa ambicijom da osvoji „naj-mawe sto hiqada glasova”, ili }e podneti ostavku namesto predsednika stranke, kako ka$e u kampawi. A{ta }e mu tih sto hiqada glasova i da ih dobije, to neka$e, niti ga bilo ko pita, jer svi imaju isti ciq, danekome pokvare mogu}i uspeh.

Vuk Obradovi}, biv{i general i rigidni komuni-sta, sada glumi naprasnog socijaldemokratu evropskihpogleda i kandiduje se sa istom namerom, da sa novihsto hiqada glasova pokvari drugom Vuku, kojeg patolo-{ki mrzi jo{ iz vremena _uvenih kolumni o romanu„No$”, koje je pisao u armijskom listu „Vojska”, dav-nih osamdesetih godina, tra$e}i hap{ewe i kaznu zapisca imewaka.

Tu su, naravno, i dva kandidata Slu$be dr$avnebezbednosti, sa zadatkom da spre_e prvo mesto na gla-sa_kom listi}u za Vuka Dra{kovi}a, jer se listi} sla-$e po azbu_nom redu prezimena kandidata, pa su zatopotrebni oni sa prezimenom pre slova D, a to su Vule-ti} i Vidakovi}, za koje je sasvim sigurno da nisu le-galno prikupili potrebne potpise, jer za wih redovnoglasa mawe qudi nego {to imaju potpisa za kandida-turu. Verovatno im u Dr$avnoj bezbednosti prepisu-ju bira_ke spiskove, {to bi obi_na kontrola potpisautvrdila za dva minuta, ali se time niko ne bavi, jerje sve to deo izbornog procesa varawa i lagawa na kojismo navikli i prihvatili ga kao neminovnost.

Kandidat levice Milutinovi}, zadebqan i zate-_en dodeqenom ulogom dublera glavnog glumca na{e ko-

medije, i kandidat ekstremnih paranoika i primiti-vaca Vojislav <e{eq, opsednut Vukom i mojim ro|a-cima, mo$da zato {to ih on nema uop{te u Srbiji negosamo u Hrvatskoj, deluju tako|e dovoqno nadrealno natoj listi jaha_a ka foteqi predsednika Srbije, da sesasvim jasno svi zajedno oslikavaju kao _uvari istog pe-_ata komunisti_ke zavere protiv svega {to mo$e pro-meniti $ivot prema normali i okrenuti nas ka svetui veku u kojem $ivimo. Svi oni zajedno i svaki pojedi-na_no u izbornoj kampawi imaju jedan ciq, da ne pro|eili pobedi slu_ajno kandidat i predstavnik one Srbi-je i onih bira_a koje su tako lako prevarom savladalidavne 1945. godine, kada se ra|ao komunizam, a umira-la demokratija i budu}nost ove zemqe i naroda.

Tih 50 godina, od tada, od _uvenih }oravih izborasa }oravim kutijama, oni i wihova deca se pla{e da seta prevara ne otkrije i ne objavi i da oni koji su pre-vareni, ali ne i stvarno pora$eni, ne do|u nekada navlast i u mogu}u poziciju da pro_a_kaju sve {to se do-ga|alo od tada do danas, u decenijama la$ne vlasti,la$nih boraca i oslobodilaca naroda, koji kao naj-va$niji datum jo{ uvek slave dan kada su ubili jed-nog Srbina iz zasede. To isto _ine i sada, i na ovim, ina prethodnim i na svim budu}im izborima, idu svi najednoga, iz zasede, mu_ki, la$ima, klevetama, otima-_inom podr{ke i glasova, razbijawem snage i strankesamo jednome i uvek istome, i tu se ni{ta nije prome-nilo od 7. jula 1941. godine.

Te zavere i zasede protiv demokratskih snaga pre-te da opet, kao i pre 50 godina donesu i sa_uvaju vlastkomunisti_koj mawini, onima koji ve} odavno u ovomnarodu nemaju ve}insku podr{ku, ali vladaju i sa do-bijenih milion i trista hiqada bira_a, {to je maweod 20 odsto bira_kog tela Srbije. Na posledwim par-lamentarnim izborima oni su izgubili vlast, uprkosprekrajawima i pove}awu broja izbornih jedinica iuprkos prosta_koj kra|i mandata na Kosovu, ali se tone vidi jer vladaju i daqe nesmetano. Vlada ista skup-{tina, stara, iako je nova odavno izglasana, donose se

– 594 – – 595 –

zakoni, uredbe, privatizuju se dr$avne i dru{tvenefirme i rasprodaju stranim investitorima bez ikak-vih ometawa od predstavnika drugih stranaka koje sudobile poverewe mnogo ve}eg broja bira_a u dr$avi, atime, vaqda, i vlast u woj.

O_ito da oni ne umeju da je uzmu, a oni koji su je dosada imali ne}e da je daju, pa smo tako jedina dr$avau svetu danas u kojoj je vladaju}a partija izgubila iz-bore, ali i daqe vlada, tri meseca posle izbora. Tako}e i ostati, jer po svemu sude}i, koalicije koje oni$ele i planiraju ne svode se na podelu vlasti premarezultatima izbora, nego na podr{ku postoje}oj vla-sti, uz male i bezna_ajne ustupke onima koji }e to gla-sati i odr$avati dok se mo$e. O promenama koje se o_e-kuju zbog poraza vladaju}e stranke nema ni govora, wi-hovi planovi su jasni, da odr$e stawe kakvo jeste, do temere da se ne promene _ak ni qudi na _elu Skup{ti-ne ili Vlade, {to je opet karikatura koalicije kakvumo$e smisliti samo komunisti_ka svest, ogrezla u si-lexijstvu vlasti po svaku cenu.

Takvu koaliciju i podr{ku takvoj politici moguplanirati i ostvariti samo sa sebi sli_nima, kao {tosu radikali crvenog vojvode <e{eqa, koji }e glasatiza sve, samo da ostane gazda Zemuna, neka$weni kabada-hija i stra{ilo sveta iz Srbije. Zato wegove ponudeza koalicijom, koje {aqe JUL-u i SPS-u preko {tam-pe i televizije, u javnosti nikoga ne uzbu|uju, niti iz-nena|uju, wegovi glasa_i i strana_ki funkcioneri muna tome ne zameraju, niti ga kritikuju {to ho}e takoda odr$i komunizam i tiransku porodi_nu vlast, a na-{u stranku koja o koaliciji i ne govori, niti je bilokome nudi, svi napadaju za navodnu koaliciju sa levi-com, pa _ak i sam vojvoda. Pridodaju i na{i funkcio-neri i lokalni glavari, _ini se sve sa ciqem da se za-pravo spre_i prava i potrebna podela vlasti u Srbijii po_etak stvarnih promena sistema za koje se borimove} previ{e vremena.

Te promene mora doneti vreme koje je pred nama,uprkos naporima vlasti da se odr$i uz pomo} omiqe-

nog opozicionara na{eg predsednika, jer naprosto vi-{e nema kredita u narodu za lagawe i odlagawe obe}a-wa koja im se daju na izborima posle wih. Svi triko-vi za penzionere su potro{eni, svi {trajkovi radni-ka predugo samo na obe}awima odlagani, svi profeso-ri, lekari, slu$benici, studenti, seqaci ve} premno-go puta prevareni da bi to i daqe mogao da radi opetisti Slobodan Milo{evi}, Dragan Tomi}, Mirko Mar-janovi}, Vlajko Stoiqkovi} ili Du{an Matkovi}, izsvojih vila, automobila, kancelarija, uz razne privi-legije i imunitete koji su ih opasno odvojili od stvar-nosti naroda kojim tako beskrupulozno vladaju. Da neizgube sve, potrebno je da se odreknu ne_ega, u suprot-nom, „pu_e kolan sve_evoj kobili i krenu{e kola nao-pako”.

Predsedni_ki izbori pred nama ostaju kao nada da}e promena krenuti normalno, ili pobedom demokrat-skog kandidata, ili ponovnim neuspehom izbora, jer bisvaki drugi ishod na tim izborima bio fatalno ubrza-we na nizbrdici naroda koji izdi{e i dr$ave koja ve}predugo samo propada. Nama koji se borimo za promeneostaje uteha da komunisti odumiru i da su sve slabiji,pa }e na mogu}im novim izborima, ako sada ne podelevlast, izgubiti i ono {to imaju u parlamentu. U sva-kom slu_aju mi smo na dobitku, {ta god da uradi ilismisli predsednik dr$ave, koji obilazi muzeje kine-skih komunista, dok mu narod umire u bedi na kraju 20.veka. ^udi me da ga nisu zadr$ali u tom muzeju, kaoretkog ideolo{kog ludaka koji misli da je mogu}e odr-$ati taj sistem u 21. veku, ali verujem da mu je muzej-sko mesto obezbe|eno i da }e ga uskoro zauzeti. ̂ im preto boqe, ali sve ipak zavisi od nas.


– 596 – – 597 –

BIRALA BIRKA

Pro{li su jo{ jedni izbori, a da se ni{ta nije pro-menilo u Srbiji. Iluzije da }e bira_i odustati od po-liti_kih opcija koje vode u propast i wih i dr$avubile su o_ito pogre{ne i Srbija se, _ini se, neminov-no kre}e sudbinskim putem nesre}e, do kona_nog uni{-tewa. U toku prethodne kampawe, u selu Lovci kod Ja-godine, jedan seqak je posmatrao euforiju stvorenuVukovim dolaskom, pozdrave, fotografisawa i, na kra-ju svega, nakon uveravawa seqaka da }e svi glasati pro-tiv komunizma i fa{izma on se usprotivio i izneo za-nimqivo razmi{qawe koje }e se pokazati ta_nim.

„Sve ti je uzalud {to _ini{, Vu_e”, rekao je, „ni-{ta ne}e{ uraditi. Srbija se nakrivila na jednu stra-nu da padne, i xabe je podupire{ koliko mo$e{, ispra-viti je niko ne}e, mora se sru{iti da bi se ponovo po-digla. To je isto kao kad se ku}a nakrivi na jednu stra-nu, nema tih stru_waka i podupira_a koji }e je ispra-viti, mora se sru{iti i graditi nova. Zato, uzalud ra-di{ sve, pusti narod da zavr{i kuda je krenuo, pa }ete onda sami pozvati u pomo}.”

Naravno da su ga ostali seqaci u}utkivali i sme-tali da govori, ali nakon ovih izbora jasno je da se za-pravo to de{ava sa dr$avom i da glasovi komunista iradikala koje im narod daje na izborima nakrivqujuSrbiju do samog pada, koji nije daleko i treba pustitida se desi ono {to mora, ma koliko to bilo lo{e i po-gubno za sve nas.

Izbori u Republici Srpskoj pokazali su da je ta-kav put na{eg naroda neminovan i da oni koji $eledobro, demokratiju, boqi $ivot, povratak u svet, nema-ju ni tamo narodnu podr{ku. U tom delu biv{e dr$a-ve desilo se sve najgore {to se moglo desiti, rat, stra-dawa, beda, siroma{tvo, izgnanstvo, gubqewe dr$ave,porodice i samog dostojanstva, a narod je, nakon svega,glasao opet za qude koji su sve to skrivili, za one ko-ji su bili na vlasti i odlu_ivali o propasti dr$avei naroda, i svega osim sebe i svojih porodica koje su sena toj stra{noj nesre}i uzdigle i obogatile. To je za-pawilo i ceo demokratski svet jer su o_ekivali sup-rotno, da narod glasa za budu}nost i $ivot, a ne za la-gano umirawe koje se doga|a svakodnevno zbog nespornepodr{ke politici koju je $igosao ceo svet i qudimakoji su postali stra{ila demokratske javnosti, ratnizlo_inci i simboli zla prohujalog ovim prostorimazadwih godina. Prosto ne postoji ni{ta {to narod ko-ji ih glasa nije ve} izgubio krivicom tih qudi i po-litike, od ku}e, dece, roditeqa, otaxbine, do samogahleba, i sve to nije bilo dovoqno da se pre$iveli opa-mete i promene politi_ki stav, kao {to je to logi_nou demokratskom svetu, u kojem glasa_i za jedan proce-nat poreza odmah glasaju drugu stranku i politi_kuopciju. Naprotiv, ve}ina naroda na{eg u RepubliciSrpskoj, dok jede humanitarnu pomo} demokratskog sve-ta, jer nema ni{ta drugo, u opusto{enoj zemqi, mrzitaj svet i glasa protiv wega a zapravo protiv sebe isvoje budu}nosti. To je, o_ito, ne{to {to ne}e skoroniko promeniti, pa treba _ini se pustiti da se nakriv-qena narodna ku}a i tamo sru{i i sa_uvati se za zi-dawe nove, jer sve ostalo je gubqewe i snage i vremena.

To ru{ewe ku}e treba i pomo}i, koliko se mo$e, paumesto podupirawa da ne padne, {to smo do sada na svena_ine radili i izgubili sedam godina, moramo okre-nuti na nakrivqenu stranu, odozgo pritisnuti i {topre dovr{iti posao. Sada{wa politi_ka scena u Srbi-ji je idealno vreme za ovakvo delovawe, koje je i pat-riotska obaveza onih koji se bore za promene i demo-

– 598 – – 599 –

kratiju. Tim pre {to je sve u ne_iwewu, u prostoj ap-stinenciji od politike i me{awa u unutra{we stva-ri socijalista i radikala. Neka _ine oni {ta ho}e,neka prave vladu, biraju ministre, predsednike dr$a-ve i ku}nog saveta, ali bez nas, bez i_ije spasila_kemisije, jer za{to i spa{avati onoga koji ho}e da pro-padne i u svojoj propasti toliko u$iva. Ponude radi-kala i socijalista o vladi narodnog jedinstva treba,naravno, odbaciti u potpunosti, jer je narodno jedin-stvo ostvareno samo ako su te dve stranke zajedno i akooni formiraju vladu, po{to je narod wima dao punupodr{ku, pa bi ulazak sa wima u vladu zapravo reme-tio to narodno ve}insko jedinstvo i slogu oko politi-ke koju oni zagovaraju i ciqeva kojima te$e. Jer, za-mislimo samo kakvo bi nejedinstvo i nesloga nastaliu vladi oko, na primer, pitawa povratka Srbije u Ev-ropu i svet, od kojeg toliko be$e komunisti i radika-li, koji _ak prete da }e _im do|u na vlast napasti NA-TO-pakt. Takve nesuglasice treba prosto spre_iti ne-me{awem u narodnu voqu da ostane izvan sveta, jero_ito ve}ina Srba misli da smo dovoqni sami sebi ida nam niko nije potreban, kako radikali i komunistigovore, a glasa_i nagra|uju. Po{to je narodna voqa – vo-qa Boga, za{to bi se neko trudio protiv we i mewaonepromenqivo. Posle sedmogodi{weg truda, rada, obi-laska Srbije, ulica, trgova i zatvora, sada nam se ot-varaju novi putevi politi_kog delovawa, mnogo lak{ii prihvatqiviji i ne treba propustiti priliku da de-lujemo _ekawem i podr{kom ostvarewu narodne voqe,jer je to jedini legitiman put i put ka narodnom je-dinstvu koje se toliko $eli. Verujem da }e tako i bi-ti i da je predlo$eni Toma Nikoli} pravi predsed-nik Vlade za na{ narod i dr$avu, ba{ onakav kakvog$ele glasa_i, pa neka nam bude. Wegovo prethodno rad-no iskustvo i profesija grobara sasvim odgovaraju po-slu mandatara vlade koja }e sahraniti Srbiju i zatone treba tra$iti da taj posao obavqaju najstru_nijiqudi, jer Srbija se ve} sedam godina kre}e nezadr$i-vo ba{ prema svom grobaru. Nadam se da druga_ijih

predloga za mandatara nove vlade narodnog jedinstvane}e ni biti, a ako ih i bude treba sve odbaciti, a na-ro_ito eventualnu ponudu prema onima koji bi to je-dinstvo remetili. Verujem da je takva ponuda nemogu-}a, ali ipak odbijmo unapred i javno sve {to narod ne$eli i {to objektivno ne pripada nikome osim pravimpredstavnicima ovog naroda, a takvi sigurno nisu me|umawinskim grupama u srpskom parlamentu.

Zbog svega {to se de{avalo na prethodnim izbori-ma, zbog velikog rada, truda i borbe za ne{to boqe idruga_ije {to mislim da nam pripada i pristoji kaonarodu, koja nije donela pobedu i rezultat, mislim dabi najboqa ocena izbora i budu}ih doga|awa u Srbijibila ona narodna poslovica: „Birala birka, pa izabra-la }oravoga Mirka”.

Tako }e i biti.


– 600 – – 601 –

SILOVANA SRBIJA

Izgleda da su napokon zavr{eni izbori za pred-sednika Srbije i to na pravi komunisti_ki na_in, ka-ko i dolikuje qudima koji vladaju ovom zemqom. Kadanije moglo demokratski da se dobije dovoqno glasova zakandidata levice, jer ga narod ne}e, pa ne}e, moralo jesilom, pa su upotrebqeni svi mogu}i i nemogu}i me-todi da se Srbija obori na ple}a i siluje nalevo, kaoi svih ovih 50 godina unazad.

Nikada, ni ranije, nije birana vlast regularnimputem, voqom naroda i slobodnim odabirom, ali nika-da ni silovawe levice nije bilo tako grubo i nao_i-gled celog sveta kao sada. Odjednom je sa milion i tri-sta hiqada glasova, koliko je dobio Lili} u prvom kru-gu izbora, Milutinovi} sko_io za skoro milion glaso-va vi{e, i to iskqu_ivo raznim sistemima kra|e, od{timovawa bira_kih spiskova koji su se naprasno po-sledwih dva meseca „sre|ivali”, kao u Crnoj Gori, ina kojima je po svim izbornim jedinicama dopisivanou proseku po 30 do 50 hiqada navodno novih bira_a, abrisano sve {to miri{e na opoziciju, do naglog pora-sta glasova vojnika i policajaca koji glasaju dan rani-je bez i_ije kontrole i _iji se glasovi {aqu po{tom{irom Srbije. Mislim da bi veoma interesantno biloistra$iti koliko je glasova vojnika stiglo na svih de-vet hiqada bira_kih mesta i verujem da bi dobijenabrojka dala armiju vojnika kakvu nema cela Evropa za-jedno.

Ubacivawe listi}a kroz prozor, kako je to _iwenoi uhva}eno u >upriji i dopisivawe albanskih glasovau kosovskim izbornim jedinicama u Vrawu i Leskovcu,iako Albanci ne izlaze na izbore, dodatno su dopri-neli naglom rastu „popularnosti” novog kandidata le-vice, za koga smo sve mogli verovati osim da je omiqenu narodu, do te mere da je dobio vi{e glasova od <e{e-qa, nego {to je Milo{evi} dobio od Pani}a 1992. go-dine. Verujem da se ta uporedba ne}e nimalo dopastiglavnom rukovodiocu naroda i dr$ave, pa }e izborni{tab SPS-a morati da, do objave krajwih rezultata,smawi ipak tu razliku koja mo$e da _a_ka me_ku podpre_ku.

Da su izbori potpuno pokradeni i la$irani i uprvom i u drugom krugu svedo_i i nagla, neumerena iizve{ta_ena proslava pobede u prostorijama SPS-a,iste ve_eri, kada se jo{ nisu znali pravi rezultati,kao i zvani_na proslava na koktelu u Sava Centru, ko-ju su levi_ari priredili sutradan, dok su se glasovijo{ brojali, a prigovori radikala pisali i stizali naadresu izborne komisije. Nesigurni u rezultate izbo-ra koje su isplanirali i prikazali kako su $eleli, asvesni stvarne, veoma male podr{ke u narodu, oni supo$urili da proslave pobedu i zape_ate svaku daqupri_u o izborima koja bi se pojavila kada bi imao koda je _uje.

Upla{en od rasta <e{eqa i radikalizma, demo-kratski svet i wegovi posmatra_i po$urili su tako-|e da prihvate rezultate kao stvarne i regularne i,nakon svega, ima}emo dr$avu na _elu sa predsednikomkoji nije pobedio voqom naroda nego kra|om glasova ikoji to dobro zna, sude}i po smu{enim izjavama i po-gledima obo$avawa koje {aqe onome {to je sve ovo za-mislio i sproveo bez ve}ih potresa i problema.

Opozicija }e, tako|e, pre}i preko svega, zadovoq-na da nije Vuk dobio ne{to, jer je to jedini politi_kiprogram svih stranaka koje nestaju polako sa scene, gu-{e}i se u zavisti i mr$wi ne prema levici i radi-kalima, nego prema Srpskom pokretu obnove, tako da o

– 602 – – 603 –

neregularnosti izbora i name{tawu rezultata govo-re pone{to samo <e{eq i Srpski pokret obnove. Mi,naravno, ne}emo zbog toga demonstrirati, jer je to po-sao za <e{eqa i wegove junake, pa se nadam da }e oniispuniti obe}awe dato u no}i izbora, da }e se boritisvim sredstvima za poni{tewe dopisanih glasova naKosovu, koji su, _ini se, i doneli onih presudnih 0,52procenata za pobedu levi_ara. Na pitawe novinara, dali to podrazumeva i demonstracije, <e{eq je odlu_-no ponovio: „Rekao sam, svim sredstvima”, tako da senadam u wega, wegovu re_ i energiju, jer sam se, kao imnogi, za$elela ulica.

No, ve} sutradan su radikali radikalno spustiliton i pretili samo nekakvom dr$avnom komisijom, ko-ju }e tra$iti da ispita sve prigovore na izbore, pa mise _ini da ni od te pobune i pretwe ne}e biti ni{tani daqe ni vi{e od novih sitnih ustupaka za radikaleu Zemunu i {ire. No, ko zna, mo$da ipak ne{to bude,jer su se levi_ari mnogo osilili bez ikakve podloge,{to je samo korak do nevoqe.

Po ugledu na wih, osilili su se bez osnova i oni uopoziciji koji su bojkotovali izbore, da bi pomogliovakvom re{ewu politi_ke krize u Srbiji, jer im jeto bio i zadatak i politi_ki program, po{to je levi-ca uvek zajedno protiv desnice Srbije, pa ma kako bi-la me|usobno razjediwena u raznim politi_kim stran-kama. Neuspeh Srpskog pokreta obnove i wegovog kandi-data na predsedni_kim izborima oni su slo$no pros-lavili i proglasili jedinim dobrim rezultatom tihizbora, jer je, ka$u svi u horu, od lidera stranaka DS,DSS, GSS, do wihovih de$urnih slu$benika u raz-nim listovima, to kona_na politi_ka smrt i tog lide-ra i stranke koju on vodi, {to im je bila pusta $eqagodinama.

Anga$ovali su se maksimalno, do poni$avaju}egobila$ewa seoskih kafexija i sviwara, da tu smrtubrzaju i pri tom su sasvim ispustili iz vida i levi-_are na vlasti i radikale za petama, jer sve to je wimamnogo dra$e i bli$e od ravnogoraca i monarhista ko-

je treba uni{titi i u zemqu saterati. Zapeweni u tomposlu, sa balama radosti zbog delimi_nog ispuwewa$eqe, oni ne vide svoju sudbinu, koja postaje gora odone koju su nama $eleli i svakodnevno prizivali. Ra-de}i na propasti Srpskog pokreta obnove, upropastilisu uspe{no samo sebe, pa su posle svega, opet ovih dana,$alosno cvileli i molili da im taj bojkotovani iomrznuti Vuk i Srpski pokret obnove dodele ponekimandat u Saveznoj skup{tini, od onih koje je osvojilata wegova „propala i nestala stranka”, kako govore ponovinama.

„Vuk je politi_ki mrtvac”, sla$u se svi, ali prenego {to ga pokopamo, daj da ga o_erupamo i uzmemo sve{to se mo$e uzeti, iako nam ne pripada. Tako su se onikona_no uhvatili za svoj sopstveni rep i vrte se u ko-lovratu mr$we i poniznosti pred, ipak, vlasnikomwihove snage ili slabosti. Ako Vuk da, oni }e se izvu-}i iz blata i povratiti bar malo potpuno oslabqenestranke, a ako ne da, za naredne _etiri godine ko zna{ta }e ostati od dana{wih lidera i raznih minista-ra u senci, koji tako glasno i gromoglasno po novinamanajavquju razne programe koje ne ostvaruju i akcijekoje propadaju. A Vuk im ne}e dati, poklona u manda-tima vi{e ne}e biti. Tako }e oni, zapravo, svojom bor-bom protiv Srpskog pokreta obnove ubiti sebe, i svizajedno postati politi_ki mrtvaci koji }e pokopatijedni druge, {to je i pravedno, jer je uvek aktuelna idosadno istinita narodna poslovica da ko drugome ja-mu kopa sam u wu pada.

A {ta i kuda daqe, ostaje pitawe za sve nas koji smoopozicija komunizmu i levici, iz _istih uverewa inepromewenih namera, da se borimo protiv wih dokimamo snage i dok ih ne oteramo sa vlasti. Bez obzirana sve {to se dogodilo na posledwim izborima, veru-jem da nema nijednog iskrenog opozicionara komuniz-mu, a da }e odustati ili izgubiti nadu. To uverewe jeja_e od svakog poraza i nada postoji sve dok ima ijed-nog _oveka koji to $eli, pa mislim da nema dovoqno niizbora, ni partija, ni lidera koji mogu spre_iti umi-

– 604 – – 605 –

rawe komunisti_ke ideje i sistema vlasti odba_enogu celom svetu.

Uzalud su i svi <e{eqi, \in|i}i, Pe{i}ke, sviMilutinovi}i, Milo{evi}i i Obradovi}i, sve kombi-nacije, taktike i zajedni_ki rat protiv nas, mi osta-jemo jer je naprosto to budu}nost, po prirodnom tokuumirawa svega {to ima ograni_eno trajawe. Tako je ko-munizam umro u celoj Isto_noj Evropi, pa i u Sovjet-skom Savezu, ali mnogo br$e, jer svi oni nisu imali ni<e{eqe, ni \in|i}e, ni Mi}unovi}e, ni Ko{tunice,ni >osi}e, ni Pani}e, ni Avramovi}e, ni ostale kojisu ovde tako uspe{no odr$avali na{eg mrtvaca u $i-votu, na raznim ve{ta_kim aparatima sve do danas, a idaqe. Oni su imali samo po jednog Vuka kojeg su podr-$avali svi, i zato su uspeli br$e i lak{e od nas.

No, i ve{ta_ko odr$avawe ne mo$e dugo, pa }e na-redne godine sigurno doneti promene koje $elimo i zakoje se ve} dugo borimo, i dobro je da tada budemo samina svojoj strani, a oni svi na svojoj, kao {to su bili sa-da na ovim izborima, jer najvi{e mrzim kada se me{a-ju na{i i wihovi. A toga je bilo _esto ovih godina.


MLA\A, NOVA,LEP<A – DIKTATURA

Prve dane 1998. godine, koju smo sa velikom nadom_ekali, uvereni da mora doneti ne{to novo, boqe idruga_ije od prethodne, obele$ila je inauguracija no-vog vladara Crne Gore, mada bi mnogo primerenije bi-lo tu ceremoniju prevesti na na{ srpski jezik i re}iprosto – ustoli_ewe. Tim pre {to je zaista bilo usto-li_ewe na stolicu i u ku}u crnogorskog kwaza Dani-la, {to simboli_no najavquje vra}awe na tradicional-ni na_in vladawa ovom dr$avom, gospodarewem svim isva_im u woj, {to je ipak samo lep{i izraz za dikta-turu. Da je tako pokazala je jasno ve} no} uo_i ustoli-_ewa, kada je budu}i gospodar Crne Gore upotrebio sveono {to je veoma _esto upotrebqavao i na{ diktatorovde, da rastera demonstrante i ugu{i druga_iji glasi mi{qewe, pa ma koliko jak bio. Vodeni topovi, su-zavci, zastra{uju}e obu_eni i naoru$ani specijalci,napad na {etaju}u masu vozilom vlade i svi marifet-luci oko navodnih eksplozija i razbijawa prozora, pre-uzeti su direktno od srpske {kole totalitarizma, ko-ju je osnovao onaj protiv kojeg se navodno ovaj novi gos-podar bori. Kako su im i oru$ja i metodi isti, te{koda }e se u bilo _emu drugom razlikovati, pa nemam ni-kakvih iluzija o promenama i reformama u Crnoj Gori.

Ovo tim pre {to je u gu{ewu protivni_kog glasa imi{qewa crnogorski gospodar oti{ao i daqe od srp-skog diktatora zabraniv{i kretawe Crnom Gorom bezspecijalne dozvole milicije, tako da su tih dana Crno-

– 606 – – 607 –

gorci prvi put posle Turaka bili zarobqeni u svojimku}ama i prinu|eni da vlasti mole za kretawe i puto-vawe od mesta do mesta, ponizno obe}avaju}i da ne}edizati bune niti _initi bilo {ta protiv novog gospo-dara ako dozvolu dobiju. Priznajem da takvu meru _u-vawa stolice i vlasti Milo{evi} nije ni smislio niupotrebio do sada, {to ne zna_i da ubudu}e ne}e pre-uzeti to crnogorsko iskustvo ako krenu nove pobune iprotesti u Srbiji, tim pre {to ga je demokratski svetEvrope i Amerike odobrio kao, vaqda, sredstvo za o_u-vawe demokratije, kako je oni ovde zami{qaju, a kojebi sasvim sigurno te{ko ikada mogli primeniti u svo-joj zemqi. Ona iskustva za spre_avawe okupqawa naro-da zabranom ulaska u prestoni grad, vra}awem autobu-sa, pretresima i prepadawem putnika, koje je Milo{e-vi} ustanovio za prethodnih sedam godina, naravno daje novi crnogorski predsednik maksimalno koristiotokom protesta u Crnoj Gori, tako da se wih dvojicao_ito dobro razumeju, iako jo{ nisu uhvatili zajedni-_ki ritam, {to ne zna_i da uskoro ne}e, i da se nisuve} o svemu, pa i o ovom rasturawu protesta, dogovori-li, s obzirom da imaju iste poglede i na kumstvo, i naprijateqstvo, i na vlast, opoziciju i razvoj demokra-tije u zajedni_koj dr$avi. To se jasno i ubedqivo po-kazalo ne samo sada u Podgorici, nego i 9. marta 1991,kada je sada{wi crnogorski gospodar podr$avao ne de-monstrante, nego diktatora u Srbiji, pa zatim 1992. go-dine na Vidovdanskom saboru, kada je tako|e u_inio sveda glasovima svojih poslanika rasturi demonstracijei dovede na vlast Milo{evi}eve marionete >osi}a iPani}a, koji su imali zadatak da sa_uvaju uzdrmanuvlast levice i u Srbiji i u Crnoj Gori. Prvoga juna1993. godine, kada smo ovde hap{eni i na smrt prebija-ni, dok je ceo demokratski svet protestovao, sada{wicrnogorski gospodar je opet davao podr{ku Milo{evi-}u i wegovim metodama o_uvawa vlasti, podr$avao gaje u ratovawu sa susedima i rasturawu dr$ave, kao ikasnije prilikom pada Avramovi}a i u svim kriti_-nim i kriznim prilikama za pad re$ima u Srbiji, {to

sasvim obja{wava sada{wu okupaciju Crne Gore, zat-varawe puteva, pune zatvore, mr$wu, revan{izam iupotrebu vlasti samo za li_ne ciqeve i planove, bezobzira {to iza takve vlasti ne stoji ogromnih 50 od-sto gra|ana Crne Gore.

Mediji pod kontrolom dr$ave su tako|e slika iprilika novog gospodara, izgleda gora nego na{eg ovde,jer se na crnogorskoj televiziji ne mo$e videti ba{niko i ni{ta osim novog predsednika, _ija se svaka re_i pokret bele$i, svaki radni i neradni trenutak, _i-taju se neumerene slavopojke i pohvale, a nema ni re_io protivni_koj strani, ni o opoziciji koje vi{e i ne-ma, jer je sva oti{la pod wegove skute, gde _u_i nevid-qiva i bezglasna, a ono {to se mo$e pro_itati u „Pob-jedi” li_i na slavne dane Staqinove vladavine, kadaje narod _itao u „Pravdi” o velikim uspesima privre-de i boqem $ivotu i napretku, ali samo _itao a ne iimao. Ne znam koji demokrata i opozicionar u ovoj zem-qi mo$e sve to da prihvati, razume i podr$i, ali jane mogu nikako, bez obzira {to mislim da ni oni kojise bune protiv novog gospodara nisu nosioci i_ega dob-rog i novog za taj narod i dr$avu. Me|utim, svi oniformalno imaju, a moraju imati i stvarno pravo da sebune, da demonstriraju, govore u medijima, suprotstav-qaju mi{qewe i stavove, jer je to naprosto azbuka de-mokratije, a sve druga_ije od toga je naprosto diktatu-ra i ni{ta vi{e, i zato se mora di}i glas protiv ra-|awa novih diktatora, pa makar bili i mla|i i lep{ii ve}i od postoje}ih.

Taj glas, na $alost, ne di$e niko iz takozvane de-mokratske javnosti Srbije i Crne Gore, svi su bezus-lovno i jednoglasno stali uz mladog gospodara Crne Go-re, samo zato {to se u ne_em drznuo da napadne starogdiktatora iz Srbije, pa su po$urili da daju podr{kui na|u opravdawe i za suzavce, hap{ewa, lov na qudei otimawe slobode kretawa, nazivaju}i to potrebnimmetodama, upravo kao {to je taj wihov {ti}enik istemetode nazivao kada su se u Srbiji nad wima primewi-vali. Ti dvostruki ar{ini i licemerje kvazidemokra-

– 608 – – 609 –

ta okupqenih danas u front odbrane i podr{ke crno-gorskom gospodaru, pokazuju i dokazuju da me|u svimawima nema nijednog istinskog demokrate i _oveka slo-bodnog uma, jer takvi qudi nikada ne podr$avaju nede-mokratske metode, bez obzira ko ih i protiv koga pri-mewuje. Hap{ewa demonstranata, medijska blokada izabrana putovawa po zemqi bez dozvole nije i ne mo$ebiti demokratija, nigde i nikada, a onaj ko to sprovo-di nije i ne mo$e biti reformator, nigde i nikada. Torazumemo samo mi sa druge strane komunizma, oni sademokratskim genom u nasle|u, kojima se sve to {to sedoga|a u Crnoj Gori, od pono}nih izbora do danas, pro-sto _ini kao druga strana srpske medaqe i nesre}e ko-ju je izazvala i nastavqa leva ideologija. Reforme ipromene ne mogu doneti doskora{wi protivnici i re-formi i promena, ratnici i raskolnici ne mogu done-ti mir, oni se moraju promeniti da bi se bilo {ta pro-menilo. Najboqi dokaz za to su i Srbija i Crna Goradanas, gore i neslobodnije nego ikada.

To je najboqe i najjasnije objasnio odavno preminu-li crnogorski samouki pesnik Radovan Be}irovi}. Bioje _etnik i antikomunista, pisao pesme o svemu i svi-ma i dru$io se sa posleratnim disidentima u CrnojGori i Srbiji. Jednoga od wih je posebno voleo i uva-$avao zbog kwi$evnog dela kojim je raskrinkavao ko-munisti_ke posleratne zablude i ratne gre{ke i zlo-_ine, pi{u}i po prvi put o wima. Dolazio je _esto uBeograd kod wega, {etao i pri_ao sa wim godinama, po-sebno o danima rata u _etni_kim redovima, o wihovimbitkama i junacima. Prilikom jednog od posledwih su-sreta Be}irovi} je zamolio svog prijateqa pisca da mudozvoli da ne{to iskreno ka$e, ali da se on ne naqu-ti. „Reci slobodno, ne}u se naqutiti”, oslobodi ga pi-sac, uveren da je u pitawu neka dnevna banalnost. „Dragsi mi mnogo”, re_e Be}irovi}, „volim te, dobar si _o-vek, volim tvoje kwige, pi{e{ istinu i kako treba,znamo se ve} godinama, ali nikako da mi potpuno leg-ne{ na srce”. „A za{to?”, upita pisac. „Pa, eto, bio sikomunista, znam da vi{e nisi, ali svejedno, nisi mi

_ist nikako, nekako si mi brate kao pokvareno mli-jeko”.

To je prosto obja{wewe i za novu crnogorsku vlast.Nije _ista, nova, stara je i mora biti pokvarena, paotuda i o_ekivano i bez iznena|ewa davawe mandataza sastav nove vlade ministru unutra{wih poslova,koji je tako olako digao batinu na svoje gra|ane i kom-{ije. Retka je, ili uop{te ne postoji, demokratskazemqa u Evropi i svetu u kojoj ministar policije mo-$e postati predsednik vlade, pa zato smawimo malo do-$ivqaj, ne gajimo previ{e nade ni u koga, „u se i u svo-je kquse” najsigurniji je put do onoga {to $elimo, a tosu promene. Prisetimo se samo Osme sednice i dolaskaMilo{evi}a na vlast. Vladala je i ve}a euforija, po-dr{ka mu je bila prosto op{ta, skoro stopostotna, ve-ra u wega neizmerna, bajke su se raspredale o wegovomantikomunizmu i obra_unu sa titoizmom, _ak i _etni-ci po svetu su mu nosili slike i slali novac za razvojSrbije, pisci, pesnici, akademici, radnici, seqaci,profesori, svi su ga slavili, podr$avali i zajedno sawim hapsili koga treba za wegovu vlast i stolicu, opo-zicija ga je sledila i u ratu i u rasturawu dr$ave, igde su sada sa wim. U komunizmu, naravno. Slu_aj \uka-novi} je zlokobno sli_an po svemu i obe}ava sli_ankraj, pa ne}emo imati opravdawe da nismo znali. Zna-li smo i ve} probali, ne}emo vaqda ponovo.

Da je opasnost od zablude i lo{e procene realnaopomiwe i _iwenica da se, prema diplomatskim izvo-rima, Milo{evi} ve} dva puta susreo sa \ukanovi}emu posledwih dvadeset dana, dogovaraju}i verovatnostrategiju raspleta crnogorskih sukoba, u kojoj bi onsimboli_no odr$ao privid podr{ke ve} odavno otpi-sanom Bulatovi}u, a \ukanovi} re{io krizu po Milo-{evi}evom receptu. <e{eqev boravak u Crnoj Gori,prisustvo na ustoli_ewu \ukanovi}a i jedno_asovninastup na TV Crne Gore, kakav dotada{wi predsednikRepublike Bulatovi} nije mogao ni sawati _ak ni zavreme novogodi{wih praznika, da uputi _estitke gra-|anima Crne Gore, govori o novoj i druga_ijoj politi-

– 610 – – 611 –

ci koju Milo{evi} okre}e prema \ukanovi}u. Delujeneverovatno da se on tajno susretao sa wim u danimaraspleta krize, ali je istinito isto kao i wegovi taj-ni susreti sa \in|i}em u danima na{eg zimskog pro-testa, u koje niko nije verovao dok ih sam \in|i} nijepriznao. Nau_ili smo vaqda za ovih deset godina we-gove vladavine da je istinito samo ono {to je najmaweverovatno, jer tim sistemom {okova i neverovatnihpoteza on i odr$ava svoju odavno oslabqenu vlast. Dojednom.


E, DA MU JE SRCEVELIKO K’O JEZIK

U holu gradske Skup{tine, na prijemu povodomFEST-a, srela sam ve_itog predsedni_kog kandidataVojislava <e{eqa, prvi put posle predsedni_kih iz-bora na kojima je po peti put izgubio trku sa levi_a-rima, slu$e}i im o_ito samo kao stra{ilo za demo-kratski svet, pa i za Srbiju, s obzirom da su izbornirezultati svaki put bili unapred planirani i usa-gla{eni me|u wima, {to sasvim obja{wava wegovu ne-logi_nu ravnodu{nost nad o_itim izbornim manipu-lacijama SPS-a. Na prijemu je Voja bio vidno nervo-zan i nestabilan, bez uobi_ajenog nasilnog optimizmai duhovitosti, pa sam uzaludno poku{avala da pokre-nem ozbiqnije razgovore o bilo _emu. Interesuju mesamo novi izbori na svim nivoima, govorio je, i odbiosvaku mogu}nost dogovora o na{em zajedni_kom delova-wu u Republi_kom parlamentu, _ak i za promene iz-bornih zakona i medijskih uslova za izbore. To je o_i-to trenutno _vrst i dirigovan stav Radikalne stran-ke poznat politi_koj javnosti, i _udi me otkuda razno-razne kombinatorike opozicionih krugova i kru$oka,da je mogu}e u_initi bilo {ta protiv re$ima u sarad-wi sa radikalima. Ve} sedam godina je, sedamdeset pu-ta, Vojislav <e{eq pokazao i dokazao da on ne}e di}iruku ni za kakav zakon ili promenu koja bi ozbiqnouzdrmala i dovela u pitawe vlast levice, pa je i sadakombinatorika saveza Srpskog pokreta obnove i radi-kala za te ciqeve svim nemogu}a, jer je radikali ne

– 612 – – 613 –

$ele i be$e od svakog razgovora o tome. Nervoza wiho-vog lidera i pretwa novim izborima je pokazateq tre-nutnih lo{ih odnosa i pregovara_kih pozicija SPS--a i radikala, zbog kojih kasni i nova vlada i odgovorSPS-a na stavove Srpskog pokreta obnove, iznete nakonsultacijama kod novog predsednika Srbije MilanaMilutinovi}a. A {ta ho}e radikali, {ta im nudiSPS, i {ta uop{te _eka Srbiju sa ovakvim rasporedomsnaga na politi_koj sceni, pitawe je na koje, verujem,niko ne zna pravi odgovor, pa ni onaj koji iz dediwskogbunkera i sada sigurno kombinuje samo ono {to je najgo-re po sve nas, kao i svih proteklih osam godina.

Me|utim, dok socijalisti }ute, Srpski pokret ob-nove _eka, a Srpska radikalna stranka preti novim iz-borima, Demokratska stranka i wen ve} uveliko ospo-reni i ofucani lider terori{u javnost svakodnevnimsaop{tewima, izjavama, konferencijama za {tampu,pa kona_no i raznim lecima i plakatama koje lepe potarabama, uzaludno poku{avaju}i da vrate va$nost iuticaj stranci koje nema i blef-politici koja nije,niti }e ikada za$iveti u Srbiji. Tra$e oni, naravno,nove izbore, jer su shvatili da je bojkot bio fatalnagre{ka, i to tako da im uslove za wih, po wihovoj me-ri i $eqi, izbore omrznuti Srpski pokret obnove iSrpska radikalna stranka, a ako to ne}e, onda nisu nidemokrate, ni opozicija, kako pi{e u najnovijem ne-potpisanom i nepismenom pamfletu koji je sastavio _u-veni i „ugledni” ve_iti student Goran Vesi} i proda-vac patika Dragan Kop_ali}, ili elektri_ar JocaMandi}, da ne nabrajam daqe ceweno i stru_no ruko-vodstvo ove presti$ne stranke, jer ne znam ba{ svaimena sekretarica i telohraniteqa koji vode tu stran-ku, na _elu sa liderom koji nema ni dana radnog sta$au nekom ozbiqnijem poslu, ako se ne ra_una gastarbaj-terski rad u bordelima Bona i Berlina. Ta dru$inakoja je ostala posle najnovijeg stotog cepawa te malestranke naziva sebe opozicijom, ali o_ito ne re$imu,nego Srpskom pokretu obnove koji je i tema i meta ce-log tog „opozicionog delovawa” svakodnevno i u svim

izjavama preostalih _etiri-pet _lanova iz vrha ovestranke. Trenutno oni opsesivno rade na razbijawugradske vlade u Beogradu i spre_avawu svake mogu}no-sti formirawa programske vlade Srpskog pokreta ob-nove i SPS-a, jer, kako ka$e u najnovijem intervjuu„Argumentu” ve} izbezumqeni \in|i}: „Ako Srpskipokret obnove i SPS u|u u koaliciju, osta}e u woj dokraja $ivota”. Deluje tu$no i sme{no kada se ozbiq-no analizira wihovo politi_ko delovawe i stavovi,jer se uglavnom sve svodi na napade na Srpski pokretobnove, a ne na vladaju}i SPS, i uporno prebrojavawepreduze}a koje je Srpski pokret obnove „dobio” u pode-li vlasti u Beogradu, pa se lider te stranke u svakomintervjuu sa posebnim $arom bavi „Parking-servisom”i pijacama u Beogradu, kao da su to najve}i problemiSrbije, jer im na _elu nije kadar Demokratske stran-ke, nego je, zamislite, iz Srpskog pokreta obnove, pa }e,ka$e \in|i}, upropastiti ne samo Beograd, nego i sa-mu dr$avu. Socijalisti_ka vlada, weni ministri, ve-like dr$avne firme, Naftna industrija, telefonija,elektroprivreda, privatizacija rudnika i velikihsistema, to nije predmet wegove pa$we ni kritike, jersu im na _elu direktori iz SPS-a i ne ugro$avaju ve-rovatno wegove dugoro_ne interese, ali direktor „Beo-gradskih pijaca” je problem koji taj lider i ta stran-ka ili }e re{iti ili umreti. Da ne pomiwem jo{ ve-}i problem za wega i naprosto kost u grlu, kao {to jeDirekcija za gra|evinsko zemqi{te Beograda, koja jepostala interesantna tek od kada je direktor brat Da-nice Dra{kovi}, _ije se ime povla_i po svim novina-ma, kao da je time postao wen privatni vlasnik, a onikoji su pre wega bili na tom istom mestu, sa istim ov-la{}ewima, nikada nisu ni pomenuti u javnosti, jerto je zaboga normalno da Socijalisti_ka partija uprav-qa zemqi{tem, nedopustivo je da Srpski pokret obno-ve to radi, jer \in|i}u time potkopava sigurnost ikvari strana_ke planove. Uz to se iz te stranke svako-dnevno lansiraju najprizemnije i primitivne la$i onavodnim Daninim ro|acima, podeqenim stanovima za

– 614 – – 615 –

funkcionere i sli_ne gluposti, iako je to upravo po-litika te stranke, i sve ukupno deluje i jadno i dile-tantski, oslikavaju}i u javnosti i tu stranku i wenoglidera u punoj jajarskoj ambiciji, {to }e im na izbo-rima koje pri$eqkuju i za koje se pani_no zala$u do-neti odgovaraju}i neuspeh, ve}i od bilo kojeg do sada.Tako }e se ostvariti ono {to sam rekla \in|i}u naSaboru Srpskog pokreta obnove, kada smo odlu_ili daidemo na izbore sami, zbog odbijawa demokrata da po{-tuju sporazume koalicije „Zajedno”. „Propa{}e{ bezSrpskog pokreta obnove”, rekla sam, i taj proces te_epolako, ali neizbe$no i nezadr$ivo, po sistemu pra-vednosti kojim upravqa neko ili ne{to iznad nas, rav-naju}i nam ra_une mimo na{e voqe i $eqe.

No, da bi se sve pravedno okon_alo i zavr{ilo, po-trebni su zaista novi izbori koje tra$e uglavnom onikoji }e na wima izgubiti. Do wih }e sigurno do}i, jernema izgleda da }e Socijalisti_ka partija Srbije po-deliti vlast, ili pristati na programsku vladu kojutra$i Srpski pokret obnove, a bez toga sigurno nemanikakvog sporazuma. Verujem da }e se cela pri_a raste-zati {to je mogu}e vi{e, ali ako nema sporazuma bi-}e izbora na kojima }e pre svih u_estvovati upravooni koji su ih nedavno bojkotovali, bez obzira {to }euslovi ostati isti ili biti i gori nego ranije. Na wi-ma }e se ponovo oslikati snaga svih lidera i stranaka,druga_ije nego u medijima i anketama, kao i uvek do sa-da, i nadam se da }e Srbija kona_no odahnuti od medij-skog terora tih lidera, koji $ive na snazi naru_enihanketa i pla}enih novinskih hvalospeva. Zato je inte-res pre svega Srpskog pokreta obnove da budu izbori,koji bi ponovo, i mo$da ubedqivije, pokazali Socija-listi_koj partiji Srbije da mora da deli vlast i da jezauvek pro{lo vreme jednopartijskih vlada i dikta-ture mawine, u_vrstili Srpski pokret obnove na we-govim nepromenqivim pozicijama, umawili privre-menu i ve{ta_ki naduvanu snagu radikala, i potpunojasno odslikali slabost Demokratske stranke i osta-lih bojkota{a u bira_kom delu Srbije. Tim izborima

trebalo bi da se suprotstavqaju upravo oni koji ih sa-da najvi{e tra$e, i zato ih treba podr$ati.

Cela kombinatorika oko nove vlade Srbije ili no-vih izbora ina_e se prenagla{eno potencira, raste$e,razvla_i i uspe{no odvra}a pa$wu javnosti od Koso-va i problema koje sada{wa vlast tamo samo gomila, pase sve kre}e prema eksploziji agresivnog nezadovoq-stva i Srba i Albanaca koji $ive u savremenom rezer-vatu, iako su Albanci pod sna$nom, ali neefikasnom,za{titom demokratskog sveta, jer rezervat ostaje istive} punih devet godina. Obi_an $ivot obi_nih nepo-liti_kih qudi i albanskih porodica ne pomera se na-boqe ni u kom pogledu, uprkos svim rezolucijama po-dr{ke Ujediwenih nacija i svim prete}im stavovi-ma ameri_ke vlade, kao {to se obi_an $ivot obi_nihjedva preostalih srpskih porodica ne mewa naboqe,uprkos velikim re_ima i obe}awima koje im daje vla-daju}a oligarhija, a i opozicija, zakliwu}i se da }e„braniti i odbraniti” Kosovo, iako ni{ta ne _ine dana wemu bar ostanu da $ive Srbi za koje se oni navod-no bore. Sve ukupno je prazna pri_a i za Albance i zaSrbe, svi oni $ive bedno, neslobodno i u stalnom stra-hu, pa i jedni i drugi prosto prizivaju doga|aje da biprekinuli dugu neizvesnost i _ekawe re{ewa koja nedolaze. Otuda i najnovije sumwive akcije terora nepo-znate Oslobodila_ke vojske Kosova, kao i u_estala div-qawa policijskih snaga nad Albancima u navodnim ak-cijama protiv terorista, pa izgleda da u senci poli-ti_kih kombinatorika oko nove vlade Srbije nesmeta-no eskalira pravi rat na Kosovu, u kojem svakodnevno,tu pored nas, ginu qudi i deca na obe strane, a niko senaro_ito ne potresa tim vestima, jer i nemaju skoronikakvu te$inu, va$nost i publicitet u medijima. USrbiji i wenim medijima danas je izgleda va$nije ko}e, koliko i da li }e dobiti mesto u vladi, nego svako-dnevne qudske $rtve koje odnosi kosovska kriza, paukupno i za Srbe koji veruju Milo{evi}u da }e sa_u-vati Kosovo, a ve} vide da ne}e, i za Albance koji ve-ruju Rugovi da }e izboriti republiku, a ve} vide da

– 616 – – 617 –

ne}e, sve li_i na ono ratno vreme u Srbiji o kojem pi-{e Milovan Danojli} u najnovijoj, nagra|enoj kwizi„Oslobodioci i izdajnici”, kada su Srbi bore}i se zakraqa i otaxbinu, a posle wegove poruke da glasaju zakomuniste, zbuweni pevali „Mi za kraqa, kraq za Ti-ta, {ta }e biti, Bog te pita”.

Sigurno je da dobro biti ne}e.


DARIVAWE LI^NEZA NARODNU SLOBODU

Miroslav Tadi} i Milan Simi}, Srbi iz Repub-like Srpske optu$eni za ratne zlo_ine u posledwemratu, dobrovoqno su oti{li u Hag da potra$e pravdui oslobode se tereta progowene zveri, koji ih je, veru-jem, nepodno{qivo pritiskao. Ta vest je iznenadila_itav svet, jer su do sada svi optu$eni Srbi odbijalibilo kakvu mogu}nost wihove odgovornosti za ratnezlo_ine, pogotovu pred sudovima me|unarodne zajedni-ce, {to je ve}ina naroda u Srbiji i u Republici Srp-skoj podr$avala i time zatvarala svojim dr$avama svavrata demokratskog sveta. Niko od politi_ara nije smeoni pomenuti mogu}nost izru_ewa optu$enih Srba Ha-{kom sudu, a da ne bude skoro jednodu{no ozna_en zanacionalnog izdajnika, jer je to prko{ewe celom sve-tu, wegovoj pravdi i sudu u Hagu bilo mera nacional-ne i pojedina_ne hrabrosti svakog Srbina. Oni koji sumislili suprotno i tra$ili odgovornost za ratne zlo-_ine u ratu svih koji su ih po_inili, da bi se narodoslobodio kolektivne odgovornosti pred svetom, sank-cija i izolacije, bili su po op{tem mi{qewu i naro-da i vlasti samo sluge me|unarodne zajednice, kukavi-ce, pla}enici i {ta sve ne. Sada, predajom dvojice op-tu$enih Srba tom istom sudu i wegovoj pravdi sve sepo_iwe polako okretati ka pravom licu ovog naroda,ka davno zaboravqenom vite{tvu, koje smo tako voleliu na{oj istoriji i narodnim pesmama na kojima smo od-rasli. Taj _in predaje je upravo ona najve}a hrabrost i

– 618 – – 619 –

li_na $rtva koju smo nekako u na{em narodu zabora-vili, a verovali smo da je ima i da je mora biti, jer nemo$e odjednom da nestane iz nas duh svih onih slavnihpredaka koji su se svesno, odmah i bez ikakvih razmi{-qawa, $rtvovali za svoj narod, od Stefana Nemawe ko-ji je radi spasa naroda na kolenima hodao Carigradompred Vizantijskim carem, Milo{a Obili}a koji se$rtvovao u $eqi da zaustavi tursku vojsku na Kosovu,kneza Milana Obrenovi}a koji je za dobro naroda qu-bio papu_e turskom sultanu, rekav{i bratu Jevremuda nema dubine do koje se ne}e poniziti ako je to od ko-risti za Srbiju, generala Nedi}a koji se potpuno sve-stan $rtvovao i pristao da bude predsednik kvislin-{ke vlade pod nema_kom okupacijom, rekav{i: „Dati$ivot za otaxbinu je lako, jer smrt boli trenutak-dva,a dati obraz za otaxbinu je mnogo te$e, jer sramota bo-li i u grobu”, do branioca Beograda iz 1915. godine, samajorom Gavrilovi}em, koji su ostali da izginu za Beo-grad, iako su znali da ga ne mogu odbraniti, ili Alek-sandra Mi{i}a, sina slavnog vojvode, koji se $rtvovaoda spase generala Mihailovi}a kada su ga Nemci hva-tali, predstaviv{i se nakon zarobqavawa kao Dra$azbog _ega je streqan, i mnogih drugih sli_nih pri-mera.

Tadi} i Simi} sigurno nisu ni Obili}i, ni Nema-wi}i, ali jesu potomci wihovi, vaspitani na tom kodunarodne tradicije i pravednosti koja tra$i $rtvova-we za istinu, pa ako u Hagu doka$u da nisu _inili zlo-_ine pokrenu}e sigurno mnoge procese korisne za svojnarod i dr$avu, _ime }e se sasvim pribli$iti onimjunacima iz na{e istorije kojima su se divili u de-tiwstvu, a ponosili u zrelosti. Ako, pak, budu krivi iosu|eni za ne{to {to su u ratu u_inili, opet }e mno-go u_initi za svoj narod, koji sada ceo odgovara predsvetom za ne{to {to su pojedinci skrivili, {to nijepravedno ni primereno tradiciji $rtvovawa pojedin-ca za narod na kojoj smo vaspitani. Zato sam _itaju}itu vest o predaji Tadi}a i Simi}a prvi put posle mno-go vremena osetila nacionalni ponos, iako sam daleko

od svakog nacionalizma ili razdvajawa qudi po veri,rasi ili naciji. Dirnula me mnogo wihova jednostav-nost i hrabrost, bez obzira da li je li_na ili dirigo-vana ne_ijim pritiskom, tim pre {to nisu ni poznatini slavni kao oni komandanti ili politi_ari kojesvet tra$i i optu$uje za ratne zlo_ine, a oni se kri-ju po bunkerima i vojnim bazama, spremni da $rtvujunarod za o_uvawe svoje slobode i ratnog plena. To wi-hovo sakrivawe po svaku cenu i odbijawe odgovornostiza strahote rata koji su vodili, dokazuje samo da sukrivi za sve za {to ih svet optu$uje i da kukavi_kibe$e od li_ne odgovornosti skrivaju}i se ispod narod-ne sukwe, _ime samo pokazuju i tom narodu da nisu bi-li dostojni poverewa i qubavi koju im je pru$io. Ta-di} i Simi}, _inom predaje koji je danas najve}i mo-gu}i patriotski _in svakog optu$enog Srbina, pokre-}u polako proces i narodnog ozdravqewa od zabluda,mr$wi i ratovawa sa svima, pa }e na kraju svega, is-torijski, wih dvojica, iako anonimni, zna_iti mnogovi{e za budu}nost Republike Srpske, nego sve slavnevojskovo|e i politi_ari ovoga rata i vremena. To je na-ravno i dobro jer sve veliko u na{om narodu je i po-teklo od obi_nih qudi i wihove qubavi ili $rtve zadr$avu i naciju, pa zato sve divqewe, po{tovawe ipomo} dugujemo Tadi}u i Simi}u koji su, sigurna sam,bar u Republici Srpskoj zapo_eli proces narodnog iz-le_ewa darivawem svoje za narodnu slobodu, {to _inesamo veliki qudi, a oni izgleda sada stanuju u obi_-nom narodu.

U Srbiji ti procesi ne}e uskoro krenuti, jer, bar{to se Haga ti_e, nema potencijalnih Tadi}a i Simi-}a koji }e se $rtvovati za narodno dobro. Ovde su op-tu$eni za ratne zlo_ine uglavnom „slavni” komandan-ti, generali i ostali koji sebe smatraju veli_inamaiznad svake odgovornosti i zakona, a u skladu sa pede-setogodi{wom komunisti_kom tradicijom da je sve doz-voqeno za o_uvawe vlasti, pa i zlo_in nad svim i sva-kim, u _emu imaju zavidne rezultate i iskustvo. Jamejo{ uvek pune nevino pobijenih qudi, neotkopane ma-

– 620 – – 621 –

sovne grobnice po Beogradu i {irom Srbije, pobijenei zatrte porodice i plemena po Crnoj Gori, sve je tove} pedeset godina herojstvo i delo za dr$avne meda-qe koje krase grudi onih koji su ubijali bez ikakvogkajawa i stida _ak i svoje roditeqe, bra}u i kumove,pa kako od wih, ili sinova wihovih, koji su to isto _i-nili pedeset godina kasnije po Bosni i Hrvatskoj, o_e-kivati da misle da su zlo_inci a ne heroji, ili da ose-}aju krivicu za bilo kakav zlo_in po_iwen u ovom ra-tu. Otuda i _vrst stav cele dr$ave i wenih vlasti, odpredsednika Republike, do vlade i Srbije i Crne Go-re, da nema izru_ivawa optu$enih za ratne zlo_inejer bi, znaju oni, tim izru_ili celu svoju dosada{wuvlast, ideologiju, tradiciju, sve ono na _emu vladajuod 1945. godine do danas. Nije va$no {to zbog toga stra-da dr$ava i narod, {to ostaje izolacija od sveta, sank-cije, narasta beda i narodna nesre}a, oni }e pre $rtvo-vati ceo narod nego bilo koga od wih za dobro naroda,{to je opet u tradiciji ideologije kojoj pripadaju ikoja ve} pedeset godina jede i uni{tava na{u naciju,istoriju, porodicu, pa i dr$avu celu, koja je od slav-ne saveznice demokratskog sveta u svim ratovima zademokratiju i slobodu postala simbol neslobode, zla,mr$we i profa{isti_kog nacionalizma prema suse-dima, i zemqa protiv koje se trenutno bori _itav de-mokratski svet. Da ne bude tako, da se vratimo i sebii svetu, $eli u Srbiji samo obi_an svet, narod kojive} sedam godina daje sve od sebe za spas dr$ave, tra-$e}i demokratske promene, dok politi_ari za o_uva-we grama svoje vlasti _ine sve da zaustave te promene,da zadave u bedi i narod i dr$avu. Svi poku{aji da sepropadawe zaustavi, da se promeni odnos sveta premaSrbiji i Jugoslaviji bele$e ve} godinama samo $rtveobi_nog sveta koji se nesebi_no daje, rizikuju}i i po-sao i $ivote na trgovima i ulicama Srbije, dok narod-ni velikani, od {efa dr$ave do akademika i ostalihnacionalnih veli_ina _uvaju svoja sumwivo ste_enablaga i polo$aje ne_iwewem, po cenu umirawa nacije.Svi znamo, i narod i vlast, da bi izru_ewe tri-_eti-

ri oficira JNA, optu$enih za ratne zlo_ine, ili wi-hov dobrovoqni odlazak u Hag, zna_ajno promenio po-lo$aj Srbije u svetu, oslobodio je sankcija i vratio ume|unarodne organizacije, ali znamo da se to ne}e de-siti, jer su i optu$eni oficiri, i qudi u vlasti, ko-munisti ogrezli u uzimawu od naroda, a nespremni nabilo kakvo davawe.

Ta osionost ideolo{kog porekla, kojom su zadojenisvi levi_ari, spre_ava i neminovne promene dru{tve-nog sistema i podelu vlasti prema narodnoj voqi od-merenoj na izborima. Iako nemaju ve}inu u parlamen-tu, a ni vi{e od 20 odsto bira_kog tela Srbije, oni ho-}e da zadr$e sve {to imaju u rukama ve} pedeset godi-na, bez obzira {to je to postalo sasvim neprirodno inemogu}e u vi{estrana_kom sistemu koji se u_vr{}u-je uprkos svim naporima da se zaustave procesi demo-kratizacije i ideolo{kog ozdravqewa naroda. Iako sui pored velike kra|e glasova, a naro_ito na Kosovu, je-dva dobili 110 poslanika, levi_ari $ele da napravesavez sa nekom od drugih stranaka u parlamentu, alitako da zadr$e sve poluge vlasti za sebe, a partnerukoji treba da to izglasa daju samo ono {to ni{ta nezna_i u sistemu vlasti i {to ne mo$e da promeni nideli} ustanovqenog reda stvari u kojem su oni kao ri-be vodi. Pri tom glasno i gde stignu optu$uju opozici-ju da se bori samo za vlast, a to {to oni _uvaju tu vlastdo zadweg deli}a i onda kada im vi{e ne pripada ba{cela, to im je normalno i _ak, ka$u, patriotski, jerbi Srbija, pri_aju, propala ako bi se oni malo pomeri-li iz foteqa. Na stranu to {to bi prava podela vla-sti donela samo dobro i narodu i dr$avi, promenilaodnos demokratskog sveta prema nama i donela nadu ubar po_etak boqeg $ivota obi_nih qudi, jer sve to le-vi_are nikada nije zanimalo. Wima je va$no da oni do-bro $ive i da se dr$e zajedno onoliko koliko je potre-bno za o_uvawe pozicija vladawa svim i sva_im, a na-rod i dr$ava su uvek bili daleko od wihove brige, o_emu najboqe svedo_i stawe i naroda i dr$ava u koji-ma su komunisti bili na vlasti. Zato ne treba imati

– 622 – – 623 –

nikakvu iluziju da }e oni deliti vlast iz razloga od-govornosti pred budu}no{}u naroda, jer to oni sigur-no nemaju, ve} ih treba terati na odstupawe sa vlastidaqim gubitkom narodne podr{ke, koji je sve glasnijii verujem da bi izbori kojima nam prete u zamenu zapodr{ku wihovoj vladi umawili i sada{wu sumwivusnagu tog bra_nog saveza, pogotovu nakon najave nove inajve}e otima_ine od naroda, koju nameravaju da spro-vedu uredbama, kao da je jo{ uvek vreme kominterne idr$avne kontrole svake ku}e i porodice, kao pre 50godina. Ogor_ewe naroda svakodnevno raste, pa wimanajmawe sada trebaju izbori, tim pre {to bi moralisve promeniti u izbornom procesu, a najpre dr$avnuteleviziju kojom tako uspe{no la$ima sakupqaju gla-sove svih ovih godina. Bez televizije te{ko da bi do-bili i 50 poslanika u parlamentu, a tada je ve} krajwihovoj osionosti i narodnoj nevoqi, pa je zapravo pa-triotski zadatak opozicije ne pristati na dogovor, bezprave podele vlasti, jer novi izbori sigurno donosepromene koje _ekamo.


SAU^E<>E

Me_ka rata i smrti zaigra}e, _ini se, i pred na-{im vratima. Na Kosovu je u jednom danu poginulo pre-ko dvadeset qudi, Srba i Albanaca, uglavnom mladih,koji umesto da stvaraju i $ive, umiru i ru{e svakunadu u skoru mogu}nost normalnog $ivota na ovim pro-storima. Ni jedni ni drugi izgleda nisu nau_ili ni-{ta iz proteklog krvavog, ru$nog i besmislenog rata iru{ewa u Hrvatskoj i Bosni, koji je na kraju sve doveona po_etak, tako da sada i Srbi i Hrvati i Muslima-ni grade i stvaraju ono {to su ve} pre rata imali. Ga-rant o_uvawa Bosne i Hercegovine, ka$u ponosno ko-mentatori i nekada{wi ratni hu{ka_i, danas je Re-publika Srpska, ona ista kvazidr$ava i qudi u wojkoji su ru{ili i komadali tu Bosnu i Hercegovinu pre_etiri godine. U me|uvremenu hiqade mrtvih, obes-ku}enih, obogaqenih, preme{tenih, na koje ve} nikoi ne misli, dok govore o uspesima vlasti, nastalih napepelu i grobovima ve} odavno zaboravqenih $ivotai prekinutih mladosti, sli_nih ovima koji danas ginupo Kosovu. Bojim se da na kraju onoga {to se pripremai nadolazi na Kosovu ne bude ista pri_a o uzaludnomstradawu naroda, porodica i wihove imovine, i uspe{-noj profiterskoj vlasti i Srba i Albanaca, koje }e na-stati na zgari{tima kosovskih zabluda.

O takvom kraju koji je siguran epilog sukoba na Ko-sovu danas ne razmi{qa niko, a najmawe vlast u Srbi-ji i Jugoslaviji koja odr$ava represivni policijski

– 624 – – 625 –

teror u tom delu dr$ave ve} godinama, spre_avaju}isvaki dijalog ili mogu}e re{ewe krize, jer to re{e-we, pa ma kakvo ono bilo, je i kraj ove vlasti. Ve} godi-nama na izborima koji traju i ponavqaju se prema po-trebama vladaju}e oligarhije, pobeda ili vladaju}auloga partije levi_ara obezbe|uje se sigurno samo naKosovu i samo uz pomo} manipulacije glasovima nepo-stoje}ih Srba u Pokrajini i Albanaca koji navodnoglasaju za SPS, iako oni uop{te ne izlaze na izbore.Da toga nema, da se re{i kosovska kriza na bilo koji na-_in, Socijalisti_ka partija Srbije odavno bi bila ma-winska partija u Srbiji, a Slobodan Milo{evi} ve}zaboravqeni, biv{i i neuspe{ni predsednik Srbije.Znaju to dobro levi_ari, pa otuda na desetine hiqadapolicajaca na Kosovu, odbijawe svakog dijaloga sa Al-bancima, otuda i ovaj nadolaze}i oru$ani sukob kojiima za ciq da mobilizuje srpsko nacionalno bi}e po-vre|eno gubicima u ratu sa Hrvatima i Muslimanimai da u_vrsti uzdrmani tron vo|e, koji probleme lo{evlasti i narodnog nezadovoqstva bednim $ivotom, za-ta{kava otvarawem problema odbrane „svete srpskezemqe”, za koju ve} svakodnevno padaju $rtve. Uzaludnapori celog sveta da do|e do dijaloga Srba i Albana-ca, uzalud pretwa da }e sukobi koji se produbquju sa-mo oterati i ono malo Srba koji su ostali na toj svetojzemqi, sve je podre|eno samo o_uvawu vlasti i privi-legija, po cenu izginu}a celog naroda, i _ini se da ne-izbe$no idemo ka reprizi ve} vi|enih stradawa i po-raza u koje nas ova vlast neprekidno vodi.

Da bi produbila sukobe i spre_ila mogu}e dogovoresa Albancima, vladaju}a partija zamagquje ceo nespo-razum, tako da zapravo prose_an Srbin, pa i onaj koji$ivi na Kosovu, ne zna {ta stvarno ho}e Albanci i{ta brane Srbi na Kosovu. Da Albanci $ele republi-ku, nije tajna odavno, da to Srbi ne daju, znamo ve} na-pamet, ali da republika na Kosovu postoji, sve ukupnosa izabranim predsednikom i ostalim biranim organi-ma vlasti, koji nesmetano funkcioni{u bez ikakve ve-ze sa dr$avom Srbijom, tako|e je _iwenica koja dodat-

no ote$ava razumevawe su{tine spora i problema naKosovu. ^ini se da ni Srbima ni Albancima u stvarine odgovara nikakvo re{ewe i dogovor, s obzirom da biAlbanci, po stavovima Evrope i Amerike, dobili samo{iroku autonomiju u okviru Srbije i Jugoslavije, ko-ja bi svakako umawila sada{wu neograni_enu i nekon-trolisanu vlast ilegalnih organa paralelne vlasti, aSrbi na vlasti izgubili potpunu policijsku kontrolupokrajine, u kojoj o_iglednom kra|om glasova obezbe|u-ju poslanike za vladaju}u partiju, a nelegalnom trgo-vinom i {vercom izvan dr$avnih tokova novac za ko-rumpirawe lokalnih Srba i finansirawe pripremaza nesre}u koju su planirali, kako bi wenim trajawemprodu$ili svoju vlast. I jedni i dugi ukupno radeprotiv svog naroda, jer na kraju svega {to }e se desiti,bi}e samo uzaludni grobovi, smrt i razarawa iznad ko-jih }e ostati i trajati svi oni koji su ih skrivili, kaodanas u Bosni i Hrvatskoj.

Da bi spre_ili rat i stradawa, oni srpski politi-_ari, koji su i u prethodnom ratu bili za pregovore pamakar trajali godinama, umesto jednog dana rata, mora-ju u nacionalnom interesu preduzeti sve da ne do|e dodaqih, ve}ih sukoba i stradawa naroda na obe strane.Re{ewe koje u potpunosti obezbe|uje za{titu srpskihnacionalnih interesa i interesa albanskog naroda uovom trenutku je ono {to predla$e me|unarodna zajed-nica, a prenose weni predstavnici u susretima sa Al-bancima i Srbima, a sve u okviru standarda demokrat-skog sveta. Te wihove predloge treba prakti_no sa us-menih preporuka svesti na pismeni predlog za re{a-vawe kosovske krize, koji bi bio zvani_ni dokumentEvropske unije i ameri_ke vlade, sli_an neostvarenomplanu Z-4 za Srbe u Hrvatskoj, ili Erdutskom spora-zumu. Taj pismeni i konkretan predlog me|unarodnezajednice, naravno, treba izneti u Skup{tini Srbi-je, da se o wemu izjasne poslanici, koji }e ga sigurnoprihvatiti, jer ono {to predla$e me|unarodna zajed-nica je pre svega daleko od ekstremnih zahteva Alba-naca, a u interesu je o_uvawa teritorijalne celovito-

– 626 – – 627 –

sti dr$ave i prakti_no {titi i prava Albanaca i srp-ske nacionalne interese. Ukoliko bi srpska Skup{ti-na prihvatila takav predlog re{ewa krize koji nudidemokratski svet, a Albanci ga odbili, potpuno bi sera{_istio politi_ki teren i Srbija bi kona_no na-pustila poziciju ve_itog inaxije i gubitnika u me|u-narodnim odnosima i do{la u situaciju da na svojustranu okrene sve one zemqe koje tra$e i predla$ure{ewe kosovske krize. Samim tim bi Albanci, kojiodbijaju sve osim otcepqewa i posebne dr$ave izvanJugoslavije izgubili svaku podr{ku demokratskog sve-ta za takve zahteve, {to bi deblokiralo sve sada{weizolacije u koje smo u{li, pre svega zbog stawa na Ko-sovu i svakodnevnih kr{ewa qudskih i politi_kihprava Albanaca, koja su nesporna. Mislim da bi ovakavput ka re{ewu kosovske krize morao biti i preduslovza formirawe nove vlade Srbije, oko koje traju bezus-pe{ni pregovori, jer stara vlast tra$i da se ide postarom, {to je neprihvatqivo za one koji su se boriliza promene i povratak Srbije u svet. Pre_ica tom po-vratku je re{ewe sukoba na Kosovu, pa zato treba to re-{ewe tra$iti i prihvatiti onako kako nudi svet u ko-jem $ivimo i kojem pripadamo, uprkos svim gre{kamaaktuelne vlasti koje su nas od wega udaqile.

Jedna od takvih gre{aka je i pona{awe na{e vla-sti i wenih predstavnika za vreme oru$anih sukoba,stradawa qudi i demonstracija Albanaca na Kosovu.Predsednici Srbije i Jugoslavije uputili su sau_e{-}e samo porodicama poginulih policajaca, kao da pogi-nuli Albanci nisu gra|ani ove zemqe, _ime prakti_-no priznajemo wihovu $eqenu odvojenost i separati-zam i pokazujemo svoje nehumano lice. Porodice pogi-nulih Albanaca, bez obzira kako su i za{to poginuli,tako|e zaslu$uju sau_e{}e predsednika dr$ave u ko-joj $ive i koja tra$i da je oni priznaju i ose}aju kaosvoju, a _ine sve da tako ne bude, pa je ovaj _in dr$av-nih funkcionera neprimeren demokratskim tradici-jama demokratskog sveta. Nasilno rasturawe mirnihprotesta u Pri{tini i drugim gradovima na Kosovu je

opet nepotrebna gre{ka kojom se provocira produbqe-we sukoba sa svetom i smawuju izgledi za o_ekivanupodr{ku tog sveta u obra_unu sa terorizmom, koji se_udno i iznenadno javqa pred najavqene izbore Alba-naca na Kosovu, koji se organizuju izvan institucijasistema dr$avne vlasti Srbije. Sve gre{ke Srbije iJugoslavije oko kosovske krize, naravno, podr$ava hor-ski cela opozicija, pa je na pomolu pravo nacionalnojedinstvo u zahtevu za, kako ka$u „obra_unom” sa tero-ristima i separatistima na Kosovu, {to neumitno vo-di do nacionalne propasti, kao i u prethodnim eufo-rijama i $eqenim, a neuspelim, „obra_unima” sa Hr-vatima i Muslimanima. Zato mawe obra_una, a vi{erazgovora, nala$u nam i patriotska, i nacionalna iqudska odgovornost pred dvadeset mrtvih gra|ana ovezemqe, koje danas sahrawuju i oplakuju wihove majke,sestre, $ene i porodice, kojima te{ko da je vrednijabilo koja ideja i dr$ava od wihovih $ivota. Jer, „{ta}e meni Srbija, velika do Be_a, ako u woj nema mogaMilorada”, rekla je pre _etiri godine u U$icu ne-ute{na majka koja je izgubila u ratu sa Hrvatima svogjedinca sina, i ta tuga i uzaludnost $rtvovawa qud-skih $ivota mora biti brana pred budu}im besmisle-nim stradawima i na{eg i albanskog naroda.


– 628 – – 629 –

RATOVAWE LUDOM RADOVAWE

Kako dani prolaze i nadolazi kosovska kriza, svevi{e to li_i na ono {to se doga|alo prvo za Sloveni-jom, zatim sa Hrvatskom i na kraju sa Bosnom i Herce-govinom. Prosto zapawuje sli_nost politi_kih potezakoje povla_i vlast u Beogradu i reagovawa naroda usvim ovim kriznim $ari{tima, koja su se na kraju za-vr{avala ratom i porazom srpske vojske i politike. Iu Sloveniji su, kao danas na Kosovu, prvo bili prote-sti, pa ubijeni vojnici JNA, pa rat sa civilima, papovla_ewe pred pritiskom sveta, kao i u Hrvatskoj gdeje scenario malo pro{iren sa kori{}ewem unutra{-wih rezervi u obliku srpskog stanovni{tva Hrvatske,koje je iskori{}eno da iznutra razara neposlu{nu se-cesionisti_ku hrvatsku vlast. I tamo su bili prote-sti, iznenadna ubistva Srba po Borovom Selu, Tewu,Pakracu, i gde sve ne, koja su mobilisala srpski $i-vaq na odbranu i otpor, a zatim je do{la i vojska, irat, i naravno ponovo poraz i povla_ewe srpske poli-tike pred pretwama i ultimatumima demokratskog sve-ta, uz ogromno stradawe pre svega srpskog naroda.

Bosna je tre}i i najve}i poraz i postradawe Srbakoje je izazvala vlast u Beogradu politikom bahatogponavqawa istih gre{aka, sa sve ve}im i te$im posle-dicama za srpski narod, koji je ta vlast navodno htelada za{titi od wegovih „velikih” neprijateqa, Slo-venaca, Hrvata i Muslimana, a ispalo je da je najve}ineprijateq Srbima ba{ ta za{titni_ka vlast koju oni

i biraju i odr$avaju. Sa iskustvom iz prethodnih ra-tovawa, od Slovenije, Hrvatske, do Bosne, a na pragu ra-ta na Kosovu, koji se nazire i priprema u$urbano radiopet navodne za{tite srpskog naroda na Kosovu i na-cionalnih interesa Srbije, verujem da je do{lo kraj-we vreme da Srbi na Kosovu i svi ostali u Srbiji isvetu ka$u toj vlasti, a pre svega Milo{evi}u: nemojnas vi{e braniti, molimo te, izginu}emo i pomretisvi osim tebe, braniteqa na{eg.

Pravqewe scenarija izazivawa krize, sukoba, ratai razarawa, koji se uspe{no ostvaruje ve} tri puta za-redom i nastavqa po istom tragu sada na Kosovu, navo-di na jasnu strategiju odr$avawa vlasti na tenzijamanacionalnih strasti i frustracija, otvarawem nadeda }e se izgubqeno nadoknaditi u slede}em ratu i _i-ni se da }e ratova biti u Srbiji i oko we sve dok je Mi-lo{evi}a, a i da }e biti Milo{evi}a samo dok ima ra-ta. Zato verujem da nema nikakve nade u mirno re{a-vawe kosovske krize, jer to i nije ni ciq, ni politi-ka sada{we srpske vlasti, ve} obratno, pa zato i kre-}u nemiri na Kosovu kada wima treba, i koliko imtreba, i prestaju kada oni ho}e. To potvr|uju i navod-ni razgovori sa Albancima koje je inicirala VladaSrbije i odredila predstavnike sa srpske strane kojinemaju nikakvu politi_ku te$inu ni zna_aj, _ime jejasno srpska vlast opredelila $eqeni neuspeh prego-vora zapo_etih pod pritiskom sveta, ali devalviranihu za_etku i pregovara_ima i na_inom organizovawa ko-ji je bio pozori{te srpske bahatosti pred o_ima togsveta.

Prvo je Jugoslovenska levica, taj u su{tini levi-_arski talog komunisti_kih konzumenata svih mogu}ihprivilegija koje je taj sistem doneo, sastavila „plat-formu o Kosovu”, koja je uredno i poslu{no _itana nasvim udarnim vestima dr$avne televizije dva dana.Zatim je Vlada Srbije br$e boqe tu platformu pri-hvatila kao svoj dokument i usvojila je u celini sa svezapetama, pa je odmah proglasila zajedni_kom za sveparlamentarne stranke u Srbiji i na brzinu, u kasnim

– 630 – – 631 –

no}nim satima, sastavila delegaciju za hitne pregovo-re sa Albancima, na toj platformi, u kojoj su, narav-no, bila _ak dva _lana JUL-a.

Tra$eno je da i SPO da predstavnika za pregovo-re na platformi JUL-a, i to sa „odgovornim”, ali be-zimenim Albancima, jer je poziv uru_en preko {tam-pe svima, pa ko do|e, dobro do{ao, a ako niko ne do|eonda su Albanci protiv dijaloga koji tra$i svet, ka-ko je smislio mali \okica srpske politike. Naravnoda Srpski pokret obnove nije odredio predstavnika zatakav pregovara_ki srpski tim, jer pored toga {to ni-kada ne}emo spa{avati Kosovo na platformi komuni-sta koji su ga upropastili, ne}emo tako|e ni omalova-$avati kosovski problem pristankom na pregovore, nanivou bezna_ajnih i nestru_nih partijskih funkcio-nera SPS-a i JUL-a, u momentu kada o Kosovu i na_i-nu re{avawa te krize razgovaraju najvi{i funkcio-neri demokratskih zemaqa Evrope i sveta. Kontaktgrupa Evropske unije, weni ministri inostranih pos-lova, ameri_ka vlada, Klinton, Kol, Jeqcin, <irak,svi govore o Kosovu, sastaju se, predla$u, odre|uju po-srednike, a u Srbiji taj problem se daje u ruke RatkuMarkovi}u i Boji}u, jer je nedovoqno ozbiqan za ve-likog vo|u Milo{evi}a ili novog predsednika Milu-tinovi}a, pa _ak i za predsednika srpske vlade Mar-janovi}a.

To je zapravo izigravawe ne samo sveta nego i Sr-bije i wenih nacionalnih interesa, jer odbijawe Al-banaca da do|u na pregovore sa ovakvom delegacijom iorganizovane bez pripreme i uzajamnog usagla{avawamesta i vremena za razgovor nema nikakvu politi_kute$inu, niti se smatra odbijawem dijaloga ve} samoiritira me|unarodnu zajednicu bahato{}u koja se po-navqa, iako se nije isplatila ni u Bosni, ni u Hrvat-skoj, ve} je koristila i Hrvatima i Muslimanima dabr$e do|u do $eqenog ciqa, {to }e se i na Kosovu do-goditi.

Da su, me|utim, predsednik Jugoslavije Milo{e-vi} i predsednik Srbije Milutinovi}, zajedno sa pred-

sednikom Vlade i predsednicima svih politi_kihstranaka u Parlamentu Srbije pozvali na dijalog ko-sovske Albance, i to pre svega Ibrahima Rugovu i os-tale politi_ki zna_ajne li_nosti me|u Albancima, uzprisustvo medija i podr{ku me|unarodne zajednice, ada je Rugova te razgovore odbio, onda je to zna_ajno zame|unarodnu zajednicu i mo$e se oceniti kao odbija-we dijaloga od strane Albanaca, {to bi koristilo srp-skim nacionalnim i politi_kim interesima na Koso-vu. Pona{aju}i se druga_ije i na {tetu tih interesaMilo{evi} zapravo radi za Albance i ideju Kosovorepublika, i _ini sve da o{teti svoj narod i dr$avukoju predstavqa. Zato je odbijawe Srpskog pokreta ob-nove da delegira predstavnika u pregovara_ki timVlade Srbije, koji sedi u Pri{tini i igra monodra-mu, zapravo patriotski _in odgovornih politi_ara iqudi kojima je nacionalni i dr$avni interes iznadtrenutnih sitnih partijskih profita.

Po modelu re{avawa politi_ke krize na Kosovu naprincipu „ku}a gori a baba se _e{qa”, Milo{evi}re{ava i krizu vlasti u Srbiji, odugovla_ewem izbo-ra nove vlade, radi {to kasnijeg i maweg gubitka vla-sti, ili du$e iluzije da se ni{ta nije na izborimapromenilo, iako su levi_ari zna_ajno izgubili poli-ti_ki uticaj u narodu. Da bi sebe ute{io, a verovatnoi svoje najbli$e, on je uspeo da sve ostane kao i pre iz-bora. Predsednik Skup{tine Srbije je opet Dragan To-mi}, zahvaquju}i <e{eqevim glasovima, predsednikvlade je ponovo isti Marjanovi}, i _ini se da u Srbi-ji dok je Milo{evi}a bi}e svega samo ne promena, jerako ne{to preti i drma desetogodi{wu fotequ na De-diwu onda su to promene bilo _ega, pa _ak i qudi naprate}im polo$ajima. Oni koji $ele promene ne}e po-dr$ati takvu vladu i politiku, pa }e opet biti kaoi pre, radikalska pomo} i glasovi za opstanak po sta-rom i sa starim kadrovima, navikama i gre{kama ko-je, iako veoma sporo, ipak vode ka kraju ove vlasti. Raz-vla_ewe ne}e spre_iti doga|aje, pa i mogu}i plani-rani rat na Kosovu ne}e spre_iti ve} samo odlo$iti

– 632 – – 633 –

kraj koji se pribli$ava. To zna i Milo{evi} pritis-nut nesavladivim problemom crnogorskih podela kojeozbiqno ugro$avaju stolicu predsednika Jugoslavijei u kosovskoj krizi i wenom narastawu u sukobima, pai ratu, vidi jedini trenutni izlaz i spas za sebe, ra-_unaju}i da }e odbrana Kosova biti iznad svih crno-gorskih zahteva i nezadovoqstava, te da _ak i \ukano-vi} ne}e smeti tom nacionalnom mitu suprostavitipragmati_ne trgova_ke i carinske interese Crne Go-re, pa }e bar odlo$iti radikalne zahteve za promena-ma u Saveznoj vladi, ili za novim izborima za Savez-nu skup{tinu, {to je sasvim dovoqno da se za izvesnovreme odr$i vlast predsednika Jugoslavije. A on }ese ve} pobrinuti da na Kosovu zakuva toliko da }e seraspetqavati dugo, a {ta }e biti posle, o tome }e mis-liti sutra, ili kada do|e to posle.

Do tada, ratujmo da bismo razgovarali, kako smo ura-dili u Hrvatskoj i Bosni, ili ratujmo za mir, kako ne-kada u Konavlima i pred Dubrovnikom govora{e levivitez Svetozar Marovi}, _lan tada{we tro_lane Mi-lo{evi}eve ratne trojke u Crnoj Gori, koja je zavilau crno na hiqade porodica. Jer, na kraju svih ratovai poraza imamo bar nespornog de$urnog krivca za sve,a to je Vuk Dra{kovi}.


SPAJAWE MR@WE

Kona_no smo dobili prvu srpsku koalicionu vla-du, {est meseci posle izbora, jer je o_ito toliko tre-balo levi_arima da se priviknu na neminovnost razbi-jawa monolitne jednopartijske vlasti zbog sve ve}egnepoverewa naroda u pedesetogodi{we usre}iteqe saleve strane sveta. U tom {estomese_nom mu_ewu wiho-vom i merewu podobnosti onih sa kojima moraju da po-dele vlast, presudila je opet ideologija i iluzija da}e komunizam u Srbiji trajati ako ostane petokraka,partizanski praznici i ostali formalni tragovi togodavno propalog sistema vlasti u celom svetu, pa i uSrbiji. Biraju}i partnera za opstanak izgubqene dosada apsolutne vlasti, oni su nepogre{ivo odabralione kojima ti simboli nisu prepreka na putu ka grab-qewu svega {to se mo$e ugrabiti po svaku cenu, da bisprovodili program svoje stranke, onako kao {to su tou Zemunu veoma lepo i demokratski pokazali i Srbi-ji i svetu. Da }e oni biti partneri levi_arima nijetrebalo sumwati nimalo, jer, odavno je postalo jasnokako ova vlast nepogre{ivo bira najgoru i najpogubni-ju varijantu za zemqu i narod kada odlu_uje o sudbin-skim i su{tinskim pitawima wegove budu}nosti. Uvekje lako pogoditi {ta nam sledi i {ta }e se u kriznimmomentima u_initi, dovoqno je samo utvrditi {ta jenajgore i to }e nam se sigurno dogoditi. A to nam sva-kako i pripada, jer smo se ve}inski opredelili za le-vicu i radikale, pa za sve {to nam se dogodilo i {to

– 634 – – 635 –

}e nam se jo{ doga|ati nije kriva ni Amerika, ni Evro-pa, ni svet, sami smo krivi, tra$ili smo i $ive}emo,a svet }e samo gledati da vidi dokle }emo.

Mnogi politi_ki analiti_ari, koji su do sada sata-nizovali Srpski pokret obnove zbog pregovora o ula-sku u vladu i zahteva za podelom vlasti ali nakon na-cionalnog pomirewa i ukidawa ideolo{kih praznikai promene grba Srbije, sada nimalo ne zameraju ni <e-{equ ni radikalima na ulasku u vladu bez ikakvihuslova i promena. ^ini se svima, pa i radikalima, sa-svim normalno da pod petokrakom vode daqe ovaj narodka neminovnoj katastrofi, i bi}e zanimqivo videtipotpise <e{eqa i radikalskih ministara ispod dr-$avnog pe_ata na kome se {iri petokraka, rugaju}i sesvim wihovim obe}awima, izbornim kampawama, za-tvorskim danima i sedmogodi{woj strana_koj navod-noj borbi protiv komunizma. Jo{ }e lep{e biti vide-ti <e{eqa i Tomu Nikoli}a 7. jula ove godine kakopola$u venac u Beloj Crkvi na mestu bratoubistva, za-jedno sa <oklova_kim i drugovima, a na Ravnoj Gori umaju ih sigurno ne}e biti iako su ovih godina navra-}ali, ube|uju}i bira_e da su oni pravi _etnici, voj-vode i borci protiv komunisti_ke a$daje i wenih vam-pira kojima su samo obe}avali glogov kolac, ali je sveto, vidi se, bila {arena la$a. Zato je nepotrebno ipodse}ati {ta su sve govorili i <e{eq i wegovi pra-tioci svih ovih godina o bra_nom paru sa Dediwa, po-sebno o $enskom delu, jer novo vreme tra$i nove pri-_e, pa }e crvena ve{tica ubrzo postati dobra vila, kao{to je i Mirko Marjanovi} sada „veoma prijatan _o-vek”, ka$e <e{eq, a donedavno je bio bandit i krimi-nalac.

Na stranu i to {to su radikali glasno obe}avalida }e kada do|u na vlast prvo obezbediti plate i pen-zije narodu pa tek onda sebi i da }e u te svrhe raspro-dati sve {to se mo$e u dr$avi, a _im su u{li u vla-du po$urili su da se uvale u luksuzna vozila i kabi-nete i da uzmu sve privilegije isto kao i socijalisti.Takvi qudi i takve stranke i treba da se udru$uju i

vladaju, jer, ka$u da je upravo to prava politika i dasu oni pravi i dobri politi_ari, a oni drugi, koji ho-}e da mewaju sisteme, simbole, praznike i ostale „sit-nice”, su ustvari samo gubitnici i nesposobni poli-ti_ari. No, kako nekada re_e Mileva Ajn{tajn, sve jeto relativno, jer, ovi se i udru$i{e samo da spre_eono {to ho}e taj nesposobni i lo{ politi_ar, gubitniki {ta sve ne, ali kost u wihovom zajedni_kom grlu si-gurno da.

Sada kada su se kona_no zvani_no spojili levi le-vi_ari i desni levi_ari pod svojim simbolima i sasvojim praznicima, spojila se odmah i wihova mr$waprema kapitalisti_kom Zapadu a naro_ito prema mrs-koj Americi koja ne}e da bude proleterska, pa je ve}sutradan krenulo ubrzano, tipi_no levi_arsko izolo-vawe od sveta i borba protiv svih, ba{ onako kako ihje u_io stari Marks i mladi Lewin. Tako je prvog da-na nove ujediwene vlade predsednik Jugoslavije odbioda primi predstavnika ameri_ke vlade Gelbarda jernije imao vremena za wega. Ako se do sada i pla{io dato u_ini, a $eleo je uvek, sada sigurno nema straha odAmerike i Evrope, jer tu je vojvoda pored wega koji }e,ako se oni ne{to pobune, bombardovati i Be_, i Rim, iBerlin, i Va{ington, kako je obe}ao. Ludilo neodgo-vornosti za dr$avu i narod kojem smo platili danaku krvi, u izgubqenoj dr$avi i propalim godinama $i-vota, dobilo je ovim spajawem levice podsticajnu ka-pislu ubrzawa i sigurno je da kre}emo prema potpu-nom stradawu, bedi i samouni{tewu. Sankcije su navratima, rat pred vratima, glad u ku}i, mr$wa u na-rodu a bahatost u vlasti, pa nije te{ko predvideti bu-du}nost jer sa wima sigurno je da dobra biti ne}e.

Najte$e }e nesumwivo biti Srbima na Kosovu i toonima koji su glasali za vladaju}u koaliciju. Verova-li su Milo{evi}u u davna obe}awa a <e{equ u praz-ne pretwe da }e oterati Albance preko Prokletija,glasali za wih, krali za wih i albanske i srpske gla-sove, _inili sve da im pomognu da zadr$e vlast ili daje uzmu, a dobi}e sve samo ne ono za {ta su glasali ili

– 636 – – 637 –

krali glasove. Izgubi}e i ku}e, i imawa, i $ivote, iotaxbinu, isto onako kako su sve to izgubili Srbi uKninu, Vukovaru, Sarajevu, Mostaru i gde sve ne, za-hvaquju}i ba{ onima koje su glasali i za kojima su lu-dovali. Me|u wima, jo{ te$e je i bi}e Srbima iz Hr-vatske i Bosne koji su se na{li na Kosovu, jer ih je ta-mo silom oterala Vlada Srbije $ele}i da sa wima po-pravi poreme}enu nacionalnu strukturu u tom deludr$ave. @ive oni jo{ uvek uglavnom u izbegli_kimlogorima, bez doma, bez nade i od bratske milostiwekoja je sve mawa, i ponovo sada pre$ivqavaju iste stra-hove koje neminovno donosi novi egzodus, stradawe, bez-na|e i za wih pravi zemaqski pakao, jer znaju da se owima niko pobrinuti ne}e a najmawe oni koji sada opetpokre}u iste sukobe radi navodne za{tite srpskih in-teresa na Kosovu. Stra{no je {to su sigurno svi oni po-novili gre{ku i glasali i u Srbiji za sada{wu vlasti svoju nesre}u, o_ajni_ki tra$e}i u obe}awima <e-{eqa ili socijalista utehu za prethodne zablude irazo_arawa.

Iskreno $alim te qude i neprekidno mislim nawihovu te{ku sudbinu koju sam sa_ekivala i ispra}a-la na autoputevima kada su be$ali iz svojih sela iku}a i sa svojih imawa, iako nisam ni_im skrivila tostradawe, dok su wihovi lideri i vo|e ravnodu{no ibezdu{no samo posmatrali taj nezapam}en egzodus svognaroda, kao {to }e to ponovo u_initi kada se sve pono-vi na Kosovu. A ponovi}e se neminovno, sude}i po po-litici i retorici vladaju}e koalicije koja se utrku-je u zakliwawu da ne}e dati Kosovo, da je ono „srpsko iosta}e srpsko”, potpuno isto kao {to su se zakliwaliza Knin, Vukovar, Sarajevo, sve ono {to su ba{ zbog tepolitike i retorike nepovratno izgubili. Niko u sve-tu nama i ne tra$i Kosovo, kao {to nije tra$io niKnin, pa su te zakletve prazna juna_ewa, tra$e se samoprava za Albance kao {to su tra$ena za Srbe u Kninuplanom Z-4 koji je bahato odbijen i za kojim danas li-ju suze svi izbegli Srbi iz Krajine, jer sa wim bi jo{uvek $iveli u svojim ku}ama i na svojim imawima, a

ne po buxacima i logorima Srbije, uz {iroku autono-miju koja je bila dr$ava u dr$avi Hrvatskoj. To su od-bili isti ovi qudi koji sada zajedno vladaju Srbijomi ve} svakodnevno prete da }e ponoviti gre{ku na Ko-sovu i odbiti sve {to svet nudi, pre svega u interesuSrbije i wene celovitosti, pa _ak i ozbiqne razgovoreo pravima Albanaca i na_inu re{avawa tog problemau na{im dr$avnim okvirima. Isti qudi, ista vlast,ista retorika, ista pamet, i naravno ista sudbina zasve koji $ive na Kosovu, pa po tom pitawu tako|e netreba se mnogo mu_iti predvi|aju}i rasplet krize, bi-}e upravo ono {to je najgore za Srbe i srpske nacio-nalne interese, jer je to naprosto kontinuitet pogre{-ne politike istih qudi na vlasti.

U nesre}i koju donosi spajawe levi_ara i radika-la koja }e uskoro po_eti novim sankcijama, novo crno-gorsko rukovodstvo tra$i {ansu za sebe i pomilovaweza Crnu Goru, jer ka$u da ne}e da snose posledice po-gre{ne politike Slobodana Milo{evi}a. Predsednikcrnogorske vlade Filip Vujanovi} izjavio je _ak dasankcije treba da dobiju oni koji su ga birali, a ne Cr-nogorci, jer ga vaqda oni nisu birali. Pa kako je ondado{ao na _elo Jugoslavije Milo{evi}, pitam se, akosu Crnogorci glasali protiv wegovog izbora, a treba-lo bi da se upita i Vujanovi} pre nego {to se po_ne ju-na_iti nesolidarno{}u sa Srbima, _ime se nikada ni-jedan Crnogorac u istoriji nije juna_io, niti smeo po-misliti ni{ta sli_no. Svi znamo da je Milo{evi} iz-gubio vlast u Srbiji i da je wegov izbor na _elo Jugos-lavije i produ$etak vladawa obezbedio ba{ Milo \u-kanovi} i wegovi poslanici u Saveznoj Skup{tini, uVe}u gra|ana i Ve}u republika, a da je srpska opozi-cija bila protiv tog izbora. Znamo tako|e da su i svihproteklih godina rata oni bili uz wega i wegovu po-litiku sukoba sa svetom, podr$avali je u potpunostiglasaju}i za sve {to je on hteo u saveznoj dr$avi, _aki za smenu >osi}a i Pani}a sa kojim sada paktiraju,pa je krajwe nemoralno krivicu za sankcije i ono {to}e se nama dogoditi prebacivati samo na Srbiju.

– 638 – – 639 –

Mislim da ba{ oni zaslu$uju najte$e sankcijesveta, jer su skrivili produ$etak takve vlasti i ago-niju cele dr$ave i nema nijednog razloga za izuzima-we Crne Gore od bilo kakve odgovornosti za ono {toje bilo i {to }e biti sa Jugoslavijom. Odgovornost jecrnogorske vlasti ista uprkos porodi_noj sva|i kojapreti cepawu, ali to je ipak samo sva|a u okviru jed-ne porodice, jedne politike i jedne ideologije koja nasje dovela na rub nacionalne katastrofe. Zato je sasvimnevite{ki i suprotno tradiciji na{eg naroda _initisada ono {to tra$i Vujanovi} i verujem da nijedanCrnogorac ne misli tako. Jer, ako nekada do|e vremeza polagawe ra_una i odgovornost vlasti za nacional-no posrnu}e, rat, bedu, izgubqene qudske $ivote i te-ritorije, onda }e zajedno sa Milo{evi}em odgovaratisvi koji su uz wega bili ovih osam godina, pa i gospo-din Vujanovi} i \ukanovi} i ostali sada naprasni isa neba pali nevini „reformatori”.

Zato, boqe da se vrate sebi i svom narodu, te pomog-nu svim mogu}im sredstvima re{avawe zajedni_kog na-cionalnog problema i spre_e sankcije koje nam prete,ili ih prime zajedno sa nama, ba{ zbog odgovornostikoju imaju za sudbinu i srpskog i crnogorskog naroda.Biti sre}an u nesre}i Srbije mo$e samo qudski i po-liti_ki sitne$, a ho}u da verujem da oni to nisu i dane mrze Srbiju ako mrze Milo{evi}a zbog svojih sit-nih politikantskih nesporazuma koji su i proizvodnekada{we wihove prevelike qubavi. Jer, na muci sepoznaju junaci, ka$e na{a istorija i tradicija.

I tako mora biti.


POGRE<NA KONCEPCIJA

Napravili smo dvesta brojeva „Srpske re_i”, osta-rili osam godina, ulo$ili svu snagu, hrabrost, nadui voqu za boqe koju smo imali, a u_inak skoro da je ne-vidqiv. Jesmo pisali istinu o raspadu dr$ave, o dik-tatorskom re$imu u Srbiji, o nepotrebnom ratu i zlo-_inima na{ih krvavih heroja, o zloupotrebama vla-sti, o naporima i slabostima opozicije, jesmo zabra-wivani, zatvarani, progawani, jer smo se trudili data_no oslikamo qude i vreme u kome $ivimo, da zabe-le$imo re_i i dela i politi_ara i naroda na ovimprostorima, radi budu}nosti i svedo_anstva za one ko-ji dolaze, jesmo u_inili sve {to treba i kako treba,ali _ini se da smo sa takvom koncepcijom lista proma-{ili i vreme i narod. Jer, posle osam godina iskustvau pisawu i pri_awu istine o svemu, zakqu_ili smo dase to u Srbiji ne voli, da to na{ narod ne}e i da je la$,obmana, bajka i prevara jedino {to ve} dugo uspeva iraste na ovim prostorima.

To jasno dokazuju politi_ki uspesi stranaka kojedanas vladaju Srbijom, i to pre svega zahvaquju}i la-$ima, obmanama i bajkama koje serviraju narodu i bi-ra_ima u toku izborne kampawe i u svom ukupnom po-liti_kom delovawu, jer su, za razliku od nas, na vre-me shvatili da na{ narod ne voli istinu ni o sebi, nio stvarnosti u kojoj $ivi, ni o budu}nosti koja ga _e-ka, i da mnogo vi{e veruje onima koji pri_aju da je svedobro iako nije, da }e biti jo{ boqe, da }e biti ono

– 640 – – 641 –

{to ne mo$e biti, nego onima koji ka$u kako stvarnojeste. Na tome je istorijski i zasnovana komunisti_kaideologija, koja je i pobedila kod nas ba{ zbog nereal-nih obe}awa, neostvarivih planova i neverovatnihpri_a o blagostawu, jednakosti i sre}i svih, koje sukomunisti_ki aktivisti pri_ali narodu. Bilo kojegkomunistu iz tog vremena danas da upitate za{to jekrenuo za Brozom a ne za Dra$om, re}i }e vam isto, daje verovao u dru{tvo bez siroma{tva, bez poreza, bezeksploatacije i nejednakosti, u op{tu sre}u narodakoji zajedno gradi, stvara i brani svoju otaxbinu, za-jedno sa velikom Rusijom koja mo$e u_initi sve, pa ipeglati hercegova_ka brda, kako je obe}avao naroduVlada <egrt. A {to svega toga nije bilo, {to je svepropalo, pa i komunisti_ka Rusija, {to je sada vi{ei siroma{nih, i eksploatisanih, i bogatih nego ikadaranije, nije va$no, to nimalo ne mewa komunistimawihovu veru u mogu}nost onoga {to i daqe slu{aju nateleviziji da }e nekada biti, i zato i glasaju ponovoza nadu, za la$, jer ne vole surovost istine koja vodisamo u depresiju i bezna|e iz kojeg se be$i. Otuda iuspeh levi_ara na svim izborima, iako nijedno obe}a-we ve} pedeset godina nisu ispunili, otuda i sve ve}iuspeh radikala koji su dobro shvatili narodne slabo-sti, pa su ceo politi_ki program napravili na la$i-ma i nemogu}im projektima brze sre}e i blagostawa, ukoje narod ho}e da veruje, jer tra$i utehu i be$i odstvarnosti koja samo optere}uje.

Milo{evi} je narodu obe}avao 10 hiqada dolarapo glavi stanovnika, obe}avao mir, evropski standard,demokratiju, saradwu sa svetom i susedima, pronala-zio naftu, tajno oru$je i {ta sve ne, a u stvarnosti jesve bilo gore nego {to je bilo koja opozicija mogla smi-sliti, od bede ispod svih standarda savremenog sveta,koju je produbila nezapam}ena organizovana pqa_kanarodne imovine preko „Dafiment banke” i „Jugoskan-dika”, do krvavog rata u kojem smo izginuli uludo, iz-gubili dr$avu, teritorije, imovinu i obraz, do dikta-ture u kojoj su borci za demokratiju ubijani, zatvara-

ni, progawani, izolacije od sveta do te mere da ne mo-$emo kao gra|ani Srbije ni sa jedva dobijenim vizamanormalno putovati, jer izazivamo oprez i ga|ewe nasvim granicama, a o nafti koje nema i praznim juna_e-wima i da ne govorimo, i to sve nije skoro nimalo uma-wilo narodnu veru u la$nu sliku budu}nosti koju onuvek iznova nudi, a niko ga i ne pita {ta je bilo saprethodnim neostvarenim obe}awima.

Potpuno isto, ali mnogo perfidnije, radi i <e-{eq koji postaje ozbiqna pretwa Milo{evi}u i levi-_arima, jer su wegove la$i prostije, jasnije i jo{ ne-verovatnije od wihovih, pa otuda nagli porast narod-ne vere u radikalska _uda, koja <e{eq obe}ava i nu-di ve} godinama. Na po_etku je to bila granica Karlo-vac-Karlobag-Virovitica, koju je garantovao narodu,prete}i da }e za wu bombardovati Rim, London, Parizi Va{ington, pa obe}awa da }e sru{iti nuklearnucentralu Kr{ko, da }e potopiti hidrocentralu \er-dap, da }e milion rumunskih Srba preseliti u Kraji-nu umesto Hrvata, da }e klati Hrvate zar|alom ka{i-kom, da ima _etni_ke trojke u Zagrebu koje }e pobitiHrvate, {to je otvorilo pravi lov na Srbe po Zagrebu,da }e @irinovski sa Ruskim kozacima do}i u Kraji-nu sa tajnim oru$jem i osloboditi Srbe, da }e proko-pati kanal Morava-Skopqe-Solun, i to tako da Mora-va te_e u suprotnom smeru, a srpska ratna i trgova_kamornarica da plovi od Beograda do Soluna, {to bi svefinansirao kraq Dolgoruki od <panije, po kojega jeputovao, tvrde}i da je boqi od Aleksandra Kara|or|e-vi}a, jer je direktni potomak Nemawi}a, obe}avao jeda }e pre}i Drinu i rasterati ameri_ke vojnike koji}e pred radikalima pobe}i kao ze_evi, da }e, kada po-bede, radikali vratiti srpsku Krajinu i uspostavi-ti zajedni_ke granice izme|u Srbije i Nema_ke, da }epopisati sve Albance na Kosovu i u roku od 24 sata ihproterati preko Prokletija, da }e obezbediti jednakeplate i penzije svima, i to tako {to }e sakupiti no-vac od prodaje Titovih kwiga i {tafeta, i od proda-je placeva i ku}a po Dediwu, da }e vratiti deviznu

– 642 – – 643 –

{tedwu svim gra|anima, da }e pohapsiti sve krimi-nalce iz vlasti i osuditi ih na do$ivotnu robiju, aonima koji kradu kola da }e odse}i ruku, da }e slomi-ti Milo{evi}a, „najve}eg kriminalca u Srbiji”, icrvenu ve{ticu sa Dediwa, o kojoj je _ak napisao ikwigu pod takvim nazivom, da }e sa @irinovskim i LePenom vratiti Srbiju u Evropu i svet, da }e smenitiMadlen Olbrajt, da }e proterati sve Ma|are i Slova-ke iz Srbije, ali tako da im olak{a put sendvi_imakoje }e deliti, i to Ma|arima po jedan, a Slovacima podva, zato {to je du$e be$ati do Bratislave, nego doBudimpe{te, da }e oti}i u Hag ako ga pozovu i rastu-riti i Ha{ki sud i holandsku Kraqicu, da }e pomo}iuspostavqawe nezavisne dr$ave Teksas i da je u vezisa tamo{wim secesionistima, da }e kada do|e u VladuSrbije osnovati koncentracione radne logore po Srbi-ji za JUL i SPS i da je odustao od klawa iz higijen-skih razloga pa }e samo ve{ati, a Beograd okititi ve-{alima za izdajni_ke oficire JNA, funkcionereJUL-a i SPS-a i za sve one koji su bili protiv radi-kala, da }e uni{titi Crnu Goru i prikqu_iti je kaosrez Srbiji, da }e zabraniti isplatu plata organimavlasti sve dok se prethodno ne isplate penzije i pla-te radnicima, i {ta sve ne. Te la$i, obe}awa, bajke ipretwe svima i svuda su mu donele glasove bira_a i do-vele <e{eqa na vlast zajedno sa levi_arima, {to jemogu}e samo u Srbiji i nigde vi{e u svetu, i narod }e,_ini se, da kona_no plati punu cenu svoje naivnosti.Zato je i dobro {to su radikali, i _ak sam <e{eq,u{li u vladu, jer }e pokazati svu svoju nesposobnosti ogoliti la$i jer ne}e ispuniti nijedno obe}awe, aod wegove vlasti narod i dr$ava }e imati samo {tetei $ive}e jo{ gore nego do sada. To }e, mogu}e je, ipakotrezniti neke zanesewake i wegove glasa_e, jer da ni-je u{ao u direktnu vlast ostao bi zbog obe}awa {tasve mo$e i ho}e da uradi slatka _e$wa za veliki brojgra|ana koji su govorili do sada da je {teta {to <e-{eq nije na vlasti, jer bi brzo i lako re{io sve prob-leme. Naravno da }e biti dosta i onih koji }e i daqe

verovati u la$na obe}awa i {arene la$e radikal-skog _uda, ali moramo da se nadamo da je sa <e{eqempotro{ena i zadwa rezerva narodne naivnosti i daipak dolaze druga vremena, kada }e se narod sve vi{eokretati onima koji govore istinu, pa ma kako bila te-{ka. Do sada nije bilo tako i otuda ukus uzaludnostikoji nosimo prave}i dvestoti broj na{e novine, {tonikako ne zna_i bilo kakvo odustajawe ili prihvata-we realne opasnosti da i budu}nost pripada la$ovi-ma. Jer, ma koliko bio bajkovit i sklon verovawu u _u-da koja mu neprestano obe}ava vlast, na{ narod ima iveliku rezervu i snagu u nama koji im ne verujemo i neglasamo za la$i i propadawa. Ta snaga je sve ve}a i uglasa_ima protiv vlasti i u onima koji uop{te ne gla-saju, pa zbog wih, zbog nas i do poraza la$ova i preva-ranata – pravi}emo novine i daqe.

>era}emo se jo{, jer to nam je patriotska du$nosti obaveza, pa kom’ obojci, kom’ opanci.


– 644 – – 645 –

<E<EQ, PROBU<EN BALON

Referendum je bio i pro{ao, a prva srpsko-srpskanarodna vlada ve} daje o_ekivane rezultate. Udru$e-na bahatost dugogodi{we vlasti i primitivizam ra-dikalne, do sada navodne opozicije, donosi nam ono {tojedino i mo$e, nove sankcije, br$e propadawe, bedu,izolaciju i nove sve ve}e kolone mladih pred stranimambasadama, koji tra$e spas u be$awu iz zemqe radi-kalizovanog komunizma i bezna|a. Ti{ina u kojoj oniudru$eno sahrawuju naciju zastra{uje i najve}e op-timiste, i one koji su u <e{equ videli snagu za pro-mene i glasali za wega na posledwim izborima. Sve seuru{ava i raspada pred o_ima naroda i bira_a, a ideo-log radikalskog _uda, na koje su se namamili lakover-ni i optimisti, pretvara se ubrzano, javno i besramnou ideologa i podupira_a levi_arskih zabluda, gre{a-ka, proma{enih politi_kih i ideolo{kih projekata.Ni traga od nekada{wih kritika svega i sva_ega, odprograma ili ispuwewa raznih obe}awa penzioneri-ma, radnicima, seqacima i ostalima, koje je <e{eqolako prosipao, sada je on uzorni potpredsednik levi-_arske vlade koji upre$e svu svoju energiju i sposob-nosti u wihove kalupe i okvire postoje}e nepromenqi-ve i vlasti i ideologije.

Od lidera koji je pretio svim i sva_im kada do|e navlast, pretvorio se u poslu{no ma_e koje prede vunu za_arape Mirku Marjanovi}u, o kome je javno, u emisiji„Gravitacija” na BK-televiziji, rekao da je ne samo

divan _ovek, nego i veliki ekonomski stru_wak, te pra-vi kadar za mesto premijera, iako je donedavno bio zawega samo lopov i kriminalac. Uz to, ceo svoj, _udnoprodu$eni, nastup u emisiji „Gravitacija” taj lidervelike Radikalne stranke iskoristio je za nezapam}e-no dupeuvla_ewe svim mo}nicima levice, od kojih muzavisi opstanak u vladi, do te mere da je sve ono {toje do sada govorio o aktuelnoj vlasti i bra_nom paruMilo{evi}-Markovi}, o _emu je objavio _ak i desetkwiga, proglasio glupostima koje su bile reakcija nahap{ewe i rezultat wegovog, ka$e, povre|enog ponosai dostojanstva. Ina_e, da toga nije bilo, da mu ponos ni-je bio ugro$en, on ne bi o wima ni{ta ru$no govorio,jer sada kada ih je upoznao, ka$e da je ova vlast dobrai da su weni rezultati odli_ni i da nema mesta ni-kakvim zamerkama, osim kada te uhapse. O_igledno jeto i pravo obja{wewe za pona{awe i lidera radikalai cele wegove stranke, koja ve} osam godina na razne na-_ine podr$ava i odr$ava ovu vlast, pa je i bilo pot-rebno ozvani_iti wihovu dugogodi{wu tajnu vezu bra-kom u vladi, koji sada traje sa produ$enim medenimmesecom i obiqem qubavnih izjava sa obe strane. Naj-dragocenije od svega u toj grotesknoj vezi je sada{wasramna uloga Vojislava <e{eqa, koji je pred Srbijomjavno i bez imalo stida ogolio svoju patologiju i opse-dnutost vla{}u i, naravno, svoju nemoralnost, nedos-lednost, gramzivost i qigavu politiku kameleonstvaprema svakoj situaciji. Do sada, me|utim, bira_i ipaknisu imali pravu priliku da to _uju i vide javno i ja-sno, bilo je uvek mistifikacija i mnogo mogu}ih ob-ja{wewa za neke dosada{we politi_ke stavove radi-kala i <e{eqa koji nisu bili opozicioni, ali sadaje on sve sam objasnio, polizav{i pred kamerama i jav-no i sramno ono na _emu je gradio i izgradio opozici-onu kulu od karata lakovernim pristalicama brzihpromena koje je obe}avao ru{e}i na jeziku i Milo{e-vi}a i sve redom.

Ovako umawen, umiren, poni$en, poslu{an i poko-ran levici, <e{eq je kona_no probu{en kao balon i,

– 646 – – 647 –

sa ulogom koju sada igra u pozori{tu propasti komu-nizma u Srbiji, on je nesvesno u_inio jedinu pravu ikorisnu stvar za ovaj narod – izle_io ga je od nade ko-ju je jedan wegov deo video u radikalima i <e{eqe-voj olako obe}anoj brzini. Promena, vidimo ve}, nikak-vih ne}e biti, penzije se ne}e ni br$e ni boqe ispla-}ivati, plate }e biti sve mawe i tawe, porezi sve ve-}i i te$i, dr$ava sve mawa i gora, svet sve daqi io{triji, a <e{eq sve bogatiji, ti{i i neubedqivi-ji. To }e biti i jedina korist od ove koalicije i jedi-ni pozitivan u_inak udru$ene leve i desne levice uSrbiji, koja sada vlada na{im $ivotima i na{om bu-du}no{}u, {to ipak nije malo.

A $ivot i budu}nost koja dolazi ne obe}ava ni{taosim krv, znoj i suze, kako re_e opet taj <e{eq. Za na-rod, naravno, ne za wega. Jer i pored svih pri_a o po-{tewu radikala i korupciji drugih, prva stvar kojusu u_inili kada su u{li u vladu je da su svi redompredali zahtev za kola, voza_a, mobilni telefon istan. Po{to je to prihva}eno, zahtev je pro{iren nazamenike i pomo}nike ministara koji su postavqeni natra$ewe radikala i svi opet dobili privilegije ko-je im sleduju, a protiv kojih su se u javnosti naravnoborili veoma glasno i $ustro. Tako je od pri_e o sma-wewu privilegija i birokratije Radikalna strankapostala inicijator pro{irewa birokratije i privi-legija vlasti, pa sada wihovim ulaskom u vladu i zbogwihovih zahteva za postavqewem zamenika i pomo}ni-ka ministara, srpska vlada je jedina vlada u svetu ko-ja ima 36 ministara i 72 zamenika ministara, pomo}-nike da i ne brojimo. Umesto da smawi rashode i na-pravi u{tede, kako je pri_ao u kampawi, <e{eq jepove}ao namet na vilajet i napravio vladu kakvu dosada nismo imali na grba_i. To je izgleda to radikal-sko _udo o kojem je pri_ao, jedino _udo koje }e napravi-ti dok je na vlasti, jer je ve} izvesno da je sve ono dru-go {to je govorio, da }e ru{iti vlast, Milo{evi}a,goniti lopove i kriminalce, kako sam ka$e, bilo papro{lo, neozbiqna pri_a zbog povre|ene sujete, koja

sada vi{e ne va$i po{to je sujeta dobila zadovoqeweulaskom u toliko $eqenu vlast, umesto u zatvor kaonekada. O_ito je sve vreme problem bio samo u tome,ali se Milo{evi} kasno setio da ga re{i pravilno iponudi mu kabinet umesto }elije. No, sada je ipak svesre|eno, i <e{eq je sit i komunisti su na broju.

* * *

Ali ne svi, ipak, jer i od wih se osipa, polako, iakoretko i te{ko ide to odvajawe od matice vlasti i mo}i.

Kako vreme prolazi _ini se da je novi crnogorskipredsednik sasvim napustio svoje korene i ku}u u ko-joj je napravqen i porastao, pa po_iwe vaspitno ka$-wavawe izop{tavawem iz nekada{we zajednice kojadaje snagu i mo}, i bez koje se te{ko opstaje. Iako izab-ran glasovima poslanika iz Crne Gore lojalnih sada{-wem predsedniku dr$ave Milu \ukanovi}u, bez kojihne bi mogao postati predsednik Jugoslavije, Milo{e-vi} je i wega i sve Crnogorce lojalne wemu proglasioza nepodobne i prosto nepostoje}e qude, iako su na me-stima koja _ine su{tinu dr$ave na _ijem je on _elu.Tako je Milo \ukanovi} jo{ uvek nepriznati predsed-nik Crne Gore, nepostoje}i _ovek u funkcionisawuzajedni_ke federacije i sve to, _ini se, nije mnogo ni_udno, ni neprihvatqivo ni wemu samome, koji to shva-ta kao sleduju}e pla}awe za neposlu{nost i izdaju ne-kada zajedni_ke porodice. Otuda je i mogu}a proslavagodi{wice zajedni_ke dr$ave na koju predsednik Ju-goslavije prosto nije pozvao predsednika Crne Gore,iako bez wega ni on nije predsednik ni_ega, a da svi ug-lavnom }ute ili mlako reaguju, ne bune se i ne prihva-taju taj politi_ki skandal kao normalan postupak uv-re|enog doma}ina i ve}inskog vlasnika zajedni_ke dr-$ave. Sam \ukanovi} se juna_io iz Va{ingtona da }enaravno do}i na obele$avawe godi{wice nove Jugosla-vije, koju je on zajedno sa Milo{evi}em prvo smawio,pa je onda napravio od Srbije i Crne Gore, prete}i daje to i wegov praznik i wegova dr$ava i da je ne mo$e

– 648 – – 649 –

niko uzurpirati, a kada je do{lo da do|e na tu prosla-vu, nije ga bilo. Malo }e te{ko biti opravdati taj izo-stanak pri_om o nedostatku poziva, jer Crna Gora je deote dr$ave i to je poziv koji niko ne mo$e osporiti, pani Milo{evi}. Pravi crnogorski predsednik bi na-ravno do{ao i bio tamo gde mu je i dr$ava, ili ne bibio predsednik dr$ave koju ne mo$e predstavqati, asumwam da bi se na{ao neko ko bi mu osporio ulazak uPalatu federacije, gde je obele$avan dan dr$avnostiJugoslavije. O_ito je da ni sam \ukanovi} nije potpu-no siguran da je on predsednik crnogorske dr$ave zbogostalih sumwi u regularnost izbora, pa svoju predsed-ni_ku funkciju obavqa samo po svetu, putuju}i od Pa-riza do Bona i Va{ingtona, gde se zadovoqno uveravada je zaista {ef dr$ave Crne Gore, a u Jugoslaviji ine poku{ava da to proveri, _ak ni na prijemu povodomDana dr$avnosti. Zbog izbora koji predstoje u CrnojGori i zbog budu}nosti i reformi za koje se zala$e,boqe bi bilo da poka$e nama ovde da je on zaista {efjedne dr$ave _lanice Federacije, a zna se kako se toradi, a za Bon i Va{ington ima vremena. Jer dok ovdene osvoji dr$avu _iji je predsednik, te{ko da }e opsta-ti i u svetu, uprkos podr{kama i pomo}i koja se obe}a-va. To Milo{evi} najboqe zna iz li_nog iskustva, i za-to i _ini sve da mu oduzme i ospori legitimnost funk-cije u temequ wene snage koju donosi narodna podr{ka,a koja }e, on veruje, biti sve mawa {to \ukanovi} bu-de daqi od Srbije i Jugoslavije.

Da je na $alost u pravu, pokazali su svi dosada{-wi izbori na kojima su narodnu podr{ku dobijali sa-mo oni koji su napadali i Bon, i Pariz, i Va{ington,a hvalili Beograd ili Pale, i pri_ali bajke o pobediSrba u ratu sa celim svetom. To {to su taj rat Srbiizgubili i gubi}e i daqe, ni malo ne umawuje {ansete politike i zato se ona ne mewa ni u Srbiji ni u Ju-goslaviji, a bojim se da }e opstati i nadja_ati i u Cr-noj Gori. Tim pre {to }e se pred crnogorske izbore nag-lo zao{triti i pove}ati oru$ani sukobi na Kosovu, dabi pomogli jasnom razdvajawu pred o_ima crnogorskih

bira_a onih koji su za odbranu bratske Srbije i sve-tog Kosova, od onih koji su u takvim odsudnim i isto-rijskim trenucima na strani neprijateqa, pa je za \u-kanovi}a i wegovu politi_ku opciju uskra}ivawe po-ziva za proslavu Dana dr$avnosti samo po_etak ops-trukcija koje sleduju u strategiji razbijawa opasno-sti od wegove pobede u Crnoj Gori, koju Milo{evi} ve-oma pa$qivo i planira i sprovodi. Bojim se da }e iuspeti, jer mo$e sa sigurno{}u da predvidi reakci-ju \ukanovi}a, kao {to je to bilo u slu_aju poziva zaDan dr$avnosti Jugoslavije. ^initi suprotno od wego-vih o_ekivawa je jedino {to preostaje \ukanovi}u, alion za to nema ni snage ni stabilnosti koliko treba, ine mo$e izneti borbu koja mu se priprema. Da je do{aou Palatu federacije 27. aprila, nose}i kao pozivnicudr$avu koju predstavqa, sve bi bilo mnogo druga_ijei te$e i za Milo{evi}a i za wegove planove u CrnojGori. Ali, ne vredi kombinovati {ta bi bilo da je bi-lo, jer se ovde nikada ne}e desiti ono {to treba i ka-ko treba, sve dok su na vlasti oni koji su se hranili inarasli na komunisti_kim jaslama, ma kako se zvali ima {ta nam obe}avali, jer prave promene i reformemogu doneti samo novi qudi neoptere}eni avetima za-jedni_kih tajni i uzajamnih dugovawa, koja dr$e hipo-teku na sada{we srpsko-crnogorske odnose i blokirajunam budu}nost.


– 650 – – 651 –

KOSOVO, STRAH I NADA

Na Ravnoj Gori ove godine opet smo se okupili dasakupimo snagu za te{ke dane koji dolaze i da ne zabo-ravimo kud smo krenuli i {ta ho}emo. Hiqade auto-busa, kamiona, kola, traktora, motora i _ega sve ne, do-vezli su desetine hiqada i starih, i mladih, i sredo-ve_nih, stalnih putnika ka ovom bespu}u, koji su gau_inili svetili{tem i mestom na kojem se napajamoslobodom i snagom da $ivimo u komunisti_kom ropstvukoje traje. Ta planina, narod koji dolazi uprkos nemo-gu}im uslovima, jednostavnost obele$avawa zabrawe-nih istorijskih datuma i li_nosti, upornost i vera uideju obnove starih i trajnih vrednosti predkomuni-sti_ke Srbije, koje su utemeqili neki od onih {to sujo{ uvek $ivi i dolaze svake godine, uprkos starostii bolestima koje nose, zajedno sa sinovima i unucimakojima su usadili _vrsto tu tradiciju, sve to delujeuzbu|uju}e, jako, sna$no, _isto i dovoqno za veru dakomunizma u Srbiji uskoro i zauvek ne}e biti. Okup-qeni narod izme|u spomenika generalu Mihailovi}ui tek zavr{ene i osve}ene crkve, koja se uklopila uambijent kao da je tu bila vekovima, ne izgleda nima-lo neobi_no iako je prostor ogroman, a naroda mnogo, sveje nekako popuweno i u{u{kano, kao u lepo sre|enojku}i. Verujem da taj ose}aj pripadni{tva ne_emu i ne-kome, ose}aj bliskosti i potpune slobode dovodi sve nasna ovo mesto, koje je ve} postalo simbol borbe protivla$i, a i mesto pro_i{}ewa i iskupqewa mnogima ko-

ji su se ogre{ili prema svom narodu i dr$avi u pos-ledwih 50 godina, slu$e}i tu|oj veri i ideji podelai slamawa Srbije. Na Dan pobede nad fa{izmom, kojise slavio i na Ravnoj Gori i u mnogim mestima po Sr-biji, samo na Ravnu Goru je do{ao narod, dobrovoqno,$eqeno, bez prisile i obaveze, i to u ogromnom broju,a na drugim mestima naroda nije bilo, {to boqe od bi-lo kakvih govora i istorije svedo_i o tome ko je stvar-no izborio slavqenu pobedu nad fa{izmom, a ko se sa-mo {vercuje uz pomo} sile vlasti. Godine pred namajo{ vi{e }e uve}avati skupove i proslave na RavnojGori i smawivati, te potpuno izbrisati sve ostale, jeristina je tamo gde je narod, a wega kod komunista i wi-hovih datuma ve} odavno nema.

Zato, uprkos tome {to jo{ uvek nismo promenili nisistem ni qude na vlast, mo$emo re}i da smo uspeliu najva$nijem, u strate{kom ciqu promena u Srbiji,jer smo zabrane pretvorili u svetili{ta i izvrnulinaopa_ke narodnu svest i veru i u pro{lost i u budu}-nost. Uzalud je sav trud i vlasti i wenih medija da nevide, ne prika$u ili umawe doga|awa i narod na ovojplanini, uzalud je i poku{aj nekih navodno nezavis-nih glasila da iskarikiraju sopstveni narod, prika-zuju}i kao najva$nije sporadi_ne likove, namerno za-stra{uju}e kostimirane prema kli{eima o _etnici-ma, koji su stvarani godinama, jer mi mnogi smo bilitamo i ne izgledamo kao oni koje su uslikali, verovat-no izre$irano i s predumi{qajem, pa znamo da nijetako i sve {to _ine i jedni i drugi samo uve}ava brojonih koji nam se pridru$uju i dolaze svake godine. Te-{ko da }e se tu ne{to promeniti, uprkos velikom tru-du i qudi na vlasti i dela opozicije, pa ostaje mojeube|ewe da je kraj komunizma i ovog re$ima za_et naRavnoj Gori i da }e na woj on biti sahrawen u najskori-je vreme. Sve ostalo su trice i ku_ine, i odlaze}i ko-munizam i kvazidemokratski neokomunizam ili radi-kalni banditizam, jer to nema utemeqewe u narodu, pani budu}nost. Stari, a i novi antikomunisti su se uvekupravqali prema onome {to svima smeta i {to svi na-

– 652 – – 653 –

padaju, omalova$avaju i umawuju, jer to je i biblijskiuvek bilo ono pravo i naj_istije, pa zato je te{ko raz-biti Ravnu Goru, uprkos velikom ulo$enom trudu sasvih strana, i danas, kao i pre 50 godina. Pre }e se svioni o wu razbiti.

Toga dana koji simboli{e slom nema_kog nacizma ifa{izma i pobedu savezni_kih snaga udru$enih u od-brani sveta od stra{ne opasnosti razaraju}e teorijekrvi, tla i rase, na kojoj je po_ivao nema_ki nacizam,ba{ dok se taj dan slavio u celom svetu, pa i na RavnojGori, predstavnici tih istih udru$enih savezni_kihsnaga deset godina kasnije, prihvatili su nacisti_kurasnu teoriju kao legitimni osnov za budu}e dr$avneokvire i prekrajawe granica postoje}ih multietni_-kih dr$ava. Srbija je ba{ na taj dan, na sastanku Kon-takt grupe, ka$wena sankcijama zato {to se protiviosnivawu albanske dr$ave na svojoj teritoriji, poprincipu etni_ke superiornosti, {to je do sada uvekbio, kod tih istih predstavnika istih dr$ava Evropei sveta, razlog za uzbunu i borbu da se to spre_i po sva-ku cenu. Setimo se samo Srpske Krajine u Hrvatskoj ko-ja je zbog insistirawa na etni_koj premo}i Srba u tomdelu Hrvatske i zahteva za posebno{}u i odvajawem nakraju ka$wena surovim progonom svih Srba iz tog delaHrvatske, ili Republike Srpske u Bosni, koja je ba{zbog etni_kih zahteva i politike ka$wavana i ka$-wena ratnim porazom i oduzimawem teritorija na ko-jima su vekovima Srbi $iveli i, naravno, nije dobilaetni_ku dr$avu, ve} je ostala u sastavu celovite Bos-ne i Hercegovine, {to smo podr$avali, veruju}i da seborimo za tekovine demokratskog slobodnog sveta, kojipo_iva ba{ na multietni_kim dr$avama i me{awu na-roda, vera, obi_aja, kultura i tradicija. Bore}i se zavreme toga rata na strani demokratskog sveta, a protivetni_kih zahteva sopstvenog naroda u Hrvatskoj i Bos-ni, mi ovde u Srbiji smo stradali _ak do granica gu-bitka slobode i golih $ivota, bili hap{eni, prebi-jani i satanizovani, kao izdajnici naroda i projektastvarawa velike srpske dr$ave, a sada to isto, protiv

_ega smo se borili, po sada{wim stavovima sveta, tre-ba da podr$avamo u samoj Srbiji, _ime bi podr$avaliprojekat stvarawa velike Albanije. Ceo demokratskisvet koji se borio protiv etni_kih zahteva Srba u Bos-ni i Hrvatskoj sada se bori za etni_ke zahteve Alba-naca u Srbiji, i samo u Srbiji, iako su u istom polo$a-ju Albanci u Makedoniji i u Crnoj Gori. Tu izvrnutulogiku ne mogu i ne $elim da razumem i mislim uvekisto, da nema budu}nosti ni sre}e ni u jednoj dr$avikoja se zasniva na jednom korenu, jednoj veri i jednojkulturi. Naravno da postoje demokratska i qudska pra-va Albanaca u Srbiji koja su ugro$ena i uskra}ena, kaoi nama u Srbiji, naravno da treba da se ona dobiju i iz-bore po svaku cenu, ali to nikako nije razlog za etni_-ko grupisawe i bantustirawe, kao {to nije mogao bitini u Bosni, ni u Hrvatskoj.

Nesre}a je, izgleda, {to u $eqi da lome i slomediktaturu Milo{evi}a, koji ne ume da komunicira saEvropom i svetom, predstavnici Evrope i Amerike la-ko mewaju i principe i politiku, pa }e time izazva-ti ne re{ewe krize na Kosovu, nego sasvim suprotno,weno uve}awe i usijawe, do opasnih ratnih sukoba ko-ji, _ini se, $ele i prizivaju i Srbi i Albanci. Da ni-je tako, Albanci ne bi ultimativno tra$ili razgovo-re samo na platformi nezavisnog Kosova, a Srbi ne biinaxijski odbijali prisustvo Gonzalesa kao medijato-ra, koji bi, sasvim sigurno, barem doveo za isti sto iSrbe i Albance, {to se bez wega ne}e desiti. Pored to-ga, osim {to su odbili strano posredovawe, predstav-nici srpske vlasti nisu jo{ uvek jasno rekli {ta nu-de Albancima bez tog posredovawa, kakav je wihov zva-ni_an predlog re{ewa kosovske krize koja nesporno po-stoji, i koja je to platforma za pregovore sa Albanci-ma. Ako je Rugova objavio da je wihova platforma samonezavisnost i ni{ta vi{e, vaqda moramo znati {ta jena{ predlog i odgovor na to, osim floskula o nebeskojzemqi, kolevci srpstva i ostalim glupostima koje sa-mo raspaquju ratne strasti. Ta ponuda vlasti iz Beo-grada, koja bi bila zvani_no objavqena i poslata i u

– 654 – – 655 –

Pri{tinu, i u Bon, Pariz, London ili Va{ington,razre{ila bi kona_no i nedoumice oko podr{ke svetaalbanskim zahtevima. Danas oni govore da ne podr$a-vaju zahteve za secesijom Kosova i promenom granicaJugoslavije, pa time ni platformu koju su Albanci us-vojili, ali ne ka$u {ta zapravo $ele i tra$e da Sr-bija ponudi Albancima na Kosovu. Mislim da je neop-hodno {to pre sve to prese}i jasnim predlogom srpskestrane o {irokoj autonomiji Kosova u okviru Srbije iJugoslavije, koja bi bila prihvatqiva i za svet, i zaAlbance, a tada bi se pritisak iz Beograda preselio uPri{tinu, naravno ukoliko su iskreni stavovi Kon-takt grupe da se ne podr$ava secesija Kosova.

To {to srpske ponude nema, pa nema, mo$e samo dazna_i da su sukobi na Kosovu $eqeni i provocirani u_isto politi_ke svrhe o_uvawa vlasti pretwama ra-tom, stradawima, bedom, kada narod zaboravqa i na po-liti_ke i na ideolo{ke razlike i gleda samo kako dasa_uva $ivu glavu. Dodatno su sukobi potrebni predcrnogorske izbore, da pove}aju rejting i {ansu onimakoji su uz Srbiju i za Kosovo, jer to je i ve}e i pre_eza svakog Crnogorca od nekih reformi koje ne dolazeili stranih kredita koji i dolaze i odlaze mimo naro-da i wegovog boqitka. Ukupno, u prete}oj senci novogi jo{ te$eg rata, _ini se da namerno gre{e i kr{e svo-je demokratske principe i Kontakt grupa i Amerikan-ci, kao {to namerno i kobno ponovqeno gre{i i Milo-{evi}, ne nude}i nikakva re{ewa osim sukoba i bru-talne sile, pa ne verujem da prose_an gra|anin Srbi-je zna {ta mu je _initi. Braniti Kosovo da ne ode izSrbije mora, _ime poma$e Milo{evi}u {to ne $eli,pa je sada idealna prilika za ostvarewe albanskih za-hteva za nezavisno{}u, jer iako su prividno i vlasti narod monolitni po kosovskom pitawu, su{tinski }ese te{ko mobilisati snage za wegovu odbranu, ako dorata do|e. Isto kao {to svet zbog i protiv Milo{evi-}a mewa svoje principe i podr$ava etni_ke zahteveAlbanaca, tako i mnogi Srbi ne}e braniti Kosovo zaMilo{evi}a, iako bi ga branili da su druga_ije poli-

ti_ke prilike u zemqi. Mislim da jedino {to trebabraniti i za {ta se treba boriti je demokratija, kojenema ni u Srbiji, ni na Kosovu, ni u Crnoj Gori, pa za-to ima i sukoba, i rata, i mr$we i rasnih zahteva nasve strane. Demokratija je kraj i Milo{evi}a i Rugo-ve, i svih onih koji upre$u i olako $rtvuju narod usvoje li_ne politi_ke ambicije, pa moramo sve u_ini-ti da se ona za_ne u Srbiji. Kosovska kriza je mo$da{ansa da se oslobodimo okova diktature i krenemo pu-tem na kojem su ve} odavno narodi koji ve} $ive svoj21. vek i u$ivaju sve tekovine dana{we civilizacije,dok mi jo{ $ivimo za teritorije, vere i vo|e. Sigur-na sam da }e Kosovo ubrzo doneti Srbiji slobodu i de-mokratiju, jer je na wemu vekovna qubav naroda koju_uvaju Studenica, Gra_anica i ostale zadu$bine pre-daka, pred _ijom lepotom i ubedqivo{}u zastanu i za-misle se svi oni koji danas mo$da podr$avaju alban-ske zahteve za otcepqewem. „Ovo je srpski Jerusalim”,rekao je pre neki dan i Holbruk u Gra_anici, i _inise da nam je sudbina namenila da, kao Jevreji, odemo dabismo se vratili.


– 656 – – 657 –

OD PROTESTA DO OPELA

Ovih ki{nih i tmurnih dana u Beogradu po_elisu i traju tu$ni protesti studenata i profesora Beo-gradskog univerziteta, zbog predloga novog Zakona ouniverzitetu. Zakon je takav da do sada nije mogao bi-ti predlo$en, jer bi sigurno bilo spre_eno wegovo us-vajawe pobunom koja je imala prete}u snagu za vlast,sve do planiranog i uspe{no sprovedenog razbijawa ka-ko-tako okupqene opozicije. Me|utim, sada, kada je po-sao zavr{en zahvaquju}i ve{tom manipulisawu ne-realnim liderskim ambicijama nedozrelih i uspaqe-nih politi_ara, taj zakon, i ko zna koji i kakav jo{,pro}i }e bez problema i ve}ih pobuna, jer ono {to vi-dimo svakodnevno na platou Filozofskog fakulteta jepre opelo slobodi i autonomiji Univerziteta, nego we-gova odbrana. Dvesta do trista studenata i prolaznikasme{no i beznade$no prete vlastima, ne_ujno pi{tei zvi$de na re_i zbrdazdolisanih bledih govornikakoji poku{avaju nemogu}e, da zapla{e me_ku re{etom.Uz svu nemo} i o_iglednu uzaludnost napora da se tojpobuni da fizionomija i snaga koja bi pokolebala vla-du u wenoj nameri da potpuno pokori i kazni neposlu-{ne studente i profesore, ta {a_ica demonstranatasvakodnevno saslu{a i pozdravi ponekog govornika ko-ji uz vlast napadne i Srpski pokret obnove, o_ito sanegde planiranom namerom da potpuno udaqi od prote-sta onoga koji je do sada davao snagu svakom otporu i,zapravo, odr$avao i slobodu i autonomiju Univerzi-

teta, {tampe, nezavisnih medija i svega {to miri{ena demokratiju i promene od 1990. godine do danas. Ta-ko oni koji se navodno bune protiv zakona i organizu-ju svakodnevne proteste napadaju jedinu stranku u Par-lamentu koja je protiv usvajawa tog zakona i sami sve-sno umawuju svoju snagu. To udaqavawe i ogra|ivawe odjakih stranaka koje jedino i mogu politi_ki odbrani-ti svaki poku{aj totalitarizacije vlasti pokazuje dasve {to se de{ava li_i na trijumfalno ostvarewe pla-na Zorana \in|i}a i wegovih prijateqa iz Dr$avnebezbednosti za uni{tavawe opozicije, dogovorenog uvreme pro{logodi{wih protesta na kanabetu Sloboda-na Milo{evi}a. Verujem da nije daleko vreme kada }eto shvatiti mnogi demonstranti i borci za demokrat-ske promene koji jo{ uvek misle da se koalicija „Za-jedno” raspala iz nekih drugih razloga, a ne po planuJovice Stani{i}a, ku}nog prijateqa jednog od liderazimskih protesta.

Da potpuno ohrabri i u_vrsti vlast i crveno-crnukoaliciju, po istom planu taj lider je ovih dana zaka-zao seriju protesta po Srbiji, ka$e, za demokratskepromene, reforme i jo{ pone{to. Na dugo najavqiva-nom i prete}e obe}avanom beogradskom protestu, kojije trebalo da uveli_aju crnogorski politi_ari, poja-vilo se jedva petsto do hiqadu Beogra|ana, iako su gaorganizovale _itavih pet stranaka opozicije, od Demo-kratske do Liberalne, Demohri{}anske, Srbije-Zajed-no i Gra|anskog saveza. Bilo je vi{e govornika nego de-monstranata, a i oni su uglavnom napadali SPO i, na-ravno, ostao je samo jadan utisak da u ovoj zemqi za re-forme i promene nije niko i da su gra|ani zadovoqnipostoje}om vla{}u. Sli_no, ili gore, bi}e i u drugimgradovima Srbije u kojima ova „stra{na” dru$ina li-dera najavquje „velike” proteste, pa se postavqa pita-we kome koristi sva ta lakrdija i za koga rade svi tinavodno opozicioni prvaci i wihove stranke, koje po-stoje jo{ samo u novinskim izve{tajima i ma{ti ne-ostvarenih lidera. Za demokratiju i reforme sigurnone, o _emu svedo_i i Zakon o univerzitetu i gu{ewe

– 658 – – 659 –

nezavisnih medija koji su do sada opstajali samo zahva-quju}i snazi zajedni_kog demokratskog otpora, u _ijemje centru bio Srpski pokret obnove. Tu snagu je vlastsistematski razbijala koriste}i i te nezavisne medi-je i sujetne lidere malih stranaka i sada su svi onipojeli sami sebe i _ini se da smo ponovo na po_etku, iz-gubiv{i sve ono za {ta smo se borili _itavih osam go-dina.

O tome svedo_e i predstoje}i crnogorski izbori nakojima se gra|ani opredequju za samo dve opcije, Milo-vu ili Momirovu, tako da se u tom nametnutom dvobojupotpuno zagubilo osam godina te{ke borbe crnogorskeopozicije za promenu sistema, $ivota i stvarne refor-me u Crnoj Gori. Da je neko pre osam godina rekao lide-rima i bira_ima Narodne stranke ili Liberalnog sa-veza da }e ovako biti i da }e i oni sami biti uhva}e-ni u tu zamku, kojom se zapravo odr$ava ista vlast isistem uz pomo} zamene teza, ali ne i qudi, verujemda bi to smatrali nau_nom fantastikom, s obzirom nato {ta su ta dva, tada suprotstavqena, lidera zajednoradila i uradila dok su slo$no vladali sa Milo{e-vi}em, ratuju}i sa susedima, sa svetom i sa sopstvenimnarodom, kojem su slo$no uskra}ivali i demokratiju,i reforme, i normalan $ivot. Ve{tim rascepom, sva-|om i mr$wom koja se sistematski {irila i proizve-la u strasno navijawe, dirigovano se odr$ava uglavnomisti sistem vlasti, sa istim qudima u oba tabora i po-ni{tava cela opozicija i weni rezultati, koje prisva-ja jedna ili druga strana, deklarativno ih isti_u}ikao ciqeve, a su{tinski ostaju}i pri potpunom tota-litarizmu, jednopartijskoj i strogo kontrolisanoj vla-sti podobnih i poslu{nih vojnika biv{e Komunisti-_ke partije, koja samo mewa ime ali ne i su{tinu.

Sve to neodoqivo li_i na nekada{we procese u Sr-biji, koji su Osmom sednicom razre{eni u korist Mi-lo{evi}a, za koga je navijala cela srbijanska demo-kratska javnost, veruju}i da je druga_iji, da je refor-mator i da }e skinuti komuniste sa vlasti. Niko tadanije ni razmi{qao o wegovoj komunisti_koj pro{lo-

sti, vaspitawu i opredeqewu, nada u promene je bilaja_a od realnosti da su se samo promenili vlasnici fo-teqa i ime partije, ali je su{tina ideologije ostalaista i vremenom bivala sve gora i te$a od one koja je doOsme sednice bila ipak na_eta virusom promena {tosu se de{avale u zemqama Isto_ne Evrope. Osma sedni-ca je, sada vidimo, taj virus pojela i weni pobednicisu nam zacementirali komunizam u Srbiji do nepod-no{qive granice koju ne mogu da pomere ni ogromni na-pori opozicije i celog demokratskog sveta, da nas pri-vede u normalu $ivota, u kojoj su ve} odavno svi na{iisto_ni susedi. Da nije bilo te sednice i promena qu-di na vlasti pre deset godina, sigurno je da bi do{lodo promene sistema i da bi Srbija bila odavno demo-kratska zemqa, da ne bi bilo rata, ne bi se raspala Ju-goslavija, i mi bismo $iveli danas kao sav normalansvet. Me|utim, tada je sve izgledalo druga_ije i nikone bi poverovao u ne_ija predvi|awa da }e umesto pro-mena Milo{evi} Srbiji doneti nesre}u, mr$wu, rat,svetsku izolaciju i bedu kakvu ne pamti ni te{ko vre-me posle drugog svetskog rata. Desetogodi{wa vladavi-na pobednika sa Osme sednice vratila je Srbiju veko-ve unazad, pa nije na odmet opreznost u sada{wim sa-svim sli_nim crnogorskim podelama i opredeqivawi-ma, jer o_ito da nikada ni{ta nije onako kako izgle-da, te da ne treba ulagati svoje snage i nade u qude izpro{log sistema, jer se za stvarne i prave promene ireforme moraju boriti novi qudi. Crna Gora danasmo$da odlu_uje o svojoj sudbini, sa istim zabludamakao nekada Srbija, tim pre {to su oba lidera oko ko-jih se i porodice sva|aju prava deca komunizma, odras-la i ugojena na grba_i naroda, {to se vidi po beskrupu-loznim zloupotrebama vlasti i nimalo demokratskimodnosima u institucijama sistema, medijima i poli-cijskoj diktaturi, koju nagla{avaju i jedan i drugi, sasvojih pozicija vlasti koju trenutno vr{e. Od refor-mi o kojima se govori i promena koje se nude bira_ima,promewen je samo naziv mati_ne partije i reformisa-na opozicija od politi_kog protivnika u prirepak su-

– 660 – – 661 –

kobqenim stranama, te je potpuno svejedno ko }e bitija_i u tom dvoboju i _ija }e stranka pobediti. Radio_uvawa vlasti, sistema i ideologije kojoj pripadaju,lako }e se i brzo sporazumeti sa Milo{evi}em i sam\ukanovi}, uprkos trenutnoj netrpeqivosti i naiz-gled kona_nom razlazu izme|u wih. Zajedni_ke godi-ne vlasti i strah od stvarnih promena koje bi tra$i-le i wihovu odgovornost za rat, raspad zemqe i stra-dawe naroda, brzo }e ih pomiriti, i ne treba se boja-ti da }e pobeda jednih ili drugih ne{to bitno prome-niti u zajedni_koj dr$avi i na{im $ivotima. Sve }e,na $alost, ostati jednako lo{e kao i do sada, sve dok nepromenimo wih koji su nas doveli do dna $ivota, a us-put se posva|ali oko plena i trona za koji su pali to-liki nevini $ivoti.

Ponekad mi se _ini da je sve ovo jedno wihovo pozo-ri{te, uprili_eno za zabavu i zaborav stra{nih stra-dawa naroda, dr$ava i porodica, koje su zajedni_kiskrivili i koja i daqe traju. Jer, prosto je neverovat-no da danas, dok na Kosovu svakodnevno ginu qudi, i Sr-bi i Albanci, i dok se nova, velika nesre}a vaqa pre-ko brda, nama budu va$niji sukobi izme|u partija i li-dera, izbori i kampawe, zakon o izboru dekana i rek-tora, ili cene frekvencija, od tih $ivota i $rtava ukrvi, koje narod neprekidno prinosi diktatorima naoltar. Jedinstveni Albanci na Kosovu tra$e svoja pra-va i dr$avu, i me|u wima ne vidimo ni sukobe ni raz-like, iako ih mo$da ima, a sa druge strane Srbi, ume-sto da brane Kosovo, mewaju mandatare, vlade, donoseneva$ne zakone, protestuju jedni protiv drugih, i {e-taju mr$wu Srbijom i Crnom Gorom, razjediwuju}i sedo besmisla, dok im narod nestaje sa Kosova, {to od al-banskog metka, {to od straha i nedostatka nade u opsta-nak sa ovakvom vla{}u koja je, misle}i samo o sebi, up-ropastila sve {to se moglo upropastiti u dr$avi iokolo we. Sve je besmisleno, iracionalno i neprili_-no ozbiqnom istorijskom trenutku u kojem se trajnoprelamaju i re{avaju dr$avni i nacionalni intere-si, pa ta neodgovornost i stvarawe sitnih unutra{wih

problema i sukoba, radi zata{kavawa krupnih dr$av-nih, jasno govori o ideolo{koj nepromenqivosti vla-sti u Srbiji i Crnoj Gori, jer ovako se pona{ati pre-ma narodnim interesima i trajnim dr$avnim vredno-stima mogu samo komunisti. Nadam se da }e to narod ko-na_no shvatiti i da im nakon prete}eg poraza na Koso-vu vi{e ne}e verovati i dati glas za potpuno sahra-wivawe i nestanak dr$ave, jer je sa wima samo to izve-sno. \ukanovi} ne}e da brani Kosovo, Milo{evi} kaoho}e, ali ga ne brani jer nema vremena od rektora ifrekvencija, a na Kosovu, ba{ sada, danas, ju_e i sutra,padaju mnoge glave, kopaju se grobovi, sahrawuju sino-vi, o_evi i nada da postoji kraj nesre}i koju nam je do-neo komunizam.


– 662 – – 663 –

IZGLEDA <A<AVOALI JE TA^NO

Opet su nam uveli neke sankcije. Mnoge smo i do sa-da imali i trpeli toliko godina da smo skoro ogugla-li i navikli se na wih, pa nema nekog naro_itog uzbu-|ewa u narodu koji poslu{no i apati_no sa_ekuje svegora i te$a jutra, mesece i godine. Tragi_no pogre{napolitika voqom tog naroda nepromenqive vlasti u Sr-biji i Jugoslaviji ve} deset godina donosi samo pora-ze, gubitke, nesre}u i sve gori $ivot, propadawe dr$a-ve, i _ini se da svemu tome nema i ne}e biti kraja. Su-rovi rat u Hrvatskoj i Bosni, ru{evine, smrti i rase-qewa, koja nekada nismo mogli ni zamisliti da }e sedesiti u ovom veku i na ovom prostoru nisu, _ini se,najgore {to nam se desilo, jer svakodnevno idemo ka svegorim i ve}im nesre}ama, sukobima, ratovima i beskraj-nim umirawima na sve strane. Na Kosovu rat ve} bes-ni naveliko, stradaju qudi, ru{e se ku}e i napu{tajuimawa, a u Crnoj Gori paralelno traju uve$bavawa zasve to isto i narod se intenzivno priprema za svoje po-stradawe. Koliko je nesre}a postala legitimna i deo$ivota kod nas, svedo_i nedavna reporta$a Televizi-je Beograd o poseti stranih diplomata Kosovu, u kojoj,pored sru{enih albanskih i srpskih ku}a, reporterpobedonosno snima i pokazuje neporu{ene albanske lo-kale, ku}e, benzinske pumpe, pa i $ive qude na ulica-ma, kao krunski dokaz za tezu da na Kosovu srpska voj-ska i policija nije sve poru{ila i pobila, kako pi{ustrani mediji, a mogla je, zakqu_ak je koji se name}e,

jer gledalac treba da oseti zadovoqstvo {to tamo po-stoji i ne{to _itavo, normalno i zdravo, kao da je ru-{evina i smrt na{a sudbina.

Sankcije koje smo opet dobili bile su i o_ekivane,jer sleduju politici kakvu vodi srpska vlast premaKosovu, demokratskom svetu i wegovim pravilima kojane prihvata i ne priznaje ve} toliko godina. Prosto seni$u gre{ke i potezi vladaju}e koalicije komunistai radikala, po redosledu koji li_i na negde ve} smi{-qen najgori plan za uni{tewe ove dr$ave i naroda, ko-ji oni disciplinovano sprovode, jer je ina_e neobja{-wivo da uvek u_ine ba{ ono {to se ne sme i ne trebau_initi, ako se {titi dr$ava i nacionalni interes.Nikada se nije desilo da pogre{e i u_ine ono {to je unarodnom interesu za svih ovih osam godina u kojima seraspadala biv{a Jugoslavija, a oni uvek bili zajedno,pa i sada _ine samo ono {to }e sigurno doprineti ras-padu i ove Jugoslavije, a i rasturawu same Srbije. Takosu nakon tek ubla$enih i skinutih sankcija, posle raz-govora Milo{evi}a sa Rugovom, u_inili sve da pokva-re odnose sa Evropskom unijom i Amerikom, do te mereda su predsednika Parlamentarne skup{tine Evrope,jo{ dok je boravio u poseti Beogradu, nagrdili u {tam-pi i na televiziji kao da je predsednik opozicionepartije u Srbiji, a ne predstavnik Evrope od koje za-visimo i kojoj zbog toga i ne pripadamo. Naravno da jena isti na_in okrpqen i Klinton u svakodnevnim zva-ni_nim komentarima zvani_ne dr$avne televizije ipolitike, a {ta je sve re_eno i napisano o Filipe Gon-zalesu, koji je imenovani predstavnik Evropske unijeza Jugoslaviju, ne verujem da mo$e smisliti i najve}ineprijateq ove zemqe. Sve to je, naravno, bilo u funk-ciji provocirawa novih sankcija i mogu}e vojne akci-je na Kosovu, pa se zaista mo$e legitimno postavitipitawe za koga radi ova na{a vlast, za Srbiju i Jugo-slaviju, ili za veliku Albaniju. Ovako kako rade, si-gurno je da su u slu$bi programa stvarawa dr$ave naKosovu i raspada Jugoslavije, svesno ili ne, ali us-pe{no da.

– 664 – – 665 –

Nakon najnovije odluke o sankcijama i razmi{qa-wa sveta o mogu}nosti vojne intervencije na Kosovu, na-me}e se i teza da je to mo$da Milo{evi} smislio naj-lak{i na_in da izgubi Kosovo, a da ostane na vlasti,jer ako ga izgubi u sukobu sa snagama NATO saveza, bi-}e opravdano i _ak slavqeno kao poraz od ja_ega i ve-}ega, ali ne bez otpora i rata, pa otuda sve ve}e vojneakcije na Kosovu i svakodnevna radikalizacija sukoba,koja o_igledno izaziva intervenciju. ^ini se da idemoka novom Kosovskom boju, koji se planirano vodi do ne-minovnog poraza srpske vojske i do novog mita o sada{-wem Lazaru, Jugovi}ima, Brankovi}u i ostalim gosti-ma sa negde ve} odr$ane tajne ve_ere, na kojoj je poslu-$ena i pojedena Srbija, u zamenu za $ivot i daquvlast na{eg sada{weg cara. Izgleda {a{avo, ali je iblizu.

Nakon ove odluke Evropske unije, koja je posledicapogre{ne politike qudi i partija na vlasti u Srbi-ji, i koja je uvod u cepawe dr$ave, du$nost qudi istranaka u opoziciji je da u_ine ne{to za za{titu na-cionalnih interesa i za o_uvawe $ivota gra|ana ovezemqe, koji }e nepotrebno izginuti u ratu koji ve}besni na Kosovu. Najodlu_nije, javno i uz podr{ku de-mokratskog sveta treba zatra$iti od vlasti da prome-ni politiku sukoba, da ozbiqno zapo_ne pregovore saAlbancima, da ponudi platformu za te pregovore i daotvori vrata Srbiji za sve one koji $ele da do|u, odMe|unarodnog crvenog krsta, do misije OEBS-a, posma-tra_a i svih me|unarodnih organizacija i instituci-ja kojima je do sada onemogu}avano da posete Kosovo iSrbiju. U najve}em nacionalnom interesu je da _itavsvet vidi {ta se zapravo tamo doga|a, ko vr{i etni_ka_i{}ewa, ko je nestao sa Kosova, Srbi ili Albanci, ko{ta tra$i i za {ta se ko zala$e. Neshvatqivo je dani danas, kada izbeglice sa Kosova idu u Crnu Goru iliSrbiju, nema ni re_i o tome u na{oj {tampi i na na-{im televizijama, iako je ve}ina tih izbeglica srp-ske nacionalnosti, da nema stranih novinara koji biih snimili i sa wima razgovarali i da je potrebna po-

sebna dozvola da bilo ko iz sveta poseti, na primer,srpske izbeglice u \akovici, iako bi wihov egzodus go-vorio mnogo ubedqivije od zvani_nih vlasti, da na Ko-sovu zapravo najvi{e stradaju Srbi, koji kona_no i ne-staju sa tih prostora. Taj egzodus je do te mere tragi-_an da optu$uje pre svega zvani_nu vlast i verujem daona smi{qeno krije te anti_ki tragi_ne slike i pri-zore odlaska iz spaqenih ku}a poni$enih Srba i tra-gova srpskog postojawa na kosovskim poqima i prosto-rima. Nije va$no {to bi wihova pri_a i prizori _i{-}ewa Oslobodila_ke vojske Kosova, kako ka$u u jednomdanu i po dvadeset sela od Srba, mo$da doprineli pro-meni medijske slike o monopolu Albanaca na $rtvu,koju oni uspe{no {ire po svetu. Ta pri_a, izgleda, neinteresuje na{u vlast jer zna da }e vi{e izgubiti unarodu ako Srbi vide svoju nesre}u na Kosovu, nego akoizgube Kosovo od NATO pakta. Zato je dolazak strana-ca, novinara i misija OEBS-a pre svega u srpskom in-teresu i na tome se mora insistirati do kraja, s obzi-rom da svi i u svetu vi{e veruju svojim o_ima nego iMilo{evi}u i Rugovi.

Za nastavak razgovora sa Albancima mora se javno ijasno tra$iti i promena srpske delegacije koja u sa-da{wem sastavu, u odnosu na albansku, izgleda sasviminferiorno i nekompetentno. Lekari, grobari i jedannadobudni pisac lo{ih ustava, u odnosu na ugledne iu svetu poznate albanske intelektualce, sakupqene nepo partijskoj nego po nacionalnoj te$ini, deluju una-pred gubitni_ki i devalviraju ozbiqnost nacional-nog zadatka koji im je poveren. Sastavqaju}i druga_i-je i temeqno svoju delegaciju, Albanci su jasno poka-zali koliki zna_aj pridaju onome za {ta se bore, a Sr-bi su, _ini se, sa ovakvim predstavnicima za razgovo-re o sudbinskoj temi Srbije, koja doti_e svakoga od nas,ponizili dr$avu i unapred se predali bez borbe, jerte{ko da mo$e Toma Nikoli} ne{to objasniti VetonuSuroju, Mahmutu Bakaliju ili Fehmiju Aganiju, osimda je Kosovo „sveta srpska zemqa”, da je „srpsko i da mo-ra biti srpsko”, {to su oni odavno ve} demantovali svo-

– 666 – – 667 –

jom ve}inom i opstankom na toj „svetoj srpskoj zemqi”,sa koje su Srbi odavno pobegli. Sastavom srpske delega-cije vlast se narugala celoj naciji i wenoj slabostiprema kosovskom mitu, svode}i taj nesporno zna_ajnitrenutak na partijsku lakrdiju, jer iz partija koje da-nas vladaju Srbijom boqih predstavnika i nije bilo. Ada odredi stru_ne i nacionalno zna_ajne qude za tajposao Milo{evi} nije ni hteo, ni smeo, jer bi se me|uwima on izgubio i smawio do svoje mere, koju ve} dugone da da vidimo, teraju}i od sebe svakoga iole pametni-jeg i ve}eg Srbina, pa ostaje u narodu, a i u svetu, ilu-zija da je on najpametniji i da }e on re{iti sve {totreba, a {to Toma i Ratko ne mogu.

>utawe o svemu tome i o ovome {to se narodu doga-|a i {to }e nam se dogoditi ako se ne pobunimo, bi}e za-ista nacionalna izdaja sli_na onoj od pre 600 godina,i nadam se da }e do}i do neke pobune i otpora bar u opo-zicionoj Srbiji. Za sada tu bitku protiv pogre{ne po-litike vlasti na Kosovu vodi samo Srpski pokret ob-nove, dok ostala opozicija kao da se raduje narodnoj ne-sre}i, sankcijama, i neskriveno jedva _eka vojnu inter-venciju koja }e mo$da slomiti Milo{evi}a, ali i Sr-biju. Na Srbiju i na narod niko danas ne misli, jer jeprosto stvorena atmosfera u opozicionim krugovima inezavisnim medijima da je sramota boriti se za svojudr$avu dok je Milo{evi} na vlasti. Zato je ve}i deomalih lidera iz opozicije i komentatora nezavisnihmedija u_inio sve u susretima sa predstavnicima de-mokratskog sveta i wihovih institucija da podr$i po-litiku pritiska na Srbiju sankcijama i pretwamaNATO-paktom, jer misli da im je to jedina {ansa da se-bi pribave va$nost i snagu u Srbiji, po{to im je narodna izborima nikada ne}e dati. ^itaju}i nezavisne no-vine i slu{aju}i lidere takozvane opozicije, od Demo-kratske stranke, GSS-a i ostalih vo|a vez naroda, za-pravo se ne zna {ta oni ho}e na Kosovu, da se da dr$a-va ili ne, po{to su uvek na strani albanskih pri_a iinteresa, i zapravo to je ono inicijalno razarawe dr-$ave na kojem }e se utemeqiti budu}i pad Srbije i uz-

dizawe Albanije koja o_ito ostvaruje svoje teritorija-lne snove. Ne{to sli_no ne mo$e se zamisliti u Fran-cuskoj, Nema_koj ili bilo kojoj drugoj zemqi Evropeili sveta danas, jer je snaga wihovih dr$ava i demo-kratija pre svega u wihovim narodima koji se ne sti-de patriotizma ili odbrane dr$avnih granica ako suimalo ugro$ene, o _emu najboqe svedo_i nedavni slu-_aj Folklandskih ostrva, koji je tako homogenizovaoEngleze, da su u odbrani te daleke kolonije u_estvova-li i sami prin_evi Engleske. Nisu oni imali nijed-nog politi_ara ili novinara koji je druga_ije mislioili se zalagao za prava Folklan|ana, i sve je zavr{e-no brzo, lako i u nacionalnom interesu. Po{to ovo ni-je ni Engleska, niti smo mi sli_ni Englezima, nego Sr-bija i Srbi u genima skloni destrukciji, podelama ineslozi, Kosovo }emo sigurno izgubiti, a tome }e semnogi radovati, iako }e sa wim biti izgubqena i Sr-bija. Mnogim Srbima }e to, me|utim, biti li_na nesre-}a koju }e te{ko pre$iveti i kada mi je Vuk nedavnorekao da wegov $ivot ne}e imati smisla ako izgubimoKosovo nisam se iznenadila, niti to shvatila kao pa-teti_ni nacionalizam, iako tako izgleda, jer znam daje za wega, kao i za mnoge Srbe, zaista ono ne samo dr$a-va ili prosto zemqa, nego duhovnost koju nosi i na ko-joj je utemeqio svoj $ivot. Kada tako Jevreji misle ivole Jerusalim, sav svet razume i to je normalno, a ka-da sli_no Srbi o Kosovu misle i ose}aju to je naciona-lizam koji treba lomiti. Ar{ini su dvostruki zaslu-gom samih Srba, ali to ne}e pomo}i da Kosovo ne posta-ne Jerusalim ako ga izgubimo.


– 668 – – 669 –

KO NAM KA@E

Juni 1998. godine prepun je jubileja koje slavimoili ne, ali sigurno ih sla$emo u $ivotnoj pri_i, up-la{eni brzinom kojom se ti datumi uve}avaju. Pro{-lo je neverovatnih trideset godina od juna 1968. godi-ne, kada se po prvi put jedna generacija posleratnihstudenata pobunila protiv totalitarne vlasti i takona_ela strogo kontrolisani sistem la$nog prosperite-ta i narodne sre}e, koji je propovedan nasilno od dola-ska komunista na vlast. Taj juni 1968. godine oprede-lio je na{ budu}i $ivot i u politi_kom i u privat-nom smislu i pred sada{wim junom, posle 30 godina,te{ko da mo$emo ne{to proslaviti osim prolaznostii uzaludnosti, jer skoro da ni{ta nije mnogo druga_i-je nego {to je tada bilo. To najboqe dokazuje i petogo-di{wica sli_nog juna 1993. godine, koje smo se podse-tili sa istim ose}awem uzaludnosti, uprkos ogromnimnaporima i $rtvama koje smo podneli u li_nom i poli-ti_kom $ivotu, bore}i se za neke promene i normalan$ivot generacije kojoj smo pripadali.

Ta generacija danas do$ivqava ne samo jubilej svogneuspeha u politi_koj stvarnosti Srbije i Jugoslavi-je, nego i ru{ewe celog sistema vrednosti na kojima jezasnovala svoj $ivot i budu}nost. Pred na{im o_imapadaju svi mitovi pro{losti, istorijski simboli, da-tumi, heroji, ru{i se _ak i nacionalno bi}e u svakomod nas, jer stvarnost u kojoj $ivimo i koju _inimo su-rovo demantuje sve {to smo u_ili i mislili da jesmo,

i kao pojedinci i kao narod u celini. Vite{tvo, hrab-rost, nacionalna solidarnost i tolerancija prema dru-gima oko nas, pali su na prvom isku{ewu rata pod ko-jim se raspadala Jugoslavija i ogolila se neka nova iru$na slika nacije koju nismo poznavali i o kojoj ni-smo ni{ta u_ili ni u {kolama, ni u porodicama u ko-jima smo odrasli. Sada{wa drama na Kosovu i ravno-du{nost sa kojom ve}ina Srba podnosi umirawe tog mi-ta, istorije i samih qudi na dvesta, sto ili _ak pede-set kilometara daleko od svojih ku}a i gradova, upra-vo spu{ta nacionalno bi}e do granica $ivotiwskihzakona opstanka i zauvek bri{e istoriju koju smo u_i-li, sve legende, bajke i mitove o Srbima kao posebnomnarodu, u koje smo svi verovali. Posebni jesmo, ali _i-ni se u najgorem i negativnom smislu, jer na{a ravno-du{nost pred nesre}om sopstvenog naroda koja se uve-}ava iz dana u dan, nezabele$ena je u istoriji bilo kognaroda na svetu. Nezamislivo je da Englezi ili Fran-cuzi, na primer, ginu svakodnevno na dvesta kilometa-ra od Londona ili Pariza, da nemaju hranu, ode}u, obu-}u, da ih kidnapuju, ubijaju i isteruju iz ku}a, a da seu Londonu ili Parizu $ivi normalno, da im niko nepoma$e, da se ne bori zajedno sa wima, bar onoliko ko-liko se svi Albanci danas zajedno bore za ono {to suproglasili za svoj nacionalni interes. Mislili smo iu_ili svi da nema Srbina koji se ne bi digao u odbra-nu Kosova i naklapali po kafanama i politi_kim tri-binama da je to ne{to o _emu nema sumwe da }e brani-ti i odbraniti svako od nas, a kada je do{ao _as da seto i u_ini, desilo se ne{to {to nismo mogli zamisli-ti ni u najgorem predvi|awu i {to nisu o_ekivali niAlbanci, ni ceo svet. Nema, izgleda, Srbina koji bii{ao da brani Kosovo danas, a ima ih dosta, i ve} segrupi{u i organizuju, onih koji bi ga predali odmahi usvojili sve zahteve Albanaca, pa _ak i one koje neprihvata ni Evropa, ni svet. Gladnim, bosim i obesku-}enim Srbima koji be$e ili ostaju na Kosovu niko nepru$a ni ruku ni pomo}, nema humanitaraca, nema do-natora, nema nacionalne solidarnosti ni grama, i po-

– 670 – – 671 –

raz koji danas nacija do$ivqava na Kosovu te$i je ive}i od onog pre {eststotina godina.

Gradska vlada Beograda poslala je ne{to hrane zapomo} srpskim izbeglicama u \akovici i Srbima kojisu ostali u opkoqenim selima da _ekaju smrt na svompragu. Hrana i pomo} potrebna je ne samo wima, nego ivojnicima koji su tamo voqno ili ne. Komandant jednejedinice zamolio je predstavnike vlade da, ako mo$e,po{aqu i _arape za vojnike u toj kasarni, {to je pora-zilo svaku nadu i ponizilo dodatno ve} poni$ene ipora$ene Srbe. Vojska bez _arapa, narod bez pomo}i ipodr{ke, bezna|e i raspad dr$ave pred o_ima narodakoji sedi po kafanama, diskotekama, trguje, letuje, pu-tuje, peva i veseli se, stvarnost je koju _inimo i za ko-ju smo odgovorni svi bez izuzetka i bi}e istorija kojase pi{e na sramotu svih nas. Tih dana, dok se na Koso-vu ginulo, patilo, gladovalo i sa wega be$alo, na sve-ga 50 kilometara, u Ni{u, jedan veliki Srbin iz Ame-rike pravio je savez za promene ne_ega u Srbiji, koje }eon kao da sprovede na nekom od proputovawa iz Ameri-ke, i okupio je oko sebe sve one koji }e ne{to da mewa-ju zajedno sa wim. Za po_etak, dobro bi bilo da prome-ni dolare i kupi _arape ili hranu tom narodu za kojise, ka$e, bori, ina_e }e ispasti da su se svi oni saku-pili da poma$u Albancima u borbi za nezavisno Koso-vo. Telegram podr{ke wima od Mahmuta Bakalija ko-ji tra$i nezavisno i Kosovo Republiku, jasno oprede-quje politi_ku liniju te dru$ine i mo$da su prome-ne za koje se zala$u ono {to $eli Bakali, a to su stvar-no velike promene. Bakaliju sve po{tovawe za borbu nastrani svog naroda i za wegove nacionalne interese,ali wegovi pozdravi skupini srpskih restlova iz raz-nih politika i stranaka tragi_no opomiwu na neumit-no ponavqawe istorije i wenih crnih rupa kojih, _i-ni se, ima samo u na{em narodu. Kao {to je legitimnoda Bakali, Rugova i svi Albanci $ele da uzmu Kosovoi naprave svoju dr$avu na srpskom tlu, jo{ vi{e je le-gitimno da Srbi to ne daju, ali takvih Srba je malo da-nas u Srbiji i ne znam kome bi oni, na primer, mogli

poslati sli_an telegram pozdrava i podr{ke me|u Al-bancima. Nikome, jer sigurno je da nema Albanca kojibi se okupqao na politi_koj platformi autonomije Ko-sova u sastavu Srbije, {to bi se moglo pozdraviti, alizato je me|u nama dosta onih koji javno i _ak organizo-vano ugro$avaju nacionalne interese zbog me|usobnihmr$wi, sujeta, politi_kih zavisti i $eqe da do|u dovlasti po cenu dr$avne i narodne propasti. Otuda ineskriveno, nestrpqivo i{_ekivawe ostvarewa pret-wi demokratskog sveta, da }e uslediti vojna interven-cija i bombardovawe ciqeva u Srbiji, jer su wima ne-va$ne narodne $rtve u borbi za li_ne ciqeve i ambi-cije.

Zastra{uju}e i porazno, ru{e}i sve tradicije iistorijske vezanosti u nevoqi Srbije i Crne Gore, de-luje i politika koju vodi nova crnogorska vlast premaKosovu i Srbiji. Nezapam}ena je u istoriji ta dva na-roda, a mo$e se razumeti samo kao otplata duga te vla-sti prema albanskim glasa_ima koji su im odlu_uju}epomogli u pobedi nad potomcima slavnih ratnika saMojkovca. Za penziju, za kiosk, za plac, ili obe}ani bo-qi $ivot, danas se, izgleda, u Srba mo$e kupiti sve,pa i nacija, i dr$ava, i cela istorija, i mo$da je pra-vedno sve {to se doga|a, pa i, _ini se, neminovni gubi-tak Kosova, jer Albancima se ne{to sli_no ne mo$e de-siti i nema ni novca, ni nagrada koje bi oni li_no pri-mili za odustajawe od svojih nacionalnih interesa izahteva. Zato smo za sve {to nam se dogodilo, {to namse doga|a i {to }e nam se dogoditi, krivi sami, i po-ku{aj da se za narodno i dr$avno uru{avawe optu$iMilo{evi} i wegova vlast su besmisleni, jer i Milo-{evi}a smo birali mi, trpeli mi i ostavili na vlastitako|e mi. Neki to zaboravqaju, svesno ili namerno, u$eqi da se operu i presvuku u nova odela, kao sada{-wa predsednica vladaju}e crnogorske partije DPS-a,Milica Pejanovi} \uri{i}, koja nedavno ka$e da we-na partija ne mo$e sara|ivati sa Vukom Dra{kovi}em,„jer jednog dana podr$ava Milo{evi}a, a drugog mu se$estoko suprotstavqa”, pa nisu sigurni sa wim. Eh, ko

– 672 – – 673 –

nam ka$e, Milica, predsednica partije koja je Milo-{evi}a slavila i podr$avala svih ovih osam godina ukojima se Vuk Dra{kovi} po trgovima i zatvorima bo-rio protiv wega i wegove vlasti i protiv Milice iwenih partijskih drugova, Milo{evi}evih politi_-kih pili}a. Kada je i pre godinu dana bilo potrebno dasamo dignu ruke protiv wegovog izbora za predsednikaJugoslavije i tako ga lako i legitimno uklone sa vla-sti, drugarica Milica i weni drugovi to nisu u_ini-li, nego ga podr$ali, a zatim se sa wim posva|ali, mo-mentalno zaboraviv{i {ta je bilo pre i optu$uju}isada nas da smo stub wegove vlasti. Stub te vlasti suoni koji su ga birali, a to svakako nikada nije bio niSPO, ni Vuk Dra{kovi}, i uzaludno je ve} tradicio-nalno i sme{no upiwawe vlasti i Srbije i Crne Goreda za sve svoje gre{ke optu$e Vuka Dra{kovi}a, jedi-nog pravog oponenta te vlasti. To {to su se Milica iweni drugovi zbog partijske sva|e na{li na straniMilana Pani}a, Veqe Ili}a, Vesne Pe{i}, \in|i}aili Obradovi}a, pa zajedno sa wima ru{e Srbiju da bisru{ili Milo{evi}a, ne zna_i da i Srpski pokret ob-nove treba da zaboravi svoj program, svoj narod i nacio-nalne interese i stane sa Milicom u red Rugovinihsrpskih juri{nika za otcepqewe Kosova od Srbije. We-ni dedovi i pradedovi se sigurno prevr}u u grobu slu-{aju}i dana{we poruke iz Crne Gore ka Srbiji, onojistoj koju su oni voleli, uvek branili, odbranili i ve-rovatno za wu i poginuli. Boqi $ivot koji su glasalii izglasali Crnogorci mo$da }e nahraniti tela, ali}e im sru{iti temeqe na kojima su $iveli i trajali,i u tome im ne}emo pomagati, pa svi|alo se to Milicii drugovima ili ne.


ORVEL U SAVA CENTRU

Na Kosovu svakodnevno i daqe ginu i Srbi i Al-banci, zadojeni $udwom za zemqom kojoj $rtvuju $i-vote, ru{e se ku}e, sele porodice, zatvaraju putevi, idok ve}ina $ivih tamo razmi{qa o hlebu i golom $i-votu, u Srbiji i Crnoj Gori kao da te_e neki odvojeni$ivot, bez ikakve veze sa strahotama koje na Kosovutraju. Letuju, putuju, pevaju, {etaju i vesele se Srbinaokolo, a u danu kada je Orahovac osvajan ili osloba-|an, dok su se gomilali le{evi gra|ana ove dr$ave,vladaju}a partija koja se preme}e po potrebi u raznaimena i sekcije, imala je kongres, slavqe, cve}e, govo-re, uspehe, i sve kao u najsre}nijim zemqama sveta, a oKosovu ili Orahovcu na tom kongresu niko nije ni re_progovorio. Tamo ginu neki wima o_ito suvi{ni qudi,razna smetala koja samim postojawem i problemima ko-je imaju usporavaju rast cvetne ba{te rajske budu}no-sti o kojoj su oni pri_ali i spre_avaju ostvarewe _u-da koja su obe}avali, pa ih se wihova nesre}a ne ti_ei kao da jedva _ekaju da sasvim nestanu svi oni kojitra$e bilo {ta vi{e od obe}awa.

Te dve stvarnosti u jednom danu, u jednoj dr$avi,na samo 200 kilometara razdaqine, mogu}e su samo uSrbiji i samo zato {to je komunisti_ka, i {to je orve-lovska slika $eqenog ono u {ta i sam unesre}eni na-rod uporno $eli da veruje, iako ni_ega nema, niti }eikada biti sa wima, osim smrti, smrti i smrti, do po-sledweg Srbina, Albanca, Crnogorca, Ma|ara ili bilo

– 674 – – 675 –

kog gra|anina ove nestvarne i izmi{qene dr$ave ko-je ve} odavno nema.

Na tom zastra{uju}e nadrealnom skupu, prili_nomranim pedesetim godinama ovog veka, koji je izre$i-ran po voqi, $eqi i ukusu jedne $ene, toliko mo}nei opasne da je ve}ina prisutnih do{la iz straha, a neiz po{tovawa ili ube|ewa u prevazi|ene ideje levi-ce, umrle svuda u svetu, pa i kod nas, naslu{ali smo seraznih gluposti, la$i, obe}awa, i nagledali licemer-ja koje pora$ava sve nade da }e se uskoro ne{to prome-niti. Pred punom salom qudi koji bi svi, sasvim si-gurno, radije $iveli u svakoj monarhiji dana{we Ev-rope ili bilo kojoj zemqi sveta gde nema ni levi_ara,ni wihove vlasti, u koje su ve} odavno poslali svojudecu da $ive i {koluju se, bezo_no se govorilo o prav-di, jednakosti, slobodi i sre}i qudi, kao programu testranke koja vlada ovom zemqom zadwih deset godina,i donosi joj samo nesre}u, nejednakost, neslobodu, ne-pravdu i bedu svake godine sve ve}u, pa narodu koji togleda i slu{a na prvom kanalu RTS-a ostaje nejasno ka-da }e oni sve to ostvariti ako ne sada kada su na vla-sti, i ko im smeta da nas usre}e onako kako pri_aju datreba ve} pedeset godina. Globalne strategije celogsveta, Balkana i Jugoslavije bilo je na pretek na kon-gresu koji je ozna_io povezivawe sa svetom kao ciq iprogram onih koji su rasturili sve {to su mogli okosebe, rasturaju i danas, i sutra, pri_aju}i o spajawu,povezivawu i zajedni{tvu, pa sve ukupno, sa himnom„Hej Sloveni” koju niko nije pevao osim hora, cve}emokolo i prepla{enim gostima koji su se pre_esto diza-li na noge i predugo aplaudirali, pla{e}i se da pre-stanu, svakom normalnom je izgledalo kao rugawe sa na-rodom ili erupcija kolektivne {izofrenije gubitni-ka sa levice, koji sami sebi pevaju opelo. Najsme{ni-ja je bila pri_a o desnici i monarhizmu, te najavqenastrategija prevaspitavawa cele desnice, radi narodnesre}e, jer ta $eqa pokazuje da su levi_ari sasvim ota-wili i propali, pa bi da se me{aju i ja_aju sa desni-com koju su do sada samo mrzeli i ubijali. Sada ka$u

na kongresu da vi{e ne}e ubijati, jer je ovo 21. vek, paima oru$je koje bi ubilo i wih zajedno sa mrskom des-nicom, te }e zato promeniti metode i oja_ati levicuposlu{nom desnicom, {to se bogami i desilo sa Radi-kalnom strankom velikog vojvode <e{eqa, sada ukro-}enog do najni$e mere, pa u vladi levi_ari vi{e odsvih, mada je levica uvek i bila wegova qubav, te jewegovo prevaspitavawe bilo prili_no lako. Za nas os-tale potrebni su ipak ja_i vaspita_i, a u ovoj sali ihnisam videla; mislim da }u ostati nevaspitana, i bo-jim se da }e sablasnost i nerealnost skupa i govora nawemu pre okrenuti mnoge levi_are ka desnici, nego ob-ratno, prosto po prirodnom instinktu opstanka i $i-vota kojeg, videli smo, na levici nema i ne}e nikadabiti.

Pre osam godina, kada smo osnivali partije i kre-nuli da mewamo sistem, da ru{imo komunizam, kako suu_inili svi na{i susedi, ovakav skup levice, ovakavre_nik, rigidnost, boq{evizam i obmane naroda nisubile mogu}e ni u snu onih koji su danas sedeli u Savacentru. Tada su se bili razbe$ali na sve strane, kri-li svoje komunisti_ke tragove, brzo preimenovali par-tiju i, kao, raskinuli sa boq{evizmom, te krenuli u{minkawe sistema radi opstanka, i umesto da posleosam godina borbe imamo sve mawe levice, a sve vi{edemokratije, mi smo danas pred poku{ajem nasilne re-stauracije dogmatizma kakav nije zapam}en u Srbijini u Brozovo vreme. Kada bi nam ono {to su pri_ali naskupu u Sava centru bila budu}nost i kada bi nam tiqudi jo{ dugo ostali vo|e i vlastodr{ci, boqe da seodmah svi iselimo iz dr$ave, pa neka sami sebi pri-_aju o sre}i na levoj strani sveta. Te{i me jedino to{to verujem da ni oni ne veruju u ono {to rade i govo-re i da je sve to bilo samo pozori{te i igra_ka, kao po-klon supru$nika za godi{wicu braka. Da je nestvarnoi da je bajka surovo svedo_i Orahovac, Drenica ili ro-vovi pred Pri{tinom, na kojima }e, nadamo se, pastisve wihove obmane i cirkusi koje gledamo i u kojima$ivimo, {to bi bilo sasvim pravedno.

– 676 – – 677 –

A {to nam se ovo dogodilo posle osam godina borbenije ni _udo, jer {izofrenog slikawa stvarnosti kak-vu $elimo, a koje nema, nije samo bilo kod vladaju}elevice. U Sava centru, opet, ali u mnogo mawoj sali,opoziciona levica pod firmom Demokratske strankeodr$ala je neku skup{tinu na kojoj je {ef te strankeZoran \in|i} obe}ao brzo usre}ewe nacije i boqi $i-vot, sebe proglasio za neprikosnovenog lidera, jer je to,ka$e, uslov za uspeh i promene u Srbiji koje }e on do-neti veoma brzo, i samo {to nije, iako je donedavno, a idanas kad zatreba, govorio da je liderstvo Vuka Dra{-kovi}a simbol nedemokrati_nosti Srpskog pokreta ob-nove. Zatim je na istoj skup{tini donet zakqu_ak da jeprogram te stranke vra}awe imovine i dr$avqanstvaporodici Kara|or|evi}, iako je taj deo programa Srp-skog pokreta obnove bio ko_nica Demokratskoj strancii Gra|anskom savezu, tada{wim koalicionim partne-rima, da podr$e predsedni_ku kandidaturu Vuka Dra-{kovi}a. To su javno i _esto isticali kao konzervati-vizam, anahronost i kao smetwu da {ef stranke sa pro-gramom rehabilitacije monarhije bude podr$an od tihstranaka koje su, zaboga, za republiku. Po razlazu ukoaliciji „Zajedno”, me|utim, demokrate i wihov li-der, sve sa Vesnom Pe{i}, uredno su proslavqali ro-|endane prestolonaslednika, prire|ivali prijeme,slali telegrame, putovali u London na vi|ewa, pa kakostvari stoje ve} slede}e godine }e i Ravna Gora bitizabrawena za nas iz Srpskog pokreta obnove, jer }e Ve-sna Pe{i} i Zoran \in|i}, na _elu sa velikim i mas-nim politi_arem Veqom Ili}em, krenuti da i tamotra$e ono {to sawaju, a _ega nikada ne}e imati, podr-{ku naroda i glasove bira_a. Ludilo i {izofrenijakoju nosi u o_ima ovaj gubitnik i prelivoda, dok juriza senkom i snagom Srpskog pokreta obnove, opredequ-je i wegovu retoriku, program, la$na obe}awa i neus-pe{na predvi|awa kojima je nahranio svoje malobroj-ne _lanove skromne skup{tine, nespremne jo{ uvek dasagledaju veli_inu ni_ega koju on predstavqa. Zato suta dva skupa u Sava centru, wihove obmane i olaka obe-

}awa u senci rata na Kosovu i prete}eg raspada dr$a-ve na jo{ sitnije delove, koji ni jedni ni drugi nisupomenuli, niti se prema wemu politi_ki odredili,li_ili jedan na drugi, slikaju}i zajedno bolesno sta-we naroda, politi_ara i cele dr$ave, kojem _ini se danema leka. Ovo {to smo gledali i slu{ali i kod levei kod desne levice, ne da ne le_i, nego ubija svaku $e-qu i iskru pobune ako je jo{ ima u nama, _ija je buna iborba, vidimo, samo o$ivela one protiv kojih smo kre-nuli. Naravno, pod uslovom da je sve to bila stvarnost,budu}nost i narodna voqa, u {ta ne verujem, jer bilabi to kazna kakvu ipak ovaj narod nije zaslu$io, bezobzira na sva sagre{ewa koja je _inio. Zbog budu}no-sti, ako je bude bilo, ne zaboravimo one koji su u_estvo-vali u ovim predstavama i obmanama, bez obzira da lisu se slagali, jer i ne_iwewe je odgovornost u danimakada se prelama opstanak ili propast na{eg naroda idr$ave.


– 678 – – 679 –

UMIRAWE U MIRU

U Hagu je ovih dana umro drugi Srbin zato_en utom zatvoru zbog navodnih ratnih zlo_ina u_iwenihu prethodnom ratu. Jo{ jedan je umro po povratku izHaga u Beograd, a jedan je ubijen prilikom hap{ewa,i uglavnom svi su neobi_no umirali u prisustvu vla-sti. Bole{}u savladani, obe{eni, ili prosto ubijeni,oni su tragi_ni odraz nedavnog rata koji je zavr{en zasve osim za Srbe, jer umiru i daqe bez rata u Hagu,umiru u izbegli_kim logorima {irom Srbije i sveta,umiru po povratku u svoje domove u Hrvatskoj i Bosni,gde ih svakodnevno, najbrutalnije i bez posledica, kaostoku ubijaju kom{ije Hrvati ili Muslimani. Jo{uvek im pale ku}e, bacaju bombe na wih, ru{e im crkve,ubijaju ih nanovo i bez rata na Kosovu, otimaju i dr$epo logorima, isteruju iz ku}a i imawa, i uz sve to ceodemokratski svet je protiv wih, do mere anga$ovawaNATO-pakta i svekolikog vojnog potencijala plane-te da ih dotu_e.

Dr$ava Srbija, ili Jugoslavija, u kojoj mati_no$ive Srbi na sve to skoro da ne reaguje, ili samo evi-dentira kao i ostale vesti sve ono {to bi svaku drugudr$avu ili narod diglo na noge, od smrti Srba u Hagudo otmica stotina qudi, $ena i dece po Kosovu. Za nasu toj dr$avi je umirawe postalo svakodnevna i dosad-na stvarnost, od koje be$imo na sve na_ine, pa i tako dadok ginu vojnici, policajci ili gra|ani ove zemqe naKosovu ili u Bosni, wihov predsednik otvara televi-

ziju svojoj k}erki, pe_atiraju}i tako slobodu lova nasvoj narod sve do wegove ku}e i porodice. Sve je dozvo-qeno svima, sve je mogu}e da se desi i narodu i gra|ani-ma do kapije vo|ine ku}e, a po{to je ona jo{ uvek dale-ko, predstoje nam o_ito jo{ mnoga i sve ve}a stradawa.

Neobi_na smrt Milana Kova_evi}a, uz prethodnesli_ne smrti samo srpskih zatvorenika u Hagu, otvarasva mogu}a pitawa svima, pa i najve}im zagovornicimaha{ke pravde za zlo_ine ovoga rata, koji se, verujem,posle svega pitaju da li je sud u Hagu samo jedno pozo-ri{te sveta i kulisa za skrivawe onih koji su rat pla-nirali, po_eli i zavr{ili kada i kako su hteli. Sada}e se igrati suda koliko, kako i sa kim ho}e, a oni kojiu tome $ele da isteraju pravdu i dokazuju svoju nevi-nost i krivicu pravih, zavr{i}e kao Kova_evi}, Dok-manovi} i ostali. Jer, ipak, nije prirodno da prirod-nom smr}u ili samoubistvom umiru samo Srbi u Ha{-kom zatvoru, a da je za ostale zatvorenike priroda dru-ga_ija. To }e, naravno, spre_iti nove dobrovoqne put-nike u Hag, kao {to su bili Miroslav Tadi} i MilanSimi}, jer ve} svi vide da za Srbe iz Haga povratka ne-ma, _ak i ako su nevini, nego je nevinost, pak, ote$ava-ju}a okolnost koja nosi samo neizbe$nu smrtnu kaznuza Srbe, po{to oni, o_ito, ne mogu i ne smeju biti ne-vini. Ako su oni nevini, svet je kriv, a to }e biti ma-lo morgen.

U kovitlacu op{te bede, mr$we i moralnog padanaroda, ravnodu{nog na sve nesre}e koje podnosi, dir-qivo, krajwe qudski i $ivotno deluje izjava sau_e{-}a ha{kih zatvorenika upu}ena porodici Milana Ko-va_evi}a. Svih dvadeset sedam, Srba, Muslimana i Hr-vata koji u Hagu _ekaju pravdu za sli_ne optu$be, zbogzlo_ina koje su jedni drugima _inili u ratu, sa$ali-li su se nad smr}u jednog od wih vi{e nego narod ko-jem je pokojnik pripadao, ili {ef dr$ave koja ga je uHag poslala. To ose}awe zajedni{tva u besmislu nesre-}e koju su mo$da skrivili i za koju }e mo$da tamnova-ti, tra_ak je nade da mr$wa jewava i da se narodi le-_e, iako su im vo|e sve bolesnije.

– 680 – – 681 –

Mogu}e narodno izle_ewe i $ivot koji nadilazisvaki rat i umirawa za nacionalna ili teritorijalnaludila, svakodnevno sve ja_e izoluje i osamquje ludi-lo vo|a koje se hrane mr$wom i vladaju samo jo{ pomo-}u we. Da ne idemo daqe od svoje ku}e, da pogledamo sa-mo svoje srpske poglavare, od Milo{evi}a, do \ukano-vi}a, od Biqane do Mirjane, od <e{eqa do Kilibar-de. Wihove me|usobne mr$we, sujeta i borba za vlastovih zadwih godina skrivili su narodnu nesre}u donacionalnog samouni{tewa. Svi su se oni voleli ilimrzeli me|usobno, mewali politiku i slu|ivali na-rod, od rata do mira, od nacionalizma do pacifizma,od patriotizma do izdaje, pa tako samo Srbi imaju vo-|e koji su po_eli rat i sa susedima i sa svetom, mrze-li i u_ili nas da mrzimo sve {to nije srpsko, da bi poporazu potpisali mir i pri_ali sa istim $arom o tompotpisu, i demokratskom svetu koji ga je skrivio, kao ojedinom nacionalnom ciqu. Setimo se samo Milo{e-vi}a na po_etku, dok je obe}avao deset hiqada dolarastandarda i tvrdio da ne sme niko da nas bije, i kadaje pretio da umemo da se bijemo ako ne znamo da radimo,te slao tenkove, generale i vojsku na Vukovar i Sara-jevo, i na kraju rata kada nam je pri_ao da je Dejtonskimir pobeda, jer smo dobili u Bosni ono {to smo i prerata imali, iako mnogo vi{e i bez ikakvih $rtava istradawa, i sam napravio policiju koja nas je tukla domile voqe dok smo $iveli u standardu od deset mara-ka mese_no. Setimo se Biqane Plav{i} na po_etku, ka-da je tra$ila da izginemo i do {est miliona i odbije-mo svaki mirovni sporazum kao izdaju i sada kao najve-}eg branioca Dejtonskog mira, xelata Milana Kova_e-vi}a i svih koje je hu{kala na rat i zlo_ine, mezimi-ce Zapada koji je tako mrzela i u_ila narod da ga mrzi.Setimo se Mirjane Markovi}, osniva_a SK pokreta zaJugoslaviju, sa sve generalima koje je poslala u rat zakomunizam i Jugoslaviju na _elu sa wenim mu$em, akada ga je izgubila okrenula je u cve}e, julske $ege ikobajagi mirovne pri_e o qubavi i gra|anskom $ivo-tu, kojeg je sama razbila {aputawem na bra_nom rat-

nom krevetu pune _etiri godine, dok se pu{ilo Sara-jevo, Vukovar, Mostar i {ta sve ne i sada{we direk-torke najbogatije partije u zemqi, koja iz dediwskihtu|ih ku}a bezo_no propoveda komunizam, humanizam ijednakost svih u zemqi bede i gladi, koja izdi{e podhara_ima wene porodice i partije. Setimo se \ukano-vi}a i Bulatovi}a, dva oka u glavi i ratnika za mir,kako su govorili, dok je gorelo Konavle i punila seCrna Gora opqa_kanim hrvatskim blagom, i danas kadase zakliwu u svet i mir, posva|ani svaki na svojoj stra-ni, sa podeqenom i osramo}enom Crnom Gorom, za {ta\ukanovi} optu$uje Milo{evi}a, a Bulatovi} wega icrnogorske Albance i Muslimane, dok Crnogorci pro-se ili {vercuju da bi pre$iveli wihove hirove, he-likoptere, avione i kamione, kojima pune svoje ku}e iimawa, iako su na vlast do{li tako {to su se izbori-li da skinu one kojima je jedina krivica bila {to sujeli jagwetinu o dr$avnom tro{ku ili letovali u vi-li „Topli{” na Milo_eru. Danas pobednici ne samoda jedu i jagwetinu i prasetinu i letuju u toj vili,nego su okupirali celi Milo_er i postavili vojsku ipoliciju da ih _uva od naroda dok se sun_aju i ar_edr$avne pare na privatna i$ivqavawa svake vrste.Setimo se Kilibarde, ratnika sa Pala, nosioca Arka-nove Obili}a medaqe za zasluge u bosanskom ratu i na-grade Radovana Karaxi}a za pesni_ko delo, Srbina iprotivnika samostalne Crne Gore, a danas nosioca bar-jaka mr$we prema Srbiji i ideje za otcepqewem, zakoje ve} priprema i referendum da predlo$i uskoro,kako preti po {tampi. Setimo se <e{eqa, na{eg rat-ni_kog klovna sa {lemom i wegovih granica: Karlo-vac, Karlobag, Virovitica, dok je pretio da }e bombar-dovati Rim, London i Va{ington ako krenu na Srbe ida }e skinuti Milo{evi}a, najve}eg kriminalca u Ev-ropi i wegovu crvenu ve{ticu, i danas, kada se u}u-tao i sakrio u mi{ju rupu vlade i vlasti JUL-a, dokKosovo gori a on priznaje Oslobodila_ku vojsku Alba-naca kao legitimnog pregovara_a, ako, ka$e, nisu rat-ni zlo_inci, i obe}ava Albancima naj{iru autonomi-

– 682 – – 683 –

ju, iako je pre samo mesec dana govorio da nema ni{tavi{e od kulturne autonomije i da oni, srpski radika-li, ne}e dozvoliti nijednom strancu da {eta Kosovom.Stranci se, naravno, {etaju koliko ho}e i radikali se,naravno, mewaju svakodnevno koliko treba i kako tre-ba, dok im lider ar_i milione narodnih para na svojeslike, novine i pquvawe, sada na opoziciju koja pretida mu izmakne jedva uzetu fotequ vlasti i bogatstva{to se vaqa i rasipa okolo, nao_igled gladnog narodakojem je obe}avao brda i doline.

I sve je to mogu}e samo u ovoj zemqi i samo sa ovimnarodom koji zaboravqa brzo sve i veruje uvek ponovoistim qudima, iako pri_aju sasvim suprotne pri_e. Doju_e tvrdi nacionalista, Srbin, borac protiv crno-gorske crkve, vladika Amfilohije Radovi} danas jeglavni oslonac otvorenog separatizma novog starog ru-kovodstva Crne Gore i napravio je pe_at kojim se pot-pisuje u skladu sa promenama koje je do$iveo. Na pe_a-tu pi{e: Amfilohije Radovi}, mitropolit of Monte-negro, i tom ludilu nema se {ta dodati, jer je potpunoi miri{e ipak na kraj narodne srpske bajke, koju smo$iveli i znatno umaweni pre$iveli ovih godina. Os-taje nam da, kao ha{ki zatvorenici, po{aqemo sau_e{-}e jedni drugima zbog gubitka iluzija, snova i zbog za-bluda u kojima smo $iveli, i da se povratimo u real-nost koja }e neminovno izolovati i oslabiti ovakve vo-|e i politi_are, jer wih nema u narodima koji $ive$ivot, a ne bajku. Ho}u da verujem da se Srbi kre}u katome, jer znam da ne}emo pre$iveti jo{ jednu metamor-fozu istih politi_ara. U suprotnom, ako za utehu odporaza i oslabqene dr$ave po$elimo nove bajke, naslede}im izborima ima}emo Milo{evi}a kao kandi-data za predsednika dr$ave Beograd, \ukanovi}a kaokatuwanskog vojvodu ujediniteqa svekolikog propalogsrpstva, <e{eqa kao komandanta Oslobodila_ke voj-ske Kosova, a Mirjanu Markovi}a kao _etni_kog vojvo-du i ideologa, monarhistu i qubiteqku tradicije, ob-nove i nacionalnog pomirewa Srba, a do tada }e Amfi-lohije postati ajatolah albanskog ujediwewa. Biqana

Plav{i} }e se kandidovati za predsednika musliman-ske dr$ave u Bosni, Kilibarda, \in|i} i ostala sit-ne$ tra$i}e ukidawe demokratije kao najve}eg nacio-nalnog istrebiteqa i za to }e potegnuti sva nema_kaoru$ja, a Ko{tunica }e do tada, onom pu{kom sa ko-jom se nedavno hrabro slikao u srpskom selu Leposavi}u kome nema nijednog Albanca, pobiti sve nedovoqnosvesne bira_e koji tako dugo i uporno zaobilaze wego-vu bira_ku kutiju. To nam je budu}nost sve dok zaborav-qamo pro{lost i verujemo u prevarante i nadri po-litiku bolesnih levi_ara svih vrsta i partija, kojitako uspe{no, raznim sli_nim akrobatikama vladajuve} preko pedeset godina, i to samo kod nas. Kako i za-{to, pitawe je koje nadilazi realnost i nema odgovo-ra u racionalnom svetu, u kojem Srbi, uostalom, odav-no i ne $ive.


– 684 – – 685 –

OD VIN-a DO NIN-a

Dok cela nacija inferiorno, primitivno, bahato inedostojno istorijskom trenutku u kojem se nalazi, jo{slavi neku pobedu ko{arka{a na nekom prvenstvu, ko-sovska nesre}a traje i traje, ni$u se smrti policaja-ca i vojnika na na{oj strani, i ko zna kolike na straniAlbanaca, i svakodnevno ne_ija majka, $ena ili devoj-ka ostane skamewena nad mrtvim telom mladi}a $rtvo-vanog za ne_ije sulude snove ili pogre{ne politikeuspaqenih vladara ili kandidata za vladare. Besmis-leno, nepotrebno i bolno, ali se nastavqa to stradaweoba naroda i kraja, _ini se, skoro ne}e biti, bar dokima sada{wih vladara i narodnih vo|a koji vi{e si-lom nego milom teraju tu|e sinove da ginu za wihovuslavu, wihovu decu i komad vi{e i du$e vlasti i mo-}i. Narod se _ak navikao na to stradawe kao pripada-ju}i na_in $ivota i ne buni se mnogo, jer to je vekovniciklus {etawa nesre}e na ovim prostorima, koji se po-navqa u svakoj generaciji. Sada se _ak lak{e prihva-ta i podnosi zahvaquju}i televiziji preko koje vla-dari lako ubede narod da oni imaju pravo na wihove$ivote, ku}e, imawa, da sve to mogu uni{titi, spali-ti ili oduzeti bez ikakve odgovornosti ili obja{we-wa, te da podanici moraju biti zahvalni {to to stra-dawe nije jo{ ve}e.

Jedan moj prijateq vratio se ovih dana iz Pe}i, gdeje ro|en, odrastao i $iveo _etrdeset godina, i gde mujo{ $ivi majka, bra}a i wihove porodice. Po{ao je da

obi|e, da pomogne, da brani ku}u, imawe, majku, svojupro{lost i budu}nost. Zate_en bedom i ratom koji serasplamsavao i nosio $rtve, gladnim uku}anima i iz-beglicama na sve strane, te{io je majku da }e sve topro}i brzo i da }e se na}i neko re{ewe i spas. A maj-ka ga je sa _u|ewem gledala i prekorela zbog brige zawih i kom{ije jer, ka$e ona: „Sine moj, nije ovo ni{taprema onome u Kini, jesi li video na televiziji kakonarod postrada tamo od poplava i vode, wima je mnogote$e”. Naravno, ona je svake ve_eri gledala vesti nateleviziji Beograd, jer drugih tamo i nema, a na wimaje o Kosovu bila, tek uzgred, poneka vest, bez slike, le-{eva i ru{evina, dok je o Kini i poplavama u woj te-levizija na{iroko izve{tavala Srbiju slikom i re_-ju, i o_ito uspe{no prenela poruku narodu da moratrpeti sve, jer i od goreg ima gore. „Vra}ao sam se uBeograd potpuno slomqen”, pri_ao mi je on, „i plakaocelo vreme sam u kolima, pora$en do kraja od ro|enemajke, bez nade i voqe da bilo {ta _inim ili pomognem,jer nemam kome, kad ne mogu ni woj”.

Ta propaganda, ta zloupotreba televizije i svako-dnevno kqukawe naroda informacijama iz celoga sve-ta, samo ne iz svoje zemqe, slike gladnih po Africi,eksplozije bombi po svetu, terorizam, poplave, po$a-ri, ratovi u Iraku, Iranu, Zairu ili ko zna gde, uz sa-krivawe slika rata ili gladi iz svoje zemqe, uspe{-no odr$avaju narodno trpqewe i strpqewe ve} godi-nama, do mere zahvalnosti vlastima koje su, eto, uspeleda svih tih nesre}a ne bude kod nas, ili bar ne u takovelikim razmerama. Zato je i razumqiva velika bor-ba za medije i wihovu pokornost vlastima, koja nepre-stano traje kod nas, a _ini se da ovih dana dobija _ak or-ganizovanu formu akcije gu{ewa nepodobnih, metoda-ma navodnih uvo|ewa u zakonske okvire i ekonomske za-visnosti svih onih koji $ele da mewaju sliku nereal-ne stvarnosti koju neguje dr$avna televizija. Ta bit-ka je javna, surova i beskrupulozna ne samo u Srbijinego i u navodno demokratskoj Crnoj Gori ili Repub-lici Srpskoj, gde se gu{e mediji otvorenim zabrana-

– 686 – – 687 –

ma vlasti, svakodnevno i _ak uz podr{ku demokrat-skog sveta. Tako je u Crnoj Gori zabrawen rad „RadijuPqevqa”, a dr$avna televizija je pretvorena u bil-ten ne jedne partije ili koalicije, nego jednog _oveka,i mnogo je ve}a kontrola nad medijima i manipulaci-ja informacijama nego kod nas. Informativni mrak uSrbiji razbija se ipak nekako mnogim privatnim tele-vizijama, „Studijom B” i raznoraznom {tampom kojapi{e sve suprotno od onoga {to izve{tava dr$avnatelevizija, ali toga nema u Crnoj Gori, tamo je jednatelevizija, jedan _ovek i jedna istina, sve ostalo te{-ko da se probija do gledaoca, _itaoca i gra|anina ove,ka$u, demokratske dr$ave. Na toj televiziji nikadane}ete videti nijednog politi_ara opozicije, niti _u-ti druga_ije mi{qewe osim u strana_kim saop{tewi-ma koja se _itaju u specijalnim bantu-emisijama, istokao i u Srbiji, pa svima koji su verovali da se u CrnojGori ne{to mewa zastaje knedla u grlu pred surovo{-}u sli_nosti oba re$ima i oba _oveka na _elu dr$ava,koji se navodno zala$u za razli_ite koncepte. Ono {toje sada nesporno je da su im metodi isti, te da se ne}e$iveti boqe ni kod Mila, ni kod Sloba, sve dok imapoplava u Kini ili gladnih u Africi.

Zanimqivo je da se u Srbiji i wenoj takozvanoj ne-zavisnoj {tampi uop{te kriti_ki ne reaguje na taj me-dijski mrak i gu{ewe medija u Crnoj Gori i Republi-ci Srpskoj. Dok se zabrawivao rad „Radiju Pqevqa”,ili gasila agencija „Srna”, odlukom Vlade RepublikeSrpske, svi beogradski mediji su gorko plakali nadjednom emisijom privatnog nedeqnika „VIN”, koja ni-je emitovana na „Studiju B”. Naravno da je tu emisijutrebalo emitovati po prethodnom dogovoru, ali je me-dijski odjek i protest zbog wenog skidawa neprimerenva$nosti emisije, sigurno mnogo bezna_ajnije od jedneradio stanice ili novinske agencije. O neemitovawu„VIN”-a pisala je „Na{a borba” danima u nastavcima,prenose}i {ta je sve to va$no bilo re_eno, a nije ob-javqeno, sve do uvodnika Dragoquba @arkovi}a koji se$alio _itaocima kako je wegova porodica prevarena,

jer nije mogla da ga gleda te ve_eri, a bila se pripre-mila za to. Glavni urednik „NIN”-a Milivoje Gli-{i} posvetio je tome svoju slavnu kolumnu, sa istom$albom i blesavim porukama Vuku Dra{kovi}u, kao daje on skidao tu emisiju dok je {partao po RepubliciSrpskoj, iako je emisija po sadr$aju bila oda ba{ we-govoj politici, i _ini se da su i novinari sujetni poistoj $ici, kao i politi_ari, umi{qaju}i va$nostkoju nemaju. Po{to su bili u_esnici emisije u kojoj suiznosili svoje uzvi{ene misli i delili politi_kelekcije prepri_avaju}i dosadno svoje ve} objavqenekolumne koje niko ne _ita, slikali se lepo, a nisu iza-{li, e, to je gu{ewe medijske slobode, to je atak naslobodu novinarstva za koju je kriv Vuk Dra{kovi}, taj_uveni nedemokrata i diktator, a to {to se zabrawujuradio stanice, novinske agencije ili proteruju stran-ke sa dr$avnih televizija, to je neva$no, jer za to ni-je kriv Vuk Dra{kovi}, po kome oni lupaju slobodno ineka$weno ve} toliko godina, nego Milo \ukanovi} iMiodrag Dodik, kojima su ti urednici odobrili da bu-du na vlasti, a to je ve} ne{to drugo. Principijelno ihrabro, nema {ta. Vidim da bi u dr$avi Milivoja Gli-{i}a ili Dragoquba @arkovi}a bile mogu}e samo no-vine u kojima oni pi{u i televizije na kojima oni go-vore, a sve ostalo bi bilo zabraweno, kao sada u CrnojGori i Republici Srpskoj. To je demokratija, ako ni-smo znali.

A {to se ti_e sporne oplakane emisije „VIN”-a, ve-rujem Kojadinovi}u da je razlog wenog skidawa sa pro-grama TV Studija B iskqu_ivo to {to je dosadna, apa-ti_na i nezanimqiva kao razmena mi{qewa qudi ko-ji se u svemu sla$u, okupqenih u improvizovanom stu-diju, {to je ispod nivoa i reputacije nedeqnika„VIN”, koji je stekao ugled kod gledalaca sasvim dru-gim konceptom i druga_ijim emisijama iz $ivota, saraznih terena i sa zanimqivim sagovornicima. Po{-to se ponavqalo iz nedeqe u nedequ to dosadno prekla-pawe urednika novina koje imaju tira$ mawi od kru-ga wihovih porodica, emisija nije emitovana jer je Ko-

– 688 – – 689 –

jadinovi} smatrao da ima pravo da bude glavni ured-nik i ure|uje televiziju na kojoj radi.

Sloboda medija nije i pravo na torturu jednog mi{-qewa, koja je tako prisutna u novinama koje ure|ujuskinuti i ogoqeni sujetni urednici i mora imati gra-nice kvaliteta ispod kojih se ne ide, kao {to je slu_ajsa spornom emisijom „VIN”-a, ali dok Kojadinovi} do-ka$e da je to razlog, a ne politika, odo{e brkovi Vu-ku Dra{kovi}u. Uostalom, zar nije ve} svima jasno daje za sve u ovoj zemqi kriv Vuk Dra{kovi}, kako mis-le i pi{u na{i veliki urednici va$nih novina ve}toliko godina, di$u}i hrabro svoj glas samo u dozvoqe-nom pravcu kritike, koja ne ko{ta ni posla, ni plate,ni slobode. Ko{ta malo obraza, ali to su oni ve} odav-no izgubili u prevrtawima i slu$ewu re$imu sa is-tih mesta, na razne na_ine, a naro_ito sistematskimru{ewem opozicije od wenog osnivawa do danas.


NE BRANITE NAS VI<E

Za vreme okupacije Beograda u posledwem ratu,Nemci su ve{ali Srbe po Terazijama, osu|ene za nelo-jalnost okupatoru, i zabele$eno je fotografijom ifilmskom kamerom kako ispod wihovih be$ivotnihtela drugi Srbi sede i piju po kafanama kao da se ni-{ta nije dogodilo i kao da su ta ve{ala normalni deosvakodnevnog $ivota.

Ni{ta se ni danas nije promenilo, pa dok u kre_a-nama po Kosovu Albanci ubijaju, siluju i spaquju Sr-be, _ak decu, $ene i starce, Srbija }uti, ne mrda, vla-da se odmara, letuje ili agituje po Republici Srpskoj,a narod peva, saboruje u Gu_i i okolo, kao da su kre_a-ne i nagorele kosti vilica, grudi i lobawe, standard$ivota na{eg naroda u ovoj nesre}noj dr$avi.

Dr$avna {tampa i televizija od stradawa tih qu-di sada na{iroko pravi reporta$e, pokazuju}i svakidetaq tragi_nog mesta, vojne objekte, oru$je, rovove ibunkere koje su Albanci kopali i iz kojih su ratovali,kosti $rtava, cipele, lisice i sav u$as plemenske or-ganizacije smrti i zla, $ele}i da {to vi{e poentiraza vlast i wenu politiku na Kosovu. Me|utim, to {topokazuje samo optu$uje vlast, jer nakon svega {to vi-dimo na ekranu i _itamo u {tampi ostaje pitawe: A gdeste do sada bili da to saznate, snimite i spre_ite? Ukojoj zemqi sveta danas mo$e neko iskopati kilometrerovova i bunkera, formirati vojsku, kidnapovati ci-vile, silovati, mu_iti i paliti, a da to vlast ne zna

– 690 – – 691 –

i ne poku{a spre_iti?! Ne verujem da je to mogu}e bilogde osim kod nas, koji smo mirno prepustili sudbinistotine otetih civila, na{ih sugra|ana, ne _ine}i ni-{ta da ih prona|emo i povratimo, a kada im na|emo po-smrtne ostatke i saznamo tragi_nu sudbinu, onda trgu-jemo wihovom nesre}om i ni{ta vi{e. Niko i ne po-mi{qa na muke silovanih, streqanih, pa spaqenih de-voj_ica, na wihovu nadu, verujem do zadweg trena $i-vota, da }e neko do}i i spasiti ih, da mora da neko mis-li o wima, tra$i ih i sti$e pre smrti, jer to je nor-malno, to bi uradila svaka druga vlast i dr$ava osimna{e, prevrnula bi svaki kamen po Kosovu za samo jed-no dete, a ne za stotine nedu$nih civila. Uzaludno _e-kawe mu_enika iz Kle_ke i wihove rasute preostalekosti koje se slikaju svakodnevno, opomiwu nas na sa-moodbranu i tra$ewe spasa od ove vlasti po svaku ce-nu i na svaki na_in, jer sa wom nam je sudbina neka dru-ga Kle_ka i ni{ta boqe.

Da je tako svedo_e kilometri rovova iskopanih poKosovu, na stotine bunkera i vojnih logora, svakodnev-na ubistva i policajaca i civila, i potpuna nemo} dr-$ave koja samo gleda i _eka, bez ikakve strategije iliplana. Nemogu}e je bilo gde iskopati tolike rovove ibunkere, i kopati mesecima, a da ba{ niko ne sazna toda policija nema nikakvog uticaja na celoj teritori-ji Kosova, te da ne mo$e bar iz helikoptera slikati terovove i vojne logore, ili centre za obuku terorista,{to bi u Nema_koj, na primer, u_inili za samo dva da-na i svakih dva dana u ovakvoj situaciji.

Neverovatno je i to da ni ti rovovi, ni nestali gra-|ani, ni wihova stravi_na smrt u kre_ani, ni svako-dnevne smrti i narodna nesre}a nisu bile razlog za og-la{avawe predsednika na{e dr$ave, ni jedne, ni dru-ge, ni tre}e. Qudi umiru, pate, gladuju i stradaju nasve mogu}e na_ine, a oni }ute po svojim bunkerima i vi-lama, neosetqivi, nedodirqivi i spremni da }ute doposledweg Srbina. >ute i oni koji su se do ju_e zakli-wali narodu da }e ga braniti i odbraniti od svega isvakoga, nema vi{e ni glasa od velikog la$ova <e{e-

qa, ne _uje se ni junak Toma Nikoli}, grobar po profe-siji, grobar i na vlasti, i verujem da danas ve}ina Sr-ba koji su ih glasali ka$u: Nemojte nas braniti vi{e,molimo vas, od va{e odbrane do albanske kre_ane kra-tak je put.

Ovakvo pona{awe vlasti i samog {efa dr$aveglavni su razlog za pona{awe demokratskog sveta pre-ma nama i za neprimerenu uzdr$anost u reakciji nazlo_in albanskih terorista u Kle_koj. Uzalud i snim-ci sa mesta doga|aja, uzalud svedo_ewe Albanaca, sveje to nedovoqno za sna$niju reakciju Evrope i Ameri-ke, jer nije bilo reakcije dr$ave ovde, kakva u takvimprilikama mora biti, i biva, svuda u svetu. Kada sunedavno podmetnute bombe u Keniji i Tanzaniji na ame-ri_ke ambasade, tada je ameri_ka vlada reagovala od-mah, glasno, jasno i javno, oti{li su na lice mesta, go-vorio je i predsednik Klinton i Medlin Olbrajt, isvi va$niji funkcioneri administracije, a zatim jeubrzo do{la represija u Sudanu i Avganistanu, {toje i normalno i logi_no. Ako pri ovakvoj tragediji svo-jih gra|ana }uti vlada u Beogradu i predsednik Srbi-je, i Jugoslavije, onda se odmah opravdano sumwa i usam doga|aj. Zato nema mesta prekorima sa na{ih ekra-na i sa novinskih stubaca neadekvatnoj reakciji svetana zlo_in u Kle_koj, jer je uzdr$anost tog sveta sraz-merna uzdr$anosti na{e vlasti. Ne mo$e se tra$itisastanak i reakcija Evropske unije ili Ujediwenihnacija, kada nema sastanka ni republi_ke, ni saveznevlade, niti reakcije od Slobodana Milo{evi}a iliMilana Milutinovi}a.

Sli_no je bilo i prilikom pada Srpske Krajine uHrvatskoj, kada su kolone nesre}nog naroda krenuledrumovima Hrvatske, Bosne i Srbije, umiru}i usputod bombi, gladi i tuge, u anti_ki tragi_nom bezna|u, ikada je skoro }utao o tome ceo svet, a i na{a vlast, jerni tada se na{ predsednik nije oglasio, da ne{to ka$e,objasni ili bar izjavi sau_e{}e narodu za gubitak do-ma, imawa i otaxbine. Nije ni ta nesre}a bila dovoqnovelika za wegovu re_ narodu kojim vlada, nije ni ova

– 692 – – 693 –

sada na Kosovu, pa ostaje pitawe {ta treba da se dogo-di, koliko Srba da nestane ili pogine da bi nam sepredsednik pojavio i sa$alio na narod. Zato nemamoprava to tra$iti ni od predsednika drugih dr$ava inaroda i mislim da su ti drugi predsednici _ak i bo-qi prema nama, jer se vi{e bave na{im problemima ne-go na{a vlada i predsednik dr$ave, oni _ak u svojimparlamentima redovno raspravqaju o na{im krizamai sukobima, iako na{i parlamenti o tome }ute ve} go-dinama. Tako i verujem da }e uprkos prividnoj uzdr$a-nosti i ponekad nepravi_nosti, demokratski svet ipaku_initi vi{e za spre_avawe novih Kle_ki i kre_a-na, nego na{a bezdu{na i nevidqiva vlast.

U_ini}e sigurno vi{e i od svih nas koji ovih danagledamo stravi_ne slike i slu{amo ispovesti xelatana ekranu, potreseni i upla{eni vra}awem zla i smrtiod pre pedeset godina, za koje smo mislili da je pro{-lost i da }e to zauvek i ostati, jer ovo je neko drugovreme, 21. vek, kompjuteri, avioni, sateliti i ostalo.Ali vidimo da Albanci danas $ive ono vreme koje je zanama, i za narodima Evrope, o _emu svedo_e i kre_ane,i rovovi, i bunkeri, a najvi{e smireni zlo_inac kojihladno pred kamerama svedo_i o silovawu devoj_ica,streqawu i _ere_ewu pre spaqivawa, {to bi ipak, barmalo, potreslo svako iole qudsko bi}e. No, o_ito da suoni pre robotizovani borci za zemqu, nau_eni da onavi{e vredi od svih $ivota na woj, sve dok ne postanewihova, pa otuda mirno i detaqno opisivawe pakla ko-ji su uprili_ili Srbima, da bi do{li do wihove zem-qe i skoro _u|ewe pitawima koje dobija, jer wemu jesve sasvim jasno i normalno, pa ne shvata ba{ najboqenevericu oko wega.

Da promenimo ne{to, da spre_imo nove jame za Sr-be, koje su, _ini se, postale wihova sudbina i na_inumirawa nacije, ne}emo u_initi ni{ta ni mi koji smosle|eni pred zlo_inom, pri_a}emo samo o wemu po ku-}ama, kafanama i na ulici, ali to }e biti sve, do brzogzaborava, uz utehu da se to doga|a nekom drugom. Dogo-di}e se zato nekada i nama, jer, kao i pre pedeset godi-

na, ne}emo biti ni{ta vi{e osim robqe u rukama vla-sti, koja _uvaju}i foteqe zatrpava i jame, i rovove, izlo_ine za koje snosi odgovornost. Iako pri_amo o Ev-ropi, daleko smo mi i od we i od demokratije uop{te,jer ni jedna politi_ka stranka u Parlamentu, i vanwega, nije i ne}e zbog Kle_ke zatra$iti odgovornostnesposobne vlasti koja dopu{ta svakodnevno ubijawepolicajaca u svojoj dr$avi, dopu{ta rovove, bunkere,kre_ane i svaki mogu}i zlo_in nad svojim narodom, bezikakvih posledica, ikada, po ne_iju fotequ ili pri-vilegiju. Ne mo$e se ne{to sli_no dogoditi u Evropiili Americi, a da niko ne zapita vlast i ministre,kako niste znali za sve {to vidimo u na{oj dr$avi,za{to niste spre_ili, i nepotrebno bi bilo tra$iti,jer u tim zemqama za ne{to sli_no ovome sigurno bipala vlada pod pritiskom javnosti i svoje objektivneodgovornosti za pakao koji narod trpi u granicama dr-$ave. Jer, ni mi vaqda nismo birali vlast da nam ume-sto boqeg $ivota donese kosovske grobove i jame, bedupo svim {avovima dr$ave. Zbog takve nesposobne vla-sti koja opstaje uprkos svemu {to se doga|a, zbog }uta-wa opozicije, zbog apatije naroda koji se ne buni i netra$i ni{ta osim golog $ivota, zbog toga {to nismodanas i ju_e po ulicama i trgovima Srbije i na putuprema Kosovu, da sve wihove rovove i jame zatrpamosopstvenim rukama, jer nas je deset puta vi{e nego wih,_eka nas neminovno sudbina onih _ije kosti gledamo da-nas na ekranima i bespomo}ne ruke silovanih i spa-qenih devoj_ica koje nismo tra$ili, povu}i }e nas sveu jamu samouni{tewa koju smo ve} odavno iskopali, jo{pre vi{e od pedeset godina sli_nim }utawima o pre-punim jamama nevinih $rtava, i usta{a i re$ima,svuda oko nas, _ak ispod zgrada u kojima $ivimo ili is-pod stadiona po kojima igramo, _ije kosti ni danas ni-smo dostojno sahranili, jer ne}emo, nije nas briga, a ine voli to na{a vlast. Takvom narodu jama mora bitisudbina, po biblijskoj nepromenqivoj pravdi.


– 694 – – 695 –

JESEN NA<EG BEZNA\A

Politi_ka jesen u Srbiji po_ela je i traje, bez o_e-kivanih raspleta crnogorsko-srpske krize, bez novihsaveza ili qubavi me|u zava|enim strankama i lide-rima, bez dugo i prete}i najavqivanog okupqawa opo-zicionih otpadaka izvan parlamenta u novu jedinstve-nu stranku, i bez ikakvih promena, iako svi znamo i go-vorimo da ovako vi{e ne mo$e.

Izgleda da se mo$e i ovako i mnogo gore jo{ ko znakoliko, po{to su sve prognoze o granici trpqewa na-roda, o socijalnoj eksploziji gladnih i osiroma{enihradnika i svih gra|ana, ve} godinama propadale i uveksmo, iz godine u godinu, uzalud verovali da }e ba{septembar ne{to re{iti. Do_ekali smo i ispratili utoj nadi ve} i osmi septembar, a narod }uti, trpi i, na-dajmo se, ipak temeqno akumulira nezadovoqstvo zaneki budu}i prasak i eksploziju, mo$da ve} slede}egseptembra.

A do tada mora}emo da gledamo, podnosimo i _udi-mo se svim <e{eqima, Milo{evi}ima, Markovi}ima,Bulatovi}ima i wihovom opstajawu koje negira sve za-kone i pravila dr$avne i partijske odgovornosti vla-sti prema narodu za $ivot kojim $ivi i koji se, sa wi-ma, i zbog wih, sve vi{e primi_e $ivotiwskim ins-tinktima opstanka. Jedu}i se me|usobno u istrebquju-}em ratu za mrvice sa vladarskog stola, narod potpunozaboravqa da bi zapravo trebalo da istrebi vladare itako na boqe promeni $ivot. Zato nam se uvek i ponovo

doga|a praznina i razo_arawe kada do|u i pro|u nekiizbori, kojih stalno ima, jer se oni uvek zavr{avajuisto, sa mawe-vi{e nepromewenim odnosima i vladari-ma koji traju, i traja}e sve dok budu $eleli ili $i-veli.

Najnovije razo_arawe su izbori u Bosni i Republi-ci Srpskoj, jer se tamo uprkos svim naporima normal-nih qudi i celog demokratskog sveta ba{ ni{ta na bo-qe ne pomera, ili tek vrlo malo i nategnuto do name{-tawa i prekrajawa. Ostaju i opstaju sna$ni la$ovi,lopovi, zlikovci i profiteri svih vrsta, do zastra-{uju}e nepromenqivog uticaja na narod. Uzalud svanesre}a, rat, smrti, gubitak imawa i porodica, uzaludbeda do prosja_kog {tapa, skoro u svakoj porodici, uza-lud prete}a izolacija sveta koja }e sve to jo{ uve}a-ti. Sve {to bi svakog normalnog Francuza, Engleza iliNemca pokrenulo da promeni mi{qewe i glasa_ku ku-tiju, Srbe, izgleda, samo u_vr{}uje u samoubila_koj$eqi da ne mewaju ni{ta, pa ni svoju nesre}u.

Uspeh radikala i SDS-a, uprkos pogubnim rezulta-tima wihove politike i obesnosti osione i korumpi-rane vlasti koju su imali u Republici i ve}ini gra-dova Republike Srpske, tragi_no svedo_i o na{em na-rodu i wegovom primitivnom nacionalizmu koji se _i-ni potpuno neizle_ivim, i pored svih stradawa zbogwega i svih napora da se ta briga za nebeske, nedosti$-ne, nacionalne $eqe zameni obi_nim $ivotom, koji ta-ko lepo i uspe{no $ive svi narodi i nacije oko nas.Vreme koje prolazi, godine koje ne donose ni{ta osimsve ve}e bede i bezna|a, nisu mnogo promenile u glava-ma na{ih srpskih ratnika za pravoslavni xihad, kojepredvode debelo promeweni, ugojeni i poblesavqeniklovnovi, kao {to su <e{eq, Popla{en, Kraji{nik iostali Minhauzeni srpskih zabluda.

Ono {to narod ne vidi, videli su predstavnici de-mokratskog sveta, koji sprovode i nadziru izbore u Bos-ni, i zabranili su <e{equ da se pojavquje u mediji-ma u izbornoj kampawi wegove stranke, jer tu koli_i-nu primitivizma, mr$we i balavog fa{izma koji on

– 696 – – 697 –

propoveda prete}i svima i svakome, ne mo$e prihva-titi nijedno dru{tvo, niti toga ima u bilo kojoj zem-qi sveta danas.

Za ono {to on radi, govori, {tampa i misli, odavnobi odgovarao svuda, sem kod nas, jer je wegova mr$wa,prazna pretwa, la$na osvajawa teritorija i obe}awagranica dokle ko ma{ta, uz razarawe morala, tradi-cije, prijateqstava i porodica, zapravo su{tina bi}aovog naroda, koje je on shvatio i koristi ga u $eqi dapostane car zla, koji }e uni{titi ve} uveliko bolesnui umiru}u naciju. @ele}i da nam pomogne, demokrat-ski svet ga markira, uklawa i donekle spre_ava da {i-ri destrukciju, kojom je na ovim izborima u Republi-ci Srpskoj zava|ao Srbe, hu{kao jedne na druge do fi-zi_kih obra_una, $ele}i vaqda da dokraj_i ono {toje od rata preteklo i ostalo $ivo. No, to uklawawe ipomo} koja nam je nu|ena, shvati}emo izgleda u dalekojbudu}nosti, kada se budemo prebrojavali lako i retkopo Bosni, jer izbori su pokazali kako mr$wa ima pri-stalica vi{e nego neprijateqa u tom delu na{e neka-da zajedni_ke dr$ave, i to pre svega u Srbima i wiho-vim liderima.

Sve {to je svet poku{ao da uradi uklawawem <e-{eqa iz kampawe u Republici Srpskoj brzo je spre_ioMilo{evi}, otvaraju}i mu istog dana {iroko ekraneTV-Srbije, za la$i, klevete i primitivizam, na ko-jem i wegova vlast po_iva ve} deset godina. Pompeznonajavqivan jo{ tokom TV-dnevnika, dobio je crvenivojvoda dva debela sata da lupa po kome ho}e, iako dotada, od ulaska u Vladu Srbije, nikada nije pu{tan nadr$avnu televiziju. To naglo otvarawe ekrana za we-gov ekstremizam, fa{izam i program ru{ewa svega{to je kako-tako sagra|eno od Dejtonskog mira do danasu Republici Srpskoj, jasno govori o su{tinskoj politi-ci Milo{evi}a prema Bosni, uprkos navodnoj podr{ciSocijalisti_koj partiji, koja je u koaliciji „Sloga” ikoja bi trebala da zastupa interese i program Socija-listi_ke partije Srbije. Naravno da nije tako, jerpredsednik te partije @ivko Radi{i} nije dobio vre-

me na televiziji Srbije kao <e{eq u toku kampawe,niti je ono {to on govori pravi interes Milo{evi}au Bosni. Kao i uvek, on je pakleno rasporedio uticajna obe zava|ene strane, tako da mo$e vladati u Repub-lici Srpskoj nezavisno od rezultata izbora. Ako po-bedi koalicija „Sloga”, tu je Radi{i} i poslaniciwegove Socijalisti_ke partije, da sa wima ucewuje idiriguje odluke Biqani Plav{i}, a ako pobedi Srp-ska demokratska stranka i radikali, tu je <e{eq ko-jim vitla po Srbima ve} deset godina, ru{e}i svakiza_etak demokratije ili poku{aj promene komunisti_-kog sistema u Srbiji, kojim se on odr$ava na vlasti.Otuda i <e{eqeva pri_a na Televiziji Srbije da }eradikali posle izbora praviti koaliciju sa Socija-listi_kom partijom Republike Srpske i Srpskom de-mokratskom strankom, jer su to patriotske snage. Kakostvari stoje, te „patriotske snage” su zaista zajedno uvelikoj prednosti i Milo{evi} je postigao punu po-bedu na tim izborima, uz odlu_uju}i uticaj na budu}-nost ostatka na{eg naroda u Bosni. To }e iskoristitisamo onako kako on zna, i kako je do sada _inio, zausta-vi}e se sve zapo_ete promene, reforme i pomo} svetaRepublici Srpskoj, jer je najlak{e vladati gladnimnarodom, kao i u Srbiji. Raspiri}e se srpsko-srpskesva|e, ugroziti mir i Dejtonski sporazum, okrenu}e seEvropa i svet ponovo na tu stranu i pomalo zaboravi-ti Kosovo, a on }e, kao i do sada, kobajagi miriti zava-|ene svojim uticajem i snagom svesrpskog vo|e i lide-ra. Podmetnu}e ponovo po$ar u Republici Srpskoj, pa}e ga polako gasiti uz pomo} me|unarodne zajednice,kao {to je i do sada radio, prave}i uspe{no sebi imix„faktora mira i stabilnosti”, kako ka$u strane dip-lomate. Strategija „zavadi, pa vladaj” su{tina je wego-ve politike od raspada Jugoslavije, do Hrvatske, Bosne,Crne Gore, Republike Srpske i same Srbije, a svi mismo naivne $rtve te politike koja je ponekad neukomnarodu li_ila na odbranu zemqe i nacije, na patrio-tizam i {ta sve ne. Dok svi shvatimo koli_inu zla ko-je nam je u tim pakovawima servirano, zajedno sa Mar-

– 698 – – 699 –

ti}ima, Babi}ima, Kraji{nicima, Bulatovi}ima, \u-kanovi}ima, <e{eqima i ostalim „nacionalnim bor-cima”, zbog kojih je nacija propala, do istrebqewa savekovnih stani{ta, od Knina do Kosova, pro}i }e i vre-me i ti borci, a {ta }e ostati – vide}emo. Sigurno ni{-ta dobro, jer gde su oni pro{li tu Srbi vi{e ne rastu.


POPLA<ENI I UPLA<ENI

Nekada{wi _lan i funkcioner Srpskog pokreta ob-nove u Bosni, Nikola Popla{en, pobedio je na predsed-ni_kim izborima u Republici Srpskoj. On, naravno,bri$qivo krije to biv{e _lanstvo od javnosti, pa gazato pomiwem, a nikako iz $eqe da ne{to od uspehaprisvojim, daleko bilo. Bio je on _lan i Srpske demo-kratske stranke, i napokon se skrasio u radikalima,gde je, _ini se, na{ao najve}u {irinu za svoja marksi-sti_ko-lewinisti_ka ube|ewa, kao predratni profe-sor marksizma u Sarajevu. To {to je od <e{eqa dobiotitulu vojvode, samo mu je olak{alo politi_ku borbui ubrzalo put ka predsedni_koj foteqi, jer se pokaza-lo, i u Srbiji i u Republici Srpskoj, da na{ narodmnogo voli crvene vojvode i crveno-crne kombinacijeu partijama, po{to je to crveno u pedesetogodi{wemtrajawu ostalo duboko u srcu ve}ine bira_a. BiqanaPlav{i} nije imala ni{ta crveno, ni u pro{losti, niu politici koju je vodila, i to je uzrokovalo wen po-raz na predsedni_kim izborima, jer je $al za onim {toje bilo jo{ uvek ve}a od $eqe za promenom sistema iqudi koji su ga odr$ali do danas, na _u|ewe celog de-mokratskog sveta. Tako svi izbori kod nas, i u Srbiji,i Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj, Bosni ili Hrvat-skoj, uvek i ponovo rezultiraju pobedom onih koji su seod komunista preobrazili u nacionaliste ili desni_a-re, ali ne iz uverewa, nego samo radi odr$awa na vla-sti, tako da jedino ovde izbori ne donose ni{ta, gleda-

– 700 – – 701 –

mo jo{ uvek iste face na ekranima, iako se sva{ta de-{avalo i mewalo na ovim prostorima, do rata, razara-wa, promena granica i svega i sva_ega osim qudi navlasti. Izbor Nikole Popla{ena za predsednika Re-publike Srpske je tako|e vra}awe na staro, na qudeonog sistema koji su se radi opstanka premetali i ucrne |avole, i zato je wegova pobeda, u stvari, porazsvih napora tog naroda da ne{to promeni i krene dru-gim putem. Bi}e im sve gore i te$e sa wim, a cenu }eplatiti narod, do mere opstanka na tim prostorima,jer }e Popla{en popla{iti i oterati svaki napredak,kao {to to uvek uspe{no rade pravi marksisti i le-winisti.

Takav rezultat predsedni_kih izbora u RepubliciSrpskoj $elela je vlast u Beogradu i zato je data pa-ni_na podr{ka i otvoreni su televizijski ekrani Ra-dio-televizije Srbija i TV Palma za nastup i Vojisla-va <e{eqa i samog Nikole Popla{ena u vreme pred-izborne }utwe, {to sigurno Biqana Plav{i} nikadane bi dobila. Uz pobedu socijalista i @ivka Radi{i-}a za Predsedni{tvo BiH, rezultati izbora ispadajukao pravi trijumf komunista nad _etnicima, po ko znakoji put. To mo$da i jeste tako, ali }e trijumfovati isve ono {to komunisti donose sa svojom vla{}u, a to jesveukupna beda od koje narod be$i, i verujem da }e us-koro po_eti migracije iz Republike Srpske u Musli-mansko-hrvatsku Federaciju, u kojoj se ve} danas neu-poredivo boqe $ivi, pa }e se vladavina Popla{ena uRepublici Srpskoj svesti na tumarawe po pustoj, praz-noj i odba_enoj dr$avi, kao {to to rade i na{i pobed-nici na izborima, i koalicioni partneri u vladi cr-veno-crnih ministara od ni_ega, ili predsednici ne-priznatih dr$ava i nepostoje}ih federacija. Ali, po-beda je pobeda, i to se mora pre$iveti, nadam se jo{ sa-mo ovaj put.

No, kako pre$iveti ono {to se vaqa ka Srbiji izEvrope i Amerike, kako sa_ekati bombe NATO-paktana ve}, ka$u, utvr|ene ciqeve, koje }e ispaliti ne sa-mo kosovska kriza, nego i rezultati izbora u Republi-

ci Srpskoj. Dana{wa sednica Skup{tine Srbije, sve-srpska sloga po pitawu odbrane dr$avnih granica iborbe protiv albanskih terorista ne}e pokolebati od-luku NATO-pakta, jer je zami{qenu odlu_nost u od-brani zemqe, ozbiqnost i odmerenost prema svetu ko-ju su hteli da postignu verujem ve}ina _lanova Parla-menta u svojim govorima, sasvim rasturio crveni voj-voda <e{eq i wegov pomo}nik, stru_wak za sahrane,koji su vi_u}i iz sveg glasa u mikrofon, kao da dobacu-ju do Klintona, zagrmeli pretwom, uvredom, sprdwomi primitivizmom, koji je uprqao celu skup{tinu isve usvojene zakqu_ke i stavove, svode}i odnos dr$aveSrbije prema svetu na nivo pijanog razmetawe ludakakoje treba kazniti. Nije va$no {to su usvojeni stavo-vi Skup{tine druga_iji, umereniji, va$no je da se <e-{equ i wegovim glupostima, pretwama i derwavi ni-ko nije suprotstavio, niko ga nije ispravio ili ospo-rio, iako je govorio kao legitimni predstavnik VladeSrbije, pa je ostao utisak da je sve to bilo jedno pozo-ri{te za narod, predstava iz patriotizma koja trebada opravda neminovni gubitak Kosova, u koje se svi za-kliwu kao nekada u Knin, a pretwe i primitivizam supredvi|eni za izazivawe bombi i napade NATO-pakta,protiv kojeg, naravno, oni ne}e mo}i da odbrane Koso-vo. Jer, govoriti onako u predvorju rata sa celim sve-tom mo$e samo onaj ko taj rat $eli i priziva, a nika-ko politi_ar koji ho}e da izbegne ili odlo$i ratnuopasnost. Zato je svesrpska sloga u toj skup{tini jed-noglasje i nekriti_no nadmetawe u patriotizmu, pla-{im se, bumerang koji }e vi{e podsta}i nego pokoleba-ti svet u nameri vojne intervencije na Kosovu, jer jeta sloga samo dokaz da su u Srbiji <e{eqi i u vlastii u narodu, a to se mora le_iti svim sredstvima, pa ibombama.

Ne shvatam za{to je u toj predstavi u_estvovao Srp-ski pokret obnove i za{to se niko nije pobunio protiv<e{eqevih pretwi NATO-paktu, kada znam da svi po-slanici na{e stranke misle druga_ije, da $ele, narav-no, sa_uvati Kosovo, ali u saradwi sa svetom, a nikako

– 702 – – 703 –

ratom protiv wega. To je program i politika koju sle-de ve} osam godina, bore se i stradaju zbog we na sve na-_ine, da bi danas mirno i bez protesta otrpeli pozivena rat i prazne pretwe {izofrenog vojvode od {ampi-te, te glasali slo$no sa wim, {to nikada nije moglo bi-ti. Mo$da su ga ignorisali kao poznatu budalu i klov-na, mo$da su $eleli da ne remete potrebnu monolit-nost nacionalnog stava prema Kosovu, ali svakako su po-gre{ili, jer je za Srbiju, za Kosovo, i za sve nas, bilomnogo boqe da su, kao i do sada, jasno pokazali razlikekoje postoje u Parlamentu po svakom pitawu, pa i popitawu na_ina re{avawa kosovske krize. Nikada kao<e{eq, i nikada sa <e{eqem, to je dobro za Srbiju,to mora da zna i ka$e Srpski pokret obnove, kada ve}ne}e Socijalisti_ka partija Srbije, jer oni su partne-ri u svemu lo{em, bili i ostali, od Knina do Kle_ke.

Sveop{tu slogu na Skup{tini Srbije poku{ali suda naru{e predstavnici Koalicije Vojvodina, Nenad^anak i Dragan Veselinov, nagovestiv{i da je slede}iproblem koji se otvara, nakon re{ewa Kosova, Vojvodi-na i wen status u Srbiji. Nisu dobili podr{ku, delo-vali su slabo i usamqeno, ali to ne zna_i da ne}e do}ido otvarawa i te pri_e koja _eka kosovski Dejton da bikrenula punim plu}ima, isto onako kao {to je Kosovosa_ekalo prestanak rata i sukoba u Hrvatskoj i Bosni,da bi nakon toga po_ela _ak oru$ana pobuna. U celojpri_i slabu Koaliciju Vojvodina podr$ava Demokrat-ska stranka, koja je uz wihovu pomo} preuzela vlast usvim vojvo|anskim gradovima u kojima je pobedila koa-licija „Zajedno”. Naravno da se na skup{tinama vojvo-|anskih op{tina nije i ne}e raspravqati problem Ko-sova, jer se oni solidari{u sa Albancima, ali zato jeDemokratska stranka rasporedila stavove o Kosovu,prema regionu. U <umadiji, Ni{u, Kraqevu i tamo gdeje Kosovo va$an mit za bira_e, nekako su podr$ali op-redeqewa i predloge SPO-a da treba braniti Kosovoi da treba iskoreniti terorizam, da bi sasvim suprot-no mislili i govorili u Novom Sadu, Somboru, Zrewa-ninu, a i u Beogradu nedavno. Smaweni i obezglavqeni

osipawem _lanstva i rukovodstva, demokrate se dostauspe{no predstavqaju u javnosti kao opozicija re$i-mu i koaliciji na vlasti u Republici, a naro_ito Srp-skom pokretu obnove koji je, ka$u, na vlasti u Beogra-du. Pri tom potpuno zaboravqaju i oni, a i javnost Sr-bije, da Demokratska stranka nije nikakva opozicijajer dr$i vlast u skoro _etrdeset gradova Srbije, {toje preko 50 odsto bira_kog tela. O toj vlasti, wenim re-zultatima, gre{kama ili neuspesima ne govori se ni-{ta, prosto vladaju i smatraju se opozicijom koja svekritikuje, _ak i vlast koju sama vr{i. Tako je nedavnopredsednik Izvr{nog odbora op{tine Savski Venac,na skupu gra|ana jedne mesne zajednice kritikovao izpunih usta op{tinsku vlast i wene odluke, sve dok gajedan gra|anin nije pitao: „A ko donosi i potpisuje teodluke na Savskom vencu ako ne Vi?” Zato svakodnevnoimamo sme{nu, ali op{teprihva}enu politi_ku pri-_u o odgovornosti Srpskog pokreta obnove za sve i sva-{ta u Srbiji, kojom su socijalisti, JUL i radikali,sasvim uspe{no skrenuli kritike sa sebe i glavne vla-sti u Srbiji. Nema vi{e pri_a o kriminalu minista-ra i predsednika Vlade, o p{eni_nim i drugim afe-rama koje su nekada pokretali \in|i} i Demokratskastranka, sada je u Srbiji najve}i problem vlast u Beo-gradu i wene odluke, {ta tro{i, koliko i za koje po-slove, da li asfaltira ulice ili pla}a delove za GSP,ko je dobio stan i da li }e se privatizovati „Vodovod”,„^isto}a” i „Gradsko saobra}ajno”, {to su kapitalna izna_ajna pitawa Srbije o kojima se svakodnevno i svu-da raspravqa, dok crveno-crna koalicija mirno ras-par_ava celu dr$avu, velike sisteme, fabrike, devi-zne rezerve, i uzima sve {to se mo$e uzeti. Otuda isvesno op{te usmeravawe fokusa pa$we i kritike jav-nosti na Grad Beograd i wegovu krwu vladu koja se sva-kodnevno batrga da objasni ne{to, da demantuje la$i,da poka$e rezultate i opravda odluke koje donosi, doksvi oni koji ih kritikuju rade {ta ho}e i kako ho}e,pod firmom opozicije i _uvara prava gra|ana. Zato jekrajwe vreme da neko upita gra|ane Ni{a, Novog Sa-

– 704 – – 705 –

da, U$ica, Jagodine, Kraqeva, Pirota, ^a_ka, Trste-nika i ostalih u kojima vlada Demokratska strankapod okriqem koalicije „Zajedno”, kako se tamo tro{enarodne pare i {ta je ko uradio u novoj vlasti. Veru-jem da bi se imalo {ta re}i o tome, a naro_ito o demo-kratama koji vladaju na grba_i Srpskog pokreta obno-ve, kojeg istovremeno i svakodnevno mrze do istrebqe-wa, {to }e na slede}im izborima rezultirati tako da}e izgubiti vlast svuda gde su je imali i nikada vi{ene}e mo}i ni zamisliti da vladaju Ni{em, ̂ a_kom iliKragujevcom, kao danas. Naravno da je posebno pitaweodgovornosti _lanova Srpskog pokreta obnove koji svenapade na svoju stranku, wenu politiku i wenog pred-sednika toleri{u radi opstanka na mrvicama vlastikoju dobijaju od demokrata, jer te{ko da bi se u dru-gim strankama mogla dogoditi sli_na kombinacija za-jedni{tva sa onima koji su celu svoju delatnost i sna-gu usmerili protiv stranke uz _iju pomo} vladaju po-lovinom Srbije. Nedavno se nepismeni gradona_elnikNi{a javno hvalio da je on _lanove Srpskog pokreta ob-nove u tom gradu i vladi tako izmu{trao, da u wegovomprisustvu ne smeju pomenuti ni ime svog predsednika,jer wega to nervira. Kao i <e{eq, to je mogu}e samo uSrbiji i samo kod Srba. Sve do jednom.


NEVINI SU VE> POGINULI

Danima ve} $ivimo u i{_ekivawu nekog re{ewa,bombi NATO-pakta, a zapravo ne znamo {ta je to {tomo$e spre_iti bombardovawe i zbog _ega je svet toli-ko ogor_en na Srbe ili na one koji Srbijom vladaju. Kaoi uvek do sada su{tina problema i sukoba sa svetom ko-ji nas ko{taju te{kog $ivota u najomra$enijoj zemqina planeti, neka je velika tajna do koje dolaze probra-ni i retki, a mi samo slutimo i naga|amo po ceo dan, pasu pri_e koje se {etaju okolo toliko razli_ite i {o-kantne da rasturaju mir u svakoj ku}i. Svaki dan jeonaj kriti_ni, svako ve_e je ono koje }e doneti bombe iludilo je dostiglo vrhunac ovih dana, kada sami pred-stavnici Evrope i Amerike u NATO paktu obe}avajuudar po principu „ni{ta nas ne mo$e zaustaviti”,iako Holbruk ne izlazi iz Belog dvora, tra$e}i, ka-$e, mirno re{ewe. A gde je zapelo, {ta je to re{eweza svet, a nije za nas, te{ko da mo$emo doku_iti, pogo-tovu {to nam se crveni vojvoda ne{to u}utao, pa ni sate strane nema pomo}i. Zapretio je samo on, na nekojprovincijskoj televiziji, da se ne smeju prihvatitiuslovi Kontakt grupe u {est ta_aka, koji su minimumza mirovawe bombi i prestanak pretwi ratom, i koje bisvaki normalan Srbin danas potpisao bez razmi{qa-wa, samo da zaustavi razarawe zemqe i naroda. No, minemamo na vlasti normalne Srbe i zato razgovori tra-ju danima bez re{ewa, iako svi znamo da }e nakon bom-bardovawa tih {est ta_aka biti ono {to }emo sawati

– 706 – – 707 –

u odnosu na uslove koje }e na{i predstavnici moratiprihvatiti i potpisati bez mnogo razgovora. Tako jebilo u Hrvatskoj sa planom „Z-4”, tako je bilo u Bosnigde je bombardovawe sa_ekano u ina}ewu i nepristaja-wu ni na {ta, da bi nakon bombi uzeli samo ono {tose nudilo, bez mnogo pri_e i juna_ewa. Ne razumem dato nisu dovoqna iskustva i ne mogu da verujem da }e seponoviti ista pri_a i u Srbiji, iako za to postoje sviuslovi, jer se ni{ta nije promenilo nakon Hrvatskei Bosne, politiku i pregovore sa svetom vodi isti _o-vek, pa }e i rezultati biti isti.

Ono {to je sporno i {to ko_i re{ewe nazire se izvesti koje dolaze preko satelita i interneta, a to suposmatra_i, policajci, ili vojnici koji bi trebalo dado|u na Kosovo radi _uvawa mira i sprovo|ewa dogovo-ra o re{ewu krize, koji bi se eventualno postigao saAlbancima. Taj uslov koji nije u dokumentu Kontaktgrupe u {est ta_aka je navodno granica preko koje nemo$emo pre}i, zbog suvereniteta dr$ave, a su{tina jeu suverenitetu i samovoqi vlasti, koja bi se dolaskomtih posmatra_a ograni_ila i svela na najmawu mogu}umeru. Jer, ako {titimo interese dr$ave i naroda na-{eg na Kosovu, onda nam nikako ne mogu smetati oni ko-ji $ele da zaustave na{e me|usobno divqa_ko ubijawe,masakrirawe, iseqavawe i uni{tavawe. Prisustvo ne-koga ko }e stati izme|u dve mr$we, dve vatre i dvanaroda i nametnuti nam mir, ne mo$e nikako biti na{tetu naroda, ali }e sigurno smetati vlastima i uBeogradu, i u Pri{tini, koje se pona{aju suprotnosvim standardima demokratskog sveta. Interes srpskognaroda na Kosovu ne mo$e biti ugro$en dolaskom _u-vara mira iz Evrope ili Amerike, jer do sada u eska-laciji sukoba sa Albancima, ova vlast, policija i voj-ska dr$ave u kojoj $ive nije ih za{titila ni od _ega,kidnapovani su, silovani, masakrirani i ubijani sva-kodnevno, {to se sigurno ne bi desilo da su na Kosovubile snage Ujediwenih nacija, kao u Republici Srp-skoj. Mnogi $ivoti bi bili sa_uvani, mnoge ku}e i se-la nesru{ena, {to je va$nije od svega, a kakva }e auto-

nomija ili politika biti na Kosovu neka bude tema pre-govora i neka oni traju koliko treba, samo da niko negine. Taj interes naroda, o_uvawe $ivota i imovinemora biti iznad svake politike, pa bi normalna vlastsama pozvala u pomo} snage sveta u slu_aju sukoba sli_-nog na{em na Kosovu, koji ne mo$e re{iti i koji dono-si svakodnevne $rtve i nesre}u. Zato ne mogu da veru-jem da je dolazak trupa mira, koje svet nudi kao svojupomo}, neprihvatqiv za na{u vlast, jer je to pre svegau srpskom nacionalnom interesu, spre_i}e bombardo-vawe i vojni slom zemqe i sa_uvati mnoge $ivote. Akozbog toga ne bude prihva}en sporazum sa Albancima isvetom, te{ko da }e i ovaj put ta vlast izbe}i odgovor-nost pred narodom sa kojim se tako poigrava ve} dugihosam godina, $rtvuju}i tu|e $ivote i imawa za svojesujete, inate i bezumqe kojem nema kraja. Tim pre {to}e nakon vojne intervencije do}i ne samo posmatra_iili policajci, nego i sam NATO-pakt, i to onako i ono-liko koliko bude hteo, jer vi{e ne}e biti niko pitano tome. Danas cela Srbija drhti pred odlukom i samo-voqom jednog _oveka, i ako on opet pogre{i, do{ao je dosvog kraja, koji ne}e biti ba{ slavan kao po_etak, iako}e se desiti na istom mestu. Bez obzira {to taj krajpri$eqkujemo i borimo se za wega tako dugo i te{ko,boqe da sada i tako ne do|e do wega, i nadam se da }e onsavladati svoju sujetu i potpisati sve {to treba, i navreme, kao {to rade svi politi_ari sveta koji zaistamisle i brinu o svom narodu.

<to se mene ti_e, ti vojnici, policajci ili posma-tra_i iz demokratskog sveta mogu do}i ne samo na Koso-vo, nego i u Srbiju, Beograd i gde god ho}e, jer kakostvari stoje, bez wih te{ko da }emo do}i do demokra-tije i pribli$iti se civilizovanom svetu. Nakon osamgodina borbe, nakon ulica, zatvora i tortura svih vr-sta, izborili smo se za neke slobode {tampe i strana_-kog delovawa, da bismo danas sve to izgubili u sencibombi NATO-pakta i nesporazuma sa svetom, koji su ot-vorili vrata diktaturi i samovoqi vlasti, do grani-ca do sada neverovatnih odluka. Pqu{te uredbe, pret-

– 708 – – 709 –

we, zabrane i globe naroda svih vrsta, kao u najgore ko-munisti_ko vreme jednoumqa i narasta strah od vlastikoja parali{e svaki otpor. Najpre je zakonom uni{teni rasturen Univerzitet, poni$eni i ukloweni sviprofesori zna_ajni i ugledni i u svetu i kod nas, jersu se borili za promene, za demokratiju, a zatim sekrenulo u zatvarawe svih medija koji nisu uz vlast ikoji misle i pi{u onako kako ne $eli i ne voli vla-daju}a crveno-crna koalicija. Pre samo neku godinunije se moglo ni zamisliti da vlada propisuje mediji-ma koli_inu slobode ili zapreti zatvarawem radija,televizija, novina, sve je to bila na ulicama izborenasloboda koja se nije smela osporavati ni na koji na_in.Setimo se kako je brawena i odbrawena „Srpska re_”,„Na{a borba”, Radio „B-92”, „Studio B”, a danas je mo-gu}e sve to ugasiti u jednom danu, bez re_i protestaili mogu}e pobune koja bi nekada bila pretwa i ko_ni-ca stalnoj te$wi za diktaturom i jednoumqem. Koali-cija levice sa fa{isti_kom levicom i latentno sta-we sukoba sa demokratskom svetom oko nas vratila je svena po_etak i _ini se da moramo ponoviti lekcije i ve$-be iz demokratije koje smo u_ili ovih godina i padalina ispitu svaki put, zbog sukoba unutar demokratskogjezgra u medijima i strankama koje se bore za promene.Ti sukobi su sada tako veliki i nepremostivi, kao ioni izme|u Srba i Albanaca na Kosovu, pa bi i tu biloposla za demokratsku intervenciju iz sveta i trupe zapoliti_ku obuku i ozbiqno le_ewe od sujeta i iskqu-_ivosti koja je rascepkala stranke i slobodne medijedo gubitka snage i uticaja na potrebne promene. Milo-{evi} na vlasti neminovno proizvodi mnoge sitne Mi-lo{evi}e u opoziciji, koja deluje po istom principuinata, sujete i hazardnog $rtvovawa narodnih za li_-ne interese, jer su i vlast i opozicija deo istog naro-da, kojem je potrebna pomo} da se izvu_e iz okova komu-nisti_ke iskqu_ivosti koja razara svaku klicu prome-na i demokratije u samom za_etku. Probali smo sami daizborimo i promenimo sistem vlasti i nismo uspeli.Da probamo opet po istim pravilima, ne}emo uspeti, a

vremena ba{ nema za ponavqawe. Zato, kao {to misli-mo da treba le_iti vlast, pole_imo i sebe uz pomo} kor-ba_a demokratije koji kre}e na nas i koji smo zaslu$i-li. Za Srbiju danas, bednu, poni$enu, pora$enu i os-labqenu do uni{tewa kriv je Milo{evi}, ali i svimi koji smo tokom osam godina te{ke borbe ipak }ute-}i gledali wegove ratove i $rtve, te sa_ekali i pokor-no primenili zakone i uredbe iz 1945. u 1998. godini.Nevinih nema, oni su poginuli u na{im i wegovim bor-bama tokom posledwih stra{nih osam godina.


– 710 – – 711 –

NAJGORA VLADA =NAJGORI ZAKON

Ono {to se ovih dana dogodilo u politi_kom $i-votu Srbije, nakon usvajawa novog Zakona o informi-sawu, moglo bi se najkra}e i najboqe komentarisati sa-mo jednom re_enicom – najgora Vlada usvojila je najgo-ri zakon i prestale su da izlaze najgore novine. Sa sta-novi{ta moje stranke i porodice, to je kraj la$ima,klevetama i satanizovawu kojem smo bili izlo$eninajvi{e ba{ u tim listovima koji se zbog novog zakonavi{e ne {tampaju, pa bi, logi_no, trebalo da se raduje-mo, ali je to i kraj slobode za koju smo se najvi{e, naj-du$e i najboqe borili i izborili ba{ mi, i zato mo-ramo braniti svoje pobede, iako su se nepravedno okre-nule protiv nas. Ta_no je da ovih dana sa mnogo mawestrepwe _itamo preostalu dnevnu {tampu, jer sigurnoje da ne}emo pre$ivqavati, kao nekada, i ne tako dav-no, kanonadu uvreda i la$nih senzacija na ra_un na{estranke i porodice, kojima se ta {tampa hranila, odr-$avala i prodavala, ali to me svakako ne}e spre_itida se pobunim protiv brutalnosti novog zakona, wegovehitne primene i drakonskih kazni, jer bi u suprotnomsamo lak{e i br$e sve to pokucalo i na moja, i svakadruga vrata. Li_ni interesi u politici u ovakvimprelomnim kretawima i skretawima dru{tva morajuse $rtvovati u korist op{tih, zato {to na kraju sve-ga _ekaju trajna zadovoqstva slobode, uvek ve}a od tre-nutnih koristi od ne_ije zabrane i neslobode.

Ina_e, novi Zakon o informisawu je veliki pad, nesamo pravnog, nego i politi_kog sistema koji smo kako-tako izborili na ulicama i trgovima Srbije od dola-ska Milo{evi}a na vlast. To je istovremeno i potpunikraj iluzije o promenama koje su sa wim po_ele u Srbi-ji, obe}avaju}i odlazak rigidnog totalitarizma, cen-zure {tampe i pisane re_i koja je do tada bila glavniposao raznih komiteta i slu$bi zadu$enih da bdejunad na{im kwigama, pesmama, _lancima i pona{awi-ma. Iako smo za ovih osam godina mnogo toga zameraliMilo{evi}u i wegovoj neograni_enoj vlasti koja se u_-vr{}ivala raznim prekim putevima, sve do pokretawaratnih sukoba sa svim susedima, i borili se protiv mno-gih nesloboda koje nam je nametao, ipak nikako nismomogli da mu stavimo na teret gu{ewe slobode {tampei pisane re_i uop{te. Bilo je dozvoqeno sve, i to naglo,odmah nakon prevrata na Osmoj sednici i neuspelih za-brana lista „Student” zbog glogovog koca u Brozovom te-lu i prvog broja „Srpske re_i” zbog fotografije Dra-$e Mihailovi}a na naslovnoj strani, i ta sloboda jeuvek bila brana zakqu_ku da je u Srbiji potpuna dik-tatura vlasti i wegova li_na. Pisali smo svi o svemu,pa i o wemu, kako smo hteli i koliko smo hteli, osniva-li novine, izdava_ke ku}e, {tampali kwige koje neka-da nismo mogli ni zamisliti da }e se u Srbiji ikadapojaviti, i taj liberalizam javne i pisane re_i potpu-no je negirao krajwe zakqu_ke o diktaturi re$ima ko-ja je nesporno postojala u svim drugim oblicima. Samoono {to je „Srpska re_” pisala i objavqivala od osni-vawa do danas je prava dokumentacija i dokaz te slobo-de {tampe i politi_kog delovawa sa druga_ijih ideo-lo{kih pozicija, i prosto deluje {okantno da se posletoliko godina sve to zaustavqa, ograni_ava i suspendu-je na {tetu Milo{evi}a, a u korist <e{eqa, wegovogo_ito galopiraju}eg naslednika. @rtvovati skoro jedi-ne pozitivne rezultate desetogodi{we vladavine ponalogu slabijeg koalicionog partnera, a za svoje slab-qewe i wegovo ja_awe je nerazuman potez o_ajnika ko-ji, izgleda, kao brodolomac iz _amca izbacuje jednu po

– 712 – – 713 –

jednu stvar da smawi teret koji ga potapa i opstane navlasti. Do sada je, plove}i sa <e{eqem, bacio u vodu iteret slobodnog Univerziteta koji je isto, kao i {tam-pu, ostavqao na miru i u danima najve}ih buna i pro-testa protiv wegove vlasti, i kako dani prolaze baci-}e sve {to je imao i olak{ati <e{equ da wega potpu-no ogoqenog i iskompromitovanog potopi i pobedi na, powega i wegovu partiju, najgori i najgrubqi na_in. Za-robqen od <e{eqa on poslu{no i po wegovim uput-stvima kopa svoju raku sve dubqe i dubqe i _ini se daje nemo}an zaustaviti svoju politi_ku smrt na koju jeod radikala osu|en i javno i davno.

Naravno da nemam nameru $aliti nad tim politi_-kim dvobojem mojih protivnika, niti roniti suze nad$rtvom koja proma{uje i odlazi, ali $alim sve nas idr$avu u kojoj $ivimo, jer, kao po nekom prokletstvudolaze sve gori i svaka promena ne donosi ni{ta dru-go nego jo{ ve}u bedu, bezna|e i o_aj cele nacije. Zate-_eni brutalno{}u vlasti koja svakodnevno narasta ipreti da u|e u svaku ku}u kao i pre pedeset godina,gledamo u nepostoje}u budu}nost i razmi{qamo o uza-ludnosti borbe koju smo vodili, uporno i naporno zasvako zrno slobode, i o svojim potro{enim godinama$ivota za promene koje Srbija, o_ito je, ne}e, ne $elii ne mo$e dobiti, jer je naprosto osu|ena na stradawakoja se cikli_no ponavqaju i uvek katastrofi_no za-vr{avaju. @iveli smo u stalnoj nadi da }e do}i boqidani samo da pro|e rat, pa samo da do|u i pro|u ovi ilioni izbori, ali uzaludno je, jer sve {to dolazi i pro-lazi samo jo{ gore vreme i breme nanosi na nas. ^inimi se da }e i ovi dani koje pre$ivqavamo u$asnuti ot-voreno{}u diktature i pretwi koje vlast emituje ne-poslu{nim gra|anima, novinarima, profesorima i ko-me sve ne, uskoro biti nedosti$no lepi pred onima ko-ji nas _ekaju, jer je ma{ina neslobode i fa{izma po_e-la da radi punom parom i bez odmora, pa }emo tek vide-ti {ta sve mo$e da se u woj napravi.

Sve to, naravno, ne zna_i da treba stati, _ekati ipustiti da _ini ko {ta ho}e. Pru$iti otpor je ono {to

se mora i {to je kiseonik za $ivot svih nas koji nismosa wima i ne $elimo biti grobari svoje dr$ave i na-cije. Nadam se da }e sada taj otpor biti op{ti, da se ne-}emo prebrojavati ni postrojavati po sujetama, zaslu-gama, partijama ili ideologijama, jer otpor nacizmu,fa{izmu i onome {to on donosi je obaveza svih, pa ionih na levoj strani Srbije koji, verujem, u ve}ini neodobravaju putovawe unazad koje komanduje wihovapartija zaslepqena i osna$ena <e{eqevom primi-tivnom podr{kom. Ako tako ne bude, ako se pobune samooni koji su trenutno zabraweni, ka$weni i o{te}eni,a budu u}utali i radovali se oni koji }e biti tako|ei zabraweni i ka$weni, ali kasnije, onda }e se lakoobaviti planirani posao ubijawa Srbije i svake slobo-de u woj. Strepim da }e ba{ ovako i biti, jer bilo jeve} tokom ovih godina borbe za demokratiju koju smo vo-dili, ali svako na svoj na_in i o svom tro{ku, tako daje re$imu bilo lako da savla|uje otpor udarcima pojednoj ili drugoj strani opozicije, po{to napadnuteniko nije branio osim wih samih, a ostali borci za de-mokratiju su se _ak radovali tu|em stradawu. Tako jebilo i marta 1991, i juna 1992, i juna 1993, i uvek kadaje slamana velika i prete}a pobuna protiv vlasti kojaje bezbedno gu{ila slobode uz pomo} ba{ navodnih bo-raca za slobodu. „Dobili su {to su zaslu$ili”, bio jekomentar lidera iz opozicije dok smo Vuk i ja prebije-ni le$ali u samici Centralnog zatvora, koji su se ot-voreno radovali na{em stradawu i odobravali brutal-nost policije, pa se pla{im da }e i sada mnogi sli_nomisliti i re}i, ako se krene u otpor gu{ewa slobode{tampe. Vlast na to ra_una sa pravom i zato }e i}i po-stepeno, dave}i jednu po jednu novinu, televiziju iliradio-stanicu, jer zna da uvek ima onih koji }e se tu-|oj nesre}i radovati. Ako tako bude, ako to dozvolimoopet i pored lo{ih iskustava koja su iza nas, onda za-ista nismo zaslu$ili ni{ta boqe od <e{eqa, a i on}e nam biti predobar, jer ne}e podaviti ba{ sve novi-ne, osta}e nam „Velika Srbija” i „Zemunske”, koje }e„Politika” uredno prenositi, kao i dnevnike Mire

– 714 – – 715 –

Markovi}. Ali, i to je Srbija, i na$alost ona prava inajja_a, jer stalno pobe|uje, {to zna_i da je duboko ute-meqena u bi}u naroda i te{ko da se tu ne{to mo$epromeniti uprkos na{im naporima, sve dok su tako srp-ski razjediweni, a bi}e uvek, mawe ili vi{e, i tamandovoqno za poraz.

Bez obzira na taj mogu}i novi poraz, mi ostajemo naliniji borbe protiv re$ima, koju dr$imo uporno ve}osam godina i zato novi Zakon o informisawu progla-{avamo neva$e}im za na{e novine i informacije ko-je dajemo i primamo i daqe kako i koliko ho}emo, a onisamo neka rade svoj posao, kao i pre osam godina kada sunam zabranili, zaplenili i uni{tili prvi broj. Nazabrane smo navikli kao i na nov_ane kazne, jer smo bi-li i ostali jedina novina u kratkoj istoriji slobode{tampe kod nas, koja je ka$wavana za pisanu re_ svihosam godina trajawa, _ak i po tu$bama onih _ije teksto-ve danas tu$e i zabrawuju i napla}ali smo se u ti{i-ni, nebraweni ni od kog i niotkud i po starom zakonu,pa nas novi niti pla{i, niti iznena|uje. Prvi put jesvakome te{ko, ali navike su opasne, tako da }emo na-stavi po onoj narodnoj „{to je Dikla navikla”.


SMRT FA<IZMU

U Srbiji danas vlasti zabrawuju novine, hapse stu-dente, isteruju profesore sa fakulteta na ulicu, kra-du penzije ka{wewem po pola godine, izgladwuju rad-nike, seqake, u_iteqe, |ake, siluju istinu, istoriju ibudu}nost, a u zemqi muk i ti{ina, sve ve}a i gora. Ne-ko se usudio da stisne pesnicu i simboli_no, slabo ine_ujno nagovesti mogu}i otpor takvom re$imu, i od-mah se patriotski upla{ila Buba Morina iz Saveza$ena Jugoslavije, koji izgleda ima samo jednu _lanicuiz Srbije, a druge su vaqda pomrle u dugogodi{wojborbi protiv pete kolone i izdajnika svih boja. Wenstrah je ko{tao Slavka >uruviju dodatnih milion idvesta hiqada dinara kazne, i vidimo da se zapravostrate{ki ipak promenila vlast u Srbiji. Do sada to-ga nije bilo, iako su isti qudi bili na vlasti, a sadaima i bi}e svega i sva_ega, po{to je, izgleda, ulaskomu koalicionu vladu sa levicom Vojislav <e{eq sa-svim preuzeo komandu i vlast u zemqi. On lako obav-qa sve ono {to je i pretio da }e _initi svima u dr$a-vi, a {to su verovatno $eleli i levi_ari ali nisuipak imali hrabrosti da to u_ine, tako kako to za wihi za sebe sada _ini <e{eq. Podr{ka i odu{evqewe uredovima naro_ito JUL-a svim radikalnim zahtevi-ma koji su brzo obavqeni i odmah dali rezultate ve}eod $eqenih je o_igledna, ali sve to {to zajedno _inedonosi profit samo radikalima i vidi se da socijali-sti i julovci, rade}i sa <e{eqem i za <e{eqa, ra-

– 716 – – 717 –

de u korist svoje {tete. Svakom mogu}em posetiocu izsveta koji bi danas do{ao da osmotri i proceni poli-ti_ke prilike u Srbiji ostao bi sigurno utisak da jeovde na vlasti stranka koju predstavqa Vojislav <e-{eq, jer je u javnosti prisutno iskqu_ivo ono {to onradi, inicira, predla$e i re{ava, dok wegovi part-neri iz vlade statiraju u klimawu i odobravawu, alegalni predsednik Srbije se nigde ne vidi i ne pojav-quje, niti {ta govori, niti romori, i naprosto izgle-da da je pobednik posledwih izbora bio i ostao Vojis-lav <e{eq, iako su mu formalno pobedu osporili.Strah i pokornost koju pokazuju prema wemu svi iz So-cijalisti_ke partije i Jugoslovenske levice verovat-no proisti_u iz realnosti te wegove pobede koju su onivideli i sakrili, ali je i dobro zapamtili.

Zato nisu u pravu oni koji ka$u da se ne treba bo-riti protiv <e{eqa i wegovih zakonskih i ostalihinovacija koje su drasti_no promenile nagore i onakote{ku politi_ku klimu u zemqi, jer pre wega je ipakbilo lak{e boriti se za neke druga_ije politi_ke ci-qeve i promene u dru{tvu. Sada je to potpuno zatvore-no i zabraweno iskqu_ivo politi_kom voqom radika-la, kojima je to {to sada _ine programsko opredeqewei ne mo$emo se praviti slepi i minimizirati uticaji snagu onih koji su tako brzo od lo{eg stawa u zemqinapravili jo{ gore. Za lo{e je kriv nesporno Milo{e-vi} i wegova partija, a za gore naravno <e{eq i we-govo politi_ko ludilo koje se mora spre_iti i le_itina sve na_ine. To sada vide i oni koji su se nadali da}e sa wim promeniti vlast, sistem, sru{iti Milo{e-vi}a i {ta sve ne, jer se videlo da je sve ono {to on do-nosi samo u_vr{}ivawe ovog sistema, jo{ gore i br$enego {to je to Milo{evi} bez wega _inio. Zajedno sunam mnogo te$i nego odvojeni i razvod wihovog brakaje prosto patriotska obaveza svih koji mogu ne{to dadoprinesu u programirawu ubrzanog pretvarawa temra_ne qubavi u mr$wu, {to je logi_an kraj svih sa-veza, a naro_ito politi_kih. Wihova sada{wa koali-cija je bila zapravo neizbe$an politi_ki brak nakon

desetogodi{we velike qubavi koju su jedni prema dru-gima otvoreno pokazivali uvek i svuda, a naro_ito on-da kada je pretila opasnost od promena sistema ili qu-di na vlasti, i glupo je bilo uop{te i razmi{qati daje bila mogu}a druga_ija koaliciona vlada ili druga-_iji politi_ki rasplet dugogodi{we krize vlasti uSrbiji. Sve {to se dogodilo i {to se doga|a je moralobiti, kao {to mora biti i kraj svemu tome, ali {to preto boqe i zato – pogurajmo malo. Otporom ili $rtvom,svejedno je, ali smrt fa{izmu mora do}i.

Do tada, najve}a $rtva ovog luda_kog braka bi}e ja-dni Srbi na Kosovu i oni koji, brane}i ih, ginu svako-dnevno. Slika dva policajca oteta, pa mu_ena i mu_kiubijena, koji le$e u svojoj krvi na putu, ba_eni kaovre}e izbu{ene mecima, svakom narodu i svakoj vlastina svetu bila bi kap u prepunoj _a{i trpqewa i raz-log za stisnutu pesnicu i otpor po svaku cenu. Trpqe-we i }utawe pred ovakvim zlo_inima u sopstvenoj dr-$avi nad gra|anima i organima vlasti te dr$ave jesramota cele nacije, a ne samo vlasti, jer ako vlast }u-ti, ne mo$emo i ne smemo da }utimo svi. Neko mora re-}i dosta, neko mora stati na megdan nepravdi koju tr-pimo, pa ma koliko jaki bili oni koji nam prete, jer }enas u suprotnom ubijati dvoje po dvoje, po sli_nim pu-tevima Kosova, Vojvodine, <umadije, i ko zna gde, i gu-{i}emo se u sopstvenoj krvi kao ubijeni policajci ko-je danas gledamo i }ute}i $alimo. Ti koji su nas pret-wama i silom naterali na ovakvo nacionalno poni$e-we vi{e nam nemaju {ta uzeti izvan onoga {to ve} je-su, od pro{losti do budu}nosti, uzeli su nam i sada{-wost, osporili sami goli $ivot, dostojanstvo, ugled,oteli zemqu i uni{tili dr$avu, pa }utawem i trp-qewem terora na Kosovu nemamo vi{e {ta _uvati i sa-_uvati. Zato se pesnica koju su u Beogradu stisnulistudenti re$imu i wegovoj diktaturi mora okrenuti ipokazati odmah, sa ve}om hrabro{}u i snagom i onimakoji po na{oj dr$avi ubijaju, kidnapuju i di$u oru$-je, jer bez toga ni u Beogradu ne}e biti ni otpora, nisnage, ni promena. Sada ne sme biti va$no ko je na vla-

– 718 – – 719 –

sti, niti va$no ko je za {ta kriv, jer nema, niti mo$ebiti, nikakvog opravdawa za metak u potiqak, za mu_e-we i ubijawe qudi po drumovima dr$ave u srcu Evro-pe. Okriviti vlast i za surovost i primitivizam zlo-_inaca je pristajawe na nove zlo_ine i najlak{i putdo uni{tewa cele dr$ave zajedno sa vla{}u koju mrzi-mo. To je granica koju ne sme pre}i niko, kao {to je neprelazi nijedan gra|anin nijedne dr$ave sveta u sli_-nim okolnostima, a kako je interes dr$ave i nacije iz-nad svih interesa mi mo$emo u_iti i sasvim blizu nas,od Albanaca koji imaju hrabrosti da nas za te intere-se ubijaju svakodnevno u na{oj dr$avi i na na{oj zem-qi. Mi ne treba nikoga da ubijamo, ve} samo da brani-mo i odbranimo sebe, a ne vlast, jer Albanci vlast i nediraju, i ako ne budemo imali hrabrosti za to, bar ono-liko koliko je potrebno da nas ne skupqaju po drumovi-ma dva po dva ili _etiri po _etiri, xabe nam sve pri-_e o Milo{evi}u, <e{equ, o Univerzitetu i o {tam-pi, jer sve to i ni_e iz prosute krvi nevinog naroda naKosovu. Otpor tome divqa{tvu, genocidnom orgijawuAlbanaca na Kosovu, pre }e doneti slobodu i {tampi,i Univerzitetu, i svima nama, nego }utawe u koje smoogrezli ravnodu{no broje}i $rtve na Kosovu, u nadi dasu one zalog budu}ih promena. Promene po tu cenu netreba da $eli nijedan normalan _ovek, i kada bi jedanjedini $ivot bio zalog za ono _emu te$imo morali bi-smo se odre}i svega u korist tog $ivota. Jer, _emu i pro-mene ako ne bude qudi da ih do_ekaju, a kako svakodnev-no samo brojimo $rtve i ne _inimo ni{ta da i wima isebi pomognemo, osta}e nam izgleda samo ova vlast, ibez zemqe i bez naroda.

Tom ciqu te$i trenutni vladar Srbije Vojislav<e{eq, vojvoda i ratnik u pri_i, ali ne i u ratu. OdKnina do Pala naratovao se on jezikom onoliko kolikoje trebalo da izgubimo sve {to smo tamo imali, da bi idanas isto _inio sa Kosovom. Pretio je on celom svetu,obe}avao da ne}e tu|a noga kro_iti na Kosovo, zakliwaose da ne}e dati Albancima autonomiju, da }e ih prote-rati preko Prokletija i da }e se li_no preseliti na

Kosovo i predavati na pri{tinskom Univerzitetu, $a-rio i palio narod svim mogu}im obe}awima i la$imana sve strane, da bi sada, za celo vreme krize i rata naKosovu zaboravio i gde se ono nalazi. Nije, naravno, nivideo Univerziteta, niti predavao u Pri{tini, nijeni posetio, niti pomogao kosovske Srbe, izmu_ene tero-rom, bedom i strahom od albanske pobede, koju ve} dono-se tu|e noge {to {etaju i {eta}e Kosovom prave}i imne autonomiju, nego i dr$avu celu, dok vojvoda sedi uBeogradu i re$i na Srbe, novinare, profesore, studen-te i penzionere, tvrde}i da su oni pravi i najopasni-ji neprijateqi dr$ave, a da je na Kosovu sve kako tre-ba, kako je on i govorio da }e biti. A {ta je zapravogovorio zabraweno je citirati bez wegove dozvole, ponovom Zakonu o informisawu, pa je uskoro mogu}e da onli_no, ostvaruju}i svoj politi_ki program, uru_i Ib-rahimu Rugovi priznawe za istrajnu borbu protiv Sr-bije i srpskog naroda koju su izgleda zajedno i plani-rali i vodili. A Srbi su za sve to glasali, veruju}ila$ima i daju}i mu na izborima snagu za nesre}u ko-ju im donosi gde god da krene, i kao da gledamo predsta-vu sudbinskog samouni{tavawa nacije koja umire veru-ju}i svojim xelatima do posledweg daha.


– 720 – – 721 –

IMAO PA NEMAO

Ovih dana novembra bila je godi{wica po_etka de-monstracija Koalicije „Zajedno”, pokrenutih zbog kra-|e i osporavawa rezultata izbora za lokalne organevlasti od strane vladaju}e koalicije. Nakon skoro dvegodine i nakon o_ekivanog raspada Koalicije „Zajed-no”, koja $ivotari samo u op{tinama, iako je nestala upoliti_koj stvarnosti Srbije, svi ne{to komentari{u,pi{u, prise}aju se tih slavnih dana kada se prete}asnaga promena vaqala ulicama i ru{ila sve zabranevlasti i wenu diktaturu. @al za tim danima pokazu-ju najvi{e oni koji su u me|uvremenu sve u_inili datu snagu umawe, promene odlo$e i rasture sve niti za-jedni{tva koje su pokretale narod i obe}avale presta-nak pedesetogodi{we komunisti_ke uzurpacije i vla-sti i dr$ave i narodne voqe. Isto kao {to se sav demo-kratski potencijal Srbije bio pokrenuo i prete}i pro-menio glasovima vlast u svim ve}im gradovima, pokre-nuo se odmah i onaj drugi, razaraju}i i destruktivninaboj za uni{tewem svakog sastavqawa, okupqawa isvakog dobra u ovom narodu, koji tako zakonito pratiuspehe i pojedinaca i partija i pojedinaca.

U najve}em jeku demonstracija, kulminacije otporai napada na vlast, koju je podr$avao i ceo demokratskisvet, to razaraju}e tkivo je proradilo u jednom od li-dera Koalicije, koji se tajno sastajao sa Milo{evi}emu nadi da }e zajedno sa wim ostvariti li_ne liderskeambicije, wemu o_ito va$nije od politi_kog ciqa Koa-

licije, i kraj je krenuo da se kotrqa u samom za_etkuuspeha, jo{ dok je pobeda bila u Gonzalesovom pravnompapiru. Dogovor postignut na kanabetu kod Milo{evi-}a operativno je razra|ivan svake ve_eri u stanu Mi-lorada Vu_eli}a na Dediwu, gde su se svakodnevno pozavr{etku demonstracija i {etwi sastajali Zoran\in|i}, Jovica Stani{i}, Milorad Vu_eli} i jo{ ne-ki va$ni i za sada neodba_eni qudi iz vlasti. Oni sutada dogovorili i prakti_nu realizaciju ustoli_ewanovog lidera opozicije koji nikada to nije mogao posta-ti bez pomo}i vlasti, i tako je do{lo do Brankovog mo-sta, na kojem je bila poku{ana likvidacija pravog li-dera u navodnim sukobima sa policijom, te ve_eri sa-svim iznenada odlu_nom da bije demonstrante i da za-brani {etwe, iako do tada to nije _inila i {etwe ni-je spre_avala. Sre}om je plan propao iz ko zna kakvihrazloga i _ijih zasluga, ali ostaje se}awe na po_etakmr$we prime}ene na dva kraja mosta, koja je od tada sa-mo bujala zbog nemo}i tajnih planera tu|e propasti,koji sami po_iwu da propadaju od svoje ruke. Od tadani{ta vi{e nije bilo isto, od tada su nestale sve nitizajedni{tva i po_ela je druga faza revolucionarnogpohoda na prvo mesto, pospe{ena blizinom i mirisomvlasti ve} osvojene u op{tinama i vi|ene da bude osvo-jena u celini na prvim republi_kim izborima.

Neosnovana te$wa za vrhom svuda i u svemu pokre-nula je lavinu nesporazuma koje je {tampa jedva _eka-la, uveli_avala i negovala svakodnevno, sve do samogaraspada Koalicije, tako trijumfalno zabele$enog nesamo na dr$avnim nego mnogo vi{e na nezavisnim me-dijima. E, sada svi oni, od propalih lidera koji su iz-gubili sve – i bira_e, i _lanove svoje partije, i pri-jateqe u vladaju}oj partiji sa kojima su drugome radi-li o glavi – pa do nezavisne {tampe koja umire pod te-retom zasluga za rasturawe jedva okupqene opozicije,lamentiraju nad godi{wicom demonstracija i nad vre-menom u kojem se rodila nada i sakupila snaga dovoqnada prevrne svaku prepreku policijske vlasti. Narav-no da oni ne vide nigde svoju krivicu ni zaslugu za to

– 722 – – 723 –

{to danas svega toga nema, {to nema _ak ni $eqe, ninade a ni snage za borbu za opstanak, za borbu odbranene vi{e svoje partije, koalicije ili osvojene vlastive} i golog $ivota. Zakon o univerzitetu, Zakon o in-formisawu, novi poreski zakoni i nameti svega i sva-_ega, i svakodnevno pogor{avawe $ivotnih uslova suzapravo zasluga ne ove vlasti ili koalicione radikal-sko-julovske vlade, ve} onih koji su rasturili Koali-ciju „Zajedno”, bojkotovali izbore i doneli Milo{e-vi}u <e{eqa na tawiru samo da napakoste Vuku, jerwega na vlasti ne bi pre$iveli.

Godi{wice kojih se se}amo i Srbija u kojoj $ivimonakon raspada Koalicije „Zajedno” i nakon izbora nakojima je ostatak te koalicije podr$avao i glasao <e-{eqa da bi umawio snagu svog koalicionog partnera, sakojim i daqe, _ak i danas, deli vlast u toliko gradovaSrbije, pokre}e ponovo kod mnogih razmi{qawe o bu-du}im savezima za izbore, jer je nesporno da se morapromeniti sada{wa vlast ili }e propasti i nestati nesamo narod nego i dr$ava. Oni koji su razbili Koali-ciju „Zajedno” osnivaju nove saveze na istim princi-pima ali sa nedostatkom harizmatskog vo|e i snage, paje o_ito da tu sre}e nema niti }e je biti. S druge stra-ne, na{a stranka svakodnevno dobija raznorazne pred-loge, inicijative i diplomatskim kanalima otvoreneponude za obnavqawe propale koalicije, jer su svi ko-na_no shvatili da bez Srpskog pokreta obnove nema sna-ge i da }e svi savezi, lideri i stranke koji se prazno{epure Srbijom _ak i da se sakupe i zajedno krenu naizbore, {to je potpuno nemogu}e jer se uveliko ve} sva-|aju, skupiti jedva toliko glasova koliko ih li_no imau savezu i u wihovim u$im i {irim porodicama, te dasa wima nikakve promene Srbija ne}e. Onaj lider sakanabeta javno pri_a da nema ni{ta od tog obnavqawastare koalicije a istovremeno okolo moqaka i {aqesve mogu}e i nemogu}e emisare u Srpski pokret obnoveda pripremaju teren za ponovno vra}awe onoga {to je onsamo jednom u $ivotu imao i vi{e nikada, slave, sna-ge i podr{ke naroda gde god je prolazio. Sada ne mo$e

da okupi ni dve babe na protestima i u kampawi sa ko-jom stalno kre}e odnekud ali _ini se samo u ma{ti, jerod te pri_e nema ni{ta, vidi to i on i svi oko wega isa wim, pa je raspadawe i ostatka stare koalicije i no-vih saveza ve} u toku. I naravno, kao i uvek, kao i svido sada, kud }e i {ta }e nego opet prema Vuku, da pono-vo, jo{ jednom, od wegove snage {trpnu koliko mogu inaprave se va$nim i jakim. Otuda se iz svih kancela-rija zemqe i sveta {aqu signali, predlozi i vr{e ot-voreni pritisci na Srpski pokret obnove da se obnovikoalicija i da sa jakom podr{kom krene u novi poku{ajosvajawa vlasti na izborima koji dolaze ubrzo, zajed-no sa sporazumom o re{avawu kosovske krize koji se na-me}e na sve na_ine, pa i silom ako bude potrebno.

Nadam se da ti pritisci ne}e uroditi plodom, i dane}e do}i do toga, jer dovoqno smo osam godina sizifov-ski vaqali kamen udru$ivawa uzbrdo a zatim se podwim vra}ali na po_etak. Vaqda smo nau_ili ne{to iztoliko gre{aka koje smo _inili sklapaju}i saveze sastrankama i qudima koji nikada nisu u tom savezu bi-li radi promene u Srbiji ili radi ostvarewa poli-ti_kih ciqeva koalicije, ve} samo radi ja_awa li_nihliderskih ambicija kojima su podre|ivali sve i takose i zato raspadalo sve {to smo gradili. Sada je, nadamse, do{lo vreme da se kona_no, na pravi na_in, ispo{-tuje snaga i dugogodi{wa borba na{e stranke za prome-ne sistema vlasti, i da kona_no na sve nove ponude zaokupqawe odgovorimo: Da, mo$e, ali u|ite u Srpski po-kret obnove. Ko ne}e, neka radi {ta ho}e i sa kim ho}e,ali u_initi sigurno ni{ta ne}e. U razgovorima sa di-plomatama iz raznih zemaqa koji nostalgi_no pri_a-ju o Koaliciji „Zajedno” i tra$e weno obnavqawe, tre-ba, po meni, staviti ta_ku na sve pri_e samo ovakvimstavom, jer sve drugo je stara, unapred propala varijan-ta i ne sme se ponoviti ni po koju cenu. Jedna stranka,jaka i mo}na, jedan lider, harizmati_an i nesporan,ve} osam godina, uprkos svim mogu}im lomqewima i os-poravawima, i ko $eli stvarne politi_ke promene ne-ka do|e, neka sledi ono {to narod ho}e i $eli i onog

– 724 – – 725 –

koji donosi glasove a ne ono {to lider_i}i malih stra-naka sawaju, a to je jedan jedini isti san, da do|u ne-kako do Vukove slave i snage. Da je to nemogu}e pokaza-lo je dosada{we vi{egodi{we iskustvo u opoziciji uSrbiji u kojoj se ni{ta nije promenilo i ne}e se pro-meniti nikada, lider }e ostati lider, mali }e ostatimali, pa _emu ponavqawe stare lo{e pri_e kada mo$e-mo po_eti novu, pravu i pobedni_ku. Vreme je da kreneozbiqna politika u opoziciji, vreme je da svi pomi-sle malo i o svojoj odgovornosti prema narodu, dr$avi,vremenu u kojem $ivimo, jer dosta smo pri_ali o lide-rima, i ko je boqi a ko gori, ko je ja_i a ko slabiji, po-{to su to i posledwi izbori ponovo razre{ili. Ako$elimo promene, a $elimo ih, ako ho}emo pobedu, a ho-}emo je, onda nema vi{e pri_e ni o _emu ve} o potrebida svi slede i podr$e najja_eg, a nakon toga lako }emonekada na budu}im demokratskim izborima meriti sna-ge i lidere ako je to uop{te potrebno. Ovde i sada po-treban je $ivot, promena, snaga, nova politika i qudi,a sve to postoji u Srpskom pokretu obnove. Znam da tone}e biti, da se ne}e objediniti opozicija na ovaj na-_in, ali bogami ne}e vi{e nikada ni na onaj drugi,unapred gubitni_ki i prqav do povra}awa. Uzaludsve ponude, pri_e, obe}awa, podr{ke i razni popre_-ni pritisci na nas, ne}e pro}i, ne}e biti, pa neka sveto dobiju drugi, oni koji ka$u da su jaki a ne smeju pro-}i ulicom od gneva naroda zbog izdaje poverewa {eta-_a koji su se tri meseca smrzavali po ulicama i trgo-vima da slu{aju govore pisane na kanabetu Milo{evi-}a ili u stanu Vu_eli}a. Mi ne}emo ponovo sa wima ane oni sa nama, mi mo$emo bez wih a oni ne mogu bez nas,i to se ovoga puta mora ispo{tovati do kraja, zbog naro-da, zbog Srbije i zbog budu}nosti svih nas.


DO@IVOTNI @IVOTNA LEVICI

Veliki majstor demagogije, radikalski vo|a vojvoda<e{eq, ponovo je obradovao narod novim porezima zabogate koji, ka$e, moraju da plate luksuz, da bi siro-ma{ni imali za $ivot. I tako smo dobili porez _ak ina mobilne telefone, {to je za ve}inu koja ih nema bi-la prava poslastica i, naravno, poen za predlaga_a, ve-likog majstora magle i dima, od kojeg se ne vidi da pri-hodi od tog poreza ne mogu podmiriti ni 1% rashodakoje je, na drugoj strani, taj isti vojvoda predlo$io.Mobilnih telefona mo$e biti u celoj zemqi 30-50 hi-qada, {to je prihod od dva do tri miliona mese_no, poduslovom da svi plate predvi|enu taksu, ali je rashodza predlo$ene do$ivotne plate ministara, poslanikai ostalih, sa retroaktivnim dejstvom od 1990. godine,jedno sto puta ve}i, a vojvoda o tome narodu ne pri_a,nego samo uzima u ti{ini. Poku{a, zapravo, jer, na sre-}u, zakon nije pro{ao u varijanti kako su radikalskimajstori prevare predlo$ili.

Ne znam _ime, i kako, oni ucewuju ve}inski deo vla-de SPS-a i JUL-a da prihvata i usvaja ve} na kilogra-me wegovih zakona, kakvi se nikada do sada nisu nipredlagali ni usvajali u ovoj zemqi, ali o_ito je tone{to mnogo stra{no, kada sve gluposti iz vojvodineglave mogu da se pretvore u zakon i na{u politi_kustvarnost. Od Zakona o informisawu i Univerzitetu,do najnovijeg genijalnog predloga za do$ivotnu rentu

– 726 – – 727 –

poslanika i ministara nije bilo vremena za odmor nipredlaga_a ni usvaja_a svega {to se $elelo, a nije sme-lo, i ta ma{ina se opasno zahuktava u pravcu bezgra-ni_ne vlasti kojoj je sve dopu{teno i od koje se ni{tadobro ne o_ekuje. Do sada se levi_arska vlast koliko-toliko _uvala od tolike bahatosti i postojale su nekepoliti_ke norme preko kojih se te{ko moglo zakonskidelovati, _ak i u vremenima uli_nih protesta i pobu-na protiv te vlasti, ali sada, sa <e{eqem, te norme segaze o_ito sa rado{}u i bez potrebnog opreza, jer }e od<e{eqevih zakona najve}e {tete imati pre svega so-cijalisti, po{to radikalski bira_i od radikala o_e-kuju sve, i podr$avaju sve, a naro_ito ako je to ono naj-gore {to mo$e da se uradi u datom trenutku.

U celu pri_u oko Zakona o pravima izabranih licamajstorski je, naravno na prevaru, uvu_en i Srpski po-kret obnove. Navodno je trebalo, mada ne znam za{to,potpisati inicijativu za pove}awe primawa sudija-ma, tu$iocima i narodnim poslanicima, koji su realnobili svedeni na nivo socijalnih slu_ajeva, sa platamaod 1500 do najvi{e 3000 dinara, i ta inicijativa je po-dr$ana, ali je iza toga zapravo bio pripremqen zakonkoji se najmawe bavio sudijama, a najvi{e zbriwavawem<e{eqevih nepismenih i nesposobnih ministara iposlanika, jer je taj predlog – da svi koji su ikada bi-li poslanici i ministri treba da do$ivotno primajuza to platu od dr$ave – zapravo bio jedini na_in da ra-dikali okupe nove kadrove u svojoj stranci, i sa_uva-ju postoje}e, sa nimalo lo{om perspektivom stalne ma-terijalne sigurnosti, u danima kada gladuju i dokto-ri nauka, i akademici, i sva pamet nacije. To {to tajpredlog nije u skladu sa wihovim pri_ama o brizi i$rtvovawu za narod i naciju, ve} je dokaz da se oni, na_elu sa vojvodom, bore samo za sebe i svoje materijalneinterese, ne}e ih ni malo zastideti, jer oni za to obra-za nemaju.

Po sistemu „dr$’te lopova!”, uze{e oni sve {to sudo sada mogli, od rasprodatog i rasturenog Zemuna dodo$ivotnih plata i penzija, sve pri_aju}i o drugima,

nekima tamo, koji nisu po{teni. Ne daj Bo$e da svi bu-demo tako „po{teni” kao radikali, dr$ava bi nam odav-no oti{la na dobo{.

Uz pretwu povla_ewa potpisa na inicijativu za po-ve}awe primawa u pravosu|u i poslanika u Parlamen-tu, Srpski pokret obnove je uspeo da iz predloga Zako-na o pravima izabranih lica izbaci do$ivotne platei privilegije za ministre, poslanike i ostale, uprkosobja{wewima da je to samo prepisano iz francuskih iengleskih zakona i da je to praksa u celom demokrat-skom svetu. Mogu}e je da ima u nekim zemqama sli_nihre{ewa, ali ako ve} prepisujemo zakone po Evropi, dakrenemo redom i prioritetom od imovinskih zakona iprava do onih o {tampi i Univerzitetu, pa kad wihupodobimo sa engleskim ili francuskim, i kada na{standard, na{a li_na prava i sigurnost budu kao u timzemqama, i nacionalni dohodak blizu wihovog, tek on-da mo$emo li_iti na wih i sa pravima ministara, po-slanika i ostalih predstavnika vlasti. Do tada, ovajzakon, da je usvojen onako kako su tra$ili radikali ilevica, bio bi anahron do neukusa i povredio bi sva-kog pojedina_nog bira_a koji je glasao za bilo kojeg po-slanika u Parlamentu, jer je dao glas da wemu bude bo-qe, da dr$avi i narodu celom bude boqe, a ne da samoizabranim poslanicima i ministrima osigura do$i-votnu rentu. Zato je svako upore|ivawe sa Evropom idemokratskim svetom kojem odavno ne pripadamo praz-na pri_a i ne opravdava nikoga, tim pre {to ni u timzemqama nema ni{ta toliko drsko i sli_no zakonu ko-ji je bio predlo$en u Skup{tini Srbije. I ne znam dali bi ijedan francuski ministar ili engleski posla-nik, _ak i da ima pravo, hteo i smeo primati do$ivot-nu platu za biv{e ministrovawe, kada bi mu narod gla-dovao kao u Srbiji, i kada bi beda, rat, nesre}a i sank-cije bila nacionalna sudbina, kao {to je ve} godinamau Srbiji. Tada se od naroda ne uzima, nego mu se daje, ito je ono {to moramo i mi nau_iti od nacija i dr$avana koje se pozivamo kada ho}emo da opravdamo neke po-liti_ke odluke.

– 728 – – 729 –

Iako je zakon promewen i zaustavqen uz zalagaweSrpskog pokreta obnove, politi_ki je zbog wega trenu-tno najvi{e stradao ba{ Srpski pokret obnove u nale-tu narodnog gneva nakon objavqivawa predloga zakona uizvornoj radikalskoj varijanti. Protesti, pozivi gra-|ana, _lanova i simpatizera stranke bili su tolikobrojni i bu_ni, da je te{ko otkloniti odjek prvobitneosude i gneva zbog uverewa da je tom zakonu data po-dr{ka i poslanika na{e stranke.

Te{ko je objasniti sada kako je to bilo, i {ta smomi podr$ali, a {ta ne, i zato se nadam da }e svakabudu}a podr{ka bilo _emu biti mnogo promi{qenijai uzdr$ana do granica na{eg politi_kog interesa iprograma. Ve} toliko puta je preko na{e grba_e svakoostvarivao svoje politi_ke i li_ne interese, da jekrajwe vreme da se manemo svakog altruizma i krene-mo samo za sobom. Najprostije, dosta su nas varali ilagali, vreme je i za na{e promene.

A promene $ele svi u Srbiji i, naravno, svako nasvoj na_in. Vladaju}a partija se mewa tako {to odba-cuje svoje najja_e kadrove, da bi udovoqila politi_kojvoqi Jugoslovenske levice, da vrati sve one qude iideje sa Osme sednice, koje je bio odneo sa scene vihornacionalnih strasti za obnovu Du{anovog carstva, ko-jim su se zaneli i sami pobednici na toj sednici, $rt-vuju}i u tom zanosu sve oko sebe. Sada se polako vra}a-ju stari kadrovi i na Univerzitet i u prosvetu, kultu-ru, vladu, administraciju, svuda tamo odakle su neka-da proterani. To jesu promene, ali nagore, i _udi meslabost nacionalista u vladaju}oj partiji koji organi-zovano _ekaju da ih pojedina_no politi_ki likvidira-ju bez otpora ili protesta. U posledwih mesec danaoti{li su, odba_eni kao krpe, potpredsednik Socija-listi_ke partije Srbije Milorad Vu_eli}, {ef Dr-$avne bezbednosti Srbije Jovica Stani{i} i na_el-nik General{taba VJ Mom_ilo Peri{i}, iako su zaje-dno mogli u_initi odlu_uju}i otpor. I to su promene,ali nagore, mada ni malo ne $alim za wihovom poli-ti_kom sudbinom, kao ve}ina opozicionih stranaka u

Srbiji, jer te{ko da me dobrim zadu$io za ovih osamgodina Jovica Stani{i}, koji me je hapsio i tukao, iliMilorad Vu_eli} koji me je na televiziji satanizo-vao i u Parlamentu vre|ao, a naro_ito Mom_ilo Peri-{i} koji mi je Mostar poru{io i mnoge porodice une-sre}io ratuju}i po Hercegovini za samo wemu znaneratne ciqeve u tu|oj dr$avi. Te{ko je za wih re}i bi-lo {ta dobro, a najte$e da su nosioci nekih demokrat-skih promena i reformi u vladaju}oj stranci Srbije,kako je nedavno ocenio portparol Stejt departmentawihovo smewivawe, verujem iz _istog neznawa i opor-tunizma Milo{evi}u.

U suprotnom, bilo bi obi_no licemerje da Ameri-ka i wena vlada, koja se toliko borila protiv rata uBosni i za Dejtonski mir, sada za demokrate progla-{ava ba{ one qude koji su, zajedno sa Milo{evi}em,kqu_no delovali na pokretawe i vo|ewe ratnih suko-ba, do granica li_ne odgovornosti za mnoge zlo_ine inesre}e koje su se u ratu doga|ale, i za koje se optu$u-je Srbija i wena politika. To, naravno, ne zna_i da suoni koji su sada na wihovim mestima boqi ili gori odwih, jer bi i oni u istim okolnostima u_inili isto,samo je nesporno da nas promene koje se vr{e i kojimate$i vladaju}a partija jo{ vi{e udaquju od demokra-tije i budu}nosti, po{to vra}aju pro{lo vreme i po-tro{ene qude.

Istovremeno, to mo$e biti i prava {ansa za nas,za ostvarewe politi_kih ciqeva drugih politi_kihsnaga, koje se nisu ni umorile ni potro{ile kao vla-daju}a levica, pod uslovom da izbegnemo sve mogu}e po-gre{ne odluke koje su nas do sada ko{tale tolikih ne-uspeha, i to pred otvorenim vratima pobede nad osla-bqenim protivnicima sa levice. A to je mogu}e samoako radi promena promenimo ne{to i kod nas, po{tosu za te{ku politi_ku krizu u Srbiji podjednako kri-vi i oni koji su je napravili, kao i oni koji nisu uspe-li da je spre_e, jer je to objektivno bilo mogu}e.

Predlo$ene do$ivotne plate bile bi nagrada zaneuspeh opozicije i siguran na_in za konzervirawe

– 730 – – 731 –

krize, jer te{ko da bi se pla}enici borili za prome-ne koje im li_no vi{e nisu ni potrebne. Zakon je sre-}om promewen i nije usvojena ta nadnica za politi_keproma{aje koje smo imali, pa ostaje nada da ne}emo do-$ivotno $ivotariti.


NOVA GODINA,STARI GOSPODARI

^ekaju}i Novu godinu ne radujemo se kao ostalisvet, jer znamo da nam ni{ta dobro ne}e doneti, kao niove do sada koje smo sa_ekivali sa nadom i ube|ewemda moraju doneti boqe dane i promene. Niti je bilo bo-qih dana niti promena, bilo nam je sve gore i gore, isve na{e $eqe, novogodi{we i obi_ne, ostale su pustei neostvarene, a dogodilo nam se ono {to smo mislilida nam se ne sme i ne mo$e dogoditi. Ve} deset godinao_ekujemo od one slede}e _uda, neo_ekivane obrte, po-bedu nad re$imom i wenom vla{}u koja nas iscrpqu-je i tawi do $ivotiwske granice opstanka, ali pobeduuvek odnosi vlast i osiqena donosi jo{ gore dane i go-dine od onih za koje smo mislili da su lo{e i da lo-{ije ne mogu biti. ^ini se da mogu, i da ho}e, pa zatood ove naredne godine i wenih dana ne o_ekujmo mnogo,jer dobi}emo mawe nego {to mo$emo zamisliti i $i-veti gore nego ikada. To nekako i visi u atmosferi,ose}a se svuda oko nas, i zato nema prazni_nog raspolo-$ewa, razdraganosti i nade na licima qudi, jer dokdrugi narodi kupuju poklone da jedni druge po_aste iobraduju, mi se ubijamo svakodnevno i _astimo se gro-bovima, le{evima i nesre}om koja tako pritiska naci-ju da nema radosti _ak ni kod onih koji imaju sve i ne-maju nikakvih briga. Pobijena nevina deca, razneteglave i grudi sinova jedinaca, krv, smrt i suze na svestrane, pokloni su koje dobijamo svakodnevno na krajuove i na po_etku naredne godine i _ini se da bismo vo-

– 732 – – 733 –

leli da i ne do|e ta Nova godina, jer vidimo ve} da }ebiti gora od ove koja odlazi.

<to je to tako, i {to samo Srbija danas $ivi beznade, naravno, kriva je pre svega vlast koju trpimo, alikoju smo i birali, pa je i na{a pojedina_na odgovornostza sve {to se doga|a i {to }e se tek dogoditi najve}a.Ako intimno i odgovorno pogledamo unazad, u svoj $i-vot, u svoje odluke i sve {to smo u_inili, ili {to ni-smo u_inili a mogli smo, da ne do|e do ovog uru{ava-wa dr$ave i svih nas u woj, vide}emo da ima razlogada krivimo i sebe za to {to $ivimo u obele$enoj zem-qi od koje be$i ceo svet. Jeste vlast i qudi u wojpogre{nom politikom napravila od nas stra{ila ko-jih se boje toliko da su nam zatvorili sve granice ko-je smo nekada prolazili bezbri$no, ali mi smo u ve}i-ni tu vlast podr$avali u gre{kama i ponosili se ba{onim _ega smo se trebali stideti. Naravno ne svi, alionih koji se nisu slagali bilo je tako malo da nisu mog-li u_initi ni{ta, i kako vreme prolazi _ini se da ihje sve mawe, pa se zato bezbri$no i lako vra}amo tamoodakle su svi pametni pobegli, idemo ulevo, sve dok nestignemo u logore za prevaspitavawe koje nam ve} na-javquje crveni vojvoda u senci ki{obrana osiqene eks-tremne levice, koja polako ali potpuno preuzima svuvlast u zemqi, bez izbora i bez obzira i prema naro-du i prema vremenu u kojem $ivimo. Danas je mogu}e i_ini se sve ono {to _ak pre tri godine nije moglo, zbogstraha od narodnog gneva i pobune, ali kako nam $ivotpropada zajedno sa dr$avom, tako se i vlast uzdi$e,jer pobuna te{ko da }e biti zbog bilo _ega dok pretirat, smrt i glad pred vratima svake ku}e. Da li }e bi-ti slobodan univerzitet, {tampa, da li }e se smawi-ti porez ili vratiti otete devize, sve to postaje ne-va$no u senci kosovske drame koja seje smrt svakoga da-na. Skameweni narod i tamo i ovde vi{e i ne razmi{-qa ni o slobodi, ni o demokratiji, ve} samo o golom $i-votu i otuda le{inarsko vr{qawe vlasti koja koristinarodnu i dr$avnu nesre}u da zavr{i ono {to do sa-da nije ni mogla ni smela. Mi }utimo i tako sami zat-

varamo krug propadawa iz koga ne}emo iza}i sve dokimamo vlast kakvu imamo i dok trpimo sve {to trpi-mo, a kako izgleda bi}e to jo{ zadugo.

Jednom prijatequ koji je opozicionar ali i zago-vornik teorije krvi i tla, po kojoj se danas u Srbijiprebrojavaju gra|ani i oni koji nisu pravoslavni suukloweni sa svih va$nih mesta i progone se na sve na-_ine, poku{ala sam da objasnim kako je sam kriv za svo-ju li_nu sudbinu nezaposlenog intelektualca bez sta-na i nade da }e nekada, uskoro, $iveti boqe. Nije po-dr$avao ni glasao vlast koju imamo, ali jeste bio za-dovoqan {to u Srbiji samo Srbi vladaju i u Vladi, iu Parlamentu, i u privredi, i {tampi, i na univer-zitetu, i te{ko da bi razumeo da, na primer, Albanacbude na bilo kojoj va$noj dr$avnoj funkciji, iako bipredstavqao vi{e od milion bira_a u Srbiji. A to jemogu}e u svakoj demokratskoj zemqi sveta, a naro_itou Americi, {to je najboqe potvrdio ameri_ki podsek-retar za demokratiju i qudska prava i rad HaroldKoh, koji je je nedavno boravio u na{oj zemqi. Koreja-nac, ameri_ki gra|anin tek u drugoj generaciji, jer muje otac pobegao od re$ima u Koreji, on je prosto, i ve-rujem lako, dospeo na va$an polo$aj u toj velikoj zem-qi zahvaquju}i, verovatno, samo svom radu i sposobno-stima, {to je kod nas nezamislivo. Kod nas nisu va$nini rad, ni sposobnost, ni celi narodi koji $ive sa na-ma, va$no je biti prvo Srbin i to iz Srbije, i to iz Po-$arevca, pa biti levi_ar, a sve ostalo niko i ne pita,tako da mo$e{ postati ministar iako ni za {ta nisisposoban, i to mnogo pre nego ako si stru_an i kvalifi-kovan. Jo{ uvek se u Srbiji primewuje Zakon o zabra-ni prometa nepokretnosti za gra|ane koji nisu Srbii pravoslavni, tako da Musliman, Albanac ili Hrvatne mo$e kupiti ku}u ili stan bez odobrewa Ministar-stva za finansije koje, naravno, nikada ne dobiju. I utakvoj zemqi vlast, a i narod, mrzi i pita Harolda Ko-ha, predstavnika ameri_ke Vlade, za{to dolazi i in-teresuje se za qudska prava u Srbiji, jer, ka$u, u ovojzemqi svi su ravnopravni, mediji su slobodni i demo-

– 734 – – 735 –

kratije postoji vi{e nego u Americi. A on ih ne razu-me, naravno s pravom, pa kad trpimo pritiske, sankci-je i izolaciju sveta zapitajmo i sebe da li smo pre zaSrbiju bez Albanaca u vlasti kakva je danas ili za ame-ri_ke principe slobode i ravnopravnosti, koje nam jeKoh, svojim polo$ajem i rasom, u$ivo i li_no prika-zao. Naravno da ni{ta nije idealno, pa i u Americiima rasizma i netolerancije, ali ne u dr$avnoj poli-tici, i zato ima Harolda Koha, a kod nas, kobajagi i napapiru, ima ravnopravnosti naroda u dr$avi, ali ne-ma Albanaca, Muslimana, pa uskoro ni Crnogoraca ni-gde u vlasti. Na{ rasizam ide u detaqe i razdvaja _aki srpski narod na razne podvrste i podgrupe, tako dadr$avna politika trenutno kao arijevce tretira isk-qu_ivo Srbe iz Po$arevca, koji su se rasporedili nasve mogu}e i nemogu}e funkcije u zemqi.

I to je, ka$u, demokratija, sloboda, ravnopravnosti {ta sve ne, koje nikako da prihvati ovaj svet koji naspose}uje skoro svakodnevno preko Sadako Ogate, Harol-da Koha, ili nas opomiwe preko Kofi Anana, pa se za-to, izgleda, ne razumemo. Da bismo se razumeli moraPo$arevac u svet ili svet u Po$arevac, a i jedno idrugo je potpuno nemogu}e. Tako je na{a budu}nost sa-mo u na{im rukama, jer treba da se opredelimo ili zaPo$arevac ili za svet, {to sigurno nije te{ko. Ba{zato se bojim da ne bude opet Po$arevac, jer sami sebesapli}emo i to nam je politi_ka sudbina. Svet tra$ikompromise, dogovore, sporazume, a to je za nas nepri-hvatqivo i neostvarivo. Kako napraviti sporazum Sr-ba i Albanaca, Milo{evi}a i Rugove, kada nema nikak-vog izgleda ni za sporazum Srba i Crnogoraca, Milo-{evi}a i \ukanovi}a, a ni za sporazum Crnogoraca iCrnogoraca, \ukanovi}a i Bulatovi}a, da ne pomiwe-mo nemogu}e sporazume <e{eqa i Dra{kovi}a, Dra{-kovi}a i \in|i}a, \in|i}a i Ko{tunice, Ko{tunicei Bati}a, i sve tako do ku}noga praga. A posle nam krivKlinton ili Kofi Anan.


TRI JAHA^AKOSOVSKE APOKALIPSE

^ini se da na{a vlada radi sve poslove osim onihza koje je birana i odgovorna, pa nije ni _udo {to seovako te{ko, i sve te$e, $ivi u ovoj zemqi. Tri pot-predsednika vlade, kao tri musketara, ovih dana potelevizijama Srbije ratuju sa celim svetom, hvataju{pijune CIA-e i samu CIA-u, otkrivaju u wenim name-rama da tu vladu mewa, kako, ka$u, pi{e u supertaj-nom dokumentu koji su oni jedva otkrili na Interne-tu. Umesto da se bavi privredom i finansijama, {to jeresor kolovo|e te trojke Vojislava <e{eqa, ustavnimpitawima ili zdravqem gra|ana, oni su se bacili naAmeriku, da joj lome ki_mu i tako narodu olak{aju be-du u kojoj $ivi, po{to se ni privredom ni finansija-ma ne znaju baviti ni promeniti bilo {ta {to su ta-ko bu_no obe}avali u izbornoj kampawi. U lovu na {pi-june i neprijateqe vlade na{e zemqe koji, ka$u, ni-{ta drugo ne rade nego kuju planove protiv legalnoizabrane vlasti, ova tri ratnika, zadrigla, raspojasa-na i bahata, li_e sve vi{e na tri jaha_a na{e apoka-lipse, jer nekako mnogo o_ekivano deluje nesre}a istradawe pedeset qudi u selu Ra_ak u jeku wihovogparadnog {partawa po gradovima Kosova, sa gomilomo{i{anih gorila od kojih oni nisu videli narod ni-ti narod wih, osim preko televizije. Ritualno i zlo-slutno bilo je i zasedawe vlade u Pri{tini, smi{qe-no da nekoga zapla{i, a nekoga ohrabri, a donelo je sa-mo nove nesre}e, pretwe NATO pakta i celog sveta, po-

– 736 – – 737 –

novo i po ko zna koji put zgranutog nad zlo_inima iubijawima qudi u na{em, ve} sedmogodi{wem ratu sasvim susedima. Razdrqeni i vla{}u uzneseni vo|a ce-le akcije hvatawa sveta u tajnim namerama i planovi-ma protiv na{e zemqe i vlade, za kojim kao ku_i}i iduostali potpredsednici i ministri, i sasvim nediplo-matski na {tetu svoga naroda primitivno napadaju ceodemokratski svet, dok policijske snage bahato i da lislu_ajno granatiraju selo Ra_ak, uz velike $rtve naalbanskoj strani, neodoqivo li_i na crnog gavrana na-{e nove Kosovske bitke, koji se raduje smrti i hranikrvqu $rtava albanskog ludila i na{ih gre{aka. We-gova politika i mr$wa kojom bquje na sve strane, ta-ko zakonito donosi samo nesre}u, bedu, rat, sukobe i gu-bitke na{oj zemqi i narodu, da se _ini mnogo pre_impotra$iti i tajne planove i neprijateqe u wegovompravcu, dok ne bude kasno. Sitna }e biti i CIA i Ame-rika prema svemu {to se vaqa iza toga brda, pa bi boqebilo i vladi i dr$avi da {to pre odbace wegovu mr$-wu kao oru$je i politiku, jer to nikada nije bila sna-ga ovog naroda i sa wom niko i nikada pobedio nije.

Nesre}a je {to u ovakvim vremenima takvim qudi-ma poma$u razne okolnosti da budu ubedqivi i da za-vedu narod uz pomo} gre{aka i demokratskog sveta iwegove politike, a i na{ih slabosti. Dokument o na-vodnoj finansijskoj pomo}i ameri_ke vlade opozicio-nim medijima, studentima, sindikatima i kome sve ne uSrbiji, koji su tako glasno i slasno _itali potpredsed-nici vlade na prvom kanalu RTS-a po deset puta dnev-no, nije naravno ni tajan a ni dokument CIA-e, ali ipakpostoji i mo$e ga svako na}i i pro_itati na Interne-tu. To nije ni odluka ameri_ke vlade o pomo}i, ve} sa-mo predlog neke fondacije, ali nesporno je da ameri_-ka vlada poma$e i finansira neke organizacije i me-dije u Srbiji, koji, ka$u, doprinose demokratskim pro-menama. To i sam ameri_ki ambasador u Beogradu ka$eu demantiju povodom optu$bi potpredsednika vladeSrbije, uz opasku da ni{ta nije tajno i da je u pro{-loj godini na te pomo}i raznim korisnicima u Srbiji

potro{eno 15 miliona dolara. Ne znam za{to je bilopotrebno sve to {to je javno, poznato i priznato pro-gla{avati tajnim planom CIA-e, kako su na{i pamet-ni potpredsednici uradili kada se i ovo javno moglosasvim lepo i osporavati i komentarisati. Ali _ini seda oni znaju da narod ne bi tako sna$no osudio tu po-mo} kada je javna pa su se zato predstavili kao inspek-tori i lovci na skrivene neprijateqe zemqe.

Ne spore}i pravo ameri_ke i svake druge vlade nasvetu da poma$e koga ho}e i koliko ho}e, mi koji smotolike godine utro{ili na demokratske promene u Sr-biji moramo da se zapitamo javno ko je dobio tu pomo}i na {ta je utro{io, kada mi nismo, iako je nespornoda te promene u Srbiji bez na{e stranke i wene poli-ti_ke snage u narodu te{ko da }e se desiti. Nikada zasve ove godine nismo dobili ni jedan list papira, ni je-dan kompjuter, ni jedan jedini dolar za bilo {ta, iakonam je 9. marta 1991. godine, na primer, ozvu_ewe bilokqu_ni faktor uspeha ili neuspeha protesta. Nismoga imali i nismo mogli komunicirati s narodom na-kon napada policije i ta sitnica je mo$da presudnouticala na daqe doga|aje u zemqi, ali mnogo takvihsitnica i nemawa je i kasnije spre_avalo mnoge doga-|aje i promene za koje smo se borili. A za to vreme ne-ko je dobijao i novac, i opremu, i papir za novine i {tasve ne. Taj neko nije ba{ ni{ta u_inio za demokratskepromene, niti }e ikada u_initi, ili promeniti ne{tou Srbiji jer za to nema ni snage ni ugleda u narodu, pase objektivno pitamo za{to ameri_ka vlada poma$e onekoji ne mogu ni{ta promeniti umesto onih koji mogu.Zakqu_ak je da ta vlada zapravo i ne $eli nikakvepromene u Srbiji, da joj odgovara ovakva, slaba, siro-ma{na, razjediwena, zava|ena i izolovana dr$ava, sare$imom koji {to du$e traje sve vi{e slabi, jer samou takvoj Srbiji mo$e ostvariti svoju dugoro_nu poli-tiku koja te$i razbijawu svake sna$ne dr$ave na Is-toku i Balkanu radi ja_awa ameri_kog uticaja u ovomregionu. Da nije tako, da $eli zaista demokratske pro-mene u Srbiji i Jugoslaviji sigurno ne bi finansira-

– 738 – – 739 –

la iskqu_ivo qude, medije i organizacije, politi_ke,sindikalne i ostale bez ikakve snage, koje se svih ovihgodina toliko trude da iscepkaju, oslabe i razjedineono {to je bilo ozbiqna pretwa re$imu, i koje sve za-jedno i pojedina_no vode otvoreno anacionalnu poli-tiku, bore}i se javno i glasno za interese svih drugihnaroda osim onog kome pripadaju.

Na{a stranka i politika nije dobila pomo} ni po-dr{ku ameri_ke vlade samo zato {to smo smatrani ioceweni nacionalistima, uprkos tome {to smo se bori-li i za demokratske promene i vodili antiratnu poli-tiku, jer je i jedno i drugo bilo u interesu na{eg na-roda i dr$ave u tim godinama, ali ne i u interesu stra-te{ke i stvarne ameri_ke politike u ovoj zemqi. Kri-terijum za pomo} Amerike, osnovni i skoro jedini, je-ste potpuni nedostatak nacionalnog ose}awa i $eqeda se ostvare na{i nacionalni interesi u procesu ras-pada dr$ave, i svako onaj ko je pod maskom opozicijeovoj vlasti i re$imu branio od Srba druge narode sakojima smo $iveli ili $ivimo u okru$ewu, kvali-fikovao se za pomo} i podr{ku te vlade. Ru$no je to itu$no u trenutku kada, bez obzira na re$im i vlast,na{a dr$ava o_ito gubi i deo svoje teritorije u bor-bi sa Albancima koji ho}e etni_ku _istu i veliku Al-baniju, a kod wih nema nijednog medija, ni jedne orga-nizacije, i nijednog pojedinca koji se sa tom nacional-nom politikom ne sla$e, niti bi ameri_ka vlada tak-ve qude, organizacije i pojedince na Kosovu finansi-rala. Zna_i da je politika te vlade jasno neprincipi-jelna, pla}ati rasturawe nacionalne snage i jedinstvaSrba pod firmom borbe protiv vlasti u Srbiji, i pla-}ati stvarawe nacionalnog jedinstva i snage Albanacaza stvarawe etni_ki _iste velike Albanije, tako|e podfirmom borbe protiv vlasti u Srbiji, sa krajwim re-zultatima poraznim za na{ narod i dr$avu. Poraznoje i to {to za takve ciqeve bilo koja vlada mo$e na-}i i platiti bilo koga samo u Srbiji i nigde vi{e usvetu, jer nezamislivo je na}i i platiti Engleza koji}e se boriti javno i organizovano za irske interese,

ili prava Folklan|ana, kao {to niko ne}e mo}i orga-nizovati i finansirati radio ili bilo kakvu parti-ju u Americi koja }e se javno boriti za prava Meksi-kanaca u Kaliforniji i weno otcepqewe od Amerike,iako u Kaliforniji $ivi preko osamdeset odsto Mek-sikanaca. Naravno da je mogu}e tajno finansirawe raz-nih stvari i aktivnosti qudi u svetu, ali javno delo-vawe protiv strate{kih interesa svog naroda i naci-je, bez obzira na to ko je trenutno na vlasti, mo$e seplatiti i kupiti samo u Srbiji, i u tim slabostima jei snaga <e{eqa i porazi koji se ne mogu spre_iti ikoje nam nisu naneli ni Hrvati ni Muslimani ni Al-banci nego mi sami.


– 740 – – 741 –

GRADONA^ELNIKBEOGRADA 1999.

Jednoga stra{nog julskog dana, pre vi{e od pet de-cenija, Srbi komunisti mu_ili su i na zverski na_inubili srpskog generala Dra$u Mihailovi}a, vo|u po-kreta otpora i komandanta Jugoslovenske kraqevskevojske, samo zato {to je bio drugih politi_kih ube|e-wa i opasnost za nametnutu marionetsku vlast komu-nisti_kih stra{ila iz Moskve.

Ovih dana, na sednici Skup{tine Grada Beograda,mnogi odbornici i gra|ani Beograda i Srbije za trenu-tak su se vratili u to vreme i pomislili na taj kobnijuli i smrt generala, dok su glasali da wegov unuk bu-de gradona_elnik Beograda ili slu{ali vest o wego-vom izboru sa televizijskih ekrana. Verujem da je ve-}ina bila ganuta tom ve{}u, a i saznawem da su za we-gov izbor glasali i levi_ari u Skup{tini Beograda,mo$da _ak i potomci nekih savremenika Dra$ine smr-ti, ali svakako sledbenici ideje koja je pre pedeset go-dina ubijala srpsko nacionalno bi}e i sve {to je bilozna_ajno u srpskom narodu. Glasaju}i za unuka pogubqe-nog generala oni su napravili korak ka ozdravqewu ipomirewu Srba sa Srbima, neophodan u ovom vremenunovih, stra{nih nacionalnih isku{ewa i patwi. Mno-ge bake, deke, a i wihovi sinovi i k}erke toga dana ive_eri pustili su suze slu{aju}i tu vest, radosni izbog Dra$e i Voje, a i zbog Srbije. Ose}awe naknadnepravednosti je prvo {to su mogli pomisliti, mada zna-mo da ni{ta ne mo$e ni da opravda, ni da ispravi ne-

pravdu u_iwenu su|ewem i streqawem srpskog geril-ca i generala, kojeg je poznavao, voleo, i odlikovao _i-tav demokratski svet tog vremena. To streqawe je crnamrqa posleratne Srbije koju, _ini se, pla}a velikimstradawem ceo narod ve} pedeset godina, a naro_ito po-sledwu deceniju, ali je ipak izbor wegovog unuka na_elo Beograda tra_ak nade za budu}nost, koju moramopraviti a ne samo _ekati.

Toga dana i sama sam misle}i o Dra$i, wegovim mu-kama i smrti, kojom mu se narod zahvalio za $rtve iborbu koju je za wega vodio, zami{qala nemogu}u si-tuaciju da mu neki od xelata, mo$da vidovit, predsmrt, a za utehu, ka$e da }e mu tada jo{ nero|eni unuk,Brankov sin, biti va$an politi_ar i gradona_elnikBeograda neke daleke 1999. godine. <ta bi mislio i dali bi u to mogao poverovati onako prebijen, osramo}eni poni$en do fizi_kog i duhovnog raspe}a. Sigurno nebi, jer mora da je bio sasvim obezna|en silinom mr$-we i nesre}e kojom su tada Srbi Srbe darivali i kojaje ubila ne samo u wemu tada, nego u ve}oj polovini na-roda i tada i svih pedeset godina, do danas, i voqu, inadu, i qubav prema narodu i samoj zemqi u kojoj $i-ve. Ono {to je on sa svojim drugovima i sledbenicimado$iveo nije wegovom smr}u prestalo, ve} se vaqalodecenijama po Srbiji, i deo tog narodnog zla i mr$wepre$iveo je i wegov sin, i wegov unuk, kao i sinovi iunuci svih koji se nisu borili za komunizam niti gapodr$avali, a takvih je bilo mnogo po Srbiji. UnukVoja, sada{wi gradona_elnik, te{ko pri_a o svom te{-kom detiwstvu i $ivotu u celini, jer se }utawem bra-ni od mr$we kojom su ga nevinog _a{}avali svuda gdese kretao i radio, ali ja znam, kao i mnogi drugi izsli_nih porodica, kako je sve bilo druga_ije i te$e za_etni_ke potomke, nego za one partizanske i komuni-sti_ke. Wegov duga_ak i trnovit put do toga dana i tegradske skup{tine, na kojoj su ga birali i _etnici ipartizani, kako odlaja{e kerovi iz kobajagi Demokrat-ske stranke, wegova blaga narav i dobro}udno lice u_i-nili su da se svi koji su za to glasali ni za trenutak

– 742 – – 743 –

ne pokolebaju ili posumwaju u ispravnost svoje odlu-ke, bez obzira da li je ona i partijski nametnuta. Zbogsvega toga je za nas taj dan bio i sve_ani _in, kao {toje rekao {ef odborni_ke grupe Srpskog pokreta obnoveu Gradskoj Skup{tini Milan Putnikovi}, jer je bio iistorijski, i politi_ki, i nacionalno i qudski prvisli_an doga|aj posle decenija mr$wi i ideolo{kihpodela, i znam da su novim gradona_elnikom Beogra|a-ni zadovoqni bar onoliko koliko su decenijama biliposramqeni svojim }utawem nad su|ewem i ubistvomwegovog dede pre pedeset godina.

Da sve ne bude ni sve_ano, ni istorijski, a ni qud-ski toga dana, kako bi trebalo biti, pobrinuli su seneki Srbi, sli_ni onima od pre pet decenija, koji suhvatali i sudili Dra$u i wegove borce. Na Skup{ti-ni koja je trebalo samo da izabere novog gradona_elni-ka sa politi_kom te$inom i zna_ajem nespornim za sva-kog Srbina i iz vlasti i iz opozicije, javili su se sa-vremeni Krcuni, Rankovi}i i Kardeqi da uprqaju,zamute, izla$u i podmetnu sve {to je trebalo kako bise umawio i doga|aj i trenutak, i nada u mogu}e nacio-nalno pomirewe i prestanak mr$wi i podela u naro-du koji je ionako okru$en mr$wom sa svih svojih dr-$avnih granica. Ono {to su govorili toga dana odbor-nici takozvane Radikalne i nazovi Demokratske stran-ke, zlo i la$i koje su pquvali sa govornice pri_aju-}i o svemu samo ne o dnevnom redu i predlo$enom gra-dona_elniku, _inilo je istorijsku, na $alost nepre-kinutu nit sa onima koji su sli_no govorili u sudni-ci pre pedeset godina, kada su lagali o Dra$i sve ono{to on nikada nije bio, niti _inio, i ti ponovqeni qu-di danas su $ivi dokazi ukletog bi}a ovoga naroda,osu|enog da nikada ne ozdravi od mr$we kojom sam seberazara iznutra. Mogli su oni da sa_ekaju slede}u skup-{tinu, mogli su da pre}ute glasawe sa kojim se ne sla-$u, ali $eqa da se sve uprqa, unizi, ismeje i da se za-tre svaki mogu}i i bilo _iji uspeh, ja_a je od pravdekoja je toga dana, iako zakasnelo, trebalo da trijumfu-je, ne radi partijskih, ve} radi nacionalnih intere-

sa. Ali, o_ito je da su, kao i pre pet decenija, nacio-nalni interesi kod nekih Srba, kakvih ima u svim vre-menima, ba{ ono {to treba napadati i protiv _ega setreba boriti svim sredstvima, a naro_ito la$ima, kle-vetama, podmeta_inama i sli_nim srpskim specijali-tetima. Onim Srbima koji su se _udili kako je bilo mo-gu}e da u na{em narodu postoje qudi koji su lovili,mu_ili i zverski ubili svog, u svetu slavnog, koman-danta pokreta otpora, kao i onima koji su sve to odobra-vali, podr$avali aplauzima i slavili wegov vojni_kii politi_ki poraz, vaqda je jasno da je to nacionalnobi}e na{eg naroda, jer i danas postoje isti takvi Srbii qudi, koji zbog li_nih qudskih sujeta i sitnih par-tijskih interesa $ele i slavili bi poraz svih Srba ipartija koje nisu wihove.

Mr$wa, zavist i razaraju}a energija za razbijawesvake _estice zajedni{tva i spajawa, nasledno je tkivokoje buja kod Srba u povoqnim uslovima kakve od po-_etka gaje i nazovi demokrate i nazovi radikali, _ijijedini i partijski, i politi_ki, i qudski rad je kle-vetawe, lagawe, lajawe i otvorena $eqa za uni{te-wem svih protivnika, svim sredstvima.

Sigurna sam da bi u sli_nim okolnostima, kao prepedeset godina, svi oni koji su onako ostra{}eno govo-rili neprimerene gluposti na sednici Gradske Skup-{tine, sasvim sigurno i sasvim radosno i uhapsili, imu_ili, i streqali vi{e od polovine gradskih odbor-nika zajedno sa predlo$enim gradona_elnikom, Dra-$inim unukom, jer je mr$wa do uni{tewa protivnikapolitika wihovih stranaka i strana_kih vo|a, pa namostaje da se molimo Bogu da nikada ne do|u u sli_nupriliku i da se dodatno radujemo {to smo, uprkos sve-mu, toga dana bili ja_i od svih zavisti i podela i {tosmo zavr{ili jedan dobar posao za svoj narod i wegovuboqu budu}nost. Sre}a je da danas ipak ve}ina takomisli i $eli dobro, a ne zlo, i zato ima nade za nas.


– 744 – – 745 –

NE>U, NE>U PA HO>U

Po drugi put u ovom veku u Francuskoj nam se pre-lama nacionalna istorija i budu}nost, i cela Srbijadanas, kao i pre vi{e od osam decenija, gleda u Pariz,sa nadom da }e bar sa te strane opstati brana potpunomporazu i poni$ewu nacije. Izmu_eni desetogodi{womborbom za svoje pravde i istine, {irom Jugoslavije ko-ja je donela samo gubitke i sramne kapitulacije preddoju_era{wim sunarodnicima, svi mi zajedno u ovojdr$avi ose}amo gor_inu, nesre}ni {to smo savremeni-ci najtragi_nijeg poglavqa nacionalne istorije, kojanam se doga|a pred o_ima u najgoroj mogu}oj varijanti,onako kako nismo mogli sawati ni u najru$nijem snu.Isterani iz Slovenije, pobijeni, opqa_kani, popaqe-ni i najureni iz Hrvatske, rasterani, raseqeni, pre-seqeni i na kraju bombardovani u Bosni, sada be$imoi sa Kosova, sa zemqe koju smo mislili da nikada na-pustiti ne}emo. Niko ne mo$e ostati ravnodu{an naovakvo nacionalno posrnu}e, bez obzira koliko bio iline bio nacionalista, pa je gor_ina, bezna|e i samoubi-la_ka ravnodu{nost zahvatila ceo narod, koji }uti i_eka {ta }e biti, bez ikakvih protesta, zahteva i bez$eqe da se bori ili u_ini bilo {ta. ^ini se da svive} vidimo kako se zatvara krug sudbinskog stradawanaroda i dr$ave na koje se ne mo$e uticati, pa apa-ti_no _ekamo sve gore i gore dane i odluke sveta u Pa-rizu, koje }e dotu}i sva prava i istine na koje se po-zivamo.

<ta u_initi i kako razgovarati sa celim svetomkoji misli druga_ije od nas i koji je _vrsto ujediwenda zavr{i albanski posao na Kosovu, bez obzira na svesrpske pri_e i pravde, ne zna ni vlast u Srbiji i Jugo-slaviji, i ona je, izgleda, apati_no krenula ka samoubi-la_kom gubitni_kom putu, kojim nas je vodila i vuklasvih proteklih deset godina. Bez strategije, bez orga-nizacije, bez ikakvog plana, sem golog inata, ona {aqedelegaciju u Pariz na sudbinske srpske istorijskepregovore u kojoj skoro da i nema Srba, a ima svih, pa_ak i Egip}ana. Sprda se na{a vlast i sa svetom, i sanama, i sa na{om istorijom, jer izgleda da joj je va$-nije da li }e i kako }e Egip}ani $iveti na Kosovu, ne-go da li }e i kako tamo $iveti Srbi. Pa, vaqda smo kre-nuli u Pariz i u svet da objasnimo kako nam je Kosovokolevka dr$ave, nacije, istorije i se}awa svih nas, ane da se borimo da Kosovo postane egipatska kolevka ibudu}nost. Pred odlazak delegacije Skup{tina Srbi-je usvaja zakqu_ke za pregovore, u kojima se zakucava-ju zakletve {ta sve ne}e i ne mo$e biti, kao toliko pu-ta do sada u toku ratovawa po Hrvatskoj i Bosni, ume-sto {ta ho}e i mo$e biti na Kosovu, kako bi prestaloubijawe koje traje i koje ko{ta najvi{e Srbe, a najma-we Egip}ane, Turke ili ostale za _ija se prava uvekborimo vi{e nego za na{a. Delegacija odlazi u Parizi ve} prvog dana po dolasku _vrsto se zavetuje da nika-da ne}e sesti za pregovara_ki sto sa Albancima, ako tubudu i predstavnici Oslobodila_ke vojske Kosova, iakose pre odlaska u Pariz znao sastav albanske delegaci-je i znali smo da idu predstavnici te vojske u pregova-ra_ki tim. Wima je, naravno, opet nestrate{ki i ne-principijelno prvo onemogu}en put u Pariz zbog raz-nih primedbi, od dokumenata, do poternica za zlo_i-ne, da bi nakon pritisaka sveta sve to palo u vodu i oniu{li u avion. Isto tako je i Ratko Markovi} i celadelegacija sela za sto sa svim Albancima, pa i sa pred-stavnicima Oslobodila_ke vojske Kosova _im je pod-viknula Madlen Olbrajt, i sve to je za na{ narod ve-}e poni$ewe i stid od gubitka Kosova, jer to „ne}u, ne-

– 746 – – 747 –

}u, pa ho}u”, koje traje tolike godine i ko{ta tako sku-po ovaj narod i dr$avu, ru{i pred svetom i na{ ugledi istorijsko se}awe na nekada{wu Srbiju i wenu slav-nu istoriju. Svi ve} znaju da kada se najvi{e zakliwe-mo da ne}emo ne{to, mi u stvari najavqujemo budu}ipristanak, samo _ekamo da nam se dobro pripreti i natom principu su i zapo_eti i zavr{eni svi dosada{-wi razgovori sveta sa srpskim vlastima. Ta strategi-ja nije ni hrabrost, ni mudrost, ni neka politika, ve}najobi_nije tumarawe nesposobne vlasti koja planirasamo danas, a ne i sutra ili budu}nost, i _ini sve dakupi vreme i pre$ivi {to du$e bez obzira na posle-dice po narod i dr$avu. Da nije tako, vaqda bi presta-le zakletve da ne}e ovo ili ono, kada uvek to u_ine kaosada u Parizu, i ponize i sebe i nas do nepotrebnesprdwe celog sveta, koji je zapaweno u toku od nedequdana slu{ao dva dijametralno suprotna stava srpskedr$ave u Rambujeu. Prvo je Ratko Markovi} rekao dane}e sesti sa pregovara_ki sto sa Oslobodila_kom voj-skom Kosova, a predsednik Srbije Milan Milutinovi}je tih dana stalno molio Albance da sednu o_i u o_i irazgovaraju bez posrednika, rekav{i _ak – „evo, mi }e-mo ih i poqubiti”. Kako onda da o_ekujemo od sveta danam veruje i u ono {to o Kosovu pri_amo, ili u to da}emo primeniti sporazum koji se potpi{e u Parizu,te da nam nisu potrebne trupe iz sveta kao pomo} za tuprimenu.

Ba{ ovih dana objavqeno je da su Albancima pre-date na upravqawe zgrade nekih fakulteta u Pri{-tini, a na osnovu dogovora Milo{evi}-Rugova iz 1996.godine. Za{to to nije pre u_iweno niko ne zna, ali sveto {to se govori i radi samo utvr|uje nepoverewe sve-ta prema nama, pa otuda i _vrsti zahtevi da sporazumkoji bi se potpisao u Rambujeu sprovedu neke druge sna-ge. Zna_i, sami smo skrivili dolazak stranih trupa, sa-mi smo ih i pozvali na{im neodgovornim pona{awem,neprincipijelnim stavovima i nepo{tovawem svih do-sada{wih dogovora, sporazuma ili obe}awa datih ukontaktima sa predstavnicima Evrope ili sveta.

Ipak, bez obzira na protivqewe na{e zemqe dola-sku NATO snaga na Kosovo radi primene mira i dogo-vora Srba i Albanaca, te snage }e sasvim sigurno do-}i, milom ili silom, pre ili posle bombardovawa odNATO pakta. Prate}i medijski pritisak vladaju}ihpartija na narod, _ini se da je opredeqewe vlasti dase Kosovo izgubi, tako {to }e ga svet uzeti silom, podbombama i stradawem Srbije, kako bi se odr$ao bar is-torijski mit bitke za Kosovo, koja se gubi od silnijegneprijateqa, a ne od straha i te{ko da }e neka razum-nija odluka dopreti do mesta odlu_ivawa. Tim pre {toje stradawe od bombi i agresije NATO pakta rezervi-sano za narod, a ne i za vlast, koja }e se i sa_uvati iodr$ati na mitu $rtvovawa i juna_ewa pred celomsvetskom silom i armadom. Iskustva iz Hrvatske i Bos-ne, kolone o_ajnika i besku}nika koje su tada krenulei jo{ uvek lutaju Srbijom, nisu, izgleda, ni opomenani prekor i ponovi}e se sa Kosova pod istom bezose}aj-nom vla{}u koja misli samo na sebe i za sebe, a narodukako bude. Po{to nema zemqe koja je od naroda skupqai va$nija, jer ako nema naroda xabe sva zemqa i svi mi-tovi, na nama je da poku{amo sve da se spasimo od tak-ve odluke vlasti, da posledwim snagama pokrenemo sop-stveno samoodr$awe i spre_imo mogu}u besmislenu$rtvu pristankom na jedino mogu}e re{ewe kojim se_uva i Kosovo i na{ narod na wemu, a i cela na{a dr-$ava, a to je saradwa sa svetom i kompromis pre silei bombi, a ne posle toga. Tim pre {to je sasvim sigur-no da ono {to se predla$e nije na {tetu Srbije i srp-skog naroda na Kosovu, nego ipak i u wegovu korist, iakoto sada zbog propagande vlasti tako ne izgleda.

Sa_uvati Kosovo u Srbiji i na{ preostali narodtamo bez pomo}i demokratskog sveta ova dr$ava i ovavlast ne mogu, to se svakodnevno dokazuje stradawem iiseqavawem Srba i ja_awem separatista i terorista,koji }e na kraju i ostvariti svoje te$we za nezavisno-{}u. Ovim sporazumom pravimo kompromis izme|u na-{ih i wihovih te$wi i objektivno vi{e dobijaju Sr-bi nego Albanci, koji ostaju u autonomiji bez ikakve

– 748 – – 749 –

nade za dr$avom, a koju mogu sigurno dobiti samo akose agonija produ$i. Srbija ne gubi ni{ta, ve} dobijapomo} za o_uvawe svojih granica i za slom separatiz-ma i terorizma na Kosovu, i pomo} za za{titu Srba ko-ji tamo $ive i koje sigurno ne}e vi{e niko ni ubijati,ni proterivati sa Kosova, dok su na wemu snage mira izdemokratskog sveta. Snage koje }e _uvati mir i narodna Kosovu ne mogu smetati nikome, osim onima koji $i-ve na ra_un mr$we i nesre}e naroda, i ako se na{avlast odlu_i protiv ovakve pomo}i i podr{ke sveta,bi}emo krivi mi koji je biramo i trpimo, pa propada-mo zajedno sa wom sve dok nas ne ostane za pod jednu{qivu, kako re_e Tarabi}.


SILOM A NA MILOM

Posle uspe{nog neuspeha na{e delegacije na prego-vorima u Rambujeu, po_ela je medijska tortura nad gra-|anima u zemqi, kojom se, po starim, isprobanim i us-pe{nim boq{evi_kim metodama ispira mozak narodui poraz pretvara u pobedu. Gledamo tribine, mitingepo salama Srbije i svakodnevno slu{amo zakletve otax-bini i pretwe NATO paktu kao rezultat borbe i dos-lednog stava na{e delegacije iz Rambujea koja je, opet,pokazala i dokazala svetu da se sa nama ne}e mo}i mi-lom nego samo silom.

Iako je politi_ki sporazum bio prihva}en i u pi-smu na{e delegacije predstavnicima Kontakt grupenakon prekida razgovora _ak dat i pristanak na me|u-narodne snage za primenu tog sporazuma, {to je objav-qeno i u zemqi i u svetu, sada je sve to gurnuto pod te-pih i okrenuto na op{tu hajku protiv Evrope i Ame-rike, kao da nije bilo ni Rambujea, ni razgovora, ni pi-sama, i sve }e to trajati do 15. marta, kada po_iwe dru-ga runda i, verujem, i druga pri_a na{ih vlasti i pre-govara_a.

Ali, kako izdr$ati ovih dvadeset dana torture isilovawa nacije patriotizmom, od onih koji su za pos-ledwih deset godina nepatriotski i kukavi_ki izgu-bili sve bitke i predali sve {to im je tra$eno, bezikakve borbe, iako su i tada, kao i danas, pri_ali istepri_e i zakliwali se da }e braniti i odbraniti sveod Knina do Sarajeva, Mostara i _ega sve ne. Niti su

– 750 – – 751 –

branili, niti odbranili, kao {to ne}e ni sada Koso-vo, jer niko od onih koji vatreno pale narod po Srbijidanas, nije i ne}e kro_iti sam na Kosovo, niti ginutiza wega, i svi su i sebe i svoje sinove ve} oslobodilivojne obaveze po raznim osnovama, pa im je lako da pri-zivaju novu kosovsku bitku jer se oni u woj ne}e ni bo-riti, ni poginuti.

Car Lazar, kojeg prizivaju svakodnevno po mitin-zima, je nekada davno krenuo u Kosovski boj, iako je znaoda ne mo$e pobediti, ali je svoju glavu odneo i ostaviotamo, kao i glave svojih velika{a i wihove dece, jer jetada bilo sramotno pre$iveti bitku i gubitak Koso-va. Dana{wi Lazari ho}e da iz Beograda pokrenu ko-sovsku bitku, iako znaju da je opet unapred izgubqena,kao i pre {est stotina godina, ali im ne pada na pametda sami krenu u tu bitku i svoje sinove i velmo$e po-vedu tamo, jer oni odavno ne dolaze na Kosovo, niti ihono interesuje, kao ni narod koji tamo $ivi. Oni se tombitkom kojom prete i Americi i celom svetu bore zasvoju vlast i opstanak, $rtvuju}i i Kosovo i narod nawemu prizivawem bombi NATO pakta radi opravdawaza gubitak Kosova koje su oni „hteli sa_uvati ali ihje sila spre_ila”. ^uvali su ga tako {to su juna_ki od-bijali razgovore sa svetom i Albancima, pa {ta bude.A bi}e naravno ono {to svet ho}e, i sve to ispraznojuna_ewe su, u stvari, pripreme za predaju Kosova naisti na_in na koji je predata i Srpska Krajina i Bos-na, i sve ono za {ta su se oni navodno borili a pred si-lom izgubili.

Nejasno je samo kako narod ponovo slu{a i verujeistim qudima i istim la$ima.

U moru tih svakodnevnih juna_ewa jezikom, koja sena kraju zavr{e porazom, predwa_i na{ _uveni i cr-veni vojvoda <e{eq, koji je ovih dana u hali „Pinki”u Zemunu ponovio, kao nekada u Hrvatskoj i Bosni,pretwe svuda i svima, i radi aplauza obe}ao _ak da,ako NATO trupe bombarduju ili do|u na Kosovo, Alba-naca vi{e biti ne}e, jer }e ih, kao, on sve poubijati zakaznu Amerikancima.

Iako jo{ nije sahranio ni one koje je jezikom ubi-jao za vreme ratovawa u Hrvatskoj i Bosni, niti je ak-tivirao odavno ba_ene bombe na Be_, Rim, Berlin, Za-greb, London i Va{ington, sada govori da ni Makedoni-je vi{e ne}e biti samo ako sa wene teritorije pukne ijedna pu{ka prema Kosovu ili Srbiji, a ne}e po{tede-ti, ka$e, ni Rumuniju, ni Ma|arsku, ni Bugarsku. Paneka se ne igraju vatrom, poru_io im je, zvani_no i kaopotpredsednik Vlade Srbije, {to je nekada smatranoobjavom rata.

Kako }e danas te zemqe i wihove vlade ove pretweshvatiti i prihvatiti ne znam, znam samo da javnapretwa genocidom nad svim Albancima sigurno ne}ezaustaviti NATO pakt, nego ih samo po$uriti da do-|u {to pre i u {to ve}em broju kako bi spre_ili tajnameravani i javno, od vlasti Srbije najavqeni pokoqcelog jednog naroda u srcu Evrope. Pred ovakvim govo-rima i politikom Vlade Srbije koju su te ve_eri pred-stavili wenih pet ministara, pri_a o medijskoj sata-nizaciji Srbije u svetu i nepravednosti tog sveta pre-ma nama pada u vodu, jer nije niko izmislio da smo ge-nocidan narod, to je zvani_na i dugogodi{wa politikana{e zemqe koju javno iznose weni ministri gde sti-gnu i kako stignu, {to su _inili i tokom ratovawa poHrvatskoj i Bosni.

Ne mo$e zapadna {tampa ni smisliti ni izmisli-ti ono {to je <e{eq do sada i rekao i uradio, i ne sa-mo on, tako da smo sasvim dobro Albancima, kao nekadaHrvatima i Muslimanima, pripremili teren za nasta-vak pregovora u Francuskoj i za razumevawe sveta op-ravdanosti wihovih zahteva za trupama NATO paktakao garanta primene sporazuma. Jer, niti mo$emo tra-$iti niti objasniti na{e pri_e kako su te trupe ne-potrebne po{to smo u stawu da sami sprovodimo ono o_emu se dogovorimo, kada to treba da sprovodi Vlada ukojoj je <e{eq i wemu sli_ni, koji bi, kako sami ka-$u, likvidirali ne samo sve Albance nego i Ma|are,Bugare, Rumune, Makedonce i koga sve ne. Isto misle iwegovi koalicioni partneri u vlasti jer wegove geno-

– 752 – – 753 –

cidne i ratne pokli_e medijski plasiraju neumerenomnogo, repriziraju}i ih, da slu_ajno ne ostane neko koto nije video i _uo.

^ega se pametan stidi, budala se ponosi, davno jerekao narod, pa tako i na{a vlast, koja ho}e navodno dapostigne sporazum sa Albancima i svetom, sve _ini dado wega ne do|e i provocira, svakodnevnim orgijawimamr$we koju predstavnici vlasti {aqu i prema svetui prema Albancima i svim susedima, sve tvr|i i lo-{iji odnos tog sveta prema nama, pa je nastavak prego-vora sada sasvim sigurno unapred izgubqena bitka Sr-bije za Kosovo. Niko u svetu se ne}e upla{iti pretwikoje se svakodnevno {aqu i NATO paktu i vojnoj silicelog sveta, ali }e se svi u svetu upla{iti mr$we ko-ja se {iri do fa{isti_kog programa uni{tewa celihnaroda, i to je ono {to se emituje iz Srbije od iste vla-sti i istih qudi ve} deset godina, a {to je odnelo to-like $ivote i rasturilo celu dr$avu. Sada je svet od-lu_an da do kraja porazi te ideje i qude koji ih zastu-paju, pa }e se sve zavr{iti tamo gde je i po_elo, na Ko-sovu, kako nedavno re_e i sam Klinton, predsednik Sje-diwenih Ameri_kih Dr$ava. A da li je sve bilo samoludost i glupost jedne vlasti koja je gubila sve bitkesa svetom na isti na_in, ili planirano rasturawe dr-$ave po svim {avovima, sazna}e budu}e generacije. Na-ma danas ostaje da sumwamo i _udimo se.

Da se i nasmejemo potrudila se ruska Duma na kojuse oslawaju na{i borci protiv NATO pakta i celogsveta. Weni poslanici podr$avaju na{u vlast i wenestavove, ali je pomo} koju nude srazmerna ludosti na-{e vlasti koja ho}e da sa_uva Kosovo uz pomo} Rusije,iako znamo svi da Rusija nije mogla da sa_uva ^e_eni-ju od otcepqewa i nezavisnosti premda se nalazi usamom srcu ruske dr$ave, pa tako ne}e mo}i ni namaKosovo sa_uvati. Prvo su nudili kao pomo} „op{te pro-teste”, pa dono{ewe zakona o skidawu embarga na uvozoru$ja u Jugoslaviju ali tek kada je napadne NATOpakt, a sada je li_no Baburin, predsednik ruske Dumekoji je nedavno boravio u Jugoslaviji i bio primqen

_ak i kod predsednika Milo{evi}a, podneo Dumi na-crt zakona po kojem bi Rusija prekinula prikazivaweameri_kih filmova i ameri_kog zabavnog programa akoi kada NATO pakt napadne Jugoslaviju. I sme{no, i$alosno, i uzalud.


– 754 – – 755 –

NA<LI PA ZA<LI

Po koncepciji izvrtawa istine radi nasilnog stva-rawa $eqene realnosti u sada{wosti ali i u pro{-losti, svi objektivni, slobodni i nezavisni novinarii listovi su obele$ili godi{wicu 9. marta, sasvimslobodno i nezavisno u organizaciji Demokratske stran-ke. Dr$ali su tribine i govore u praznim salama poBeogradu o izgubqenim tekovinama toga protesta i zasve, naravno, krivili, koga bi, nego Vuka Dra{kovi}a.Uvodni_ar jedne dnevne, tobo$e slobodne novine _ak jebez pardona uskliknuo: ko }e sada, kada wih sude, ka$-wavaju i mo$da hapse viknuti juri{ sa balkona Na-rodnog pozori{ta, pokrenuti narod, kada je Vuk Dra{-kovi} u{ao u Saveznu vladu i ne}e da gine za wih ko-ji ga toliko obo$avaju i podr$avaju da su i 9. mart pro-glasili svojim protestom. Iako su tada bili po svojimre$imskim rupama a ne na Trgu, prisvojili su sve za{ta se Vuk borio i izborio za ovih devet godina, ula-$u}i celog sebe, sopstveni $ivot i slobodu za wihovumr$wu i la$i od kojih sasvim pravedno sada strada-ju. Sve se vra}a i pla}a, stara je pravda i istina, patako i oni danas, osam godina posle, u praznim salamai bez podr{ke naroda pri_aju sebi kako bi sve bilo bo-qe i lep{e da nema Vuka i Srpskog pokreta obnove ipla}aju kazne za klevete po Zakonu o informisawu ko-ji su oni izborili svojim lajawem i lagawem o svemui svima osim po onima koje oni ho}e a narod ih ne}e pane}e.

Komentari{u}i godi{wicu 9. marta 1991. godine,nekada{wi predsednik Demokratske stranke DragoqubMi}unovi}, koji je pobegao sa protesta pre po_etkaprotesta, _im je pao prvi suzavac, danas ka$e da je svejasno i da je on ostao dosledni opozicionar i da je i da-nas tamo gde je bio pre osam godina: nije u vladi, nijesa re$imom, nije ni u parlamentu Srbije, kao da je towegova voqa a ne voqa bira_a, po{to je na svim izbo-rima u_estvovao i nikada ni{ta nije dobio. Da li bibio u vladi danas da ima jaku stranku i poslanike uparlamentu ne treba ni pitati, po{to znamo da je i da-ne protesta pre osam godina, dok je Vuk bio u zatvoru,provodio kod Milo{evi}a na kanabetu, rade}i za we-ga na smirivawu protesta. Da ne pri_amo o tome da susvi vajni lideri nazovi opozicije koji se danas prise-}aju 9. marta sa $aqewem i nostalgijom, optu$uju}iobavezno Vuka i Srpski pokret obnove, bili tada sa re-$imom i uz wega, od Milana Pani}a, Vuka Obradovi-}a, Neboj{e ̂ ovi}a, Dragoslava Avramovi}a, pa i Dra-goquba Mi}unovi}a, koji je ve} 1992. godine dao mini-stre u vladu tog istog Slobodana Milo{evi}a, u vre-me kada se Vuk Dra{kovi} i Srpski pokret obnove naVidovdanskom saboru borio za promene i odlazak Mi-lo{evi}a sa vlasti.

Sve su zaboravili i oni i novinari koji danas odwih a i od sebe prave opozicionare i lidere demokrat-skih procesa koji }e da kao ne{to promene u Srbiji, aznamo i mi i oni da od tih promena nema ni{ta bezsnage koju oni nemaju, nisu je imali niti }e je ikadaimati, pa makar kupili sve novine po Srbiji, govori-li i slikali se u wima u svim pozama. Sve {to je na de-mokratskom planu u Srbiji u_iweno od 9. marta do da-nas u_inio je Vuk Dra{kovi} i Srpski pokret obnovea svi oni su to samo ru{ili sistematski uporno, iz za-visti i povre|enih sujeta, umi{qenih a neostvarenihveli_ina u politici i novinarstvu, pa sada licemer-no oplakuju $rtvu koju su mr$wom udavili.

Zato neka sami juri{aju za svoje ideale i slobodea mi }emo za svoje, po{to je o_igledno da se borimo za

– 756 – – 757 –

razli_ite stvari i da ne mo$emo zajedno, a od kazni,progona i zatvora brani}e ih lisica kojoj se klawajua ne Vuk od kojeg be$e.


SADR@AJ

TO JE TO, BRA>O SRBI 7JUNACI UBIJAJU I PAKETIMA 11KOMUNISTI, MAJKU VAM ÊTNI^KU 16MOSKOVSKI <IBICARI 21JA BIH <TO MAWU SRBIJU 30OSAM GODINA DO SLOBODE 37BANKAR I WEGOVA ZLATNA RIBICA 44UPISA>EMO IM „LIJEVE GRE<KE” 51SVAKO IMA SVOJU PRIZNANICU 58POJE<>U IVICU I MARICU 65STO BROJEVA SAMO>E 72DEMOKRATSKI BOQ<EVIZAM 77POTPI<ITE KAPITULACIJU 83DAHIJA SA DEDIWA 89PRAVOSLAVNI IRAN 96PO<TO RAÛN 101SLIKA IM SE UKRALA 107MIRNO SPAVAJ, NANO 113POKISLO @ITO 120KRAJ KRVAVE BAJKE 125ODO<E KALABI>I 131SETI SE, PIJANA BUDALO 137KR^KAWE 9. MARTA 144SRPSKI CRV 149BRAT BRATU – FA<IZAM 155NE>U ODUSTATI 160SRBIJA SA ZLATNIM ZUBOM 165„<TA KO<TA DA KO<TA” 170DEMOKRATSKE MA^KE 174OSVAJAÎ KUHIWSKIH GARNITURA 180OTAXBINCI TRÊ POSLEDWI KRUG 186IDEM NA RAVNU GORU 192

– 758 – – 759 –

BITKOKRADICE 198MI, VAMPIRI 204POPOVI NA DAQINSKI UPRAVQA^ 209MIR PRE I MIR POSLE 214ÊKAJU>I SVOJ RED 220OBE<ENA @ENA 226GDE SU „OBILI>I” 230UZMI MALO MASTI 234PAD VELIKE DRENOVE 239BOQE KAMEN NEGO METAK 245MR@WA PUTUJE NA JUG 250GOLGOTA ZA OSVETU 256VELIKI DRAGOSLAV I MALI BOGOQUB 261IMA STRUJE – NEMA SVETLA 268SRPSKI RAJT-PETERSON 274Â^KAWE ME^KE 279KOMUNISTI NE>E PRO>I 284FRANSOA, HVALA TI 290SREBRENICA, QUBAV I LEVICA 294NIKAD NE RECI NIKAD 301POTEMKINOVICA 306PETI GLAS 312AKO TREBA NEMA – POTREBE 317LUDA^KI KORPUS 323KONTINUITET ILI SMRT 329SVATOVA IMA I NA KOSOVU 335LEVI MONGOLOID 342UVLAKAÎ 348NEVINI RATNIK 356DAJ <TA DA< 363\AVO UVEK DOLAZI PO SVOJE 369<UMADINAC IZ NEVESIWA 375NE>U DA PI<EM O \IN\I>U 382PO<TO SEKO MLEKO 390USTA<E U ÊTNICIMA 397<TAKOR SA DEDIWA 405ÊRÎL U BEOGRADU 410<UMSKA GRA\ANKA 416GUBI>EMO DOK VAM NE DOSADI 425IPAK >E BITI MOTKA 431JAJE I DO PAJE 437WEGOVA TU\A RUKA 443BO@I>NI AUTOGOL 450OSTAVI ME, MIRO, NA MIRU 456MIRA NA RAVNOJ GORI 462KO RAZUME SHVATI>E 467

@IVE>E @IVOTI>I 471RU<EWE ZA DIZAWE 478IKAR(BUS)OV LET 484SMRT GENERALA 490GUBI>EMO DO POBEDE 496VLADAN 503SNILA BABA <TO BI BILA RADA 511VOLIM I JA VAS 517SVAKA SVRAKA SVOME JATU LETI 524BIQANA SLOBU TERA<E 531NA SILU SILOM 538NEKO U BLACU, NEKO U BLATU 545JAJE MU>KU 551ZABU<ANTI, LIFERANTI I KOMANDANTI 559POBEDA I PRE POBEDE 564KU>A GORI A BABA SE Ê<QA 570JURI< DECE KOMUNIZMA 575\AVOLI SE @ENE 581ZAKON @UTE TRAKE 587SVI NA JEDNOGA 593BIRALA BIRKA 598SILOVANA SRBIJA 602MLA\A, NOVA, LEP<A – DIKTATURA 607E, DA MU JE SRCE VELIKO K’O JEZIK 613DARIVAWE LI^NE ZA NARODNU SLOBODU 619SAUÊ<>E 625RATOVAWE LUDOM RADOVAWE 630SPAJAWE MR@WE 635POGRE<NA KONCEPCIJA 641<E<EQ, PROBU<ENI BALON 646KOSOVO, STRAH I NADA 652OD PROTESTA DO OPELA 658IZGLEDA <A<AVO ALI JE TA^NO 664KO NAM KA@E 670ORVEL U SAVA CENTRU 675UMIRAWE U MIRU 680OD VIN-A DO NIN-A 686NE BRANITE NAS VI<E 691JESEN NA<EG BEZNA\A 696POPLA<ENI I UPLA<ENI 701NEVINI SU VE> POGINULI 707NAJGORA VLADA = NAJGORI ZAKON 712SMRT FA<IZMU 717IMAO PA NEMAO 722DO@IVOTNI @IVOT NA LEVICI 727NOVA GODINA, STARI GOSPODARI 733

– 760 – – 761 –

TRI JAHA^A APOKALIPSE 737GRADONA^ELNIK BEOGRADA 1999. 742NE>U, NE>U PA HO>U 746SILOM A NA MILOM 751NA<LI PA ZA<LI 756

SADR@AJ 759

– 762 –

Danica Dra{kovi}NE>U DA \UTIM

Izdava_„Srpska re_”

Beograd, Vuka Karaxi}a 8/1

DirektorDanica Dra{kovi}

UrednikQiqana <op

Likovno-grafi_ka opremaVelimir Brankovi}

Tira$1000 primeraka

<tampa@elnid, Beograd

Beograd, 2002.

ISBN 86-491-0046-5

ne>uda>utim danica dra{kovi} · koji su to qudi, da li su qudi uop{te, i kakva smo mi to...

Documents