Nikola Davidovi}

^ETVRTO VREME

roman

II

Nikola Davidovi}

^ETVRTO VREME

II

I izdawe

Glavni urednik

Prof. dr Aleksandra Vrane{

Odgovorni urednik

Bogosav Dani~i}

Nikola Davidovi}

^ETVRTO VREMEroman

II

SLOGA PRESSEParis, 2013.

COPYRIGHT © NIKOLA DAVIDOVI], 2013.

Sva prava za umno`avawe ^etvrtog vremena zadr`ava autor

Nikola Davidovi}. Bez wegove saglasnosti ovaj roman se ne

sme umno`avati ni u celini ni u delovima.

Da bi ovo, Zakonom regulisano pravo autorstva, u praksi bilo

uva`avano, ^etvrto vreme je registrovano u Agenciji za za-

{titu autorskih prava SNAC u Parizu.

POSVE]ENO MOJOJ SUPRUZI MIRJANI DAVIDOVI]

Druga kwiga pitawa

23. pogled

[ta mogu da o meni znaju ne primaju li odavde obave{tewa?

Zna}e ko i za{to me stvorio. Zna}e i od ~ega je su{tina i koliko je

mene u woj. Zna}e da su nemenqivi iskon, forma i sastav tela, raspored i

funkcije organa. Poznato im je i za{to, i pored stalnosti mojih ~ini-

laca, nestajem i za{to me nastajawa ne ponavqaju. Mo}i }e da potvrde da

sam individua uprkos tome da se u svako seme ula`e isto. Objasni}e mi

zbog ~ega potowi nisu istovetni prethodnima, iako su i jedni i drugi i od

iste materije i od iste energije. Za{to se sastavom tela i iskoni jednaki

ra|aju kao sopstveni i otkud im vlastitosti kad su izvorom istovetni i

kad se pre setve ni~im ne razlikuju. Objasni}e mi odakle ovamo toliko

identiteta u takore}i istom trenu. O~ekujem i da potvrde moju hipotezu

da je ~ove~anstvo, u stvari, jedan ~ovek sa vi{e sopstvenosti, do`ivqaja i

shvatawa i sa onoliko svesti koliko ih je pokazano svedo~ewu. Tamo }e da

protuma~e mene i svet u kojem sam ovamo `iveo i u kojem }u, kad se vratim,

da `ivim.

Ako se bez redosleda ne mo`e da nastane, ne mo`e ni da se vaskrsne.

I odlazak i povratak tra`e redosled. Tra`i ga i istina.

[to se ti~e istine, ostajem u pitawu iz kojeg ne}u mo}i da iza|em

pre no saznam je li telo prethodilo semenu, ili je seme prethodilo telu.

Jedni misle da je prvo nastalo seme, a drugi da je prete~a telo. Bilo kako

bilo, u mom shvatawu telo je poreklo, a seme roditeq.

I Oma veruje da je semenu prethodilo telo.

Je li tako i na po~etku bilo, dozna}u po dolasku tamo. Tamo }u da

saznam je li seme iz kojeg je prvi ~ovek prethodilo telu ili je nastalo u

telu. Dozna}u je li I`ejes vajar, ili seja~ semena, ili i jedno i drugo.

Saznawa nema i ne mo`e da bude pre otkri}a istine. Prvo je neophodno da

se ustanovi je li seme nastalo istovremeno sa nastankom tela iz kojeg je i

da li je klica nastala kad i seme, ili se zametnula u semenu. Mora}u i da

znam jesmo li postojali pre semena. Mora}u i da saznam koliko je zbiqe u

pretpostavci da ro|ewe ima svoje, a vaskrsnu}e svoje seme. Neophodno je

da se razjasni u ~emu je razlika izme|u semena ro|ewa i semena vaskrs-

nu}a. Posebno }u morati da istra`im da li je redosled ponavqawa jednak

9

^etvrto vreme / 23. pogled

redosledu nastajawa. Ukoliko su ro|ewe i vaskrsnu}e redosledom isto-

vetni, i vaskrsnuli }e pre tela da bude seme. Sazna}u i da li je redosled

vaskrnu}a nemenqiv kao i redosled ro|ewa. Ispita}u mo`e li da se vas-

krsne pre roka. Ukoliko je vaskrsnu}u strogo odre|en redosled, prirodno

je da se o~ekuje da }e i seme vaskrsa da poseje otac, a primi i razvije majka.

Proniknem li u redosled spoznaja, sazna}u kojim redom smo stva-

rani. Dozna}u jesmo li pre semena i tela bili ideja i da li }emo i pre

vaskrsa da budemo ideja. Otkri}u kad i kako je nai{la misao da se stvo-

reno razvrsta u individue. Nisu li sopstvenosti iz ideje, nastale su mimo

inspiracije. Ukoliko su nastale mimo inspiracije, ostvarile su ih na-

mera i voqa.

Dok sam bio mla|i, Oma me pitala ho}emo li i tamo da budemo

sopstveni.

Wezino pitawe sam shvatio kao `equ da uz moju pomo} re{i jo{

jednu zagonetku. Ne se}am se jesam li i tad mislio da biti sopstven zna~i

ne biti isti, a biti razli~it isto je {to i biti su~eqen. Sukobqeni smo

od nastanka individualnosti. Ako bismo se porazme{tali po stepeni-

{tu, jedan bi bio na prvoj, drugi na drugoj stepenici i tako do vrha. Jedan

bi ose}ao mawe, jedan vi{e, a jedan najvi{e. Jednome bi razmi{qawe

bilo na nivou ustaqenosti, a drugome na nivou spoznaje. Nismo isti ni

po~etkom ni nastavkom. Nismo i ne mo`emo da budemo isti iako smo

jednaki selekcijom gra|e tela i ~iniocima iskoni. Nepoznato je {ta nas,

osim individualnosti i li~nog identiteta, ~ini nejednakima i su~eqe-

nima. Nepoznato je za{to ne mislimo, ne ose}amo, ne do`ivqavamo i ne

shvatamo isto i pored toga {to smo sa~iweni od istog.

Danas Omu mawe interesuju uzroci razlika, a vi{e pitawe ho}emo

li tamo da budemo izjedna~eni. Daqine izjedna~uju zvezde, ho}e li da

izjedna~e i nas. Ovamo nas izjedna~uju boje i oblici, ho}e li tamo da nas

izjedna~e sopstvenosti.

Oma bi htela da ve} sad i ve} ovamo otkrije da li smo jednaki u duhu

i u du{i i kolika je mo} unutra{we izjedna~enosti da nas i izvana iz-

jedna~i.

Omina `eqa bila bi i Dragoqubova i Danilova `eqa. Simi bi se

~inilo da sam o tome ve} pisao. Setio bi se da me zanimalo pitawe

me|uuticawa su{tine i uslova, ali, kao ni onda, ne bi mogao da se seti

koju vezu sam uo~io izme|u bioenergije i individualnosti. Ne bi uspeo da

se seti da li sam jo{ u vreme dok sam predavao studentima mislio da su u

bioenergiji mawe razlike me|u individuama i da }emo, shodno tome, da se

vratimo sa umawenom sopstveno{}u i sa uve}anom izjedna~eno{}u. Vra-

timo li se sa mawe me|usobnih razlika, mawe }emo i da se su~eqavamo.

10

Nikola Davidovi}

Pomiri}e nas jednakost. [to smo mawe svoji a vi{e svi, razlike u mi-

{qewima i ose}ajima }e da budu toliko umawene da }e da nestanu razlozi

zavisti i `eqe za presti`om.

I Oma se jedva setila da sam ih uveravao da }e da usledi op{te

pomirewe.

Ni Oma ni ja nismo zaboravili da sam, ponesen mlado{}u, ube|ivao

i sebe i studente da se primi~e vreme kad }e svest uma i svesti iskoni da

postanu jedna svest, nemenqiva i ve~na, i da }e nova svest da bude sop-

stvena i uzrokom, i tokom, i posledicom, i da }e samu sebe da ponavqa

toliko verno da }e da pamti individuu bez obzira u kojem vremenu posto-

jala i da }e i wezino pam}ewe, kao i pam}ewe iskoni, da bude nemenqivo i

nenestaju}e, sa razlikom {to }e ona, suprotno svesti iskoni, da pamti

posebnosti individue. Predvi|am da }e vaskrsnuli da imaju memoriju

koja }e zauvek da ih pamti i koja }e u svakom vremenu i u svakom telu da se

ponavqa. Bez stalnosti li~ne svesti i bez mogu}nosti da se iz pret-

hodnosti prelazi u budu}nost i da se iz budu}nosti vra}a u prethodnost

ne mo`e da bude ni ponavqawa istog ni pokazivawa ve} pokazanog.

Ne naslu}ujem kako }e ovo moje saznawe da prihvate i protuma~e

Oma, Dragoqub i Danilo i da li }e da mi suprostave svoje stavove, ali ve}

~ujem svoju nepopustqivost i upornost dokazivawa da je predvi|awe iz

izvora istine.

^inioci iskoni se i se}aju sebe i `ive se}awe. Wima je u svesti i

do`ivqaj i uspomena. Svesti uma se}awe nije do`ivqavawe. Woj su u se-

}awu pripadnost i svojstvo odvojeni od do`ivqavawa, utisaka i shvatawa.

Ona se se}a sebe i svojih uloga, ali ne `ivi se}awe. U iskoni je qubav bez

odnosa i saodnosa, u svesti uma qubav je sa odnosom i sa saodnosom. Svest

iskoni voli ne znaju}i koga voli, a svest uma voli i zna koga voli. Svesti

iskoni nije va`an objekt, a svesti uma je veoma va`an izbor osobe. U svesti

iskoni i strast je bez objekta. U svesti uma objekt je vidqiv i opipqiv.

Svesti iskoni su jednoobrazne i nemenqive, a svest uma raznolika, men-

qiva i prilagodiva. Mislim da }e u integraciji svesti uma i svesti iskoni

da prevladaju svesti iskoni i da }e drugi put o`ivqeni da `ive svoja

se}awa i da }e i wima, kao i su{tini, svest da bude i se}awe i do`iv-

qavawe. U integraciji svesti objekti }e da budu nezamenqivi. Vole}emo

one kojih se se}amo, a ne one koje prvi put susre}emo.

Dragoquba ne odu{evqava deo pretpostavke koji u qubavi ne do-

pu{ta nova ugrejawa. Danilo i ja ne `elimo da se objekti smewuju. Simo je

i ovaj put neodlu~an. Hteo bi i ne bi hteo da objekti budu zamenqivi.

Oma me iznena|uje mi{qewem da ne moramo da znamo istinu o onima

koje volimo i po{tujemo. Ushi}uju nas lepote lica i stasa i ne`nosti

11

^etvrto vreme / 23. pogled

pona{awa nepoznatih koliko i poznatih. Divimo se lepom ma ~ije bilo.

Otrov cve}a ne umawuje lepotu cve}a. Ma koliko bili opasni, ne mo`emo

da se ne podivimo ume}u paukova, spretnosti tigrova i lukavstvu zmija.

Emocije ne razlikuju je li voqeni zao ili ~edan. Ni svest uma ne mo`e da

predoseti i razazna sve. I woj je neophodna obave{tenost. Emocije su

nepouzdani svedoci. Preko wih nam nije poslata istina. Ni preko stra-

sti nam nije poslata istina. Darovane su nam spoznaje o ne~emo u ~emu nas

nema. Malo je u nama istine o nama. U nama je premalo istine i o drugima.

Volimo se me|usobno nepoznati, i cenimo jedni druge iako se nepotpuno

poznajemo. U svedo~ewu i opho|ewu, mi{qewu i ose}awu mawe je poka-

zane istine nego {to je imamo. Nismo samo nepoznati sebi. @ivimo u

neobave{tenosti veruju}i da istinu znaju I`ejes i wegovi saradnici i ne

pomi{qaju}i da istinu mo`e da zna samo istina.

Listaju}i Kwigu pitawa Simo se zaustavio kod pitawa {ta ne zna

svest uma.

^ekam da neko od wih odgovori na pitawe. Kratko pri~ekam, pa

ka`em da je svesti uma nepoznato vreme nastajawa i nestajawa, klijawa,

pupawa, cvetawa, opra{ivawa. Zna da misli, ali ne poznaje ono o ~emu

razmi{qa. Ne zna kad je kome vreme sazrevawa nagona strasti, ni za{to

dete mora da postane de~ak, de~ak mladi}, a mladi} sredove~wak. Ne zna

ni za{to se stari i odlazi. Svest iskoni zna vi{e od svesti uma. Svest

uma ne ume da izvr{i selekciju gra|e tela, raspored organa, ne ume da

ustanovi, a nekmoli da vaspostavi, vreme nastajawa ose}aja, mi{qewa i

shvatawa. Zna da pamti i da upam}eno utka u se}awe. Mnogo vi{e zna o

smrti nego o `ivotu. Zna da se pla{i i da se juna~i, zna i da uvidi

vlastitu nemo} i zavisnost. Ne u~estvuje u doga|awima unutar tela i ne

upravqa porivima. ^uvstva deluju nezavisno od we.

Funkcije ~ula su zavisne od we.

Bez svesti uma o~i ne vide, u{i ne ~uju, dodiri ne dodiruju. U svesti

uma nije nastajawe.

U woj je posledwe nestajawe.

Koliko je va`na za `ivqewe, jo{ va`nija je za opstanak.

Sa wom se ne ra|amo, bez we ne vaskrsavamo.

I svest uma, kao i telo, prolazi kroz pet osvedo~ewa. Svako osve-

do~ewe ima svoje vreme.

^inioci iskoni nemaju pet vremena, ni pet osvedo~ewa. Nagoni gla-

di, `e|i, straha imaju jedno vreme. Glad i `e| ose}aju i dete i punolet-

nik. Nagon strasti ne pro|e kroz pet tela. Ni svest uma ne pro|e kroz pet

tela. Ni ma{ta, ni spoznaje, ni nada. Nada ima samo jedno vreme. Jedno

vreme imaju i ~ula. Uvek su u sada{wosti. Nema ih ni u pro{losti ni u

12

Nikola Davidovi}

budu}nosti. Suprotno ~iniocima iskoni, kojima se reguli{u unutra{wi

i vawski saodnosi, ~ula su strogo vezana za svest uma. Nisu presudna za

postojawe niti uti~u na unutra{wa zbivawa, na odrastawe, zrewe i sta-

rewe, ali doprinose bu|ewu emocija i strasti, kao i bu|ewu ma{te i

razuma. Bez wih bi moglo da se opstane. Poseduju sposobnost da pamte i

podsti~u, da nas usmeravaju i da nam poma`u da vaspostavimo saodnose i

otmenije pona{awe. Sposobna su da otkriju {ta mislimo i ose}amo, da li

se pla{imo i koliko smo odva`ni.

Omu je toliko zaokupio moj odlazak da se usput i takore}i nehoti-

mice obradovala izlasku iz {tampe svog romana. Nijednog trena nije me

ostavqala samog, ni dopu{tala da mi na re~i padne sena pesimizma. Uzne-

mirila bi se kad bih ponovio da nisam uporediv ni sam sa sobom, a nek-

moli sa nekim od mene ve}im. Dete je neuporedivo sa de~akom i telom i

umom, i ose}ajem i ma{tom. Niti de~aka mo`emo da uporedimo sa mladi-

}em, niti je mladi} uporediv sa sredove~wakom koliko zbog sazrelosti

tela toliko i zbog umno`enosti ~inioca su{tine. Sredwak i starac su

neuporedivi prevashodno zato {to je starac pogubio mlade osobine i {to

je onemo}ao stra{}u i memorijom. Ni nastajawa ni nestajawa ne dopu-

{taju pore|ewa. Spre~avaju ih jedrewa i starewa.

Sunce, mesec, oko, cvet mogu da budu upore|eni oblikom, ali to

pore|ewe ne kazuje bitno o upore|enima. Pore|ewe kreiranih sa Krea-

torom dokazuje da je Kreator i ve}i i mo}niji i da mu kreirani nisu

jednaki. Pri~a da smo mu preslika ne samo da je neuverqiva nego je i

neuskladiva sa onima koji je propovedaju.

„Oma me ube|uje idejom da je ~ovek, upore|en sa I`ejesom, u pod-no`ju dana, a to pore|ewe je glavna misao wezinog tek {tampanog ro-

mana“, poveravam svoje mi{qewe seni vaze na zidu.

[to govorim seni vaze na zidu, ne govorim Omi. Omi ka`em da ne

mislim da bi autor svega posle stvarawa mladosti stvorio sredove~nost

i starost da je nazreo da }e stariji `ivotni dobi da poni{te mla|a `i-

votna doba. Mislim, naprotiv, da je hteo da kreirane dovede do kraja da bi

im otvorio ulaz u ve~nost.

Oma veruje da ni{ta u~iweno nije bez svrhe, koja }e, po ulasku u

~etvrto vreme, da se obelodani. Ka`e da bez asimilovawa prethodnosti

ne mo`e da se poka`e potowe i da bi u tome trebalo na}i odgovor na

pitawe koja nakana nas je odvela u nastavak. Nije li `udeo za savr{en-

stvom, ili je hteo da svoje izume udaqi od promena.

Mo`da nije `eleo da izume prepusti trenutku. Mo`da su ga izne-

nadile posledice i ~iwenica da je, stvaraju}i ve~ne, stvorio privremene.

13

^etvrto vreme / 23. pogled

Oma potvr|uje da je stvorio starost zato {to je znao da }e ona da mu

pomogne da razdvoji stalno i nestalno da bi se u budu}nost odlazilo

stalnim, a u od`ivqenom ostajalo nestalnim.

Ne verujemo u postojawe smrti.

Je li mrtva voda ako mo`e da prokapa iz vazduha i iz snega, iz daha i

iz tela, je li umro metal kad se istali i ispari, je li mrtav mineral ako

se iz pare vra}a u otvrdak. Ako voda, metali, minerali i drugi ~inioci

tela ne mogu da nestanu, ne mo`e da umre ni telo. Duh i du{a su postojani

i nastankom i funkcijama. Ne umiru li oni, ne umire ni ~ovek. Telo

mewaju uzrasti ne poni{tavaju}i ga.

^ovek je besmrtan, jer je od besmrtnih.

I`ejes nije stvorio smrt ve} menqivost. Ne zna se gde je to u~inio.

Nepoznato je i kad je seme `ivog razvio u telo i kamo ga iz tela presejava,

ali se zna da materija ima vlastiti `ivot i da wezin `ivot ne umire. Zna

se i da bioenergija, duh i du{a `ive svoje `ivote i da wihovi `ivoti ne

umiru. Besmrtna je i sopstvenost pojedinca, a i ona, kao i sve {to nas

~ini, mora da mewa boravi{ta i funkcije. @ivot pre`ivqava i promene

u telu i promene u su{tini. Umesto da svedo~im da se ovamo umire, svedo-

~i}u da se ovamo mewa i da bismo bez mena bili nepokretni.

Materijom ne postojim.

Postojim, iako mi materija ne ~ini vlastitost. Mogu da budem sve-

stan sebe, ali ne mogu da mislim da je nemenqivost svesti moja nemen-

qivost. Mogu da ka`em da sam sopstven, ali nemam primera koji bi me

podr`ao u uverewu da sam sopstven. Vratiti se mogu, ali ne mogu da mi-

slim da sam se vratio u svoje prethodno telo.

^oveka odnekud dovode u telo i nekamo ga izvode iz tela.

Nepoznato mi je odakle su me doveli i kamo me odvode. Znam samo da

nas doseqavaju i odseqavaju i da }e preme{tawem da nas dovedu u ne-

promenu.

I telo, kao i vla`nu zemqu, sasu{i vreme.

Zemqa je ve~na, pa u pari {to se od we odvojila nema wene slike. U

ishlapqenosti tela je slika tela. U ishlapqenosti tela su duh i du{a, a u

duhu i du{i su{tina sopstvenosti individue i ta su{tina }e, po dolasku

tamo, da se zgru{a u opipqivost i vidqivost. To {to postane vidqivo i

opipqivo je vaskrsnulo telo.

Ovo ne mislimo ni ja, ni Oma, ni Dragoqub, ve} Danilo. Odavno ve}

Danilo veruje da je individua u dva tela i da je vawsko telo od materije, a

unutra{we od energije: da se vawskim telom `ivi javno, a unutra{wim

tajno i da je vawsko telo osvedo~ewe menqivosti, a unutarwe osvedo~ewe

nemenqivosti. Odavno nas Danilo uverava da se odavde i odlazi i vra}a i

14

Nikola Davidovi}

da se vaskrsnuti ne mo`e menqivim nego nemenqivim i da u budu}nost ne

prelazi materija pre no {to izra~i u energiju.

Niko od nas troje se ne protivi wegovom mi{qewu, a ne protivimo

se stoga {to nam se ~ini da su mu dokazi nepobitni i da se razgovoru o

wima ne nazire kraj.

Ne opiremo se ni Danilovom uveravawu da je budu}nost u korenu. Ne

protivimo, se iako mislimo da je drvetu pro{lost dole, u korenu, a bu-

du}nost gore, u kro{w i, u pupoqku, cvetu, semenu.

„^ovekova budu}nost nije gore, ve} dole, iza prethodnosti“, tvrdiDanilo.

„^ovek nestaje ka gore, od ni`eg ka vi{em, od neiskustva ka is-kustvu, od nepokazanog ka pokazanom. Drvo je starije dole, a ~ovek gore.

Da bismo do{li tamo, mora}emo da silazimo u sebe. ^ovekova budu}nost

je na dnu, ispred detiwstva, mladosti i sazrelosti. Mi starimo odozdo ka

gore. Idemo li ka budu}nosti, ne}emo uzlaziti. Drvo se uspiwe, a mi

silazimo. Na{e seme je dole, a seme drveta gore.“

„I{li ka gore ili ka dole, ne idemo prethodnim.“„Prethodnim se i ne uzlazi i ne silazi u budu}nost. Da bismo do{li

u budu}nost, svest uma bi morala da si|e na dno, jer su na dnu svesti

~inilaca iskoni.“

Ipak sam se saglasio sa Danilom. Nazreo sam istinu u wegovoj tvrd-

wi da ni{ta I`ejesovo nije u budu}nosti. Ni mom ocu ne pripada ni{ta

{to je u meni jer sam ja ocu budu}nost, a on meni pro{lost i jer pro{lost

ne prelazi u budu}nost. Vreme koje }e da nai|e posle mene ne}e da bude

moja budu}nost budu}i da ne mogu da napustim svoje vreme i da neizmewen

iz danas pre|em u sutra. Sutra je vreme dolaze}ih, a ne postoje}ih i od-

laze}ih. U budu}nosti nema prethodnih. Nema ni oca ni majke, ni dedova i

baka. Nema ni I`ejesa. Ni mene u budu}nosti ne}e da bude. Da bih iz svog

vremena pre{ao u dolaze}e vreme, morao bih da se toliko promenim da

ni~im ne li~im sebi sada{wem. Vaskrsnem li u nastavak, vaskrsnu}e }e

da bude odlazak od mene, a ne, kako sam dosad mislio, povratak ka meni.

Bi}u koji jesam jedino ako me ne izmeste iz sada{wosti. Bi}u koji sam

bio vrate li me u pro{lost. Bi}u koji nisam bio vaskrsnem li u nastavak.

Da li bih, da sam obave{ten o I`ejesovim planovim, imao vi{e ili

mawe protivre~nih mi{qewa, ili bih kroz `ivot i vreme prolazio sa

jednim stavom, pitawe je na koje, dok sam ovamo, ne}u mo}i da odgovorim.

Odgovor }u mo}i da pretpostavim i da se, po dolasku tamo, korigujem. Oma

ne veruje mnogo u korigovawe, posebno ako se i tamo mewamo i ako sad ne

verujemo u {to smo malopre verovali. Dragoqubu se ~ini da menqiva

osobnost ne mo`e da neguje nijedno mi{qewe, nijedno verovawe. Jedno

15

^etvrto vreme / 23. pogled

mi{qewe mo`e da zastupa nemenqivi. Menqivi, skupa sa promenom, napu-

{ta prethodno i zastupa potowe. ^ovek ima onoliko mi{qewa koliko

do`ivi promena. Danilo tvrdi da je u svakoj promeni i prethodno i novo

mi{qewe. Simo se nalazi u pitawu nestajemo li ili postajemo drugi i

druga~iji. Nestaje li detiwstvo ili se mewa u mladost, nestaje li mladost

ili se mewa u sredove~nost. Mewa li se prethodni izvor pri prelasku u

novu posebnost? Mewa li se gra|a prethodnosti? Mewaju li se funkcije?

Je li svaki odlazak nastanak nove posebnosti? Je li sin nova vlastitost

oca? Je li se prethodno telo i su{tinom mewa u novu vlastitost? [ta

uti~e na promenu mi{qewa, oseta i ose}aja, ma{te i nade? Je li istina da

idemo tamo da bismo postali I`ejesova sopstvenost i da bi na{a mi-

{qewa uve}ala wegova razmi{qawa? Jesu li na{e saobrazbe I`ejesovo

vaskrsavawe? Vaskrsavamo li posle svakog izdvajawa iz ukupnog?

Poma`em Simi da iza|e iz mojih nedoumica. Pitam ga otkud u lepom

i skladnom telu nasiqe i mr`wa.

Simo }uti. Ili ne zna {ta da odgovori ili i ovaj put za wega misli

kwiga.

Ne dokazuje li to da osobine ~inilaca iskoni nisu jednake oso-

binama tela: da smo iznutra jedna, a izvana druga osobitost.

Oma bi, da razabire o ~emu se sa{aptavam sa Simom, navela supro-

tan dokaz – primer da je neko izvana grub, a iznutra ne`an, zaqubqen i

nesebi~an. Pitala bi me otkud u ru`nom telu lepota su{tine. Otkud u

cvetu otrov i u lepoti tigra zver.

Dragoqub bi se raspri~ao o vawskoj lepoti dvoli~waka, la`qi-

vaca, prevaranata, kradqivaca i o onima koji, usprkos neskladnosti tela,

nisu skloni da prevare.

Simo ne bi mogao da se seti da sam u jednom tomu Kwige pitawa

pisao o unutarwem i vawskom liku individue.

Danila interesuje da li se re~i oda{iqu ka tamo kao {to se prenose

televizijske vesti. Prenosi li daqina odavde re~i, onda su pro~itali i

moju sumwu u pri~u da je prva `ena nasewena dahom iako pri~u, na Omino

insistirawe, nisam uvrstio u Kwigu pitawa, jer se u to vreme nisam setio

da su autori pri~e o nasewewu mogli da znaju da se dah pretvara u kap i da

se i danas `ene nasewuju dahom koji se pre sejawa pretvara u kap.

Prenosi li energija sve {to ovamo mislimo i govorimo, tamo znaju

i ono {to jedni drugima nismo poverili. Tamo znaju da mo`emo da odgo-

dimo odlazak koji je prouzro~en ne~im odavde, ali da zasad nismo mo}ni

da odlo`imo odla`ewe kojem je uzrok u onom {to nije odavde. Neodlo-

`iva su odrastawa i starewa. Neodlo`ivi su nailasci poriva gladi,

`e|i i strasti. Neodlo`iva su ga{ewa ma{te i telesne snage.

16

Nikola Davidovi}

Dragoqub pita Omu, a Oma mene ho}emo li i posle vaskrsa da bu-

demo zajedno. Ho}emo li i tad da se sastajemo?

Simo odlistava stranicu Kwige pitawa i ~ita moju hipotezu da smo

nastali odjednom i zajedno i da }emo, shodno tome, i da vaskrsnemo zajed-

no, ali da se ne}emo pojaviti istovremeno. Svako se i ra|a i vaskrsava

kad mu do|e vreme. Ne `ivimo samo u sopstvenom vremenu. U svom vremenu

smo od trenutka nastanka.

Dragoqub misli da smo u svom vremenu od momenta kad se uvaja seme

ro|ewa. Danilo priznaje da o tome nije mislio, a Simo obema rukama

prelistava {esti tom Kwige pitawa.

Omu interesuje kako zami{qam re{ewe pitawa prenaseqenosti

zemqe. Svi ne}e imati gde da se vrate. O tome problemu sam ranije ~esto

razmi{qao. Se}a se da sam zamislio da deo ostane tamo, a deo da se vrati

ovamo. Ko je ovamo imao nekih neda}a, ostade tamo; ko je ovamo `iveo u

slozi i u me|usobnom razumevawu, vrati}e se ovamo.

Dragoqub hvali moju zamisao, a i Danilo i Simo me podr`avaju u

nameri da tamo izlo`im svoj plan.

O nama tamo znaju sve. Tamo znaju da li svest mo`e da bude moja zato

{to mene pokazuje meni i {to reguli{e moje pona{awe i moj odnos prema

stvarnom i imaginarnom. Mo`e li da bude moja ako sam o~itiji u tu|em

nego u svom pam}ewu. Mo`e li svest da bude moja? Ako mo`e, za{to

mislim da mogu da je uporedim sa svetlom i da smatram da i ona, kao i dan,

osvetqava moje pokazivawe, a ne moje sveukupno postojawe. Trebalo bi da

pokazuje da jesam, da postojim, i da sam bio, da sam postojao. Trebalo bi da

me potpunije vidi u se}awu i u dana{wici. Trebalo bi da weno svetlo

dose`e u budu}nost. Morala bi da bude osvetqiva~ ne samo dodirqivog i

o~iglednog ve} i neopipqivog i neo~iglednog. Morala bi da pamti i ono

{to je videla i ono {to je izmislila.

Omu interesuje da li se i svest, kao i ose}awa i saznawa, izra~uje iz

su{tine. Ponavqa moju ube|enost da ~inioci iskoni imaju svoju svest

pitaju}i me da li se svesti iskoni usvetqavaju u svest uma. Ne izgara li

su{tina i nisu li wezini plamenovi osvetqiva~i razuma.

Dragoqub zami{qa da se svest uma uve}ava naporedo sa uve}avawem

svesti ~inilaca iskoni. U detetu je mawe svesti iskoni i, saglasno tome,

mawe svesti uma. Zar to ne dokazuje da je svetlo svesti uma odblesak

svesti iskoni. Sve od ne~ega nastaje, sve je posledica ne~ijeg postojawa,

pa i svest uma.

I Danilo pretpostavqa da je svest uma od varnica svesti iskoni.

O nama tamo znaju sve. Znaju da sam no}as napisao da iskon, svest i

uslov, razmewuju informacije. Znaju da sam u to uveren, ali da nisam

17

^etvrto vreme / 23. pogled

uveren da se tamo i ovamo me|usobno obave{tavaju i da smatram da ovo

mo`e da se proveri po dolasku tamo. Iskon informi{e svest, a, preko

svesti i uslov, o porivima i potrebama svojih ~inilaca, a svest obave-

{tava iskon o izvr{ewu wezinih zahteva. Znaju i da se pitam da li je

iskon u sistemu obave{tavawa I`ejesa i wegovih saradnika o vlastitom

stawu i o stawu u svesti i uslovu. Ukoliko je I`ejes preko izjedna~e-

nosti informisan o meni, informacije mu sti`u iskqu~ivo preko oso-

bina kojima je Kreator jednak kreiranima. U tom slu~aju moji oseti, ose-

}aji i nagoni su i wegovi i u tome ~ime smo jednaki su obavesti o meni.

Preko izjedna~enosti prima i vesti o spoznajama, nadi, do`ivqa-

vawima i shvatawima, I`ejes je ukqu~en u sistem koji ga informi{e o

svemu i zato zna {ta ose}am i mislim i ~emu se nadam. Pre mene je svo

moje `ivqewe pro`iveo i moji do`ivqaji i moja shvatawa su wegova

se}awa.

Kreirani `ive ~ega se Kreator se}a.

I`ejes ne `ivi s nama i ne pro`ivqava na{e pro`ivqaje. On je

od`iveo ovo {to `ivimo. I mi }emo, po preseqewu tamo, da `ivimo

vlastitu od`ivqenost. Od vaskrsnu}a ne o~ekujem ni{ta drugo doli po-

novqeno `ivqewe.

Bi}e tako vaskrsnemo li u od`ivqeno. Povratak u od`ivqeno je

ponavqawe. Pre|em li u neod`ivqeno, u drugi deo `ivqewa, ne}u se

ponoviti. Desi}e mi se {to i mladi}u kad pre|e u sredove~nost: se}a}u se

pro`ivqenog `ive}i nepro`ivqeno. Bi}u svestan sebe prethodnog, ali

ne}u biti prethodni.

Oma bi `elela da se vratim u od`ivqeno, a Dragoqub da pre|em u

neod`ivqeno uveren da je susret mogu} jedino u nepro`ivqenom. Danilu

i Simi je svejedno kako }u da se vratim. Va`no im je da se vratim i da po

povratku budem koji danas jesam.

Oma, Simo i Danilo vide spasewe u vra}awu istog u isto, a Dra-

goqub u povratku neistog u neisto.

Razlike u nadi ne bilo da znamo {to znaju tamo.

Tamo znaju da ne mo`e da se svedo~i da maloletstvo i punoletstvo

nestaju pored ~iwenice da ih nova sejawa ponavqaju. Ne mo`e ni da se

govori o nestajawu forme tela kad i wu nova sejawa ponavqaju. Moglo bi

da se tvrdi da ne nestaje ni{ta {to ni~e iz semena i da je i tu stalnost

smislio i osmislio I`ejes. Mora da se prizna da su I`ejesove tvorevine

ve~ne zahvaquju}i novim setvama. Bez novih sejawa I`ejesov izum se ne

bi ponavqao. Ne bi se ponavqao prevashodno zato {to su ovamo i u ovom

vremenu individue menqive i nestaju}e.

18

Nikola Davidovi}

Oma veruje da je I`ejes stvorio ve~nost samim tim {to je porivom

obavezao prethodne da seju i ra|aju potowe. Znao je da bez setvi nema

novih dolazaka.

Otac i majka ne stvaraju sinove i k}eri nego ih izvode iz semewa.

Potowi }e da zamene prethodne i da `ivot, donesen iz pro{losti, odr`e

i predaju novom pokolewu, a novo pokolewe jo{ mla|em pokolewu. Bez

sejawa pro{losti u sada{wost i sada{wosti u novu sada{wost ~ovek bi

nestao. Suncu je budu}nost u novom mlazu helijuma i u staroj varnici,

vodi u dahu, bi}u i biqci u semenu.

Slu{am Omu, a mislim da ro|ewa, i pored primera sli~nosti i dvoj-

ni{tva, ne ponavqaju prethodne – da im ne ponavqaju ni{ta {to ih indivi-

dualizuje i ~ini funkcionalnima. Ne ponavqaju im ni ose}aje, ni ja~inu

strasti, ni mi{qewe, ni dubine uma, ni visine ma{te niti i{ta ~ime su se

prethodni uposebqavali. Ro|ewa ro|ene izoluju u wihove sada{wosti ne

dopu{taju}i im da ostanu u pro{losti ni da pre|u u budu}nost.

Tamo mogu da do|em samo u svoje vreme. Samo u li~nu ve~nost.

Odlazimo u sopstvenost ostaju}i isti.

Ponovi}u se u istog sebe i biti {to jesam ma u kojem uslovu o`iveo.

Ro|ewa ne ponavqaju prethodnike, ponavqaju ih vaskrsnu}a. Ovamo smo

izlo`eni nastajawu u razli~ito, tamo }emo da nastajemo u isto. Ne znam

ho}u li da se vratim ovamo, ili }u ve~nim postojawem da ostanem tamo,

ali u ovom momentu verujem da svaka individua, pa i ja, ima samo jedan

identitet i samo jednu sopstvenost `ivela privremeno ili ve~no.

Identitetom se ne `ivi privremeno.

Jutros je u meni toliko optimizma da se ne usu|ujem poveriti Omi

{to iz straha da }e da pomisli da izmi{qam, {to iz iskustva da je bez

dokaza ne mogu da razveselim. Ostavqam i sebe i wu u nadi uveren da je

nada uverqivija od straha.

Da zna {ta ose}am, Oma bi ponovila moju misao da je vi{e nade u

suzi nego u osmehu.

Nisam individua {to ne~im jesam, ve} {to jesam.

Individua se razlikuje od individue postojawem, a ne posebno{}u

osobine. Sopstvena je zato {to jest, {to postoji i {to je svesna svog

postojawa. Izdvaja se sve{}u, a ne vlastito{}u kvalitete i kvantitete.

Po svemu sam nekome jednak osim po svesti da jesam i da zajedni~ku stvar-

nost li~no do`ivqavam i shvatam. Individua sam zato {to ja jesam ja, a ne

zato {to sam ovaj i ovakav i {to se nekom posebno{}u razlikujem od

drugih. Biti individua zna~i biti neko, a ne biti nekakav neko. Osobine

nas ne ~ine individuama, individuama nas ~ini postojawe. Nisam indi-

vidua {to ne~im jesam, ve} {to jesam.

19

^etvrto vreme / 23. pogled

^ovek je ono {to ne ~ini druge. Nije oset i ose}aj jer i drugi ose}aju

bol i strah, qubav i strast. Nije nagon gladi i `e|i. Nije ni svest. Mogao

bi da bude misao. Mogao bi da bude i nada i spoznaja. ^ulima se ne izdvaja.

Ni ~uvstvima se ne izdvaja. Ni ma{tovitost ga ne izdvaja. ^ovek je jedva

~ovek. Mo`e da li~i I`ejesu, mogu i da imaju neke zajedni~ke osobine,

ali nije I`ejes niti iko ko mu nije jednak identitetom.

Nisam uveren da znam ~ime sam ~ovek.

Oma, Dragoqub, Simo i Danilo su saglasni sa mnom. I sami su uvere-

ni da bit sopstvenosti pojedinca i vrste nije u opisu. U opisu je bit

opisa. I oni ukazuju na nemogu}nost pore|ewa Kreatora i kreiranog pre

no {to nam se ka`e {ta je Kreatorova su{tina. Razlike su u su{tini, a ne

u opisu i u tvorevini. I wima se ~ini da smo su{tinom neporedivi zato

{to je u woj sopstvenost individue. Identitet nije osobina, ve} indivi-

dualnost. U wemu nema izjedna~enosti, u wemu smo vlastiti. Ne mo`emo

da ga nasledimo. Nastaje kad i pojedinac. Neotu|iv je i neprenosiv. Beleg

je li~nog i dok je ovamo i dok je tamo. Ne mewa ga povratak ovamo.

Nije jedini beleg.

Kad do|em tamo, sazna}u je li mi posebnost, osim u identitetu, u

do`ivqavawu i shvatawu sebe i drugih i da li je istinita hipoteza da smo

vlastiti svim posvojenim i svim sa ~ime smo sa`ivqeni.

Onaj sam za kojeg mi ka`u da jesam, ali i onaj za kojeg mi ne ka`u da

jesam. Niko mi nije izri~ito rekao ko sam: ni seme, ni zametak, ni telo.

Pro}i kroz sebe isto je {to i pro}i kroz yunglu. Svi su mi rekli da jesam,

niko ko sam, otkad i dokad sam. ^inioci iskoni ne identifikuju mene ve}

sebe. Qubav pokazuje qubav, glad i `e| glad i `e|, spoznaja spoznaju. I

zagrqaji i milovawa su svoji, a ne moji svedoci. Osvedo~ewa mene nisu ni

strasti, ni mi{qewa, ni spoznaje, ni nade. Svi su samima sebi i subjekti i

objekti. [to se ti~e svedoka, od wih vesti o meni ne sti`u tamo. Stizale

bi da sam jednak I`ejesu. Tad bi I`ejesu li~no postojawe bilo i infor-

macija o wemu i informacija o meni. Tad bi se i wemu i meni de{avalo

isto. Wegov `ivotopis bi bio i moj. Ovamo ne uspevaju da me identifikuju

i da doznaju istinu o meni, a tamo o meni znaju samo onoliko koliko sam im

jednak. Pro}i }e mi tamo `ivot bez identifikacije. Ostajem ovamo zago-

netka, verovatno }u i tamo da ostanem zagonetka.

I I`ejes i ja ostajemo neodgonetnuti i sebi i drugima. Obojica smo

bez svedoka koji bi mogli da nas identifikuju.

Oma je zbog toga nesre}na. I ja bih voleo da sve saznam ovamo i da ne

odlazim tamo. Sva istina je u meni, i ova koja se pokazuje ovamo i ona koja

}e da se poka`e tamo, i ja bih voleo da iz mene, dok sam ovamo, isklije i

posledwa semenka.

20

Nikola Davidovi}

Po ~emu bi se oni tamo mogli da razlikuju od ovih ovamo osim po

~iniocima tela i ~iniocima iskoni, po do`ivqajima, utiscima, shva-

tawima, spoznajama i po nadi. Mogli bi da se razlikuju osetima i ose-

}ajima, strahom, strastima, dubinom, {irinom i visinom uma, dosegom

ma{te i uzvi{enim saznawima. Mogli bi da budu iznad ovih ovamo su{ti-

nom, pame}u, izumima, uvidima. Mogli bi da budu vi{i, krupniji i sna-

`niji, da daqe vide i ~uju, da dodiruju {to je ovamo nedodirqivo, da

shvataju {to je ovamo neshvatqivo. Mo`da wima drugo sunce sja, i drugi

mesec, i druga~ije zvezde. Mo`da nemaju ni zora ni sumraka, ni ki{a ni

snegova. Verovatno su otporniji na hladno i vru}e, na vla`no i suho,

o{tro i tupo. Sigurno su ve{tiji i izdr`qiviji. Mo`da br`e uzlaze uz

uzvisine i sporije silaze niz strmine.

Nezamislivo je da tamo `ivi neko u ~ijoj energiji nije slika tela.

Nemogu}e je i da je tamo neko ~ija kap nije od daha i ~ije telo nije iz kapi.

Postoji li me|u nama nejednakost, razlika mo`e da bude u koli~ini i

strukturi, a nikako u gra|i.

Oma me sa po uha slu{a. ^uje samo one moje re~i koje se ne su~ele sa

pitawem otkud materiji razum i spoznaja, ma{ta i nada, oset i ose}aj,

strast, strah, glad i `e|. Otkud sve to telu kad je telo od vode, minerala,

metala, fosfora. ^inioci tela nisu mogli da ih stvore. Odakle su se

utkali u telo, pro`eli ga, o`ivili i u~inili osetqivim i umnim. Od-

lazim tamo sa uverewem da su tvari, duh i du{a otuda, a da je odavde samo

iskustvo – da je `ivot otuda, a do`ivqaji, utisci i shvatawa odavde.

Da je pitawe iza{lo iz }utawa, ukqu~io bih se u razgovor i priznao

da od jutros mislim da svaka individua ima vlastitu pro{lost, li~nu

sada{wost i sopstvenu budu}nost: da je pro{lost od`ivqeno, sada{wost

`ivu}e, a budu}nost neod`ivqeno vreme. Od jutros mislim i da svaka

individua ima i vlastito ~etvrto vreme i da je u tom vremenu sve {to sam

pro`iveo, {to `ivim i {to }u da pro`ivim. Iz ~etvrtog vremena je

identitet individue. ^etvrto vreme je i ovamo i tamo. To je vreme ve-

~nosti. U wemu je pojedinac onim ~ime je jedini i ~ime ne nestaje. ^e-

tvrto vreme je u trajnom delu mene.

^im oseti da razmi{qam, Oma }e da me ispituje. Pita li me za{to

se odlazi tamo, re}i }u da }u da im ka`em da sam do{ao da me dopune kako

bih svim {to me ~ini bio iz ~etvrtog vremena.

Oma se nagiwe prema meni. Weno nagiwawe ne shvatam kao ~in

ne`nosti ve} kao `equ da iz rukopisa, koji je preda mnom, dozna o ~emu

sam no}as razmi{qao. Po sme{ku, {to joj se brzinom svetla razlio po

licu, vidim da je zadovoqna pitawem mogu li anorganski elementi da

o`ive kad nisu u telu i kad nisu sa`ivqeni sa ~iniocima iskoni. Uko-

21

^etvrto vreme / 23. pogled

liko mogu, pomisli}u da se i oni, kao i telo, prezra~uju i da izra~eni

tra`e saobrazbu i sa`ivot sa bilo kojim telom. Ne mogu li da se sa`ive

sa energijom koja je izra~enost tela, jasno je za{to ostaju ovamo.

Ovamo ostaju jer tamo ne mogu da steknu telo. Lep{e im je u telu

nego u energiji.

Ni ~inioci iskoni ne `ive izvan tela. I oni su samo u telu `ivi.

U telu je `ivot celinom, a u semenu samo delomi~no.

Oma ne pita otkud telu `ivot i za{to, po izra~ewu, ne mo`e da

o`ivi one koje o`ivqava kad su u telu.

Kad bih bio uveren u ovo {to govorim, znao bih da je telo nastalo

posle sa`ivqavawa anorganskih elemenata i su{tine. Oti{ao bih tamo

bez ube|ewa da je prvo telo bilo energija i da se nije sa`ivelo sa anor-

ganima da bi nastalo nego da bi se odr`alo u zemaqskom uslovu. Oti{ao

bih odavde sa mi{qewem da preseqavam telom koje prelazak iz materije u

dah nije promenio. Verovao bih zapisu iz Kwige pitawa u kojem se ne

pitam ve} tvrdim da i telo, kao i voda, ima tri agregatna stawa i da mu je

energija prvo agregatno stawe, zgru{ak energije u kap drugo, a otvrdak

energije u materiju tre}e agregatno stawe. Do{ao bih tamo sa nadom da }e

dah, skupa sa mojim identitetom, tamo da postane kap, a ovamo telo. Mogao

bih da potvrdim da sam, u dalekoj prethodnosti, postojao bez tela i da sam

u telo do{ao izvana i da me identitet prikupio u zametak i u telo. Mogao

bih da uporedim identitet sa magnetom i da ka`em da sam jedinstven

zahvaqu}i tome {to sopstvenost poseduje mo} da ne`ivo okupi u shemu

tela i da okupqeno o`ivi.

Da se Oma jutros nije zatvorila u se, napomenula bi da anorganski

elementi, pre no {to sagrade telo, moraju da izvana pre|u unutra. Iz-

nutra se nastaje, raste i ja~a. Iznutra se i sahne. Izvana ne nastajemo i ne

nestajemo. Da bi sunce postalo cvet, mora da se uzra~i u biqku i da unutra

postane cvet. Da bi se kap razvila u ~oveka, mora da se na|e unutra, po{to

se izvana ne nastaje i ne nestaje.

Nastajawe i nestajawe ne mewaju izbor ni ~inilaca tela ni ~i-

nilaca iskoni. U novom telu je stari spisak anorganskih elemenata i

stari spisak ~inilaca iskoni. U novom spisku su identitet, vlastiti

do`ivqaji i sopstvena shvatawa.

Da je jutros iza{la iz sebe, Oma bi me podr`ala u ube|ewu da se od

prethodnika razlikujem onim ~ega u starom spisku nema.

Neki misle, a me|u wima sam i sâm bio, da je individualno i u

izmewenom i u neizmewenom delu spiska ~inilaca individue i da je po-

jedin~evo sve {to ga ~ini bez obzira na to je li spisak istovrstan ili

razli~it.

22

Nikola Davidovi}

Dragoqub i Danilo se nisu opredelili opravdav{i neutralnost

neuvidom u ~iweni~no stawe. Simo je i ovaj put na strani napisanog.

U sa`ivotu sa su{tinom anorgani ne gube li~na svojstva. Ostaju

{to su bili. U telu sti~u nove funkcije, ali im nova zadu`ewa ne asimi-

luju ni poreklo ni sastav. Ostvaruju potrebe iskoni ne mewaju}i ni sebe

ni su{tinu. Ni su{tina se ne mewa. Svoje potrebe ostvaruje uzimaju}i

privremeno usluge anorgana, o`ivqavaju}i ih svojim prisustvom, jer neo-

`ivqeni ne mogu da im poslu`e.

Unato~ procesima nastajawa i nestajawa, u telu se niko ne mewa

doli telo. Svi ostaju {to su bili. Zbog nemogu}nosti trajnog sa`iv-

qavawa telo je menqivo, propadqivo i privremeno. Telo je privremeno

iako su mu ~inioci stalni. Stalni su i ~inioci su{tine i ~inioci anor-

gana. Zato i ne mogu da verujem da je odlazak tamo izlazak iz `ivota.

Da Oma mo`e da mi ~uje misli, znala bi da sam spoznao da smo bez

uvida u vlastito postojawe, a da tamo o meni znaju i ono {to ja o sebi ne

znam. Znaju ko me smislio i osmislio. Ta~no znaju vreme kad sam postao

sopstven. Znaju i po ~emu se razlikujem od ostalih. Znaju i za{to se

razlikujemo. Da imamo u{i za slu{awe misli, Oma bi reagovala na moje

uverewe da sam u nadi besmrtan i nemenqiv. Pokrenulo bi je i moje sa-

znawe da Kreatori znaju vi{e o kreiranima i od kreiranih. Pre nas su

nas ~uli, videli i opipali. Mnogo pre smo o`ivqeni, nego {to nam je

svest pro`ela telo.

Ne ~uje li Oma moje misli, ne ~ujem ni ja wezine. Niko ni ovamo ni

tamo ne mo`e da ima uvid u sopstveno nastajawe, jer ne nastaje pred sobom

i jer postaje svestan sebe tek po nastanku.

„Neko ipak ima uvid u proces nastajawa.“„Ima li neko uvid u nastajawe“, govorim u sebi i sebi, „nema i ne

mo`e da ga ima u sopstveno nastajawe. Ni mi ovamo ni oni tamo nismo

stvorili sebe. i privremenost i ve~nost je neko smislio i osmislio. Ni

mi ovamo ni oni tamo nismo toliko dovoqno obave{teni da znamo sve.“

Oma bri{e san sa lica. Okrenuta je ka prozoru. Kao da sam sa druge

strane stakla.

Kad odem, bi}u sa druge strane. Ja }u da vidim Omu, ona ne}e videti

mene. Ne}e me ni ~uti. Govori}u u sebi i sebi.

Sva jutra su nam ista. Jedanput doru~kujemo }ute}i i misle}i svako

svoje misli, a jedanput se jedva izvu~emo iz razgovora. Obi~no }utimo kad

Oma od mene o~ekuje prvu re~. Jutros ne pokazuje da ~eka da prvi progo-

vorim, iako bi, da je voqna za razgovor, mogla da ~uje da sam no}as pri-

hvatio wezino mi{qewe da je `ivot tamo, a o`ivqavawe ovamo – da su

ovamo o`ivqavawa semena, zametka i deteta.

23

^etvrto vreme / 23. pogled

„Ovamo su o`ivqavawa i anorganskih elemenata koji se saobra`a-vaju sa su{tinom i bez kojih se su{tina ne bi razvila.“

Jutros sam se u~vrstio u stavu da se tamo odlazi u `ivot, a ovamo u

o`ivqavawe. Da ne }utimo, pitao bih Omu je li dolazak u o`ivqavawe

isto {to i vaskrsnu}e na{ih ~inilaca. Pitao bih je {ta misli o mojoj

spoznaji da se dvaput vaskrsava i da vaskrsnu}u ~oveka, `ivotiwe i biqke

prethodi vaskrsnu}e uslova. Prvo vaskrsne uslov, a zatim svest. Oba vas-

krsnu}a ti~u se o`ivqavawa i oba se razlikuju od nastanka. Pitao bih je

da li je saglasna sa mnom i da li je razumno da upu}enije od sebe ube|ujem

da su prvi ~ovek i prva `ena ro|eni, a da wihovi nara{taji vaskrsavaju.

Je li razumno da ih ube|ujem da ponavqawa forme tela i su{tine mogu da

budu samo vaskrsnu}a.

Oma je jutros sa jedne, a ja sa druge strane }utawa, i ja sam, po{tuju}i

zakon inspiracije, morao sam sebe da pitam i da samom sebi odgovaram na

pitawa.

Da Oma zna da me wezino }utawe odvodi iza stakla daqine, govorila

bi bilo {ta samo da me izvu~e iz ube|ewa da sam ve} tamo i da zato jedno

drugo ne ~ujemo. Izvukla bi me i iz dokaza da o~i ne mogu da budu svedoci

u{ima. Mo`emo da umislimo da ne{to ~ujemo, ali i to ako nam je umi-

{qeno ve} bilo u u{ima. Kad odem tamo, u ti{inu daqine, osta}u u svemu

gde sam uspomena. Verovatno sam i u Ominom }utawu onoliko koliko i u

wenom se}awu.

Da me Oma ~uje u svom }utawu, doznala bi da sam se no}as ubedio da

odlazak tamo nije izlazak iz pro`ivqenog i shva}enog. ^ula bi da nisam

prestao da verujem da se od`ivqenim ne mo`e da ode.

Ako od`ivqenim ne mogu da odem, u od`ivqeno ne mogu ni da vaskrs-

nem gde ga nisam pro`iveo. @ele li da ponovim iskustvo, mora}e da me

vrate ovamo.

Da sluh hvata misli, Oma bi u mom razmi{qawu razabrala misao da

smo tamo kad nas zaborave, sakriju od javnosti i od sebe i kad nas ne ~uje

svest.

Da misao mo`e bez re~i u tu|e uho, Omu bi odu{evilo moje saznawe

da se iz uspomena dolazi, odlazi i vra}a.

Da mogu da se ~uju misli, Oma bi saznala da sam se no}as pitao ~iji

identitet je su{tina. Svim identitetima znamo pripadnost, jedino su-

{tini ne znamo. Neobave{teni smo jesu li ose}aji, nagoni gladi, `e|i,

straha i strasti ne~iji identiteti. Ukoliko jesu, ~iji su. Pitao sam se to

no}as hote}i da u|em u jutro sa odgovorom ko me ~ini. Nameravao sam da sa

Omom o ovom raspravim pre odlaska i da se, uz wezinu pomo}, pripremim

24

Nikola Davidovi}

za odgovor na pitawe ~iji identiteti me uslovqavaju da ose}am i mislim,

ma{tam i spoznajem.

Da na usnama, kao u svesti, mogu istovremeno da budu }utawe i re~i,

raspravili bismo i o ta~nosti mog zapa`awa da se pogledom, mimikom i

gestikulacijom jednako jasno sporazumevamo i kad mislimo i kad ose}amo.

Slo`ili bismo se da misli mogu da se sakriju od re~i, ali da ih je skoro

nemogu}e sakriti od pogleda i reagovawa lica. Tajne misli otkrivaju

boje lica i smra~enost i vedrina pogleda. Pretpostavili bismo da se i

tamo na isti na~in otkrivaju nekazane misli i da se i tamo, kao i ovamo,

bri{u pretvarawa.

Bliskost nas razotkriva, razdaqina sakriva. Ne mislim na geo-

grafske udaqenosti, ve} na neizjedna~enosti. Ne sporazumevamo se samo

re~ima, ve} i jednakostima. Boqe razumemo poznate od nepoznatih, bli`e

od udaqenih, izjedna~ene od neizjedna~enih.

^eka li me tamo }utawe, ne ~eka li me re~, onda i oni, ma ih i

predvodi I`ejes, misle svoje misli i od svog razmi{qawa ne ~uju pri-

do{le.

Da Oma iz sna nije pre{la u }utawe, ~ula bi da se, sede}i s wom,

pitam mo`e li svest, bez pomo}i ~ula i ~uvstava, da afirmi{e individuu.

Smatrala bi da svest mo`e da egzistira bez ~ula i ~uvstava u ap-

straktnom, nevi|enom, neoku{anom i ne~ujnom i da wom mogu da odem

tamo, budu}i da je tamo, kako mi se ~ini, vi{e mislenog, a mawe kon-

kretnog. Tamo je potrebnija svest od ~ula. U svesti je `ivo i {to je `ivo

i {to nije `ivo, i {to cveta i {to je uvenulo, i {to `ubori i {to je

usahlo. U svesti je `ivo i {to je bilo, i {to jest i {to }e da bude. U

svesti je ve~nost.

Konkretnost je prisustvo, a apstraktnost odsustvo objekta. Prema

objektu se ocewuje je li ne{to apstraktno ili konkretno.

„Apstraktnost je samo u svesti“, ~ujem neizgovoreno Omino mi{qe-we. ^ujem ga u se}awu. „Nema je u ~iniocima iskoni. Nema je ni u ~ulima.U ~ulima i ~uvstvima je konkretnost. Na kraju konkretnog je kona~nost.

Apstraktno je beskona~no. U wegovom beskona~ju je I`ejes. Wegova bio-

grafija je bez kona~ne ta~ke.“

„I na{e biografije su bez kona~ne ta~ke“, odgovaram Omi iz se-}awa. „Ve~ni su bez zavr{ene biografije.“

„Nepodudarni vremenom su nepodudarni i biografijom. I`ejes je iu vremenu koje prethodi stvarawu. U pore|ewu s nama, on je svevremen i

sveprisutan. U pore|ewu sa svojom prethodno{}u nije ni svevremen ni

sveprisutan. I wegova biografija je bez uvoda.“

25

^etvrto vreme / 23. pogled

Oma iz se}awa je mislila da I`ejesa nema u ~iniocima iskoni

ukoliko je iskoni individua kona~nost. Nema ga ni u ~ulima je li i wima

individua kona~nost.

Ne znam {ta weno }utawe jutros misli, ali znam da je u meni jo{

`ivo verovawe da je I`ejes beskona~niji od beskona~nosti i prisutniji

od na{e prisutnosti i da pore|ewa s wim mogu da budu samo `eqe i nade.

Ne naslu}ujem da li Oma iz }utawa misli, ali pamtim da je onomad

smatrala da je za shvatawe dovoqna svest i da od ~ula i ~uvstava zavisi ko

ocewuje i vaspostavqa saodnos i ko veruje u ne{to {to je nedostupno

~ulima i ~uvstvima. Negda{wa Oma je zastupala stav da na{a uva`avawa

I`ejesa i verovawa u wegovu svemo} ne mogu da se posvedo~e i da i ova

dilema opravdava pozivawe i odlazak tamo.

[to se ti~e rami{qawa, jutros sam sam sa pitawem da li je sve {to

me ~ini i {to je u meni moje, ili je u meni i ono {to me ~ini i pripada

meni i ono {to me ne ~ini i {to mi ne pripada. Moje seme mi ne pripada.

U wemu me nema. Nije sve moje ni u emocijama, u strasti i strahu, nadi i

bezna|u. Nije sve moje ni u do`ivqajima ni u uspomenama. Razdeqen sam na

svoje i ono {to nije i {to ne mo`e da bude moje. Ne mogu da se osvedo~im

sam, potreban mi je drugi subjekt kad sam u emocijama i strasti. Sam mogu

da mislim, da se se}am, da spoznajem, da se nadam.

Nepoznato mi je da li br`e nestaje moje ili wihovo. Od ro|ewa me

prati strah. Ne znam je li strah samo moj. Pomi{qam da nije moj. Dete je

nesposobno da se svesno pla{i. Odrasli su neskloni da sami sebe pla{e.

Od de~a{tva me prate sujeta i samoqubqe. Ni wima nisam tvorac: da sam

ih izumeo i osmislio, ne bi ih bilo u drugima. Da sam autor strasti i

saznawa, ne bi se prerano gasili, niti bi spoznaje sporo nadolazile.

I`ejes nije mogao da me stvori po uzoru na sebe: da me sa~inio prema sebi,

bio bih kao i on sve. Bio bih ve~an.

Oma bi, da ne }uti, prihvatila moje mi{qewe da je I`ejes autor

stalnosti, ali se ne bi saglasila da nije autor trenutka. Nesagla{avawe

sa mnom opravdala bi primerima koji dokazuju da se iz nestalog nastaje.

Navela bi primer vode koja nastaje iz svoje pare i iz svog leda i snega.

Dragoqub bi, da nije oti{ao, nastojao da me uveri da je identitet

individue ve~an i svojoj tezi na{ao potvrdu u ~iwenici da smo koji jesmo

u svim uzrastima. Hteo bi da mu se veruje da identitet po nestanku tela

mewa agregatno stawe i da mo`e da bude i u dahu i u kapi, a ne samo u

materiji.

Iz Danilovog pona{awa moglo bi da se zakqu~i da je neodlu~an da

li da zastupa Ominu, moju ili Dragoqubovu hipotezu.

26

Nikola Davidovi}

Simo bi istrajao u nepokolebqivosti. Bez dvoumqewa bi me podr-

`ao. Mo`da bi stao na Ominu ili na Dragoqubovu stranu da su im mi-

{qewa u Kwizi pitawa. Simo veruje samo zapisanom. Za wega su kazane

re~i pahuqice koje }e da pomete metla prole}a.

Prikrao sam se u Ominu radnu sobu i otkrio da je napisala da su se

Dragoqub i Danilo s wom dogovorili da me sedam dana ostavi bez re~i

kako bih, po dolasku tamo, mogao da proverim prenose li se tamo o nama

vesti preko energije re~i ili preko enegije misli. Dogovorili su se bez

mog i Siminog znawa. Tajno su se dogovorili, jer je Dragoqub primetio da

se pred Simom ne sme govoriti da o nama tamo sve znaju. Simo je umislio

da se o meni tamo mo`e da zna {to im ka`e, a kaza}e im sve {to je iz

Kwige pitawa izabrao i zapamtio. Verovati da o nama tamo sve znaju

isto je {to i omalova`iti wegov trud i uverewe da su pojedinci, kojima

se uru~i poziv, odre|eni za svedoke. A za svedoke su izabrani zato {to se

tamo ne `ivi ovaj `ivot i {to druga~ije `ivqewe ne dopu{ta da o nama

budu informisani. Pred Simom ne bi trebalo govoriti da `ivimo ponav-

qaju}i wihove do`ivqaje, utiske i shvatawa po{to bi i to iskqu~ilo

potrebu svedo~ewa.

Prihvatio sam Omino }utawe i prestao da joj pokazujem svoje no}ne

zapise. Uvukao sam se dubqe u samo}u i pisao. Svestan da zapisano ne}e

pro~itati Oma, ~itao sam ga glasno sebi. ^itao sam da je svest tvorac

individualnosti. Pre nastanka svesti bio sam bez sopstvenosti. Bio sam

nedefinisan i bez shvatawa. Bio sam niko. Tek sa nastankom svesti po~eo

sam da do`ivqavam, shvatam, primam i odbijam, potvr|ujem i pori~em, da

se nadam i da ose}am bezna|e. Pre nastanka svesti nastaju nagoni gladi,

`e|i i straha. Sve drugo iz izvora izvla~i svest. Da sam bez svesti, ne bih

ose}ao qubav i strast, ne bih mislio, spoznavao, ~eznuo. Ne bih uspevao

da se orijenti{em i prilagodim. Svest me na{la i nalazi u meni. Pre

nailaska svesti bio sam dete. Bio sam bez uloge. Bio sam nesopstven i ne-

definisan, bez saodnosa i shvatawa, bez utiska. Bio sam takore}i niko. U

du`ini svesti je du`ina mog boravka u telu.

[to upornije tra`im istinu, dubqe sam u enigmi, a {to sam dubqe u

nepoznanici, nejasnije sam svestan sebe. Na|em se u magli dok razmi{qam

o svom identitetu, o svom poreklu, i o svom kraju. Padam u maglu nakon

svake pomisli na odlazak.

I vodu, kao i mene, zbuwuju uslovi toliko da ne zna kad }e da bude

ki{a, a kad grad, kad oblak, a kad sneg. Meni uslovi zbuwuju svest, a ne

iskon. Iskon zna kad }e {to da bude.

Ni uslov ni vreme mi ne zbuwuju telo, po{to i ono zna kad }e da bude

maloletnost, a kad punoletnost i starost. Zna i kad }e da bude kap i kad

}e da bude tvar i kad }e bude energija.

27

^etvrto vreme / 23. pogled

Dok sam bio mla|i, govorio sam i pisao da ve~nost nazire budu}nost,

a da je privremenost ne nazire. I danas mislim isto uz napomenu da mi se

~ini da uslov i vreme znaju da i ve~ne iznenade. Dokaz su oseti i ose}aji.

Oseti ne znaju kad }e da ih potrese bol, a ose}aji kad }e da ih prodrma

qubav. Danas nisam odlu~an u mi{qewu da stalnost mo`e uvek da pred-

vidi budu}nost.

Isti je stvorio i mene, i vodu, i dan. I dan, kao i ja, bude u de-

tiwstvu, u svitawu, u mladosti, u pojutru, u sredove~nosti, u podnevu, i u

starosti, u sumraku. Ni wega, kao ni mene, ne ponavqa novo svanu}e.

Isti nas je stvorio, ali smo, uprkos tome, zasebni. Svi smo stvoreni

od ve~nog i svi izlo`eni promeni.

Otkrivam li istinu o predmetu i pojavi ili o promatra~u i ta-

kozvanom svedoku? Bi li ~ula doznala {to doznaju da im istra`ivawa ne

otkrivaju istinu? Da li bismo znali {ta ~ini vodu da nam to pokusi nisu

otkrili? Je li istina u subjektu ili u objektu?

U ono vreme Oma je mislila da je istina u objektu, a pretpostavka u

subjektu: da u subjektu nema istine i da je zato sav od nedoumica i pitawa,

da kraj istine pro|emo kao slepci kraj svetla i da }e tako da bude dok se

ne vratim.

I Dragoqub i Danilo su se, skupa sa mnom, pitali `ivimo li istinu

ili izmi{qeno, konkretno ili apstraktno i da li su na{a uo~avawa sve-

do~ewa.

U Kwizi pitawa Simo je potcrtao mi{qewe da ~ak ni istina ne zna

sve o istini budu}i da je i sama nesvesna procesa iz kojeg je proiza{la.

Niko ne zna mnogo o svom postanku i o toku nastajawa, jer su sva bitna

nastajawa izvan vi|ewa svesti. Posle se ra{~lawuje istina, otkrivaju i

prou~avaju wezini sastojci, ali ni otkrivawa malih istina ne doprinose

mnogo razja{wewu postawa. Ko mo`e da se se}a vremena kad su, umesto

ki{a, zemqu okru`ivali kiseonik i vodonik poku{avaju}i da se udru`e i

sa`ive. Ko se se}a prvih kapi i prvih pahuqica. U magli je i vreme kad sam

bio kap. U jo{ gu{}oj magli je vreme kad je kap bila kap i kad se nije znalo

da je u woj bi}e. Istoriji je nemogu}e prebrojiti stranice.

„I istini su neizbrojive stranice“, iz se}awa se javqa Oma. „Nesti`emo ni da joj prebrojimo pitawa, a kamoli da odgovorimo na wih i da

saznamo je li i nestajawe nastajawe. Nastaje li budu}e od nestalog? Je li

od deteta nastaje de~ak? Je li od de~aka nastaje mladi}, a od mladi}a

sredove~wak? Nastajemo li od prethodnog sebe, od koga je nastao prvi? Ko

se transformisao u prvog: da li I`ejes, ili neko ko nije u pri~i. Ili smo

ponastajali sami od sebe? Produ`uje li se prethodnost u budu}nost ili

28

Nikola Davidovi}

ostaje u svom vremenu pitawe na koje o~ekujem odgovor. Nastaje li potowe

od prethodnog, otkud potowem ve}e telo i druga~ije lice?“

„Mewaju li prethodne novi nastanci, potowi ne nastaju od pret-hodnih ve} od promewenih prethodnih. Je li nastajawe transformisawe,

nastaje se od prethodnog.“

„Da li potowi nastaje transformisawem prethodnog ili je posebnozami{qen i ostvaren?“

Omina pitawa su iz se}awa.

Ve} drugo jutro sam bez wenih pitawa. Oma se dosledno dr`i do-

govora. Ne sluti da sam bio u wenoj radnoj sobi i da znam za{to }uti.

I ovog jutra su joj o~i pune svetla. Kao da se zora iza brda pre-

mestila iza wenih trepavica. Iako znam za dogovor, moja {utwa je ispod

sene qutwe. U sebe sam zakqu~ao re~i, a u ladicu no}ni rukopis. Odlu~io

sam da joj ne ~itam napisano. Neka ga pro~ita iz posledweg toma Kwige

pitawa. Neka pro~ita da sam te i te no}i napisao da je ve~nosti nad-

re|ena privremenost i da traje koliko i privremenost. Iskon je ve~na, a

da li }e da traje ve~no zavisi od toga je li u semenu, u zametku ili u telu

ili u energiji. Ve~nost mo`e da bude i ve~na i privremena. Podre|ena je

privremenosti, jer joj je u privremenosti du`ina postojawa i pokazi-

vawa. Iako je ve~na, mo`e da `ivi jedan dan. Ne mo`e da `ivi ve~no, ma

bila u vi{em ili u ni`em bi}u.

U posledwem tomu }e mo}i da pro~ita da me ove no}i interesovalo

je li tamo ve~nost u svakom obliku ve~na. Ako je tamo ve~nost u svakom

obliku ve~na, ve~an je i onaj u kojem je ve~nost. U I`ejesu je ve~nost

ve~na samo ako je on ve~an. Ko je tamo privremen, ne mo`e da postane

ve~an jer mu je ve~nost privremena. Ve~nima je i trenutak ve~an. Ne

zavisi oblik od ve~nosti ve} od sebe. Oblik je ve~an i u trenutku ako je

po sebi ve~an. Ve~nost ne odre|uje du`inu `ivqewa. Vreme je odre|eno u

nama. Bio ovamo ili tamo, traja}u koliko mi je upisano u seme.

Oma je, da je htela, mogla da mi mi{qewe potvrdi ili porekne

klimawem. Ni to nije u~inila.

Mogla je da mi da znak da i sama misli da su ve~ni ~inioci iskoni i

ve~ni anorgani udru`eni u menqivost, a samim tim i u privremenost.

Mogla je da poka`e da zna da promene tela ne mewaju integrisane. [to je

ve~no, a ve~ni su ~inioci mene, opstaje; {to je privremeno, a privremene

su integracije, ne opstaje.

Da se osmehnula, znao bih da misli da }e tamo da se ustali telo. Kad

bude ustaqeno telo, kad ono postane nemenqivo, i pojedinac }e da postane

trajan. Trajan je sastavom, posta}e trajan i integracijom svojih ~inilaca.

29

^etvrto vreme / 23. pogled

Da je pokrenula neki deo sebe, shvatio bih da i sama zna da je ve~no

seme u privremenom plodu. Shvatio bih da joj je poznato da je u semenu

ve~nost i da ve~nost ne ni~e u trenutak ve} u stalnost. Budu}nost je u

semenu, a ne u plodu. U semenu je i stalnost su{tine i privremenost tela.

Razumeo bih da i sama zna da ne mislim na privremenost materije jer we

nema. Privremena je integracija materije i su{tine, a ne materija i su-

{tina. Mewaju se oblici, a ne ~inioci oblika. Oblici su sa~iweni od

ve~nih ~inilaca. Oni se samo individualno uve}avaju i smawuju. Za raz-

liku od su{tine, koja se ne uve}ava i ne smawuje, oblici se mewaju zavisno

od uzrasta individue. Individue nisu jednake li~nom slikom oblika ni

koli~inom su{tine. Nejednake su i intenzitetom poriva, karakterom i

identitetom.

Mogla je da mi nekim znakom poka`e da zna da o~ekujem da }u tamo da

odgonetnem i zagonetku nastanka i da }u da se vratim sa odgovorom na

pitawe nestajemo li u nastajawe ili u ponavqawe. Pre }utawa mi je

predlagala da iz no}nih zapisa izostavim upitnike. @ivot je odgovor, a

ne pitawe. U wemu je sve potvrdno. Ne nestajemo u ponavqawe. Nestajemo

u nastajawe. U to smo se osvedo~ili kad smo iz maloletstva nestali u pu-

noletstvo. I nestajali i nastajali smo bez pitawa i bez nedoumica. Pro-

mene su zakon, a ne pitawe. @ive}i, mewamo se u nastajawe, u novo i

zrelije. Pitawa su izmislili neupu}eni i neosvedo~eni. Oti}i tamo sa

pitawem, a ne sa stanovi{tem, isto je {to i izlo`iti se podsmehu i ~u-

|ewu onih koji su se ve} osvedo~ili da se i nestaje i nastaje u nastajawe i

da prethodni ne nastaje u prethodnog nego u potoweg: da ne nastaje u istog

sebe nego u druga~ijeg sebe.

Upozorila bi me da Dragoqub nije za brisawe upitnika. Upitnici

}e da me prika`u skromnim i znati`eqnim. Podsetila bi me da je Danilo

za izostavqawe upitnika. Ne izbri{emo li ih, pokaza}u neznawe. Nepo-

trebna su mi poni`ewa. Ne smem da se predstavqam onakvim kakav nisam.

Simo se ne bi izjasnio re~ima ve} crvenom olovkom. Sve upitnike u

mom novom tekstu pojasnio bi crvenom olovkom.

Na kraju bismo se ipak saglasili da je `ivot bez upitnika, ali da

~ovek, ma koliko bio obave{ten, ne pro|e kroz wega bez dilema.

Ne govori se ti{ini, a da se govori, kazao bih da nam je svest zidar

subjekta. Pre nastanka svesti bili smo bez subjekta. Bili smo i bez sop-

stvenosti, nedefinisani, bez saodnosa i shvatawa, bez do`ivqaja i uti-

saka. Bili smo takore}i niko.

Primetila bi da sam to ve} napisao i ponavqawe shvatila kao na-

gla{avawe i kao uverewe da }e i vaskrsnuli ponavqati kazano i da }e mu

ponavqawe biti smisao `ivqewa.

30

Nikola Davidovi}

Dragoqub se ne bi saglasio s wom. Podsetio bi je da nismo svesni

nijednog svog odlaska i da ne pamtimo kako smo izgledali u maloletnosti

i da se zato nadamo da je vaskrsnu}e odnizavawe potowih u prethodne.

„Odnizavawe od kraja ka po~etku }e da nam poka`e kakvi smo bili ikako smo nastajali i nestajali. Sazna}emo i {ta smo znali i {ta nismo

znali. Posta}emo svesni sebe i svojih nastajawa i nestajawa.“

Dragoqub bi me naveo da mislim da je vaskrsnu}e izlazak iz zabo-

rava, a ne o`ivqavawe. Smrt nije umirawe, ve} prelazak iz pam}ewa u

zaborav i iz materije u energiju. Smrt nas ne odvodi u novo i razli~ito,

ve} u amneziju, a amnezija ne mewa. Zaboravqeno ostaje u prethodnosti.

Ne nestaje i ne nastaje u druga~ije.

Ne razumem Omu. Ne shvatam da ne uvi|a da ~inioci mene nalaze u

meni samo mene. Nalaze me glad i `e|, strah i strast, razum i spoznaja,

ma{ta i nada. Zar ne uvi|a da wezino }utawe ne otkriva u meni wu, ve}

mene, i da sam jedini u svom telu kojeg su{tina i biogeni, svest i podsvest,

mogu da na|u. Zar je zaboravila da sam onima, koji su me uveravali da sam od

vi{e subjekata, poru~io da je istina {to ka`u, ali da je istina i {to ne

ka`u, a ne ka`u da ne tra`im ~inioce sebe, nego da ~inioci tra`e mene.

Sve u meni je postavqeno tako da anorganski elementi budu podre|eni

su{tini i da ih ona o`ivqava. Zar se ne se}a da sam u Poruci nadle`nima

naglasio da je sve podre|eno identitetu individue i da je identitet glavni

subjekt i da glavni subjekt okupqa i posvaja i ~inioce iskoni, a ne samo

biogene. Bez identiteta ne bi bilo okupqawa i integracije. Ne bi bilo ni

sa`ivota. Identitet je objediniteq i garancija da }emo, i po odlasku tamo,

da budemo prikupqeni u sebe, tamo kao energija, a ovamo kao telo.

Zar ne pamti da je nagla{avawe uloge individualnosti pojedinca

navelo nadle`ne da me optu`e za omalova`avwe zna~aja kolektiva i da

me od produ`ewa ku}nog pritvora nije za{titila ni ve{tina advokata.

Pamti ona sve i o svemu }uti. Pre sam je obave{tavao o svemu, jutros

}u da zakqu~am misao da je vaskrsnu}e novi nastanak istog: da postoji

su{tina `ivota i da je ona u svemu `ivom i da postoji su{tina individue.

Su{tinu `ivota ponavqaju ro|ewa. Da li se ponavqa i su{tina indi-

vidue, sazna}u po dolasku tamo. Ovamo je kraj bez nastavka, tamo bi morao

da bude kraj sa nastavkom. Ovamo su{tina individue postaje su{tina

`ivota, a tamo bi su{tina individue morala da ostane su{tina indivi-

due. Telo se izra~uje u energiju, a li~na su{tina u op{tu su{tinu. Posle

se op{ta su{tina prezra~uje u li~nu su{tinu, ali ovaj povratak nije po-

navqawe ve} novi nastanak istog. Vaskrsnu}e je novi nastanak izra~enog.

O}uta}u i da sam napisao da su{tina i individua nastaju istovre-

meno i da iz semena zajedno prelaze u zametak, a iz zametka u telo. Niti je

31

^etvrto vreme / 23. pogled

telo starije od su{tine, niti je su{tina starija od tela. Zajedno se, kao

dva vr{waka ili dva blizanca, razvijamo. Skupa sazrevamo i skupa se

pokazujemo. Zajedno smo do smrti. U smrti se su{tina izra~uje, a ja osta-

jem. Od`ivqenim postajem se}awe, a neod`ivqenim idem u nastavak.

Telo nad`ivqava neke ~inioce su{tine. Du`e `ivi od starosti.

Uverava me da je vek materije tela du`i od veka su{tine i da telo mo`e da

postoji i bez nekih ~inilaca su{tine, a da su{tina ne mo`e da `ivi bez

tela.

Da ovo saznawe nisam rekao }utawu, Omi bi se ~inilo da su{tina i

telo, materija i energija, i nastaju i nestaju naporedo.

Dragoqub bi bio ube|en da izra~avawa odnose i telo i energiju.

Telo nestaje u energiju, a energija u telo.

Danilo bi usmerio misli ka tamo i, zagledan u daqinu, pitao vi{e

wih nego nas je li mislimo i ma{tamo namerno. Spoznaje nisu namerne, ni

nagoni, ni oseti i ose}aji. Postoji li ne{to u iskoni namerno? Ima li

namere u ~ulima? Postoji li namera u su{tini? Postoji li `ivot namere

ili je sve podre|eno zakonu? Porivi su nenamerni. @ivimo li namerno

ili nam je i `ivqewe zapove|eno? Iz mla|ih u starije `ivotne dobi ne

prelazimo namerno. Nismo namerno ni mladi ni stari, ni zdravi ni bo-

lesni.

Da Oma nije pristala da }uti, pitao bih je mo`e li se namerno ne

misliti. ]utati mo`emo namerno, mo`emo li i ne misliti namerno? Je

li se namerno sa`ivqavaju su{tina i biogeni?

Nestajemo li zato {to smo `ivi ili zato {to nam telo mo`e da bude

energija i {to, shodno tome, materija zra~i? Sunce nije `ivo, a nestaje u

`ivot. Mislim da je uzrok na{eg nestajawa u tome {to je sopstvenost

individue u energiji ve~na. Promene u `ivom su, po mom uverewu, posle-

dica izra~avawa, a ne odumirawa }elija. ]elije ne umiru, }elije zra~e i

usled zra~ewa ne opstaju. I ~ovek, kao i zvezde, izra~avaju}i ne opstaje. I

wemu se, kao i zvezdama, materija osipa u energiju koja }e, u dolaze}em

vremenu, da se zgru{a u materiju. Stvrdwavawe energije u materiju tela

verovatno je vaskrsnu}e.

Rekli smo da je vaskrsnu}e u izvesnom smislu nastajawe. Tvrdili

smo da ono iz ~ega nastaje novo mora da bude ili razoreno ili saobra-

`eno. Sve ovo smo rekli raspravqaju}i o nastajawu.

Sad ne razmi{qam o nastajawu, ve} o vaskrsnu}u. Ako ono iz ~ega

nastaje novo mora da nestane ili da se saobrazi, onda i ono {to vaskrsava

mora da do`ivi promene i da, shodno tome, nestane ili da se saobrazi u

vaskrsnulo. Niti {to mo`e da postane novo bez nestanka ili preobrazbe,

niti mo`e da vaskrsne bez nestanka ili saobrazbe i pretvorbe. Ne mogu

32

Nikola Davidovi}

li ja dana{wi da i sutra budem dana{wi preko nastajawa, ne}u mo}i ni da

vaskrsnem u prethodnog sebe jer }e prethodni da nestane ili da se sao-

brazi i pretvori u novog pre no {to vaskrsne. Ni u nastajawe ni u vas-

krsnu}e se ne ulazi neizmewen. U}i u nastajawe izmewen zna~i postati

nov i druga~iji. Ulazak u vaskrsnu}e tako|e je odstup od sebe prethodnog.

Niti mo`e da nastane isti, niti mo`e da vaskrsne isti. Neizmeweni ne

prelazimo u trenutak, a nekmoli u ve~nost. Nema, niti mo`e da bude, po-

vratka istog u istog.

Prelazak u budu}nost je prelazak u novo seme. Budu}nost je stalno u

semenu. U grani je samo dok je u woj seme. Mislim da je to neizmenqivo i

da je ovako i ovamo i tamo, i u prethodnima i u potowima. Individual-

nost je ve~na dok je seme – postaje privremena ~im prestane da bude seme.

Privremenost je izme|u dva semena, izme|u prethodnog i budu}eg semena.

Stalni smo onim ~ime smo seme. Verujem da je ve~nost i u izjedna~enosti,

a ne samo u semenu, budu}i da su u semenu samo dolaze}e individualnosti.

I ovo sam no}as spoznao, zapisao i u ladicu zakqu~ao. I`ejes je

zakqu~ao istinu, a ja wezin odsev. On nam istinu postepeno otkqu~ava.

Wegova istina je u spoznajama, a moja }e da bude na stranicama Kwige

pitawa.

Do sada sam spoznaje otkrivao Omi ~itaju}i no}ne zapise, od sada }e

sama da ih ~ita u Kwizi pitawa.

I ona }e, kao i oni tamo, naknadno da sazna jesam li ili nisam

verovao da su ~inioci iskoni privremeni ako nisu u budu}em semenu i ako

ih je posvojilo sopstvo. Anorganski elementi su ve~ni kad nisu u telu. U

telu su privremeni jer traju koliko i telo. Seme ih ne prenosi u bu-

du}nost. Ostavqa ih u telu. Sami po sebi su u svim vremenima. U bu-

du}nosti nisu dok su telo. Da po sebi nisu ve~ni, budu}nost bi im bila

kraj, jer ih seme ne nosi iz danas u sutra. Seme ne prenosi ni indivi-

dualnost iz danas u sutra. Ukoliko je individualnost ve~na, ve~na je po

sebi. Iskoni je ve~nost u semenu, a individui i anorganima u svojstvima.

Ne znam o ~emu Oma, dok doru~kujemo, razmi{qa. Razmi{qa li o

osetu i ose}aju, jelu i pi}u, strahu i strasti, mislimo isto. Mislimo isto

i dok se nadamo i dok se ne nadamo, dok ~ekamo poziv i dok se pla{imo

odlaska. Mislimo isto i dok gledamo cve}e, dok slu{amo javqawe ptica.

Malo je povoda da mislimo razli~ito. Mislimo li, kako uvi|am i tvrdim,

o istom, otkud mi potreba da je izvu~em iz }utawa.

Ne `elim li da joj ~ujem glas.

Ne mogu da mislim ne ose}aju}i i ne se}aju}i se, bez do`ivqavawa i

utisaka, bez odnosa i shvatawa, bez podsticaja i uticaja, bez oslawawa na

stvarno i na imaginarno. Ne uspevam da razmi{qam ne upore|uju}i svoje

33

^etvrto vreme / 23. pogled

sudove sa Ominim, Dragoqubovim i Danilovim i bez nakane da dokazujem

i poreknem.

Razgovor sa onima tamo je monolog koji me podse}a na razgovor sa

gluvima. I u sporazumevawu s wima jedan i pita i odgovara.

Svi smo se u}utali. ]utimo Oma i ja, }uti cve}e, }ute neoti{le

zvezde. Svi smo bez re~i sami sa sobom. @ivot je velika samo}a.

@ivot je izvana velika samo}a, a iznutra nepodno{qiva galama. Gde

god se ne{to doga|a, tu nema }utawa. Tu ne }ute ni cvetovi, ni grane, ni

listovi. I`ejes je govor smestio unutra, u su{tinu. Smestio je govor

tamo gde je istina. Malo je istine u svesti, a jo{ mawe na usnama. Potpuna

istina je gde nema re~i.

Stalno sam drugi. Odavno nisam onaj koji je sa mnom bio u semenu i

zametku. Nisam ni onaj sa kojim sam bio u detetu, de~aku i mladi}u. Dok

sam nestajao, drugi su dolazili mesto mene. Bio sam tamnokos, a sad sam,

evo, sedokos. Ne mora neko da li~i drugom, ne mora ni da se preobrazi u

drugog – dovoqno je da odraste, pa da uvidi da u sebi ne postoji sobom.

Nije samo I`ejes u svedo~ewu nepostoje}i. I mi iz trenutka u trenutak

nestajemo. I mi smo pri stvarawu dobili vidqivi trenutak i nevidqivi

beskraj. I mi istovremeno nastajemo i nestajemo.

„Kako da budem sopstven kad stalno nestajem?“ pitam nekog kome nevidim lice.

Zavirim li u se}awe, lako }u da se uverim da u sebi nisam bio

jedini. I u svom pam}ewu }u da na|em vi{e svojih lica.

„Vi{e me u pam}ewu nego u o~iglednosti“, ka`em nekome ko bimogao da budem ja. „Vi{e nas je neod`ivqenih nego od`ivqenih. Vi{e jemene nedokazanih nego mene dokazanih.“

Neko u meni bi hteo da zna je li I`ejes imao prethodnost i da li ju

je umesio u seme. Je li bez prethodnosti, iz kojih izvora su mu nadolazile

spoznaje.

U to vreme nisam verovao da mi spoznaje i ideje dolaze iz I`e-

jesovih uspomena. Tad sam `eleo da doznam da li sam iz nadahnu}a, ili iz

iskustva. Ako sam iz iskustva, iz ~ijeg sam iskustva. Hteo sam da znam je

li I`ejes pre stvarawa `iveo sam. Ukoliko je `iveo sam i bez uspomena,

onda je stvarao bez uzora.

Re}i }e da i na{a ma{ta nema uzora.

Ne}e to da ka`e po{to na{a ma{ta nije bez uzora. Ne mo`e to da

ka`e ko zna da je I`ejesovo sve {to je u nama.

Je li sve na{e pro`iveo I`ejes? Ukoliko je danas sve na{e ju~e

bilo sve wegovo, i on je, kao i mi, `iveo u menqivosti.

34

Nikola Davidovi}

Da je i wegovo sve, kao i na{e, bilo menqivo i da je, kao i na{e sve,

nastajalo i nestajalo, od ~ega bi nas sastavio i ~ime bi nam popunio seme.

Mislim da je sve, pre no {to je postalo wegovo, bilo ve~no i da je postalo

privremeno istom kad je individualizovano.

Iz istog izvora su i moje i wegovo. Bli`i je izvoru i prima samo

izabrano. Dok ovo u sebi govorim sebi, mislim na svetlost sunca i na

svetlost neke ve}e zvezde. U nebeskom ogwu, svetlost je ogaw. Ovamo je

svetlost topla zraka.

I mi smo vi{e mi dok smo u izvoru. Blizina izvoru nas odre|uje.

Vi{e je sunca u suncu, vi{e je mene u meni.

Individua je svetlost koja je izgubila snagu ogwa.

Ispostavi}e se da ne posedujem svojstva nat~oveka – da ih posedujem,

ne bi me ~inila tu|a pro{lost. Bio bih vlastit i izvorom i do`iv-

qavawem. Ispostavi}e se da ne mogu da me smatraju I`ejesovim dvojnikom

– da sam dvojnik, imao bih mo}i tvorstva i znao bih kako mo`e da se

zaustave promene tela. To ne umem danas, ali }u to da umem sutra. U ovo

verujem kad sam optimista.

I`ejesove mo}i ne mogu da postanu moje. Bi}e to kad se od`ivim

ceo. ^ekam taj momenat. ^ekam da se obistini pri~a da sam telom nat-

~ovek i da }u uskoro i onima koji me ~ine da postanem ve}i od ve}eg i

mo}niji od mo}nijeg.

Uskoro }u da znam sve. @ive}u bez pitawa. Zna}u otkud ne`ivo

se}awe u `ivoj svesti. Koja sila u `ivoj svesti odr`ava u se}awu mrtve.

Zna}u otkud umu sposobnost koju nema seme. U semenu nema ni oca ni

majke, a u se}awu su oboje. Nadam se da }u tamo mo}i {to danas ovamo ne

mogu. Ovamo ne mogu da se iz se}awa preselim u konkretnost. Verujem da

}e tamo da mi daju makar deo svoje mo}i. Varnica vatru vra}a u vatru. Ve-

rujem da }emo i mi minuli da budemo vra}eni.

Ve} danas nas se}awa o`ivqavaju ~ine}i nas `alosnim ili veselim,

zabrinutim ili bezbri`nim. Ve} danas se}awa u nama bude strasti. Ve}

danas nas vra}aju u negda{wu qubav. Ve} sad verujem da }e minulost samu

sebe da o`ivi. Seme nas ne o`ivqava – o`ivi}e nas iskon. U wemu su

klice na{ih sopstvenosti i te klice }e da nas usprave u stabla.

Tamo }u da izjavim da je seme vaskrsnu}a u svesti, a ne u semenu.

Svest ne mo`e da vaskrsne. U woj nije uzrok ni nastajawa ni ne-

stajawa. Ne uti~e ni na i{~ezavawe ni na prela`ewe iz mla|eg u stariji

`ivotni dob. Na formirawe tela ne uti~u ni emocije, ni nagoni, ni

saznawa. Izgleda da iskon odrasta i sazreva ne uti~u}i na odrastawe i na

sazrevawe tela. U iskoni ne nalazim takav poriv. Ne nazirem ga ni u

svesti. Pomi{qam da I`ejes ne u~estvuje u razvijawu i da i telo i iskon

35

^etvrto vreme / 23. pogled

sami uti~u na vlastite promene. Mislim da je u prvo seme sve uvajano.

Mislim da I`ejes nije sa nama.

Samostalnost iskoni i tela navela je moje roditeqe da pomisle da

posedujem nadqudske mo}i: da se se}am i {to jesam i {to nisam pro`iveo

i da vidim i {to ne gledam i {to }e tek da se dogodi. Smatrali su da sam

I`ejesova druga sopstvenost, ali sopstvenost koja nema mo}i tvorstva i

koja ne ume da zaustavi propadawe tela i ~inilaca iskoni i da takvu mo}

ne mogu da imam pre no {to ne odem tamo. Wihovo ube|ewe prihvataju svi

i ~ekaju da {to pre otputujem. Nadle`ne je uznemirila pri~a da sam

povla{}eniji od wih.

Izbegavao sam da javno omalova`im ovu pri~u. Pisao sam o nedo-

voqnoj informisanosti svesti i konstatovao da su joj uskra}ene infor-

macije o nastajawu i nestajawu i o uzroku prelazaka iz de~a{tva i mlado-

sti u sredove~nost i starost. Mnogo je primera kojima mo`e da se doka`e

da do svesti ne sti`u informacije o doga|awima u telu. Zbog neobave-

{tenosti se radujemo i dok nam unutra{wost umire.

Posle }e u moj `ivot da u|e Oma sa pitawem da li ~ula, komuni-

ciraju}i sa sve{}u, uti~u na ose}aje i na razmi{qawa. Dostavqaju li

srcu i umu ne`nost i grubost, qubav i qubomoru, pohvalu i pokudu. Do-

{la je i sa pitawem komuniciramo li sa I`ejesom preko ~ula ili preko

su{tine. Prve susrete s wom pamtim i po wenoj nedoumici mo`e li ~ovek

da bude svedok svemu s obzirom na to {to ne poseduje sve karaktere. Htela

je da od mene ~uje mo`e li neko da bude svedok i onom {to nije `iveo.

„I`ejes je otkrio prvu istinu, druge istine su otkrile nove isti-ne“, kazao sam. „Spoznaja otkriva spoznaju, istina istinu, iskustvo neis-kustvo. Svi se sami otkrivamo. Seme i bez uma zna da proklije, pupoqak da

procveta, drvo da olista. I misao samu sebe otkriva. Razum ne otkriva

su{tinu.“

Omi nije trebalo da se ka`e sve. Nisam morao da joj ka`em da smo

samima sebi svedoci.

„O sebi bismo mogli da svedo~imo, da smo se sami stvorili.“„Ni on ne mo`e da svedo~i o sebi. Da bi svedo~io o sebi, morao je da

samog sebe stvori.“

U moja pove~erja Oma je dolazila i sa mi{qewima. Pamtim da je

mislila da nas ideja nije stvorila i da smo u wu u{li ve} stvoreni.

„Bi}a su se dogodila. Uobli~eni smo prema ideji, a ideje se ne stva-raju svesno. Strast nas je posejala, a svest oblikovala. Svest nam nije ni

otac ni tvorac.“

Otkako Oma }uti, sve mawe me je stvarnog. Mla|im telom sam do-

brano iza{ao iz konkretnosti. Vi{e telom nisam koji sam bio. Povratak

36

Nikola Davidovi}

u mladost je nemogu}. Bez albuma ne bih znao kakav sam bio. Ne bih znao ni

da sam bio. ^inioci iskoni se nisu promenili. U se}awu su samo oni koji

su, usled starewa, i{~ezli.

„Starost je album bez sopstvenih slika“, rekao mi je Simo i odmahse setio da je ovu misao ~uo od mog oca.

Bude li tamo odlu~eno da se vratim u isto, mora}u iznova da na-

stanem. Ni odlazak u nastavak ne mo`e da me promeni. I u budu}nosti }u

da ose}am {to sam ose}ao.

Da Oma ne }uti, kazala bi {to sam, koji ~as kasnije, i sam rekao

sebi: da mi budu}nost mo`e da promeni jedino do`ivqaje, utiske, odnose i

shvatawa i da, s obzirom na to, ne mogu da ostanem nepromewen. Kazala bi

{to sam i sam posle zapisao: da je neostvarqivo vra}awe u isto ma i

do`ivqavali i shvatali isto. Nastajawe, a i vra}awe je nastajawe, nije i

ne mo`e da bude bez promene, a promenom se ne ide u isto. Povratak u

promenu nije vaskrsnu}e, ve} nastajawe.

Oti}i }u tamo sa uverewem da odlazim u promenu i da promena nije

vaskrsnu}e.

Oti}i }u sa ube|ewem da je I`ejes uticao na seme samo dok ga je

vajao i da seme `ivi od tog prvog impulsa. Sunce je obele`ilo cvetove

svojim bojama. U cve}u je ostavilo sebe. I`ejes sebe nije preslikao u

cve}e ve} u su{tinu i to {to je utitrao traje kao emocija, kao nagon, kao

mi{qewe, kao imaginacija. Iskone osobine su u po~etku uzra~ene u seme

i seme ih prenosi iz pokolewa u pokolewe. Ma koliko se poja~avalo,

sunce ne mo`e da cvetovima promeni boje. I I`ejes je verovatno izgubio

mo} da mewa. Ni on, kao ni sunce, ne mo`e trajno da oduzme dato.“

[to jesen uvene, prole}e vra}a.

[to u prethodnom nestane, u potowem nastane.

Oti}i }u sa mi{qewem da u `ivotu nema zamene i da ni nastajawe

ni nestajawe ne mogu da poni{te prethodno unato~ ~iwenici da su `ivi

procesi nezaustavqiva dola`ewa.

„Trajni su podsticaji, paqewa i bu|ewa postoje}eg, ali ne postojiuticaj trajnih mewawa. Podsti~e se seme, ali se podsticawem ne mewa iz-

danak. Iskru }emo izbiti iz kamena ako je u kamenu. Podsticati mo`emo,

ali uticati ne mo`emo. Ni onaj koji je stvorio sve ne mo`e da uti~e. I on

mo`e samo da podsti~e.“

Vedrost Ominog pogleda je o~it dokaz da je prihvatqivo moje uve-

rewe da na stvoreno ne mo`e da se uti~e.

Ne `ivi se vi{e u procesu nastajawa, ve} u nastalom. Presahlo je

doticawe u izvore. Izvori oti~u ne pune}i se. Od sunca ne nastaje novo

sunce, ni od vazduha nova voda. Sva dolivawa su zaustavqena. Ko je nastao,

37

^etvrto vreme / 23. pogled

nastao je. Sve individue su u semenu. @ivimo u procesu osipawa, uzimawa,

tro{ewa. U{li smo u vreme dovr{enosti.

Ovo je jutro kad bi Oma, da nije pristala da }uti, mislila da `ivot

nije samoobnova. Ni bi}a se sama ne obnavqaju. ^ak se ni I`ejes ne

ponavqa: da je ponovqiv, wegovi dvojnici bi bili nadmo}ni.

Dragoqub nije sa mnom, ali ja, unato~ wegove odsutnosti, ~ujem da me

uverava da tamo niko ne mo`e da bude kakav je ovamo. Samima sebi smo

prethodnici i niko ne mo`e da bude {to je malopre bio. Dvojnici ne

postoje ma koliko nas izjedna~avala su{tina.

Danilo bi nastojao da doka`e da dvojni{to iskqu~uje sopstvenost i

da to dokazuje da I`ejes nije `eleo da mu neko li~i. Da bi nas odmakao od

sebe i da u nama ne bi imao jednake, nije nam dao svemo}. Od tada ne

postoje isti.

I`ejesovi savremenici su mogli da se nadaju. @iveli su u vreme

nastajawa i imali su razloga da veruju da }e iz nastajawa da iza|u besmrt-

ni. Ukoliko je nekome od wih data besmrtnost, dolaze}e vreme }e da ga

poka`e. Kome je data lepota, pokazao je lepotu; kome je odre|eno da bude

umetnik, rodi}e se sa darom umetnika.

Simo je ~ovek bez mi{qewa. Da nije odsutan, pro~itao bi da sam

no}as napisao da je postojawe u vremenu dovr{enosti i da je svakome od

nas odre|eno kad }emo da preselimo tamo. O~ekivati promenu i poboq-

{awe je iluzija. Ra|amo se potpuno individualizovani. Doznao bi da sam

uveren da smo svim osobinama preslike I`ejesa osim po nadmo}i. I`ejes

je svemo}an, a mi nismo. Ne znam jesam li zbog toga sre}an ili nesre}an.

Mislim da sam vi{e sre}an nego nesre}an jer nedostatak svemo}i mo`e da

bude dokaz da ponavqawa ne mewaju I`ejesa.

Da je ovde, Simo bi iz napisanog mogao da sazna da `ivimo i da se

pokazujemo samo duhom i da me|usobno ne komuniciramo telom ve} duhom.

Telo je neispisani papir i neiskori{}ena filmska traka. Nismo samo-

bitni telom, nismo jedini licem, ni jedini ni posebni – sve li~no je u

duhu i du{i. Tra`im li svoju vlastitost, ne}u je na}i u licu i u stasu nego

u su{tini. U su{tini su mi i izvor, i tok, i u{}e. U su{tni mi je sav

`ivot.

Razuverio bih ih da su u vlastitosti odgonetke o nastanku. Vero-

vali bi meni, a ne onima koji ne misle da su tamo, a ne ovamo, sve odgonet-

ke, i da }u istom po preseqewu da doznam postoji li vaskrsnu}e. Taj

odgovor o~ekujem i zato se bez straha pripremam za odlazak.

Uvideli bi da se vi{e ne pitam {ta }e vaskrs emocijama kad ih

smewuje istovrsnost. Nepotreban je i nagonima i konstrukciji tela. Vas-

krs ne mo`e ni popraviti ni pogor{ati zakone univerzuma. Mesto pret-

38

Nikola Davidovi}

hodnog lica rodi}e se isto takvo lice. Ustaqene su boje o~iju, puti i

kose, prethodna ~ula nadokna|uju istovrsna ~ula.

Kome je neophodan vaskrs?

Na Ominim usnama je sme{ak, a sme{ak mo`e da bude odobravawe, a

ne odgovor. Gledam jutro – ni u jutru ne nazirem odgovor.

Neophodan je vlastitosti, jer wu ne nadokna|uje istovrsnost. Kad bi

ona nestala, iz nestanka bi mogao da je o`ivi samo vaskrs. Vaskrs je

potreban svemu {to ne vra}aju ro|ewa i {to nema istovrsnu nadoknadu.

Potreban je svesti, jer je u woj sopstvenost. O`ive li se}awa, o`i-

ve}e i pojedina~nost.

Da u{i ~uju tu|e misli, znala bi da mislim da se i ~inioci iskoni

individualizuju. Ako uspomene mogu da izazovu suze i osmeh, za{to ne bi

bile `ive i moje u emocijama i nagonima. Znala bi da verujem da su oseti i

ose}aji sr` moje individualnosti i da su sa`eci u mom identitetu. Ne

znam da li su graditeqi moje posebnosti, ali predose}am da me nagoni i

oseti, vizije i nade ~ine ovakvim kakav sam i da bez wih ne bih bio koji

jesam.

Mesto sme{ka usne bi joj pomicale re~i potvrde da je u pojedincu

sve uposebqeno i da individua nije sopstvena samo identitetom. U sva-

~ijem telu, pa i u mom, sve je idividualizovano, svaka }elija i svaki zub.

Dva oka su dve individue, dve individue su i dva uha. Vlastiti su glad i

`e|, strah i strast, nada i bezna|e, se}awa i spoznaje – sve individua do

individue. Niko nije bez vlastite uloge.

Oma }uti, pa ne naslu}ujem je li svesna da nam `ivqewe skriva

identitet preme{taju}i nas iz ni`eg u vi{i uzrast i smewuju}i nam

misli, ose}aje i potrebe nagona vode}i nas iz spoznaje u spoznaju.

^ekam poruku.

Poruka otuda mo`e da stigne jedino preko promene, nikako preko

ustaqenosti. Pomra~ewe je ustaqenost i u wemu ne razabirem novosti.

Ni prelasci pare u vodu i sneg nisu znakovi sporazumevawa. Ni u ~ulima

ne}u na}i o~ekivanu poruku. Ostaje mi samo svest po{to jedino ona mo`e

da uo~i i pro~ita Poruku.

Mawe me interesuje kako je nastala i dokad }e da traje privre-

menost, mnogo dubqe sam u pitawu je li sa nastankom trenutka nastala i

ve~nost i ho}e li i kad da zameni privremenost. Hteo bih da proniknem u

predstoje}e.

Na Ominim usnama se ugasio sme{ak. Verovatno se setila da sam je

uveravao da su u nama I`ejesove poruke. Vest o ishodu je ostavio svima,

ali }e samo jedan mo}i da je obelodani. Samo on }e mo}i da svedo~i. Taj

jedan je neko od nas postoje}ih, ili neko od nas dolaze}ih.

39

^etvrto vreme / 23. pogled

24. pogled

Nepredvidqivo je ko }e da me odvede tamo. Ovi ovamo imaju svoje

puteve i oni ne mogu da mi budu vodi~i. U pam}ewe ~inilaca iskoni ne

utiskuju se do`ivqaji, utisci, spoznaje i shvatawa, pa ni ~inioci ne mogu

da me vode. Ne trne li se svest pre polaska, utrnu}e se na putu, pa me ni

ona ne}e mo}i da dovede do ciqa. Nisam u sebi razaznao drugog vodi~a

osim nade, ali u wu ne mogu da se pouzdam pre no {to izvidim je li se

kogod osvedo~io da joj je data uloga predvodnika. Emocije me vode u zagr-

qaje, milovawa, poqupce i ne`nost, nagoni u glad, `e|, strah i strast,

razum u razmi{qawe, ma{ta u izmi{qawe, se}awa u od`ivqeno. Nikome

od wih nije data uloga posledweg vodi~a. Za `ivota su me vodili i napred

i nazad, i vodoravno i okomito, ali niko od tih vodi~a ne mo`e da me iz

mene izvede.

Iz mene me izvode ma{ta i nada.

Izvodi me svest. Svest iz mene izvodi emocije i nagone, ali tim,

~ime me izvodi, ne mo`e da me odvede daqe od dometa ~ula i ~uvstava.

Mo`da }e otuda da mi upravqaju putovawem. Ovamo su me vodili

iznutra, iz mene, a ka tamo }e, jesu li predvi|awa ta~na, da me vode izvana.

Prvi vodi~i su me vodili od po~etka ka kraju, drugi }e da me vode od kraja

ka po~etku.

Predlo`e li da biram vodi~a, ne}u izabrati telo, jer bi me ono

odvelo u promenu, u odrastawe i starewe, i jer bi me ispreme{talo u pet

lica. Ne bih bio jednak sebi ni ako bih se vratio u seme i u zametak. Pet

puta bih morao da se dokazujem. U ogledalu i u o~ima svedoka iz upoznatog

bih se odnizavao u neupoznato. Ne bih izabrao ni ~inioce iskoni, jer bi

me toliko ustalili da bi mi bile nepotrebne namere, nade i `eqe. Bio

bih, dodu{e, ve~an i nemenqiv, a i to bi mi brzo dojadilo. Verovatno bih

izabrao svest uprkos tome {to se ne ra|amo s wom i {to bih, odaberem li

je, zaboravio `ivot u kolevci. Ni biogene ne bih izabrao jer bih se, skupa

s wima, rasuo: oni u svoje, a ja u svoj identitet.

Mora}u da razmislim kojeg ~inioca sebe da izaberem za vodi~a u

slu~aju da mi prepuste izbor. Izaberem li su{tinu, mora}u da joj ka`em

sve: da joj ka`em ko su mi otac i majka, bra}a i sestre, stri~evi i strine,

40

Nikola Davidovi}

ujaci i ujne, ro|aci i rodice. Mora}u da joj ka`em ime zavi~aja i otay-

bine. Mora}u da joj ka`em sve.

Svest je zadu`ena da je informi{e.

Ni svest nije obave{tena o svemu po{to ni ona ne u~estvuje u svemu

i po{to ni ona ne zna ni{ta o uzroku prelaska maloletnika u puno-

letstvo. I svesti je neophodan vodi~.

Svest nema svoje lice. Ja sam joj lice. Ja i ono {to pokazuje. U