novi-vek-broj-3.pdf

7/24/2019 Novi-vek-broj-3.pdf

1/36

1Novi vek februar 2013.

Jelena Mili, CEAS direktor

VOLJA U KOSTIMA .....................................................................................2Duan Gamser, CEAS saradnik

KAKO PROTIV KORUPCIJE UZ NEREFORMISANI

SEKTOR BEZBEDNOSTI? .............................................................................6prof. dr Tanja Mievi, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu

FILOZOFIJA SVEOBUHVATNOG PRISTUPA BEZBEDNOSTI......................17Irina Rizmal, CEAS istraiva

SUVERENITET I BEZBEDNOST U NOVOM VEKU ...................................... 23Nikola Laki, doktorant na Fakultetu politikih nauka u Beogradu

MAJKA I DETE: LJUDSKA BEZBEDNOST U STRATEGIJINACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE ...................................33

Ivana Jovanovi, meunarodni korespondent i nezavisni novinar

MIROVNE MISIJE UNA NA TEKOM PUTU

OD SUKOBA DO MIRA ..............................................................................41

Sran M. Jovanovi, Centar za studije dobrog upravljanjaCRKVENA DRAVA ILI DRAVNA CRKVA? ...............................................56Kejs Homan (Kees Homan), Marijane Dikas-Roije (Marianne Ducasse-Rogier)

KO SE PLAI ODGOVORNOSTI DA SE ZATITI?........................................ 61Barak Obama, predsednik SAD

INAUGURACIONI GOVOR PREDSEDNIKA OBAME,

NA POETKU DRUGOG MANDATA ............................................................67

Tromese nik CE N TRA ZA E VROATL AN TSKE STUDIJE Februar 2013. ISSN 2217-9925

www.ceas-serbia.org ceasrbija @CEASSerbia

Centar za evroatlantske studije CEASDr. Dragoslava Popovia 15,11000 Beograd, Srbija


2/36

2 Novi vek fabruar 2013. 3Novi vek februar 2013.

Jelena Mili, CEAS direktor

VOLJA U KOSTIMA

Daieva i Vuieva vlada je prva posle in ieve koja iskreno vodi Srbijuu Evropsku uniju i koja na realnim osnovama pokuava da rei kosovsko

pitanje. Ova vlada je shvatila da postoji samo jedna evropska politika,koja je nezavisna i od leve i od desne ideologije i od nacionalizma i odgraanstva. Srbiji je isporuen spisak obaveza koji se tie EU i Kosova i I vicaDai i Aleksandar Vui rade po tom spisku. Podravam ovu vladu zato toneko hoe konano da rei pitanje Kosova, jer je Kosovo uslov svih uslova zaizvlaenje Srbije sa evropskog dna i promene njenog runog lica.

Vesna Pei, sociolokinja, januar 2013.

Branko Lazarevi, nekadanji ef kabineta ministra policije Ivice D aia, dok jebio na toj funkciji odao je lanovima grupe Darka aria, koji su bili zadueni

za pranje novca od prodaje kokaina, da su pod nadzorom policije. Lazarevije posebno interesantan policiji i tuilatvu zbog veze sa RodoljubomRaduloviem Miom Amerikom, saznaje Blic. Protiv Radulovia, koji se uvie zemalja sumnjii kao rodonaelnik posla sa drogom, vodi se postupak uSrbiji zbog verca 1,8 tona kokaina.

Blic, 25. januar, 2013.

Kosovo je posledica dna na kome se nala Srbijai orsokaka u kome se nala zapadna meuna-rodna zajednica i zato konano reenje kosovskog

pitanja ne moe biti uslov svih uslova za izvlae-

nje Srbije sa evropskog dna. Pogotovo ne na nain

na koji to rade sadanja vlada i zapadna meuna-

rodna zajednica. Uzrok su nekontrolisane slube

bezbednosti, raspadnuto pravosue i moralno i

ekonomski devastirano drutvo, koje se sutinski

nije suoilo ni sa ratnozloinakom ni sa koman-

dnoekonomskom prolou Srbije, te promena pa-

radigme u meunarodnim odnosima, a pre svega

nejedinstvo unutar EU oko novog statusa Kosova.

Vesna Pei je svoju sramnu ocenu o iskrenosti

sa kojom Srbiju ova vlada navodno vodi ka EU, kao

to je to pre nje radila samo inieva vlada, dala

u periodu kada su predstavnici ove vlade, u realiza-

ciji andarmerije, u Preevu sklonili spomenik po-

ginulim borcima Oslobodilake vojske Preeva, Bu-

janovca i Medvee, ije je preivele lanove Zoran

ini, strateki za Srbiju u EU na duge staze, kao i

za visoku unutranju cenu, amnestirao. Ovi sada-

nji tu amnestiju namerno zaboravljaju. Nemogue

je bilo uti od bilo koga od njih da bar upotrebi fra-

zu bive teroriste.

ta je razlog ovakvom ponaanju da li promo-

cija neke nove politike organizacije, zarad ega se

svesno obmanjuje javnost, ili nemo da se sagleda

realno stanje drugo je pitanje. U seriji nedavno

objavljenih tekstova u kojima analizira, poredi i

podrava rad sadanje vlade, Vesna Pei, recimo,

spomene Darka aria kao usputni fenomen u

tabloidnim medijima, ocenjujui kao senzaciona-

listiki netane njihove konstatacije da e vlada

pasti ako ari progovori. Takoe, Vesna Pei po-

menute tabloide, pre svega Informeri Kurir, pogre-

no optuuje da rade za politike opskurante i DB

podzemlje, u kome se tuku razliite frakcije. Kuriri

Informersu glasila nadzemlja, Vlade Srbije, koji slu-

e za zatakavanje njihovih veza sa podzemljem, za

realizaciju njihovih prljavih stvarnih politika koje sa

evropeizacijom Srbije nemaju veze, a koje iz istog

oportunizma nee javno da predstave, za ucenu

politikih partnera, te za potpunu kriminalizaciju

itavih politikih opcija i zastraivanje javnosti. O,

kako vrlo inievski.

Pie Vesna Pei naveliko i o tome koliko je bit-

na Vuieva volja u borbi protiv korupcije, te kolikiona kapacitet ima da se konano izgrade famozne

insitucije i sistem koji nedostaje, kao i o Daievoj

hrabrosti da se uhvati u kotac sa pitanjem Kosova.

Jedino na ta nema odgovora jeste to otkud im i

zato odjednom ta volja i ta se to tano promenilo

otkad su bili protivnici bilo kakvog iskoraka u prav-

cu normalizacije odnosa sa Pritinom.

DEA, gospoo Pei, DEA im je naterala volju u

kosti. DEA je amerika Agencija za borbu protiv dro-

ge, koja deluje u okviru Ministarstva pravde. Vlada

nee pasti kada ari propeva, pae Kosovo, pre-

dae ga Dai i Vui, koje je DEA, izgleda, uhvatila

uvezane sa ariem na hiljadu i jedan nain. I Nikoli-

a pride. Kupie ga DEA za zapadnu meunarodnu

zajednicu. Kao Tomas Deferson Luizijanu ili Edvin

Stenton, Linkolnov ministar rata, Aljasku. Samo je

kupovina kosovske nezavisnosti malo due trajala.

Zapad je prvo pokuao Srbiji da objasni da se ne

moe nekanjeno proi za sistematsko injenje zlo-

ina nad jednim delom sopstvenog graanstva, ali

je digao ruke. A i paradigma se promenila. Zato su

Nikoli, Vui i Dai podrani da dou na vlast, jer

je s njima mogue pregovarati. ini ga tako ne

bi prodao, a ni Tadi nije morao, jer jo i u samoj EU,

bez obzira na presudu Stalnog suda pravde, u kojoj

se kae da je kosovosko proglaenje nezavisnosti u

saglasnosti sa meunarodnim pravom, postoji pet

zemlja koje ga nisu priznale, kao i nekoliko lanica

SB UN-a i vie desetina zemalja lanica UN-a.

Problem sa ovakvom quick fixmetodologijom

sastoji se u tome to sve stare probleme gura pod

tepih, nosi andarmerijinim kamionom u neki

depo, uz zagluujuu tiinu Kosovom hipnotisane

zapadne meunarodne zajednice, a generie mno-

go novih, za koje nema g arancija da e biti obuzda-

ni. Utisak nedelje, u kome je ministar pravde otvo-

reno flertovao sa desnim ekstremistima, postae

nam iskustvo godina koje dolaze. Srpska javnost

e i daje ostati frustrirana, jer e Kosovo odlaziti

bez jasne poruke da ga je Miloeviev reim izgu-

bio zato to je prekomerno koristio dravnu silu

nad civilima kosovskim Albancima. inievoamnestiranje albanskih politikih zatvorenika i pri-

padnika OVPBM, njegovo isporuivanje Miloevia

Hagu, kao i Tadievo hapenje Mladia i Karadia

i njihovo isporuivanje Hagu ostae u srpskoj jav-

nosti, zahvaljujui ovakvom pristupu, nepotrebne

akcije sprovedene da se umili hiroviti, antisrpski

zapad. Oslobaajue presude Gotovini, Markau i

Haradinaju nee biti analizirane u kontekstu loe

napisanih optunica, loih procesnih procedura u

Hakom tribunalu i nedovoljne saradnje Srbije s

Jelena Mili


3/36


podrke, stie se utisak da zapad Vuiu i Daiu

mnogo manje veruje nego vesnamapei. Zato im

je u odlukama Evropskog saveta od jesenas dao

domai zadatak koji e tek potvrditi koliko imaju

snage da zavrnute ruke ispune ono to su najvero-

vatnije obeali DEA i drugima da poveu borbu

protiv korupcije i situaciju na severu Kosova.

Naime, u Srbiji velikog borca protiv korupcije

Vuia i kosovoskosrpskog reformatora Daia po-

stoji sistemski problem na severu Kosova funkci-

onie srpska Agencija za privredne registre (APR),

ali ne i predstavnici poreske i bankarskih inspek-

cija, koji mogu da kontroliu da li kompanije regi-

strovane kod APR rade kako treba, da li uopte po-

stoje, kako su kupljene, ko su pravi vlasnici i da li su

i zato bankrotirale. Otuda je sasvim uobiajeno da

se verceri ne mue i da od carinske postaje Kralje-

vo, na primer, kidaju natrag ka unutranjosti Srbije

umesto prelaska administrativne linije sa robom

za koju su traili oslobaanje od nameta, navodno

idui s njom na sever Koosova. Lake im je i istije

da zaista i odu na Kosovo, te da robu osloboenu

nameta navodno prodaju nekoj firmi registrovanoj

u sevrenokosovskom ogranku APR, koju su sami

osnovali, uloivi oko 500 evra za sve potrebne

trokove, da je zatvore na ovakav ili ona kav nain

i da ostanu sa robom na kojoj mogu da zarade i po

30.000 evra po kamionu.

I tu Daieva spremnost na integrisano uprav-

ljanje granicama nije dovoljna, a tu se testira Vui-

eva spremnost na iskrenu borbu protiv korupcije.

Potrebno je zatvoriti APR na severu Kosova, pustitiEULEX i kosovske insitucije da vode registar pri-

vrednih subjekata i da kontroliu njihovo poslova-

nje, te zatvoriti alternativne prelaze sa srpske stra-

ne, one faktike i one budetske. Ovo drugo je, bar

nadzor nad kretanjem budetskih sredstava ka Ko-

sovu, traila Liberalno demokratska partija, ali im je

predlog gromoglasno odbijen od novoevropejaca,

podravanih od vesnipei.

Dakle, od Srbije se oekuje da u dogledno vre-

me ukine i paralelene fiskalne institucije. Ali o tome

neemo mnogo sluati od naih reformatora i bo-

raca protiv korupcije. Lake e u javnost procureti

vest da se o modelu dve Nemake prialo sa Pri-

tinom i EU, nego o ovome. Za ovo je potrebna i

unutarpartijska saglasnost vladajuih stranka, onih

s odborima na severu Kosova. A tu ne pomae ni

DEA uterivanjem volje u kosti.

O ovome su, kao karici koja nedostaje, govorili

ekipa Insajderai Brankica Stankovi, novinarka B92,

koja prolazi golgotu zbog divljanja ekstremistikih

organizacija kojima ova vlada, koju podravaju ve-

snepei, otvoreno daje mandate da realizuju njene

prave, anitevropske politike.

Brankica Stankovi je meu prvima podra-

la Zahtev CEAS-a i predstavnice porodica radnika

RTS-a poginulih u NATO bombardovanju zgrade

RTS-a, anke Stojanovi, da se i ti sluajevi uvrste

u mandat novoformirane Komisije za istrage o ubi-

stvima novinara, na ije je elo Vlada Srbije pre neki

dan postavila Verana Matia, glavnog i odgovornog

urednika B92. Radnici RTS-a, Veran Mati, Ljiljana

Smajlovi, predsednica UNS-a, koja je takoe iza-

brana za lana Komisije, kao ni Udruenje novinara

Srbije, Zahtev (jo uvek?) nisu podrali. Nezavisno

udruenje novinara Srbije, Asocijacija nezavisnih

elektronskih medija i Nezavisno drutvo novinara

Srbije jesu, kao i mnogi drugi pojedinci i organiza-

cije, kojima se zahvaljujemo.

P.S.

ta znai politika koja je nezavisna od graan-

stva i ideologija nisam uspela da shvatim. Vesna

Pei, naime, kae i: Ova vlada je shvatila da posto-

ji samo jedna evropska politika, koja je nezavisna i

od leve i od desne ideologije i od nacionalizma i od

graanstva.

istim, ak i na tim sluajevima, ve u kljuu pojaa-

vanja ove frustracije.

Nai postaju njihovi, antiimigracione desne

stranke Holandije i Danske, antisemitski i rasitiki

poslanici u maarskom parlamentu Tako se po

Daiu i Vuiu Srbija evropeizuje uz otvorenu

podrku vesnipei. Zapad vie ne pokazuje ni na-

meru da predano modernizuje Srbiju. Oko nas su

NATO trupe, to ranih devedesetih nije bio sluaj.

Potencijalna teta koju bi desniarsko-autoritarna

Srbija mogla da nanese regionu u 21. veku limitira-

na je i predupreena tako da se ak i EU integracije

mogu koristiti samo kao mamac, ali ne i kao sred-

stvo reforme i od same EU.

Meutim, postoji jedna mala razlika. Tamo da-

leko, u EU, postoji veinska svest o tome ta je pri-

hvatljivo a ta ne. Putin-Dodik style ureenja rada

organizacija civilnog drutva i otvorena podrka

ekstremnim desniarskim organizacijama, autori-

tarnost i odsustvo podele vlasti jo su daleko od

veinske realnosti. U Srbiji? Postoje u EU i nezavisni

sudovi, od kojih ovde nije ostao ni kamen na ka-

menu, to lepo konstatuje i Vesna Raki Vodineli u

odlinom tekstu Dj vuobjavljenom na internet-

strani Peanika. Kako bi u EU proao predsednik

skuptinskog Odbora za pravosue, koji otvore-

no, a bez dokaza, preti predsednici visoke sudske

instance, kao i njenoj porodici, ucenjujui ih da

daju ostavke u zamenu za oslobaanje od krivi-

nih gonjenja? U zemljama lanicama EU postoji i

kakva-takva kontrola sektora bezbednosti, pogo-

tovo njegovog delovanja na unutranjem planu,ako ne ve sasvim i u spoljnoj politici, a i za potonje

bar putaju organizacije poput Hjuman rajts voa

(HRW) i drugih da neto preduzmu, ne nazivajui

ih izdajnicima i nepatriotama.

O tome kakvo je stanje u srpskom sektoru bez-

bednosti vie ne moraju da priaju Fond za huma-

nitarno pravo, Helsinki odbor za ljudska prava u

Srbiji, Liberalno demokratska partija, porodice

pobijenih radnika RTS-a i vojnika u Topideru i Le-

skovcu i druge preivele rtve njihove torture ili nji-

hovi blinji, kao ni CEAS. Sve su rekli Vui, ministar

odbrane, i Nikoli, predsednik Srbije, koji su prizna-

li da su upali zmijsko gnezdo. Otkad su nam oni to

obelodanili, nita se promenilo nije. Samo je sve jo

oitije, od raskola oko izbora novog direktora poli-

cije, do toga da mere Rodoljuba abia, Poverenika

za dostupnost informacijama i zatitu podataka o

linosti, i Sae Jankovia, Zatitnika graana, koje

su ovi jo letos predloili kako bi se situacija u toj

oblasti bar malo popravila, niko i dalje ne uzima u

razmatranje.

Slube nam jedine u Evropi imaju mandate u

kriminalnim istragama, nekontrolisane su i, kao ta-

kve, mnogo pogodnije za politike obraune i uce-

ne, nego za Vuievu borbu protiv korupcije, koju

vesnepeihvale uz terciranje izvestioca Evropskog

parlamenta za Srbiju Jelka Kacina. Dakle, sa jed-

ne strane navodno imamo politiku volju i poe-

tak jaanja instituticija u borbi protiv korupcije, a

sa druge strane potpuno raspadnuto pravosue,

odsustvo volje da se za ratne zloine sudi pred do-

maim sudovima to je nedavno dokumentova-

no dokazao FHP kontrolisane medije i nekontro-

lisane slube, koje je, gle uda, u nekoliko redova

spomenula i sama Peieva, ali ih, kao ni aria, nije

dovela u vezu sa Kosovom i borbom protiv korup-

cije.

Evropljani mnogo iskreniji i bolje vide situaci-

ju. Novi status Kosova sada prevashodno defini-

san namerom da se Beograd privoli da kosovske

integracije ne opstruira, bez nunog formalnog

priznanja prioritet im je kada je Srbija u pitanju.Za ostvarivanje tog cilja spremni su da rizikuju da

upropaste mnogo toga dobrog to su podravali,

poput jaanja mehanizama tranzicione pravde,

suoavanja sa ratonozloinakom prolou i po-

drke Srbiji da etablira neke od polaznih neupitnih

vrednosti koje u EU jo relativno vrsto stoje na no-

gama. Nama su dali ansu da pomognemo i sebi i

njima. Srbija je 2012. godine veinski, uz podrku

vesnipei, izabrala da lake pomognemo njima i

dodatno odmognemo sebi. Ipak, i pored formalne


4/36


godine, od zapadnobalkanskih zemalja bile BiH,

Albanija i Kosovo. Kasnije, u 2011. godini, TI je Sr-

biju rangirala kao 86. od 182 rangirane zemlje (iza

nje su opet bile BiH, Albanija i Kosovo). Napokon,

2012. godine, Srbija je rangirana kao 80. od 174 ze-

mlje (iza nje su Kosovo i Albanija, ali ne vie i BiH).

S obzirom na to da se metodologija izraunavanja

CPIiz godine u godinu u izvesnoj meri menja usled

stalnog usavravanja i da je donekle razliit broj

uporeivanih zemalja, ove male oscilacije u rangi-

ranju Srbije nisu toliko bitne (Transparency Inter-

national, internet). Vaan zakljuak koji se moe

izvesti iz ovih podataka je, meutim, da se Srbija

ve godinama nalazi na sredini liste zemalja prav-

ljenoj prema indeksu korupcije, i to u grupi onih

koje imaju visok indeks, tj. u kojima je korupcija vi-

soko izraena i vidljiva. Ukratko, situacija se bitno

ne menja nabolje, ni prema indeksu ni prema me-

stu na rang-listi zemalja sveta ili regiona.

Kultura korupcije u Srbiji itekako je rairena.

Pored naslea (kriminalnih) devedesetih, ne treba

zanemariti ni mentalitet nasleen iz doba samo-

upravnog socijalizma, zbog koga je svaka od dr-

ava naslednica SFRJ korumpiranija od uporedivih

susednih zemalja. Jo je prisutno i naslee ranijih

reima, ukljuujui u to i otomanski reim (i to iz

perioda njegove dekadencije) ili reime Kraljevine

kada su krajnje selektivno i nedosledno usvajane

evropske liberalne vrednosti poput vladavine pra-

va, neprikosnovenosti privatne svojine, zatite in-

dividualne slobode i odgovornosti i dobrovoljnog

angamana pojedinca za javno dobro.

Kampanja vlasti protiv korupcije

Nezadovoljstvo graana je veliko. Oni veruju

da je korupcije u Srbiji danas vie nego pre etiri

godine. Za to smatraju odgovornim politiare. U

jednom istraivanju UNDP 2009. godine 81% anke-

tiranih graana nije verovalo u sposobnost ili do-

bru volju politiara da se bore s korupcijom. (UNDP,

internet). Danas, kada je u toku jo j edna kampanja

za borbu protiv korupcije, tokom koje je uhapen i

jedan od najimunijih i najmonijih poslovnih lju-

di u Srbiji Miroslav Mikovi, politiaru ije se ime

najvie vezuje za tu kampanju, prvom potpred-

sedniku Vlade Srbije Aleksandru Vuiu, naglo je

skoila popularnost na 48%, a to je delom dopri-

nelo i uveanoj popularnosti njegove stranke SNS,

41% (Veernje novosti: 27. 12. 2012). To pokazuje u

kojoj meri graani veruju u znaaj politike volje i

personalnih kadrovskih reenja na vrhu drave za

uspeh u borbi protiv korupcije, ali i u kojoj meri su

svesni nepostojanja ili nedostataka institucija koje

bi trebalo da se bave borbom protiv korupcije ne

obazirui se na bilo iju politiku volju.

Sa druge strane, analitiari su podeljeni oko

toga hoe li ova, najnovija kampanja vlasti uspe-

ti, pri emu mnogi smatraju da sem marketinkih

poena za pojedine politiare i stranke nee biti

mnogo drugih rezultata. Tako je, na primer, prema

miljenju Miroslava Prokopijevia, nedvosmisleno

jasno da se radi o politikoj kampanji, motivisanoj

podizanjem politikog rejtinga, u situaciji u kojoj

... ne postoji reenje za kljune ekonomske i spolj-

nopolitike probleme. Prema njegovom miljenju,

selektivnost ove kampanje predstavlja dodatni

dokaz njene politike motivisanosti. U onolikoj

meri u kolikoj istraga, tuilatvo i sudovi budu ra-

dili autonomno, nezavisno od politiara, u tolikoj

meri e kampanjska borba prerasti u neto to lii

na regularnu borbu, zakljuuje Prokopijevi (RFE:

23. 12. 2012). U istoj radio emisiji Vladimir Gligorov

neto opreznije formulie skepsu prema moguim

dometima najnovije kampanje vlasti. On smatrada u kampanji ima elemenata stvarne borbe pro-

tiv korupcije, ali i da su ciljevi cele akcije politiki.

Sa jedne strane, moe se razumeti lino angaova-

nje politiara Vuia da pridobije podrku javno-

sti za borbu protiv korupcije, ali, sa druge strane,

problem je to je Srbija zemlja u kojoj nemate

vladavinu prava, zemlja u kojoj ni pravo, ni zakon

ne znae bog zna ta. Ja razumem da to izaziva

veliko podozrenje, s obzirom da se takvom akcijom

stiu znaajni politiki poeni. To je zaista problem,

Umesto uvoda: Srbija zaostaje za

zapadnobalkanskim susedima

Srbija je 1990-ih bila najkorumpiranija zemlja u

ovom delu sveta. Korupcija je bila sistemska i ve-

oma rairena. Ratovi i sankcije bili su njen okida ikatalizator, ali i izgovor tadanjem reimu za to to

ne uspeva da se s njom izbori. U stvarnosti glav-

ni uzrok porasta korupcije bio je u autoritarnom

ekonomsko-politikom modelu, uspostavljenom u

Srbiji krajem 1980-ih kao odgovor reima Sloboda-

na Miloevia na tadanje reformske inicijative sa

saveznog nivoa.

Posle 2000. godine situacija se menja. Nema

vie organizovanih izbornih kraa, na vlast se do-

lazi i s nje odlazi izborima, pa je snanija svest o

privremenosti svake vlasti. Odgovornost politia-

ra je stoga neto vea nego krajem prolog veka. I

ekonomski ivot je delimino liberalizovan, ime je

suen prostor za korupciju u nekim oblastima (na

primer u spoljnjoj trgovini). Proces privatizacije,

koliko god da je i sam bio kompromitovan korup-

cijom, suzio je polje za dalju sistemsku korupciju

u, sada manjem, javnom sektoru, pored ostalog i

ukidanjem tzv. drutvene svojine.

Meutim, promene su bile daleko ispod oeki-

vanog. Do njih se dolazi sporo i krivudavim putevi-

ma tranzicije. Prema indeksu percepcije korupcije

(CPI)u 2009. godini, Transparensi Internenl (Tran-

sparency International) Srbiju je rangirala kao 83.

od 180 posmatranih zemalja u svetu, a 2010. go-

dine kao 78. od 178 zemalja. Iza nje su tada, 2010.

Duan Gamser, CEAS saradnik

KAKO PROTIV KORUPCIJE UZNEREFORMISANI SEKTOR BEZBEDNOSTI?

Putevi, stranputice i perspektive borbe protiv korupcije u Srbijina poetku 2013. godine

Saetak:U ovom tekstu se analiziraju sadanje stanje i aktiv-

nosti u Srbiji u borbi protiv korupcije, i to iz tri ugla: iz ugla akti-

vistikih mera na prevenciji i suzbijanju korupcije i suoavanju

s njenim posledicama, iz ugla deregulacije, a time i uklanjanja

drutveno-ekonomske osnove korupcije i iz ugla borbe protiv

nasleene kulture korupcije. Razmatraju se specifinosti bor-

be protiv korupcije u sektoru bezbednosti i znaaj reformi tog

sektora. Iznose se preporuke za politiko vostvo zemlje, za-

konodavce i organizacije civilnog drutva. Tekst je izmenjena i

proirena verzija sline analize objavljene prole godine (Gam-

ser, Korupcija u Srbiji 2012. godine, CEAS Publikacije, internet).FOTO:MedijacentarBeograd

Duan Gamser


5/36


kampanje Aleksandra Vuia, uz sve razumevanje

za pozitivne reakcije, odnosno velika oekivanja

javnosti, on kae: Problem e, meutim, na dugi

rok biti stvaranje institucija, a prvenstveno ozdrav-

ljenje pravosudnog sistema koji bi se spontano

hvatao u kotac sa korupcijom i smanjio je na pri-

hvatljivu meru. (e-Novine, 7. 1. 2013).

Evropska komisija i Agencija

za borbu protiv korupcije

U meuvremenu se Evropska komisija (EK) u

svojim izvetajima o napretku Srbije doticala i pi-

tanja korupcije.

U Izvetaju za 2010. godinu istakla je da je do-lo do odreenih pomaka nabolje, posebno institu-

cionalno, na primer osnivanjem Agencije za borbu

protiv korupcije (ABPK). Prema izvetaju EK, korup-

cija jo uvek vlada u pojedinim oblastima i ostaje

ozbiljan problem. Visoki zvaninici EU istiu da je

potrebno menjati zakonodavstvo u vie oblasti,

kao i da bi otkrivanje i procesuiranje sluajeva ko-

rupcije na visokom nivou bilo dobar znak da Srbija

napreduje ka primeni evropskih standarda u ovoj

oblasti. (EK, Izvetaj o napretku Srbije za 2010. go-

dinu, internet)

U Izvetaju za 2012. godinu, EK istie da je u

politici borbe protiv korupcije Srbija ostvarila mali

napredak. Vlada nije dovrila Nacionalnu strategi-

ju borbe protiv korupcije za naredni period, niti za

to ima Akcioni plan. ABPK se usredsredila na pre-

venciju, zapoevi primenu Zakona o finansiranju

politikih aktivnosti, nastavljajui ciljane provere

imovine javnih funkcionera i obraujui sluaje-

ve akumulacije funkcija tamo gde postoji rizik od

sukoba interesa. Meutim, jo nije uspostavljena

efikasna kontrola finansiranja politikih stranaka i

njihovih izbornih kampanja. EK preporuuje bolju

saradnju sa drugim akterima radi provere tanosti

prijava imovine funkcionera. Takoe, EK smatra da

se malo radi na zatiti uzbunjivaa, a nije se reago-

valo ni na izvetaje Saveta za borbu protiv korup-

cije. Pokrenuto je nekoliko istraga u sluajevima

srednje ili visoke korupcije, ali je u toj oblasti po-

trebno usavravanje metodologije i dalje jaanje

kapaciteta institucija, naroito za voenje finansij-

skih istraga. Glavne oblasti koje izazivaju zabrinu-

tost jesu javne nabavke, rukovoenje javnim pre-

duzeima, privatizacija i javna potronja uopte, a

posebno u domenu zdravstva i obrazovanja. Nema

dovoljno nezavisnog nadzora, niti analiza rizika u

oblastima osetljivim na korupciju. Napokon, po-

trebna je bolja koordinacija svih relevantnih aktera

u borbi protiv korupcije. (EK, Izvetaj o napretku

Srbije za 2012. godinu, internet)

Po osnivanju ABPK je postepeno ulazila u svoj

posao, borei se sa problemima n edostatka prosto-

rija, nalaenja kompetentnih kadrova itd. U svoje

prve poteze ukljuila je distribuciju 18.000 upitnika

za javne funkcionere o njihovoj imovini i o imovini

njihovih porodica. Na taj nain zapoeto je voenje

baze podataka javnih funkcionera javno dostupne

na internetu. Ipak, dosadanji pristup je ak i u toj

oblasti imao mana. U njih spada jednoobraznost

prijava imovine, koje su istovetne i za visoke i za

najnie od anketiranih javnih funkcionera.

Tokom dosadanjeg rada ABPK, meutim, nije

postigla znaajnije uspehe u otkrivanju sluajeva

korupcije. Svi do sada procesuirani sluajevi viso-

ke korupcije vezani su za javne funkcionere koje

ABPK pre toga nije prozivala. Naprotiv, ABPK je za

to vreme sitniavo prozivala brojne druge politi-

are, koji nisu u vlasti i objektivno nisu u prilici da

budu meu najkorumpiranijima ako su uopte u

prilici za korupciju zbog formalnih nedostataka unjihovim prijavama imovine. Neke od tih prozivki

ubrzo su se pokazale kao neosnovane, ime je na

rad ABPK pala senka i sumnja da se ona sama poli-

tizovala i postala instrument politikih obrauna.

Nove vlasti su ubrzo po dolasku smenile direk-

torku ABPK, pa tek preostaje da se vidi kako e ta

institucija ubudue raditi, ta e joj biti prioriteti i u

kojoj e meri moi profesionalno i relativno samo-

stalno obavljati svoje poslove.

posebno sada u Srbiji gde demokratske kontrole

u sutini nema, s obzirom da su opozicione partije

manje-vie u rasulu, kae Gligorov (RFE, isto).

Vesna Raki-Vodineli je na sajtu Peanika

objavila lanak na temu aktivnosti Aleksandra Vu-

ia u kampanji za borbu protiv korupcije (Pea-

nik: 20. 12. 2012), u kome dokazuje kako oslanjanje

samo na politiku volju u borbi protiv korupcije,

kad ne postoji pravna drava koja funkcionie ne-

zavisno od politike volje, moe voditi samovolji. To

se dogaa i u sluaju Miroslava Mikovia. Dokaz

je selektivnost najnovije kampanje. Nije se postu-

palo po ranijim prijavama Saveta za borbu protiv

korupcije, niti se sada istrauje koji su dravni or-

gani, odnosno funkcioneri odgovorni. Vesna Raki-

Vodineli predlae svojevrsnu mapu puta prema

kojoj bi istrani organi mogli u sluaju Mikovi

da postupaju organizovanije i manje selektivno, pa

da sasluaju i predstavnike drave. Ona tabelarno

navodi vremensko podudaranje pojedinih nepra-

vilnosti u radu putarskih preduzea, koje se stav-

ljaju na teret Mikoviu, s kadrovskom dinamikom

na vrhu Agencije za privatizaciju. Javnost Srbije

bi morala osim tajkuna (kupaca) da dobro upozna

dravne slubenike (prodavce). Tada e moi da

se govori o neselektivnoj i obuhvatnoj borbi pro-

tiv korupcije u krivinopravnom smislu, nastavlja

Raki-Vodineli. Na kraju, na osnovu injenice da

to to tajkuni politikim strankama daju novac ne

predstavlja obino darivanje nego politiko me-

cenatstvo, gde se zauzvrat oekuju politike uslu-

ge, potrebno je istraiti ne samo kojim je politiari-ma, nego i kojim je politikim strankama Mikovi

davao novac (Peanik, isto).

Meu skeptinima je i Centar za evroatlantske

studije (CEAS), koji istie da je izostanak reformskih

koraka u oblasti sektora bezbednosti kljuna slaba

taka sadanje kampanje dela Vlade Srbije protiv

korupcije i kriminala. Duboko zahvaen korupcijom

i kriminalizovan, i to ne od nedavno, nego od 1990-

ih, a i pre toga, nereformisani sektor bezbednosti

ne moe uspeno izneti borbu protiv kriminala i

korupcije, a njegova uloga je tu nezamenljiva. Male

promene koje su izvrene od dolaska nove vlasti

ne samo da ne znae reformu, nego su esto retro-

gradne, jer su usmerene ka jaanju partijske ume-

sto ire javne parlamentarne i druge demokratske

kontrole nad institucijama sektora. Kako se svest

o potrebi dubljih reformi sektora bezbednosti sporo

probija kod najznaajnih politikih lidera u zemlji, i

to uglavnom povodom ekscesa koji njih lino poga-

aju, poput afere prislukivanje, nije realno oeki-

vati brzo osposobljavanje institucija za ulogu koja

im je namenjena u borbi protiv kriminala i korupci-

je, ak i ako kod dela politike elite postoji politika

volja, a u delu institucija zaduenih za bezbednost

profesionalni poriv za tu borbu.

Potvrda kako se svest o neophodnosti jaanja

institucija, umesto puke politike volje (koja je u

naim uslovima naalost nuan, ali nikako ne i do-

voljan uslov za uspenu borbu protiv korupcije),

sporo iri, jeste i izjava samog Aleksandra Vuia

da e doiveti kao lini poraz ako Mikovi bude

puten iz zatvora onda kada su to najavljivali nje-

govi zastupnici (Blic: 29. 12. 2012). Vui je tako i

sam izvrio svojevrsni pritisak na istranog sudiju i

tuioca iako tvrdi da ih, u stvari, titi od pritisaka sa

neke tree, neimenovane strane.

Nezavisnost pravosua od izuzetne je vanosti

za uspeh borbe protiv korupcije, kao i za uspostav-

ljanje vladavine prava uopte. O tome je u e-Novi-

nama govorio predsednik Transparentnosti Srbija

Vladimir Goati, koji istie da je pravosue Ahilova

peta sistema. Pravosue igra najvaniju ulogu, aono je istovremeno najslabija karika u borbi pro-

tiv korupcije. Situacija je, tvrdi Goati, sada mnogo

loija nego pre reformi pravosua, jer imamo ne-

stabilnost mree pravosudnih institucija, kao i od-

sustvo njihovog sadejstva sa policijom. Goati istie

vanost istrajnog rada na izgradnji institucija: Na-

dajmo se da e se drava opredeliti za postepenu,

sistematsku i sinhronizovanu borbu protiv korup-

cije. Potrebno je raunati dugorono, jer nikakav

proboj, niti blickrig tu nee pomoi. Povodom


6/36


ma i politika, akademska, NVO i druga elita ove ze-

mlje tek treba da shvate da snage trita, gde god

im se prui prilika, same po sebi, i pre i mimo ak-

tivistikih mera dravnih organa, suavaju prostor

za korupciju. Dodue, u Srbiji su u pogledu razvoja

drutvene svesti o vezi izmeu deregulacije i suzbi-

janja sistemske korupcije tokom 2012. godine ipak

zapaeni mali pomaci nabolje.

Indikativan dokument predstavlja predlog Li-

beralno demokratske partije (LDP) da Narodna

skuptina Srbije usvoji Deklaraciju o borbi protiv

sistemske korupcije (LDP, Predlog Deklaracije, in-

ternet). Sutinski koncepcijski pomak ovog politi-

kog dokumenta u odnosu na celokupan dosada-

nji odnos politikih elita prema korupciji izraen je

u drugoj taki Predloga Deklaracije: Najefikasniji

dugoroni mehanizam za sistemsko suzbijanje ko-

rena korupcije je pravno ureeno smanjenje stepe-

na intervencije drave na tritu i zakonsko ograni-

enje diskrecionih ovlaenja politiara i dravnih

slubenika i mogunosti da se donose odluke koje

pogoduju pojedincima. Iako je za mnoge teore-

tiare to gotovo aksiom i iako su slino tvrdile ne

samo strane, nego i neke domae ekspertske ne-

vladine organizacije (i to ne samo one slobodnotr-

ino opredeljene nego i one ideoloki neutralne,

poput Transparentnosti Srbija), navedena tvrdnja

u politikim krugovima Srbije zvui gotovo revo-

lucionarno, jer ni tako oprezno izreen stav da je

deregulacija i liberalizacija ekonomije na dui rok

najefikasniji mehanizam za suzbijanje korupcije

u njenim korenima niko od politiara nije dosadjavno iznosio. Pored toga, predlog Deklaracije koji

je podnela LDP podrazumeva i razdvajanje sitne

od sistemske politike korupcije i razvoj specifi-

nih mehanizama za borbu protiv njih, smanjivanje

obima, broja i vrednosti javnih nabavki, usvajanje

Zakona o ispitivanju porekla imovine politiara,

spreavanje zloupotreba budetskih subvencija i

dravne pomoi, strogu unakrsnu kontrolu prihoda

i imovine, promenu unutranje organizacije antiko-

rupcijskih institucija i sudova uvoenjem posebnih

organizacionih jedinica i specijalizovanih timova,

odnosno sudskih vea, profesionalno upravljanje

javnim preduzeima, zabranu oglaavanja i spon-

zorstva dravnim monopolima, bolju budetsku

kontrolu uopte, kao i redovnije iz vetaje Narodnoj

skuptini o stanju borbe protiv korupcije.

Ovom prilikom politika stranka LDP jasno je,

ali zasad vrlo oprezno ukazala na neke hitne neop-

hodne mere za smanjenje korupcije u Srbiji, poseb-

no u sektoru javnih preduzea i u odnosu drave

prema javnom sektoru. Programska naela LDP-a,

koja podrazumevaju nastavak i kompletiranje pro-

cesa privatizacije (LDP, Ekonomija bez granica, in-

ternet) obuhvatanjem javnih preduzea, ovog puta

nisu pominjana. Prosveenijem delu politike elite

u Srbiji tek predstoji zadatak da, ekajui, ali i gra-

dei povoljno investiciono okruenje i smanjujui

odlaganje tog posla na najmanju moguu meru,

privatizuje sva ona javna, infrastrukturna i druga

preduzea kod kojih ne postoji prirodni monopol,

koja posluju u uslovima konkurencije ili je trina

konkurencija u tim oblastima mogua.

U meuvremenu, nova vladajua veina do-

nela je novi Zakon o javnim preduzeima. Daleko

ispod oekivanja strune, ali i ire javnosti, on nije

garantovao neophodnu profesionalizaciju uprav-

ljanja tim preduzeima ni u meri u kojoj je to uop-

te mogue u javnom sektoru, koji nigde u svetu

nije profesionalizovan onoliko koliko je to privatni

sektor, pa stoga u razvijenim demokratijama biva

najire i, za ovdanja izopaena shvatanja, brutalno

privatizovan nego je samo redefinisao mehaniz-me politike, odnosno partijske kontrole nad nji-

ma. Time nisu saseeni koreni korupcije u javnim

preduzeima i javnom sektoru uopte.

Mediji i pristup informacijama

od javnog znaaja

Mediji u Srbiji nisu karika u borbi protiv korup-

cije, ve esto deo problema, tj. jedna od karika u

lancu korupcije. Drava ne potuje sopstvene za-

kone kada se ne povlai iz vlasnitva u medijima

Politike partije, javna preduzea i

ekonomski intervencionizam

EU esto pominje politike partije kao vaan

katalizator korupcije u drutvu. Zakon o finansira-

nju politikih aktivnosti trebalo je da uini njihovo

finansiranje transparentnijim. Meutim, njegova

primena ide sporo i uz razne potekoe.

Prosveeni pristup borbi protiv korupcije po-

drazumeva ne samo aktivne mere u njenom suz-

bijanju, nego i suavanje prostora za njenu pojavu,

povlaenjem drave iz (naroito arbitrarnog) odlu-

ivanja o ekonomskom ivotu, kao i dugoronom

aktivnou na potiskivanju kulture korupcije nasle-

ene iz prethodnih doba i reima.Uloga politikih partija u ekonomskom ivo-

tu jo uvek je nedovoljno istaknuta. Javna predu-

zea jo uvek postoje u brojnim infrastrukturnim

oblastima, ak i tamo gde nema nikakvog prirod-

nog monopola. Dravno, pokrajinsko ili optinsko

upravljanje esto se svodi na upravljanje vladaju-

ih partija u dotinoj zajednici, koje postavljaju ne

samo lanove upravnih i nadzornih odbora nego i

menaderske strukture, a utiu i na zapoljavanje u

tim firmama po politikim, a ne po profesionalnim

kriterijumima, i to od rukovodeih radnih mesta

do radnih mesta sa najniim stepenom sloenosti

i odgovornosti. Problem je to to znatan deo poli-

tike i druge elite, ak i dobronamerni meu njima,

ne shvataju ili ne prihvataju da se dalji znaajni po-

maci u borbi protiv partiokratije i s njom povezane

korupcije mogu postii tek privatizacijom veinetih firmi i svoenjem dravne uloge u privredi na

neuporedivo manju meru od sadanje.

Uopte se pitanje liberalizacije ekonomskog i-

vota, ne samo u Srbiji, esto shvata kao nevano u

borbi protiv korupcije. Veza izmeu ekonomskog

intervencionizma, preterane regulacije i, posebno,

dravnog upravljanja preduzeima s jedne i sistem-

ske korupcije s druge strane, demonstrirana je ne

samo u teoriji (na primer Acemoglu i Verdier: 2000,

internet), nego i u praksi. Do drastinog smanjenja

obima korupcije u spoljnoj trgovini u Srbiji dolo

je pre svega zahvaljujui liberalizaciji te oblasti po-

etkom 2001. godine.

Uporedna analiza indeksa percepcije korupcije

s jedne i indeksa ekonomskih sloboda (Heritage,

2012 Index of Economic Freedom) sa druge strane

pokazuje da u ekonomski slobodnijim zemljama

ima manje korupcije, a spisak ekonomski najne-

slobodnijih zemalja veim delom se poklapa sa

spiskom onih najkorumpiranijih. Tako, na primer,

od prvih 28 zemlja prema stepenu ekonomskih

sloboda, u rangiranju amerike Heritid (Heritage)

fondacije za 2012. godinu,tj. od zemalja koje se

smatraju slobodnim ili uglavnom slobodnim (s

indeksom preko 70), na listi Transparensi Internenl

(Transparency International: 2012) meu prvih 28

je ak 20 njih. Prema tome koliko je prisutna, od-

nosno odsutna korupcija, pet ekonomski najslo-

bodnijih jurisdikcija na svetu, Hongkong, Singapur,

Australija, Novi Zeland i vajcarska, nalaze se na

listi TI na etrnaestom, petom, sedmom, prvom,

odnosno estom mestu. Slino tome, 29 ekonom-

ski najrepresivnijih zemalja sveta (onih s indeksom

ekonomskih sloboda ispod 50) nalazi se na dnu li-

ste i prema stepenu korupcije.Tako od 29 najslabije

rangiranih zemalja na listi TI 13 spada u najkorum-

piranije.

Povremeni zahtevi za ukidanje nepotrebne re-

gulacije, ili za seu propisa, iako naelno veoma

vani za vladavinu prava, u praksi esto ostaju samo

jo jedna politika parola. Ona moe biti i opasna

ako se problem svede samo na ukidanje onih zako-

na koji su suvini ak i prema intervencionistikomshvatanju odnosa drave i privrede, poto se tako

odrava privid reformi, dok se u stvarnosti nikad ne

stigne do zakona koji su, prema slobodnotrinom

shvatanju tog odnosa, suvini, pa tako ni do sutin-

ske promene uloge i obima javnog sektora.

ABPK je u pojedinim sluajevima ukazivala na

rizik od toga da odreeni zakoni dovedu do proi-

renja ovlaenja drave to bi proirilo i polje mo-

gue korupcije. Meutim, to i nije glavni zadatak

ABPK, jer poslanici i drugi politiari, a zajedno s nji-


7/36


korupcije na domaem, ali i prekograni-

nom i regionalnom planu, radi ohrabriva-

nja graanskog aktivizma i zatite uzbu-

njivaa, kao i radi dalje demitologizacije

svih bivih reima na ovim prostorima i

potiskivanja istorijski nasleene kulture

korupcije

graenje antikorupcijskog partnerstva

civilnog drutva sa politiarima, putem

koga bi se politiki proces bolje upoznao

i postao transparentniji, zavere utanja

o korupciji u politici razbile, a legitimni

lini interesi, potrebe i materijalna pri-

manja politiara postali tema o kojoj sene raspravlja na demagoki nego na od-

govoran nain. (CEAS, isto)

Korupcija i sektor bezbednosti

U domenu izvornih nadlenosti drave svih

onih koje znae zatitu ljudskih prava i sloboda, a

koje takoe zahtevaju materijalna sredstva, javne

nabavke i niz odluka bilo funkcionera bilo dravne

birokratije za koje su potrebna budetska sredstva,

pa time i poresko zahvatanje od graana korup-

cija bi ostala gorui problem sve i da je ekonomija

potpuno liberalizovana, tj. da se drava u nju uop-

te ne mea i da nema s tim nuno povezane ko-

rupcije. Meutim, resursi najire javnosti, civilnog

drutva i dravnih organa kojima je zadatak suz-

bijanje korupcije tada bi mogli biti bolje koncen-

trisani i iskorieni za efikasnije predupreivanje,

otkrivanje i suzbijanje korupcije na tom suenom,

a nunom prostoru, gde e dravna intervencija

uvek biti neophodna i poeljna.

Korupcija je posebno opasna u sektoru bez-

bednosti. Ovaj sektor nije reformisan posle 2000.

godine, a on u borbi protiv korupcije igra neza-

menljivu ulogu. U najnovijoj kampanji Vlade Srbije

upravo se taj problem zanemaruje. Zanemaruje se

da je sektor bezbednosti bio itekako zahvaen ko-

rupcijom (i na druge naine kriminalizovan) i pre, a

pogotovo tokom ratnih 1990-ih i da posle toga nije

bilo pravih reformi koje bi izmenile stanje i upodo-

bile sektor standardima koji vae u zemljama EU i u

drugim razvijenim demokratijama.

Kad je re o bezbednosti, liberalni zahtevi za

deregulaciju, koji u ekonomskom ivotu imaju ite-

kako smisla, u oblasti sektora bezbednosti mogu

biti samo vrlo ogranienog dometa. Naprotiv, za

nesmetano funkcionisanje same liberalne ekono-

mije neophodna je vladavina prava (Greenspan:

2003), mehanizmi za izvravanje ugovora, zatita

ravnopravnosti kako graana, tako i svih uesnika

na tritu, spreavanje nastanka monopola, stro-

go namensko troenje inae svesno umanjenog

budeta i mnogo toga drugog. Provajder tih usluga

uglavnom je drava i veoma malo njenih nadleno-

sti u toj oblasti moe se, a i to oprezno, preneti na

privatni sektor bezbednosti. To naroito nije mo-

gue u situaciji u kojoj ni javni sektor bezbednosti

jo nije reformisan. ak i taj i takav privatni sektor

mora biti precizno regulisan, njegove nadleno-

sti i ovlaenja moraju biti definisani propisima,

a zloupotrebe ovog sektora moraju biti spreene

kako ne bi dolo do ugroavanja temeljnih funkcija

drave u oblasti bezbednosti. Metaforiki reeno,

ukoliko bismo dravu najdoslednije sveli na ulogu

nonog uvara, utoliko pre bi bilo vano ko je taj

uvar, kako je opremljen i za ta je ovlaen, ko ga

upoljava i ko i kako ga nadzire.

Pored korupcije u operativnim poslovima u

sektoru bezbednosti (u kome je korupcija u gonje-

nju saobraajnih prekrilaca samo najvidljiviji deoproblema, samo vrh ledenog brega) i korupcije u

oblasti upravljanja ljudskim resursima (ime se kr-

nji kapacitet institucija koje brinu o bezbednosti),

problemi javnih nabavki takoe su veoma ozbiljni.

Vei deo nabavki odvija se ili po ubrzanoj procedu-

ri ili predstavlja tz v. poverljive nabavke.

U najnovijim istraivanjima Beogradskog centra

za bezbednosnu politiku (BCBP: 2012), o korupciji

u policiji i njenim bezbednosnim posledicama, kao

i mehanizmima kontrole, izmeu ostalog se kon-

ili novinskim agencijama. Dravne donacije me-

dijima su velike (20 miliona evra na republikom i

jo otprilike toliko na lokalnom nivou), arbitrarne

i nedovoljno podlone reviziji. Kroz svet reklama

i marketinga, gde samo nekoliko kompanija (bli-

skih politiarima ili povezanih s njima) dri vein-

ski udeo na tritu, ostvaruje se znaajna sprega

ekonomskih, politikih i medijskih centara moi.

Procenjuje se da drava (na svim nivoima vlasti)

direktno ili indirekno kontrolie skoro dve treine

od oko 160 miliona evra koji se godinje obrnu u

toj oblasti. Trokovi javnih preduzea, pa ak i mi-

nistarstava, za velike reklamne kampanje retko kad

mogu proi uobiajene ekonomske testove i svo-

de se na reklamiranje ministara i njihovih partija

javnim sredstvima. (CEAS, Korupcija u Srbiji 2012.

godine, isto)

Dobru vest u prii o medijima i informacijama

predstavljalo je donoenje Zakona o slobodnom

pristupu informacijama od javnog znaaja (Propisi,

internet) i imenovanje Poverenika za informacije

od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, koji

je svoj posao do sada obavljao uz zavidan nivo sa-

mostalnosti i profesionalnosti. Zahvaljujui lakem

pristupu informacijama od javnog znaaja, neke

velike afere u javnom sektoru gde je dolazilo do

zloupotreba javnih sredstava u partijske ili ak i-

sto privatne svrhe obznanjene su javnosti. Tre-

ba se nadati da e vremenom i sami graani, a ne

samo novinari-istraivai, vie koristiti svoja prava

na pristup infomacijama od javnog znaaja i tako

izmeu ostalog pomagati dravi i drutvu u borbiprotiv korupcije. (CEAS, isto)

Prvi koraci u prekograninoj

saradnji NVO u borbi protiv korupcije

Iako je korupcija ne samo lokalni i nacional-

ni, nego i regionalni i prekogranini fenomen, do

sada nije bilo dovoljno saradnje izmeu NVO koje

se time bave u zemljama Zapadnog Balkana. Od

2011. godine, kroz seriju susreta NVO iz Srbije i BiH,

u kojoj je uestvovao i CEAS, a koju su podrale

ugledne NVO iz EU poput Instituta Europeum iz

Praga, postepeno se uspostavlja saradnja civilnog

drutva dve susedne zemlje u borbi protiv korup-

cije. Na jednom od zajednikih okruglih stolova

odranih poetkom 2012. godine, NVO iz Srbije i

BiH iznele su niz preporuka za vlasti u Srbiji, me-

unarodnu zajednicu i civilno drutvo. Meu tim

preporukama ovde treba posebno istai:

reavanje kosovskog pitanja, bre EU, ali

i NATO integracije, ukljuivanje Srbije u

Svetsku trgovinsku organizaciju i po-

tovanje CEFTA i svih drugih ugovora o

slobodnoj trgovini, uz odricanje ili bar

uzdravanje od intervencionizma u unu-tranjoj, a protekcionizma u spoljnjoj tr-

govini

brzu i transparentnu privatizaciju svih

javnih preduzea u kojima nema prirod-

nog monopola, ukljuujui u to i medije

(gde su naroito vani dekoncentracija

i transparentnost vlasnitva i svoenje

dravne pomoi na projektnu i strogo

kontrolisanu pomo), uz dalju reformu

javnog radiodifuznog servisa

reformisanje zakonodavstva, putem uki-

danja ili izmene zakona koji izazivaju,

omoguavaju ili olakavaju korupciju,

putem ukidanja ili smanjivanja obima

diskrecionih ovlaenja dravnih organa

i putem obavezne analize posledica dokojih bi dovela korupcija svakog novog

budueg propisa

koncentrisanje EU i meunarodne zajed-

nice, u okviru podrke Srbiji, na mere i

reforme koje su uslov za lanstvo u EU,

odnosno NATO

formiranje krovne koalicije nevladinih

organizacija, medija i drugih delova civil-

nog drutva radi saradnje u borbi protiv


8/36


Zakonodavcima: podstai i uiniti tran-

sparentnijim nastavak privatizacije jav-

nog sektora, na svim nivoima vlasti;

reformisati zakonodavstvo ukidanjem

ili izmenom zakona koji izazivaju, omo-

guavaju ili olakavaju korupciju, ukida-

njem ili smanjivanjem obima svih, a na-

roito diskrecionih ovlaenja dravnih

organa i obaveznom analizom posledica

do kojih bi dovela korupcija svakog no-

vog budueg propisa; uporno graditi ne-

zavisne institucije.

Civilnom drutvu: meusobno saraivati

i graditi krovne koalicije u zemlji, regionu

i preko granice; posebno tititi i podsti-

cati uzbunjivae i sve druge oblike gra-

anskog aktivizma, kao i korienje svih

zakonskih mogunosti koje se pruaju

graanima da uestvuju u borbi protiv

korupcije; graditi partnerstva sa politi-

arima i boriti se protiv mitologizacije

prolosti, demagogije, zavera utanja i

nasleene kulture korupcije, objanjava-

jui vezu i slinost izmeu nek adanjih i

sadanjih vidova partiokratije i zloupo-

treba javnih ovlaenja; uporno zahte-

vati potovanje zakona i, u skladu sa tim,

privatizaciju, dekoncentraciju i transpa-

rentnost vlasnitva u medijima.

statuje: Zbog svoje specifinosti i zatvorenosti, na

korupciju je vrlo osetljiv sektor bezbednosti a po-

sebno policija kao njegova komponeta koja bi tre-

balo da ima vodeu ulogu u suzbijanju korupcije u

dravi. Navodi se da se najvei broj javnih nabavki

u policiji vri na osnovu slobodne procene, a ne na

osnovu analize stvarnih potreba MUP-a i svrsishod-

nosti ove ili one pojedinane nabavke. Poverljive

nabavke ine ak 55% svih nabavki. Dravna revizi-

ja je utvrdila da u MUP-u nema ak ni svih vaeim

zakonima predvienih mehanizama unutranje

budetske kontrole, niti internih procedura neop-

hodnih za dobro funkcionisanje sistema. Ukratko,

nemala budetska sredstva za policiju troe se ne-

racionalno i nesvrsishodno. BCBP izmeu ostalog

predlae brojne reforme sektora unutranje kontro-

le u policiji, bolju zatitu uzbunjivaa i potovanja

principa nulte tolerancije korupcije, a u drugom

setu preporuka i bolju saradnju sa nezavisnim te-

lima za borbu protiv korupcije (poput ABPK) i iru

saradnju sa civilnim drutvom. (BCBP, isto)

Javne nabavke

Krajem 2012. godine donet je i novi Zakon o jav-

nim nabavkama. Iskorenjivanje korupcije i uopte

sreivanje stanja u oblasti javnih nabavki, pa po-

sledino i ogromne utede u budetu, bili su meu

kljunim obeanjima Srpske napredne stranke to-

kom izborne kampanje. (Pravda: 26. 3. 2012).

Novi zakon je, meutim, ostavio brojne sistem-

ske praznine u ovoj oblasti i skoro obesmislio svoje

postojanje. Tokom diskusije u Narodnoj skuptini

naroito je zamereno to to ovaj zakon ne pokriva

neke oblasti u kojima je najvea dravna diskreci-

ona potronja, poput poslova obuhvaenih Zako-

nom o pomoi graevinskoj industriji. Citirajui

ministra Velimira Ilia da dravni graevinski po-

slovi odnose i do 200 miliona evra, narodni posla-

nik Bojan uri (LDP) dodaje da se radi o jednoj

od oblasti gde su zloupotrebe, gde su nametanja

nabavki, gde je potpuno gaenje principa javnih

nabavki, slobodnog trita i konkurencije. (LDP:

24. 12. 2012) U skladu sa svojim opredeljenjima,

LDP, odnosno poslanik uri, takoe insistiraju na

tome da je sporna ne samo procedura, nego i uku-

pan obim javnih nabavki. Drugim reima, drava

nabavlja i potrebno i nepotrebno, proirujui tako

ne samo svoju vlast nad graanima i privredom,

nego i polje mogunosti za korupciju. (B92: 24. 12.

2012; RTS: 24. 12. 2012).

Umesto zakljuka: perspektive i preporuke

Tako je borba protiv korupcije u Srbiji poet-

kom 2013. godine i dalje pred brojnim izazovima,

a perspektive su pre sumorne nego svetle. Ipak,

postoji i traak nade da e glasovi strunjaka i or-ganizacija civilnog drutva dopreti do veeg broja

donosilaca politikih odluka, da e se sporadino

iskazana politika volja i kampanjski naboj pretoi-

ti u institucionalne reforme i da e se, uz dugotra-

jan i mukotrpan rad na suzbijanju korupcije, Srbija

u narednim godinama u istraivanjima relevantnih

meunarodnih organizacija nai na boljoj poziciji

od sadanje.

Na kraju, vredi ponoviti nekoliko najvanijih

preporuka za borbu protiv korupcije relevantnim

politikim i drugim drutvenim akterima:

Politikom rukovodstvu zemlje i izvrnoj

vlasti: to pre definisati granice zemlje,

bar u smislu nadlenosti za odranje fi-

nansijske transparentnosti, a eliminisati i

ne stvarati nove sive zone u kojima se ne

zna koja je jurisdikcija nadlena; ubrzati

evroatlantske integracije, posebno sarad-

nju s perspektivom pristupanja EU, NATO

i Svetskoj trgovinskoj organizaciji; ne do-

voditi u pitanje dosad zakljuene ugovo-

re o slobodnoj trgovini poput PTS i SSP sa

EU, CEFTA sa zemljama regiona i druge,

ve uporno uvati i iriti prostor slobodne

trgovine; izbegavati intervencionizam u

domaoj i protekcionizam u spoljnjoj tr-

govini; privatizovati sva javna preduzea

u kojima nema prirodnog monopola.

IZVORI:

Acemoglu D., Verdier Th., The Choice Between Market Failures and Corruption, (internet) dostu-

pno na:

BCBP, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, (internet) dostupno na: (pristupljeno 9. januara 2013)

B92, 24. 12. 2012, U Skuptini o javnim nabavkama, (internet) dostupno na: (pristu-

pljeno 8. januara 2013)

Blic, 29. 12. 2012. , Vui: Putanje Mikovia iz pritvora doiveo bih kao lini poraz, (internet) do-

stupno na: (pristupljeno 8. januara 2013)

Evropska komisija, Izvetaj o napretku Srbije za 2010. godinu, (internet) dostupno na: (pristupljeno 9. januara 2013)

Evropska komisija, Izvetaj o napretku Srbije za 2012. godinu, (internet) dostupno na: (pristupljeno 9. januara 2013)

e-Novine, 7. 1. 2013., Pravosue Ahilova peta sistema, (internet) dostupno na: (pristupljeno 8. januara 2013)

Gamser D. , Korupcija u Srbiji 2012. godine, CEAS Publikacije, (internet) dostupno na: (pristupljeno 9. jan u-

ara 2013)

Greenspan A., Remarks by Chairman Alan Greenspan, At the 2003 Financial Markets Conference


9/36


of the Federal Reserve Bank of Atlanta, Sea Island, Georgia (via satellite), April 4., 2003., (internet)

dostupno na:

(pristupljeno 9. januara 2013)

Heritage, 2012 Index of Economic Freedom, (internet) dostupno na: (pristupljeno 9. januara 2013)

LDP, Ekonomija bez granica, maj 2008, (internet) dostupno na: (pristupljeno 9. januara 2013)

LDP, Predlog Deklaracije o borbi protiv sistemske korupcije, 10. 12. 2012., (internet) dostupno na:

(pristuplje-

no 9. januara 2013)

LDP, LDP u parlamentu, 24. 12. 2012., Teko je oekivati da e vlast potovati procedure Zakona o jav-

nim nabavkama, (internet) dostupno na: (pristupljeno 8. januara 2013)Peanik, 20. 12. 2012. , Politika volja umesto zapovesti zakona, (internet) dostupno na: (pristupljeno 8. januara 2013)

Pravda, 26. 3. 2012, Naprednjaci hoe da zaposle Srbiju, Javne nabavke, (internet) dostupno na:

(pristupljeno 8. januara

2013)

RFE, Most Radija Slobodna Evropa, 23. 12. 2012 , Zato Vui ne proziva Kotunicu?, (internet) do-

stupno na: (pristupljeno 8. januara 2013)

RTS, 24. 12. 2012, Skuptina o javnim nabavkama, (internet) dostupno na: (pristupljeno 8. januara 2013)

Transparency International, (internet) dostupno na: (pristuplje-

no 9. januara 2013)

UNDP, Korupcija u Srbiji, Istraivanje o percepciji i iskustvima graana, oktobar 2009., (internet)

dostupno na: (pristupljeno 9. januara 2013)

Veernje novosti, Vui sruio sve rekorde, 27. 12. 2012., (internet) dostupno na: (pristupljeno

9.januara 2013)

Od poetka poslednje decenije prolog veka,koju je obeleio zavretak Hladnog rata i bi-polarne podele sveta, izazovi za bezbednost glo-

balnu, nacionalnu i ljudsku proireni su u tolikoj

meri da danas ne ukljuuju samo vojne, ve i dru-

ge, tzv. asimetrine pretnje koje ne podrazumevaju

direktni sukob dve drave. Klimatske promene, ra-

zliite vrste krijumarenja, od ljudi, preko opojnih

sredstava do naoruanja, globalni terorizam, oru-

je za masovno unitenje, korupcija i organizovani

kriminal predstavljaju i opasnost i izazov za global-

ni mir i bezbednost drava, ali i za bezbednost nje-

nih graana (human security). Kao posledica ovihpromena promenio se i sam koncept bezbednosti,

tako da on danas ne obuhvata samo tvrdu ( hard

security) ili nacionalnu bezbednost, ve i razume-

vanje da dobrobit graana postaje sutinska za

bavljenje globalnim izazovima (Hull 2011: 3).

Naravno, to je u velikoj meri uticalo i na pove-

anje potrebe za misijama za uspostavljanje i odr-

avanje mira ili misijama za upravljanja krizama,

koje univerzalne i regionalne organizacije upuuju

u krizna podruja. Ove misije se organizuju i od-

vijaju u okruenju koje zahteva primenu ne samo

vojnih mera kako bi se uspostavio mir i bezbed-

nost, ve su u dubokoj vezi sa irim razvojnim stra-

tegijama (od smanjenja siromatva do zagovaranja

potovanja i unapreenja ljudskih prava i dobrog

upravljanja). Osnovni razlog ovakvog pristupa

moe se pronai u injenici da danas nije dovoljno

zaustaviti neprijateljstva, ve treba nai odgovor

i na korene i uzroke krize, kao i pomoi lokalnom

stanovnitvu u obnovi i uspostavljanju institucija.

Zapravo su dva procesa uspostavljanje i izgrad-

nja mira (peacemaking i peacebuilding) postala

usko povezana, jer bezbednost ne moe biti ostva-rena bez odreenog napretka u razvoju, a pokuaji

razvoja nee imati uspeha ako ne postoji odgova-

rajui nivo bezbednosti (Rosgaard 2008).

Tako, zapravo, reavanje meunarodnih sporova

i upravljanje krizama trai primenu svih elemenata

nacionalne i meunarodne moi politike, eko-

nomske, diplomatske, finansijske, informacione, so-

cijalne, trgovinske i, naravno, vojne. Naalost, kom-

binovanje svih ovih elemenata nije uvek lak posao, a

veoma esto nije ni mogu. Vrlo se esto primeuje

prof. dr Tanja Mievi, Fakultet politikih nauka,Univerzitet u Beogradu

FILOZOFIJA SVEOBUHVATNOGPRISTUPA BEZBEDNOSTI

Saetak: Koncept Sveobuhvatnog pristupa operacijama, koji nastaje iz potrebe novih uslova, iza-

zova i okolnosti sa kojim se globalizovan svet i njegova bezbednost suoavaju nakon zavretka

Hladnog rata, javlja se u stratekim dokumentima velikog broja drava, ali i meunarodnih orga-

nizacija. On omoguava zajednika angaovanja svih potrebnih civilnih i vojnih elemenata meu-narodne moi da okonaju neprijateljstva, uspostave poredak, zaponu obnovu i zaponu otkla-

njanje samih uzroka sukoba. Koncept ini osnovu moderne transformacije NATO-a, ali jo uvek nije

potpuno precizno definisan i suoava se sa problemima u usklaivanju delovanja svih aktera.

Tanja Mievi


10/36


sve relevatne aktere u ovoj oblasti (UNSC 2001).

Zapravo, upravo su se UN, kao svetska organizacija

zaduena za odravanje meunarodnog mira i bez-

bednosti, prve suoile sa potrebom da trajnije po-

mognu onim prostorima i ljudima koji su pogoeni

sukobima ne samo u smislu humanitarne pomoi,

ve i izgradnje institucija i obrazovanja za upravlja-

nje (Zapadna Slavonija, Istoni Timor i Kosovo pravi

su primeri ovakvih aktivnosti), kao potreba odrivo-

sti uspostavljenog mira. Na taj nain UN pokuavaju

da sve svoje pomone organe, fondove, instituci-

je, institute, ali i sa njom povezane specijalizovane

agencije ukljui u reavanje sporova. Razvoj ovog

koncepta nastao je kao odgovor na potrebu refor-

misanja misija za odravanje mira. Potreba za refor-

misanjem ovih misija javila se kao rezultat neuspeha

tokom devedesetih godina u sluajevima kao to je

Ruanda i od tada ovaj koncept biva postupno uklju-

ivan u sve misije UN-a.

Koncept je u EU prvi put pomenut tokom 2006.

godine u kontekstu rasprave o Avganistanu i aktiv-

nostima u ovoj dravi, za ta se predvia sveo-

buhvatni pristup koji priznaje bliske veze izmeu

razliitih sektora i izmeu vojnih i civilnih napora

(EU citirano prema: Schanaubelt 2009: 6). Prime-

na ovog koncepta, koji podrazumeva stavljenje

akcenta na meku, ekonomsku i diplomatsku mo,

kojom EU raspolae, bile su osnova za razvoj njene

Zajednike bezbednosne i odbrambene politike.

Od kada je EU poela da organizuje misije uprav-

ljanja krizama, najvei broj njih bile su kombinova-

ne civilno-vojne misije, koje traju vei broj godina istavljaju akcenat na izgradnju mira, uspostavljanje

institucija i vladavinu prava.

Ideja u okviru NATO-a ulazi u raspravu na pred-

log vlade Danske. Ona je predvodila jednu grupu

lanica koje su ve krajem 2004. godine pred NATO

stavile pitanje sveobuhvatnog pristupa, ali tada

pod nazivom Usmereno (koncentrisano) planiranje

i aktivnosti (Concentrated Planning and Action, CPA).

Koncept poiva na stavu da NATO poseduje vojne

kapacitete za upravljanje krizama i uestvovanje u

misijama, ali da se suoavao i sa potrebom korie-

nja civilnih kapaciteta i imao neke rezultate u tome

primeri su bili vidjivi u Bosni, na Kosovu, a naroi-

to u Avganistanu. Meutim, NATO u tom momentu

nije imao nikakvu osnovu niti ustanovljenu praksu

koja bi dala instrukcije za razumevanje naina sa-

radnje sa partnerima na terenu. Danci su nastavili

sa inicijativom, objanjavajui da nije re o stvara-

nju novih nezavisnih kapaciteta, ve da je re o ...

jaanju sposobnosti Alijanse da se angauje u sa-

radnji a ne u kontroli drugih aktera i da unapredi

planiranje misija NATO u tim oblastima (Petersen

and Binnendijk 2007: 1). Zatim je sedam drava

(Danska, Kanada, eka, Nemaka, Holandija, Nor-

veka i Slovaka) u prolee 2006. godine predstavi-

lo ostalim lanicama osnovne obrise ove ideje i ra-

zloge svog angaovanja u dokumentu upuenom

ostalim lanicama Alijanse. Ovoj inicijativi ubrzo se

prikljuuju i SAD, a inicijativa menja naziv u Inicijati-

vu sveobuhvatnog pristupa (Comprehensive Appro-

ach Initiative, CA). Koncept Sveobuhvatnog pristu-

pa prvi put je pomenut u zvaninom dokumentu

na Samitu u Rigi 2006. godine, kada ovo pitanje po-

staje i jedna od taaka dnevnog reda ovog Samita.

Rezultat razgovora koji su tom prilikom voeni bio

je formiranje radne grupe koja je dobila zadatak da

napravi Akcioni plan kako bi NATO u svoj rad mogao

da ukljui Sveobuhvatni pristup. Od tog momenta

pominjanje ovog koncepta moe se pratiti u svim

stratekim i operativni dokumentima, on postaje

neizostavni deo agende svakog samita. To se potvr-

uje i u novom NATO Stratekom konceptu iz 2010.godine, koji, pored partnerstva, kao svoj kljuni ele-

ment izdvaja i pametnu odbranu (smart defence).

Pametna odbrana pre svega podrazumeva efika-

snost u korienju svih raspoloivih kapaciteta kako

bi se osigurala bezbednost. Rekli bismo da je NATO

zato bio prinuen, a i dalje je, da razvije i primeni

koncept Sveobuhvatnog pristupa operacijama

ova organizacija mora da pronae efikasne naine

da povee svoje vojne kapacitete sa neophodnim

nevojnim elementima moi neophodnim za uspe-

da ne postoji zajednika streka vizija izmeu inici-

jativa, to dovodi do nepotrebnog troenja sredsta-

va, loe efikasnosni i nemogunosti da postignuto

postane odrivo (videti, na primer, UN 2000).

Upravo zbog potrebe novih uslova, izazova i

okolnosti javlja se Sveobuhvatni pristup operaci-

jama (Comprehensive Approach to Operations, CA).

On treba da omogui zajedniko angaovanje svih

potrebnih civilnih i vojnih elemenata meunarod-

ne moi kako bi bila okonana neprijateljstva, kako

bi bio uspostavljen poredak, kako bi bila zapoeta

obnova ali i kako bi zapoela nastojanja u pronala-

enja odgovora na same uzroke sukoba. Ovakava

pristup, pod razliitim imenima, prisutan je u veli-

kom broju drava i meunarodnih organizacija, ali

se o njemu najvie govori u okviru NATO-a (North

Atlantic Treaty Organization).

1. ta je Sveobuhvatni

pristup operacijama?

Iako kao ideja postoji od 2006. godine, u okvi-

ru NATO-a ne postoji dogovor oko definicije ovog

koncepta, ali ga, zahvaljujui ponavljanjima u do-

kumentima, moemo razumeti kao ... orkestraciju

komunikacije svih aktivnosti u dravi, koje vode ka

dobro definisanom i dobro shvaenom cilju (NATO

Public Diplomacy Division 2010).

Zapravo, kao ideja objedinjavanja razliitih ele-

menata moi u kriznim situacijama, ovakav pristup

bezbednosti moe se pratiti jo od XVII veka, kada

je uoeno da postoji jasna veza izmeu vojne moi

i diplomatije. One su, naravno, u to doba bile shva-

tane kao sile koje ili idu paraleleno ili jedna drugoj

prethode, ali koje nikako ne idu ruku pod ruku.

Prva upotreba sveobuhvatnog pristupa upravlja-

nju krizama, kako ga u moderno doba shvatamo,

pripisuje se Oliveru Kromvelu, koji ne samo to je

1655. godine primenio pretnju silom i diplomatski

pritisak da sprei vojvodu od Savoja da nastavi sa

masakrom protestanata, ve je nakon toga uputio

i pomo kako bi ova verska manjina mogla da ob-

novi svoju zajednicu (Schanaubelt 2009b: 10). Kon-

cert Evrope je takoe primenjivao neku vrstu sve-

obuhvatnog pristupa i koristio vojnu, ekonomsku

i diplomatsku mo tokom intervencije u Libanu i

Siriji kako bi zatitio Maronite (18601861. godine).

Nakon ove vojne intervencije usledio je dugoro-

ni program (modernim jezikom to bi bilo nazvano

obnovom), iji je cilj bio zatita stanovnitva bez

obzira na religiju, a za njegovo sprovoenje bila

je zaduena posebna Evropska komisija (Schana-

ubelt 2009b: 10). Postoji miljenje da su ameriki

predsednik Ruzvelt i britanski premijer eril to-

kom Drugog svetskog rata dobro razumeli potrebu

za sveobuhvatnim pristupom krizama, jer je jedini

logini pristup nalaenju izlaza iz tog velikog i slo-

enog sukoba bilo koordinisanje i sinhronizovanje

aktivnosti svih saveznika kako bi pozitivni rezultati

bili uveani (Alderson 2009: 16).

Ideja se ponovo pojavila tek u drugoj polovini

dvadesetog veka u razvoju strategija nacionalne

bezbednosti ili, preciznije, promiljanju veze izme-

u vojne moi i spoljne politike u sluaju SAD-a.

Prva drava koja je na nacionalnom nivou poela

da primenjuje sveobuhvatni pristup u svojoj orga-

nizaciji sistema bezbednosti i odbrane jeste Velika

Britanija (House of Commons 2010: 13). Sam kon-

cept Velika Britanija je najpre unela u svoje unu-

tranje aktivnosti, promoviui ujedinjeni vladin

pristup (joined up government) ili svevladin pristup

(all of governement), koji je podrazumevao aktivno-

sti svih delova izvrne vlasti u borbi protiv teroriz-

ma, zloupotrebe droga i nacionalne bezbednosti.

Kod meunarodnih organizacija koncept sve-obuhvatnog pristupa najpre je primenjen u Ujedi-

njenim nacijama u okviru ideje integrisanih misija

(Integrated Missions), koja podrazumeva zajedni-

ki nastup svih lanova porodice UN-a u misijama

upravljanja krizama. U predsednikom saoptenju

Saveta bezbednosti iz 2001. godine naglaava se

da potraga za mirom zahteva sveobuvatni, kon-

centrisani i odreeni pristup koji se bavi korenima i

uzrocima sukoba, ukljuujui u to i njihovu ekonom-

sku i socijalnu dimenziju i koji mora obuhvatiti


11/36


operativno planiranje kao to su oni koji postoje na

nivou vojske. Problem u primeni Sveobuhvatnog

pristupa jeste svakako i generisanje kapaciteta od

strane razliitih uesnika. Civilni uesnici su, zapra-

vo, mnogo manje spremni da izdre teke uslove i

opasnosti angaovanja u misijama za upravljanje

krizama ili u misijama odravanja mira.

Naravno, povezivanje razliitih vrsta moi voj-

ne, ekonomske, diplomatske, informacione (DIME)

trai mnogo vie koordinacije i ima mnogo vie

izazova, pored problema nadlenosti, kapaciteta i

politike inercije. Mora se uvek imati na umu da su

vojni i nevojni izazovi esto veoma razliiti u istim

situacijama razlikuju se vrste odgovornosti, ube-

ivanje, tehnika pomo, kao i opasnosti sa kojima

se razliiti akteri suoavaju, naroito prilikom defi-

nisanja zajednikog cilja koji treba da bude posti-

gnut (videti vie u: Wilson 1989).

Meutim, smatra se da moda najvee razlike

lee u rezultatima koji treba da budu postignuti sve-

obuhvatnim delovanjem. Vojni rezultati su uvek lako

merljivi, to se ne moe tvrditi za politke rezultate.

Uvek je veoma teko definisati to kakve su politike

promene neophodne i koliko se duboko u njih moe

ii, kao i to kako kreirati ekonomski razvoj.

Meutim, bilo bi pogreno zakljuiti da e,

kada u jednom momentu budu pevaziene sve

ove prepreke, biti mogue rei da je zapoela pot-

puna primena Sveobuhvatnog pristupa u NATO. To

e otvoriti nova pitanja, jer e tek primenom ovog

pristupa biti pronaeni naini na koje se snage or-

ganizuju, obuavaju, spremaju, opremaju, zatim

naini na koje se njihov komandni korpus razvija,

kao i to koji su zakoni i sporazumi neophodni kako

bi se utvrdilo koga treba upuivati i u kojim uslovi-

ma, kako je civilni element struktuiran i budetiran,

kako se njime upravlja itd. Tako e, zapravo, o Sveo-

buhvatnom pristupu razgovor morati da bude na-

stavljen, a onda e, valjda, i Srbija shvatiti da mora

razmisliti o tome kako da se u njega ukljui.

no reavanje sukoba u uslovima krize i smanjenja

vojnih budeta.

Rekli bismo da je integracija Sveobuhvatnog

pristupa za NATO strateko pitanje transformacije,

jer meu lanicama postoji svest da Alijansa mora

prilagoditi svoje sposobnosti da primeni vojnu silu

i druga sredstva u uslovima pretnji koje su potpuno

drugaije od onih zbog kojih je zapravo i nastala.

Kako je NATO po svojoj sutini odbrambeni savez,

Organizacija je fokusirana na pitanje kako vojni do-

prinos Sveobuhvatnom pristupu moe biti koordi-

nisan sa drugim meunarodnim i civilnim akterima

kao to su EU ili UN. To je, zapravo, pokuaj da se

NATO od odbrambene organizacije transformie

u organizaciju kolektivne bezbednosti. Ni posle

nekoliko godina postojanja konsenzusa o potrebi

Sveobuhvatnog pristupa i njegove razrade, na ovo

pitanje jo uvek nije pronaen adekvatan odgovor.

Tako je Sveobuhvatni pristup, zapravo, filozofija

pronalaenja odgovora na krize. Pre svega, on pred-

stavlja obeleje koji bi akteri trebalo da imaju nain

razmiljanja po kome odgovornost prema sistemu

predstavlja osnovu za postizanje boljeg rezultata (Hull

2011: 5). Zapravo, ovo je pokuaj da se na svim nivoi-

ma (od strategijskog, preko operativnog, do taktikog)

uspostavi koherentnost i praktina saradnja izmeu

etiri iroke oblasti: oruanih snaga, politike i diploma-

tije, ekonomije (putem sankcija, ali i pomoi i investi-

cija) i civilnog drutva (pravosue, javno informisanje,

civilna administracija i infrastrukturna podrka).

Primena Sveobuhvatnog pristupa zapoinje di-

jalogom vojnih i nevojnih aktera, ali taj dijalog nesme biti prekinut ni u kasnijim fazama operaciona-

lizacije. Ta primena zahteva umreavanje (networ-

king) i koordinaciju nasuprot tome da treba nekoga

koordinisati ona je u istoj meri civilno-civilna ko-

ordinacija koliko i civilno-vojna koordinacija (NATO

Defense College 2008). Neophodno je da pristup

upravljanja krizom, koji e biti sveobuhvatan, za-

pone i pre nego to sama kriza pone, to znai da

on predstavlja i element ranog planiranja, ali i pre-

ventivne diplomatije.

2. Zato Sveobuhvatni

pristup ne funkcionie?

O Sveobuhvatnom pristupu operacijama u

NATO, njegovim lanicama, partnerskim organiza-

cijama i dravama govori se veoma mnogo on je

tema dana. Meutim, ova debata polako i jenjava

iako se koristi od primene ovakvog pristupa veoma

jasno vide. U tome je sadran paradoks sa kojim se

i koncept, ali i NATO suoavaju. Iako svi priaju, na-

roito u uslovima krize, o pametnoj odbrani koja

podrazumeva objedinjavanje svih resursa (kako

vojnih, tako i nevojnih) u uslovima krize, kao i o po-

trebi pametnih smanjenja trokova, izlaz koji Sve-

obuhvatni pristup nudi i dalje se ne koristi. Brojni surazlozi zbog kojih se iz ovog paradoksa teko izlazi.

Prvi problem je politike prirode, jer njegovo

uvoenje zahteva potovanje osnovnog principa

odluivanja u NATO, a to je konsenzus svih lani-

ca. Tako je sukob Turske i Grke oko Kipra jedan od

osnovnih razloga zato izmeu NATO i EU, primar-

nih i loginih partnera Sveobuhvatnog pristupa,

sporazum o ovim pitanjima jo uvek nije postignut.

Kipar kao lanica EU predstavlja problem Turskoj,

kao lanici NATO-a, da prihvati blisku saradnju dve

regionalne organizacije. Time je, zapravo, onemo-

guena koordinacija dve organizacije i sporovoe-

nje Sveobuhvatnog pristupa.

Drugi razlog lei u birokratiji pre svega zbog

zatite sopstvenih nadlenosti i sopstvenih pozicija

izmeu razliitih delova izvrne vlasti na nacional-

nom, ali i na meunarodnom nivou (Schnaubelt2009a: 36). Surevnjivost, slaba razmena informaci-

ja i nekoordinisanost nastupa osnovna su obeleja

svojstvena (gotovo) svim ministarstvima odbrane i

spoljnih poslova. Kada se tome dodaju i ministarstva

privrede, jasno je koliko je teko ostvariti efikasnost

na ovom prvom, taktikom nivou. Sa druge strane,

veoma esto se razlog za nefunkcionisanje Sveobu-

hvatnog pristupa nalazi u tzv. srednjim (operativ-

nim) ealonima vlasti (Carafano 2006: 2) smatra se

da civilnim agencijama nedostaje isti nivo vertikal-

ne integracije, jer nemaju odgovarajue centre za

LITERATURA

Alderson, Alexander, 2009. Comprehensive Approaches: Theories, Strategies, Plans and Practice.

In: Schanaubelt, C., ed. Operationalizing a Comprehensive Approach in Semi-Permissive Environment.

NDC Forum Paper, Rome June 2009, 1435.

Brown, Harold, 1983. Thinking about National Security, Boulder: Westview Press, 264.

Carafano, James, 2006. Herding Cats: Understanding Why Government Agencies Dont Cooperate and

How to Fix the Problem, Heritage Lecture 955, June 15 2006.

CSIC, 2007. Report on Smart Power. CSIC Commission on Smart Power, Center for Strategic and Inter-

national Studies.

House of Commons, 2010. The Comprehensive Approach: The point of war is not just to win but to make

better peace.Seventh Report of Session 20092010.

Hull, Cecilia, 2011. Focus and Convergence through a Comprehensive Approach: but which among the

many?Swedish Defence Research Agency 16th ICCRTS.

NATO Defense College 2008. 10 Things You Should Know About a Comprehensive Approach. Research

Division, November 2008.

NATO North Atlantic Military Committee, 2006. MC Position on the Effects Based Approach to Operati-

ons6 June 2006, (MCM- 0052-2006).


12/36


NATO Public Diplomacy Division, 2010. Lisbon Summit Declaration Press Release North Atlantic Co-

uncil Meeting Lisbon 20 November 2010, (PR/CP(2010)0155).

Petersen, Friis Arne and Binnendijk, Hans, 2007. The Comprehensive Approach Initiative: Future Opti-

ons for NATO, Defence Horizons No 58, September 2007, 1.

Rosgaard, Ebbe, 2008. The Danish Comprehensive Approach. Proceedings from the Effects Based

Approach to Operations Seminar, Baltic Defence College Estonia.

Schnaubelt, Christopher M., 2009a. The Challenges to Operationalizing a Comprehensive Approach.

In: Schanaubelt, C., ed. Operationalizing a Comprehensive Approach in Semi-Permissive Environment.

NDC Forum Paper, Rome June 2009, 3667.

Schanaubelt, Christopher M., 2009b. Introduction. In: Schanaubelt, C., ed. Operationalizing a Com-

prehensive Approach in Semi-Permisive Environment.NDC Forum Paper, Rome June 2009, 414.

Smith-Windsor, Brooke, 2008. Hasten Slowly - NATO Effects Based and Comprehensive Approach to

Operations. NATO Defence College Research Paper No. 38, Rome July 2008.

UN, 2000. Report of the Panel on United Nations Peace Operations (A/55/305-S/2000/809).

UNSC, 2001. Security Council Addresses Comprehensive Approach to Peace-Building Pre-

ss Release 20 December 2001 (SC/7014). Dostupno na: < http://www.un.org/News/Press/

docs/2001/sc7014.doc.htm>

US Department of the Army, 2008. Field Manual 307, Stability Operations . Dostupno na:

(pristupljeno 17. 1. 2012).

Wilson, James Q., 1989. Bureaucracy, New York: Basic Books. Revolucije suvereniteta rezultat su prethod-nih revolucija u idejama o pravdi politikogautoriteta (Philpott 2001: 4). Dakle, razumevanje

koncepta suvereniteta nikada nije bilo konstan-

tno. Umesto toga, u skladu sa promenama u me-

unarodnoj zajednici, praksa suvereniteta (Jack-

son 1999: 434), definisana kao institucija koja

utvruje pravnu jednakost drave meu svim

ostalim suverenim dravama, takoe je morala

da se menja. Tako je pojam suvereniteta, formu-lisan u Vestfaliji, proao kroz ruke razliitih vlasti.

Poevi od dinastikog i imperijalnog shvatanja

ovog koncepta, suverenitet je usvojio populisti-

ke i nacionalne forme irom Evrope, koje su zatim

bile zamenjene konceptom kolonijalnih prava i

pojma samoopredeljenja da bi, na kraju, stigao

do dananjeg oblika uslovljene zajednice, bazira-

ne na meunarodnom konceptu ljudskih prava i

shvatanja ljudske bezbednosti, u kojoj ovek kao

pojedinac sve vie postaje nosei subjekt uticaja,

a njegova prava teini objekat zatite u meu-

narodnom pravu (Savi 2007: 6). Nakon Hladnog

rata koncept ljudskih prava postepeno je ojaao

u odnosu na ostale aspekte meunarodne politi-

ke, pa je novi vek definisan konceptom ljudskih

prava i bezbednosti. Ovo je uslovilo da koncept

suvereniteta evoluira, odnosno da prevazie for-

mu apsolutnog i da usvoji drutveni parametar,

postajui tako drutveni konstrukt koji se gradi

u okviru ustaljene prakse drava u meunarod-

nom sistemu. Ova evolucija dovela je do togada se suverenitet danas smatra odgovornou,

te se ljudska bezbednost lako moe koristiti kao

izgovor meunarodne zajednice da intervenie u

unutranje stvari drava (Gluac 2010: 91), to je

ranije bilo nezamislivo. Tako novi vek predstavlja

razdoblje kada koncept ljudskih prava, zajedno sa

principom Odgovornost da se zatiti, kao jednim

od osnovnih naela ljudske bezbednosti, poste-

peno nadvlauje definisane teritorijalne granice

i ulazi u definiciju samog koncepta suvereniteta

kao osnovni uslov.

Irina Rizmal, CEAS istraiva

SUVERENITET I BEZBEDNOSTU NOVOM VEKU

Saetak: Suverenitet je, kao koncept na kome se temelji sistem meunarodnih odnosa, od vre-mena kada je zvanino definisan do novog veka proao kroz brojne transformacije. Tako je odapsolutnog i nedeljivog, preao iz ruku vladara u ruke samog naroda, kontinuirano osiguravajuioseanje teritorijalne bezbednosti od spoljnih pretnji. Meutim, od zavretka Hladnog rata prin-

cip ljudskih prava postepeno jaa u odnosu na ostale aspekte meunarodne politike. novi vekna taj nain postaje definisan konceptom ljudskih prava, a principi bezbednosne politike refor-miu se u smeru ljudske bezbednosti i odgovornosti drave, to direktno reformie i osnove nakojima se definicija koncepta suvereniteta temelji. Ovaj rad prati razvoj koncepta suvereniteta,analizirajui njegovu evoluciju i uticaj, ali i uticaj drugih faktora i koncepata, kao to su shvatanjebezbednosti, odgovornosti i ljudskih prava, na suverenitet, kao i meusobnu povezanost ovihkoncepata u meunarodnom sistemu novog veka, prepoznajui da se bez razumevanja ulogekoju su ljudska prava odigrala u konstruisanju shvatanja koncepta suvereniteta u novom vekune mogu objasniti ni kljuni momenti u evoluciji tog koncepta (Reus-Smith 2001: 520).

Irina Rizmal


13/36


marni kriterijum za priznavanje suvereniteta jedne

drave (Jackson 1999: 445) sa stvaranjem Lige naro-

da i insistiranjem Vudrou Vilsona (Woodrow Wilson)

na principu prava na nacionalno samoopredeljenje.

Ovakvo shvatanje suvereniteta, zasnovano na prin-

cipu samoopredeljenja kao osnovi za dalju transfor-

maciju, podrazumevalo je nezavisnost drave u vidu

neintervencije kao osnovnog elementa potrebnog

da bi drava obavljala svoju ulogu i populacije koja

dravu vidi kao svoju zemlju, a ne samo kao admi-

nistrativni aparat ili centar moi (Brown 2006: 83).

Dakle, shvatanje bezbednosti i dalje je definisano

konceptom suvereniteta, odnosno bezbednost se i

dalje merila u dravnim okvirima, a pitanja bezbed-

nosti reavana su unutar granica i vezana su izriito

za spoljne pretnje. Princip mirovnih misija (peace-

keeping), koji je usvojila Organizacija Ujedinjenih

Nacija (OUN), u ovom periodu strogo se rukovodio

spomenutim principom nedeljive suverenosti, pa

su, uprkos privrenosti miru i bezbednosti, UN od

svog osnivanja potovale fundamentalni princip su-

verene jednakosti svih drava lanica prema lanu

2 Povelje UN-a, tvrdei da sama Povelja nee odo-

briti intervenciju kada su u pitanju problemi koji su

sutinski u nadlenosti svake drave (Mingst i Karns

2007: 1752). Prema tome, mirovne misije su kori-

ene samo uz saglasnost strana u datom sukobu

(Goulding 1993: 454), dok su vie od polovine vojni-

ka Organizacije inili nenaoruani vojni posmatrai.

Primer ovakvog tradicionalnog oblika mirovnih mi-

sija moe se nai u intervenciji UN-a na Kipru 1947.

godine, nakon to su turske snage izvrile invaziju naostrvo. Savet bezbednosti UN-a pozvao je na prekid

vatre, uz saglasnost obe strane pokrenuo UN tam-

pon-zonu izmeu njih (UNFICYP) i formirao Kipar

kao demokratsku Vladu Grke (Yoder 1990: 812).

Kvazidrave

Imajui u vidu ovakave transformacije, put kolo-

nijalne nezavisnosti, baziran na pravu na suverenitet

i nacionalnu samoopredeljenost, inio se prirodnim.

Kolonijalna vladavina i paternalistiki stav, koji je

veina imperijalistikih sila usvojila u odnosima sa

svojim kolonijama putem programa edukacije o

umetnosti i nauci zapadne civilizacije (Jackson

1999: 443), proirile su ideju o suverenitetu na glo-

balni nivo. Ovakve liberalne politike ideje, meu-

tim, pokazale su se kao fatalne za sam kolonijalizam,

rezultirajui shvatanjem da neto inherentno nije u

redu sa vladom koja polae pravo na strane teritorije

i stanovnitvo (Jackson 1999: 444). Ovakva shvata-

nja praena su porastom nacionalizma, to je u ve-

ini sluajeva dovelo do pojave novih drava, koje

su se odvojile od multinacionalnih kolonijalnih im-

perija. Meutim, jedna od implikacija ovog procesa

jeste injenica da su drave koje su nastale bile sla-

be, postkolonijalne drave, umesto prave nacije-dr-

ave (Sorensen 1999: 601). Novonastale drave bile

su multietnike, jer su pripadnici iste nacije bili po-

deljeni granicama iscrtanim prilikom ranijih koloni-

zatorskih procesa imperijalistikih sila. Imajui u vidu

injenicu da ovakve slabe drave nisu imale izgrae-

ne unutranje institucije za odravanje vladavine i

mira, procesom priznavanja njihovog suvereniteta

unutranja i spoljanja suverenost, ranije viene kao

komplementarni i koegzistentni aspekti koncep-

ta suvereniteta (Philpott 2001: 18), razdvojene su.

Tako je procesom priznavanja ovih drava potpuno

raskinuto sa tradicionalnim shvatanjem koncepta

suvereniteta. Robert Dekson (Robert Jackson) tvrdi

da zemlje Treeg sveta, kojima se priznaje suvereni-

tet, ali ne i dravnost, zapravo poseduju negativni

suverenitet, odnosno da se od njih ne zahteva su-

tinska kontrola nad teritorijom i stanovnitvom, nitise razmatra oblik i priroda naina vladavine (Zaum

2007: 33) da bi bile priznate kao drave.

Tako su postkolonijalne drave viene kao

predstavnici izrazito drugaije igre suvereniteta

(Sorensen 1999: 601), to na neki nain predstavlja

paradoks, imajui u vidu da ove drave nisu u sta-

nju da obezbede apsolutnu bezbednost ili da se

brane na osnovu principa nemeanja, ve zavise od

meunarodnih organizacija. Istovremeno, njima se

odobrava pravo na suverenitet, koncept koji se sma-

Vestfalski mir

Godine 1648. Vestfalskim mirom utvren je kon-

cept suvereniteta u okviru osnivakih principa no-

vonastalih drava i legitimna vlast vladara priznata

je kao apsolutna. Do sedamnaestog veka ideja da je

svet podeljen na nezavisne drave, iji vladari uiva-

ju vrhovni autoritet (Brown, Nardin i Rengger 2005:

250), u potpunosti je uspostavljena. Vladari seda-

mnaestog i osamnaestog veka uivali su unutranju

i spoljnu suverenost bili su priznatu u okviru svojih

teritorija, ali su njihov vrhovni autoritet priznavale

i od druge nacije, odnosno drave. Tako je zaiveo

princip rex est imperator in regno suo (kralj je car u

svom domenu). Evropa je za

novi-vek-broj-3.pdf

Documents