Zahtevi pravilnog pisanja/ Pismene vezbe u nastavi pocetnog citanja i pisanja; Obrada teksta po dominantnom liku/tematsko motivska obrada;Pismene vezbe u nastavi gramatike / opisivanje,vrste i struktura casa

Методичка структура часа обраде штампаног слова:I приступ гласу(психолошка интелектуална припрема- разговор)Ономатоејске слике- зујалице, шум, за оне гласове који се могу обрађивати методом природних гласова- анализа, речи на гласове нпр. Зззз- прича о пчелама, шшшшш- прича о шуми.II обрада гласа

a. Изговарање гласа- изговори се реченица, затим реч која саджи глас (најлакше уочавају глас на почетку)

b. Истицање наставне јединице- да ученик буде обавештен који ће глас учити на часу

c. Уочавање гласа у разним речима- проналазе се речи у којима се нови глас налази на средини, на почетку и на крају речи. Изводе се аналитичко-синтетичке вежбе

d. Вежбе изговарања новог гласа- вежбе артикулације. Наставник контролише да ли сви ученици правилно изговарају глас који се обрађује. Наставник показује како се глас изговара. Ученици постављају појединачно и заједнички- наставник слуша и исправља.

e. Повезивање с гласом у природи- ученици кажу где су тај глас чули у свакодневном животу тј. у природи.

III обрада словаa. Показивање и учење новог слова- покаже се

слово на словарици, коментарише се његова графичка структура: прво велико, па мало слово (од колико црта, какве су црте, како су повезане)

b. Фонографичка вежба- тражење везе између облика слова и предмета. О као обруч, П као оквир од врата, Ш као три јаблана.

c. Уочавање слова у разним речима- у почетку, у средини, на крају

d. Упоређивање са другим словима, са сличним, наученим словима; обично О и С, Х и Ж, Ш и П и ћирилици, али и латинична слова S и Š, Ć и Č, C и G. Морамо обратити пажњу на слова која ученици замењују ђ-ћ, б-в, N и Z, d и b.

e. Самостални рад на обликовању слова- слово може да се обликује од пластелине, дрваца, овако ученици боље савладавају облике слова.

f. Писање слова- пише се повлачењем (све линије слова једнаке дебљине, а слова једнаке висине, ширине и удаљености). Посебну пожњу треба посветити вежбама анализе појединих делова слова, редоследу писања елемената и

повезивању слова, ако је реч о писаним словима. Ученицима можемо да демонстративно пишемо слова и штамапана и писана. Треба описати тек писање слова. Прво наставник пише на табли, најпре велико па мало слово , усмерава пажњу ученика на то како вуче линије, како повлачи црте, да све покрете руку гласно коментарише, за то време ученици пишу прстом по клупи, по ваздуху. После тога може један ученик изаћи на таблу да напише. Затим сви ученици пишу 1-2 реда слово. Наставник мора да их контролише, указује на погрешке, похваљује.

III читање- задатак ове етапе је да се вежбањем развијају вештина читања одређених речи, реченица и текста. ученицима је најтеже ново слово читати у речима, сливати га са другим словом уз једну лексичку и акценатску целину, тј. у реч која нешто значи. Веома је битно да ученици разумеју шта реч значи, одн. шта значи оно што су шчитавали. Овде долази до изражаја индивидуалан рад ученика. Бољим ученицима треба дати посебне задатке(радне листиће, цртање, писање реченица са задатм речи итд.)

a.Слагање речи на словарици- прво лаше и ученицима познатије речи, слажу се на словарици,

свако за себе, а онда се те речи шчитавају. Избор речи зависи од слова која се обрађују. У првој етапи аналитичко-синтетичке вежбе- реч се анализира тј. раставља на гласове, затим се врши гласова синтеза методом шчитавања. Сваки ученик мора самостално да сложи реч како би тиме активирао одређене функције. Увек је добро да наставник пита ученике коју је реч сложио. Затим треба вежбати слагање реченица од познатих речи. Слагање слова у речи и речи у реченице, методичака је етапа поступног је увођења ученика у процес читања.

b. Шчитавање новог слова – шчитавање је најважнија етапа у процесу увођења ученика у читање. Најпре треба шчитавати једносложне речи, затим двосложне, тросложне... треба проверити да ли ученици знају шта та реч значи. Правилно шчитавање је сливање гласова без предаха у целину која нешто значи, тј. у реч. Брзина шчитавања мора поступно да расте. Најбоље је све речи одмах шчитавати гласно, сливајући глас по глас.

c.Потешкоћа може бити при шчитавању реченица јер је тај механизам сложенији: ученик пази на технику шчитавања, мора да прати све прочитане речи и да зна њихово значење, да поједине речи

доводи у одређену синтаксичку везу како би разумео реченицу као целину. Шчитавање, као методичке обрада(фаза) новог слова не сме бити самој себи циљ. Ученик мора што пре да пређе на природно изговарање гласова односно речи и реченица.

d. Наставник мора да демонстрира како се шчитава одређена реч, а затим ученици хорски и појединачно шчитавају.

Процес може да се одвија овако: Наставник прво сам демонстрира шчитавање Анализа Хорско читање Групно читање (по клупама и редовима) Појединачно шчитавање Репродуковање садржаја

За успешније увођење ученика у процес читања постоје следећа три начина или облика вежбања шчитавања или читања:

Шчитавање и читање додавањем и одузимањем слова

И ИШ МИШ МИШО МИШО МИШ МИ М

Шчитавање или читање замењивањем слова

МАМА МАША МАРАМИРА МИША Шчитавање или читање полиндрома или

анаграмаПАЛИНДРОМИ: ратар, потоп, Ана, Анина(исти или сличан облик, исто или јазедничко значење)(сир-рис, кос-сок, омот-томо) постоје и реченице. Ана воли Милована, Маја са Недом иде на сајам, И ружа жури

с) читање и интерпретација текста из буквара, почетнице:- прво узорно чита наставник, ученици га пазе- потом тражимо да неколико ученика прочита текст. Приликом анализе се постављају питања која че подстицати на размишљање и разумевању текста. треба их навикавати да препричавају својим речима.д) вежбање читања текста:- добро је да ученици читају наизменично а не по реду, анализирати заједно читање ученика.Начини вежбања читања текста:

Гласно читањеТихо читањеНаизменично (штафетно) читање

Читање са такмичарским усмерењем (ко је најбоље читао)

Хорско читањеФлексибилно читање- одозго на доле у

ступцима и др.Нпр. Читање у ступцима:

О ЕНО КУЋАОН КУЋА МОРЕОНА ОВО СЕНОАНА ОСА

Читање реченица вертикалним низовима:

М РА аМ цА а Обликовање помоћу слова Н иО мС аИС пА еТ р

Читање уз касету (глумци)Интерпретативно читање наставника

ОСНОВНИ ЗАДАЦИ ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА СУ: Ученик сигурно препознаје слово у

речима(слово јасно изговара, чисто...) Да овлада природним изговарањем речи

и реченица Постигне одређену брзину читања Кратке ненаглашене речи чита заједно с

речима уз које стоје, као једну акценатску целину,

Разуме смисао и садржај прочитаног

V САМОСТАЛАН РАД (И СТВАРАЛАЧКИ) УЧЕНИКА Састављање речи од задатих слова Састављање реченица од задатих речи Писање речи Писање на основу слика Допуњавање започете реченице Рад на деформисаним реченицама Наставни листићи Технички радови и цртање Испуњалке, ребуси, укрштене речи

VI ДОМАЋИ ЗАДАТАКПостепено их оптерећиватиКарактеристике почетног читањаУченик од наученог слова до квалитетног читања пролази одређене фазе:

Препознавање облика слова Шчитавање Читање Усавршавање читања- увођење у изражајно

читање Изражајно читање (највиши облик

савладаности читања)Наставник мора да зна:

1. повезивање слова у речи и речи у реченице мора се одвијати поступно

2. ученици најпре не мисле на оно што прочитају, већ су поведени савлађивањемм технике читања, препознавањем графичке структуре слова и начином изговарања гласова, речи и реченица

3. један број ученика процес читања савлађује веома споро

4. увежбавање читања мора бити свакодневни задатак

Развијање брзине читања

Вежбе: тихо читање с ограниченим временом (време зависи о дужини текста- у разговору сазнајемо колико је разумео)

изборно читање- да у току читања открију задате речи и реченице у тексту

допуњавање текста за изборно читање- сложеније вежбање- оставимо празне црте на месту где се у тексту налазе кључне речи- ученици читају и пишу само изостављене речи

вежбе брзог препознавања речи (брзо склонимо записане речи, азтим проверимо колико је ко од ученика прочитао и да ли је разумео задате речи)

вежбе брзог препознавања реченице- исто као и са препознавањем речи

читање текста с видео траке са различитом брзином

1. ОБРАДА ПИСАНОГ СЛОВАПисана слова су по својој графичкој структури много тежа од штампаних слова, што се по правилу увек обрађују после њих. Међутим, можемо их обрађивати

одвојено, појединачно, а можемо истовремено са штампаним. Треба извршити добре припреме. Ове припреме су усмерене на развој моторичке способности за писање (развој ситних мишића, правилано држање тела) савалађивање графике структуре слова, као и на координацију ока, руке, менталних активности. Слова се одмах пишу целовито и то по могућности само једним потезом руке.Редослед учења је у зависности од редоследа учења штампаних слова. Неопходно је у току писних слова направити паралелу са штампаним словима. Препоручљиво је оспособити ученике да самостално врше коментарисање анализу графичке структуре сваког писаног слова кјие се обрађује. Посебно је значајно да ученик уме да коментарише начин „исписивања“ слова у свесци. Редослед је различит у ћириличном и латиничном писму јер су слова различите графичке структуре. Правило је да се иде од лакшег ка тежем, од једноставног ка сложеном. Најлакша и најједноставниј а писана слова су она која су грађена од косе праве линије (И,Ш,Т,Г), затим слова грађена од кружних и полукружних елемената итд. методички поступак обраде сличан је току обраде штампаних слова. То значи: Упознати ученике с обликом слова Оспособити га да препознаје писано слово

Научити га да парвилно пише писана слова Научити га да парвилно повезује писана слова у

речима као графичким целинама.

СТРУКТУРА ЧАСА:1. припремни разговор2. изговарање речи у којој се налази слово које

обрађујемо3. најава наставне јединице4. показивање новог писаног слова5. упоређивање новог писаног слова са истим

штампаним6. анализа графичке структуре7. писање слованаставниково писање (показивање начина писања слова)писање слова помоћу прста у ваздухуученик пише слово на таблиписање слова у свесциписање речи и реченица8. читање писаног слова9. самосталан рад ученика10. домаћи задатак

Ток обраде писаних слова

-почиње се тђ. разговором да би се истакле посебне речи-речи се растављају на елементе-узима се реч која почиње новим словом , али у којој су сва слова већ писана. Та реч се анализира на гласове и састави се на словарици од штампаних слова. Онда кажемо да бисмо могли написати ту реч, морамо научити још једно писано слово.- Учитељ узима креду и пише на табли (али мало

писано слово, упоређује га са штамапаним)- Сада им показујемо како се слово пише (именујемо

црте-танка, леви полукруг итд.)- Ученици пишу прстом по клупи- Најзад се тражи од ученика да сви пишу слово у

својим свескама- Учитељ уочава карактеристичне грешке, па те

грешке исправља колктивно на табли- Треба захтевати да ученици пишу слово не

прекидајући потезе оловком тј. не застајући код сваког елемента слова.- Сада се прелази на писање речи у којима се ново

слово налази да би ученици увежбали спајање новог слова са осталима- Када се заврши вежбање писања малог слова,

прелази се на писање великог слова- Поступак као и код малог- писање великог слова

речи које почињу тим словом и реченица

- После извесних вежби у писању прелази се на читање рукописног текста у буквару. Вежбајући се у читању на овим текстовима ученици имају истовремено узорак који их подстиче да лепо пишу

Обрада писаног слова

Припрема

I Припрема за обраду: 1) Читање текста засићеног словом кога обрађујемо (истакнуто је другом бојом).

II Издвајање речи у којој се налази слово које обрађујемо (само једно слово које није обрађено) :

1)Уочавање слова које обрађујемо

III Најaва наставне јединице

IV Показивање новог писаног слова на словарици

V Упоређивање новог писаног слова са истим штампаним словом

1) Упоређивање са сличним писаним словима

VI Анализа графичке структуре писаног слова

VII Писање слова: 1) Наставник пише штампано а испод

писано слово – ради упоређивања графичке повезаности

2)Показивање начина писања. Наставник објашњава како се слово пише у систему линија, како слово почиње, како се вуку линије, како се спајау и како се слово завршава.

3)Писање прстом по ваздуху 4)Ученик пише слово на табли5)Писање у свесци – један ред

новог слова6)Писање речи и реченица.

VIII Читање писаног слова: 1) Читање текста писаног писаним словима.

IX Самосталан рад ученика (преписивање и диктат)

X Домаћи задатак

Методичка структура часа се непрестално мења у зависности од брзине напредовања ућеника и од броја обрађених слова.

ОБРАДА ТЕКСТА ПОМОЋУ ИСТРАЖИВАЧКИХ ЗАДАТАКА

Истраживачки задаци у разредној настави , до сада углавном нису интензивно коришћене као облик рада на тексту( без бојазни може у 4. разреду да се користи овај облик рада).Истраживачким задацума подстичемо ученике да самостално раде. Реч истраживачки дато је условно. Исстраживачки задаци су уствари нека врста радних задатака или припремних задатака покпћу којих се ученици усмеравају на одређене проблеме. Истраживачки

задаци морају бити јасни, прецизни методички усмерени на одређена питања. Они могу бити истписани на графофолији како би их ученици прочитали на часу и на основу њих се припремилиза обраду текста. На часу није довољно репроудуковати дате истраживачке задатке, требало би их разрађивати налазити у њима асоцијације за нова питања и тако стално проширивати истраживачку активност. Истраживачки задаци су веома функционални у току обраде дужих текстова или дела домаће лектире. Истраживачки задаци су основни облик подстицања ученика да у поимању уметничког текста максимално развијају своје способности. Помоћу њих се систематски стимулише и изоштрава читалачка пажња и побуђује ученичка радозналост. Они стављају ученике у положај самосталног истраживача и подстичу их да читањем обаве прикладне аналитичко синтетичке радње које их оспособљавају за сигурно и поуздано разумевање и интерпретацију књижевног дела .

31. OБРАДА ТЕКСТА НА ОСНОВУ ДАТОГ ПЛАНА

План књижевног дела представља поделу текста на битније, значајније и самосталније целине. Посебно је функционално за обраду дужих прозних текстова, или текстова сложеније садржинеи структуре. План није искључиво везан за прозно дело може то бити и литска песма али сложеније структуре. Ученике постепено уводимо у процес анализе текста по плану. Неопходно је да уочавају важније делове текста ( занчењске целине, наративне целинеи др)План текста може бити прост и сложен.Прост значи уочавање доминатних делова и целину њихово регистровање и тражење одговарајућих наслова, односно поднаслова који морају бити сажет и лепо формулисани. Сложен план поред одређених поднаслова обухвата и детаљније запажања у оквиру њих, тј одређене потезе мање важен теме , наративне делове и сл. План текста се може стварати на почетку , током пред крај и после интерпретације дела. Не би требало губити превише времена на састављање плана. План се редовно исписује на табли, а ученици пишу у свеске . С обзиром на кетодички поступак план може бити колективан и индивидуални. Саопштавање плана увек почиње колрктивним радом, фронтално.

Постоје разни облици сачињавања планакњижевног текста:1) Учитељево сачињавање плана2) Колективни план3) Сачињавање плана препричавањем4) Унапред дати план ( ученици читају текст код куће

и припрема ју се за час по унапред датом плану 5) Сачињавање плана помоћу слика ( испод датих

слика деца ученици пишу поднаслов , својим речима илли речима текста)

6) Поремећени поредак поднаслова у плану ( Ученици преписују улитељев, али према логичком редоследу)

7) Самостално одређувањ плана учутељ наведе број целина или одломака ученици читају текст означавају целине и дају одговарајуће поднаслове)

8) Давање поднаслова датим целинама идреде се целине, а ученици сами дају поднаслове)

9) Самостално сачињавање плана ( ученици читају текст и самостално удређују целнине и сачињавају план

29. ЖАНРОВСКИ МОДЕЛИ ОБРАДЕ УМЕТНИЧКОГ ТЕКСТА

Свако уметничко дело је индивидуална творевина особена својеврсна. Књижевно-уметнички текстови у много чему имају сличности, али се много више међусобно разликују, по стилу, језику, начину организовања материјала , погледу на свет. У настави се често дешава да се књижевни текстови обрађују по одређеном шаблону, што је нужно у фази овладавања методологијом и методикама тумачења текста, тиме се стиче сигурност и могућност да општи модел обраде текста трансформише у зависности од природе текста. Тако настају посебни модели чији је основни циљ прилагодити се методолошкој појављује књижевно дело често је од пресудне важености за стварање и доживљавање књижевности. Жанровске методичке моделе не би требало схватати као идеалне и коначно дате. Ови модели омогућују учитељу да сам ствара да трага за бољим моделима у зависности од свог књижевно теоријског и методичког образовања , од књижевне врсте које обрађује и других и околности. Стварање и методичкој природи књижевног текста . Узроке стварања посебних модела налазимо у :- коришћењем једног методичког обрасца на све

текстове доводимо себе у методички догматизам

- природа књижевног дела није таква да се може стављати у одређене методолошке и методичке обрасце

- индивидуална уметничка структура захтева адекватан методолошки приступ.

Жанровски методички модели полазе од чињенице да сваки књижевни жанр (род, врста) представља побан обликизражвања. Без разумевања књижеваних родова и врста нема разумевања књижевности , јер облици у којима се жанровских и методичких модела одлика су диференцираног рада на књижевном тексту – покушај да се сваком књижевном делу приступа са позиције његове уметничке ундивидуалности, а то је најважније у методици наставе књижевности.

Bitne poteškoće u nastavi gramatike:nedovoljno uvažavanjegramatike od strane pojedinih nastavnika;kako grmatika, kao apstraktna nauka,operise apstraktnim pojavama, to stvara odredjene teskoće;neprimenljiva je upraktičnom Zivotu;postoje mnogobrojna odstupanja od pravila;svodjenje nastavegramatike na dosadne defnicije;odsustvo kvalitetnih lingvističkih tekstova;fomalističko,

bubalačko i verbalističko učenje...Jedna od najvecih teskoća u nastavi gramatike jestegramatizovanje. Gramatizovanje znači:fomalističko, bubalačko i verbalističko učenjegramatike,svodjnje gramatike na suvoparno teoretisanje,isticanje nepragmatičnostigramatike {odnosno, njene neprimenljivosti u jeziku),izolovanje gramatike od jezičkeprakse,kada gramatika postane sama sebi cilj,kada se učenici opterećuju pravilima idefnicijama,nekritičko prihvatanje gotovih saznanja.

Nivo nastave gramatike:niva uoačavanja učenik se dovodi usituaciju da sam uočava jezičke pojave;nivo prepoznavanja učenik, već uočenujezičku pojavu, prepoznaje u novom kontekstu;nivo defnisanja- nivo jezičkoguopstavanja, stvaranja pravila i definicija;nivo reprodukcije- učenik verbalno iskazujepravila, odnosno definicije, i navodi primere; nivo pripreme- učenik je sposoban daprimeni odredjena saznanja u praksi;stvaralački nivo učenik jezičku gradju primenjujena stvaralački način.