Zatita i unapreivanje ivotne sredine predstavlja globalni problem savremenog ovjeanstva. Njegovo rjeavanje usko je povezano sa drugim globalnim problemima nae civilizacije, kao to su: racionalno koritenje prirodnih resursa, voenje aktivne demografske politike i razvijanje i unapreivanje meunarodne saradnje u oblasti nauke i tehnologije, kao i savladavanje problema siromatva.

Odrivi razvoj je koncept koji tei poboljavanju kvaliteta ivota time to udruuje: ekonomski razvoj, zatitu ivotne sredine i drutvenu odgovornost. Ova tri faktora su meusobno povezana, nijedan od njih nije dovoljan sam po sebi, moraju postojati zajedno da bi omoguili jednostavan, ali stabilan oslonac.

Sutina koncepta odrivog razvoja jeste usklaenost privrednog rasta s jedne strane, te korienje prirodnih eko sistema i resursa s druge strane. Standarde ivota ljudi potrebno je bazirati na mogunostima prirodne sredine, bez iscrpljivanja resursa koji buduim generacijama moraju ostati neizmenjenog kvaliteta i stepena iskorienosti.

Teorija odrivog razvoja, koja obezbjeuje uravnoteeno zadovoljenje potreba sadanjih i buduih generacija, klju je reprodukcije i trajanja ljudske vrste. Ovakva strategija uvaava socio-kulturnu i prirodnu okolinu, kao i aspekt budunosti. itava filozofija je tako utemeljena da obezbjeuje kontinuitet civilizacijskih tekovina. Takav koncept, svakako, tei optimalnom ekonomskom efektu, uz minimalno degradiranje ivotne sredine.

Mnogi danas govore o odrivom razvoju o temi koja je danas aktuelna i za koju se moe sa pravom rei da je integrirana u sve sfere drutva.

Tenja za maksimalnim profitom, neumjerena potronja gotovo svih resursa, nihilistiki odnos ovjeka prema okolini, doveo je na planet na rub izdisaja. Potreba za odrivim razvojem javila se kada je ovjek prepoznao da njegov odnos sa prirodom nije u skladu sa njenim zakonima. Naalost, iako je ovjek prepoznao sebe kao uzronika problema tempo unitavanja, naruavanja, razaranja, zagaenja jednostavno ne prestaje ili umanjuje, nego iz dana u dan poveava.

Jo krajem 19. vijeka u svom pismu (govoru) upozorio je indijanski poglavica Seattle (po kojem je ameriki grad dobio ime), o problemima naruavanja prirodne, ovjekove okoline. Pismo indijanskog poglavice Seattlea se ubraja medu najljepe i najdublje misli koje su ikada izreene o ovjekovoj prirodi, pa je ulo u historiju i u srca zatitara prirode i ekologa.

Terzija, V. (1983). Zatita i unapreenje ivotne sredine. Beograd: Prosvetni pregled 1-2.

ukanovi, M. (1996). ivotna sredina i odrivi razvoj. Beograd: Elit.

rnjar, M. (2002). Ekonomika i politika zatite okolia. Rijeka: Ekonomski fakultet Rijeka.

ukanovi, M. (1996). ivotna sredina i odrivi razvoj. Beograd: Elit.

ukanovi, M. (1996). ivotna sredina i odrivi razvoj. Beograd: Elit.