operativne procedure -skripta - Škola letenja - smederevo · operativne procedure za pilote...

OPERATIVNE

PROCEDURE

ZA PILOTE ULTRALAKIH VAZDUHOPLOVA

ULAPL (ULA-ULT)

Vrenčev Dragan, CPL(A), ULPL (A), FI

2012

Ultralight pilot school “MAG-plastic”

Operativne procedure 1

SADRŽAJ

TEMA – 57 Operativne procedure regulisane Pravilnikom o letenju vazduhoplova ...........................1 I Osnovne odredbe ...............................................................................................................3 II Zajedničke odredbe o letenju, vazduhoplovu i prvenstvu puta ..........................................4 1. Odredbe o letenju........................................................................................................4 2. Odredbe o vazduhoplovu ............................................................................................5 3. Odredbe o prvenstvu puta ...........................................................................................6 III Priprema za letenje.............................................................................................................6 1. Zajedničke odredbe o pripremi za letenje..................................................................6 2. Priprema vazduhoplova ..............................................................................................7 3. Priprema posade..........................................................................................................9 IV Pravila instrumentalnog letenja (IFR) .............................................................................12 1. Zajedničke odredbe...................................................................................................12

2. Kretanje vazduhoplova na aerodromu,letenje po aerodromskom krugu i na vazdušnom putu……………………………………………………….. 13

3. Prilaženje i sletanje vazduhoplova............................................................................14 V Pravila letenja pri spoljnjoj vidljivosti (VFR)..................................................................15 1. Zajedničke odredbe...................................................................................................15 Uslovi meteorološke vidljivosti (VMC) ....................................................................16 2. Letenje vazduhoplova u aerodromskoj zoni i na vazdušnom putu ...........................17 3. Vizuelno prilaženje i sletanje vazduhoplova ...........................................................17 VII Vazduhoplovne sportske delatnosti..................................................................................18 1. Opšte odredbe ...........................................................................................................18 2. Odredbe o letenju sportskih aviona...........................................................................19 VII Vanredni dogañaji za vreme letenja vazduhoplova..........................................................20 1. Opšte odredbe ...........................................................................................................20 2. Vazduhoplov u opasnosti..........................................................................................21 3. Vanredne okolnosti ...................................................................................................23 TEMA – 58 Traganje i spašavanje (ICAO Anex 12) ...............................................................................25 IX Posebne odredbe o letenju i signalizaciji u slučaju vanrednih dogañaja .........................33 Vizuelni signali zemlja-vazduh koje upotrebljavaju preživeli .................................35

Vizuelni signali zemlja-vazduh koje upotrebljavaju ekipe traganja i spašavanja………………………………..…………………………………36

TEMA - 59 Ispitivanje udesa vazduhoplova (ICAO Anex 13) ..............................................................36 Pravilnik o načinu ispitivanju udesa vazduhoplova.........................................................38



TEMA – 60 Kršenje vazduhoplovnih propisa .........................................................................................41 Prekršajni postupci...................................................................................................................41 VIII Kaznene odredbe Zakona o vazdušnom saobraćaju ......................................................42 TEMA – 61 Karakteristike poletno-sletne staze zavisno od meteoroloških uslova

Pravilnik o održavanju o održavanju objekata, opreme i instalacija od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe na aerodromu ....................................................47

Uticaj vetra, vortex prilozi



OPERATIVNE PROCEDURE

Operativne procedure predstavljaju skup strogo definisanih radnji i postupaka kojih se moraju pridržavati svi učesnici u vazdušnom saobraćaju.Ova veoma važna problematika se reguliše nizom zakona i drugih pravnih akata o čemu će biti reči u daljem tekstu.

Zakon iz oblasti vazdušne plovidbe, pored ostalih, sadrži i Zakon o vazdušnom saobraćaju kojim se ureñuju uslovi za bezbedan saobraćaj u vazdušnom prostoru R.Srbije Meñutim, najdetaljnije regulisanje ove problematike sa vrši Podzakonskim propisima o vazdušnoj plovidbi u vidu raznih pravilnika,odluka i naredbi.Ovi akti preciznije propisuju odreñene operativne procedure.

TEMA - 57

OPERATIVNE PROCEDURE REGULISANE PRAVILNIKOM O LETENJU VAZDUHOPLOVA

I Osnovne odredbe

Član 1.

Ovim pravilnikom utvrñuju se uslovi, način, pravila i postupci za letenja vazduhoplova radi

bezbedne vazdušne plovidbe. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na:

1) domaće civilne vazduhoplove; 2) vazduhoplove organa unutrašnjuh poslova i carinske vazduhoplove; 3) strane civilne i strane vojne vazduhoplove koji lete u vazdušnom prostoru R.Srbije.

Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na domaće državne vazduhoplove kad lete po

vazdušnim putevima, kao i u drugim slučajevima predviñenim Zakonom o vazdušnoj plovidbi. Član 5.

Upravljanje vazduhoplovom pri kretanju na manevarskim površinama aerodroma, kao i pri

poletanju,letenju i sletanju vrši se na način kojim se na ugrožava bezbednost vazduhoplova, lica i stvari u vazduhoplovu.

Upravljanje vazduhoplovom vrši se na način koji ne ugrožava bezbedno sletanje drugih vazduhoplova, ne ometa druge učesnike u vazdušnoj plovidbi i ne ugrožava bezbednost lica i imovine na zemlji.

Član 11.

Let vazduhoplova, zavisno od meteoroloških i drugih uslova za letenje, vrši se po pravilima

letenja pri spoljnjoj vidljivosti (VFR) ili po pravilima instrumentalnog letenja (IFR). Izbor pravila po kojima će se vršiti let, u daljem tekstu režim leta zavisi od: doba dana,

meteoroloških uslova, vrste, kategorije, namene i opreme vazduhoplova, klase i kategorije aerodroma i vazdušnog prostora u kome se leti, kao i od osposobljenosti posade vazduhoplova.

Režim leta mora biti unesen u plan leta vazduhoplova.



Pravila letenja pri spoljnjoj vidljivosti (VFR) primenjuju se ako su ispunjeni uslovi meteorološke vidljivosti (VMC). Ako ti uslovi nisu ispunjeni, na letenje vazduhoplova primenjuju se pravila instrumentalnog letenja (IFR).

Član 12.

Radi jednoobraznog i brzog sporazumevanja, posada vazduhoplova i nadležna služba kontrole letenja upotrebljavaju utvrñene izraze i skraćenice na srpskom ili engleskom jeziku, saglasno odredbi člana 230. Zakona o vazdušnoj plovidbi.

U javnom prevozu u vazdušnom saobraćaju, kao i pri letenju na vazdušnom putu, upotrebljavaju se skraćenice, termini i uobičajeni izrazi, na engleskom jeziku, koji su obljavljeni u Zborniku.

Član 13.

Kada lete u vazdušnom prostoru R.Srbije svi vazduhoplovi, domaći i strani, uključujući i domaće vojne vazduhoplove koji lete na vazdušnom putu, koriste jednoobrazne znake sporazumevanja i to:

1) znake za opasnost, hitnost i predaju poruke; 2) svetlosne znake upozorenja; 3) znake za aerodromski saobraćaj; 4) znake za parkiranje vazduhoplova.

Opis znakova iz stava 1. ovog člana i njihovo značenje dati su u prilogu br 2 – Znaci sporazumevanja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

II Zajedničke odredbe o letenju, vazduhoplovu i prvenstvu puta

1. Odredbe o letenju

Član 17.

Poletanje i sletanje vazduhoplova vrši se, po pravilu, uz vetar. Voña vazduhoplova ne sme da poleti ili da sleti, ako je bočni vetar iznad jačine dozvoljene

za odnosni tip vazduhoplova. Izuzetno od stava 1. ovog člana, sletanje vazduhoplova sa leñnim vetrom može izvršiti

voña vazduhoplova ako sa time ne ugrožava bezbednost leta i ako se sa tim saglasi nadležna služba kontrole letenja, odnosno rukovodilac letenja.

Član 20.

Letenje u vazdušnom prostoru R.Srbije može se vršiti na nivoima leta datim u prilogu br.6- Tabela nivoa leta (Table of flight levels), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.



Član 23.

Voña vazduhoplova koji leti po pravilima letenja, pri spoljnjoj vidljivosti (VFR), sam vrši razdvajanje svoga od drugog vazduhoplova, prema odredbama ovog pravilnika.

Ako razdvajanje vazduhoplova koji leti po pravilima letenja pri spoljnjoj vidljivosti (VFR) obezbeñuje nadležna služba kontrole letenja, takav let se označava kao kontrolisani let pri spoljnjoj vidljivosti (CVFR) i on se može vršiti na vazdušnom putu do odreñenog nivoa leta, pod uslovom da voña vazduhoplova održava radio-vezu sa nadležnom službom kontrole letenja.

U svemu ostalom, na let vazduhoplova iz stava 2. ovog člana, primenjuju se pravila letenja pri spoljnjoj vidljivosti (VFR).

Član 28.

Kretanje vazduhoplova po zemlji u blizini prepreka, po snegu, po blatnjavom zemljištu i pri

zaokretima vrši se brzinom hoda pešaka. Na pravolinijskim i brzoizlaznim suvim stazama za voženje, u uslovima dobre vidljivosti,

vazduhoplov se može kretati brzinom do 60 km/č i to do 150 metara od mesta zaokreta, prepreka ili mesta zaustavljanja vazduhoplova.

Ako se na stazi za voženje nalaze dva ili više vazduhoplova, brzina voženja ne sme biti veća od 30 km/č, a odstojanje izmeñu vazduhoplova mora biti najmanje 100 metara.

Član 29.

Preticanje vazduhoplova za vreme kretanja po zemlji nije dozvoljeno, osim ako nadležna služba kontrole letenja to odobri i s tim upozna posadu vazduhoplova koji se pretiče.

Pri susretu dva vazduhoplova ili vazduhoplova i vozila na širim stazama za voženje i širim platformama koje nisu obeležene, a koje omogućavaju mimoilaženje, svaki vazduhoplov, odnosno vozilo vozi svojom desnom stranom.

2. Odredbe o vazduhoplovu

Član 33.

Podešavanje visinomera vazduhoplova vrši se prema odreñenom vazdušnom pritisku. Pre poletanja, za vreme letenja u aerodromskoj zoni i pre sletanja visinomer se podešava

prema pritisku svedenom na srednji nadmorski nivo (QNH). Na zahtev voñe vazduhoplova, može se koristiti pritisak izmeren na nivou aerodroma (QFE) u završnom prilaženju.

U ostalim slučajevima visinomer vazduhoplova se podešava prema standardnom vazdušnom pritisku (QNE).

Podešavanje visinomera u fazi penjanja vrši se na prelaznoj apsolutnoj visini ( sa QNH na QNE), a u fazi poniranja na prelaznom nivou leta (sa QNE na QNH).



Član 34.

Ako vazduhoplov nema kabinu pod pritiskom, za let na visini preko 3.800 metara (12.500 stopa) mora biti snabdeven odgovarajućom opremom i odreñenom količinom kiseonika, saglasno tehničkim uslovima za plovidbenost tog vazduhoplova.

Vazduhoplovu iz stava 1. ovog člana nije dozvoljeno da leti: 1) na visinama izmeñu 3.800 i 4.250 metara ( 12.500 i 14.000 stopa), ako članovi posade

koji upravljaju vazduhoplovom nisu obezbeñeni rezervom kiseonika za let na tim visinama u trajanju od najmanje 40. minuta.

2) na visinama izmeñu 4.250 metara i 4.550 metara (14.000 i 15.000 stopa), ako nije obezbeñena rezerva kiseonika za članove posade koji upravljaju vazduhoplovom za sve vreme trajanja leta.

3) na visinama iznad 4.550 metara ( 15.000 stopa), ako nije obezbeñena rezerva kiseonika za sva ukrcana lica za sve vreme trajanja leta.

3. Prvenstvo puta

Član 42.

Ako meteorološki uslovi to omogućuju, voña vazduhoplova mora osmatrati vazdušni prostor da bi se izbegla opasnost od sudara sa drugim vazduhoplovom ili letećim objektom.

Radi izbegavanja opasnosti od sudara vazduhoplova, utvrñuje se pravo prvenstva puta.Vazduhoplov koji ima prvenstvo puta zadržava pravac, brzinu i nivo leta, a u slučaju potrebe voña vazduhoplova je dužan da preduzima potrebne mere da bi se izbegla opasnost od sudara.

III Priprema za letenje

1. Zajedničke odredbe o pripremi za letenje

Član 55.

Voña vazduhoplova dužan je da pre poletanja izvrši odreñenu pripremu vazduhoplova i posade vazduhoplova, da proveri da li su vazduhoplov i posada vazduhoplova sposobni za bezbedno letenje i da u knjizi održavanja vazduhoplova svojim potpisom potvrdi ispravnost vazduhoplova,ureñaja i opreme vazduhoplova.

Voña vazduhoplova ne sme pristupiti izvršenju leta pre nego što utvrdi da je za let dobijeno odobrenje, odnosno da je potvrñen plan leta.

***.

Za obavljanje pojedinih radnji u vezi sa pripremanjem za letenje voña vazduhoplova može ovlastiti drugog člana posade koji ima dozvolu za obavljanje tih poslova, ali se time ne oslobaña odgovornosti za izvršenje pripreme za taj let vazduhoplova.



2. Priprema vazduhoplova

Član 57.

Vazduhoplov mora biti tehnički pripremljen za let od strane tehničke službe ili lica koje odredi nosilac prava raspolaganja, sopstvenik vazduhoplova, odnosno korisnik vazduhoplova, u skladu sa propisima o tehničkom održavanju vazduhoplova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za vazduhoplov koji se koristi van javnog prevoza u vazdušnom saobraćaju ne mora se vršiti tehnička priprema pred svaki let ako pilot ostaje član posade i u narednom letu, ako od završetka prethodnog leta nije prošlo 24 časa i ako u prethodnom letu nisu uočene neispravnosti vazduhoplova koje mogu da utiču na bezbedno izvršenje leta.

Član 58.

Voña vazduhoplova je dužan da proveri da li je izvršena tehnička priprema vazduhoplova za let (član 57. stav 1), da li su u knjizi održavanja vazduhoplova uneseni podaci o radovima izvršenim na vazduhoplovu u toku pripreme, da li su otklonjene neispravnosti uočene tokom ranijeg letenja i da li je ovlašćeno lice svojim potpisom overilo izvršenje radova.

Ako voña vazduhoplova utvrdi da vazduhoplov nije tehnički pripremljen za let, odnosno da neispravnost vazduhoplova upisana u operativni dnevnik vazduhoplova, koja može ugroziti bezbednost letenja nije otklonjena, ne sme pristupiti izvršenju leta.

Ako ista neispravnost uočena u poslednja tri leta i upisana u operativni dnevnik vazduhoplova nije otklonjena, voña vazduhoplova je dužan da o tome stavi primedbu u knjigu održavanja vazduhoplova i da obavesti organ ovlašćen da vrši kontrolu poslova od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe, odreñen samoupravnim opštim aktom organizacije udruženog rada ili druge organizacije saglasno odredbi člana 12. Zakona o vazdušnoj plovidbi.

Član 59.

Voña vazduhoplova ne sme pristupiti izvršenju leta ako vazduhoplov nije opremljen minimalnom opremom propisanom za odnosnu kategoriju vazduhoplova, u skladu sa namenom i režimom leta vazduhoplova.

Član 60.

Vazduhoplov koji se koristi u javnom prevozu u vazdušnom saobraćaju mora imati listu minimalne opreme vazduhoplova (MEL). U toj listi posebno se označava koja oprema mora biti ispravna da bi se moglo pristupiti poletanju vazduhoplova, kao i oprema čija neispravnost se može tolerisati, a da se tim ne ugrozi bezbednost letenja.

Ako se pre poletanja vazduhoplova utvrdi da je neki deo opreme iz stava 1. ovog člana neispravan ali da utvrñena neispravnost ne može ugroziti bezbednost letenja, ovlašćeno lice tehničke službe dužno je da primedbu o uočenoj neispravnosti unese u knjigu održavanja vazduhoplova i da o tome obavesti voñu vazduhoplova, koji svojim potpisom potvrñuje da je sa primedbom upoznat.

Voña vazduhoplova može odustati od izvršenja leta, ako posumnja da neispravnost opreme može ugroziti bezbednost letenja iako se ta neispravnost može tolerisati prema listi minimalne opreme (MEL).

Ako se pre poletanja vazduhoplova utvrde dve ili više neispravnosti na opremi, koje se pojedinačno mogu tolerisati prema MEL ali povezane mogu uticati na bezbednost letenja, voña vazduhoplova i ovlašćeno lice tehničke službe zajednički će doneti odluku o tome da li će se pristupiti izvršenju leta ili ne.



Član 61.

Pripremanje vazduhoplova za let obuhvata i proveravanje opterećenja i rasporeda tereta na vazduhoplovu prema listi opterećenja, kao i proveravanje stanja i ispravnosti vazduhoplova i ureñaja i opreme.

Voña vazduhoplova dužan je da proveravanje iz stava 1. ovog člana vrši prema utvrñenoj listi provere (Check list) ako je ta lista propisana za odnosnu kategoriju vazduhoplova.

Ako za vazduhoplov nije propisana lista opterećenja, voña vazduhoplova je dužan da proveri količine raspoloživog goriva, maziva, ulja za kočenje i kiseonika, kao i težinu i raspored ukrcanih lica i stvari, a za vazduhoplov lakši od vazduha i balast.

Ako za vazduhoplov nije propisana lista provere (Check list), voña vazduhoplova proverava stanje i ispravnost vazduhoplova, motora i pilotske kabine, kao i ispravnost ureñaja za upravljanje vazduhoplovom i drugih ureñaja i opreme od kojih zavisi bezbednost leta.

Ako se vazduhoplov koristi za posebne namene, pored provere iz stava 1. ovog člana, voña vazduhoplova mora proveriti i smeštaj i ispravnost dodatnih ureñaja na vazduhoplovu.

Član 62.

Voña vazduhoplova ne sme pristupiti poletanju: 1) ako težina vazduhoplova prelazi dozvoljenu težinu u poletanju, propisanu u letačkom

priručniku za taj vazduhoplov korigovanu usled uticaja sledećih faktora: temperature na aerodromu; nadmorske visine aerodroma izražene u atmosferskom pritisku; dužine, nagiba i površine poletno-sletne staze; vlage, snega i leda na poletno-sletnoj stazi; jačine vetra u smeru poletanja; uključivanja ureñaja koji smanjuju snagu motora; neispravnosti ureñaja za regulisanje kočenja; delimične neispravnosti sistema za kočenje; visine prepreka u odletu i propisanog ugla penjanja;

2) ako normalna potrošnja goriva i maziva u letu do aerodroma sletanja ne obezbeñuje da vazduhoplov pri sletanju ima težinu manju od maksimalno dozvoljene težine za sletanje, propisane u letačkom priručniku za taj tip vazduhoplova - korigovanu usled uticaja sledećih faktora: nadmorske visine aerodroma izražene u atmosferskom pritisku; dužine, nagiba i površine poletno-sletne staze; vlage, snega i leda na poletno-sletnoj stazi; jačine vetra u smeru sletanja i neispravnosti ureñaja za regulisanje kočenja.

Pri proračunu težine višemotornog vazduhoplova radi sletanja voña vazduhoplova je dužan da uzme u obzir i mogućnost da vazduhoplov ne uspe da sleti pri prvom pokušaju ili da jedan motor prestane da radi.

Član 63.

Voña vazduhoplova ne sme započeti let ako vazduhoplov nije snabdeven minimalnom količinom goriva i maziva potrebnom za taj let, koja se izračunava za: aktuelnu meteorološku situaciju i meteorološku prognozu; očekivano zadržavanje; skretanje, odnosno kašnjenje zbog vazdušne plovidbe u tom delu vazdušnog prostora; jedan proceduralan prilaz na aerodrom planiran za sletanje, uključujući i jedan neuspeo prilaz; postupke u letačkom priručniku za gubitak presurizacije (ako postoji) ili otkaz jedne pogonske grupe na ruti (kod višemotornih aviona) i druge uslove koji mogu izazvati odlaganje sletanja aviona ili povećanje potrošnje goriva i maziva.

Minimalne količine goriva i maziva potrebne za let aviona sa klipnim eliso-turbinskim i mlaznim pogonskim grupama date su u prilogu br. 12. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo:



Prilog br. 12

MINIMALNA KOLIČINA GORIVA I MAZIVA POTREBNA ZA LET AVIONA

(sa klipnom i eliso-turbinskom pogonskom grupom)

Minimalna utrošiva** količina goriva i maziva u avionu potrebna za odreñeni let mora biti dovoljna da se, pored količine potrebne za zapuštanje i zagrevanje motora i rulanje aviona do linije poletanja na poletno-sletnoj stazi, obezbede:

1) kad nije predviñen alternativni aerodrom: gorivo i mazivo za let do aerodroma sletanja navedenog u planu leta, plus za let u trajanju od

45 minuta na visini i režimu krstarenja; 2) kad je predviñen alternativni aerodrom: a) gorivo i mazivo za let do planiranog aerodroma sletanja, plus za let do najkritičnijeg po

potrošnji alternativnog aerodroma navedenog u planu leta, plus za let u trajanju od 45 minuta; ili b) gorivo i mazivo za let do planiranog alternativnog aerodroma preko neke unapred

odreñene tačke navedene u planu leta, plus za let u trajanju od 45 minuta, s tim da ta količina ne sme biti manja od količine koja je potrebna za let do planiranog aerodroma sletanja, plus za let u trajanju od 45 minuta, plus za let u trajanju od 15% vremena planiranog za trajanje krstarenja.

Ako je 45 minuta plus 15% vremena planiranog za krstarenje veće od dva časa, može se dozvoliti trajanje leta od dva časa, odnosno dozvoliti let sa količinom goriva i maziva manjom od količine izračunate pod a) ili b);

3) kad je aerodrom planiran za sletanje izolovan, pa nema odgovarajućeg alternativnog aerodroma:

gorivo i mazivo za let do aerodroma planiranog za sletanje, plus za let u trajanju od 45 minuta, plus 15% vremena planiranog za krstarenje ako je 45 minuta plus 15% vremena planiranog za krstarenje kraće od dva časa, ili za dva časa leta ako je navedeni zbir iznosio više od dva časa;

____________ ** Pod utrošivom količinom goriva i maziva ne podrazumeva se količina goriva i maziva koja se u

normalnim uslovima letenja ne može koristiti, s obzirom na to da ta količina ostaje u sistemima - instalacijama goriva i maziva.

3. Priprema posade

Član 65.

Pre poletanja vazduhoplova, voña vazduhoplova dužan je da zajedno sa drugim članovima posade izvrši zajedničku pripremu leta i da proveri spremnost posade vazduhoplova za izvršenje planiranog leta.

Priprema posade vazduhoplova obuhvata: 1) upoznavanje i proučavanje letačkog zadatka; 2) pribavljanje podataka potrebnih za izvršenje leta; 3) meteorološku i navigacijsku pripremu za let; 4) razradu postupaka u slučaju opasnosti i u vanrednim slučajevima; 5) sastavljanje plana leta.



Član 66.

Vazduhoplov koji se koristi za posebne namene mora se posebno pripremati za tu vrstu leta. Za letenje vazduhoplovom namenjenim za sportsku delatnost mora se izvršiti posebno pripremanje zavisno od vrste i karaktera leta. Tokom pripreme za samostalni let lica koje se obučava za poslove letačkog osoblja, moraju se predvideti i razraditi moguće vanredne situacije. Za pripremu za let lica iz stava 3. ovog člana odgovoran je njegov nastavnik letenja.

Član 67.

Voña vazduhoplova, zajedno sa posadom vazduhoplova proučava letački zadatak i tom prilikom utvrñuje da li se postavljeni zadatak može izvršiti a da se time ne ugrozi bezbednost vazdušne plovidbe. Istovremeno, mora se razmotriti mogućnost za izmenu nekog elementa planiranog leta ako to bude potrebno, vodeći računa o karakteristikama vazduhoplova, obučenosti posade vazduhoplova, raspoloživim količinama goriva i maziva i sl. Eventualne primedbe i predloge u vezi sa izvršenjem letačkog zadatka voña vazduhoplova dostavlja nadležnoj službi, odnosno licu odgovornom za planiranje tog letačkog zadatka.

Član 68.

U okviru pripreme za let, voña vazduhoplova, odnosno član posade koga on odredi, prikuplja i proučava podatke potrebne za izvršenje planiranog leta, a naročito podatke koji se odnose na aerodrome poletanja i sletanja i na planirani alternativni aerodrom. Voña vazduhoplova mora poznavati podatke o aerodromima iz stava 1. ovog člana, a naročito:

1) oznake i pravce poletno-sletnih staza; 2) dimenzije i otpornost poletno-sletnih staza i karakteristike kolovozne konstrukcije tih

staza; 3) upotrebljivu dužinu poletno-sletnih staza za poletanje, za neuspelo poletanje i za sletanje; 4) svetlosno obeležavanje prilaznih površina i prepreka; 5) radio-navigacione ureñaje aerodroma.

Član 69.

Voña vazduhoplova dužan je da izvrši meteorološku pripremu za let i da sa meteorološkom situacijom upozna posadu vazduhoplova. Voña vazduhoplova ili član posade koga ona odredi pribavlja dokumentaciju za meteorološku pripremu leta od službe nadležne za pružanje meteorološke pomoći vazduhoplovstvu. Zahtev za dobijanje dokumentacije podnosi se najranije na 4 časa pre planiranog poletanja, ako su u pitanju letovi u redovnom javnom prevozu u vazdušnom saobraćaju.

Na aerodromima i letilištima na kojima ne postoji služba nadležna za pružanje meteorološke pomoći vazduhoplovstvu, posada vazduhoplova pribavlja najpogodnijim sredstvom veze podatke potrebne za meteorološku pripremu za let od najbliže takve službe, ako to nije moguće od nadležne službe kontrole letenja na najbližem aerodromu.

Član 70.

Dokumentacija, odnosno podaci za meteorološku pripremu leta obavezno sadrže i izveštaj o stanju i prognozi vremena za aerodrom poletanja, aerodrom sletanja i alternativni aerodrom, kao i za planirane vazdušne puteve, odnosno rute.

Ako se odloži poletanje vazduhoplova za dva ili više časova, ili ako nastupi bitna promena meteorološke situacije ili se očekuje takva promena na aerodromima i vazdušnim putevima



predviñenim planom leta, posada vazduhoplova pribavlja novu dokumentaciju, odnosno podatke. Ako se analizom meteorološke situacije utvrdi da vremenski uslovi ne obezbeñuju bezbedan let, voña vazduhoplova mora odložiti poletanje.

Član 71.

Navigacijska priprema leta vrši se zavisno od svrhe leta i letačkog zadatka; tehničkih karakteristika opreme vazduhoplova; meteorološke situacije i prognoze; podataka iz Zbornika vazduhoplovnih podataka (AIP) i hitnih obaveštenja (NOTAM), kao i na osnovu putnog priručnika vazduhoplova (Route Manual).

Navigacijska priprema leta obuhvata: 1) izbor aerodroma sletanja i vazdušnog puta, odnosno rute i izbor alternativnih aerodroma i

puta, odnosno rute; 2) analizu i proučavanje vazduhoplovnih karata, zona aerodroma poletanja, aerodroma

sletanja i alternativnog aerodroma, kao i karata planiranih i alternativnih vazdušnih puteva, odnosno ruta;

3) proračun pravca leta, brzine i visine leta i proračun potrošnje goriva; 4) odreñivanje vremena nadletanja tačaka javljanja vazduhoplova nadležnoj službi kontrole

letenja, tačke promene pravca ili nivoa leta i tačke najdocnijeg povratka vazduhoplova na aerodrom poletanja u slučaju potrebe;

5) upoznavanje i proučavanje postupaka u krugu čekanja, postupaka za neuspelo prilaženje na sletanje i postupaka u slučaju opasnosti.

Ako voña vazduhoplova planira let po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), on mora predvideti najmanje jedan alternativni aerodrom.

Član 72.

Na osnovu navigacijske pripreme leta, voña vazduhoplova sa drugim letačkim osobljem vazduhoplova izrañuje navigacijski plan leta.

Ako navigacijski plan letenja priprema stručna služba nosioca prava raspolaganja vazduhoplovom, odnosno sopstvenika vazduhoplova, voña vazduhoplova i drugo letačko osoblje vazduhoplova dužni su da se upoznaju i da detaljno prouče taj plan.

Za vreme letenja, odreñeni član posade unosi u navigacijski plan letenja sva odstupanja od planiranih elemenata leta.

Član 73.

Tokom priprema za let voña vazduhoplova mora predvideti i razraditi postupke i mere koje bi se preduzele ako bi se vazduhoplov našao u opasnosti, odnosno ako bi nastupile vanredne okolnosti za vreme letenja, saglasno odredbama ovog pravilnika.

Voña vazduhoplova je dužan da o postupcima i merama iz stava 1. ovog člana upozna posadu vazduhoplova.

Član 74.

Po završetku meteorološke i navigacijske pripreme leta, voña vazduhoplova sastavlja plan leta.

Voña vazduhoplova, odnosno član posade koga on odredi, podnosi plan leta nadležnoj aerodromskoj kontroli letenja najdocnije na 30 minuta pre poletanja.

Ako na aerodromu poletanja nije organizovana služba kontrole letenja, umesto podnošenja plana leta vrši se najpogodnijim sredstvom veze najava leta aerodromskoj kontroli letenja na najbližem aerodromu.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, plan leta se može dostaviti i u toku leta, ako je let odobren od strane nadležnog organa.



Član 76.

Ako voña vazduhoplova odustane od leta, o tome odmah obaveštava nadležnu službu kontrole letenja koja je odobrila plan tog leta.

Ako voña vazduhoplova ne zatraži poletanje u roku od jednog časa od isteka vremena predviñenog za poletanje u odobrenom planu leta, smatraće se da je odustao od poletanja.

Ako na aerodromu na kome nije organizovana služba kontrole letenja, vazduhoplov ne poleti u roku od 30 minuta od isteka vremena predviñenog u najavi leta, voña vazduhoplova je dužan da izvrši novu najavu leta.

IV Pravila instrumentalnog letenja ( IFR)

1. Zajedničke odredbe

Član 82.

Pravila instrumentalnog letenja (IFR) primenjuju se na letenje vazduhoplova koje se vrši isključivo pomoću instrumenata i ureñaja na vazduhoplovu i na zemlji.

Prema pravilima instrumentalnog letenja, poletanje i sletanje vazduhoplova može se vršiti samo na aerodromima za koje su u Zborniku (AIP) objavljena pravila postupka za instrumentalno prilaženje i sletanje.

Član 83.

Letenje vazduhoplova obavezno se vrši po pravilima instrumentalnog letenja, i to: 1) kad let nije moguće u celini izvršiti u VMC uslovima; 2) u javnom prevozu (u IMC i VMC uslovima).

Izuzetno od odredbe tačke 2. stava 2. ovog člana, pod meteorološkim uslovima propisanim

u članu 116. ovog pravilnika, radi poletanja i sletanja dozvoljeno je vazduhoplovima (u javnom prevozu) vizuelno manevrisanje danju i noću u vazdušnom prostoru oko aerodroma.

Letenje po pravilima IFR može vršiti vazduhoplov koji je za to opremljen i pilot sa važećom dozvolom i ovlašćenjem.

Letenje po pravilima IFR obavezno je u IMC uslovima.Pravo je pilota da prijavi to letenje i kad vladaju VMC uslovi.Služba kontrole letenja ovlašćena je da uskrati letenje po pravilima VFR ako očekuje da će vazduhoplov na putu do mesta opredeljenja naići na IMC uslove.

Služba kontrole letenja može odobriti zahtev pilota u toku leta za prelazak sa letenja po pravilima IFR na letenje po pravilima VFR, ili obratno.

Ako služba kontrole letenja zahteva prelazak sa letenja po pravilima IFR na letenje po pravilima VFR, ili obratno, saglasnost pilota je obavezna.

Član 86.

Voña vazduhoplova koji leti po pravilima instrumentalnog letenja (IFR), mora održavati

stalnu radio vezu na odreñenoj frekvenciji sa nadležnom službom kontrole letenja.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na kontrolisano letenje pri spoljnjoj vidljivosti

(CVFR).

Voña vazduhoplova je dužan da javlja nadležnoj službi kontrole letenja preletanje svake tačke obaveznog javljanja, prema odobrenom planu leta.



2. Kretanje vazduhoplova na aerodromu i letenje po aerodromskom krugu i na vazdušnom putu

Član 92.

Voña vazduhoplova koji se kreće po manevarskim površinama aerodroma ili koji leti u aerodromskom krugu dužan je da se javlja nadležnoj službi kontrole letenja i da traži odobrenje za obavljanje pojedinih radnji, zavisno od pozicija na kojima se nalazi vazduhoplov.

Na poziciji broj 1. Pozicija na platformi voña vazduhoplova traži odobrenje od nadležne službe kontrole letenja za puštanje u rad motora vazduhoplova i prima podatke neophodne za bezbedno poletanje.

Na poziciji broj 2. Pozicija na tački čekanja, voña vazduhoplova zaustavlja vazduhoplov na manevarskoj površini na udaljenosti 50 metara od ivice poletno-sletne staze i vrši probu motora, ako je to potrebno, traži dozvolu za izlazak vazduhoplova na poletno-sletnu stazu i prima podatke o eventualnim promenama meteoroloških uslova.

Na poziciji broj 3. Pozicija na tački poletanja, voña vazduhoplova traži odobrenje za poletanje i poletanju pristupa po dobijanju odobrenja.

Na poziciji broj 4. Pozicija na tački ulaska u aerodromski krug, voña vazduhoplova traži odobrenje za ulazak u aerodromski krug i prima podatke neophodne za bezbedno sletanje na aerodrom.

Na poziciji broj 5. Pozicija "niz vetar", voña vazduhoplova koji se nalazi izmeñu drugog i trećeg zaokreta u aerodromskom krugu, bočno i paralelno sa osom poletno-sletne staze, javlja poziciju vazduhoplova, prima obaveštenje o redosledu sletanja i o sledećoj tački javljanja vazduhoplova.

Na poziciji broj 6. Pozicija u aerodromskom krugu, voña vazduhoplova koji se nalazi izmeñu trećeg i četvrtog zaokreta javlja poziciju vazduhoplova, ako to zahteva nadležna služba kontrole letenja i od nje prima obaveštenje o eventualnoj promeni redosleda sletanja.

Na poziciji broj 7. Pozicija "finale" i to: - na poziciji broj 7a "Kratki final", vazduhoplov se posle četvrtog zaokreta nalazi u pravcu

poletno-sletne staze na udaljenosti od 7.200 metara (4 NM) i voña vazduhoplova prima odobrenje za sletanje vazduhoplova;

- na poziciji broj 7b "Dugi final", voña vazduhoplova vrši prilaženje za sletanje iz pravca doleta vazduhoplova, javlja poziciju vazduhoplova na udaljenosti od 14.400 metara (8 NM) od poletno-sletne staze i postupa po uputstvu nadležne službe kontrole letenja.

Na poziciji broj 8. Pozicija na tački napuštanja poletno-sletne staze, voña vazduhoplova koji je sleteo obaveštava da je oslobodio poletno-sletnu stazu i prima uputstva za voženje vazduhoplova po manevarskim površinama.

Na poziciji broj 9. Pozicija za parkiranje, voña vazduhoplova zaustavlja vazduhoplov na platformi prema oznakama za parkiranje, odnosno prema uputstvu parkera ako na aerodromu postoji parker, i obaveštava nadležnu službu kontrole letenja o prekidu radio veze i isključenju motora vazduhoplova.

Član 94.

Za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova su neophodni sledeći podaci: 1) oznaka poletno-sletne staze za poletanje i pravac poletanja; 2) pravac, jačina i veća kolebanja vetra; 3) atmosferski pritisak za podešavanje visinomera (QNH) izražen u milibarima, odnosno u

inčima ili milimetrima ako to zahteva voña vazduhoplova; 4) temperatura vazduha i tačka rose, ako je u pitanju poletanje mlaznih vazduhoplova;



5) drugi podaci koji mogu uticati na bezbednost poletanja, kao što su: vidljivost u pravcu poletanja ili vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR), meteorološke pojave u pravcu poletanja i penjanja vazduhoplova i sl.

Član 96.

Voña vazduhoplova je dužan da obavesti nadležnu službu kontrole letenja o: 1) svakom skretanju vazduhoplova sa vazdušnog puta ili rute, i da odmah vrati vazduhoplov

na vazdušni put ili rutu; 2) stvarnoj brzini vazduhoplova ako je brzina izmeñu tačaka obaveznog javljanja veća od 5%

u odnosu na brzinu iz odobrenog plana leta, odnosno ako se očekuje takvo povećanje brzine; 3) vremenu nadletanja sledeće tačke obaveznog javljanja, ako se ono razlikuje za više od tri

minuta od prethodnog izveštaja.

Član 97.

Ako vazduhoplov leti na vazdušnom putu, odnosno ruti, mora da se kreće odreñenom putanjom koja spaja dva radio-navigaciona ureñaja, odnosno dve tačke na ruti (rutne tačke).

Ako putanja leta vazduhoplova koji napušta vazdušni put vodi prema terenu ili prepreci čija je visina veća od minimalne bezbedne visine za letenje, voña vazduhoplova je dužan da vazduhoplov prevede u penjanje i da minimalnu bezbednu visinu dostigne pre nadletanja odnosnog terena ili prepreke.

3. Prilaženje i sletanje vazduhoplova

Član 100.

U momentu ulaska u zonu aerodroma na koji treba vazduhoplov da sleti, voña vazduhoplova mora uspostaviti radio-vezu sa nadležnom službom kontrole letenja i saopštiti pozivni znak vazduhoplova, broj leta, visinu leta, poziciju vazduhoplova i očekivano vreme dolaska na aerodrom.

Voña vazduhoplova može predložiti način sletanja i zatražiti da mu se odobri odreñeni postupak prilaženja radi sletanja. Odobreni postupak prilaženja i sletanja vazduhoplova voña vazduhoplova ne može menjati bez saglasnosti nadležne službe kontrole letenja.

Ako vazduhoplov sleće na aerodrom na kome nema službe kontrole letenja, odobrenje za ulazak u aerodromsku zonu i za sletanje daje rukovodilac letenja.

Član 101.

Na vazduhoplovu koji se približava aerodromu sletanja, visinomer mora biti podešen na

odgovarajući atmosferski pritisak.

Voña vazduhoplova mora potvrditi prijem podataka za podešavanje visinomera, dobijenih od nadležne službe kontrole letenja.

Za letenje od prelaznog nivoa leta do sletanja visinomer se podešava na atmosferski pritisak vrednosti QNH tog aerodroma, odnosno vrednosti QFE ako to zahteva voña vazduhoplova.

Ako se prilaženje i sletanje vazduhoplova vrši preciznim radarskim voñenjem, visinomer se podešava na vrednost QFE.



Ako se vrši precizno prilaženje i sletanje vazduhoplova pomoću ureñaja ILS ili PAR, a razlika izmeñu visine praga PSS i visine aerodroma iznosi više od 2 metra, visinomer se mora podesiti na vrednost QFE u odnosu na prag te staze.

Ako vazduhoplov ima dva ispravna visinomera, jedan od njih mora biti podešen na vrednost QNH radi potrebe kontrole letenja, a visina za potrebe kontrole letenja očitava se uvek sa visinomera podešenog na QNH.

V Pravila letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR)

1. Zajedničke odredbe

Član 111.

Vizuelno letenje može se vršiti danju i noću ako posada vazduhoplova za sve vreme leta vidi zemlju i orijentire na zemlji. Ako posada ne vidi zemlju i orijentire na zemlji, vazduhoplov koji vrši vizuelno letenje (VFR i CVFR) samo u aerodromskoj zoni i u uslovima datim u čl. 22. i 116. ovog pravilnika.

3) ako vazduhoplov leti u uslovima meteorološke vidljivosti (VMC), a u pitanju je kontrolisano letenje pri spoljnoj vidljivosti (CVFR).

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, vazduhoplov može leteti i noću u uslovima meteorološke vidljivosti (VMC), ako se njime ne vrši javni prevoz u vazdušnom saobraćaju.

Član 112.

Pravila letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR) primenjuju se i na letenje vazduhoplova kojim se obučava posada vazduhoplova u aerodromskoj zoni noću, ako se sa ivice te zone mogu bez teškoća identifikovati svetla poletno-sletne staze, prilazna svetla i svetla za obeležavanje prepreka na zemlji.

Član 113.

Ako jednomotorni vazduhoplov vrši vizuelno letenje iznad mora, njegova udaljenost od obale ne sme biti veća od udaljenosti koja je jednaka petnaestostrukoj visini leta vazduhoplova, odnosno od udaljenosti sa koje je moguć povratak vazduhoplova na kopno u slučaju kvara motoru vazduhoplova.

Član 116.

Uslovi meteorološke vidljivosti (VMC) pri kojima se vrši vizuelno letenje su isti za dnevno i noćno letenje i oni su dati u sledećoj tabeli:



USLOVI METEOROLOŠKE VIDLJIVOSTI (VMC)

A. Za let van sloja slobodnog letenja

Minimalna visina nadvišavanja terena

Vidljivost u letu Odstojanje od oblaka

300 m (1000 stopa)

Najmanje 8 km

Najmanje: - horizontalno 1,5 km i - vertikalno 300 m

B. Za let u sloju slobodnog letenja Minimalna visina Vidljivost u letu Odstojanje od oblaka

300 m (1000 stopa) iznad

naselja i većeg skupa lica

Najmanje 1,5 km Za letove sa brzinama

i preko 140 kt (IAS)

- horizontalno bez oblaka - vertikalno sa vidljivošću zemlje

150 m (500 stopa)

u ostalim slučajevima

Najmanje 5 km

Najmanje: - horizontalno 1,5 km - vertikalno 300 m

Izuzetno od stava 1. ovog člana, letenje helikoptera može se vršiti i pri manjoj vidljivosti ali ne pri vidljivosti manjoj od 800 metara, ako se manevriše pri brzinama koje omogućavaju blagovremeno uočavanje drugih vazduhoplova ili prepreka.

Član 118.

Vazduhoplov koji vrši vizuelno letenje mora se pridržavati minimalne bezbedne visine koja, u slučaju prestanka rada motora, obezbeñuje uspešno sletanje.

Visina iz stava 1. ovog člana ne sme biti manja od: 1) 300 metara (1.000 stopa) za letenje iznad naseljenih mesta, iznad većeg skupa lica ili

iznad najviše prepreke u poluprečniku od 600 metara od pozicije vazduhoplova; 2) 300 metara (1.000 stopa) za ostalo letenje iznad kopnenih ili vodenih površina. Izuzetno od stava 2. ovog člana, na visini manjoj od visine predviñene u tački 2. tog stava

može leteti vazduhoplov za posebne namene, s tim da visina zaokreta ne sme biti manja od 50 metara (150 stopa) iznad terena ili iznad najviše prepreke na terenu.

Član 119.

Vizuelno letenje iznad oblaka i izmeñu oblaka može vršiti voña vazduhoplova, odnosno pilot osposobljen za takvo letenje, ako vazduhoplov ima ureñaje za održavanje propisane radio-veze sa nadležnom službom kontrole letenja.

Letenje iz stava 1. ovog člana vrši se u sledećim slučajevima: 1) kad se let vrši na visini koja nije manja od 300 metara (1.000 stopa) iznad najviše tačke

terena ili iznad prepreke u širem području letenja; 2) kad se vazduhoplov može pridržavati rute odreñene planom leta bez ulaska u oblake; 3) kad su prilaz i sletanje na aerodrom mogući u uslovima meteorološke vidljivosti (VMC).



2. Letenje vazduhoplova u aerodromskoj zoni i na vazdušnom putu

Član 123.

Nadležna služba kontrole letenja može vazduhoplovu opšte kategorije, na zahtev voñe vazduhoplova, odobriti vizuelno letenje u aerodromskoj zoni danju ako vazduhoplov ne prelazi maksimalnu dozvoljenu težinu pri poletanju od 5.700 kg i ako je horizontalna vidljivost veća od 1.500 metara.

Vizuelno letenje iz stava 1. ovog člana označava se kao specijalni let pri spoljnjoj vidljivosti (SVFR).

Član 124.

Za specijalni let pri spoljnjoj vidljivosti (SVFR) voña vazduhoplova ne podnosi nadležnoj službi kontrole letenja plan leta nego najavu leta koja sadrži: tip i pozivni znak vazduhoplova, podatke o voñi vazduhoplova i način izvršenja leta.

Član 128.

Pri vizuelnom letenju voña vazduhoplova koji leti na vazdušnom putu, odnosno ruti, mora se pridržavati nivoa leta predviñenih za instrumentalno letenje. Ako vazduhoplov leti na visinama preko 900 metara (3.000 stopa) srednjeg nadmorskog nivoa (MSL) ili 300 metara (1.000 stopa) iznad prepreka, zavisno šta je od toga više, voña vazduhoplova mora se pridržavati nivoa leta predviñenih za vizuelno letenje.

3. Vizuelno prilaženje i sletanje vazduhoplova

Član 130.

Vazduhoplov koji vrši vizuelno letenje može za sletanje koristiti aerodrom na kome postoje uslovi meteorološke vidljivosti (VMC) u vreme sletanja.

Ako se vrši vizuelno letenje, a u fazi sletanja nastupe okolnosti koje ne omogućuju bezbedno sletanje vazduhoplova, voña vazduhoplova koji nije osposobljen za instrumentalno letenje dužan je da let vazduhoplova usmeri ka aerodromu na kome postoje uslovi meteorološke vidljivosti.

Član 131.

Voña vazduhoplova koji vrši vizuelno prilaženje i sletanje dužan je da se pridržava postupka predviñenog za takvo prilaženje i sletanje.

Ako za aerodrom nije propisan postupak za vizuelno prilaženje i sletanje, voña vazduhoplova je dužan da se pridržava nareñenja i uputstava nadležne službe kontrole letenja, odnosno rukovodioca letenja.

Član 132.

Ako vazduhoplov sleće na aerodrom na kome ne postoji služba kontrole letenja, voña vazduhoplova je dužan da obavesti nadležnu službu kontrole letenja o vremenu sletanja



vazduhoplova i to odmah posle sletanja, a najdocnije u roku od 30 minuta ako na aerodromu nema sredstava veze.

Ako je voñi vazduhoplova poznato da na aerodromu sletanja nema sredstava veze, dužna je

neposredno pre sletanja da obavesti službu kontrole letenja sa kojom je imao poslednju radio-

vezu, o predviñenom vremenu sletanja vazduhoplova.

VII Vazduhoplovne sportske delatnosti

1. Opšte odredbe

Član 146.

Pod vazduhoplovnom sportskom delatnošću u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se: letenje avionima, jedrilicama i balonima, letenje zmajeva sa ljudskom posadom, skakanje padobranom iz vazduhoplova i letenje vazduhoplovnih modela radi školovanja i osposobljavanja sportskih vazduhoplovaca, postizanja sportskih rezultata i širenja vazduhoplovno-tehničkog obrazovanja grañana.

Član 150.

Pre početka letenja ili skakanja padobranom na sportskom aerodromu, mora biti pripremljena zemaljska organizacija letenja i na propisan način obeležen odgovarajući teren za letenje ( manevarske površine, pokazivač pravca vetra, oznaka “T“, itd.).

Član 151.

Poletanje sportskog vazduhoplova može se vršiti ako u zoni poletanja ( 45º levo i desno od praga staze za poletanje) nema drugih vazduhoplova niti prepreka (lica, vozila, stoka itd.). Ako avion vuče jedrilicu, poletanje se može odobriti tek kad pilot jedrilice i aviona daju znak da su spremni za poletanje. Sletanje na aerodrom ili letelište ne sme se vršiti ako se na stazi za sletanje nalazi drugi vazduhoplov ili neka prepreka.

Član 152.

Letenje aviona i jedrilica po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR), može se vršiti ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) ako horizontalna vidljivost pri zemlji nije manja od 8.000 metara; 2) ako je donja ivica oblaka najmanje 450 metara iznad terena; 3) ako brzina i pravac vetra ne prelaze vrednosti dozvoljene tehničkim uputstvom za korišćenje tog aviona i jedrilice; 4) ako brzina leñnog vetra pri poletanju i sletanju nije veća od tri metra u sekundi.



Član 153.

Posada sportskog vazduhuplova mora biti opremljena sigurnosnim padobranom i osposobljena da se njime koristi, osim ako letački priručnik vazduhoplova ne predviña korišćenje padobrana. Ako se letenje vrši na nadmorskoj visini većoj od 3600 metara, vazduhoplov mora biti opremljen ureñajem za dopunsko snabdevanje posade vazduhoplova kiseonikom, a posada vazduhoplova mora biti osposobljena da koristi taj ureñaj.

2. Odredbe o letenju sportskih aviona

Član 154.

Obuka i osposobljavanje letačkog osoblja sportskog vazduhoplovstva na avionima vrši se

po pravilima letenja pri spoljnjoj vidljivosti (VFR) i u skladu sa odreñenim nastavnim programom.

Član 155.

Prilikom letenja dva ili više aviona u aerodromskom krugu, odnosno u aerodromskoj zoni njihovo razdvajanje vrši se na način i pod uslovima koje odredi rukovodilac letenja, a voña vazduhoplova je obavezan da stalno osmatra vazdušni prostor da bi se sprečilo ugrožavanje bezbednosti toga ili drugog vazduhoplova.

Član 156.

Najmanje odstojanje u poletanju mora iznositi 1.000 metara izmeñu aviona kod kojih dolazi do gubitka uzgona na brzinama do 80 km/čas.

Ako su u pitanju avioni kod kojih dolazi do gubitaka uzgona pri većim brzinama, odstojanje izmeñu aviona mora iznositi 1.500 metara.

Ako se na poletanju nalazi jedan ili više aviona koji vuku jedrilice, odstojanje izmeñu aviona mora iznositi najmanje 2.000 metara.

Član 157.

Grupno letenje dva ili više aviona može se vršiti na način i pod uslovima da se ne ugrozi bezbednost letenja.

Poletanje i sletanje aviona koji sačinjavaju grupu vrši se pojedinačno, po redosledu koji odredi rukovodilac letenja.

Rukovodilac letenja odreñuje i rastojanje izmeñu aviona koji lete u grupi. Ako se letenje vrši u aerodromskom krugu, grupa se obrazuje u vazduhu posle drugog zaokreta, na visinama većim od 150 metara iznad terena.

Prilikom grupnog letenja aviona, radio-vezu sa nadležnom službom kontrole letenja, odnosno sa rukovodiocem letenja dužan je da održava voña grupe.



Član 158.

Akrobatski let može se vršiti avionom namenjenim za takav let, na način i pod uslovima koji su predviñeni u letačkom priručniku tog aviona. Akrobatski let se vrši izvan vazdušnih puteva, po pravilima letenja pri spoljnoj vidljivosti (VFR).

Akrobatski let ne sme se vršiti iznad naseljenih mesta i većih skupova lica, kao i na visini manjoj od 450 metara (1.500 stopa) iznad terena.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, nadležni organ može odobriti da se koriste manje visine vodeći pri tom računa o bezbednosti vazduhoplova lica i imovine, s tim da se u odobrenju navedu uslovi pod kojima se akrobatski let može izvršiti.

VIII Vanredni dogañaji za vreme letenja vazduhoplova

1. Opšte odredbe

Član 175.

Kao vanredni dogañaji za vreme leta, u smislu ovog pravilnika, smatraju se:

1) dogañaji usled kojih vazduhoplov dolazi u opasnost; 2) vanredne okolnosti koje, posredno ili neposredno ugrožavaju bezbednost letenja

vazduhoplova; Ako nastupi vanredni dogañaj, posada vazduhoplova primenjuje prinudne postupke predviñene ovim pravilnikom, zavisno od karaktera vanrednog dogañaja i vrste opasnosti.

Član 178.

Ako se vazduhoplov nalazi u opasnosti ili u vanrednim okolnostima koje ugrožavaju letenje toga ili drugog vazduhoplova, voña vazduhoplova dužan je da o tome blagovremeno obavesti nadležnu službu kontrole letenja.

Član 179.

Za davanje obaveštenja nadležnoj službi kontrole letenja u slučaju iz člana 178. ovog pravilnika, kao i u slučaju primene prinudnog postupka, voña vazduhoplova koristi radio vezu na radnoj frekvenciji. Ako se radio veza ne može uspostaviti na radnoj frekvenciji, koristiće se frekvencija 121,5 MHz.

Član 180.

Ako se radio veza sa nadležnom službom kontrole letenja nije mogla uspostaviti na način predviñen u članu 179. ovog pravilnika, posada vazduhoplova koja ima transponder uključiće mod ”A” kod 7700, ako se let vrši u području pokrivanja automatizovanog radarskog sistema.

Član 184.

Voña vazduhoplova dužan je da primeni postupak za prinudno sletanje vazduhoplova uvek kada ne postoje uslovi za dalje bezbedno letenje vazduhoplova, a naročito:

1) ako potpuno prestane rad motora (pogonske grupe) vazduhoplova;



2) ako požar na vazduhoplovu nije mogao biti ugašen; 3) ako kvar ili oštećenje vitalnih delova vazduhoplova onemogućuje dalji bezbedan let. Prinudno sletanje vazduhoplova vrši se zavisno od konkretnih okolnosti, na najpogodniji

aerodrom ili letelište ili na odabrani teren pogodan za prinudno sletanje. Voña vazduhoplova koji je prinudno sleteo dužan je da obavesti nadležnu službu kontrole

letenja o mestu i okolnostima prinudnog sletanja.

2. Vazduhoplov u opasnosti

Član 190

Smatra se da je vazduhoplov u opasnosti, u smislu člana 175. stav 1. tačka 1. ovog pravilnika:

1) ako se naglo pogorša zdravlje voñe vazduhoplova; 2) ako se naglo pogoršaju meteorološki uslovi; 3) ako se izgubi orijentacija; 4) ako se u vazduhoplovu otkrije eksploziv; 5) ako doñe do pokušaja otmice vazduhoplova.

Član 191.

Ako se tokom leta naglo pogorša zdravlje voñe vazduhoplova, upravljanje vazduhoplovom preuzima drugi pilot do prvog aerodroma sletanja, Ako vazduhoplov nema drugog pilota, voña vazduhoplova se mora osvežiti kiseonikom i odmah se pristupa sletanju na prvi pogodan aerodrom. U slučaju pojave lažnih osećaja voñe vazduhoplova o položaju vazduhoplova u odnosu na zemlju ili ako vazduhoplov doñe u nepravilan položaj, voña vazduhoplova koristi za dovoñenje vazduhoplova u pravilan položaj instrumente vazduhoplova i prirodni horizont, ako je on vidljiv. Piloti koji upravljaju istim vazduhoplovom ne smeju, pre i za vreme leta koristiti istu hranu i piće, da se ne bi pogoršalo zdravlje oba pilota usled eventualno neispravne hrane ili pića.

Član 192.

Ako se usled naglog pogoršanja meteoroloških uslova vazduhoplov nañe u vazdušnom prostoru nepovoljnom za letenje, voña vazduhoplova je dužan da odgovarajućim manevrom nastoji da vazduhoplov izvede iz tog prostora. Ako to nije moguće, voña vazduhoplova je dužan da vazduhoplov vrati na polazni aerodrom ili na aerodrom najpogodniji za bezbedno sletanje.

Letenje u vazdušnom prostoru nepovoljnom za letenje, u smislu stava 1. ovog člana, smatra

se: 1) ulazak vazduhoplova u vazdušni prostor u kome postoje meteorološki uslovi za

instrumentalno letenje (IMC), a vazduhoplov nije opremljen ili posada vazduhoplova nije osposobljena za takvo letenje;

2) nailazak na vazdušni prostor sa olujnom aktivnošću kumulonimbusnih oblaka; 3) letenje vazduhoplova u vazdušnom prostoru u kome dolazi do zaleñivanja spoljnih

površina vazduhoplova, koje se ne može sprečiti ili otkloniti.



***

Bilo koji proces koji sprečava formiranje leda ili njegovog nagomilavanja na strukturi vazduhoplova ili na/u motoru se definiše kao: Proces protiv zaleñivanja (anti-icing).

Odleñivanje (de-icing) se definiše kao: Proces otklanjanja leda sa strukture u skladu sa pravilima i propisima .

Odobreni metodi uklanjanja leda sa strukture aviona su: zagrevanje strukture izduvavanjem

toplog vazduha, korišćenje "taxi-throught" sistema koji nanosi fluide za odleñivanje, grupa ljudi na krilima sa metlama i sl. Strogo je zabranjeno grebanje leda sa strukture aviona.

Član 193.

Ako tokom leta voña vazduhoplova ne može da utvrdi poziciju vazduhoplova u odnosu na

zemlju (gubitak orijentacije), zatražiće pomoć od nadležne službe kontrole letenja i utvrdiće preostalu količinu goriva.

Ako i pored pomoći nadležne službe kontrole letenja i proverama navigacionih elemenata pomoću instrumenata nije utvrñena pozicija vazduhoplova, voña vazduhoplova mora odrediti dalji režim i trajanje leta i pristupiti uspostavljanju orijentacije pomoću karakterističnih orijentira na zemlji ili letenjem ka nekom radio-navigacionom sredstvu.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, voña vazduhoplova može menjati visinu leta ako to odobri nadležna služba kontrole letenja.

***

POSTUPAK U SLUČAJU GUBITKA ORIJENTACIJE:

Pilot javlja kontroli letenja da je izgubio orijentaciju. Nadležna kontrola letenja će ako na zna poziciju aviona zatražiti od pilota da postavi poseban kod 7700 ili aktiviranje IDENT-a, da bi na najkraći način odredila poziciju aviona. O ustanovljenoj poziciji obaveštava pilota i vodi ga do najbližeg ZRNS. NAPOMENA: U vazdušnom prostoru Oblasne kontrole Beograd (ASS Beograd) obezbeñeno je automatsko praćenje MOD-a A i C kodova 7500, 7600 i 7700.

Član 194.

Ako prilikom letenja vazduhoplova u grupi, voña grupe izgubi orijentaciju, voñenje grupe preuzima pilot drugog vazduhoplova, odreñen pre početka leta, koji nije izgubio orijentaciju. Voña grupe može ponovo preuzeti voñenje vazduhoplova samo ako je u potpunosti utvrdio poziciju vazduhoplova u odnosu na zemlju. Ako cela grupa vazduhoplova izgubi orijentaciju, voña grupe neće napustiti voñenje grupe vazduhoplova nego će preduzeti mere za uspostavljanje orijentacije predviñene u članu 193. ovog pravilnika. Ako i pored svih preduzetih mera, orijentacija ne bude uspostavljena, a rezerve goriva se nalaze pri kraju, pristupiće se postupku za prinudno sletanje.



3. Vanredne okolnosti

Član 197.

Pod vanrednim okolnostima, u smislu člana 175. stav 1. tačka 2. ovog pravilnika, podrazumevaju se:

1) gubitak radio-veze vazduhoplova; 2) prestanak rada, odnosno nepravilno funkcionisanje motora (pogonske grupe), komandi

leta ili nekog tehničkog sistema vazduhoplova; 3) dekompresija putničke kabine; 4) pojava požara na vazduhoplovu; 5) sudar vazduhoplova sa nekim letećim objektom; 6) drugi slučajevi neispravnosti na vazduhoplovu usled kojih može doći do ugrožavanja

bezbednosti letenja vazduhoplova.

Član 198.

Ako vazduhoplov koji leti po pravilima letenja letenja pri spoljnjoj vidljivosti (VFR) izgubi radio vezu sa nadležnom službom kontrole letenja u zoni aerodroma poletanja ili sletanja, voña vazduhoplova obustavlja dalje letenje i pristupa sletanju na propisani način.

Ako je gubitak radio veze nastao za vreme leta na odreñenom vazdušnom putu, odnosno ruti, let se nastavlja po odobrenom vazdušnom putu, odnosno ruti do prvog aerodroma na koji može bezbedno sleteti vazduhoplov.

U slučaju iz st. 1. ovog člana, voña vazduhoplova nastavlja sa predajom ako je to moguće.

Po dolasku u zonu aerodroma sletanja voña vazduhoplova pravi vazduhoplovom krug iznad aerodromskog tornja, odnosno iznad slova “T” postavljenog na aerodromu i time izražava želju da vazduhoplov sleti.

Ako vazduhoplov koji je izgubio radio vezu sa nadležnom službom kontrole letenja ima transponder, voña vazduhoplova uključuje mod “A” kod 7600, ako se vazduhoplov nalazi u području pokrivanja automatizovanog radarskog sistema.

Član 203.

Ako na vazduhoplovu za vreme letenja prestane rad ureñaja za upravljanje vazduhoplovom, odnosno nastupi nepravilno funkcionisanje tih ureñaja (pogonske grupe, komande leta, ili nekog tehničkog sistema vazduhoplova) voña vazduhoplova mora se pridržavati, zavisno od faze leta vazduhoplova, pravila iz člana 204. ovog pravilnika.

Član 204.

U slučaju iz člana 203. ovog pravilnika, voña vazduhoplova će: 1) u fazi poletanja kad vazduhoplov ne postigne predviñenu brzinu V1 - prekinuti dalje

poletanje zadržavajući isti pravac kretanja i vazduhoplov zaustaviti na poletno-sletnoj stazi ili na delu aerodroma predviñenom za ovakve slučajeve. Ako je predviñena brzina postignuta, poletanje se nastavlja i vazduhoplov se zadržava na postignutoj visini ili se blagim penjanjem usmerava ka terenu pogodnom za prinudno sletanje;

2) za vreme letenja na vazdušnom putu - let nastaviti na najpogodnijoj visini, uz odobrenje nadležne službe kontrole letenja, i vazduhoplov usmeriti ka najbližem aerodromu pogodnom za



sletanje ako okolnosti to omogućuju. U protivnom vazduhoplov se usmerava ka terenu pogodnom za prinudno sletanje;

3) u fazi sletanja vazduhoplova - let nastaviti uz pomoć nadležne službe kontrole letenja, koja oslobaña poletno-sletnu stazu radi sletanja vazduhoplova. Ako okolnosti to ne omogućuju, vazduhoplov se usmerava ka terenu pogodnom za prinudno sletanje.

Član 206.

Posada vazduhoplova na kome je za vreme leta došlo do požara, mora bez odlaganja preduzeti mere predviñene za slučaj požara, na način utvrñen u tehničkom priručniku tog vazduhoplova (uključivanje protivpožarnih ureñaja, smanjenje brzine, isključenje odnosnog motora, itd.).

Pri pojavi požara na vazduhoplovu u letu, voña vazduhoplova pokušaće da požar ugasi klizajućim letom vazduhoplova u suprotnu stranu od mesta izbijanja požara.

Ako i pored svih preduzetih mera požar nije mogao biti ugašen, voña vazduhoplova je dužan da pristupi postupku za prinudno sletanje vazduhoplova.

***

Početne mere koje treba preduzeti u slučaju požara motora zavise od tipa motora.

Ispravne mere koje se preduzimaju u slučaju pojave vatre u karburatoru klipnog motora

zavise od činjenice da li je motor startovan i precizirane su Pilotskim priručnikom za konkretni avion.

Pri gašenju požara može se kao sredstvo za gašenje koristiti ugljen dioksid (CO2) ali isključivo za električne požare van pilotske kabine.

Član 207.

Ako vazduhoplov za vreme leta pretrpi oštećenje usled udara u neki leteći objekt ili pticu, odnosno usled ulaska u gradonosne oblake, voña vazduhoplova mora smanjiti brzinu leta i preduzeti druge mere za bezbednost letenja.

Ako usled oštećenja vazduhoplov nije sposoban za dalje bezbedno letenje, voña vazduhoplova pristupiće postupku za prinudno sletanje vazduhoplova.

Voña vazduhoplova obaveštava nadležnu službu kontrole letenja o oštećenju vazduhoplova i preduzetim merama, odnosno o prinudnom sletanju vazduhoplova.

***

Ptice predstavljaju stalnu potencijalnu opasnost posebno na malim visinama (prilikom prilaza i odleta) kada su vazduhoplovi najranjiviji. Aerodromi koji se nalaze blizu obale ili blizu prirodnih staništa ptica su područja gde je ovaj problem najizraženiji.



T-58 TRAGANJE I SPASAVANJE (ICAO anex 12)

DCV je nadležan za potpunu organizaciju traganja i spasavanja u civilnom vazduhoplovstvu Republike Srbije u skladu sa Planom i Programom organizovanja traganja i

spasavanja u civilnom vazduhoplovstvu Republike Srbije, a na osnovu ICAO-Aneksa 12. Čikaške konvencije i Zakona o vazdušnom saobraćaju. Taj Plan i Program, shodno svojim ovlašćenjima, propisao je generalni direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (DCV).

Služba traganja i spasavanja u civilnom vazduhoplovstvu Republike Srbije utvrñuje postupke voñenja operacija traganja i spasavanja - organizuje centre, vrši obuku za posao traganja i spasavanja i odreñuje učesnike u toj operaciji.

Zvanični naziv službe je SAR organizacija (Search and Rescue Organization)

SAR predlaže Plan i program organizovanja traganja i spasavanja.

Utvrñuje meñusobne odnose i obaveze koje proizilaze iz zaključenih sporazuma izmeñu organa i institucija uključenih u sistem traganja i spasavanja.

Koordinira rad subjekata koji učestvuju u traganju i spasavanju.

Služba traganja i spasavanja sarañuje sa meñunarodnim organizacijama u oblasti traganja i spasavanja, obezbeñuje neophodnu opremu i materijalno-tehnička i finansijska sredstva za obavljanje aktivnosti traganja i spasavanja, obavlja poslove inspekcijskog nadzora nad primenom odredbi Plana i Programa organizovanja traganja i spasavanja i Aneksa 12 ICAO.

Kontakt

Zdravko Jovićević Goran Stevanović

Načelnik Službe traganja i spasavanja Samostalni savetnik – SAR inspektor

Tel. 011 228 6415; 209 7243 Tel. 011 313 2516

Mob. 063 444 795 Mob. 064 803 3553

Faks. 011 228 6432 Faks. 011 311 7518

E-mail. [email protected] E-mail. [email protected]

Izvod iz Plana i Programa organizovanja traganja i spasavanja

ORGANIZACIJA TRAGANJA I SPASAVANJA (SAR ORGANIZACIJA) 1. ULOGA ORGANIZACIJE TRAGANJA I SPASAVANJA Cilj Organizacije traganja i spasavanje je da uz maksimalnu efikasnost obezbedi pronalaženje vazduhoplova i spasavanje osoba u vazduhoplovu u opasnosti, odnosno povreñenih nakon udesa, i da na zahtev blagovremeno obezbedi spasavanje ljudskih života.



Organizacija obuhvata učestvovanje svih relevantnih službi u državi.

Efikasnost ove Organizacije zavisi od brzine lociranja vazduhoplova koji je pretrpeo udes i spasavanja preživelih, u svakoj konfiguraciji terena. Ovo je osnovna karakteristika Organizacije traganja i spasavanja koja, zajedno sa potrebom da se stave na raspolaganje sva sredstva neophodna za izvoñenje traganja ispasavanja, iziskuje:

- akciju traganja i spasavanja - korišćenje vazduhoplova za akcije traganja i spasavanja - korišćenje raspoloživih sredstava na kopnu

2. NADLEŽNOSTI DIREKTORATA CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je nadležan zaizradu i objavljivanje Plana i Programa organizovanja traganja i spasavanja u skladu saICAO-Aneksom 12 Čikaške konvencije i Zakonom o vazdušnom saobraćaju. Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je nadležan za pokretanje i praćenje realizacije Plana i Programa organizovanja traganja i spasavanja, kao i za inspekcijski nadzor nad primenom Plana i Programa.

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je nadležan i za:

• pripremu odluka o opštoj organizaciji i politici traganja i spasavanja • organizovanje spasilačkog koordinacionog centra • odnose sa meñunarodnim organizacijama iz oblasti traganja i spasavanja • koordinaciju izmeñu državnih organa • definisanje karakteristika vazduhoplova za traganje i spasavanje • organizovanje vežbi traganja i spasavanja • organizovanje obuke

Direktorat vrši i:

• izbor opreme za traganje i spasavanje, • administrativno ureñuje Organizaciju traganja i spasavanja, • preventivno učestvuje u sprečavanju nesreća i udesa analiziranjem izveštaja akcija traganja

i spasavanja i obučavanjem kadrova. Republika Srbija će obrazovati Spasilački koordinacioni centar (RCC) na svojoj teritoriji. 3. SPASILAČKI KOORDINACIONI CENTAR (Rescue Co-ordination Centre - RCC ) Spasilački koordinacioni centar je stalna organizaciona celina koja je odgovorna za operativno voñenje akcija traganja i spasavanja. Prema prihvaćenim meñunarodnim standardima i preporučenom praksom ICAO-Aneksa12., Spasilački koordinacioni centar je nadležan za:

• prikupljanje i korišćenje informacija o uzbuni iz spoljnih izvora,



• za pokretanje uzbune, • odlučivanje o početku operacije traganja i spasavanja i • utvrñivanje početne zone traganja.

Zona traganja se odreñuje prema pretpostavljenom mestu nesreće. Spasilački koordinacioni centar poseduje utvrñenu mrežu subjekata koji u slučaju udesa mogu doprineti pravovremenom i efikasnom pronalaženju unesrećenih osoba i pružanju adekvatne medicinske pomoći i zbrinjavanju nastradalih. Kada je to uslovljeno specifičnostima operacije, odnosno racionalnošću i efikasnošću postupanja, Spasilački koordinacioni centar može aktivirati i Pomoćni (privremeni) spasilački koordinacioni centar (Rescue Sub-Centre - RSC), koji će biti najbliži pretpostavljenoj zoni udesa, odnosno traganja. U tom slučaju Pomoćni (privremeni) spasilački koordinacioni centar vrši direktnu kontrolu nad voñenjem operacije traganja i spasavanja uz obavezu stalnog obaveštavanja Spasilačkog koordinacionog centra o svim aktivnostima tokom operacije, kao i o ishodu operacije. Spasilački koordinacioni centar je samostalan u voñenju operacija traganja i spasavanja,a za svoj rad je odgovoran Direktoru Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Spasilački koordinacioni centar svoje aktivnosti u operacijama traganja i spasavanja obavlja u skladu sa propisima koje donosi Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Nad primenom propisa iz oblasti traganja i spasavanja i nad radom svih subjekata učesnika u traganju i spasavanju inspekcijski nadzor vrši Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Spasilački koordinacioni centar poseduje komunikacijska sredstva i opremu kojima se prate operacije traganja i spasavanja. Pitanja koja se odnose na organizovanje Spasilačkog koordinacionog centra, njegovo sedište i subjekte koji ga čine, kao i finansijsku podršku, utvrñuje Direktorat civilnog vazduhoplovstva a obezbeñuje ih na osnovu donetih odluka i zaključenih sporazuma. Nakon organizovanja Spasilačkog koordinacionog centra Direktorat civilnog vazduhoplovstva donosi Programe u skladu sa kojima će Spasilački koordinacioni centar obavljati svoje aktivnosti. 4. SLUŽBA UZBUNJIVANJA 4.1. Nadležnost za početak uzbune Početak faze uzbune za operacije traganja i spasavanja je u nadležnosti Spasilačkog koordinacionog centra. Spasilački koordinacioni centar je jedino središte koje je odgovorno za prikupljanje svih informacija i procenu neophodnosti proglašenja faze uzbune. 4.2. Izvori koji oglašavaju uzbunu.

Α) Služba kontrole letenja Najčešći izvor uzbune su službe kontrole letenja smeštene na našoj teritoriji ili u susednim zemljama. Službe kontrole letenja u Republici Srbiji moraju imati adekvatne i ažurirane instrukcije o načinu i postupcima prenošenja informacija ukoliko se pojavi sumnja u vezi sa nekim letom.



Ukoliko informacije o vazduhoplovu u opasnosti služba kontrole letenja dobije od vazduhoplova u letu ili drugih izvora,Spasilački koordinacioni centar će odrediti koja je faza opasnosti u pitanju i reagovati u okvirima te faze. (Annex 12, Chapter 5-5.1.4.)

Β) Drugi izvori oglašavanja uzbune

• COSPAS - SARSAT - operativni centar u Bariju. • Vazduhoplovne kompanije, • Aero klubovi, • privatni ili komercijalni avio-operatori, • porodice ili rodbina putnika u avionu koji se brinu za stanje aviona • Lokalni organi kao što su policija, opštine i dr. kada su obavešteni o vazduhoplovnoj

nesreći. • Svedoci nesreće

4.3. Služa uzbunjivanja Službe kontrole letenja su odgovorne za prikupljanje i prenošenje informacija u okviru radnog vremena i za garanciju blagovremenog i potpunog prenosa informacijaSpasilačkom koordinacionom centru. Služba kontrole letenja će prikupiti sve raspoložive informacije u vezi sa letom, kao na primer: podatke iz plana leta, poslednji izveštaj pilota, komunikacijske ili radarske podatke, listu putnika i sve druge relevantne informacije koje su dostupne. Direktna i sveobuhvatna koordinacija mora biti stalna izmeñu Spasilačkog koordinacionog centra i službe kontrole letenja. 4.4. Faza vanrednog stanja (Emergency phase ) i uslovi pod kojima se objavljuju:INCERFA, ALERFA i DETRESFA) A. Faza neizvesnosti - INCERFA Kada postoje razlozi za sumnju da su vazduhoplov i putnici u opasnosti: - kada vazduhoplov nije sleteo na planiranu destinaciju nakon predviñenog vremena sletanja. - kada se vazduhoplov ne javi 30 min. (5 min. za vojne vazduhoplove) nakon predviñenog Vremena javljanja. - kada se vazduhoplov ne javlja na pozive kontrole letenja 30 min. (5 min. za vojne). - kada vazduhoplov ne sleti na aerodrom planiranog sletanja 30 min. ( za vojne 15 min.) posle predviñenog vremena sletanja.

(Doc.7333) B. Faza uzbune - ALERFA Kada postoji zabrinutost za bezbednost vazduhoplova i putnika. - Nakon što pokušaji INCERFA da se uspostavi veza nisu dali bilo kakve rezultate;



- Kada je vazduhoplovu odobreno sletanje a vazduhoplov nije sleteo 5 min. nakon predviñenog vremena sletanja i sa vazduhoplovom se ne može uspostaviti veza; - Kada vazduhoplov javi, ili nadležni organ kontrole letenja dobije informaciju, da vazduhoplov ima tehničke ili neke druge poteškoće; - Kada služba kontrole letenja dobije informaciju da je izvršena otmica; - Kada je primljen karakterističan svetlosni signal za uzbunu; (Doc. 7333) C. Faza opasnosti - DETRESFA Kada postoje opravdani razlozi za verovanje da vazduhoplovu i putnicima neposredno preti opasnost i da im je odmah potrebna pomoć: - nakon ALERFA, kada pokušaji da se uspostavi veza nisu dali bilo kakve rezultate, - veruje se da je vazduhoplov potrošio celokupnu količinu goriva ili preostala količina nije dovoljna za spuštanje na sigurnu lokaciju , - primljena informacija ukazuje da problemi u vazduhoplovu nameću - pilotu potrebu za prinudnim spuštanjem ili da je potrebna trenutna pomoć u toku leta, - karakterističan svetlosni signal za uzbunu se nastavlja nakonzavršetka faze ALERFA. Operativne mere koje Spasilački koordinacioni centar preduzima u svim fazama detaljno su opisane i objašnjene u Operativnom planu. Osnovni elementi tih mera su sledeći: INCERFA

• Prikupljanje informacija od svih službi kontrole letenja. • Prikupljanje i provera svih informacija koje su primljene iz onih izvora koji nisu

vazduhoplovni. • Obaveštavanje aviona u letu.

ALERFA Spasilački koordinacioni centar od službi kontrole letenja prikuplja sve informacije koje su mu neophodne, kao na primer:

• potpune informacije iz plana leta kao i novonastale informacije. • informacije koje su primljene iz kompanija ili od operatora. • informacije koje se odnose na mogući signal opasnosti, ukoliko ga nije uputio COSPAS–

SARSAT operativni centar. • Novonastale informacije

Spasilački koordinacioni centar daje nalog subjektima koji učestvuju u traganju i spasavanju da budu u stanju pripravnosti. DETRESFA Spasilački koordinacioni centar:

• i dalje prikuplja informacije o konkretnom slučaju i nastavlja aktivnosti koje su preduzete u toku prethodne faze.



• zahteva od službi kontrole letenja zapis svih komunikacija u vezi sa traženim letom kao i video zapis.

• prikuplja podatke o meteorološkim uslovima na ruti leta, kao i podatke o vremenskim uslovima koji su relevantni za vazduhoplove koji vrše traganje

• zahteva od vazduhoplova u letu i svih opremljenih stanica da prate frekvenciju opasnosti da bi se pružila pomoć vazduhoplovu u opasnosti svim raspoloživim sredstvima i o tome obaveste Spasilački koordinacioni centar.

5. SPROVOðENJE AKCIJA TRAGANJA I SPASAVANJA 5.1. SPROVOðENJE AKCIJA TRAGANJA I SPASAVANJA UZ POMOĆ VAZDUHOPLOVA Sprovoñenje akcija traganja i spasavanja uz pomoć vazduhoplova je u nadležnosti Spasilačkog koordinacionog centra koji izdaje instrukcije vazduhoplovima i drugim subjektima koji učestvuju u akcijama. Akcija se sastoji od:

• izdavanja zadataka i • praćenja izvoñenja operacije traganja i spasavanja

5.2 SPROVOðENJE AKCIJA TRAGANJA I SPASAVANJA NA KOPNU

Rukovoñenje operacijama traganja i spasavanja na kopnu spada u nadležnost Spasilačkog koordinacionog centra koji izdaje instrukcije subjektima uključenim u traganje i spasavanje, u reonu u kome se nesreća dogodila. Akcija se sastoji od: - izdavanja zadataka i koordinacije operacija traganja i spasavanja na terenu . - organizovanja spasavanja žrtava uz podršku službe hitne medicinske pomoći i drugih relevantnih subjekata (policija, vojska…). 5.3 POSEBNA SITUACIJA U BLIZINI AERODROMA U slučaju da se nesreća dogodi na aerodromu ili u neposrednoj blizini aerodroma,organizovanje operacija spasavanja se odvija prema Planu za vanredne situacije na aerodromu. Spasilački koordinacioni centar je ukoliko je to neophodno, obavezan da pruži punu pomoć u spasavanju nastradalih. Sve informacije o udesu aerodromski organi moraju odmah uputiti Spasilačkom koordinacionom centru. 6. SUBJEKTI UKLJUČENI U SAR OPERACIJE I NJIHOVE NADLEŽNOSTI

• MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA • MINISTARSTVO ODBRANE • AGENCIJA ZA KONTROLU LETENJA • CENTRI OBLASNE KONTROLE LETENJA SUSEDNIH DRŽAVA • COSPAS - SARSAT ORGANIZACIJA • SVE DRUGE ORGANIZACIJE KOJE MOGU BITI UKLJUČENE U SAR OPERACIJE



Centri oblasne kontrole letenja susednih država će Spasilačkom koordinacionomcentru u najkraćem roku obezbediti sve tražene informacije. One se pre svega odnose na:zapis komunikacije izmeñu kontrole letenja i pilota, podatke iz plana leta, video zapise radarskih podataka, kao i sve druge bitne informacije. Saradnja sa centrima kontrole letenja susednih država je regulisana bilateralnim sporazumima koje zaključuje Direktorat civilnog vazduhoplovstva i civilne vazduhoplovne vlasti tih država. COSPAS - SARSAT organizacija će putem svoga centra za osmatranje u Bariju (Italija) dostaviti sve raspoložive informacije o emitovanju signala opasnosti kojeg otkriju satelitske mreže unutar teritorije Republike Srbije, bilo na zahtev Direktorata civilnog vazduhoplovstva i Spasilačkog koordinacionog centra ili na vlastitu inicijativu prema datoj situaciji. 7. ODLUKA O PREKIDU OPERACIJE TRAGANJA I SPAŠAVANJA Operacija traganja i spasavanja će se obustaviti u sledećim slučajevima: Vazduhoplov zbog koga je voñena operacija traganja je sigurno sleteo Nañeni su ostaci vazduhoplova i svi putnici spašeni Ostaci vazduhoplova nisu pronañeni, nije ih moguće pronaći i ne postoji mogućnost da se pronañu preživeli. Odluku o prekidu operacije traganja i spasavanja donosi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. 8. IZVEŠTAJ I ANALIZA U svim slučajevima pokrenute uzbune ili operacije traganja i spasavanja, bez obzira da li opravdano ili ne, Spasilački koordinacioni centar će sačiniti izveštaj i dostaviti ga Direktoratu civilnog vazduhoplovstva. Direktorat izveštaje dostavlja nadležnim državnim organima. 9. KONTAKTI SA MEDIJIMA Komunikacija sa medijima se mora voditi uz veliki stepen obazrivosti. Opšti princip je da svaka informacija koja je data medijima mora odgovarati činjenicama i apsolutno se mora izbeći bilo kakav komentar situacije, lična procena ili davanje nepotvrñenih informacija. Medijima se ne smeju davati konkretna imena (prvo porodice moraju biti obaveštene) bez obzira da li su osobe bile u vazduhoplovu ili su povezane sa nesrećom na drugi način. Za kontakte sa medijima je zadužena jedna osoba. Novinari će na vreme biti upoznati sa vremenom i mestom održavanja konferencije za medije.

Pilot, čiji je avion u opasnosti odmah mora o tome obavestiti nadležnu službu kontrole letenja s kojom je u radio vezi u toku leta.

Pravilo u vazduhoplovstvu je da pilot ne sme samoinicijativno da promeni frekvenciju svoje radio stanice, niti da svojevoljno bira sa kojom službom kontrole letenja će biti u radio vezi. Pilot menja službu kontrole letenja samo uz prethodno odobrenje službe kontrole letenja sa kojom je na vezi.



Ovo pravilo je veoma bitno jer ako doñe do prekida radio veze sa pilotom, služba kontrole letenja će taj prekid odmah tretirati kao stvarni prekid radio veze. U suprotnom slučaju, služba kontrole letenja nikada ne bi znala da li je pilot promenio radio frekvenciju po svojoj želji, ili se radio veza prekinula jer se nešto stvarno dogodilo vazduhoplovu.

Kada doñe do prekida radio veze, služba kontrole letenja pod čijom odgovornošću je bio vazduhoplov, je obavezna da preduzme sve mere da se radio veza sa vazduhoplovom ponovo uspostavi, bilo na onoj frekvenciji na kojoj bi vazduhoplov normalno trebao da bude, ili na ostalim frekvencijama koje su unapred odreñene.

Nakon toga, služba kontrole letenja će odmah obavestiti i tražiti obaveštenja o ovom vazduhoplovu od svih službi kontrole letenja i aerodroma sa kojima bi taj vazduhoplov mogao biti u vezi ili na koje bi eventualno mogao sleteti.

Ove pokušaje služba kontrole leta vrši sve dok ne uspostavi radio vezu sa vazduhoplovom, ne primi obaveštenja o poziciji ili eventualnom sletanju vazduhoplova na neki aerodrom ili dok ne proñe 30 minuta od prekida radio veze, nakon čega se objavljuje faza neizvesnosti.

Pored obaveštavanja Spasilačkog koordinacionog centra (RCC), takoñe postoji obaveza za službu kontrole letenja da bez zakašnjenja sve informacije o vazduhoplovu u nuždi saopšti i kompaniji koja je vlasnik tog vazduhoplova.

Nakon stoje zaključila da se vazduhoplov zaista nalazi u nuždi, služba kontrole letenja će o tome obavestiti i sve ostale vazduhoplove koji se nalaze u reonu u kome leti vazduhoplov koji je u nuždi, sa posebnom pažnjom na bezbedno razdvajanje izmeñu vazduhoplova u nuždi i ostalih vazduhoplova. Služba oblasne kontrole će u svojim radnjama i postupcima davati svaku vrstu prioriteta vazduhoplovu u nuždi.

Prva radnja u situaciji kada je služba kontrole letenja zaključila daje vazduhoplov u nuždi je slanje hitne poruke Spasilačkom koordinacionom centru (RCC), i svim aerodromima na teritoriji svoje oblasti i na teritoriji susedne službe kontrole letenja, kroz čiji vazdušni prostor bi vazduhoplov u nuždi eventualno mogao da leti.

Traganje za vazduhoplovom

Ako vazduhoplov u odreñeno vrcme ne stigne na aerodrom opredeljenja ili ne uspostavi

propisanu vezu sa službom kontrole letenja, preduzima se traganje za takvim vazduhoplovom. Traganje je akcija u kojoj učestvuju služba kontrole letenja zajedno sa ratnim

vazduhoplovstvom i jedinicama VJ. Prilikom traganja se može narediti svakom vazduhoplovu da pruzi pomoć u traganju.

Služba kontrole letenja mora pružiti pomoć svakom vazduhoplovu koji se nalazi u opasnosti u vazdušnom prostoru SRJ.

Posade vazduhoplova od kojih se traži pomoć odnosno kojima služba kontrole leta naredi da pruže pomoć, dužna je da pruži pomoć.

Nosilac prava korišćcnja tj. sopstvenik vazduhoplova koji je bio u nuždi dužan je da plati naknadu u visini stvarnih troškova koje je vazduhoplov pri pružanju pomoći imao. U postupku traganja i spašavanja odreñena ovlašćenja ima i država registracije vazduhoplova. U slučaju zakupljenih vazduhoplova ili čarter letova to pravo pripada državi korisnika vazduhoplova, iako vazduhoplov ima registraciju druge države.

Države imaju odreñene obaveze u traganju i spašavanju i na delovima otvorenog mora i oblastima koje nisu pod njihovim suverenitetom.



IX Posebne odredbe o letenju i signalizaciji u slučaju vanrednih dogañaja

Dužnosti voñe vazduhoplova ( ICAO anex 12. tačke 5.8 i 5.9 )

Član 208.

Vazduhoplov koji učestvuje u pružanju pomoći vazduhoplovu u opasnosti leti ka području vanrednog dogañaja, odnosno ka mestu udesa najkraćim putem. Presecanje vazdušnog puta vrši se prema odredbama ovog pravilnika o presecanju vazdušnih puteva.

Nadletanje mesta udesa vazduhoplova može se vršiti i ispod minimalne bezbedne visine propisane za nadletanje prepreka, ako se time ne ugrožava bezbednost vazduhoplova, lica i imovine u vazduhoplovu i na zemlji.

Član 209.

Ako voña vazduhoplova u letu primeti da se neki vazduhoplov nalazi u opasnosti dužan je da o tome odmah obavesti nadležnu službu kontrole letenja i da nastoji da stupi u vezu sa posadom vazduhoplova u opasnosti.

Ako se veza sa vazduhoplovom u opasnosti nije mogla uspostaviti, voña vazduhoplova iz stava 1. ovog člana dužan je da usmeri let svog vazduhoplova iznad mesta na kome se nalazi vazduhoplov u opasnosti, ako to naredi nadležna služba kontrole letenja i toj službi saopštava podatke o poziciji i tipu vazduhoplova, vrsti opasnosti, odnosno udesu vazduhoplova i druge podatke do kojih doñe.

Član 210.

Ako voña vazduhoplova u toku leta opazi da je neki vazduhoplov izvršio prinudno sletanje van aerodroma, dužan je da o tome odmah obavesti nadležnu službu kontrole letenja i saopšti sledeće podatke o vazduhoplovu koji je prinudno sleteo:

1) oznaku i tip vazduhoplova; 2) položaj vazduhoplova prema geografskim koordinatama, ili udaljenost i magnetski kurs

od neke poznate tačke na zemlji ili u odnosu na neko radio-navigaciono sredstvo; 3) tačno vreme prema Griniču (GMT) kad je vazduhoplov primećen; 4) stepen oštećenja vazduhoplova i broj lica oko njega. Voña vazduhoplova u letu dužan je da signale primljene od vazduhoplova koji je prinudno

sleteo odmah prenese nadležnoj službi kontrole letenja.

Član 211.

Ako voña vazduhoplova u letu primeti da je neki vazduhoplov izvršio prinudno sletanje na vodenu površinu, dužan je da o tome odmah obavesti i posadu broda koji se nalazi u blizini, radi pružanja pomoći vazduhoplovu u opasnosti.

Ako voña vazduhoplova nije mogao da uspostavi radio-vezu sa posadom broda, obavestiće posadu broda na taj način što će usmeriti vazduhoplov u kružni let iznad broda, uz istovremenu promenu gasa motora ili koraka elise da bi skrenuo pažnju posade broda. Zatim će u



pravolinijskom letu izvršiti naizmenično naginjanje vazduhoplova u pravcu koji brod treba da sledi radi prilaženja mestu prinudnog sletanja.

Ako se naknadno utvrdi da pomoć broda nije potrebna, voña vazduhoplova u letu preneće to posadi broda na taj način što će okomito na trag broda nadleteti blizinu krme broda na maloj visini, a zatim izvršiti naizmenično naginjanje vazduhoplova oko uzdužne ose, uz istovremenu promenu gasa motora ili koraka elise.

Član 212.

Posada vazduhoplova koji je izvršio prinudno sletanje, dužna je da koristi raspoložive ureñaje i opremu na vazduhoplovu da bi privukla pažnju vazduhoplova u letu, broda ili spasilačke ekipe.

Član 213.

Posada vazduhoplova koji je prinudno sleteo na kopno ili vodenu površinu, koristi za signalizaciju rakete za slučaj opasnosti, metalno ogledalo i radio-predajnik SOS.

Ako je vazduhoplov prinudno sleteo na kopno koriste se, pored sredstava za signalizaciju iz stava 1. ovog člana otvoren padobran i vatra, odnosno dim rasporeñen u obliku trougla.

Ako je vazduhoplov prinudno sleteo na vodenu površinu koriste se pored sredstava za signalizaciju iz stava 1. ovog člana, posebna pištaljka, boja za obeležavanje traga vazduhoplova i svetlosni signali iz čamca ili splava za spasavanje.

Korišćenje transpondera u slučaju nužde: * 7700 - avion u nuždi * 7600 - otkaz RV * 7500 - otmica aviona Poruke u slučaju nužde: DISTRESS (opasnost) - Avionu preti opasnost i zahteva se (traži) hitna pomoć.U ovu

kategoriju spadaju sve vrste požara na avionu. Pilot treba da šalje poruku -MAYDAY- MAYDAY- MAYDAY (tri puta), da ostane na frekvenciji i da dâ što je moguće više informacija: svoju identifikaciju, prirodu opasnosti, svoju nameru, trenutnu poziciju, visinu leta i kurs.

URGENCY (hitnost) - Pilot treba da prenese hitnu poruku koja se tiče bezbednosti posade (putnika). Pilot tri puta izgovara PAN PAN, PAN PAN, PAN PAN i postupa kao u prethodnom slučaju.

***

Kada se publikuje poruka opasnosti ili hitnosti (Distress and Urgency Messages), potrebno je kontroli letenja PRECIZNO saopštiti sledeće podatke:

• Poruka opasnosti - MAYDAY Call, • Pozivni znak i tip aviona - Callsign and aircraft type, • Pozicija - Position, • Visina - Altitude, • Kurs leta - Heading,



• Nameravani postupci - Intentions, • Brzina aviona - Speed, • Broj osoba u avionu - Persons on board - (POB).

Obaveštenje o postojanju opasnosti (Distress massage) izgovara se 3 puta rečju MAYDAY! MAYDAY! MAYDAY! posle čega sledi poruka o gore navedenim podacima.

Poruka hitnosti (Urgency message) je reč „PAN” koja se izgovara 3 puta (PAN! PAN!

PAN!), kojom se obaveštava nadležna kontrola letenja o primeni vanrednog postupka. Ova vrsta poruke ne koristi se često.

Član 214.

Opštenje izmeñu posade vazduhoplova u letu i posade vazduhoplova koji je izvršio prinudno sletanje, odnosno spasilačke ekipe vrši se znacima datim u prilogu.Vizuelni znaci zemlja-vazduh, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

VIZUELNI SIGNALI ZEMLJA - VAZDUH KOJE UPOTREBLJAVAJU PREŽIVELI

A. Meñunarodni kod za nuždu zemlja – vazduh

Zahteva se pomoć Zahteva se medicinska pomoć

Ne (odrečno) Da (potvrdno)

Produžiti u ovom pravcu



Uputstva za upotrebu: 1. Napraviti signale ne ispod 2,5 metra. 2. Voditi računa o tome da signali budu položeni tačno kao što je prikazano. 3. Obezbediti što veći kontrast boja izmeñu signala i zemlje kao podloge. 4. Učiniti sve da se skrene pažnja i drugim sredstvima kao što su radio, raketa, dim, svetlosni reflektor.

VIZUELNI SIGNALI ZEMLJA – VAZDUH KOJE UPOTREBLJAVAJU EKIPE TRAGANJA I SPAŠAVANJA

Značenje Signal

Operacija završena

Svo ljudstvo nañeno

Nañeno nekoliko ljudi

Ne možemo nastaviti. Vraćamo se u bazu

Razdvajamo se u dve grupe. Svaka nastavlja u označenom smeru

Primljena je informacija da je avion u ovom pravcu

Nije ništa nañeno. Nastavljamo traganje

T-59 Ispitivanje udesa (ICAO anex 13)

Udesi i veće nezgode

Svaki udes ili ozbiljna nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu moraju biti svestrano ispitani i analizirani.

Aktivnosti na ispitivanju udesa ili ozbiljnih nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu sprovode se isključivo u cilju utvrñivanja uzroka udesa ili ozbiljnih nezgoda i njihovog sprečavanja u budućnosti, a ne da pripišu bilo kome krivicu ili odgovornost.



Komisija za ispitivanje udesa u civilnom vazduhoplovstvu

Ispitivanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu sprovodi Komisija koju formira generalni direktor Direktorata .Komisiju čine vazduhoplovni stručnjaci . Ona se formira za svaki udes odnosno ozbiljnu nezgodu, posebno.

Komisija je nadležna i ima obavezu da ispita sve činjenice i okolnosti pod kojima su se udes ili ozbiljna nezgoda dogodili i da predloži mere za njihovo sprečavanje .

Komisija je samostalna u svom radu.

Komisija ispituje sve udese i ozbiljne nezgode u civilnom vazduhoplovstvu koji su se dogodili na teritoriji Republike Srbije.

Ispitivanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda sprovodi se u skladu sa: • Zakonom o vazdušnom saobraćaju., • Pravilnikom o načinu ispitivanja udesa i • odredbama ICAO Aneksa 13 Čikaške konvencije.

Prijava udesa Direktorat civilnog vazduhoplovstva mr Zoran B. Petrović Viši savetnik za ispitivanje uzroka udesa u civilnom vazduhoplovstvu

Tel. 011 313 25 16

Mob. 064 8033 509; 063 447 369

Fax. 011 311 75 18

E-mail [email protected]

Smatra se da je vazduhoplov pretrpeo udes ako je u vremenskom intervalu od ukrcanja na

avion do njegovog napuštanja po sletanju: a) došlo do pogibije ili ozbiljnije povrede posade ili putnika, b) ako je vazduhoplov uništen ili oštećen, c) ako je nestao ili se nalazi na nepristupačnom terenu.



Pravilnik o načinu ispitivanja udesa vazduhoplova

Član 1.

Ovim pravilnikom utvrñuju se: sastav i rad Komisija za ispitivanje udesa vazduhoplova (u daljem tekstu Komisija za ispitivanje udesa); način ispitivanja udesa i nezgoda domaćihi stranih vazduhoplova koji su se dogodili u vazdušnom prostoru Republike Srbije; način rada ovlašćenog radnika iz stručne službe Direktorata civilnog vazduhoplovstva (DCV) (u daljem tekstu: ovlašćeni radnik); način rada ovlašćenog predstavnika vazduhoplovnih organa, odnosno organizacije zemlje registracije, zemlje korisnika, zemlje proizvoñača vazduhoplova i zemlje čiji su putnici nastradali u vazduhoplovu ako je strani vazduhoplov pretrpeo udes u vazdušnom prostoru R.Srbije, način sačinjavanja komisijskog izveštaja o udesu i način informisanja javnosti o toku ispitivanja udesa vazduhoplova.

Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na udes u civilnom padobranstvu.

Član 2.

Ne smatra se udesom vazduhoplova, u smislu ovog pravilnika, ako u vazduhoplovu nastupi smrt ili telesna povreda lica bez ikakve uzročne veze sa izvršenjem leta.

Član 3.

Ovlašćeni radnik koji je vršio izviñanje na mestu udesa, po pravilu, član je Komisije za ispitivanje udesa.

Stručna služba vodi o svim udesima evidenciju i delovodni protokol i ima svoj pečat i štambilj.

Član 4.

Ispitivanje udesa i nezgoda sportskih vazduhoplova vrši Komisija za ispitivanje udesa, koju imenuje DCV, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Komisijski izveštaj o udesu, odnosno nezgodi iz stava 1. ovog člana dostavlja se DCV-u najkasnije 15 dana od dana završetka tog izveštaja.

Član 5.

Kad civilni vazduhoplov pretrpi udes u zabranjenoj zoni ili uslovno zabranjenoj zoni, udes ispituje Komisija za ispitivanje udesa, čiji su članovi i predstavnici Ministarstva odbrane.

Član 6.

Predsednik i članovi Komisije za ispitivanje udesa imenuju se iz redova pilota, vazduhoplovnih inženjera, meteorologa, lekara, kontrolora letenja, pravnika i drugih lica odgovarajuće stručnosti.

Broj i sastav članova Komisije za ispitivanje udesa utvrñuje funkcioner DCV-a.

Član 7.

Komisija za ispitivanje udesa, po potrebi, formira radne grupe, u čiji sastav mogu ući i stručnjaci koji nisu članovi te komisije.

Radom tih radnih grupa rukovodi član Komisije za ispitivanje udesa.



Član 8.

Radne grupe, zavisno od karaktera udesa, mogu biti: 1) za ispitivanje korišćenja vazduhoplova; 2) za ispitivanje osnovne strukture vazduhoplova; 3) za ispitivanje pogonske grupe vazduhoplova; 4) za ispitivanje sistema vazduhoplova; 5) za ispitivanje registratora podataka o letu vazduhoplova i registratora govora u pilotskoj kabini; 6) za analizu dokumentacija o održavanju vazduhoplova; 7) za ispitivanje rada kontrole letenja; 8) za analizu meteoroloških podataka; 9) za analizu ljudskog faktora; 10) za prikupljanje iskaza svedoka; 11) za ispitivanje načina rada ekipa za evakuaciju i gašenje požara. Radne grupe iz stava 1. ovog člana sačinjavaju izveštaj o svom radu, sa zaključcima, i

dostavljaju ga Komisiji za ispitivanje udesa. Izveštaj radnih grupa je sastavni deo izveštaja Komisije za ispitivanje udesa vazduhoplova.

Član 9.

Komisija za ispitivanje udesa može, kao konsultante, angažovati stručnjake iz organa uprave, ili drugih organizacija koje su zainteresovane za ishod ispitivanja udesa vazduhoplova ako takvih stručnjaka ima samo u tim organima, odnosno organizacijama.

Član 10.

Po završenom ispitivanju na mestu udesa, Komisija za ispitivanje udesa nastavlja rad u

sednicama. Radom sednice rukovodi predsednik Komisije za ispitivanje udesa ili član te komisije koga

za to, ako je sam sprečen, odredi predsednik Komisije.

Član 11.

Predsednik i članovi Komisije za ispitivanje udesa potpisuju komisijski izveštaj, a predsednik Komisije za ispitivanje udesa overava svojim parafom svaku stranicu tog izveštaja.

Potpisan izveštaj Komisije za ispitivanje udesa, sa izveštajem radnih grupa, iskazima očevidaca, mišljenjem veštaka i drugih stručnjaka, zapisnicima sa sednica Komisije za ispitivanje udesa, skicama, fotografijama i ostalim prilozima, overava se posebnim pečatom te komisije.

Član 12.

Član Komisije za ispitivanje udesa koji se ne složi sa ostalim članovima te komisije u pogledu donesenog zaključka ili pojedinih delova u izveštaju Komisije za ispitivanje udesa ima pravo da izdvoji svoje mišljenje o udesu.

Član Komisije za ispitivanje udesa koji izdvoji mišljenje dužan je da pismeno izloži

činjenicu i razloge na kojima zasniva to mišljenje, koje predstavlja sastavni deo izveštaja o ispitivanju udesa.



Član 13.

Original izveštaja Komisije za ispitivanje udesa, sa prilozima, čuva se u stručnoj službi DCV-a.

Član 14.

Ako vazduhoplov R.Srbije pretrpi udes na teritoriji strane države, funkcioner koji rukovodi DCV-om, pored ovlašćenog predstavnika, može odrediti i savetnika ovlašćenog predstavnika, koji može biti predstavnik nosioca prava raspolaganja, odnosno predstavnik sopstvenika vazduhoplova koji je pretrpeo udes.

Ovlašćeni predstavnik dužan je da sačini izveštaj o svom radu i da ga dostavi funkcioneru koji rukovodi DCV-om.

Član 15.

Ako se udes vazduhoplova R.Srbije dogodio van teritorije bilo koje države, udes ispituje, u skladu s odredbama ovog pravilnika, Komisija za ispitivanje udesa.

Član 16.

Kad se u toku ispitivanja udesa ustanovi da je strani civilni vazduhoplov leteo u vazdušnom prostoru R.Srbije radi izviñanja i prikupljanja podataka od interesa za bezbednost zemlje i Vojsku R.Srbije, u Komisiju za ispitivanje udesa imenuju se predstavnici Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Član 17.

DCV će omogućiće stranom ovlašćenom predstavniku i njegovom savetniku: pristup na mesto udesa, pregled olupine i delova vazduhoplova, učestvovanje u ispitivanju očevidaca udesa, uvid u dokumentaciju i materijale bitne za utvrñivanje uzroka udesa i postavljanje pitanja na sednicama Komisije za ispitivanje udesa.

Član 18.

Stranom ovlašćenom predstavniku i njegovom savetniku može se uskratiti davanje podataka i pristup objektima koji su od interesa za bezbednost zemlje.

Član 19.

Posle završenog prikupljanja podataka na mestu udesa vazduhoplova, ovlašćeni radnik stručne službe sačiniće odmah informaciju o udesu vazduhoplova, koju dostavlja funkcioneru DCV-a, nosiocu prava raspolaganja, odnosno sopstveniku vazduhoplova, vazduhoplovnom inspektoratu i drugim zainteresovanim organizacijama i organima uprave.

Informacija iz stava 1. ovog člana mora da sadrži: datum, vreme i mesto udesa; tip vazduhoplova, znake državne pripadnosti i oznake registracije vazduhoplova; podatke o posadi vazduhoplova i o broju poginulih i povreñenih lica; kratak opis udesa; verovatni uzrok udesa i predlog mera.

Ako je u udesu učestvovao vojni vazduhoplov, pre sačinjavanja informacije iz stava 1. ovog člana mora se pribaviti saglasnost Ministarstva odbrane, Generalštaba vojske odnosno Komande vazduhoplovstva.



Član 20.

Izveštaj Komisije za ispitivanje udesa mora da sadrži: 1) istorijat leta, sa podacima o vrsti leta, aerodromu poletanja, vremenu poletanja, aerodromu

opredeljenja, pripremi za let, odvijanju leta i dogañajima za vreme leta i o mestu i vremenu kad se udes dogodio;

2) podatke o broju povreñenih i poginulih lica; 3) podatke o vrsti oštećenja vazduhoplova; 4) podatke o šteti nanesenoj trećim licima; 5) podatke o posadi vazduhoplova (starost, vrsta dozvola za rad koju poseduju članovi

posade sa rokovima važenja tih dozvola, ovlašćenja upisana u dozvole za rad, broj časova letenja i vreme odmora pre kritičnog leta);

6) podatke o ostalim licima koja su učestvovala u odvijanju leta (kontrolori letenja, tehnička lica i dr.);

7) podatke o vazduhoplovu (proizvoñač, godina proizvodnje, broj časova letenja, kvarovi i opravke, rok važenja uverenja o plovidbenosti, performanse, gorivo i sl.);

8) podatke o vremenskim uslovima na aerodromu opredeljenja, na ruti i mestu udesa, prognozi vremena, informacijama u vezi sa vremenskim uslovima koji su dostavljeni posadi vazduhoplova i sl.);

9) podatke o zemaljskim radio-navigacionim sredstvima; 10) podatke o radio-vezi izmeñu vazduhoplova i nadležnim službama kontrole letenja; 11) podatke o aerodromu poletanja i aerodromu sletanja, zavisno od faze leta u kojoj se udes

dogodio; 12) informacije o registratoru podataka o letu i registratoru govora u pilotskoj kabini i

snimljenim podacima; 13) podatke o stanju na mestu udesa, položaju olupine i delova vazduhoplova, stanju i

izgledu materijala, položaju tela poginulih i sl.; 14) podatke o patološkom nalazu; 15) podatke o požaru i aktivnosti protivpožarnih ekipa za spasavanje i evakuaciju nastradalih

u udesu vazduhoplova; 16) podatke o traganju za vazduhoplovom i spasavanju vazduhoplova; 17) analizu svih okolnosti pod kojima se udes dogodio; 18) zaključke o udesu; 19) uzroke udesa; 20) izdvojena mišljenja; 21) predlog mera; 22) spisak priloga uz izveštaj Komisije za ispitivanje udesa (skice, fotografije i sl.).

TEMA – 60 KRŠENJE VAZDUHOPLOVNIH PROPISA

Prekršajni postupak

Prekršajni postupak se vodi u skladu sa odredbama Zakona o prekršajima Republike Srbije.

Prekršajni postupak u prvom stepenu vodi i rešenje donosi službeno lice u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva , koje odreñuje generalni direktor DCV-a.Službeno lice mora da bude diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.



Službeno lice za voñenje prekršajnog postupka je: - Vojislav Grupković

Lice protiv koga se vodi prekršajni postupak, može da uloži žalbu na rešenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Tada predmet preuzima nadležno Veće za prekršaje na teritoriji Republike Srbije i postupak se vodi u drugom stepenu.

VIII deo Kaznene odredbe Zakona o vazdušnom saobraćaju

Član 261.

Novčanom kaznom od 90.000 do 900.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće koje je vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova ili drugo pravno lice:

1) ako van graničnog koridora uñe u vazdušni prostor R.Srbije ili izañe iz tog prostora bez

odobrenja Centra oblasne kontrole letenja (COKL) Agencije za kontrolu letenja (član 6. stav 2); 2) ako vazduhoplovom bez ureñaja za održavanje radio-veze sa COKL uñe u i vazdušni

prostor R. Srbije (član 11. stav 1); 3) ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona ili vazduhoplovom bez ureñaja za održavanje

radio-veze sa COKL leti u kontrolisanom vazdušnom prostoru, a ne vuče ga ili predvodi drugi vazduhoplov koji ima sopstveni pogon i ureñaj za održavanje radio-veze ako za to nema odobrenje Agencije za kontrolu letenja, ili ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona koji ima radio-vezu i održava je sa COKL bez njenog odobrenja uñe u kontrolisani vazdušni prostor (član 11. st. 2. i 4);

4) ako obavlja vazdušni saobraćaj ispod propisane visine iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata bez odobrenja Agencije za kontrolu letenja (član 12. stav 2);

5) ako vrši akrobatsko letenje iznad gradova i naseljenih mesta (član 12. stav 3); 6) ako prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje vazduhoplova nije sa aerodroma koji je

otvoren za meñunarodni vazdušni saobraćaj ili ako vazduhoplovom bez posebnog odobrenja poleće sa aerodroma, odnosno sleće na aerodrom koji nije otvoren za meñunarodni vazdušni saobraćaj (član 22);

7) ako koristi vazduhoplov suprotno utvrñenoj nameni ili bez uverenja o plovidbenosti, potvrde o plovidbenosti ili dozvole za upotrebu, ili ako vazduhoplov nije ispravan (član 24. stav 1);

8) ako koristi motor, elisu ili vazduhoplovni proizvod koji ne poseduje potvrdu o ispravnosti ili nije ispravan (član 24. stav 2);

9) ako ne postupi po vazduhoplovnoj naredbi DCV-a kojom je naloženo da na odreñeni način proveri da li postoji greška iz člana 31. ovog zakona, ili grešku, ako postoji, ne otkloni (član 31);

10) ako u vazduhoplovu, zavisno od namene, nisu ugrañeni ureñaji i oprema koju je propisao DCV (član 37. stav 2);

11) ako koristi vazduhoplov suprotno ograničenju upisanom u uverenju o plovidbenosti, potvrdi o plovidbenosti ili dozvoli za upotrebu (član 41. stav 2);

12) ako vazduhoplov kome se prilikom pregleda iz člana 40. utvrdi da ne ispunjava uslove propisane u članu 36. ovog zakona za izdavanje uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti ili ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku važenja uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti izvrši tehnički let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome će se izvršiti opravka bez dozvole DCV-a (član 42. stav 1);



13) ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku važenja uverenja o plovidbenosti odnosno potvrde o plovidbenosti izvrši tehnički let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome će se izvršiti popravka suprotno postupcima i uslovima propisanim u letačkom priručniku vazduhoplova i odobrenom programu tehničkog održavanja vazduhoplova (član 42. stav 2);

14) ako ugradi u vazduhoplov motor, elisu ili vazduhoplovni proizvod za koji nema dokument o tipu, odnosno potvrdu o ispravnosti ili ne utvrdi sposobnost za upotrebu na propisani način (član 43);

15) ako pre poletanja vazduhoplova ne obezbedi izvršenje svih radova propisanih programom tehničkog održavanja i nareñenih od DCV-a, ili vazduhoplov održava prema programu tehničkog održavanja koje nije odobrio DCV (član 45. st. 1, 2. i 4);

16) ako koristi program tehničkog održavanja ultralakih vazduhoplova, odnosno

padobrana koji nije odobrio DCV u postupku utvrñivanja tipa (član 46); 17) ako vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova ne nosi znake državne

pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise (član 51. stav 2); 18) ako vazduhoplov nema isprave i knjige propisane u članu 66. st. 1. i 4. ovog zakona; 19) ako od momenta upisa vazduhoplova u Registar vazduhoplova ne poseduje matičnu

knjigu vazduhoplova, ili matična knjiga ne sadrži propisane podatke, ili je čuva manje od deset godina od dana brisanja vazduhoplova iz Registra vazduhoplova (član 68);

20) ako vazduhoplov na pojedinim tačkama aerodroma ili njegove okoline stvara nivo

buke veći od propisanog nivoa (član 97); 21) ako lice bez dozvole obavlja poslove vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja (član 110.

stav 2); 22) ako vazduhoplovno ovlašćeno i vazduhoplovno stručno osoblje nije na propisani način

stručno obučeno ili vazduhoplovno osoblje nema lekarsko uverenje iz člana 123. ovog zakona (član 111);

23) ako u ostalim delatnostima u vazdušnom saobraćaju odredi za pilota lice koje je navršilo 65 godina života, a nije jedini član posade koji je navršio 65 godina života (član 138. stav 2);

24) ako se u vazduhoplovu za vreme vazdušnog saobraćaja ne nalazi posada u propisanom broju i sastavu (član 146. stav 3);

25) ako ne dostavi Centru oblasne kontrole letenja (COKL) Agencije za kontrolu

letenja plan leta ili leti bez prihvaćenog plana leta (član 167. stav 1); 26) ako leti vazduhoplovom unutar vazdušnog prostora odreñene klase suprotno propisu iz

čl. 137. do 175. ovog zakona (član 177); 27) ako ne odredi operativne minimume u pogledu meteoroloških uslova, opreme

vazduhoplova i aerodroma koje koristi za poletanje i sletanje vazduhoplova, ili odredi minimume za letenje ispod minimalne bezbedne visine iznad prepreka objavljenim u službenim vazduhoplovnim publikacijama (član 200. stav 1);

28) ako odbije da učestvuje u traganju za vazduhoplovom i spasavanju (član 229. stav

3). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću koje je vlasnik,

odnosno korisnik vazduhoplova ili u drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u državnom organu, odnosno preduzetnik novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara.



Član 269.

Novčanom kaznom od 70.000 do 700.000 dinara kazniće se za prekršaj centar za stručno obučavanje:

1) ako obučava lice za prvo sticanje dozvole kome je istekao rok važenja lekarskog

uverenja (član 123. stav 3); 2) ako stručnu obuku vazduhoplovnog ovlašćenog i vazduhoplovnog stručnog osoblja

ne vrši u skladu sa programima koje donosi DCV (član 129); 3) ako vrši stručnu obuku vazduhoplovnog ovlašćenog i vazduhoplovnog stručnog

osoblja, a ne ispunjava propisane uslove (član 130. stav 1); 4) ne vodi registar lica koja obučava (član 130. stav 3); 5) ako ne pribavi saglasnost za izmene u radu (član 133); 6) ako za obuku letačkog osoblja ne obezbedi ureñaje za simuliranje leta ako je to

predviñeno programom iz člana 129. ovog zakona (član 134. stav 1); 7) ako koristi ureñaj za simuliranje leta za koji nema dozvolu za upotrebu ili ga ne održava u

skladu s odobrenim programom tehničkog održavanja (član 134. stav 2). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u centru za stručno obučavanje

novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara.

Član 276.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj kapetan vazduhoplova ili voña vazduhoplova ili drugo lice koje učestvuje u upravljanju vazduhoplovom:

1) ) ako vazduhoplovom bez ureñaja za održavanje radio-veze sa COKL uñe u i vazdušni

prostor R. Srbije (član 11. stav 1); 2) ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona ili vazduhoplovom bez ureñaja za održavanje

radio-veze sa COKL leti u kontrolisanom vazdušnom prostoru, a ne vuče ga ili predvodi drugi vazduhoplov koji ima sopstveni pogon i ureñaj za održavanje radio-veze ako za to nema odobrenje Agencije za kontrolu letenja, ili ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona koji ima radio-vezu i održava je sa COKL bez njenog odobrenja uñe u kontrolisani vazdušni prostor (član 11. st. 2. i 4);

3) ako obavlja vazdušni saobraćaj ispod propisane visine iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata bez odobrenja Agencije za kontrolu letenja (član 12. stav 2);

4) ako vrši akrobatsko letenje iznad gradova i naseljenih mesta (član 12. stav 3); 5) ako za vreme leta izbacuje predmete iz vazduhoplova (član 13. stav 1); 6) ako za vreme leta izbacuje gorivo, teret ili deo tereta u interesu bezbednosti vazduhoplova

ili zaštite života i zdravlja lica u vazduhoplovu suprotno propisanim uslovima i načinu iz člana 137. ovog zakona (član 13. stav 2);

7) ako izbacuje iz vazduhoplova hemijska sredstva i vodu za potrebe poljoprivrede, šumarstva i zdravstva ili za gašenje šumskih i drugih požara, odnosno opremu, namirnice, lekova i dr. u slučaju elementarnih nepogoda, kao i letke i druge reklamne predmete suprotno propisanom načinu (član 13. stav 3);

8) ako u vazduhoplov kojim vrši javni avio-transport ukrca više putnika od broja ugrañenih sedišta namenjenih za prevoz putnika, ili u vazduhoplov u kome se prevoze i deca do dve godine života ukrca više lica od broja kiseoničkih maski u putničkoj kabini vazduhoplova (član 17. st. 2. i 3);



9) ako prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje vazduhoplova nije sa aerodroma koji je otvoren za meñunarodni vazdušni saobraćaj, ili ako vazduhoplovom bez posebnog odobrenja poleće sa aerodroma, odnosno sleće na aerodrom koji nije otvoren za meñunarodni vazdušni saobraćaj (član 22);

10) ako koristi vazduhoplov suprotno utvrñenoj nameni ili bez uverenja o plovidbenosti, potvrde o plovidbenosti ili dozvole za upotrebu, ili ako vazduhoplov nije ispravan (član 24. stav 1);

11) ako leti u vazdušnom prostoru R.Srbije vazduhoplovom bez uverenja o jačini buke koju vazduhoplov stvara prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (član 27. stav 1);

12) ako leti u vazdušnom prostoru R.Srbije vazduhoplovom koji za pogon koristi mlazni ili dvotaktni klipni motor bez uverenja o emisiji gasova pri sagorevanju koja nastaje prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (član 28. stav 1);

13) ako koristi vazduhoplov suprotno ograničenju upisanom u uverenju o plovidbenosti, potvrdi o plovidbenosti ili dozvoli za upotrebu (član 41. stav 2);

14) ako vazduhoplov kome se prilikom pregleda iz člana 40. utvrdi da ne ispunjava uslove propisane u članu 36. ovog zakona za izdavanje uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti ili ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku važenja uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti izvrši tehnički let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome će se izvršiti opravka bez dozvole DCV-a (član 42. stav 1);

15) ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku važenja uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti izvrši tehnički let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome će se izvršiti popravka suprotno postupcima i uslovima propisanim u letačkom priručniku vazduhoplova i odobrenom programu tehničkog održavanja vazduhoplova (član 42. stav 2);

16) ako vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova ne nosi znake državne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise (član 51. stav 2);

17) ako se u vazduhoplovu u toku leta ne nalaze propisane isprave i knjiga (član 66. st. 1. i 4);

18) ako isprave i knjige koji se nalaze u vazduhoplovu nisu uredne (član 66. stav 5); 19) ako isprave i knjige za vazduhoplov ne sadrže propisane podatke iz člana 67. ovog

zakona; 20) ako se popunjeni operativni dnevnik vazduhoplova koji se koristi za javni avio-transport

ne nalazi u vazduhoplovu do popunjavanja narednog operativnog dnevnika (član 70); 21) ako pri poletanju i sletanju na aerodrom ili prilikom provere rada motora vazduhoplova

na zemlji ne podesi nivo buke do nivoa propisanog u članu 97. ovog zakona (član 122); 22) ako ne vodi evidenciju letenja u knjižici letenja (član 136. stav 3), 23) ako ne upravlja vazduhoplovom na propisan način osim kad od tih propisa odstupi u

krajnjoj nuždi i o tome obavesti Agenciju za kontrolu letenja (član 137. st. 2. i 3); 24) ako poleće ili sleće ispod operativnog minimuma za svaki aerodrom odreñenog u

članu 200. ovog zakona (član 137. stav 4); 25) ako leti u javnom avio-transportu u svojstvu pilota transportnog vazduhoplova i ima

navršenih 60 godina života, a nije jedini član višečlane posade koji ima navršenih 60 godina života (član 138. stav 1);

26) ako je napunio 65 godina života, a leti u javnom avio-transportu (član 138. stav 2); 27) ako se ne upozna sa sadržinom tereta koji prevozi (član 139. stav 1); 28) ako pre poletanja ne proveri da li je u listi opterećenja i položaja težišta pravilno

proračunata težina i položaj težišta vazduhoplova, ili da tu listu nije overilo lice koje ju je pripremilo ili je ne overi svojim potpisom (član 139. stav 2);



29) ako pre poletanja nije proverilo da li su posada vazduhoplova i vazduhoplov pripremljeni i sposobni za bezbedni vazdušni saobraćaj ili da li se u vazduhoplovu nalaze sve propisane isprave i knjige (član 139. stav 3);

30) ako lično ili preko članova posade nije obezbedilo da svi putnici pre poletanja budu upoznati s postupcima u slučaju opasnosti, kao i sa mestom smeštaja i načinom upotrebe sigurnosne opreme u slučaju opasnosti, ili nije obezbedilo da se svi putnici pre poletanja i pre sletanja, kao i u toku leta, ako se let vrši u uslovima turbulencije, vežu sigurnosnim pojasevima i da se primene propisane mere bezbednosti (član 140. stav 1);

31) ako ne preduzme potrebne mere da se spreči ugrožavanje i ublaže posledice ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova ili lica u njemu, odnosno da se spreči izvršenje krivičnog dela ili ublaže njegove posledice (član 143);

32) ako leti vazduhoplovom unutar vazdušnog prostora odreñene klase suprotno propisu iz čl. 137. i 175. ovog zakona (član 177)

Član 274.

Novčanom kaznom od 54.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj udruženje grañana ili drugo pravno lice koje organizuje sportsko i amatersko letenje:

1) ako ne vodi dnevnik letenja (član 136. stav 3); 2) ako organizuje letenje lica koja ne poseduju odgovarajuće dozvole i ovlašćenje

letačkog osoblja, ili ako nema vazduhoplov odreñene kategorije i namene i padobran ili obezbeñeno njihovo održavanje ili domicilni aerodrom, letelište ili teren ili ako nema odobreni priručnik o organizaciji letačkih aktivnosti (član 226. st. 1. i 2);

3) ako organizuje takmičenja i druge sportske manifestacije, a ne prijavi ih DCV-u ili ako ne podnese podatke o organizatoru, rukovodiocu letenja, vremenu i mestu, vrsti takmičenja i ne podnese zahtev Agenciji za kontrolu letenja da mu odobri korišćenje vazdušnog prostora (član 226. stav 5);

4) ako ne odredi rukovodioca letenja i najviše dva njegova zamenika za period od 12 meseci ili o tome ne obavesti DCV (član 227. stav 1);

5) ako ne odredi samo jednog rukovodioca letenja na aerodromu, letelištu ili terenu na kome istovremeno letačku aktivnost obavlja više subjekata iz člana 223. ovog zakona (član 227. stav 2);

6) ako odredi rukovodioca letenja i njegove zamenike koji ne poseduju odgovarajuću letačku dozvolu (član 227. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u udruženju grañana ili

drugom pravnom licu novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara.

Član 282.

Novčanom kaznom od 2.800 do 28.000 dinara kazniće se za prekršaj pojedinac: 1) ako lansira rakete i druge leteće objekte tako da ugrožava bezbednost vazdušnog

saobraćaja, ili ih lansira bez odobrenja Agencije za kontrolu letenja, ili najavu lansiranja izvrši u roku manjem od 48 časova pre lansiranja, ili u najavi ne da podatke o vremenu i mestu lansiranja, dometu raketa i letećih objekata, trajanju tih aktivnosti i druge podatke od značaja za dobijanje odobrenja (član 14);



2) ako unosi hladno i vatreno oružje, municiju ili druga eksplozivna i zapaljiva sredstva u pilotsku i putničku kabinu vazduhoplova u javnom avio-transportu (član 19. stav 1);

3) ako se kreće po manevarskim površinama vazduhoplovnog pristaništa a ne održava neprekidnu radio-vezu sa aerodromskom kontrolom leta ili ne postupi po njenim uputstvima, ili se kreće po tim površinama bez odobrenja informatora za vazduhoplove u letu, odnosno rukovodioca letenja iz člana 225. ovog zakona (član 110. st. 4. i 5);

4) ako se u toku boravka na aerodromu ne pridržava propisa o bezbednosti i redu koji donosi Republička vlada odnosno DCV (član 101);

5) ako bez dozvole obavlja poslove vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja (član 110. stav 2); 6) ako bez potvrde o obučenosti obavlja poslove vazduhoplovnog stručnog osoblja (član 110.

stav 3); 7) ako se obučava za prvo sticanje dozvole, a istekao je rok važenja lekarskog uverenja

(član 123. stav 3); 8) ako nema odgovarajuću dozvolu i ovlašćenje letačkog osoblja, a leti sopstvenim ili

iznajmljenim vazduhoplovom ili padobranom (član 226. stav 3); 9) ako organizuje letenje, a nije odreñen za rukovodioca letenja ili njegovog zamenika

ili ne poseduje odgovarajuću letačku dozvolu (član 227. stav 2); 10) ako odbije da učestvuje u traganju za vazduhoplovom i spasavanju (član 229. stav

3).

TEMA – 61

KARAKTERISTIKE POLETNO SLETNE STAZE U ZAVISNOSTI OD METEOROLOŠKIH USLOVA

TRENJE NA PSS

Trenje je veoma bitna komponenta opšte sigurnosti vazdušnog saobraćaja.Trenje je važno jer utiče na kretanje vazduhoplova kako pri poletanju tako i pri sletanju.Pravilo je daje smanjenje koeficijenta trenja usled postojanja ostataka gume, leda, snega ili vode na površini staze ima sve izraženije negativno delovanje pri poletanju i sletanju, a naročito u slučajevima kada je raspoloživa dužina staze bliska dužini potrebnoj za sletanje odnosno za poletanje.

Značaj trenja je najviše izražen prilikom kočenja tj. zaustavljanja vazduhoplova. Praksa je pokazala daje dužina potrebna za zaustavljanje velikih aviona može da bude i do 600 m veća kod staza pokrivenih snegom ili vodom u odnosu na istu dužinu na suvoj PSS, tj.da smanjenje koeficijenta trenja za 0,01 prouzrokuje produženje zaustavljanja za 30 do 45 m.

Pri poletanju, postojanje ostataka gume, led, voda ili lapavica povećavaju otpor pri poletanju što bitno utiče na performanse poletanja.

Pri izgradnji PSS treba voditi računa o hrapavosti PSS koja se obezbeñuje kod cement -betonsko konstrukcije završnom obradom, a kod asfaltnih konstrukcija pravilno odreñenom granulacijom habajućeg sloja Kada se upotrebom hrapavosti PSS smanji, preduzimaju se različite radnje u cilju povećanja hrapavosti PSS (npr.narezivanjem žljebova, skidanjem naslaga gume itd.).

Pored brzine kretanja i hrapavosti površine kolovozne konstrukcije, koeficijent trenja zavisi i od:dubine sloja vode i lapavice na površini PSS, sastava gume, pritiska u gumi, profila gume, momenta kočenja itd.



ICAO preporučuje podelu stanja PSS na pet mogućih situacija koje treba ispitivati radi tačnog obaveštavanja pilota i radi preduzimanja odreñenih radnji ka poboljšanju upotrebne vrednosti PSS i to:

1) suva PSS -predstavlja takvu situaciju koja je najpovoljnija za poletanje i sletanje, a potrebno samo povremeno meriti hrapavost PSS;

2) vlažna PSS- kod koje je situacija još nedovoljno ispitana, ali je sigurno nepovoljnija u odnosu na suvu PSS (svi proizvoñači vazduhoplova daju za performanse sletanja nešto veće dužine potrebne za zaustavljanje nego kod suve staze);

3) PSS na kojoj se zadržava voda je takva situacija koja mora biti ispitana sa aspekta pojave efekta akvaplaninga;

4) klizava PSS -usled naslaga leda, suvog ili vlažnog snega i lapavice, predstavlja situaciju koja mora biti ispitana što se tiče koeficijenta trenja;

5) PSS pokrivena debljim slojem lapavice, vlažnog ili suvog snega -predstavlja situaciju koja mora biti ispitana, jer ima negativan uticaj na performanse letenja. Efekat akvaplaninga je pojava koja nastaje kada u potpunosti nestane direktan kontakt izmeñu

pneumatika i kolovozne konstrukcije.Ovu pojavu prouzrokuje viskoznost fluida koja je moguća i pri malim brzinama, ali samo na glatkim površinama npr. PSS koja je pokrivena naslagama gume, pri čemu je potreban vrlo tanak sloj vode pa da doñe do akvaplaninga.

Akvaplaning takoñe može biti prouzrokovan fizičkom nemogućnošću pneumatika, da usled kratkog vremena kontakta svakog od elemenata (pri velikim brzinama kao stoje npr. brzina neposredno pri sletanju), a pogotovo pri malim pritiscima u pneumaticima, da ubrza vodu i ukloni je sa kontaktne površine.

Oba gore pomenuta slučaja akvaplaninga dovode do toga daje koeficijent trenja jednak nuli, tj.kočnice na točkovima nemaju nikakvo dejstvo, što može biti izuzetni opasno i pri sletanju i pri prekinutom poletanju.

Da bi se utvrdilo pravo stanje na PSS i ta informacija prenela pilotu koji će je koristiti, praksa je pokazala daje najpouzdanije izvršiti merenje koeficijenta trenja na samoj stazi.

Koeficijent trenja se utvrñuje redovnim pregledom tj. uvek kada postoji sumnja da postoji razlog za isti smanji.

Redovni pregled PSS i rulnih staza se vrši najmanje 2 puta u toku dnevnog korišćenja. Ako je vreme u kome se aerodrom koristi kraće od 24 časa dnevno, prvi redovni pregled se vrši pre otvaranja aerodroma, a drugi, neposredno pred nastupanje dana ili noći.Ako se aerodrom koristi svih 24 časa dnevno, redovni pregled se vrši pre najveće dnevne učestalosti vazdušnog saobraćaja.

Ako su površine pokrivene ledom, snegom, lapavicom ili slanom, pregledi se vrše u kraćem vremenskom intervalu ali ne dužem od 4 časa.

Prilikom merenja, meri se ćela dužina PSS, i to sa dve merne linije sa rastojanjem od 3-10 m od obe strane ose PSS tj.srednja trećina širine staze.

Prilikom merenja, PSS se deli na 1,11 i III sekciju.a sekcije su uvek iste dužine. Sekcija broj I je uvek prva trećina dužine PSS, posmatrano od pravca sa nižom brojnom oznakom.

Merenja se vrše pod uslovima koje odredi proizvoñač za svaki ureñaj posebno i za odreñeno stanje površine (brzina, tehnika kočenja, težina, pritisak pneumatika, sneg ili voda). ICAO je dao sledeće definicije za različite atmosferske padavine koje utiču na koeficijent trenja:

1) suvi sneg-sneg koji se može oduvati i koji se raspada posle pokušaja stvaranja snežne grudve;

2) vlažan sneg je sneg koji se sjedinjuje kada se stegne rukama i od koga može da se stvori snežna grudva;



3) zbijen sneg je sneg koji je sabijen u čvrstu masu koja se ne može više sabijati i menjati oblik;

4) lapavica je voda zasićena snegom koja se raspljuskuje unaokolo;

5) vlažna površina za kretanje vazduhoplova je površina čija je boja promenjena zbog vlažnosti;

6) mokra površina je površina natopljena vodom ali bez vidljivog sloja vode;

7) barica je voda zadržana u udubljenima;

8) vodeni sloj je vidljiv vodeni sloj kojim je pokrivena površina za kretanje vazduhoplova. Uslovi kočenja na PSS pokrivenoj ledom i zbijenim snegom prikazuju se opisno i odreñenim

brojem(kodom), koji odgovara koeficijentu trenja i to na sledeći način:

1) opisna ocena dobro-kod 5;

2) opisna ocena srednje do dobro- kod 4;

3) opisna ocena srednje-kod 3;

4) opisna ocena srednje do loše-kod 2;

5) opisna ocena loše-kod l;

6) Opisna ocena nepouzdano ili se ne može izmeriti- kod 9. Gore pomenute opisne ocene i kodovi ne odnose se na vodu lapavicu i vlažan sneg. Uslovi

kočenja na PSS prekrivenoj vodom prikazuju se opisno, na sledeći način:

1) dobro;

2) srednje;

3) loše. Ukoliko je stanje bilo koje trećine staze(I, II i III počev od praga koji je u upotrebi) "loše",

pilotu se daje izveštaj za sve tri trećine dužine. "Loše" znači da treba obratiti pažnju, da ukoliko kočenje mora da se obavi, onda mora da postoji dovoljna dužina staze koja će odgovarati i potrebama sletanja i dužini ubrzanja i zaustavljanja ukoliko se radi o poletanju.

Ocena "srednje" znači da kvalitet sletanja zavisi od uspešne primene postupaka predviñenih za

ovakve uslove.Ovakva ocena prenosi se u slučaju kada je stanje bilo koje trećine PSS srednje, a pilotu se prenosi prošek za ćelu PSS.

Ocena "dobro" ne znači da su karakteristike PSS kao kod suve staze, već da ne bi trebalo

očekivati teškoće pri kočenju i upravljanju avionom.

Pravilnik o održavanju objekata, opreme i instalacija od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe na aerodromu

Ovim pravilnikom propisuje se, izmeñu ostalog i održavanje i čišćenje poletno-sletnih i

drugih staza, pristanišnih platformi i drugih površina na aerodromu koje služe za kretanje vazduhoplova.

Član 6.

Pojedini izrazi u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:



1) Suvi sneg je sneg koji se može oduvati i koji se raspada posle pokušaja stvaranja snežne

grudve, čija zapreminska masa iznosi približno 0,35 kg/dm³; 2) Vlažan sneg je sneg koji se sjedinjuje kad se stegne rukama i od kog može da se stvori

snežna grudva, čija zapreminska masa iznosi približno 0,35 do 0,50 kg/dm³; 3) Zbijen sneg je sneg koji je sabijen u čvrstu masu koja se ne može više sabijati i menjati

oblik, a koja se lomi u komade pri podizanju,čija čija zapreminska masa iznosi približno 0,50 i više kg/dm³;

4) Lapavica je voda zasićena snegom koja se raspljuskuje unaokolo pri gaženju, čija zapreminska masa iznosi približno 0,5 do 0,3 kg/dm³;

5) Vlažna površina za kretanje vazduhoplova je površina čija je boja promenjena zbog vlažnosti;

6) Mokra površina za kretanje vazduhoplova je površina natopljena vodom ali bez vidljivog sloja vode;

7) Barice su voda zadržana u udubljenjima; 8) Vodeni sloj je vidljiv vodeni sloj kojim je prekrivena površina za kretanje vazduhoplova.

Član 17.

Uslovi kočenja na površinama za kretanje vazduhoplova proveravaju se merenjem i izračunavanjem koeficijenta trenja. Uslovi kočenja na poletno-sletnoj stazi proveravaju se kad je ta staza delimično ili u potpunosti pokrivena snegom, ledom, lapavicom, slanom ili vodom, a na drugim površinama za kretanje vazduhoplova—kad se može proceniti da će ti uslovi biti nepovoljni za kretanje vazduhoplova. Koeficijent trenja se meri duž dve merne linije koje su paralelne sa osom poletno-sletne staze, na rastojanju od 3 m do 10 m sa obe strane ose.

Član 22.

Uslovi kočenja na poletno sletnoj stazi prekrivenoj vodom proveravaju se najmanje jedanput godišnje ili kad se za to ukaže potreba, odnosno kad se promeni stanje na površinama za kretanje vazduhoplova koje može da dovede do promene koeficijenta trenja promene teksture kolovozne zastora, naslage gume od pneumatika vazduhoplova pri sletanju i kočenju, nanosi ulja i maziva, mogućnost emulgovanja nanesenih čestica prašine i pepela i dr.).

*** Poletno-sletna staza se klasifikuje kao kontaminirana ukoliko je 30% površine poletno-sletne

staze je pokriveno površinskom vodom visine veće od 3mm, lapavicom, suvim ili vlažnim snegom koji ne podleže daljoj kompresiji, ili ledom(uključujući i mokar led).

***

Ukoliko površina PSS nije suva, ali vlaga koja se na njoj nalazi ne svetluca, onda se takva PSS karakteriše kao vlažna (damp).

***

Poletno-sletna staza se smatra suvom iako je mokra ukoliko ima specijalno pripremljenu užljebljenu ili poroznu površinu čime se obezbeñuje dejstvo "efikasnog suvog" kočenja.

operativne procedure -skripta - Škola letenja - smederevo · operativne procedure za pilote...

Documents