OPŠTINA PRIŠTINA

RAZVOJNI PLAN OBRAZOVANJA 2018-2022

        

RAZVOJNI PLAN OBRAZOVANJA OPŠTINE PRIŠTINA

2018-2021         

     

 Priština, jul 2017

4  

Opština Priština Razvojni Plan Obrazovanja Opštine Priština 2018-2022 Ovaj dokument je usvojen od strane Skupštine Opštine Priština na sastanku održanom 09.10.2017.  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovaj dokument je izrađen uz podršku projekta finansiranog od strane Evropske Zajednice “Kosovska Mreža za Obrazovanje i Zaposlenje-KEEN” kojim upravlja Kancelarija Evropske Zajednice na Kosovu. Projekat realizuje Centar za Obrazovanje na Kosovu (KEC) u saradnji sa Akademijom za Obuke i Tehničku Podršku (ATTA) i ostale organizacije civilnog društva na Kosovu. Sadržaj ovog dokumenta se pod nikakvim okolnostima ne pripisuje donatoru.

 

5  

   

Kancelarija Evropske unije na KosovuSpecijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu

Projektom koji finansira EU rukovodi Kancelarija Evropske Unije u Kosovu.

Ovaj dokument je izrađen uz podršku projekta finansiranog od strane Evropske Zajednice “Kosovska Mreža za Obrazovanje i Zaposlenje-KEEN” kojim upravlja Kancelarija Evropske Zajednice na Kosovu. Projekat realizuje Centar za Obrazovanje na Kosovu (KEC) u saradnji sa Akademijom za Obuke i Tehničku Podršku (ATTA) i ostale organizacije civilnog društva na Kosovu. Sadržaj ove publikacije ne odražava nužno službena mišljenja Europske Unije.

 

7  

Sadržaj Lista skraćenica ......................................................................................................................... 9 Opšti pregled ............................................................................................................................ 11 1. Uvod ..................................................................................................................................... 12 2. Metodologija ........................................................................................................................ 13 3. Analiza stanja ....................................................................................................................... 15 3.1. Opšti podaci o obrazovanju u Prištini ............................................................................... 15 3.2. Institucionalno menadžovanje i osiguranje kvaliteta ........................................................ 17 3.3. Sprovođenje novog nasatavnog plana ............................................................................... 19 3.4. Obrazovna tehnologija i sredstva za nastavu .................................................................... 20 3.5. Uključenje u predškolsko obrazovanje ............................................................................. 21 3.6. Sigurna i prijateljska sredina u školi ................................................................................. 22 4. Strategije za razvoj obrazovanja u Opštini Priština ............................................................. 24 5. Institucionalno menadžovanje i osiguranje kvaliteta ........................................................... 26 6. Sprovođenje novog nastavnog plana ................................................................................... 32 7. Nastavna tehnologija i nastavna sredstva ............................................................................ 36 8. Uključenje u predškolsko obrazovanje ................................................................................ 42 9. Sigurna i prijateljska sredina u školi .................................................................................... 46 10. Analiza rizika ..................................................................................................................... 50 11. Budžet ................................................................................................................................ 53 12. Strategija komunikacije ..................................................................................................... 55 Dodatak 1: Okvir za procenu dostignuća ................................................................................. 56 Dodatak 2: Plan sprovođenja i budžet ..................................................................................... 58 Dodatak 3: Učesnici u procesu planiranja ............................................................................... 92

 

 

9  

Lista skraćenica KBK Konsolidovani Budžet Kosova ODO Opštinska Direkcija za Obrazovanje DPP Deca sa Posebnim Potrebama RNS Razvojna Nemačka Saradnja IEAA Edukativno-obrazovne i osposobljavajuće institucije PI Predškolska Institucija PIK Pedagoški Institut Kosova KEC Centar za Obrazovanje Kosova KEEN Kosovska Mreža za Obrazovanje i Zaposlenje ONPK Okvir Nastavnog Plana Kosova LLL Doživotno učenje MONT Ministarstvo Obrazsovanja Nastave i Tehnologije SO Strateški Objektiv SPOK Strateški Plan Obrazovanja Kosova RPO Razvojni Plan Obrazovanja RPŠ Razvojni Plan Škole CPR Centri za Profesionalni Razvoj ZGR Zajednička Godišnja Revizija OSNŠ Osnovna i srednje niža škola VSŠ Viša Srednja Škola PK Policija Kosova SMIO Sistem za Menadžovanje Informacija u Obrazovanju SWOT Uspesi, Nedostaci, Mogućnosti, Rizici SRORD Standardi Razvojna Obrazovanja u Ranom Detinjstvu TIK Tehnologija Informacije i Komunikacije PRN Profesionalni Razvoj Nastavnika

 

11  

Opšti pregled Obrazovanje u opštini Priština je najvažniji sektor ove opštine i što se tiče zapremine posla i učešća u opštinski budžet, a i što se tiče velikih implikacija koje može imati za društvo. ODO opštine Priština menadžuje oko 70 edukativno-obrazovnih i institucija za osposobljavanje (IEAA), preko kojih nudi uslove za oko 45 hiljada dece i učenika. ODO ima preko 3 hiljade zaposlenih i troši približno 40% opštinskog budžeta opštine Priština. Generalno se procenjuje da je kvalitet nastave u opštini Priština zabeležio dostignuće zadnjih godina i na boljem je nivou u poređenju sa ostalim opštinama Kosova, ali i bez obzira na ovo se smatra da su i dalje potrebne investicije i poboljšanje stanja obrazovanja u mnogim poljima i pravcima, stoga se zahteva veća koncentracija opštine Prištine na polju obrazovanja i u sledećim godinama. Na osnovu toga, opština Prištine je odabrana od strane Projekta “Kosovska Mreža za Obrazovanje i Zapošljavanje” (KEEN) za izradu “Razvojnog Plana Obrazovanja Opštine Prištine 2018-2022”. Ovaj razvojni plan je izrađen uglavnom na osnovu preporuka, zahteva i doprinosa raznih predstavnika iz opštine Prištine, koje je odredila opština, kao što su: upravnici i službenici ODO-a i ostalih opštinskih direkcija, rukovodeće osoblje i nastavnici IEAA, predstavnici učenika i predstavnici iz civilnog društva koji se bave sa pitanjima obrazovanja, koji sačinjavaju Radnu Grupu za izdradu ovog razvojnog plana obrazovanja. Između mnogih pitanja, izazova i problema sa kojima se suočava obrazovanje u opštini Priština, Radna Grupa za izradu “Razvojnog Plana za Obrazovanje Opštine Priština 2018-2022” je odlučila da u sklopu ovog plana uključi pet sledećih oblasti:

1. Institucionalno menadžovanje i osiguranje kvaliteta 2. Sprovođenje novog nastavnog plana 3. Obrazovna tehnologija i nastavna sredstva 4. Upis u predškolsku nastavu 5. Sigurna i prijateljska sredina u školi

Radna grupa je odredila viziju, misiju, vrednosti i principe na osnovu kojih se izrađuje ovaj razvojni plan obrazovanja. Otuda, za sve oblasti koje su uključene u ovaj plan je urađena analiza stanja, identifikovani su glavni izazovi, određeni su strateški objektivi, određeni su očekivani rezultati i određene su i opisane su predviđene mere i aktivnosti čije će ostvarenje uticati na poboljšanje kvaliteta nastave u opštini Priština. Takođe su određeni i pokazatelji za svaki objektiv i identifikovane su i opisane su preporuke i rizici koji utiču na sprovođenje ovog plana. Takođe je određen budžet za ovaj razvojni plan, odakle proizilazi da se za “Razvojni Plan za Obrazovanje Opštine Priština 2018-2022” za sledeći petogodišnji period predviđa budžet od €28,053,445 od kojeg se suma od €18,988,445 planira pokriti iz opštinskog budžeta Prištine, dok se za sumu od €9,065,000 predviđa da će se pokriti od strane različitih donatora i/ili centralnih institucija Kosova.

12  

1. Uvod Opština Priština, kao centar Kosova, je najveća opština u Republici Kosovo i predstavlja najvažniji administrativni centar zemlje. Po popisu stanovništva na Kosovu iz 2011 godine, opština Priština ima 198,897 stanovnika1. Ali pošto je Priština prestonica Kosova, u opštini Priština su koncentrisane skoro sve državne i javne centralne institucije, javni i privatni univerzitetski centri, razne kulturne institucije, veliki broj preduzeća i velikih kompanija itd. Sve ovo čini da u opštini Priština živi ili razvija dnevne aktivnosti mnogo stanovnika drugih opština na Kosovu. Na osnovu toga se može reći da se razvoji na bilo kojem polju u Prištini odražavaju na nivou zemlje i mogu poslužiti kao model za ostale opštine na Kosovu. Izvršna vlast opštine Prištine se, osim pozicije gradonačelnika i zamenika gradonačelnika, sastoji od 13 opštinskih direkcija: Direkcija za Administraciju, Direkcija Zdravstva i Socijalne Dobrobiti, Direkcija Obrazovanja, Direkcija Kulture, Omladine i Sporta, Direkcija Poljoprivrede, Direkcija Finansija, Direkcija Poseda/Vlasništva, Direkcija Urbanizma, Direkcija Kapitalnih Investicija i Menadžovanja Ugovora, Direkcija Javnih Usluga, Zaštite i Spasavanja, Direkcija Katastra, Direkcija Inspekcije i Direkcija Strateškog Planiranja i Postojanog Razvoja2. Najvažnija i najveća među direkcijama opštine priština je Opštinska Direkcija za Obrazovanje (ODO). ODO Opštine Priština u sklopu sa nadležnostima, zakonskim ovlašćenjem i odgovornostima, administrativnim uputstvom MONT-a, statutom i pravilnicima opštine Priština i strateškim politikama gradonačelnika opštine na polju njenog delovanja, je nadležna i odgovorna za menadžovanje i koordinaciju strukture javnog predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja u opštini Priština. ODO opštine Priština menadžuje oko 70 edukativno-obrazovnih i osposobljavajućih institucija (IEAA), putem kojih pruža usluge za oko 45 hiljada dece i učenika. ODO ima preko 3 hiljade zaposlenih i troši oko 40% opštinskog budžeta opštine Priština. Na osnovu toga, Opština Priština je odabrana od strane Projekta “Kosovska Mreža za Obrazovanje i Zapošljavanje” (KEEN)3 za izradu “Razvojnog Plana za Obrazovanje Opštine Priština 2018-2022”4. Za ostvarenje ovog razvojnog plana, opština Priština i Projekat KEEN su potpisali Sporazum o Saradnji putem kojeg se stranke slažu o obavezama i odgovornostima obe stranke u toku procesa izrade ovog plana.

                                                            1 Kosovska Agencija Statistika- Popis stanovništva na Kosovu 2011(http://ask.rks-gov.net). 2 Zvanična stranica Opštine Priština https://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Administrates.aspx. 3 Projekat KEEN sprovodi Centar za Obrazovanje na Kosovu (KEC), u saradnji sa partnerskim organizacijama, a finansira ga Kancelarija Evropske Zajednice na Kosovu. 4 Na početku je planirano da razvojni plan obuhvati period 2017-2021, međutim u toku procesa planiranja I izrade plana je procenjeno da će biti teško ili nemoguće da se koštanje ovog dokumenta može uključiti u fiskalnu 2017 godinu, jer revizija budžeta pruža ograničene mogućnosti za velike promene u budžetu. Stoga je odlučeno da razvojni plan obuhvati period 2018-2022 da bi opština imala vremena I mogućnosti da pravilno planira budžet za sav period koji obuhvata ovaj dokument.  

 

13  

2. Metodologija Proces izrade “Razvojnog Plana za Obrazovanje Opštine Priština 2018-2022” je bio dug i sveobuhvatan proces. Generalno, ovaj plan je izrađen u saglasnosti sa preporukama, zahtevima i doprinosima raznih predstavnika iz opštine Priština koje je odredila sama opština, kao što su: rukovodioci i službenici ODO-a, predstavnici IEAA, kao i predstavnici ostalih interesnih grupa koje se bave obrazovanjem u opštini Priština. U skladu sa obavezama koje je preuzeo Projekat KEEN, ovaj projekat je preuzeo i organizovanje svih potrebnih radionica i angažovao je dva savetnika da bi pružili podršku i ekspertizu u toku procesa izrade “Razvojnog Plana za Obrazovanje Opštine Priština 2018-2022”, koji su preradili i finalizovali preporuke, zahteve i doprinose predstavnika opštine Priština, a takođe su finalizovali i dokument ovog plana. Proces izrade “Razvojnog Plana za Obrazovanje Opštine Priština 2018-2022” do usvajanja ovog dokumenta od strane Skupštine Opštine Prištine je prošao kroz nekoliko faza/etapa putem kojih su se odvijale različite aktivnosti. Pomenute faze su opisanje ukratko u nastavku: Faza 1: Priprema U toku ove faze su predstavnici KEEN-a uspostavili kontakte sa opštinom Priština i potpisali su Memorandum o Saradnji sa Gradonačelnikom Opštine; opština Priština je odredila osobe koje će biti deo Radne Grupe za izradu plana; Projekat KEEN je identifikovao i angažovao savetnike koji će olakšati proces i koji će izraditi plan; održani su koordinativni sastanci između članova Radne Grupe i savetnika u vezi planiranja datuma održavanja radionica. Faza 2: Određivanje oblasti Projekat KEEN je 28 marta 2017 održao zajedničku radionicu sa radnim grupama za izradu opštinskih planova delovanja u različitim opštinama. Na ovojj radionici su učesnici detaljno obavešteni u vezi procesa izrade lokalnih planova delovanja i određene su oblasti koje će se uključiti u sklopu plana. Radna Grupa opštine Prištine je diskutovala i opredelila se za oblasti koje će se uključiti u ovom razvojnom planu obrazovanja. Faza 3: Analiza stanja i sakupljanje podataka Za potrebe analize stanja za oblasti koje su uključene u ovaj plan je organizovana jednodnevna radionica u Prištini uz saradnju sa savetnicima i učešće članova Radne Grupe. Ova radionica je održana 2 maja 2017 godine i putem SWOT analize, na osnovu znanja učesnika, su identifikovani uspesi, nedostaci, mogućnosti i rizici za svaku oblast koja je uključena u ovaj plan. Takođe, u ovoj fazi su sakupljeni i zvanični podaci i statistike koje su pružili službenici ODO-a opštine Priština za sve oblasti koje su uključene u ovaj plan. Faza 4: Određivanje miisje, vizije, objektiva i mera Zbog potreba planiranja je 29 maja i 30 juna 2017 godine održana dvodnevna radionica u Prištini, pod smotrom savetnika i uz učešće članova Radne Grupe. U toku ove radionice je određena vizija i misija ovog plana za svaku oblast koja je uključena u ovaj plan, identifikovani su glavni izazovi, određeni su strateški objektivi, identifikovani su očekivani rezultati, određene su i opisane su predviđene mere i aktivnosti. Faza 5: Planiranje budžeta i plana sprovođenja Zbog potrebe planiranja budžeta i plana sprovođenja ovog razvojnog plana obrazovanja, 7 jula 2017 godine je održana jednodnevna radionica u Prištini. Na ovoj radionici, pod smotrom savetnika i uz prisustvo članova Radne Grupe je određen budžet za sve predviđene mere i aktivnosti za petogodišnji period, deleći ga na kategorije u zavisnosti od izvora

14  

finansiranja. Takođe je detaljno isplaniran plan sprovođenja ovog razvojnog plana obrazovanja za petogodišnji period određujući nadležne institucije u vezi njihovog sprovođenja. Faza 6: Izrada dokumenta Razvojnog Plana

Na osnovu dokumenata izrađenih u toku procesa, na kraju je izrađen i draft Razvojnog Plana Obrazovanja, koji, nakon što je razmotren od strane Grupe za Planiranje ODO-a, je dobio oblik završnog drafta.

 

15  

3. Analiza stanja Radna Grupa za izradu “Razvojnog Plana za Obrazovanje Opštine Priština 2018-2022”, nakon diskusija koje je imala, je odlučila da u sklopu ovog razvojnog plana obrazovanja uključi pet važnih oblasti koje su predstavljene u nastavku:

1. Institucionalno menadžovanje i osiguranje kvaliteta 2. Sprovođenje novog nastavnog plana 3. Obrazovna tehnologija i nastavna sredstva 4. Upis u predškolsku nastavu 5. Sigurna i prijateljska sredina u školi

Za analizu stanja ovih pet oblasti je korišćena SWOTT analiza da bi se identifikovali uspesi, nedostaci, mogućnosti i rizici za svaku od ovih oblasti obuhvaćenu u razvojnom planu obrazovanja. Osim podataka koji su proizašli iz SWOT analize, osigurani su potrebni službeni podaci i statistike za analizu stanja opštinskog i centralnog nivoa. U nastavku su predstavljene analize stanja i neki opšti podaci o obrazovanju u opštini Priština za svako od pet polja obuhvaćenih u ovom razvojnom planu obrazovanja. 3.1. Opšti podaci o obrazovanju u Prištini5 Na osnovu budžeta 2017 godine, ukupan budžet opštine Prištine za ovu godinu iznosti 62,023.630€, 39.82% godišnjeg opštinskog budžeta je namenjeno za polje obrazovanja, odnosno 24,700.208€ je za polje obrazovanja, podeljenih po kategorijama predstavljenim u tabeli u nastavku:

Izvor Plate i dnevnice

Roba i usluge

Opštinski troškovi

Subvencije i prevoz

Kapitalni troškovi

Ukupno

Vladina sredstva

18086803 1423405 620000 - - 20130208

Sopstveni dohoci

- 1200000 - 210000 3160000 4570000

Ukupno 18086803 2623405 620000 210000 3160000 24700208

Opština Priština ima ukupno 70 edukativno-obrazovnih i osposobljavajućih institucija (IEAA) svih nivoa preduniverzitetskog obrazovanja, gde edukativno-obrazovni proces prati ukupno 45,438 dece i učenika. Detaljni podaci o ovim institucijama su predstavljeni u tabeli u nastavku: 

Edukativno-obrazovne i osposobljavajuće institucije preduniverzitetskog obrazovanja u opštini Priština

Institucije po nivoima Broj institucijaa Broj dece/učenika M Ž U

Predškolske institucije-javne 8 854 765 1619 Predškolske institucije-na osnovi u zajednici 6 209 197 406 Predškolske institucije-sa javno-privatnom saradnjom

1 65 66 131

Osnovne i niže srednje škole-javne 42 16765 16156 32921 Više srednje škole- Gimnazije-javne 6 2289 3070 5359 Više srednje škole-Profesionalne škole 7 2805 2197 5002

Ukupno 70 22987 22451 45438

                                                            5 Svi podaci i statistike obuhvaćene u ovoj sekciji su osnovane na službenim podacima i statistikama ODO-a opštine Prištine za skolsku 2016/2017 godinu, koji su predati maja 2017 godine.

16  

Veliki broj škola u Opštini Priština rade na dve smene, ali i ima i dovoljan broj škola koje rade samo jednu smenu. Važno je pomenuti da u sklopu nekoliko ONSŠ-a postoje fizički odvojena odeljenja koja funkcionišu u sklopu matične škole, ali postoje u različitim lokacijama, stoga je broj fizičkih objekata ONSŠ-a viši od 42 (svi ovi podaci se mogu naći u Dodatku 2 ovog dokumenta). U sklopu nekoliko ONSŠ-a u ruralnim delovima opštine Priština funkcioniše 22 odeljenja u kojima se odvija kombinovana nastava, a koje pohađa 31 učenik muškog ppola i 29 učenica ženskog pola. Takođe treba pomenuti da u opštini Priština postoji još jedna viša srednja profesionalna javna škola (Shtjefën Grejҫovi), koju ne menadžuje opština Priština, već određena agencija za profesionalno obrazovanje. Osim gore navedenih IEAA u opštini Priština deluje oko 40 privatnih predškolskih institucija sa ukupno 1702 dece, 7 privatnih obrazovnih institucija osnovnog i nižeg srednjeg obrazovanja (razredi I-IX) i 9 privatnih obrazovnih institucija višeg srednjeg obrazovanja (razred X-XII) sa ukupno 2316 učenika, koje su licencirane od strane MONT-a. U sklopu ODO-a opštine Priština je zaposleno 18 osoba, uključujući i poziciju direktora ODO-a, u sklopu javnih IEAA svih obrazovnih preduniverzitetskih nivoa opštine Priština, ODO je zaposlio oko 3170 osoba. Podaci o zaposlenima po vrsti, nivou i polu su predstavljeni u sledećoj tabeli:

Broj osoblja u edukativno-obrazovnim i osposobljavajućim javnim institucijama preduniverzitetskog nivoa u opštini Priština

Nivo institucije Pol Vrsta zaposlenih Ukupno zaposlenih Nastavnici Administrativno

osoblje Pomoćno osoblje

Predškolske institucije

M 27 3 29 59 Ž 188 15 52 255 U 215 18 81 314

Osnovne i niže srednje skole

M 365 49 203 617 Ž 1267 63 94 1424 U 1632 112 297 2041

Više srednje škole M 250 23 103 376 Ž 393 16 30 439 U 643 39 133 815

Ukupno zaposlenih M 642 75 335 1052 Ž 1848 94 176 2118 U 2490 169 511 3170

Na osnovu zvaničnih podataka ODO-a, samo 3 nastavnika nije kvalifikovano po zakonodavstvu na snazi na Kosovu. Takođe je važno pomenuti da u je sklopu osoblja javnih IEAA Prištine zaposleno 14 psihologa koji pokrivaju 27 ONSŠ-a i VSŠ-a, dok je zaposleno još 2 pedagoga, jedan pokriva 8 PI-a, a jedan pokriva 1 ONSŠ.

 

17  

3.2. Institucionalno menadžovanje i osiguranje kvaliteta Sve IEAA opštine Priština imaju Razvojne Planove Škola (RPŠ) izrađene za trogodišnji period, koji se revizuju svakih šest meseci, a takođe su i osnovale i funkcionalizovale Upravne Odbore škola. Celodnevna nastava se sprovodi u šest javnih škola u Prištini, dok u ostalih šest se koriste digitalni dnevnici. Samo u tri srednje profesionalne škole su na službeni način određeni koordinatori kvaliteta, dok u nekim školama funkciju koordinatora kvaliteta vrše određene osobe koje i dalje nisu zvanične. Što se tiče budžetnog dela i Opština Priština je u toku 2017 godine prošla kroz iste izazove kao i ostale opštine na Kosovu. Stoga je za 2017 godinu, za profesionalni razvoj nastavnika (PRN), samo 5000€ od strane ODO-a Prištine. Realno, ODO nije bio u stanju da preuzme nadležnosti u ovoj oblasti dok se osposobljavanje odvijano uz pomoć sredstava MONT-a u dovoljnoj meri ne poklapa sa zahtevima i potrebama nastavnika u školama, tačno zbog centralizovanog planiranja i daleko od škole. U oblasti menadžovanja i osiguranja kvaliteta u obrazovanju u opštini Priština se zadnjih godina radilo na borbi protiv politizacije u obrazovanju i na potpunom poštovanju zakona i podzakonskih akata u procesu menadžovanja obrazovanja. Osim toga, osigurana je potpuna transparentnost u procesu regrutovanja osoblja i pri upisu dece/učenika u tim edukativno/obrazovnim institucijama (obdaništa i više srednje škole) u kojima je upis na višoj stopi. Pre svega, ovo je dostignuto razvojem efikasnih i transparentih procedura regutovanja osoblja i određenih instrumenata. Nakon toga, regrutovanje kao i upisi su vršeni uz pomoć uključenja zajednice, roditelja ili vanjskih nezavisnih stručnjaka. Ovo je doprinelo povratku poverenja roditelja i zajednice pri pružanju obrazovnih usluga, pri osnaženju položaja roditelja i pri boljem funkcionisanje organa vlade škole.

Rađeno je i na obezbeđenju kvalifikovanog osoblja za škole i predškolske institucije u opštini Priština, uključujući i deficitne profesije. Na taj način se potreba za nastavnike matematike, engleskog jezika, informativne tehnologije i tako dalje, ispunjavaju skoro 100%.

Osim toga, autoriteti i edukativno-obrazovne institucije su se angažovale pri stvaranju nove kulture saradnje na svim nivoima, kako između institucija (sa MONT-om, inspektoriatom, školama, obdaništima), tako i preko roditelja, učenika, nastavnika iz zajednice. Rezultiralo je poboljšanjem komunikacije sa ovim entitetima i povećanim izveštavanjem u institucijama. U tom pravcu je pomogla transparentnost, informisanje, redovno izveštavanje i pomoćni pristup spram školama.

U okviru svojih odgovornosti i nadležnosti, ODO je angažovan u organizaciji i pružanju podrške brojnim programima za razvoj nastavnika/vaspitača i za menadžment obrazovnih ustanova. Svemu tome su prethodile kampanje e podizanju svesti o neophodnosti neprestanog

Glavni izazovi:

Nedostatak profesionalnog kapaciteta na nivou ODO i IEAA..

Nedostatak izveštavanja u školama. Nedostatak mehanizama za osiguranje

kvaliteta Nedostatak dovoljnog budžeta za

ostvarenje funkcije ODO-a. Funkcionisanje odvojenih odeljenja i

škola sa malim brojem učenika u ruralnim zonama.

Neprimenjivanje novih pristupa i strategija naučenih u programima za profesionalni razvoj.

18  

profesionalnog razvoja. U nastavku se nalaze planovi za poboljšanje funkcionisanja profesionalnih aktiva i srednjeg rukovođenja. Većina programa za osposobljavanje/razvoj je organizovano u oblasti rukovođenja obrazovnih institucija, čitanju-pisanju i u predmetnoj metodologiji. Direkcija je podržala pokrete koji utiču na profesionalni razvoj sa osnovama u školi i u skladu sa zahtevima i potrebama nastavnika za profesionalni razvoj. To je uticalo i na izbegavanje učešća nastavnika u obukama na osnovu procena menadžovanja škole i opštine i na osnovu potreba i ličnih razvojnih potreba nastavnika. Između rezultata angažovanja u sektoru obrazovanja u zadnje četiri godine je vidljiv i porast uključivanja dece u predosnovnu nastavu sa oko 76% ukupno dece odgovarajuće starosti u Prištini. Osim toga, ODO Priština je odlučio da poveća kvalitet i učešće u obrazovanju preko organizovanja celodnevne nastave gde je to moguće. Na taj način, od 2016 godine je pilotirana celodnevna nastava u šest škola opštne Priština. Da bi podržao rad pilot-škola ODO je odredio po jednog vanjskog koordinatora za celodnevnu nastavu. Oni uglavnom podržavaju nastavnike pri planiranju i sprovođenju dopunskih aktivnosti celodnevne nastave i rade na profesionalnom razvoju nastavnika ovih škola, organizujući obuke i nastavu u kojoj sarađuju u školi. Prve povratne informacije iz škola pokazuju da je celodnevna nastava pomogla dostignuću i interesovanju učenika za ovu vrstu nastave. Među primećenim problemima se uočava, nezadovoljstvo nekih nastavnika u vezi produženog radnog vremena u poređenju sa njihovim kolegama u drugim školama, nedostatak dovoljne podrške materijalnim sredstvima, nedostatak saradnje i aktivnog pristupa roditelja spram ovom projektu sl. Postojanje nacionalnih razvojnih planova, kako u vladinim tako i u sektoru obrazovanja su viđeni kao mogućnosti od strane učesnika u planiranju razvojne strategije obrazovanja u Prištini. Nacionalna Strategija za Razvoj 2016-20216 predviđa razvoj ljudskog kapitala kao prioritet broj jedan. Nešto takvo utiče pozitivno, bilo to i simbolično, na ophođenju spram obrazovnih pozitivnih pokreta od strane domaćih jedinicaa menadžovanja obrazovanja. Strateški Plan za Obrazovanje Kosova 2017-20217 je gledan kao sledeća mogućnost, pošto nudi afirmativan i rukovodeći okvir za planiranje vaspitanja i obrazovanja na državnom nivou. Ovaj plan omogućuje bolje planiranje konkretnih mera da bi se osigurala saradnja između pokreta na različitim nivoima organizacije rukovođenja u zemlji. Postoji nekoliko pokreta na polju menadžovanja na centralnom nivou na šta se gledalo kao na mogućnosti za učesnike procesa planiranja. To su početak sprovođenja procene dostignuća škole, razvoj nastavnika sa osnovama u školi (za razliku od dosadašnjih obuka na seminarima van škole), razvoj i sprovođenje sistema za orijentaciju karijere i ostalo. Grupe za planiranje su konstatovale da treba raditi još više na poboljšanju kvaliteta nastave i učenja u školama. Nema sumnje u to da su rezultati testova PISA 2015 samo potvrdili ubeđenje o nedovoljnom kvalitetu školovanja na Kosovu. Takvo stanje na osnovu učesnika je moglo da se pojavi kao rezultat: nedostatka planiranja i pravilne pripreme za nastavu od strane nastavnika, nemogućnost sprovođenja novih tehnika i strategija naučenih na obukama, otpor znatnog broja nastavnika prema osposobljavanju za novi plan i program, ambijentisanje nastavnika u zoni komotnosti, kao i nedostatak sistema izveštavanja u sektoru obrazovanja generalno. Sem toga, statistički podaci ukazuju na pad praćenja nastave, što je propraćeno padom interesovanja (možda iz razloga što školovanje ne može da proprati tehnološke trendove van škole) i ostalo.

                                                            6 http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Strategjia_Kombetare_per_Zhvillim_2016-2021_Shqip.pdf 7 http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/PLANI_STRATEGJIK_I_ARSIMIT_NE_KOSOVE.pdf 

 

19  

Druga oblast koja zahteva značajan angazman je oblast stručnog obrazovanja. U ovoj oblasti postoje postignuća i nedostatci, sa kojima bise trebalo deliti u ovom obrazovnom planu razvoja. U tom smislu, su istaknuti nedostatak mehanizma za kordinaciju praktičnog rada u obrazovanju na opštinskom nivou, nedostatak angažovanja studenata u praktičnom radu, nedostatak radionica i alata (uprkos nekim značajnim napredovanjima), nedostatak školske autonomije za generisanje i korišćenje alata iz praktičnog rada, itd. Istovremeno, postojale su ostale vanjske okolnosti kao što je opšte političko stanje u glavnom gradu, mešane zakonske nadležnosti između nivoa organizacije nastave, nedostatak budžeta, nedovoljna organizacija kurikularne reforme, nedostatak osoblja u ODO-u kao i ostali razlozi koji su uticali na dostignuće obrazovnog sistema koja su ispod željenog nivoa. Na institucionalnom polju je navedeno: loše dostignuće u odvojenim odeljenjima i u malim ruralnim školama (kao prvo zbog nedostatka konkurencije u znanju, monitorisanja i izveštavanja), nesprovođenje procene dostignuća na nivou škole, nedostatak osoblja za monitorisnje/mentorisanja, kao i nedostatak profesionanih usluga u školama. Ovakvo stanje u menadžovanju institucija i u osiguranju kvaliteta predstavlja izazov za proces razvojnog planiranja nastave u opštini Priština. 3.3. Sprovođenje novog nastavnog plana Koordinativna grupa i proširena grupa za planiranje su identifikolvale sprovođenje novog nastavnog plana kao jednu od najvažnijih oblasti rada za tretiranje od strane strateškog planiranja. To iz dva glavna razloga: s jedne strane je dosadašnje sprovođenje, bilo u pilot-školama u kojima je sprovođen nastavni plan, ali i u onim školama gde su počele pripreme za sprovođenje istog, što je propraćeno sa velikim poteškoćama i propustima koji su doprineli stvaranju nepoverenja među ostalim faktorima koji trebaju sprovoditi nastavni plan u školama. S druge strane, i uprkos mnogim poteškoćama, pilot-škole su pokazale nov kvalitet rada i saradnje među nastavnicima i među učenicima. Od početka pilotiranja novog nastavnog plana do školske 2016/2017 godine u javnim školama u Prištini je izvršeno probno sprovođenje novog nastavnog plana u dve ONSŠ i pet VSŠ. Na osnovu podataka koje je obezbedio ODO Priština, u sedam škola koje su započele sprovođenje Novog Nastavnog Plana, od 2013 do 2016 godine, su obučeni skoro svi nastavnici ovih pilot-škola, odnosno 400 nastavnika. Dok 2017 godine je obučeno oko 856 nastavnika iz svih škola u sklopu priprema za pružanje sprovođenja novog nastavnog plana u svim školama za 0, 1, 5 i 10 razred u toku školske 2017/2018 godine. Sada je osposobljeno oko 40 mentora za novi nastavni plan na nivou opštine Priština. Među dostignućima novog nastavnog plana je veće mobilizovanje propraćeno višom kulturom saradnje među nastavnicima, aktiviranje profesionalnih aktiva i razvoj aktivnosti sa osnovom u školi. Novi nastavni plan izgleda da je pružio mnoge mogućnosti za razvoj obrazovanja u Prištini. Pružanje sprovođenja nastavnog plana u svim školama, što se očekuje da se desi u toku 2017-18 godine, očekuje da stvori novi kontekst koji će učiniti da ceo sistem i nastavni faktori u opštini napreduju. Osim toga, veruje se da će novi nastavni plan doneti i nove obuke sa sobom koje su organizovane na centralnom nivou pri novim pristupima i elementima koje donosi novi nastavni plan, kao što su nadležnosti, glavni nastavni rezultati, integrisana nastava, formativno ocenjivanje, saradnja u sklopu polja novog nastavnog plana i td. Takođe se očekuje da se školski materijali vide u novom svetlu kao pomoćni elementi u ulozi izgradnje kompetencija učenika, a ne kao zamena državnim nastavnim planovima, kao što je u trenutnoj praksi u školama.

20  

Sprovođenje novog nastavnog plana se može propratiti i uticati od strane istih slabosti koje su pratile i sprovođenje sadašnjeg nastavnog plana. Ovo se može dogoditi zbog nedostatka i slabog kvaliteta tekstova (posebno u profesionalnom obrazovanju), nedostatka tehnologije i školske infrastrukture za savremeno učenje, kao i nekvalitetnih i nerelevantnih obuka. Učesnici su bili u saglasnosti da prvi koraci za prostiranje novog nastavnog plana u svim školama nisu bili obećavajući. Oni su konstatovali da nedostaje transparentnost u procesu priprema, osposobljavanje nastavnika se vrši na ubrzan način, mentori nisu dovoljno pripremljeni da bi objasnili i osposobili nastavnike za jedan ovako važan projekat, nedostaje potrebna materijalna podrška za obuke i za sprovođenje nastavnog plana u ostalim

školama. Sprovođenje nastavnog plana predstavlja pravi izazov, posebno u gradskim školama na sva tri nivoa koji su obično preopterećeni velikim brojem učenika u razredu. 3.4. Obrazovna tehnologija i nastavna sredstva

U opštini Priština većina (oko 95%) škola ima pristup internetu; samo tri škole nemaju pristup istom8.Sve škole u Prištini su opremljene kompjuterima. Većina škola poseduje kabinete za nastavu (biologije, hemije, fizike i sl.), uz izuzetak tri škole („Elena Gjika“,

Azemi e Salihu“ i „Dëshmoret e 1921“). Većina profesionalnih škola je opremljena profesionalnim radionicama, međutim u nekim školama nedostaju neke radionice (u VSŠ „Dr. Ali Sokoli“ nedostaje kabinet stomatologije; u VSŠ „28 Novembar“ nema radionice za predmet građevinarstva; u VSŠ „7 Septembar“ nema radionice za profesionalnu praksu). Ukupno 23 edukativno-obrazovne institucije osnovnog nivoa, nižeg srednjeg nivoa i višeg srednjeg nivoa opštine Priština je opremljeno bibliotekama. Samo dve škole koriste

platforme online učenja ili e-nastavu (OSNŠ „Faik Konica“ i OSNŠ „Model“). Ukupno 33 škole u Prištini poseduju sale za fizičko vaspitanje i 24 od tih škola imaju sale koje su opremljene sportskim rekvizitima. Ima dosta napretka u osiguranju dovoljnih i prijatnih ambijenata za snabdevanje različitih kabineta i laboratorija (posebno za informatiku i prirodne nauke), međutim primećuje se zaostatak pri planiranju i menadžovanju procesa koji bi se bavili kreiranjem, snabdevanjem i apliciranjem obrazovne tehnologije za poboljšanje nastave. Bez pravilne upotrebe obrazovne                                                             8 OSNŠ “Azem Salihu”, OSNŠ “Fan Noli”, OSNŠ “Dëshmoret 1921”.

Glavni izazovi: Nedostatak harmonizacije/saradnje između

svih interesnih stranaka MONT-ODO-PIK-Inspektoriat-Škola.

Neostatak izveštavanja i odgovornosti između interesnih stranaka za praktično sprovođenje novog nastavnog plana.

Rezerve i nejasnoće nastavnika spram promenama koje donose ONPK i UN zbog nesigurnosti u vezi upotrebe savremenih metodologija.

Nedostatak obuka za profesionalni i kvalitetni razvoj nastavnog plana PRN (BEP i GIZ).

Nedostatak infrastrukture, sredstava i školskih tekstova, harmonizovanih sa nastavnim programima za sprovođenje nastavnog plana.

Glavni izazovi: Neovoljna oprema za informativnu

tehnologiju u školama. Nespremni nastavnici za stvaranje i

upotrebu kreativnih resursa i tehnologije u funkciji efektivnog učenja.

Nedovoljni budžet namenjen za paket nastavne tehnologije.

Nedostatak nastavnih digitalnih aplikacija. Neodtatak kabineta i laboratorija.

 

21  

tehnologije ne može postojati autentična i relevantna nastava, niti aktivno učešće učenika, niti učenja preko drugih projekata. Relativan nedostatak obrazovne tehnologije nastavnici nadoknađuju koristeći sopstvene resurse, sarađujući sa roditeljima, aktivirajući učenike i sl. Bez sumnje, samo jedan sistematski pristup spram ovom pitanju može pomoći za substancijalnu i porekopotrebnu promenu stanja. Bolja upotreba obrazovne tehnologije, po učesnicima, uključujući i ostvarenje digitalizacije škola, organizacije e-Nastave, kao i prilagođavanje škole povećanim zahtevima učenika za brzim informacijama i zbog atraktivnije nastave. Sve ovo, na kraju, može uticati i na kreireanje prijateljske sredine i na bolje sprovođenje novog nastavnog plana. Pre ostvarenja ovih mogućnosti za poboljšanje obrazovne tehnologije u školama se pojavljuju razni izazovi i rizici kao što su: nedostatk budžeta, nepogodna infrastruktura za optimalno korišćenje nove obrazovne tehnologije i drugo. Ovi izazovi i rizici su i objekat tretiranja strategija ovog razvojnog plana obrazovanja u opštini Priština. 3.5. Uključenje/upis u predškolsku nastavu Po podacima ODO-a i statistikama na raspolaganju iz Kosovske Agencije Statistika za Opštinu Priština, u predškolsku nastavu (0-5 godina), ne uključujući predosnovce u javnim institucijama, u onima na osnovi zajednica i u javno-privatnim institucijama je upisano/uključeno 1575 dece ili oko 9.40%. Ovde nisu uključena deca koja prate ovaj nivo obrazovanja u privatnim predškolskim institucijama u opštini Priština. U Opštini Priština u predosnovnom nivou (pripremni razred), u predškolskim institucijama i u osnovnim školama je uključeno ukupno 2778 dece ili oko 79.25% dece prikladnog uzrasta. Ovde nisu uključena deca koja prate ovaj nivo obrazovanja u privatnim institucijama u opštini Priština Predškolsko obrazovanje na Kosovu, uključujući i Prištinu, pati od potpuno substancialnih problema, kao što je nisko uključivanje dece i relativan nedostatak kvaliteta usluga. I da ne postoje ostali pokazatelji o kvalitetu i uslovima rada u institucijama predškolskog obrazovanja, bila bi dovoljna činjenica o uključenju manje od 10% dece u predškolsko obrazovanje da bi se pokrenuo alarm o potrebi fokusiranog i sistematskog intervenisanja na ovom polju. I Strateški Plan Obrazovanja na Kosovu (SPOK) 2017-2021 tretira pitanje upisa u predškolsko obrazovanje u prvom strateškom objektivu. Jedan od razloga za ovakvo stanje, po mišnjenju učesnika, je nemogućnost zapošljavanja dopunskog broja vaspitača za porast upisa dece u PŠO. Po podacima ODO-a Priština, u toku tri zadnje godine su povećani kapaciteti za upis predškolskih institucija u opštini za oko 50%. Izgrađena su tri nova obdaništa; osnovana su dva obdaništa sa osnovama u zajednici; bilo je pokreta za osnivanje obdaništa u saradnji sa privatnim partnerima; razvijeni su i primenjeni su edukativni alternativni programi koji generišu dohotke za predškolsko obrazovanje. Osim toga, omogućeno je učešće preduzeća i

Glavni izazovi: Nedostatak infrastrukturnih kapaciteta i

materijala za realizaciju edukativnih delatnosti za predškolsku nastavu (izgradnja novih PI-a, proširenje postojećih kapaciteta u PI).

Nedovoljni fondovi za porast uključenja i kvaliteta usluga u predškolskoj nastavi za decu 2-5 godina.

Nedostatak programa obuka na polju predškolskog obrazovanja.

Nedostatak sprovođenja pedagoških metodologija za predškolsko obrazovanje, npr:Montessori, Reggio Emilia, Korak po korak i drugi.

Nedostatak zdravstveno-psihološko-pedagoških usluga, npr: psiholog, pedagog, dodatni vaspitači, pediatri, nutricionisti i sl.

Nedostatak sprovođenja standarda organizacije edukativno-obrazovnog rada u PI.

22  

roditelja u funkcionisanju postojećih JZI-a i radilo se na pružanju integrisanih usluga JZI-a. Posebna pažnja je posvećena osiguranju pravednosti i transparentnosti u toku regrutisanja osoblja i prijema dece u obdaništa. Osim toga, ODO Priština je podržavala projekte za osposobljavanje za primenu savremenih metodologija u PŠO-u i umrežavanja institucija i vaspitača za profesionalni razvoj i razmenu iskustava. Unatoč dostignućima, nastavile su se poteškoće u PŠO-u u Prištini. Osim gore navedenih je primećen i nedostatak profesionalnih usluga (psiholozi i pedagozi u obdaništima), nedostatak objekata i pogodnih uslova za rad u postojećim objektima, nedostatak sredstava za rad u obdaništima i vrtićima, kao i nedostatak dovoljnih pedagoških programa i obuka u PŠO-u. 3.6. Bezbedna i prijateljska sredina u školi U opštini Priština postoji pet predškolskih institucija, 23 osnovne i niže srednje škole i sedam viših srednjih škola kojima je potrebno hitno renovisanje. Uz izuzetak škole „Dëshmoret e 1921“ u Baljajima, sve škole u Prištini imaju ograđena dvorišta, dok 25 institucija osnovnog nivoa, nižeg srednjeg nivoa i višeg srednjeg nivoa je opremljeno sigurnosnim kamerama. Na osnovu izveštavanja prošle godine u ODO je prijavljeno više od 100 slučajeva nasilja

spram učenicima, više od 100 slučajeva nasilja među učenicima, oko 20 slučajeva upotrebe narkotika od strane učenika i 10 slučajeva posedovanja oružja od strane učenika. U Prištini je rađeno na stvaranju pozitivnog ambijenta za učenje. U tom pravcu su pomogle investicije u infrastrukturi, opštinski pravilnici koji regulišu menadžovanje škole i međuljudske odnose u školi, razvoj nastavnika u oblasti ljudskih prava i novi pristupi u kojima je učenik u centru pažnje. Jedan odlučan korak je ostvaren otvaranjem i funkcionalizacijom novih škola koa što su „Škola Model“, izgradjena od strane Opstine sa ko-financiranjem s USAID, Svetskom Bankom i „Zelena škola“/„Qamil Batalli“,

izgradjena od strane Svetske Banke. Ove škole su služile kao model ne samo fizičkoj infrastrukturi, nego i novih odnosa među menadžmenta, nastavnika i učenika na nacionalnom i regionalnom nivou. Kvalitet komunikacije i sloboda govora učenika se vidno povećala u toku nastave i van iste. Razredi su stekli novu fizionomiju toplog dinamičkog i raznobojnog ambijenta. Ova dostignuća međutim, ne karakterišu ceo sistem škola Prištine. I dalje ostaju nesigurni, hladni i neprijateljski ambijenti za učenike, i ima i dalje nesporazuma i čestog nametanja na svim međuljudskim relacijama u školi. Priština, na neki način, pokazuje elemente najmodernijih evropskih škola, ali i znatan zaostatak na polju infrastrukture i međuljudskih odnosa, posebno u ruralnim školama i u odvojenim odeljenjima. Škola je i dalje relativno zatvorena i netransparentna spram zajednici, nedostaje nadležnost za tretiranje incidenata u kojima su uključeni učenici, i td. Sve škole nemaju psihologe, biblioteke, pedagoge i ostale profesionalne usluge koje bi pozitivno uticale na stvaranje pravilnog obrazovnog ambijenta. Istovremeno rizik dolazi i od nedostatka potrebne saradnje

Glavni izazovi:

Postojanje fizičkog i psihičkog nasilja u školama i oko istih.

Zatvaranje škola i konzervativni pristup spram novim trendovima u obrazovanju i društvu.

Identifikovanje i prihvatanje potreba škola (nastavnika).

Loša školska i okolna infrastruktura(saobraćaj, rasveta, neprihvatljiva preduzeća za maloletnike itd.)

Nedostatak profesionalne pripreme nastavnika i vaspitača,

 

23  

između obrazovnh domaćih i centralnih autorieta i organa javne sigurnosti kao i prava. Nedostatak budžetnog uslova za pružanje fizičke bezbednosti 24 sata u školama, nemogućnost snabdevanja nastavnim materijala i sredstvima i nedostatak atraktivnih unutrašnih i vanjskih ambijenata koji školsku sredinu u Prištini ne čine sigurnom.

24  

4. Strategije za razvoj obrazovanja u Opštini Priština Članovi grupe za planiranje su odredili viziju i misiju u nastavku za sledećih pet godina za polje obrazovanja u Prištini. Vizija: Obrazovanje u Prištini je model na Kosovu i u regiji za osiguranje kvalitetnih edukativno-obrazovnih usluga za decu i mlade. Škola u Prištini je jak inovativni mehanizam u sigurnoj, prijateljskoj i unapređenoj tehnološkoj sredini koja mobilizuje učenike, nastavnike, menadžment, roditelje, preduzeća, zajednicu pri razvoju obaveza za svakog učenika u skladu sa najnovijim dostignućima znanja i vrednosti. Misija: Obrazovanje i obrazovne institucije u Prištini su posvećene osiguranju kvalitetnih obrazovnih usluga i sposobnost za obrazovanje u toku celoga života u jednoj atraktivnoj, sigurnoj i prijateljskoj sredini za sve, decu i mlade. Obrazovanje u Prištini pruža kompetencije za tržište rada, za dalji život i školovanje, kao i jednake mogućnosti i socijalnu mobilnost za decu iz svih grupa i građanskih slojeva opštine Prištine. Vrednost obrazovanja u Prištini: U obrazovanju u Prištini se poštuje individualnost, raznolikost, dobrobit i uspeh dece. Takođe je od velike važnosti posvećenost, ljubav prema profesiji i neodgovornost nastavnika. Principi:

Princip prostora, transparentnosti i fleksibilnost. Princip monitorisanja, propratnih mera, merenja i procene institucionalne

performanse. Princip jednakosti i jednako tretiranje za sve.

U funkciji realizacije vizije i misije ograničenih ranije je određen po jedan strateški objektiv za svako polje intervenisanja. Strateški objektivi:

SO 1. Razvijaju se ljudski i institucionalni kapaciteti za postojano osiguranje kvaliteta u obrazovanju Opštine Priština.

SO 2: Planirano i kvalitetno sprovođenje novog plana i programa uz obuhvatanje svih uključenih stranaka.

SO 3: Osiguranje potrebne nastavne tehnologije koja omogućuje optimalne uslove i nastavne procese za nastavnike i učenike za efektivno učenje.

SO 4: Poboljšanje uključivanja i kvaliteta usluga u predškolsku nastavu u Opštini Priština.

SO 5: Stvaranje sigurne, prijateljske i sveobuhvatne škole u Opštini Priština, u kojoj svaku učenik uživa optimalne uslove za lični razvoj.

Za dostizanje ovih strateških objektiva je osmišljeno 23 očekivana rezultata, koji ustvari označavaju posvećenost autoriteta i škola u Prištini za unapređenje obrazovanja u ovoj opštini. Istovremeno je identifikovano 69 mera i stotinu konkretnih aktivnosti za pokretanje i sprovođenje očekivanih rezultata. U nastavku su predstavljene i opisane ove mere i aktivnosti za razvoj obrazovanja u Opštini Priština u pet predstojećih godina.  

OPŠTINA PRIŠTINA

INSTITUCIONALNO MENADŽOVANJE I OSIGURANJE KVALITETA

26  

5. Institucionalno menadžovanje i osiguranje kvaliteta Strateški objektiv 1. Razvijaju se ljudski i institucionalni kapaciteti za postojano osiguranje kvaliteta u obrazovanju Opštine Priština Obrazovanje u Prištini, kao i svugde na Kosovu, prolazi kroz važnu i vrlo kompleksnu fazu obrazovnih razvoja, uključujući i izazove sprovođenja novog plana i programa i poteškoća u toku podudaranja administracije za sprovođenje prenesenih odgovornosti u sklopu procesa decentralizacije obrazovanja na Kosovu (posebno u vezi predškolskog obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika). I bez ovakvih intenzivnih razvoja, obrazovanje je, samo po sebi, jedan vrlo složen sistem kojio buhvata međudelovanje brojnih faktora (nastavnici, roditelji, nastavna sredstva, školski objekti i ostalo) koji zahtevaju dodatnu mobilizaciju za efikasnu koordinaciju i menadžovanje. Radna grupa autoriteta za obrazovanje u Prištini je određena za tretiranje problema u rukovođenju i osiguranju kvaliteta unutar jedne zajedničke oblasti intervenisanja. Iako neobičan pristup tretiranju problema u obrazovanju, ovako tretiranje problema rukovođenja i kvaliteta je na kraju obezbedilo najstabilnije rešenje za obe oblasti. Kao deo osiguranja kvaliteta, ova oblast intervenisanja uključuje i mere za profesionalni razvoj nastavnika kao jednu od najvažnijih odgovornosti opštine u sektoru obrazovanja. Glavni identifikovani problem u oblasti osiguranja kvaliteta u obrazovanju u Prištini je predstavljao nedostatak kompetentnih i kvalitetnih ljudskih resursa za efikasno i kvalitetno menadžovanje obrazovanja u Opštini Priština i za proces nastave u učionicama. Očekivani rezultati Za tretiranje identifikovanih izazova, opštinski službenici, direktori i nastavnici u školama, uključeni u proces planiranja, su formulisali niz rezultata, zalaganja za promene, koji će pomoći pri prevazilaženju izazova i problema. Ova oblast intervenisanja se fokusira na aspekte ljudskih resursa, kao što su opštinski službenici i nastavnici međutim, ne zaboravlja se ni kreiranje rešenja i institucionalnih mehanizama za efikasno menadžovanje i za osiguranje kvaliteta. Jedan važan segment propraćen posebnim strategijama je osiguranje postojanog finansiranja obrazovanja. Istovremeno, individualno i institucionalno izveštavanje i odgovornost su obrađeni u merama ove oblasti, uključujući kvalitet i efikasnost rada u malim ruralnim školama i u odvojenim odeljenjima. Rezultati:

Postoji dovoljan i kvalifikovan broj osoblja na nivou ODO-a i IEAA. Sprovode se mehanizmi koji osiguravaju odgovornosti i izveštavanje u obrazovanju u

Opštini Priština. Postoje i sprovode se mehanizmi za osiguranje kvaliteta. Sprovode se procedure postojanog finansiranja obrazovanja u Opštini Priština. Osigurano je efikasno funkcionisanje u odvojenim odeljenjima i u malim ruralnim

školama. Nastavnici sprovode nastavne strategije i dobijeno stručno znanje u programima za

profesionalni razvoj. Opis mera U nastavku je dat opis predviđenih mera i aktivnosti koji će služiti pri realizaciji relevantnih rezultata za prevazilaženje izazova i za poboljšanje obrazovanja u Opštini Priština na polju menadžovanja i osiguranja kvaliteta.

 

27  

Rezultat 1.1. Postoji dovoljan i kvalifikovan broj osoblja na nivou ODO-a i IEAA. Mera 1.1.1. Procena potreba i osiguranje kvalifikovanog osoblja za ODO i IEAA. Na početku će se uraditi procena stanja u vezi nadležnosti i kvalifikacija osoblja u ODO i u IEAA, odnoseći se na institucionalnu misiju ODO, školu, PI i trendove u sektrou obrazovanja. Izveštaj uključuje procenu potreba za profesionalni razvoj, ponovnu kvalifikaciju za nova zapošljavanja da bi se ostvarile funkcije tražene od strane ODO-a i IEAA u Opštini Priština. Na osnovu rezultata izveštaja, izvrši će se pregled, izrada, i odobrenje kriterijuma za regrutovanje osoblja IEAA koji će osigurati transparenciju, zaposljenje po zasluzi i jednaka prava u zapošljavanju. Osim toga, izveštaj će služiti za izrada programa za osposobljavanje-ponovnu kvalifikaciju i transparentne procedure za regrutovanje potrebnog osoblja. Za regrutovano osoblje će se organizovati programi za profesionalno osposobljavanje i razvoj- početna obuka i na osnovu potreba radnog mesta. Mera 1.1.2. Unutrašnji transfer (migracija) osoblja i nastavnika iz jedne u drugu školu. Transferi se vrše na osnovu zahteva nastavnika za transfer iz škole u školu na osnovu ličnih potreba menjajući se sa nekim i na osnovu promena situacije u edukativno-obrazovnim institucijama u Opštini Priština: u zavisnosti od demografskih trendova, mera za racionalizaciju malih škola i odvojenih odeljenja, transfer kao rezultat lošeg učinka/dostignuća i td. Mera 1.1.3. Sistemisanje nastavnika iz jedne u drugu školu, kao rezultat izmena plana i programa Kao posledica izmena plana i programa i nastavnih politika, neki nastavnici će ostati bez norme ili radnog mesta. Stoga se situacija treba menadžovati na osnovu opšteg pregleda koji pruža škola i na taj način se vrši njihovo ponovno sistemisanje za efikasno iskorišćavanje ljudskih resursa. Jedan deo nastavnika će služiti kao pomoćnici-nastavnika kako bi pomogli studente sa posebnim potrebama. Prema potrebama i mogučnostima, ODO će angažovati i dodatne nastavnike sa punim radnim vremenom ili pola radnog vremena za tu svrhu. Prije angažovanja kao pomočnici-nastavnika za studente sa posebnim potrebama obrazovanja, odrzaće se odgovarajuća obuka za nastavnike. Mera 1.1.4. Funkcionalni pregeld Opštinske Direkcije za Obrazovanje Opština Priština/ Opštinska Direkcija za Obrazovanje će organizavati funkcionalni pregled ODO, kako bi procenili koliko je trenutno organizovanje ODO u funkciju za ispunjenje misije ODO, u skladu sa važećim zakonskim okvirom (Zakon o Preduniversitetskom Obrazovanju i Zakon o Obrazovanju u Opštinama Republike Kosova). Pregled će se posebno fokusirati na monitoring, nadzor i podršku ODO kao i u mogućnosti za decentralizaciju funkcija liderstva i upravljanja obrazovanjem u Opštini Priština. Za ovu svrhu, upotrebit će se nezavisna ekspertiza izvan obrazovnih vlasti u Opštini Priština. Rezultati 1.2. Primeniti mehanizme koji osiguravaju odgovornost i izveštavanje u obrazovanju u Opštini Priština. Mera 1.2.1. Kreiranje profesionalne ekipe na nivou ODO-a za monitorisanje procene dostignuća škole. U sklopu izveštaja za procenu dostignuća škole se vrši nadgledanje, kontrolisanje i neprekidno podržavanje za dostizanje ciljeva određenih u RPŠ-u i zakonodavstvu na snazi. ODO osniva i osposobljava članove Opštinske Ekipe za Koordinaciju procesa procene dostignuća škole.

28  

Mera 1.2.2. Kreiranje ekipa na nivou edukativno-obrazovnih institucija u procesu unutrašnje procene. Škole, ODO i MONT sarađuju pri izgradnji institucionalnih kapaciteta za menadžovanje procesa unutrašnje i vanjske procene dostignuća škole. Osim kreiranja ekipa, izrađuju se i sporvode se i programi za podizanje kapaciteta ovih ekipa. Mera 1.2.3. Podrška školama pri poboljšanju dostignuća na osnovu rezultata vanjske procene. Opštinska Ekipa za procenu dostignuća razmatra izveštaje o proceni dostignuća svih škola. Komisija predlaže ODO-u mere za poboljšanje stanja. U slučaju kašnjenja procesa procene na nacionalnom ivou, Opštinska ekipa može da pilotira procenu dostignuća škole u Opštini Priština. Mere se dele na mere podrške (razvoj kapaciteta, profesionalnu pomoć) i na administrativne mere (nagrade i kazne). Rezultat 1.3. Postoje i sprovode se mehanizmi za osiguranje kvaliteta. Mera 1.3.1. Formira se asocijacija direktora za škole Povećava se saradnja direktora održavajući redovne sastanke u funkciji podizanja kvaliteta, PROŠ, razmena korisnih iskustava, umrežavanje, razmena korisnih praksi, profesionalni razvoj i dr. Mera 1.3.2. Obezbeđuje se koordinator kvaliteta na opštinskom i školskom nivou. Na osnovu Nacionalnog Okvira za Nastavne planove i SPOK-a se treba obezbediti i plaćati koordinator za kvalitet na opštinskom i školskom nivou koji će biti podrška opštinskom i školskom menadžmentu. U nekim slučajevima, za dve-tri škole će se imenovati/regrutovati jedan koordinator za kvalitet. Mera 1.3.3. Nadgledanje/mentorisanje i osnaživanje profesionalnih aktiva (sekcija) Koordinator za kvalitet i relevantni službenici oblasti/nivoa obrazovanja nadgledaju, prate i podržavaju profesionalne aktive na nivou škole. Mera 1.3.4. Osnaživanje profesionalnih aktiva ODO, u saradnji sa MONT-om, donatorima i sa menadžmentom škola radi na podizanju kapaciteta profesionalnih aktiva kao struktura srednjeg menadžmenta u školi. Ovaj proces uključuje procenu stanja, izradu radnog plana i procenu sprovođenja plana i njegovog efekta. Mera 1.3.5. Osnivanje industrijskog Saveta za stručno obrazovanje u Opštini Priština kako bi se povecala saradnja između škola i preduzeca na opštinskom nivou Stvaranje Industrijskog Saveta za stručno obrazovanje da postigne sledece ciljeve: profilisanje škola, razvoj nastavnih planova i programa u srednjim stručnim školama u Prištini, u organizaciji praktičnog rada i stažiranje, realizaciju zajedničkih projekata zajedničkim značajem itd. Industrijski savet čine biznisi i direktori stručnih škola u cilju razmene informacija o trendovima na tržištu rada; ciljevi razvoja zajednice; povratne informacije o tražnji na tržištu i druge. U pripremi za osnivanje, kontaktirati sve poslovne preduzece i javne institucije od značaja za stručno obrazovanje i obuku i razvoj kurikuluma i studentskih kompetencija. Za uspešan rad dodeliti kancelariju za arhivu, aktivnosti Saveta i uspostavljen Savet Sekretarijata sastojen od relevantnih zvaničnika ODO. Mera 1.3.6. Potpisivanje novih ugovora sa preduzecima za realizaciju praktičnog rada ODO i Industrijski Savet za Stručno Obrazovanje zajednički rade na pregovorima i zaključivanju praktičnih sporazuma za studente u preduzecu. Sporazumi se izrađuju na osnovu AU MONT-a koji definiše uslove i kritere ugovora. ODO podržava implementaciju takvih sporazuma.

 

29  

Mera 1.3.7. Podrška radu staratelja učionica Svi nastavnici/staratelji učionica su podržani u svom radu oslobađajući dela svojih nastavnih obaveza (1-2 sata nedeljno). Osim toga, oni su takođe podržani profesionalnim razvojem, snabdevanjem tehnološke opreme, učešcem u izletima, učešcem u programima međunarodne razmene i još mnogo toga. Rezultat 1.4. Sprovode se procedure postojanog finansiranja obrazovanja u Opštini Priština. Mera 1.4.1. Poboljšanje budžetnog planiranja. Na osnovu opštinskog budžeta, državnih subvencija i donacija se izrađuje adekvatan plan za razvoj obrazovanja. Za sistematski i usklađen pristup, u martu svake godine će se vršiti Zajednička Godišnja Revizija u sektoru obrazovanja u Opštini Priština. Pozivaju se predstavnici preduzeća, obrazovnih autoriteta, NVO, škola, donatora, roditelja itd. Vršiće se godišnja revizija sprovođenja strateškog plana i planiranje aktivnosti- budžeta za sledeću godinu, svake godine sprovođenja ovog strateškog plana. Mera 1.4.2. Obezbeđuje se adekvatan budžet za ostvarenje objektiva strateškog plana. Preko zajedničke godišnje revizije se mobilizuju i konsoliduju svi mogući fondovi za finansiranje obrazovanja u Opštini Priština. Ovde je obuhvaćena opštinska subvencija iz nacionalnog budžeta, sopstvena sredstva opštine, unutrašnje i vanjske donacije, projekti, doprinosi zajednica, javno-privatna partnerstva, pokreti sa osnovama u zajednicama i ostali. Nakon toga se izrađuju scenariji finansiranja obrazovanja u Opštini Priština. Mera 1.4.3. Stimulisanje menadžmenta, uzornih nastavnika po pokazanom dostignuću. Krenuvši od rezulata dostignutim pri povećanju dostignuća škole, ODO će podstaknuti i motivisati menadžment škola i nastavnika za rad sa materijalnim sredstvima ili različitim oblicima neprekidnog profesionalnog razvoja. Mera 1.4.4. Studijske posete van zemlje za službenike, direktore i nastavnike Obezbeđuju se sredstva za realizaciju poseta s karakterom proučavanja koje omogućuju sprovođenje dobijenih iskustava iz vana u našoj zemlji. Nakon toga se biraju rukovodioci, koordinatori kvaliteta i nastavnici koji će učestvovati u ovim posetama. Posete se ostvaruju u zemljama regiona, fokusirajući se se na razmene sa vlastima, institucijama i obrazovnim radnicima Republike Albanije. Posete se ostvaraju da bi bili u koraku sa promenama i novínama u obrazovanju u razvijenim zemljama, ali i da bi se omogucio visi stepen integracije obrazovanja na albanskom jeziku u regionu. U posetama učestvuju prosvetni radnici koji su pokazali napredak i odličan rezultat na poslu. Rezultat 1.5. Osigurano je efikasno funkcionisanje u odvojenim odeljenjima i u malim ruralnim školama. Mera 1.5.1. Procena stanja srazmerno funkcionisanju odvojenih odeljenja i u malim ruralnim školama. Na početku će se vršiti procena stanja i funkcionisanja škola u Opštini Priština iz perspektive variabli, velične škola i kvaliteta menadžovanja/dostignuća. Od procene će se izraditi zelena knjiga sa mogućim alternativama. Ove alternative će se diskutovati sa zajednicom u relevantnim zonama. Nakon toga će ODO doneti odluku u vezi opcije za primenjivanje, između ostalog ovaj plan treba da eliminiše razvoj učenja u učionici kombinovane kao neprihvatljiv oblik učenja za 21 vek. na Kosovu. Mera 1.5.2. Izrada i sprovođenje plana za konsolidaciju škola U nastavku se izrađuje plan sa merama za konsolidaciju škola, obaveštavajući zajednicu o odlukama i načinu sprovođenja. Plan će uključivati mere za obezbeđenje transporta, ponovno sistemisanje nastavnika, način korišćenja zgrada koje mogu ostati neiskorišćene, strategije za

30  

integrisanje dece, prilagodjavanje dece koja su učila u učionici kombinovane sa novim načinom učenja i dr. Škole koje ostaju bez učenika se mogu iskoristiti od strane mesta, sela, zajednice kao kreativni centar ili dom zdravlja, ili neka vrsta letnjeg kampa za sve škole opštine. Rezultat 1.6. Nastavnici sprovode nastavne strategije i dobijeno stručno znanje u programima za profesionalni razvoj. Mera 1.6.1. Izrađuju se politike i pravilnici za profesionalni razvoj nastavnika. Opština Priština- ODO izrađuje i usvaja pravilnike za sprovođenje politika MONT-a za profesionalni razvoj sa osnovom u školi i za sprovođenje novih pristupa u nastavi. Ovde su uključeni pravilnici za sprovođenje i podršku profesionalnog razvoja sa osnovom u školi. U mere podrške je uključena i podrška ljudskih resursa i obezbeđenje materijalne podrške za sprovođenje razvojnog plana.

Mera 1.6.2. Izrađuje se Plan za profesionalni razvoj prosvetnih radnika (nastavnika) i administracije Plan za profesionalni razvoj nastavnika se izrađuje na osnovu individualnih planova za profesionalni razvoj nastavnika i Kataloga Akreditovanih Obuka od strane MONT-a. Na osnovu procenjenih obuka se izrađuje prioritarna lista obuka, nastavnika škola, mesta za osposobljavanje, podrške i fondova. Posebno je važno obučavanje i priprema nastavnika/staratelja, naročito u oblasti savetovanja u karijeri, komunikacije sa studentima i kolegama, stvaranja individualnih razvojnih planova, organizovanja sastanaka i tako dalje.

Mera 1.6.3. Sprovođenje Plana za profesionalni razvoj. Određuju se glavni kriterijumi za profesionalni razvoj u Opštini Priština: kvalifikacija mentora i organizacija koje nude programe, način organizovanja, mesto, trošak, materijalna podrška i td. Identifikuju se programi i organizacije koje pružaju profesionalni razvoj. Planira se raspored i akreditovane obuke od strane MONT-a, u skladu sa rasporedom časova nastavnika. Plan stručnog razvoja uključuje i zajedničke aktivnosti SRN sa drugim nastavnicima regiona (Albania, Makedonia, Crna Gora itd).

Mera 1.6.4. Monitorisanje programa profesionalnog razvoja ODO organizuje izradu okvira za monitorisanje profesionalnog razvoja. Okvir se osniva na razvojnim planovima škole, ali i na individualnim planovima nastavnika za profesionalni razvoj. Nakon izrade pravilnika se vrši nadgledanje i periodična procena programa za profesionalni razvoj nastavnika u Opštini Priština. Svaka procena daje i preporuke za poboljšanje programa. Mera 1.6.5. Kreiranje i ažuriranje baze podataka za PRN ODO Priština, u saradnji sa MONT, kreira i ažurira bazu podataka za PR nastavnika. Baza podataka služi, između ostalog, za jednaku raspodelu usluga za profesionalni razvoj kod nastavnika. Prati sve programe i dešavanja usvojena od strane ODO/ MONT, uključujući i one u obliku seminara, sa osnovama u školi, online obuke, naučna ispitivanja i ostalo. Jedan od službenika ODO će biti određen da bude odgovoran za bazu podataka, izradiće je i ažurirati. Službenik izrađuje redovne izveštaje svaka tri meseca.

 

OPŠTINA PRIŠTINA

SPROVOĐENJE NOVOG NASATAVNOG PLANA

32  

6. Sprovođenje novog nastavnog plana Objektiv 2: Novi nastavni plan se sprovodi na planiran i kvalitetan način Okvir Nastavnog Plana Kosova (2011) osnovan na nadležnostima je doneo značajne novíne u preduniverzitetskom obrazovanju Kosova. Osim vidljivih prednosti u poređenju sa prethodnim planom i programom osnovanim na sadržaju (usredotočenost na učenika, integrisan pristup i podučavanje engleskog jezika od prvog razreda), novi plan i program je doneo velike izazove pred nastavnicima, roditeljima i rukovodstvom uopšteno. Ovi izazovi su se pojavili delimično kao rezultat načina sprovođenja nastavnog plana u prvim godinama usvajanja, kao i zbog nedostatka informisanja i potrebnog uključenja prosvetnih radnika i domaćih autoriteta u dosadašnjem procesu sprovođenja. Do sada, novi plan i program je pilotiran u sedam škola Opštine Priština sa pomešanim rezultatima i efektima na početku procesa. Pilotiranje nastavnog plana, ali i prostiranje sprovođenja istog u svim školama Kosova počevši od ove školske godine (2017/18) je podiglo puno pitanja i stavova, koji su često bili suprotni, na nivou škola (uključujući i zajednicu). Očekivani rezultati Iz tih razloga, ODO Prištine, kao i ostale opštine na Kosovu, je mobilizovan za ozbiljnije tretiranje sprovođenja novih planova i programa, izražen pre svega putem osiguranja bolje komunikacije među nivoima prosvetnih autoriteta, kao i putem veće podrške nastavnika koji se nalaze ispred izazova takve prirode. Jedan pristup i takva mobilizacija se odražava na identifikovane očekivane rezultate koji slede: Rezultati:

Ostvaruje se postojana institucionalna saradnja između svih interesnih stranaka za sprovođenje nastavnog plana.

Nastavnici su dobro informisani, posvećeni i otvoreni za sprovođenje promena koje donosi novi plan i program.

Obezbeđena je infrastruktura, sredstva i školski udžbenici koji su harmonizovani sa zahtevima novog plana i programa.

Za ostvarenje ovih rezultata, Opština Priština predviđa kreiranje koordinativnih tela, koordinatora za kvalitet, osnivanje redovnog procesa izveštavanja, organizaciju informativnih događaja, osposobljavanje nastavnika i administrativnog osoblja, osiguranja podrške za škole i nastavnike i ostalo. Rezultat 2.1. Poboljšava se koordinacija i institucionalna saradnja za sprovođenje novog plana i programa

MONT-ODO-PIK-Škola-NVO sarađuju međusobno za sprovođenje nastavnog plana. Škola izveštava ODO o prednostima i nedostacima pri sprovođenju nastavnog plana. ODO obavezuje koordinatore za kvalitet i vanjsku ekspertizu za procenu procesa sprovođenja, organizujući tako proces monitorisanja. Na osnovu rezultata se izrađuje interventni plan u kojem se vrši deoba odgovornosti svake institucije i službenika za što bolje sprovođenje novih planova i programa. Mera 2.1.1. Kreira se opštinsko telo za koordinisanje i pružanje olakšice pri sprovođenju plana i programa. U sastavu ove ekipe se nalaze glavni čimbenici za sprovođenje plana i programa sa mandatom za podržavanje škole i nastavnika pri sprovođenju nastavnog plana. Koordinaciono telo se imenuje od strane Direktora ODO-a i saziva redovne periodične

 

33  

sastanke za razmatranje i procenu sprovođenja nastavnog plana. ODO/ Opština Priština dodeljuje sredstva za funkcionisanje koordinacionog tela za podržavanje pružanja olakšica pri sporovđenju nastavnog plana. Mera 2.1.2. Oranizuju se zajedničke radionice za prevazilaženje izazova pri spovođenju novog plana i programa. Na ovim radionicama se identifikuju izazovi, potrebe, zahtevi koji vode do podržavanja škola za što uspešnije sprovođenje. Glavni cilj radionica je razmatranje procesa sprovođenja ONPK-a. Na radionici se vrši redovno izveštavanje sa nadgledanja o sprovođenju nastavnog plana od strane koordinatora za kvalitet. Mera 2.1.3. Sprovođenje plana za prevazilaženje mera/izazova/poteškoća/prepreka. Dele se obaveze, odgovornosti, teme, programe, resurse, sredstva za ostvarivanje periodičnog plana delovanja za podršku sprovođenja nastavnog plana i programa. Ostvaruje se plan osposobljavanja po identifikovanim potrebama. Mera 2.1.4. Sprovođenje nadgledanja sprovođenja plana i programa. Koordinaciono telo organizuje izradu okvira nadgledanja. Koordinatori za kvalitet na opštinskom i školskom nivou sprovode plan monitorisanja pod smotrom koordinacionog opštinskog tela za sprovođenje ONPK-a. Mera 2.1.5. Analiza, planiranje i izrada programa nastavnog plana i programa za stručno obrazovanje Tržišne analize ce biti sprovedene u skladu sa dobrim međunarodnim praksama i uzeće se u obzir studije drugih organizacija, a intervjui i fokus grupe bice organizovani sa preduzecima i poslovnim organizacijama u Prištini. Diskusija o novim programima se odvija na radionici o nastavnom programu stručnog obrazovanja u koordinaciji sa Industrijskim Savetom Opštine Priština. Odluka ODO o novim profilima uzima u obzir preporuke diskusije koju je organizovao Savet. Rezultat 2.2. Nastavnici su dobro informisani, posvećeni i otvoreni za sprovođenje promena koje donosi novi plan i program. Mera 2.2.1. Organizuju se sastanci i radionice za razmenu iskustava pri primeni nastavnih planova Organizuju se redovne mesečne radionice sa kvalifikovanim mentorima u svakoj školi za uzajamno informisanje i za prevazilaženje nejasnoća u vezi primene novog nastavnog plana. Putem sastanaka, raznih radionica između svih stranaka se postiže razmena kvalitetnih informacija i praksi i omogućuje se prevazilaženje izazova. Mera 2.2.2. Kreiranje mehanizama za motivisanje nastavnika za primenu/sprovođenje novog plana i programa. U ovoj meri će se vršiti identifikacija izazova ali i potreba za podršku nastavnika, i u pogledu nastavne tehnologije kao i profesionalnog razvoja u funkciji boljeg sprovođenja nastavnog plana. Mera 2.2.3. Nastava nastavnika i studenata za standardizovane procjene (eksterni testovi, matura, PISA itd.) ODO, u koordinaciji sa MONT-om, nevladinim organizacijama i raznim donatorima, organizuje programe obuke sa nastavnicima u oblasti standardizacije procene studenata. Programi obuke ce biti praktični i konkretni za polje studiranja. Istovremeno, organizuju se informativne sesije sa roditeljima i studentima o ovakvim oblicima ocenjivanja studenata. ODO ce sarađivati sa MONT-om i školama za dizajniranje i širenje informativnog materijala za ove vrste testova.

34  

Rezultat 2.3. Osigurana je infrastruktura, sredstva i školski udžbenici koji su harmonizovani sa zahtevima novog plana i programa. Mera 2.3.1. Procenjuje se opšte stanje infrastrukture Osniva se ekipa za procenu potreba za materijalnu podršku na osnovu zahteva novog nastavnog plana i programa. Analiziraju se nedostaci i planira se snabdevanje materijalima. Planira se kreiranje sredine u skladu sa principima novog nastavnog plana, kao npr: kutovi nastavnih resursa u učionicama ili na školskom nivou, kutovi za zajedničko učenje, uslovi za razvoj integrisane nastave u zajedničkim laboratorijama prirodnih nauka, predmeta komunikacije, umetnosti i dr. Mera 2.3.2. Obezbeđuju se fondovi za poboljšanje infrastrukture za sprovođenje novog plana i programa. Uglavnom se obezbeđuju opreme i materijalna sredstva za nastavu i kvalitetno učenje u učionicama i godinama koje sprovode novi plan i program. Razmatraju se resursi sa osnovom u zajednici sarađujući sa školama, fondacijama iz NVO-a. Planiranje trenutnog budžeta se vrši na osnovu prioriteta (vidi gore meru 1.4.1. o Zajedničkoj Godišnjoj Reviziji Budžeta).

OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA I SREDSTVA ZA NASTAVU

OPŠTINA PRIŠTINA

36  

7. Obrazovna tehnologija i nastavna sredstva Objektiv 3: Obezbeđuje se potrebna obrazovna tehnologija koja omogućuje optimalne nastavne uslove i procese za nastavnike i učenike za efikasnu nastavu. Nastavna sredstva i tehnologija mogu biti jedan od najvećih problema kosovskog obrazovanja današnjice. To je zato je kada se razmišlja o obrazovnog tehnologiji na Kosovu, pre svega se misli na tehnološku opremu kao što su razni kompjuteri i projektori. Vrtoglavi tehnološki razvoji iz zadnjih nekoliko godina su učinili da škola izgubi prednost koju je pre imala u zajednici kao najnaprednije mesto što se tiče znanja i tehnološke opreme. Slično sa školom, i nastavnici često izostaju iza svojih učenika u pogledu ove tehnologije. Razvoji tehnologije su otežali i njihovo praćenje od strane škola- posebno kada se zna koliko su ograničena sredstva koja su na raspolaganju za ovaj cilj u Opštinama Kosova. Sve ovo je dovelo do toga de se škole suočavaju sa nizom izazova i poteškoća pri praćenju koraka tehnoloških trendova. Očekivani rezultati Sažeto shvatanje obrazovne/nastavne tehnologije skida naglasak sa potrebe za kreativnim korišćenjem ove tehnologije u funkciji poboljšanja procesa nastave. U ovom kontekstu, Opština Priština je određena da posmatra obrazovnu tehnologiju kao jedan sveobuhvatniji koncept koji će uključiti tehnološku opremu, nastavne materijale i njihovo korišćenje, uvek u funkciji porasta kreativnosti pri organizaciji procesa nastave. Istovremeno, donesena je odluka da se škole snabdeju potrebnom tehnologijom više nego do sada, da bi bili u korak sa razvojem i znanjem u zemlji. Ova odluka se odrazila na očekivane rezultate koje su identifikovali učesnici: Rezultati:

Izvršeno je opremljivanje škola opremom TIK-a. Škole su opremljene obrazovnom tehnologijom i iskorišćavaju online i digitalne

izvore; Sve škole, uključujući stručne, su opremljene radionicama, laboratorijama, kabinetima

i potrošnim materijalom; Razvijeni su kapaciteti za upotrebu i održavanje obrazovne tehnologije; Obezbeđen je značajan broj donacija od donatora, preduzeća i zajednice i povećan je

budžet namenjen za obrazovnu tehnologiju i oprema TIK-a u školama. Rezultat 3.1. Izvršeno je opremljivanje škola opremom TIK-a. Mera 3.1.1. Procenjuju se potrebe i škole se snabdevaju opremom TIK-a. Na početku je osnovana ekipa za procenu stanja škola što se tiče opreme TIK-a i izrađena je lista potreba i prioriteta. Završavaju se sve procedure tenderisanja za odabir operatera koji će izvršiti snabdevanje škola opremom TIK-a. Na osnovu prioriteta koje je procenila ekipa za identifikaciju potreba, vrši se distribucija oprema TIK-a u školama. Jedna ekipa profesionalaca ide u škole i pomažu odgovornom osoblju u vezi funkcionalnizacije opreme TIK-a. Mera 3.1.2. Opština ugovara jednu kompaniju za regulisanje i održavanje opreme TIK-a u školama. Kompanija koju je odabrala Opština, a koja prolazi kroz proces tenderisanja, se stara o regulisanju opreme TIK-a u školama u slučaju ako takvo nešto nije moguće da se izvršava od strane nastavnika određenih za održavanje opreme u školama ili od strane Tehničkih Klubova Učenika.

 

37  

Rezultat 3.2. Škole su opremljene obrazovnom tehnologijom i iskorišćavaju online i digitalne izvore Mera 3.2.1.Osnivanje ekipe za identifikaciju potreba škola za obrazovnu tehnologiju. Osniva se ekipa koja će ići u sve škole da bi videli aktuelno stanje škola što se tiče obrazovne tehnologije gde će se identifikovati potrebe škola. Ekipa će intervjuisati nastavnike i menadžment da bi videli potrebe škola za efikasnu primenu nstave. Ova ekipa ispituje zadnje trendove korišćenja obrazovne tehnologije u zemlji i van nje. Osnovana ekipa čiji su članovi stručnjaci te oblasti, istražuje najkorišćeniju obrazovnu tehnologiju na svetu i koja tehnologija je pokazala rezultate u organizaciji nastave. U sklopu ove mere se mogu organizovati i naučne posete u zemljama u regiji ili u Evropi. Ekipa može da kontaktira i partnerske institucije naših škola. Na kraju, ekipa će izraditi kriterijume za obrazovnu tehnologiju za upotrebu u školama Opštine Priština. Mera 3.2.2. Izrađuju se osnovni i specijalizovani paketi obrazovne tehnologije Paketi se izrađuju na osnovu prioriteta i nivoa obrazovanja (0, 1, 2, 3), vrste školovanja (profesionalno- opšte), smera (nauke, umetnost, matematike), profila (zavisno od profila profesionalne škole). Osiguravaju se paketi obrazovne tehnologije i vrši se njihova podela u školama i predškolskom obrazovanju. Mera 3.2.3. “Uči me” i online platforme učenja ODO organizuje proces za procenu najboljih softverskih nastavnih platformi (online i offline). ODO se odlučuje za pilotiranje više od jedne platforme da bi se video njihov efekat na nastavi i pri učenju. Na osnovu rezultata pilotiranja, ODO odlučuje da prostre sprovođenje najbolje platforme u 10 škola. Za sprovođenje iste se vrši informisanje, odnosno prethodno osposobljavanje osoblja i učenika. Zavisno od rezultata korišćenja raznih platformi, vrši se pružanje njihovog korišćenja u ostalim školama u saradnji sa partnerima, donatorima, roditeljima, MONT-om i ostalima. Mera 3.2.4. Digitalizacija dnevnika i pedagoške dokumentacije. U današnjici je digitalizacija usluga i obrazovnih funkcija postala neophodan deo na svim nivoima nastavnog procesa. Digitalizacija dnevnika i pedagoške dokumentacije pomaže pri komunikaciji škole sa učenicima i roditeljima, ali i sa autoritetima i zajednicom. Unapređenje SMIO-a čini ovaj pokušaj ostvarljivijim. Stoga, u toku ovog procesa digitalizacije je važno da se ostvare kompatibilne aplikacije sa sistemom SMIO. Rezultat 3.3. Sve škole su opremljene laboratorijama, kabinetima i potrošnim materijalom. Mera 3.3.1. Identifikuju se potrebe škola za radionice, laboratorije i kabinete. ODO osniva koordinacionu ekipu za određivanje koncepta, pristupa i procene potreba za kabinete i laboratorije u opštim i stručnim školama Prištine. Organizuje se ispitivanje u vezi relevantnih trendova u zemljama sa unapređenim obrazovanjem i određuje se koncept, pristup i prednosti za snabdevanje škola sa radionicama, laboratorijama i kabinetima. Sem toga, izrađuju se kriterijumi, standardi, priručnici (za upotrebu, održavanje i sigurnost) i uputstva za laboratorije i kabinete. Na kraju se izrađuje plan za snabdevanje škola laboratorijama i kabinetima. Isti postupak odnosi se na snabdevanje potrošnih materijala za praktičan rad. Mera 3.3.2. Dodeljuju se sredstva i objavljuje se tender za opremanje laboratorija i kabineta. ODO i relevantni opštinski organi dodeljuju potrebna sredstva na osnovu identifikovanih potreba. Nakon izrade plana za nabavke se objavljuje poziv za opremljivanje škola radionicama, laboratorijama i kabinetima. Istovremeno se objavlja poziv i na nabavku

38  

potrošnih materijala. Opremljivanje i distribucija sredstava se vrši na snovu plana za opremljivanje škola sa radionicama kabinetima i laboratorijama i potrošnim materijalima. Rezultat 3.4. Razvijeni su kapaciteti za upotrebu i održavanje obrazovne tehnologije. Mera 3.4.1. Identifikuju se potrebe nastavnika za obuke u oblasti novih tehnologija. Osniva se ekipa za procenu nastavnika da bi se identifikovale potrebe za osposobljavanje pri korišćenju obrazovne tehnologije i ostale opreme. Nakon toga se izrađuje lista sa potrebama nastavnika za osposobljavanje koja se posle prenosi profesionalnoj ekipi osnovanoj za osposobljavanje ovih nastavnika. Mera 3.4.2. Izrada plana delovanja. Ovlašćena ekipa izrađuje plan delovanja za obučavanje nastavnika na osnovu potreba koje su proizašle iz procene. Izrađen plan delovanja se treba osvojiti od strane ODO-a pre početka psrovođenja istog u školama. Mera 3.4.3. Sprovodi se osposobljavanje nastavnika. Određuju se grupe na osnovu nivoa poznavanja interesnih polja. Za sprovođenje osposobljavanja se primenjuje sistematski pristup da bi se osigurali da će svaki nastavnik u opštini/ školi učestvovati u najmanje jednoj obuci na osnovu potreba, ponude za osposobljavanje i budžetnih mogućnosti. Program osposobljavanja uključuje i koncept novog shvatanja obrazovne tehnologije. Mera 3.4.4. Klubovi za tehničku podršku U sklopu Profesionalnog razvoja sa osnovama u školi se identifikuju dva nastavnika koji mogu biti nastavnici TIK-a, koji osim što će održavati tehnološku obrazovnu opremu, starat će se i o nastavnicima kojima je potrebna neprestana pomoć. Prednost se daje nastavnim procesima i kreiranju resursa od materijala koji je na raspolaganju (u funkciji podizanja kompetencija). Ovi nastavnici organizuju i klubove učenika za tehnipodršku, a pomenute nastavnike podržavaju institucije. Tehnički klubovi se staraju o otvaranju veb stranica škola i u nastavku će ih održavati, kontrolisati i ažurirati novim informacijama. Mera 3.4.5. Osposobljavanje nastavnika za korišćenje i održavanje laboratorija i kabineta. Opremljivači laboratorija i kabineta vrše relevantno osposobljavanje/upoznavanje osoblja sa tehničkim i tehnološkim aspektom obezbeđene opreme, dok ODO zajedno sa snabdevačima radi na profesionalnom osposobljavanju za korišćenje laboratorija i kabineta. Takođe ODO i menadžement škola organizuju osposobljavanje nastavnika za sigurno i bezopasno korišćenje opreme i potrošnog materijala i informišu nastavnike i učenike o relevantnim materijalima (priručnici, uputstva) za efikasno i bezbedno korišćenje laboratorija i kabineta. Rezultat 3.5. Obezbeđen je značajan broj donacija od donora, preduzeća i zajednice i povećan je budžet namenjen za obrazovnu tehnologiju i oprema TIK-a u školama. Mera 3.5.1. Identifikacija organizacija, preduzeća i zajednice uopšte, koje su zainteresovane za doprinos školi. Organizuju se dani informisanja za donatore i organizacije podrške u Opštini Priština. Donatorske organizacije se informišu o strateškom planu i predviđenim merama. Takođe, identifikuju se organizacije i različita preduzeća koja su zainteresovana za doprinos školama pružajući fondove da bi unapredili razvoj nadležnosti učenika. Mera 3.5.2. Kreiranje mehanizama unutar škola koji će biti u neprestanoj komunikaciji sa donatorima. Stvaraju se tačke saradnje i nadovezanosti na nivou Opštine i škole. Pomenuti mehanizmi će biti u neprekidnom kontaktu sa donatorima, partnerima, zajednicom nudeći im činjenice u

 

39  

vezi obrazovnih trendova u školi. U tom kontekstu će se organizovati razni događaji sa zajednicom, partnerima, roditeljima, donatorima i ostalima u cilju informisanja i komuniciranja.

UKLJUČENJE U PREDŠKOLSKO OBRAZOVANJE

OPŠTINA PRIŠTINA

42  

8. Upis u predškolsko obrazovanje Objektiv 4: Poboljšanje upisa i kvaliteta usluga u predškolskom organizovanju u Opštini Priština Predškolsko obrazovanje predstavlja „Akilovu petu“ u obrazovnom kosovskom sistemu i istovremeno i u Opštini Priština. Unatoč udvostučenog upisa u javne predškolske institucije i prisustva značajnog broja privatnih institucija, stepen upisa (od manje od 10%) ostaje u krajnjim niskim vrednostima u poređenju sa zemljama iz regije; u poređenju sa prosekom OECD-a ili Evropske Zajednice se čak ne može ni govoriti. Mnogi izazovi ovog nivoa obrazovanja obuhvataju finansijske, infrastrukturne ali i aspekte koji su povezani sa kvalitetom usluga u ovim institucijama. Očekivani rezultati Na ovom nivou obrazovanja je ohrabrujuć upis u predosnovno obrazovanje (deca uzrasta od pet godina) od oko 75%9. Čini se da je takvo što postignuto, s jedne strane zbog podizanja svesti u zajednici o upisu dece u prirpemni razred, a s druge strane i činjenica da se nastava ovog razreda odvija u školskim institucijama. Oba ova momenta se možda mogu iskoristiti za veći upis ali i za bolji kvalitet u predškolskim ustanovama u Prištini. Mere za prevazilaženje teškog stanja u sektoru su deo sistematskog pristupa koji se bavi nedostatkom sredstava, infrastrukturom, prostorom, kvalifikovanim osobljem i dr. Rezultati:

Postoje dovoljni infrastrukturni kapaciteti koji omogućuju udvostručavanje broja dece upisane u predškolsko obrazovanje.

Obezbeđeni su dovoljni fondovi za poboljšanje i proširenje usluga u PŠO-u. Organizovane su kontinuirane obuke za profesionalni razvoj vaspitača i

administrativnog osoblja u PI koji su doprineli da se u predškolskom obrazovanju sprovode efikasnije pedagoške i stručne metodologije.

Predškolske institucije pružaju zdravstvene i funkcionalne psiho-pedagoške usluge, integrisane u predškolsko obrazovanje.

Predškolske institucije sprovode u potpunosti standarde organizovanja edukativno-obrazovnog rada u PI.

Rezultat 4.1. Izgrađeni su dovoljni infrastrukturni kapaciteti za udvostručavanje broja dece u PO-u. Mera 4.1.1. Izrađuje se i sprovodi program investicija u infrastruktru predškolskog obrazovanja u Prištini. Osniva se radna grupa za izradu programa mera za poboljšanje infrastrukture u PŠO-u u Prištini. Program će se izraditi na osnovu prethodne procene stanja PI-a. Radna grupa će uključiti eksperte ODO-a, vanjske eksperte, predstavnike relevantnih NVO-a i predstavnike Opštinskog Odbora/Saveta. Program će ispitati stanje, identifikovati potrebe i preporučiće mere za podizanje infrastrukturnih kapaciteta.

Mera 4.1.2. Sprovođenje mera programa za izgradnju, proširivanje, renovisanje i poboljšanje infrastrukture PI-a. Mere programa će se sprovoditi putem izgradnji novih PI-a, proširenja postojećih objekata i renovisanja i poboljšanja infrastrukture uslova za rad u PI u Prištini. Za sprovođenje programa će se uzeti u obzir razni oblici fondova za finansiranje. Teži se tome da se u toku perioda planiranja makar udvostruče kapaciteti PŠO-a.                                                             9 IZvor: Podaci iz Kosovske Agencije za Statistike i ODO.

 

43  

Rezultat 4.2. Obezbeđeni su dovoljni fondovi za poboljšanje i proširenje usluga u PŠO-u. Mera 4.2.1. Povećanje vrsta usluga (i generisanje dohodaka za porast broja dece uključene u PI) predškolskog obrazpvanja. Osnovaće se radna grupa sa unutrašnjim i vanjskim ekspertima u cilju ispitivanja korisnih međunarodnih praksi i mogućnosti za proširenje vrsta usluga pruženih u PI u Prištini. Grupa će istraživati literaturu, učestvovati će u studijskim posetama, savetovaće menadžment postojećih PI-a i zajednicu kako bi oni dali svoje preporuke (među dodatnim uslugama su uključene: plaćeno produženo radno vreme, dodatne usluge vikendom, mobilne savetodavne usluge, mobilne usluge dežurstva i ostale). Mera 4.2.2. Izrada pravilnika za sakupljanje doprinosa ili donacija roditelja i zajednice Osnovaće se radna grupa za izradu pravilnika na osnovu Zakona za predškolsko obrazovanje koji dopušta PI da sakuplja donacije i doprinose iz zajednice. Zbog važnosti pravilnika i u cilju izbegavanja eventualnih iskorišćavanja, pravilnik će se pilotirati u nekoliko škola pre njegovog usvajanja. Mera 4.2.3. Razvoj partnerstava za povećano uključenje i osiguranje vanjskih doprinosa. ODO će sarađivati sa velikim organizacijama i institucijama (posebno sa onima koje zapošljavaju veliki borj žena/radnica) da bi omogućili osnivanje vrtića i obdaništa u sklopu organizacija, preduzeća, kompanija itd. Putem Memoranduma o Razumevanju, ODO, NVO, donatori, privatne i javne organizacije, roditelji/osoblje doprinose stvaranju uslova za organizovanje PŠO-a za decu osoblja unutar organizacije, preduzeća, kompanija. Rezultat 4.3. Organizovane su neprekidne obuke za profesionalni razvoj vaspitača i administrativnog osoblja u PI. Mera 4.3.1. Procena potreba i zahteva za profesionalni razvoj vaspitača i administrativnog osoblja. Službenici ODO-a u saradnji sa direktorima PI-a razmatraju zahteve i potrebe za profesionalnim razvojem i izrađuje se program i godišnji plan za razvoj osoblja. Mera 4.3.2. Sprovođenje programa obuka za predškolsko obrazovanje. ODO razmatra listu traženih obuka i procenjuje ponuđene mogućnosti od strane NVO-a, donatora i MONT-a. ODO koordiniše sprovođenje obuka u skladu sa potrebama osoblja, vrši monitorisanje sprovedenih programa i procenjuje njihov efekat. Mera 4.3.3. Osposobljava se osoblje za sprovođenje ONPK-a i UN u predškolskom obrazovanju. Svaka predškolska institucija u Prištini je određena i preuzima sprovođenje pedagoških pristupa za predškolsko obrazovanje kao tipičan pristup te institucije. ODO Priština, u saradnji sa NVO i donatorima (KEC, Save the Children, UNICEF, itd.) podržava institucije za sprovođenje odabranog pristupa. Rezultat 4.4. Zdravstvene, psiho-pedagoške funkcionalne usluge u predškolskom obrazovanju.

Mera 4.4.1. Angažovanje profesionalnih usluga u PI po standardima. Zdravstveno-pedagoške i psihološke usluge (pedagog, psiholog, nutricionista, itd.), će se ponuditi u svakom PI na osnovu broja dece i potreba koje se pojavljuju u PI. Jedan profesionalac ove vrste može poslužiti u više institucija. Nakon angažovanja, ovi profesionalci mogu pružiti i mobilne usluge u zajednici u delu grada u kojem se nalazi institucija.

44  

Mera 4.4.2. Usluge izrađuju integrisane planove rada. Svi članovi zdravstveno-pedagoških i psiholoških usluga će pružati usluge na osnovu zahteva koji dolaze iz PI i koji ispunjavaju zahteve i potrebe dece.

Rezultat 4.5. Predškolske institucije sprovode u potpunosti standarde organizovanja edukativno-obrazovnog rada u PI. Mera 4.5.1. Osnivanje opštinske ekipe za organizaciju nadgledanja, monitorisanja, kontrolisanja sprovođenja standarda PŠO-a. Ova ekipa (službenici za obrazovanje, službenici sanitarnog inspektoriata, infrastrukture, stručnjaci oblasti, i td.) se ne bave samo sa kontrolisanjem i nadgledanjem, već su i u ulozi savetnika i pružanja podrške. U opštinskoj ekipi su uključeni i stručnjaci- eksperti. Opštinska ekipa ostvaruje sistematsku kontrolu sprovođenja standarda i na osnovu istih daje preporuke za unapređivanje sprovođenja standarda. Mera 4.5.2. Opštinska ekipa izrađuje plan za poboljšanje. Izrađuje se plan za poboljšanje koji identifikuje probleme sa inspekcije PI-a i predlaže postupke i mere koje treba preduzeti- dok individualni PI izrađuju svoje planove za poboljšanje na osnovu opštinskog plana, uvek u cilju unapređenja performanse i ispunjavanja standarda.

 

OPŠTINA PRIŠTINA

SIGURNA I PRIJATELJSKA SREDINA U ŠKOLI

46  

9. Sigurna i prijateljska sredina u školi Objektiv 5: Ostvarenje sigurne, prijateljske i sveobuhvatne škole u Opštini Priština u kojoj svaki učenik uživa optimalne uslove za lični razvoj Za najnovije pristupe u nastavi i učenju je od primarne važnosti prijateljska i atraktivna sredina za zajedničko učenje. Na osnovu ovih pristupa sredina koja obećava i proces nastave postaju isto tako važni kao i uspeh u učenju i dostignuće učenika. S druge strane, iako od velike važnosti, u sredinu se ne podrazumevaju samo školska infrastruktura i fizička sredina za učenje. Ovde takođe spadaju prijateljska atmosfera, kvalitet komunikacije nastavnik-učenik, slobodno i aktivno učešće učenika u nastavi, saradnja između učenika, i ostalo. Sve ovo je neophodno za efikasno i postojano učenje. Nedostatak tretiranja ovih aspekata je rezultiralo jednom ne toliko atraktivnom i prijateljskom sredinom. Za ilustraciju, predugo zanemarivanje nasilja se može odraziti i vidno uticati na napredak ne samo individualnih učenika koji su žrtve nasilja, nego i na ostale učenike kao i na dugoročan plan nastavnika. Očekivani rezultati Za ostvarenje strateških objektiva ove oblasti, Komunalna Direkcija za Obrazovanje u Prištini se odlučila za niz očekivanih rezultata koji uključuju adresiranje nasilja, kreiranje prijateljskog prostora, osposobljavanje nastavnika za produktivnije menadžovanje učionica i razvoj kapaciteta menadžerijalnog osoblja. Rezultati:

U školama u Prištini se protiv nasilja bori na uspešan i sistematski način sa aktivnim učešćem svih važnih faktora;

Škole u Prištini su otvorene spram porodici, zajednici i najnovijim obrazovnim i društvenim trendovima;

Sve škole u Prištini ispunjavaju minimalni standard prijateljske sredine koja omogućuje efikasno učenje (dekorisana, okićena, prijatna sredina);

Menadžment škole i nastavnici su odgovorni i posvećeni da bi osigurali optimalne uslove i sredinu za nesmetano učenje.

Za svaki očekivani rezultat je predviđen određen broj mera u funkciji dostizanja određenog objektiva: Rezultat 5.1. U školama u Prištini se protiv nasilja bori na uspešan i sistematski način sa aktivnim učešćem svih važnih faktora; Mera 5.1.1. Obučavanje nastavnika za izbegavanje fizičkog kažnjavanja spram učenicima. ODO i MONT u saradnji sa donatorima i relevantnim partnerima će razviti specifikovane programe za obučavanje za nastavnike i menadžment škola u cilju menadžovanja slučajeva i incidenata u školama. Ove obuke imaju za cilj osposobljavanje nastavnika kako bi izbegavali fizičko kažnjavanje koristeći pedagoške instrumente koji su dozvoljeni pri disciplinskom tretiranju. Takođe će obe obuke sadržati i komponentu obučavanja mentora nastavnika koji će održavati obuke za svoje kolege u određenim školama. Svaki nastavnik će profitirati od najmanje jedne takve obuke i od pratećih aktivnosti u toku perioda sprovođenja ovog plana.

 

47  

Mera 5.1.2. Sankcionisanje nasilja u školi Opštinski pravilnik za osnovno, niže srednje i više obrazovanje će specifikovati pravila i specifična kažnjavanja na osnovu stepena postupka u suprotnosti sa kodom ponašanja nastavnika. Pravilnik će sadržati jasne i sprovodljive sankcije za nastavnike koji vrše bilo kakav vid nasilja i krše prava dece u školi. Mere trebaju početi od usmene opomene, pismene opomene do suspenzije i izbacivanja iz edukativno-obrazovnog procesa. Rezultat 5.2. Škole u Prištini su otvorene spram porodici, zajednici i najnovijim obrazovnim i društvenim trendovima; Mera 5.2.1. Organizuju se informativni i savetodavni sastanci sa roditeljima i zajednicom. Roditeljski sastanci se trebaju organizovati na školskom i opštinskom nivou, u koordinaciji i uz potpunu saradnju sa svakim roditeljom, na početku školske godine. Agendu sastanaka treba izraditi zajedno sa roditeljima u vezi potreba i pitanja koja se trebaju diskutovati na redovnim roditeljskim sastancima i treba se dobiti njihova saglasnost u vezi iste. Izveštaji sa roditeljskih sastanaka se trebaju evidentirati u zapisnik od strane dežurnog nastavnika. Izveštaj sa pređašnjih sastanaka se treba diskutovati i usvojiti od strane roditelja na sledećim sastancima. Mera 5.2.2. Redovni individualni sastanci sa roditeljima Individualni sastanci sa roditeljima trebaju sadržati raspored i tačke za diskusiju kao što su: zdravstveno i psihofizičko stanje učenika, posebne potrebe učenika itd. koje su specifikovane i strukturisane u određenom formularu. Ovaj formular se prilaže ličnom dosjeu svakog učenika određenog odeljenja i nivoa. Gore navedene forme (mera 5.2.1.) se primenjuju i na sastanvima i individualnim komunikacija sa roditeljima. Mera 5.2.3. Redovni sastanci sa zajednicom. Redovni periodični sastanci sa predstavnicima zajednice, čiji je cilj identifikacija pitanja i problema zajednice. U toku ovih sastanaka škola sa predstavnikom zajednice će izraditi konkretne planove za tretiranje ovih pitanja i zajedno sa školom i uz pomoć institucija će rešiti zajedničke probleme. Škole će organizovati otvorene dane, dane prezentacije planova i programa i predmeta, dane izložbi radova učenika, javno obeležje dana škole, otvorene dane kada će se aranžirati posete stručnjaka za učenike škola, i ostalo. Mera 5.2.4. Aktivno angažovanje roditelja u ostvarenju planova i programa. Opština će izraditi uputstvo za angažovanje roditelja u kurikularnim aktivnostima. Škola će aktivno angažovati roditelje pri ostvarenju kurikularnih aktivnosti. Mera 5.2.5. Angažovanje roditelja u van-nastavnim aktivnostima. ODO će izraditi uputstvo za angažovanje roditelja i zajednice u van-nastavnim aktivnostima. Škola će angažovati roditelje u razne van-nastavne aktivnosti, uključujući njihovo planiranje i ostvarenje. Na taj način će oni moći da pomognu pri planiranju i ostvarivanju ekskurzija, studijskih poseta u institucijama, pri organizovanju otvorenih dana i školskih događaja, pri organizovanju raznih klubova i ostalo (tehničkih, umetnih, naučnih i td.). Mera 5.2.6. Roditelji se angažuju pri stvaranju sigurne sredine u školi. Škola organizuje informativne sastanke i redovna savetovanja sa roditeljima u pravcu stvaranja sigurne sredine. Ovi sastanci se bave temama koje su povezane sa sigurnošću njihove dece u školi, u sredini koja okružuje školu i na relaciji škola-kuća. Osim toga će se razmatrati ostali aspekti kao što je stav nastavnika, metodologija koja se koristi, mogućnost doprinosa roditelja za poboljšanje kvaliteta nastave i angažovanja učenika.

48  

Mera 5.2.7. ODO se fokusira na potrebe studenata sa posebnim potrebama i talentovanih studenata. ODO, u saradnji sa nevladinim organizacijama i donatorima, podržava programe koji pomažu učenju studenata sa posebnim potrebama i talentovanim učenicima. U tom cilju, ODO je izdvojila finansijska sredstva u vidu grantova za projekte koji podržavaju ovu decu. Istovremeno, radite na merama koje stvaraju ugodnije okruženje za studente sa posebnim potrebama i omogucavaju više talentovanim učenicima. Mera 5.2.8. Bolja podrška radu opštinskog tima za procenu (EKV) obrazovnih i obrazovnih potreba dece. U cilju pružanja dovoljne podrške timu, u početku se analizira inicijalna mogucnost podrške, posle se analiziraju iskustva drugih opština koje su pružale podršku opštinskim timovima. Na osnovu ove analize, opisuje se oblici podrške, uključujuci i pružanje placanja članovima tima, na osnovu obavljenog posla, sastanaka i odgovornosti u timu. Na osnovu toga, obezbeđen je budžet iz robe i usluga budžetske stavke (sa posebnim ugovorom). Rezultat 5.3. Sve škole u Prištini ispunjavaju minimalni standard prijateljske sredine koja omogućuje efikasno učenje. Mera 5.3.1. Afirmativna infrastruktura za efikasne učenike. ODO i škole koje sarađuju sa zajednicom (uključujući policiju i inspekciju) se angažuju pri tretiranju infrastrukture u školi i oko nje u cilju povećanja sigurnosti i poklapanja infrastrukture sa učenjem. Osim toga će se diskutovati i rizici od raznih osoba koje su uključene u aktivnosti povezane sa zabranjenim supstancama i ostalo. Na ovim sastancima će se diskutovati i slučajevi kibernetičkog kriminala koji može da ugrozi dobrobit učenika. Mera 5.3.2. Indeks bezbednosti. ODO izrađuje pravilnik i uputstva za indeks bezbednosti u školi gde su obuhvaćeni kriterijumi, procedure i mere za poboljšanje. Cilj ovog indeksa je sistematsko praćenje svih aspekata bezbednosti u školi, konstatacija stanja i predviđanje i planiranje mera koje će dovesti do neprekidnog poboljšanja nivoa bezbednosti i dobrobiti učenika. Mera 5.3.3. Identifikacija nasilja putem anonimnih upitnika. ODO, odnosno ekipa za sprečavanje nasilja u školama, izrađuje anoniman upitnik i sprovodi isti najmanje dva puta godišnje u određenom broju škola u Opštini Priština u cilju identifikacije slučajeva nasilja u školama. Podaci ispitivanja se koriste za analizu, za organizovanje konferencija i za izradu planova za borbu protiv nasilja u školama. Mera 5.3.4. Izgradnja novih školskih prostora i renoviranje i proširenje postojecih prostora U okviru pružanja fizičkih prostora za učenje, ODO ce kontinuirano proceniti potrebe za novim školama, aneksima, sportskim halama, kao i zahtevima za obnavljanje i unapređenje školskog okruženja. Opstina Prištine, tokom godinama obuhvacenim ovim Planom Razvoja Obrazovanja, je planirala sledeca sredstva za osiguranje infrastrukture od sopstvenih prihoda:

Planiranje po godinama

Planiran iznos

2018 1.480.000,oo € 2019 2.000.000,oo € 2020 2.550.000,oo € 2021 3.000.000,oo € 2022 3.500.000,oo €

Ukupno 12.530.000,00 €

 

49  

Sa druge strane, tokom 2017. godine Opština Priština potpisala ugovor je sa Svetskom bankom o izgradnji pet školskih zgrada na teritoriji opštine u periodu koji pokriva ovaj razvojni plan. U proseku se procenjuje da tako obezbijeđena sredstva dostižu vrijednost od oko 1,5 miliona eura godišnje. Povodom Zajedničkog godišnjeg pregleda, Opština Priština - ODO ce proceniti potrebe i dati prioritet u oblasti školske infrastrukture. U ovom slučaju, sve uključene strane, uključujuci donatore i MONT, moci ce proceniti potrebe i deklarirati nivo finansijske podrške obrazovanju u Prištini. Ovo ce omoguciti pravilno planiranje budžeta za narednu godinu. Ovo ce stvoriti ciklus ulaganja u školsku infrastrukturu. Rezultat 5.4. Menadžment škole i nastavnici su odgovorni i posvećeni da bi osigurali optimalne uslove i sredinu za nesmetano učenje. Mera 5.4.1. ODO izrađuje pravilnik za prijateljsku sredinu za efisikasno učenje. ODO organizuje jednu ekipu u cilju izrade pravilnika za sredinu u kojoj će se odvijati nastava. Ovu ekipu će sačinjavati službenici ODO-a, vanjski eksperti, NVO, roditelji, učesnici zajednice i ostali. Pre usvajanja se vrši probno sprovođenje u dve-tri škole. Nakon procene pilotiranja i određenih dopunjavanja se usvaja pravilnik od strane opstinskih organa. Mera 5.4.2. Organizuju se sastanci za podizanje svesti prosvetnih radnika o potrebi stvaranja optimalnih uslova a rad i nastavu u školama. Angažuju se inženjeri, dizajneri enterijera, programeri, psiholozi, sociolozi i eksperti ostalih polja u cilju savetovanja i osposobljavanja menadžmenta škola za kreiranje atraktivnih sredina za učenje i provođenje vremena u školama. Organizuju se najmanje po dve radionice za sve više i srednje menadžere u školama Prištine u cilju uzajamnog informisanja i što boljeg sprovođenja kriterijuma za prijateljsku sredinu za učenje. Mera 5.4.3. Organizuju se sastanci sa organima bezbednosti. Organizovaće se trajni sastanci u toku školske godine sa bezbednosnim organima KP, KBS, KFOR, sa najmanje po jednim sastankom škole sa jednim od ovih bezbednosnih organa.

50  

10. Analiza rizika U toku izrade Razvojnog Plana za obrazovanje u opštini Priština su procenjeni rizici- uglavnom faktori van kontrole ODO-a i menadžmenta škola, koji mogu negativno da utiču na uspešno sprovođenje Plana. Identifikacija pretpostavki je urađena u toku analize stanja, dok je procena rizika izvršena u toku izrade mera aktivnosti za ostvarenje objektiva Plana. Rizici su poređani po oblastima intervenisanja i kao i obično je analizirana verovatnoća i stepen mogućnosti njihovog uticaja na sprovođenje mera Plana. Na kraju, ukratko su osmišljene i razne strategije za sprečavanje, smanjenje negativnog efekta ili za prevazilaženje rizika. U nastavku su dati glavni rizici po oblastima intervenisanja i strategije za izbegavanje/prevazilaženje istih. Menadžovanje i osiguranje kvaliteta Glavne pretpostavke za osiguranje gore navedenog objektiva su:

Sve uključene stranke su posvećene osiguranju menadžmenta i kvalitetnih usluga u Opštini Priština.

Direktori škola su glavni nosioci kvalitetnih i depolitizovanih nastavnih procesa. Opštinsko rukovodstvo i MONT obezbeđuju potrebne fondove za razvoj obrazovanja

u Opštini Priština. Opština pokazuje zaineresovanost za podržavanje obrazovanja u Opštini Priština. Rizik koji može onemogućiti

postizanje Objektiva Mogućnost

1- Mala 2-Srednja 3-Velika

Uticaj 1-Mali

2-Srednji 3-Veliki

Mere sprečavanja

Nekoordinisanje centralnih, lokalnih i obrazovnih institucija

3- Velika 3- Veliki Mobilizacija i funkcionalizacija saradnje institucija

Nedostatak finansijskih-budžetnih sredstava

3- Velika 3-Veliki Podizanje stepena planiranja za povećanje efikasnosti finansijskih sredstava.

Pogrešno shvatanje planiranja i razvojnih projekata

3-Velika 2-Srednja

Podizanje i razvoj kapaciteta pri izradi i planiranju projekata

Nerešen kontekst vlasništva 3- Velika 3-Veliki Brzo osiguranje rešenje konteksta vlasništva. Politizacija menadžmenta škola

2-Srednja 3-Veliki Preduzimanje mera za uklanjanje zavisnosti direktora škola od državnih obrazovnih autoriteta svih nivoa.

Sprovođenje plana i programa Glavne pretpostavke za osiguranje postizanja gore navedenog objektiva su:

Svi obrazovni faktori razumeju važnost i prednosti novog plana i programa i posvećeni su sprovođenju istog.

Autoriteti imaju na raspolaganju kvalitetne programe za osposobljavanje koji su neposredno posvećeni kvalitetnom sprovođenju novog plana i programa.

Svi nastavnici se posvećeno i odgovorno angažuju za sprovođenje novog plana i programa.

 

51  

Rizik koji može onemogućiti postizanje Objektiva

Mogućnost 1- Mala

2-Srednja 3-Velika

Uticaj 1-Mali

2-Srednji 3-Veliki

Mere sprečavanja

Nedostatak saradnje između stranaka uključenih u sprovođenju ONPK-a i ONP-a

2- Srednja

3- Veliki

Mobilizacija i senzibilizacija (MONT, ODO, PIK, Škola) od svih stranaka za podizanje svesti i potrebe za saradnju u funkciji sprovođenja ONPK i ONP.

Nedostatak izveštavanja i odgovornosti za sprovođenje ONPK-a i ONP-a

3- Velika

3- Veliki

Osiguranje uključenja, poštovanje rokova, podizanje kapaciteta/podrška pri izveštavanju i transparentnost.

Nedostatak motivacije i posvećenosti nastavnika i menadžmenta škole pri sprovođenju ONPK-a i ONP-a

3- Velika

3- Veliki

Profesionalna, motivirajuća podrška za nstavnike putem promovisanja korisnih praksi i razmene iskustava.

Nesprovođenje znanja i veština stečenih u toku programa obuka u praksi.

2- Srednja

3- Veliki

Monitorisanje i mentorisanje. Takođe pre sprovođenja svakog programa će se tražiti lista pratećih aktivnosti i postojanje sredstava za sprovođenje novih veština.

Neodstatak investiranja u infrastrukturu, nepravilno iskorišćavanje radne opreme.

2- Srednja

2- Srednji

Izrada uputstava i osposobljavanje osoblja pre snabdevanja novom tehnologijom.

Obrazovna tehnologija Glavne pretpostavke za osiguravanje gore navedenog objektiva su:

Centralni i opštinski autoriteti su posvećeni obezbeđenju potrebne nastavne tehnologije za škole u Prištini.

Nastavnici su otvoreni za kreativno korišćenje nastavne tehnologije na nastavi; Nastavnicima je potrebna oprema na raspolaganju; Postoji potreban budžet za kupovinu i snabdevanje potrebne tehnološke opreme.

Rizik koji može onemogućiti postizanje Objektiva

Mogućnost 1- Mala

2-Srednja 3-Velika

Uticaj 1-Mali

2-Srednji 3-Veliki

Mere sprečavanja

Nedovoljan budžet Opštine za opremanje škola tehnoloijom

2- Srednja 3- Veliki Prethodno planiranje škola u vezi njihovih potreba da bi Opština mogla da predvidi potrebe škola u toku raspodele budžeta.

Stalan otpor za osposobljavanje korišćenja tehnologije

2- Srednja 3- Veliki Poznavanje korišćenja tehnologije je ključan element u proceni dostignuća nastavnika.

Iskorišćavanje interneta od strane učenika

3- Velika 3- Veliki Ograničavanje i regulisanje upotrebe interneta.

Predškolsko obrazovanje Glavne pretpostavke za osiguravanje gore navedenog objektiva su:

Opštinsko rukovodstvo, preduzeća i stanovništvo su svesni koliko je važno PŠO za Razvoj dece i njihov napredak u daljnjem školstvu;

Vlada i opštinsko rukovodstvo obezbeđuju tražene fondove za udvostručavanje broja dece u PŠO-u;

Preduzeća su zainteresovana i posvećena da pomognu svojem osoblju u vezi brige o njihovoj deci;

MONT ima konkretne planove i spremno je da pomogne opštini pri unapređivanju usluga PŠO-a u Opštini Priština.

52  

Rizik koji može onemogućiti postizanje Objektiva

Mogućnost 1- Mala

2-Srednja 3-Velika

Uticaj 1-Mali

2-Srednji 3-Veliki

Mere sprečavanja

Nedostatak interesovanja zajednice i centralnih autoriteta za PŠO

2- Srednja 3- Veliki ODO organizuje aktivan proces informisanja o razvojnim prioritetima u obrazovanju u Opštini Priština.

Nedostatak podrške od strane preduzeća i donatora

2- Srednja 2- Srednji ODO organizuje Zajedničku Godišnju Reviziju i mnoge događaje informisanja sa interesnim strankama.

Hroničan nedostatak budžeta i podrške centrlanih autoriteta

3- Srednja 3- Veliki ODO organizuje redovne sastanke sa autoritetima o podizanju svasti i mobilizaciju resursa.

Prijateljska sredina u školama Glavne pretpostavke za osiguravanje gore navedenog objektiva su:

ODO i menadžment škola su posvećeni da ozbiljno tretiraju slučajeve nasilja u školama.

Postoji posvećenost iz MONT-a, opštinskih organa i menadžmenta škola za stvaranje prijateljske i atraktivne sredine.

Rizik koji može onemogućiti postizanje Objektiva

Mogućnost 1- Mala

2-Srednja 3-Velika

Uticaj 1-Mali

2-Srednji 3-Veliki

Mere sprečavanja

Neprijavljivanje slučajeva nasilja 2-Srednja 3-Veliki Institucionalizacija obaveze prijavljivanja slučajeva i vez toga sa dostignućem rukovodioca škola.

Slaba saradnja zajednice sa školom

2-Srednja 3-Veliki Sporazum o dogovoru između zajednice i rukovodioca škola.

Nespremnost MONT-a za otvaranje novih radnih mesta u konkretnom slučaju za psihologe i pedagoge

3-Velika 3-Veliki Prenos nadležnosti školama za potrebe pedagoškog osoblja za njihove škole.

 

53  

11. Budžet Razvojni Plan za Obrazovanje Opštine Priština 2018-2022 predviđa da za petogodišnji period sprovođenja ima ukupan budžet od €28,053,445, od kojih će se €18,988,445 pokriti iz opštinskog budžeta Opštine Priština, dok će se €9,065,000 pokriti od strane raznih donatora i/ili centralnih institucija Kosova. U nastavku se nalazi detaljan budžet za pet godina ovog plana delovanja, podeljen po oblastima, godinama i finansijskim izvorima (izražen u Evrima).

Oblast Izvor finansiranja

Godina Ukupno 2018 2019 2020 2021 2022

1.Institucionalno menadžovanje i osiguranje kvaliteta

Opštinski budžet 245,000 329,700 378,800 372,900 399,900 1,726,300 Donatori i/ili Centralne institucije

0 0 0 0 0 0

Ukupno 245,000 329,700 378,800 372,900 399,900 1,726,300 2. Sprovođenje novog plana i programa

Opštinski budžet 11,700 59,000 58,700 60,500 57,500 247,400 Donatori i/ili Centralne institucije

0 0 0 0 0 0

Ukupno 11,700 59,000 58,700 60,500 57,500 247,400 3. Obrazovna tehnologija i nastavna sredstva/oprema

Opštinski budžet 401,500 427,500 427,000 424,500 424,500 2,105,000 Donatori i/ili Centralne institucije

0 0 0 0 0 0

Ukupno 401,500 427,500 427,000 424,500 424,500 2,105,000 4. Upis u predškolsko obrazovanje

Opštinski budžet 417,000 415,000 410,500 409,500 409,500 2,061,500 Donatori i/ili Centralne institucije

310,000 300,000 305,000 300,000 300,000 1,515,000

Ukupno 727,000 715,000 715,500 709,500 709,500 3,576,500 5. Bezbedna i prijateljska sredina u školi

Opštinski budžet 1,607,800 2,127,300 2,592,300 3,132,300 3,633,300 13,088,000 Donatori i/ili Centralne institucije

1,510,000 1,510,000 1,510,000 1,510,000 1,510,000 7,550,000

Ukupno 3,117,800 3,632,300 4,102,300 4,642,300 5,143,300 20,638,000 Budžet za sve oblasti

Opštinski budžet 2,438,245 3,358,500 3,867,300 4,399,700 4,924,700 18,988,445 Donatori i/ili Centralne institucije

1,820,000 1,810,000 1,815,000 1,810,000 1,810,000 9,065,000

Ukupno 4,258,245 5,168,500 5,682,300 6,209,700 6,734,700 28,053,445

Mere predviđene ovim planom su sve razvojnog i inverstirajućeg karaktera, znači nisu obuhvaćeni operativni troškovi (plate, redovno održavanje objekata, opštinski troškovi, troškovi grejanja i ostalo). U planiranim sredstvima su obuhvaćeni delimično samo održavanje objekata, u okviru kapitalnih investicija iz vlastiith izvora prihoda Opštine Priština posvećenih obrazovanju za pokrivene godine od strane ovog Razvojnog Plana ( u iznosu od 12,530,000 euro). Kao i u svakom posleratnom razvojnom planu obrazovanja, i u ovome glavne troškove predstavljaju investicije u infrastrukturi. Međutim, proporcija investicija u infrastrukturu- razvojne planove, nije više uravnotežena u ovom planu. Pored pružanja uslova za predškolsko obrazovanje (oko 3.5 miliona evra) predvidjeno je ulaganje od oko 20 miliona evra u insfrastrukturu za pružanje prijateljskog okruženja. Ipak, i ovde, investicije ce se koristiti ne samo za izgradnju novih škola, vec i za renoviranje, proširenje postojecih prostora, izgradnju sportskih dvorana, stvaranje boljeg okruženja unutar škola i drugih. Za razliku od možda vecine postojecih planova obrazovanja na Kosovu, značajne investicije sada prelaze u obrazovne tehnologije (uključujuci nastavne alate, radionice i

54  

laboratorijsku i tehnološku opremu) u količini od 1.7 miliona evra, i za stvaranje jedne prijatnije sredine za učenje i uslova za rad za nastavnike (oko 0.65 miliona evra). Ostali troškovi su predviđeni za menadžovanje i kvalitet (oko 1.5 miliona evra) i za sprovođenje novih planova i programa (oko 0.2 miliona evra). Kao što se primećuje, plan predviđa da u sledećih pet godina Opština Priština treba da osigura oko 4 miliona Evra godišnje da bi omogućila ostvarenje plana. Ako se uzmu u obzir sredstva koja su na raspolaganju u ODO za sredstva i usluge u iznosu od 2.6 miliona evra, i kapitalni troškovi za školsku infrstarukturu od oko 2 miliona evra godišnje, takav objektiv ne izgleda nedostižan. Međutim ovi fondovi su nedovoljni za razvoj obrazovanja u Opštini Priština (pogotovo kada znamo da se oko milion evra potroši za dečije obroke), oni predstavljaju dobru osnovu za planiranje troškova u toku perioda sprovođenja ove strategije. Drugi važan izvor fondova za obrazovne delatnosti u školama Prištine ostaju donatori i centralni vlasti. Jedan deo (oko 20%) troškova ovog plana se očekuje da će pokriti MONT i donatori. Navedeni iznos iz raspoloženih sredstava opštine treba povecati za oko 1,5 miliona evra godišnje obezbeđenim ugovorom sa Svetskom bankom kako bi se stvorila optimističnija slika o izvodljivosti ovog Razvojnog Plana. Uz organizaciju Zajedničke Godišnje Revizije i uz aktivnu saradnju sa centralnim autoritetima (MONT), može se očekivati jedan deo sredstava planiranih od strane ovih izvora. Na taj način, za razvoj nastavnika Opštine Priština se može pregovarati sa Divizijom za Razvoj Nastavnika MONT-a, u cilju da se bar jedan deo sredstava predviđenim u ovoj oblasti ovim planom tretiraju iz sredstava MONT-a. Glavni deo aktivnosti za profesionalni razvoj nastavnika će nastaviti da se obezbeđuje iz sekcije za usluge i sredstva (iako su sredstva već ograničena). Ovo će podrazumevati novi kvalitet međudelovanja i komunikacije sa partnerima, donatorima ali i sa centralnim autoritetima.

 

55  

12. Strategija komunikacije Sve aktivnosti strategije komunikacije ovog plana će se koordinisati od strane Ključne Grupe za Planiranje koja je osnovana na početku ovog procesa. S vremena na vremena, Ključna Grupa će tražiti pomoć raznih vladinih i nevladinih partnera- posebno u toku razmatranja sprovođenja i revizije plana. Osim toga, jedan službenik ODO-a će se neposredno angažovati za monitorisanje sprovođenja i informisanja autoriteta, partnera i javnosti o procesu sprovođenja plana. Ključna Grupa će redovno sakupljati informacije i godišnje izveštavanje u Skupštini Opštine u vezi kvaliteta sprovođenja Plana. Opštinska Direkcija za Obrazovanje u Opštini Priština je razvila proces sa učešćem za izradu Razvojnog Plana Obrazovanja u Opštini Priština. Nakon izrade Plana, ODO će objaviti plan na veb stranici Opštine u cilju informisanja i pružanja povratnih informacija od zajednice, nevladinih organizacija i prosvetnih radnika u Prištini. Nakon javne diskusije i uključivanja eventualnih komentara, ODO će predati dokument proceduri diskusije i usvajanja Skupštini Opštine Prištine. Nakon usvajanja u Skupštini Opštine, ODO će izraditi materijal za informisanje interesnih stranaka u oblasti obrazovanja, uključujući roditelje, NVO-e i preduzeća. U tom cilju će se izraditi informativni letci i brošure, dok će na veb stranici stalno biti objavljen plan. Materijali na veb stranici će biti objavljeni na albanskom, engleskom i jeziku zajednica da bi imali što više korisnika i interesnih stranaka. Osim toga će se organizovati i informativni sastanci u školama da bi mobilizovali nastavnike i menadžment škola za sprovođenje mera koje su planirane u planu. Nakon toga će se organizovati informativni događaj sa vladinim organizacijama i jedan sastanak sa preduzećima. Osim uzajamnog informisanja će se izvršiti i podela obaveza i uloga za sprovođenje plana u sklopu mogućnosti i interesovanja uključenih stranaka. Svake godine, u julu mesecu će se raditi razmatranje sprovođenja plana i izrada godišnjeg plana delovanja. U ovoj radionici revizije i planiranja će se uključiti sve interesne stranke u oblasti obrazovanja i vaspitanja u Prištini. Ove radionice za razmatranje će služiti i za reviziju i povećanje mobilizacije partnera za što bolje sprovođenje istog. U toku procesa revizije će se posvetiti posebna pažnja merama koje se bave grupama koje su u nepovoljnom položaju (učenici sa posebnim nastavnim potrebama, manjine, devojčice i ostali). 2020 godine će su vršiti uzajamna revizija sprovođenja plana. Tim putem će se organizovati radionica široke obuhvaćenosti, uključujući donatore, partnere, zajednicu, centralne obrazovne autoritete kao i one iz susednih opština. Ovaj proces će podrazumevati razmatranje sprovođenja i reviziju predviđenih mera u originalnom planu. To će se desiti u cilju podudaranja mera sa izmenjenim kontekstom sektora obrazovanja u Prištini i šire. Ovaj događaj će služiti i za mobilizaciju dodatnih sredstava za finansiranje i sprovođenje plana, ali i za kapitalizaciju iz drugih mogućnosti za sprovođenje Plana koje mogu proizaći kao rezultat unapređenja procesa evropskih integracija i ojačanja ekonomske moći Opštine ili budžeta Kosova. Osim ovih oblika komunikacije i informisanja će se iskorišćavati i sredstva za informisanje (elektronska i štampana) u cilju što boljeg informisanja javnosti o procesu sprovođenja, uključujući i izazove i uspehe ovog plana.

56  

Dodatak 1: Okvir za procenu dostignuća Menadžovanje i osiguranje kvaliteta

Pokazatelj Trenutno stanje Cilj 2019 Cilj 2022 Sredstva za verifikaciju Broj službenika u ODO-u 18 24

Platna lista zaposlenih u ODO-u

Broj koordinatora za kvalitet u Opštini Priština

2 53 53 Lista ODO-a i MONT-a

Opštinski Budžet za Obrazovanje

25 miliona 28 mil. Pregled/stanje budžeta

Broj škola u dubokim ruralnim zonama

21 16 Lista škola u ODO-u

Broj obuka za razvoj osoblja 0.9 2.3 Lista uverenja nastavnika Procena razvoja nastavnika

Škola

Dosjei i izveštaji VPN-a

Broj psihologa i pedagoga 14+2 pedagoga 35 Lista ODO-a

Broj akreditovanih programa od strane nacionalnih autoriteta za kvalifikovanje za JŠ

Svi Lista akreditovanih programa

Broj učenika u odeljenju po JŠ 32 24 Lista učenika po odeljenju

Broj sporazuma sa preduzećima

Lista sporazuma preduzeća, Centar za orijentisanje u karijeri

Sprovođenje plana i programa

Pokazatelj Trenutno stanje Cilj 2022 Sredstva za verifikaciju

Broj informativnih sastanaka za novi plan i program, organizovanih na nivou Opštine Prištine

0 Najmanje 15 Zapisnici sa sastanaka predatim u ODO

Broj osposobljenih nastavnika za programe koji su posvećeni sprovođenju novog plana i programa

1256 Svi Broj certifikovanih nastavnika

Redovni izveštaji koordinatora za kvalitet srazmerno sprovođenju novog plana i programa

0 Po tri izveštaja za svaku školu

godišnje

Izveštaji predati u ODO

Broj programa za novi plan i program organizovanih na nivou Opštine Prištine

5 programa 10 programa (uključujući metodologije

oblasti)

Akreditovani programi od strane MONT-a

Broj angažovanih mentora za održavanje obuka 40 80 Broj certifikovanih mentora Postotak porasta investicija u nastavne materijale koji su u funkciji sprovoenja novog plana i programa

Obrazovna tehnologija Pokazatelj Trenutno stanje Cilj 2022 Sredstva za verifikaciju

Broj nastavnih paketa po školi Broj opreme TIK-a po školi/opštini Broj oprema TIK-a po učeniku u Opštini Priština

Broj laboratorija Broj kabineta Broj softverskih aplikacija u aktivnoj upotrebi Broj digitalne opreme po školi Broj tehničkih klubova po školi Broj licenci učenika za korišćenje digitalnih aplikacija

Broj certifikovanih nastavnika za upotrebu aplikacija

Iznos donacija za tehnološku opremu po školi

 

57  

 Predškolsko obrazovanje

Pokazatelj Trenutno stanje Cilj 2022 Sredstva za verifikaciju Broj dece u PŠI u Opštini Priština 1575 Stepen upisa (postotak dece upisane u PŠO u poređenju sa stanovništvom)

9.40%

Broj javnih PI-a 8 Broj privatnih PI-a 1 Broj PI-a sa osnovom u zajednici 6 Broj profesionalaca koji nude profesionalne usluge u PŠO-u u Prištini

1

Postotak PŠI koji nude profesionalne usluge Postotak PŠI-a koje nude sve profesionalne usluge

Postotak fondova/donacija i povećanje doprinosa sakupljenih od strane roditelja i i zajednica na nivou PI-a

Broj potpisanih memoranduma Broj obuka, organizovanih programa za PŠI Izrađen pravilnik za sakupljanje fondova/donacija

Prijateljska sredina

Pokazatelj Trenutno stanje

Cilj 2022 Sredstva za verifikaciju

Broj incidenata- vršenje fizičkog nasilja spram učenicima od strane nastavnika

Broj incidenata- vršenje fizičkog nasilja nad učenicima od strane učenika

Broj incidenata- vršenje fizičkog nasilja nad učenicima od strane osoba van škole

Broj povreda učenika putem ka školi, u toku nastave i na povratku;

Broj roditeljskih sastanaka u skolama Opštine Priština

Broj odvojenih mesta/kutova za atraktivno učenje

Broj incidenata koji su povezani sa deljenjem i korišćenjem narkotika

Broj škola sa celodnevnom nastavom Broj obuka o prijateljskoj sredini Broj oprema sigurnosnih kamera u IEAA Broj psihologa i pedagoga u školama Broj sastanaka i seansi psihologa sa učenicima

Podržavanje inicijativa nastavnika, učenika i zajednice koje su povezane sa podizanjem kvaliteta (radne grupe za različite predmete).

      

Broj godišnjih izveštajaskola o korišćenju aplikacija i oprema

Broj elektronskih veb stranica škola Broj škola sa digitalnim dnevnicima 3 Sve

58 

 

Dod

atak

2: P

lan

spro

vođe

nja

budž

eta

Inst

ituci

onal

no m

enad

žova

nje i

osig

uran

je k

valit

eta

Obj

ektiv

1: R

azvi

jaju

se lj

udsk

i i in

stitu

cion

alni

kap

acite

ti za

pos

toja

no o

sigur

anje

kva

litet

a u

obra

zova

nju

u O

pštin

i Pri

štin

a

Rez

ulta

t 1.1

: Pos

toji

dovo

ljno

kval

ifiko

vano

oso

blje

na

nivo

u O

DO

-a i

IEA

A

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

nstit

ucija

/Org

aniz

acija

za

pru

žanj

e po

dršk

e

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

1.1:

- P

roce

na

potre

ba i

osig

uran

je

kval

ifiko

vano

g os

oblja

za

OD

O

i IEA

A.

Preg

led

i izr

ada

krite

rijum

a za

za

pošlj

avan

je

2018

-202

0 O

DO

Šk

ola

i PI

Opš

tinsk

i bu

džet

Proc

ena:

10

dana

O

spos

oblja

vanj

e 16

da

na

OD

O: 8

Dan

a 12

služ

beni

ka p

o 3

dana

god

išnje

Pr

egle

d kr

iterij

uma

zapo

šljav

anja

: 15

00Eu

r

3000

19

500

3870

0 45

000

7200

0 17

8200

Don

ator

i i/il

i ce

ntra

lne

Insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

ama

(u ev

rim

a):

3000

19

500

3870

0 45

000

7200

0 17

8200

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mas

a 1.

1.2:

- U

nutra

šnji

trans

fer

(mig

raci

ja)

osob

lja i

nasta

vnik

a iz

je

dne

u dr

ugu

škol

u i s

jedn

og

radn

og m

esta

na

drug

o na

osn

ovu

potre

ba i

mog

ućno

sti

O

DO

Opš

tinsk

i bu

džet

Be

z tro

škov

a

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

 

59 

 

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

ama

(u ev

rim

a):

0 0

0 0

0 0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mas

a 1.

1.3:

Si

stem

isanj

e na

stavn

ika

iz

jedn

e u

drug

u šk

olu,

kao

re

zulta

t izm

ena

plan

a i p

rogr

ama

O

pštin

ski

budž

et

Bez

trošk

ova

0

0 0

0 0

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

ama

(u ev

rim

a):

0 0

0 0

0 0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mas

a 1.

1.4:

Fu

nkci

onal

ni

preg

led

OD

O

2018

-201

9 O

pštin

a Pr

ištin

a N

VO

/Don

ator

i

Opš

tinsk

i bu

džet

D

onat

ori

3500

Eur

20

00

1500

0

0 0

3500

Rez

ulta

t 1.2

. Spr

ovod

e se

meh

aniz

mi k

oji o

sigur

avaj

u od

govo

rnos

ti i i

zveš

tava

nje u

obr

azov

anju

u O

pštin

i Pri

štin

a.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

2.1.

K

reir

anje

pr

ofes

iona

lne

ekip

e na

niv

ou

OD

O-a

za

Opš

tinsk

i bu

džet

Osp

osob

ljava

nje(

3 da

na)

Kom

unik

acija

(MZ

– 40

0 go

dišn

je)

Van

jska

eksp

ertiz

a

0 25

00

1900

19

00

1900

82

00

60 

 

mon

itori

sanj

e pr

ocen

e do

stig

nuća

škol

e.

(10

dana

– g

odišn

je

1500

E)

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

ama

(u ev

rim

a):

0 25

00

1900

19

00

1900

82

00

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

2.2.

K

reira

nje

ekip

a na

ni

vou

eduk

ativ

no-

obra

zovn

ih

insti

tuci

ja u

pr

oces

u un

utra

šnje

i v

anjsk

e pr

ocen

e na

pret

ka šk

ole

Opš

tinsk

i bu

džet

Dva

dan

a os

poso

blja

vanj

a za

36

0 čl

anov

a

0 72

00

7200

0

0 14

400

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

ama

(u ev

rim

a):

0 72

00

7200

0

0 14

400

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

2.3.

Po

drža

vanj

e šk

ola

pri p

obol

jšanj

u 20

20-2

022

OD

O

Škol

e O

pštin

ski

budž

et

Jedn

a ob

uka

na

osno

vu p

otre

ba

nasta

vnik

a 0

0 35

000

3500

0 35

000

1050

00

 

61 

 

dosti

gnuć

a na

os

novu

rezu

ltata

va

njsk

e pr

ocen

e.

2500

X 2

0 X

2 d

ana

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

ama

(u ev

rim

a):

0 0

3500

0 35

000

3500

0 10

5000

Rez

ulta

t 1.3

. Pos

toje

pro

fesio

naln

i meh

aniz

mi z

a os

igur

anje

kva

litet

a.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

3.1.

For

mira

se

asoc

ijaci

ja d

irekt

ora

škol

a ko

ja fu

nkci

oniše

ka

o te

lo u

osig

uran

ju

kval

iteta

Opš

tinsk

i bu

džet

Tr

oško

vi o

buka

30

00

5000

50

00

5000

50

00

2300

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

ama

(u ev

rim

a):

3000

50

00

5000

50

00

5000

23

000

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

3.2.

Obe

zbeđ

uje

se k

oord

inat

or k

valit

eta

na o

pštin

skom

i šk

olsk

om n

ivou

.

Opš

tinsk

i bu

džet

40

nor

ma

+

1 K

K O

DO

18

0000

18

0000

18

0000

18

0000

18

0000

90

0000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

62 

 

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

ama

(u ev

rim

a):

1800

00

1800

00

1800

00

1800

00

1800

00

9000

00

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

3.3.

N

adgl

edan

je/m

ento

risan

je

i osn

aživ

anje

pr

ofes

iona

lnih

akt

iva

(sek

cija

)

2018

-202

2 K

K –

OD

O

KK

– šk

ola

OD

O

Opš

tinsk

i bu

džet

Be

z tro

škov

a

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

ama

(u ev

rim

a):

0 0

0 0

0 0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

3.4.

Osn

aživ

anje

pr

ofes

iona

lnih

akt

iva

2018

-201

9 O

DO

M

ON

T

Opš

tinsk

i bu

džet

4 da

na

ospo

sobl

java

nja

za

aktiv

nost

20

000

1000

0 10

000

5000

50

00

5000

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Mer

a 1.

3.5.

Osn

ivan

je

indu

strijs

kog

save

ta

Opš

tini P

rištin

a

2018

O

DO

Pred

uzeć

a O

pštin

a Pr

ištin

a O

DO

N

/A

0 0

0 0

0 0

Mer

a 1.

3.6.

Pot

pisiv

anje

ug

ovor

a za

pra

ktič

ni ra

d

2018

-202

2 Šk

ole

OD

O

KIA

P O

DO

N

/A

0 0

0 0

0 0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

ama

(u ev

rim

a):

2000

0 10

000

1000

0 50

00

5000

50

000

R

ezul

tat 1

.4: N

edos

tata

k do

voljn

og b

udže

ta za

ost

vare

nje

funk

cije

OD

O-a

M

era

Peri

od

Odg

ovor

na

Inst

ituci

ja/

Izvo

r O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

 

63 

 

spro

vođe

nja

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

finan

siran

ja

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

4.1.

Pob

oljša

nje

budž

etno

g pl

anira

nja

(Sa

svim

inte

resn

im

stran

kam

a)

Opš

tinsk

i bu

džet

Za

jedn

ička

revi

zija

bu

džet

a

3000

30

00

3000

30

00

3000

15

000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

ama

(u ev

rim

a):

3000

30

00

3000

30

00

3000

15

000

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

4.2.

Obe

zbeđ

uje

se a

dekv

atan

bud

žet z

a os

tvar

enje

obj

ektiv

a str

ateš

kog

plan

a.

2018

-202

2 O

DO

ZF

D

F

Opš

tinsk

i bu

džet

Be

z tro

škov

a

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

4.3.

Stim

ulisa

nje

men

adžm

enta

(OD

O-

škol

a), u

zorn

ih

nasta

vnik

a po

po

kaza

nom

dos

tignu

ću.

2018

-202

2 O

DO

M

ON

T

O

pštin

ski

budž

et

Jedn

a ak

tivno

st go

dišn

je

(Osp

osob

ljava

nja

i stu

dije

pos

ete)

6

grup

a X

150

0

9000

90

00

9000

90

00

9000

45

000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

64 

 

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 90

00

9000

90

00

9000

90

00

4500

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

4.4.

Stu

dijsk

e po

sete

van

zem

lje z

a slu

žben

ike,

dire

ktor

e i

nasta

vnik

e da

bi b

ili u

ko

rak

sa p

rom

enam

a i

novi

nam

a u

nasta

vi u

ra

zvije

nim

zem

ljam

a

Opš

tinsk

i bu

džet

V

idi 1

.4.3

. 0

0 0

0 0

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Rez

ulta

t 1.5

: Ost

vare

na su

inov

ativ

na i

post

ojan

a r

ešen

ja k

oja

osig

urav

aju

konk

uren

ciju

znan

ja, i

zveš

tava

nja

i kva

litet

nu n

asta

vu u

odv

ojen

im o

delje

njim

a i u

mal

im

rura

lnim

škol

ama

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

5.1.

Pro

cena

sta

nja

sraz

mer

no

funk

cion

isanj

u od

voje

nih

odel

jenj

a i u

m

alim

rura

lnim

škol

ama.

2018

O

DO

Šk

ola

Opš

tinsk

i bu

džet

M

ešan

a ek

ipa

(OD

O

– va

njsk

a ek

sper

tiza)

15

00

0 0

0 0

1500

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 15

00

0 0

0 0

1500

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o  

65 

 

Mer

a 1.

5.2.

Izra

da i

spro

vođe

nje

plan

a za

ko

nsol

idac

iju šk

ola

2018

O

DO

Šk

ola

O

pštin

ski

budž

et

Radi

onic

a za

pl

anira

nje

(500

E)

Prev

oz (1

0 m

inib

us X

10

L X

200

dan

a)

2050

0 20

000

2000

0 20

000

2000

0 10

0500

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 20

500

2000

0 20

000

2000

0 20

000

1005

00

R

ezul

tat 1

.6. N

asta

vnic

i su

podu

pira

ni i

spro

vode

nas

tavn

e st

rate

gije

i do

bije

no st

ručn

o zn

anje

u p

rogr

amim

a za

pro

fesio

naln

i raz

voj.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

6.1.

Izra

đuju

se

polit

ike

i pra

viln

ici z

a pr

ofes

iona

lni r

azvo

j na

stavn

ika.

2019

O

DO

Opš

tinsk

i bu

džet

Je

dna

zaje

dnič

ka

konf

eren

cija

(200

0 E)

0

2000

0

0 0

2000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

2000

0

0 0

2000

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

6.2.

Izra

đuje

se

Plan

za

prof

esio

naln

i ra

zvoj

pro

svet

nih

radn

ika

(nas

tavn

ika)

i ad

min

istra

cije

2019

Opš

tinsk

i bu

džet

Be

z tro

škov

a

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a O

dgov

orna

in

stitu

cija

In

stitu

cija

/O

rgan

izac

ijIz

vor

finan

siran

jO

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

66 

 

za

spro

vođe

nje

a za

pr

užan

je

podr

ške

a

Mer

a 1.

6.3.

Spr

ovođ

enje

Pl

ana

za p

rofe

siona

lni

razv

oj.

2019

O

DO

O

pštin

ski

budž

et

40 %

nas

tavn

ika

po 3

da

na o

buke

god

išnje

-je

dna

godi

šnja

te

mat

ička

ko

nfer

enci

ja

3000

Eur

o

3000

63

000 

6300

0 63

000 

6300

0 25

5000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 30

00

6300

0 63

000 

6300

0 63

000 

2550

00

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

6.4.

M

onito

risan

je p

rogr

ama

prof

esio

naln

og ra

zvoj

a

OD

O

Opš

tinsk

i bu

džet

500

Euro

mes

ečno

za

neza

visn

o m

onito

risan

je i

izve

štava

nje

0 60

00

6000

60

00

6000

24

000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

6000

60

00

6000

60

00

2400

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 1.

6.5.

Kre

iranj

e i

ažur

iranj

e ba

ze p

odat

aka

za P

RN

Opš

tinsk

i bu

džet

Pr

ocen

a 50

0 0

1000

0

0 0

1000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0  

67 

 

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

1000

0

0 0

1000

God

ina:

20

18

2019

20

20

2021

20

22

Uku

pno

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

obje

ktiv

u/ob

last

i iz o

pštin

skog

bud

žeta

(u e

vrim

a) :

2450

00

3297

00

3788

00

3729

00

3999

00

1,72

6,30 0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

obje

ktiv

u/ob

last

i od

dona

tora

i/ili

cen

tral

nih

inst

ituci

ja (u

evr

ima)

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

obje

ktiv

u/ob

last

i iz s

vih

finan

sijsk

ih iz

vora

u e

vrim

a :

2450

00

3297

00

3788

00

3729

00

3999

00

1,72

6,30 0

68 

 

Spro

vođe

nje n

ovog

pla

na i

prog

ram

a

Obj

ektiv

2. N

ovi n

asta

vni p

lan

se sp

rovo

di n

a pl

anir

an i

kval

iteta

n na

čin

uz u

klju

čenj

e sv

ih in

tere

snih

stra

naka

Rez

ulta

t 2.1

: Ost

varu

je se

koo

rdin

acija

i do

bra

inst

ituci

onal

na sa

radn

ja sv

ih in

tere

snih

stra

naka

za sp

rovo

đenj

e pla

na i

prog

ram

a.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 2.

1.1.

Kre

ira se

op

štins

ko te

lo z

a ko

ordi

nisa

nje

i pru

žanj

e ol

akšic

e pr

i spr

ovođ

enju

pl

ana

i pro

gram

a.

2018

O

DO

O

pštin

ski

budž

et

Redo

vni

koor

dina

cion

i sa

stanc

i 50

0

500

500 

500 

500 

500 

2500

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 50

0 50

0 50

0 50

0 50

0 25

00

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 2.

1.2.

Ora

nizu

ju se

za

jedn

ičke

radi

onic

e za

pr

evaz

ilaže

nje

izaz

ova

pri s

povo

đenj

u no

vog

plan

a i p

rogr

ama.

2018

O

DO

M

ON

T

Opš

tinsk

i bu

džet

M

ento

ri i o

stali

trošk

ovi

1200

0

1200

0

0 24

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 12

00

0 12

00

0 0

2400

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 2.

1.3.

Sp

rovo

đenj

e pl

ana

za

prev

azila

ženj

e m

era/

izaz

ova/

pote

škoć

a/pr

epre

ka.

Opš

tinsk

i bu

džet

Pr

ocen

a 30

00

0 30

00

3000

30

00

3000

12

000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0  

69 

 

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

3000

30

00

3000

30

00

1200

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 2.

1.4.

Spr

ovođ

enje

na

dgle

danj

a sp

rovo

đenj

a pl

ana

i pro

gram

a.

2018

-202

2 O

DO

SI

A

Opš

tinsk

i bu

džet

Iz

rada

okv

ira

mon

itoris

anja

500

50

0 0

0 0

0 50

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Mer

a 2.

1.5.

Izra

da p

lana

i p

rogr

ama

AA

P 20

18-2

022

Šk

ole

OD

O

OD

O

Izvr

šenj

e an

aliz

e 0

1500

0

1500

0

3000

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 50

0 15

00

0 15

00

0 35

00

R

ezul

tat 2

.2. N

asta

vnic

i su

dobr

o in

form

isani

, pos

veće

ni i

otvo

reni

za sp

rovo

đenj

e pr

omen

a ko

je d

onos

i nov

i pla

n i p

rogr

am.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 2.

2.1.

Org

aniz

uju

se sa

stanc

i i ra

dion

ice

za

razm

enu

iskus

tava

pri

prim

eni n

asta

vnih

pl

anov

a uz

rele

vant

no

uklju

čiva

nje

(pilo

t) šk

ola

i int

eres

nih

stran

aka

O

pštin

ski

budž

et

Jedn

a ra

dion

ica

godi

šnje

za

razm

enu

iskus

tava

(200

U

česn

ika)

Je

dn ra

dion

ica

4000

€

0 40

00

4000

40

00

4000

16

000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

4000

40

00

4000

40

00

1600

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

70 

 

Mer

a 2.

2.2.

Kre

iranj

e m

ehan

izam

a za

m

otiv

isanj

e na

stavn

ika

za p

rimen

u/sp

rovo

đenj

e no

vog

plan

a i p

rogr

ama.

2018

-202

2 O

DO

Šk

ole

Opš

tinsk

i bu

džet

Ra

zni o

blic

i 30

00

3000

30

00

3000

30

00

1500

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Mer

a 2.

2.3.

Obu

ka i

info

rmisa

nje

nasta

vnik

a i

stude

nata

o

stand

ardi

zova

noj

vred

nosti

2018

-202

2 O

DO

MO

NT

NV

O

Don

ator

i

OD

O

MO

NT

Don

ator

i

5 ra

dion

ica

godi

šnje

Iz

rada

, prin

tiran

je i

pode

la m

ater

iala

50

00

7000

70

00

7000

70

00

3300

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 80

00

1000

0 10

000

1000

0 10

000

4800

0

Rez

ulta

t 2.3

. Osig

uran

a je

infr

astr

uktu

ra, s

reds

tva

i ško

lski u

džbe

nici

koj

i su

harm

oniz

ovan

i sa

zaht

evim

a no

vog

plan

a i p

rogr

ama.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn o

Mer

a 2.

3.1.

Pro

cenj

uje

se o

pšte

stan

je

infra

struk

ture

20

18

OD

O

Škol

e

Opš

tinsk

i bu

džet

Odr

eđiv

anje

mod

ela

i u

pore

điva

nje

stanj

a 15

00

1500

0

0 15

00

0 30

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 15

00

0 0

1500

0

3000

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn o

Mer

a 2.

3.2.

Obe

zbeđ

uju

se

fond

ovi z

a po

boljš

anje

in

frastr

uktu

re z

a op

timal

nog

sp

rovo

đenj

e no

vog

plan

a i

prog

ram

a. U

glav

nom

se

osig

urav

aju

opre

me

i m

ater

ijaln

a sr

edstv

a za

kv

alite

tnu

nasta

vu u

uč

ioni

cam

a i g

odin

ama

koje

sp

rovo

de n

ovi n

asta

vni p

lan.

Opš

tinsk

i bu

džet

Pr

ocen

a 16

0000

E

Za č

etiri

god

ine

0

4000

0 40

000 

4000

0 40

000 

1600

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

4000

0 40

000 

4000

0 40

000 

1600

00

 

71 

 

God

ina:

20

18

2019

20

20

2021

20

22

Uku

pn o U

kupa

n iz

nos b

udže

ta p

o ob

jekt

ivu/

obla

sti i

z opš

tinsk

og b

udže

ta (u

evri

ma)

: 11

700

5900

0 58

700

6050

0 57

500

2474

00

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

obje

ktiv

u/ob

last

i od

dona

tora

i/ili

cen

tral

nih

inst

ituci

ja (u

evr

ima)

0

0 0

0 0

0 U

kupa

n iz

nos b

udže

ta p

o ob

jekt

ivu/

obla

sti i

z svi

h fin

ansij

skih

izvo

ra (u

evr

ima)

: 11

700

5900

0 58

700

6050

0 57

500

2474

00

72 

 

Obr

azov

na te

hnol

ogija

i na

stav

na sr

edst

va

Obj

ektiv

3: O

bezb

eđuj

e se

pot

rebn

a ob

razo

vna

tehn

olog

ija k

oja

omog

ućuj

e opt

imal

ne n

asta

vne

uslo

ve i

proc

ese z

a na

stav

nike

i uč

enik

e za

efik

asnu

nas

tavu

.

Rez

ulta

t 3.1

. Izv

ršen

o je

opr

emlji

vanj

e ško

la o

prem

om T

IK-a

.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

1.1.

Pro

cenj

uju

se p

otre

be i

škol

e se

sn

abde

vaju

opr

emom

TI

K-a

.

Janu

ar –

apr

il 20

18

OD

O

Škol

e

Opš

tinsk

i bu

džet

Odr

eđuj

e se

kr

iterij

um

Proc

enju

je se

stan

je

1500

1500

0

1500

0

0 30

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 15

00

0 15

00

0 0

3000

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

1.2:

Te

nder

isanj

e ko

mpa

nije

za

snab

deva

nje

Maj

– ju

l 201

8 O

DO

N

abav

ke

Opš

tinsk

i bu

džet

N

/A

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mas

a 3.

1.3:

Sn

abde

vanj

e šk

ola

opre

mam

a TI

K-a

Opš

tinsk

i bu

džet

Pr

ocen

a

5000

0 €

godi

šnje

50

000

5000

0 50

000 

5000

0 50

000 

2500

00

Don

ator

i i/il

i N

/A

0 0

0 0

0 0

 

73 

 

Cent

raln

e in

stitu

cije

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 50

000

5000

0 50

000 

5000

0 50

000 

2500

00

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mas

a 3.

1.4:

Fu

nkci

onal

izac

ija

opre

ma

TIK

-a

Opš

tinsk

i bu

džet

Podr

ška

tehn

ički

m

klub

ovim

a 50

klu

bova

X 3

00

Euro

god

išnje

0 15

000

1500

0 15

000

1500

0 60

000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

1500

0 15

000

1500

0 15

000

6000

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

1.5

Ugo

vara

nje

kom

pani

je iz

O

pštin

e za

regu

lisan

je i

održ

avan

je o

prem

a TI

K-

a u

škol

ama

Opš

tinsk

i bu

džet

V

lerë

sim

5000

në

vit

5000

50

00 

5000 

5000 

5000 

2500

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 50

00

5000 

5000 

5000 

5000 

2500

0

Rez

ulta

t 3.2

. Ško

le su

opr

emlje

ne o

braz

ovno

m te

hnol

ogijo

m i

iskor

išćav

aju

onlin

e i d

igita

lne i

zvor

e

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

74 

 

Mer

a 3.

2.1.

Osn

ivan

je

ekip

e za

iden

tifik

aciju

po

treba

škol

a za

ob

razo

vnu

tehn

olog

iju.

Janu

ar –

mar

t 20

18

OD

O

IE

AA

N

/A

Opš

tinsk

i bu

džet

N

/A

1500

0

0 0

0 15

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 15

00

0 0

0 0

1500

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

2.2:

Po

men

uta

ekip

a ist

ražu

je

posle

dnje

tren

dove

ko

rišće

nja

obra

zovn

e te

hnol

ogije

u z

emlji

i va

n n j

e.

Mar

t – ju

n 20

18

OD

O

IE

AA

N

/A

Opš

tinsk

i bu

džet

Pr

ocen

a 15

00 E

vra

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mas

a 3.

2.3:

Iz

rađu

ju se

osn

ovni

i sp

ecija

lizov

ani p

aket

i ob

razo

vne

tehn

olog

ije p

o pr

iorit

etim

a i n

asta

vnim

ni

voim

a (0

, 1, 2

, 3),

vrste

šk

olov

anja

(pro

fesio

naln

o –

opšte

), sm

er (n

auke

, um

etno

sti, m

atem

atik

a, ..

.),

prof

ili (u

zav

isnos

ti od

pro

fila

prof

esio

naln

e šk

ole)

. - O

bezb

eđuj

u se

nas

tavn

i pa

keti

i del

e se

škol

ama

i pr

edšk

olsk

im in

stitu

cija

ma.

2018

–

2022

O

DO

N

/A

Opš

tinsk

i bu

džet

Pake

ti ob

razo

vne

tehn

olog

ije z

a 1

škol

u =

3500

evr

a go

dišn

je

(55

škol

a)

1925

00

1925

00

1925

00

1925

00

1925

00

9625

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 19

2500

19

2500

19

2500

19

2500

19

2500

96

2500

 

75 

 

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

2.4:

“U

či m

e” i

onlin

e pl

atfo

rme

učen

ja (2

008-

pi

lotir

anje

)

O

pštin

ski

budž

et

~ 10

evr

a po

uče

niku

Pr

ocen

a 12

000

2500

0 25

000

2500

0 25

000

1120

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 12

000

2500

0 25

000

2500

0 25

000

1120

00

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

2.5:

D

igita

lizac

ija d

nevn

ika

i pe

dago

ške

doku

men

taci

je.

2019

-202

2 O

DO

N

VO

Opš

tinsk

i bu

džet

Apl

ikac

ija i

popu

lariz

acija

po

data

ka

Proc

ena

5000

0 50

00

3000

20

00

2000

12

000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

5000

30

00

2000

20

00

1200

0

Rez

ulta

t 3.3

. Sve

škol

e su

opre

mlje

ne la

bora

tori

jam

a, k

abin

etim

a, d

ok su

škol

e ko

je su

već

imal

e la

bora

tori

je o

prem

ljene

pot

rebn

im p

otro

šnim

mat

erija

lom

za la

bora

tori

je

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anja

O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

3.1.

Iden

tifik

uju

se p

otre

be šk

ola

za

radi

onic

e, la

bora

torij

e 20

18-2

022

OD

O

Škol

e O

rgan

izac

ija

za

Opš

tinsk

i bu

džet

Odr

eđuj

u se

kr

iterij

umi

Vrš

i se

proc

ena

1500

0

0 0

0 15

00

76 

 

/kab

inet

e i p

otro

šne

mat

eria

le g

odišn

je.

spro

vođe

nje

D

onat

ori i

/ili

Cent

raln

e in

stitu

cije

N

/A

0 0

0 0

0 0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 15

00

0 0

0 0

1500

Mas

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

3.2:

Iz

rađu

ju se

liste

za

potre

be sv

ake

škol

e za

ka

bine

te i

labo

rato

rije

2018

-202

2 O

DO

Šk

ole

Opš

tinsk

i bu

džet

N

/A

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

3.3:

Te

nder

isanj

e ko

mpa

nija

i op

rem

anje

škol

a sa

ra

dion

icam

a, la

bora

torij

a / k

abin

eta

i pot

rošn

im

mat

erija

lima.

2019

-202

2 O

DO

Šk

ole

Opš

tinsk

i bu

džet

Pr

ocen

a do

delje

nih

sred

stava

10

0000

10

0000

10

0000

10

0000

10

0000

50

0000

10

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 10

0000

10

0000

10

0000

10

0000

10

0000

50

0000

R

ezul

tat 3

.4:O

drža

ne su

obu

ke za

nas

tavn

ike

za k

reat

ivno

stva

ranj

e i k

orišć

enje

obr

azov

ne te

hnol

ogije

, sre

dsta

va T

IK-a

, kab

inet

a i l

abor

ator

ija i

podi

gnut

i su

kapa

cite

ti un

utar

škol

a za

odr

žava

nje o

vih

opre

ma

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

                                                            

10 Ka qe

ne 300

00 – eshte bere 10

0000

 per perfshire dhe

 shpe

nzim

et e arsim

it profesiona

l e m

aterialeve sh

penzue

se. Te shlyhe

t pas  

 

77 

 

Mer

a 3.

4.1.

Iden

tifik

uju

se p

otre

be n

asta

vnik

a za

ob

uke

u ob

lasti

nov

ih

tehn

olog

ija.

Jun

– Se

ptem

bar

2018

O

DO

Šk

ole

NV

O

Eksp

ertiz

a

Opš

tinsk

i bu

džet

15

00

1500

0

0 0

0 15

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 15

00

0 0

0 0

1500

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

4.2.

Izra

da p

lana

de

lova

nja.

Se

ptem

bar-

Okt

obar

201

8 O

DO

Šk

ole

NV

O

Eksp

ertiz

a

Opš

tinsk

i bu

džet

10

00

1000

0

0 0

0 10

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 10

00

0 0

0 0

1000

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

4.3:

Obu

ka z

a na

savn

ike

Svak

e go

dine

O

DO

M

ON

T

O

pštin

ski

budž

et

1 tro

dnev

na o

buka

za

1 na

stavn

ika

= 60

ev

ra

obuč

ava

se 5

00

godi

šnje

3000

0 30

000

3000

0 30

000

3000

0 15

0000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 30

000

3000

0 30

000

3000

0 30

000

1500

00

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

78 

 

Mer

a 3.

4.4.

Klu

bovi

za

tehn

ičku

pod

ršku

Sv

ake

godi

ne

OD

O

N/A

Opš

tinsk

i bu

džet

V

idi 3

.1.4

. 0

0 0

0 0

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

4.5.

O

spos

oblja

vanj

e na

stavn

ika

za k

orišć

enje

i o

drža

vanj

e la

bora

torij

a i k

abin

eta.

2019

-202

2 O

DO

Šk

ole

Snab

deva

či

Opš

tinsk

i bu

džet

Pr

ocen

a 20

00 €

god

išnje

20

00

2000 

2000 

2000 

2000 

1000

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 20

00

2000 

2000 

2000 

2000 

1000

0

Rez

ulta

t 3.5

. Obe

zbeđ

en je

znač

ajan

bro

j don

acija

od

dono

ra, p

redu

zeća

i za

jedn

ice

i pov

ećan

je b

udže

t nam

enje

n za

obr

azov

nu te

hnol

ogiju

i op

rem

a TI

K-a

u šk

olam

a.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 3.

5.1.

Id

entif

ikac

ija

orga

niza

cija

, pre

duze

ća i

zaje

dnic

e uo

pšte

koj

e su

za

inte

reso

vane

da

dopr

ines

u šk

oli.

Svak

e go

dine

O

DO

IEA

A

N/A

Opš

tinsk

i bu

džet

N

/A

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

 

79 

 

Mer

a 3.

5.2.

Kre

iranj

e m

ehan

izam

a un

utar

šk

ola

koje

će

biti

u ne

pres

tano

j kom

unik

aciji

sa

don

ator

ima.

Svak

e go

dine

D

KA

IEA

A

N/A

Opš

tinsk

i bu

džet

Kan

cela

rije

za

sara

dnju

Pr

ocen

a 30

00 €

30

00

3000 

3000 

3000 

3000 

1500

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 30

00

3000 

3000 

3000 

3000 

1500

0

G

odin

a:

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o U

kupa

n iz

nos b

udže

ta za

obj

ektiv

/obl

ast i

z opš

tinsk

og b

udže

ta (u

evri

ma)

: 40

1500

42

7500

42

7000

42

4500

42

4500

21

0500

0 U

kupa

n iz

nos b

udže

ta za

obj

ektiv

/obl

ast o

d do

nato

ra i/

ili c

entr

alni

h in

stitu

cija

(u e

vrim

a):

0 0

0 0

0 0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

za o

bjek

tiv/o

blas

t (iz

svih

fina

nsijs

kih

izvo

ra u

evr

ima)

: 40

1500

42

7500

42

7000

42

4500

42

4500

21

0500

0

80 

 

Upi

s u p

redš

kolsk

o ob

razo

vanj

e

Obj

ektiv

4: P

oveć

anje

upi

sa i

pobo

ljšan

je k

valit

eta

uslu

ga u

pre

dško

lskom

obr

azov

anju

u O

pštin

i Pri

štin

a

Rez

ulta

t 4.1

: Pos

toje

dov

oljn

i inf

rast

rukt

urni

kap

acite

ti ko

ji om

oguć

uju

udvo

stru

čenj

e bro

ja d

ece

upisa

ne u

pre

dško

lsko

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

1.1.

Izra

đuje

se i

spro

vodi

pro

gram

in

vesti

cija

u in

frastr

uktru

pr

edšk

olsk

og

obra

zova

nja

u Pr

ištin

i

2018

O

DO

PI

Opš

tinsk

i bu

džet

20

00

2000

0

0 0

0 20

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

5000

50

00

0 0

0 0

5000

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 70

00

0 0

0 0

7000

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

1.2.

Spr

ovođ

enje

m

era

prog

ram

a za

iz

grad

nju,

pro

širiv

anje

, re

novi

sanj

e i p

obol

jšanj

e in

frastr

uktu

re P

I-a.

Opš

tinsk

i bu

džet

20

0000

00

Kap

italn

e in

vesti

cije

40

0000

40

0000 

4000

00 

4000

00 

4000

00 

2000

000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

1500

000

3000

00

3000

00

3000

00 

3000

00 

3000

00 

1500

000

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 70

0000

70

0000 

7000

00 

7000

00 

7000

00 

3500

000

R

ezul

tat 4

.2. O

bezb

eđen

i su

dovo

ljni f

ondo

vi za

pob

oljš

anje

i pr

ošir

enje

uslu

ga u

PŠO

-u.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

2.1.

Pov

ećan

je

vrsta

uslu

ga (i

ge

neris

anje

doh

odak

a za

20

18-2

022

OD

O

MO

NT

NV

O

Don

ator

i

Opš

tinsk

i bu

džet

Pr

ocen

a 35

00

3500

0

0 0

7000

 

81 

 

pora

st br

oja

dece

uk

ljuče

ne u

PI)

pred

škol

skog

ob

razo

vanj

a.

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

Proc

ena

5000

0

5000

0

0 10

000

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 85

00

3500

50

00

0 0

1700

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

2.3.

Raz

voj

partn

ersta

va z

a po

veća

no

uklju

čenj

e i o

sigur

anje

do

prin

osa

od st

rane

ro

dite

lja i

zaje

dnic

e.

Opš

tinsk

i bu

džet

Be

z tro

škov

a

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

2.3.

Raz

voj

partn

ersta

va z

a po

veća

no

uklju

čenj

e i o

sigur

anje

va

njsk

ih d

oprin

osa.

2018

-202

2 O

DO

PI

Opš

tinsk

i bu

džet

Info

rmat

ivni

sasta

nci

i sas

tanc

i za

sara

dnju

Pr

ocen

a: 2

500

godi

šnje

2500

25

00 

2500 

2500 

2500 

1250

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 25

00

2500 

2500 

2500 

2500 

1250

0

82 

  R

ezul

tat 4

.3. O

rgan

izov

ane s

u ne

prek

idne

obu

ke za

pro

fesio

naln

i raz

voj v

aspi

tača

i ad

min

istra

tivno

g os

oblja

u P

I koj

i su

dopr

inel

i da

se u

pre

dško

lskom

obr

azov

anju

sp

rovo

de ef

ektiv

nije

ped

agoš

ke i

prof

esio

naln

e met

odol

ogije

.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anja

O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

3.1.

Pro

cena

po

treba

i za

htev

a za

pr

ofes

iona

lni r

azvo

j va

spita

ča i

adm

inist

rativ

nog

osob

lja.

2018

O

DO

PI

N

VO

(K

EC)

Opš

tinsk

i bu

džet

Be

z tro

ška

0

0 0

0 0

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anja

O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

3.2.

Spr

ovođ

enje

pr

ogra

ma

obuk

a za

pr

edšk

olsk

o ob

razo

vanj

e.

2019

-202

2 O

DO

N

VO

M

ON

T

Opš

tinsk

i bu

džet

100

vasp

itača

u d

ve

trodn

evne

radi

onic

e 12

000

3000

30

00

2000

20

00

2000

12

000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 30

00

3000

20

00

2000

20

00

1200

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anja

O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

3.3.

O

spos

oblja

va se

oso

blje

za

spro

vođe

nje

ON

PK-a

i O

NP

u pr

edšk

olsk

om

obra

zova

nju.

(M

onte

ssor

i, Re

ggio

Em

ilia,

Hap

pas

Hap

i-K

orak

po

Kor

ak,

Maj

eutik

a).

2018

-202

0 O

DO

N

VO

D

onat

ori

Opš

tinsk

i bu

džet

30

00

1000

10

00

1000

0

0 30

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

 

83 

 

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 10

00

1000

10

00

0 0

3000

Rez

ulta

t 4.4

. Zdr

avst

vene

, psih

o-pe

dago

ške

funk

cion

alne

uslu

ge u

pre

dško

lskom

obr

azov

anju

.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a O

dgov

orna

in

stitu

cija

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/O

rgan

iza

cija

za

pruž

anje

po

dršk

e

Izvo

r fin

ansir

anja

O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

4.1

Ang

ažov

anje

psih

olog

a,

peda

goga

, dop

unsk

og

vasp

itača

, ped

iatra

, nu

trici

onist

e i d

rugi

h u

PI sa

org

aniz

ovan

im

radn

im v

rem

enom

na

osno

vu A

U p

o br

oju

dece

u P

I.

2018

-202

2 O

DO

N

VO

Opš

tinsk

i bu

džet

Be

z tro

škov

a

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anja

O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

4.2:

Sz

drav

stven

o-pe

dago

ške

i psih

ološ

ke u

sluge

iz

rađu

ju p

lano

ve ra

da

inte

grisa

ne n

a os

novu

po

treba

i za

htev

a PI

-a.

2018

-202

2 O

DO

N

VO

Opš

tinsk

i bu

džet

Be

z tro

škov

a 0

0 0

0 0

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Rez

ulta

ti 4.

5: In

stitu

cion

et p

aras

hkol

lore

zbat

ojnë

në

tërë

si st

anda

rdet

e o

rgan

izim

it të

pun

ës e

duka

tive-

arsim

ore

në IP

Mer

a O

dgov

orna

in

stitu

cija

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/O

rgan

iza

cija

za

pruž

anje

po

dršk

e

Izvo

r fin

ansir

anja

O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

84 

 

Mer

a 4.

5.1:

O

sniv

anje

opš

tinsk

e ek

ipe(

služb

enic

i za

obra

zova

nje,

služ

beni

k sa

nita

rne

insp

ekci

je, i

nfra

struk

ture

, stu

čnja

ci o

blas

ti i d

r.) z

a or

gani

zova

nje

nadg

leda

nja

, m

onito

risan

ja, k

ontro

lisan

ja sp

rovo

đenj

a sta

ndar

da P

ŠO-a

(sav

etuj

e se

da

se o

va

ekip

a ne

bav

i sam

o in

spek

cijo

m v

0065

i sa

veto

vanj

e i p

odrš

kom

- u n

joj s

e uk

ljuče

ni i

struč

njac

i- ek

sper

ti; n

ije u

redu

da

se d

uplir

a in

spek

cija

).

OD

O

NV

O

Opš

tinsk

i bu

džet

10

000

2000

20

00

2000

20

00

2000

10

000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 20

00

2000

20

00

2000

20

00

1000

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anja

O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

5.2.

Opš

tinsk

a ek

ipa

izra

đuje

pla

n za

po

boljš

anje

, za

pr

evaz

ilaže

nje

prob

lem

a i z

a un

apre

đenj

e sta

ndar

ada

PI-a

u o

pštin

i.

2018

-202

2 O

DO

N

VO

Opš

tinsk

i bu

džet

15

000

3000

30

00 

3000 

3000 

3000 

1500

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 30

00

3000 

3000 

3000 

3000 

1500

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anja

O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 4.

5.3.

Po

dršk

a za

pob

oljša

nje

spro

vođe

nja

stand

arda

PŠ

O-a

2018

-202

2 O

DO

N

VO

Opš

tinsk

i bu

džet

Be

z tro

ška

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

God

ina:

20

18

2019

20

20

2021

20

22

Uku

pno

Uku

pan

izno

s bud

žeta

za o

bjek

tiv/o

blas

t iz o

pštin

skog

bud

žeta

(u ev

rim

a):

4170

00

4150

00

4105

00

4095

00

4095

00

2061

500

 

85 

 

Uku

pan

izno

s bud

žeta

za o

bjek

tiv/o

blas

t od

dona

tora

i/ili

cen

tral

nih

inst

ituci

ja (u

evr

ima)

: 31

0000

30

0000

30

5000

30

0000

30

0000

15

1500

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

za o

bjek

tiv/o

blas

t (iz

svih

fina

nsijs

kih

izvo

ra u

evr

ima)

: 72

7000

71

5000

71

5500

70

9500

70

9500

35

7650

0

86 

 

Bezb

edna

i pr

ijate

ljska

sred

ina

u šk

oli

Obj

ektiv

5: O

stva

renj

e sig

urne

, pri

jate

ljske

i sv

eobu

hvat

ne šk

ole

u O

pštin

i Pri

štin

a u

kojo

j sva

ki u

čeni

k už

iva

optim

alne

uslo

ve za

ličn

i raz

voj

Rez

ulta

t 5.1

. U šk

olam

a u

Prišt

ini

se p

rotiv

nas

ilja

bori

na

uspe

šan

i sist

emat

ski n

ačin

sa a

ktiv

nim

uče

šćem

svih

važ

nih

fakt

ora;

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a O

dgov

orna

in

stitu

cija

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/O

rgan

iza

cija

za

pruž

anje

po

dršk

e

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

1.1.

Obu

čava

nje

nasta

vnik

a za

iz

bega

vanj

e fiz

ičko

g ka

žnja

vanj

a sp

ram

uč

enic

ima.

Svak

e go

dine

O

DO

M

ON

T D

onat

ori

Opš

tinsk

i bu

džet

1

dvod

nevn

a ob

uka

za 1

nas

tavn

ika

= 40

ev

ra

Obu

čava

se 5

00

godi

šnje

1000

0 10

000 

1000

0 10

000 

1000

0 50

000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

1000

0 10

000 

1000

0 10

000 

1000

0 50

000

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 20

000

2000

0 20

000 

2000

0 20

000 

1000

00

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

1.2:

Ja

sne

i spr

ovod

ljive

sa

nkci

je z

a na

stavn

ike

koji

vrše

bilo

kak

av

oblik

nas

ilja

ili k

rše

prav

a de

ce u

škol

i

Na

redo

vnim

go

dišn

jim

osno

vam

a

OD

O

IE

AA

M

ON

T

Opš

tinsk

i bu

džet

N

/A

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Rez

ulta

t 5.2

. Ško

le u

Pri

štin

i su

otvo

rene

spra

m p

orod

ici,

zaje

dnic

i i n

ajno

vijim

obr

azov

nim

i dr

uštv

enim

tren

dovi

ma;

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

2.1.

Org

aniz

uju

se in

form

ativ

ni i

save

toda

vni s

asta

nci n

a Re

dovn

o O

DO

IEA

A

N/A

O

pštin

ski

budž

et

N/A

0

0 0

0 0

0

 

87 

 

opšti

nsko

m n

ivou

sa

rodi

telji

ma

i zaj

edni

com

sa

odr

eđen

im

rasp

ored

om i

agen

dom

.

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

2.2.

Red

ovni

in

divi

dual

ni sa

stanc

i sa

rodi

telji

ma

Redo

vno

OD

O

IE

AA

N

/A

Opš

tinsk

i bu

džet

N

/A

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

2.3.

Red

ovni

sa

stanc

i sa

zaje

dnic

om.

Na

redo

vnim

go

dišn

jim

osno

vam

a

OD

O

IE

AA

N

/A

Opš

tinsk

i bu

džet

N

/A

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

88 

 

Mer

a 5.

2.4.

Akt

ivno

an

gažo

vanj

e ro

dite

lja u

os

tvar

enju

pla

nova

i pr

ogra

ma.

Redo

vno

OD

O

IE

AA

N

/A

Opš

tinsk

i bu

džet

N

/A

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

2.5.

A

ngaž

ovan

je ro

dite

lja u

va

n-na

stavn

im

aktiv

nosti

ma.

Redo

vno

OD

O

IE

AA

N

/A

Opš

tinsk

i bu

džet

N

/A

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 0

0 0

0 0

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

2.6.

Rod

itelji

se

anga

žuju

pri

stvar

anju

sig

urne

sred

ine

u šk

oli.

Redo

vno

OD

O

IE

AA

N

/A

Opš

tinsk

i bu

džet

N

/A

0 0

0 0

0 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Mer

a 5.

2.7.

OD

O

podr

žava

NN

V i

tale

ntov

ane

stude

nte.

Redo

vno

OD

O

IEA

A

Don

ator

i O

DO

D

onat

ori

Za o

vu sv

rhu

se

izdv

aja

fond

svak

e go

dine

5000

50

00

1000

0 10

000

1000

0 40

000

 

89 

 

Mer

a 5.

2.8.

Pod

rška

ra

du O

pštin

skog

tim

a za

ev

alua

ciju

Stal

no

OD

O

Škol

e

N

akna

da z

a sa

kupl

janj

e / r

ad

proc

ena

3000

30

00

3000

40

00

4000

17

000

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 80

00

8000

13

000

1400

0 14

000

5700

0

Rez

ulta

t 5.3

. Sve

škol

e u P

rišt

ini i

spun

java

ju m

inim

alni

stan

dard

pri

jate

ljske

sred

ine

koja

om

oguć

uje e

fikas

no u

čenj

e (de

kori

sana

, oki

ćena

, pri

jatn

a)

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

3.1.

Afir

mat

ivna

in

frastr

uktu

ra z

a ef

ikas

ne

učen

ike.

Svak

e go

dine

O

DO

N

/A

Opš

tinsk

i bu

džet

In

terv

enisa

nje

unut

ar

i van

škol

e - P

roce

na

1000

00

1000

00 

1000

00 

1000

00 

1000

00 

5000

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 10

0000

10

0000 

1000

00 

1000

00 

1000

00 

5000

00

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

3.2.

Inde

ks

bezb

edno

sti.

Redo

vno

OD

O

IEA

A

N

VO

Opš

tinsk

i bu

džet

Save

tnic

i/IEA

A

Proc

ena

i pob

oljša

nje

5000

€ g

odišn

je

5000

50

00 

5000 

5000 

5000 

2500

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 50

00

5000 

5000 

5000 

5000 

2500

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

90 

 

spro

vođe

nje

pruž

anje

po

dršk

e

Mer

a 5.

3.3.

Id

entif

ikac

ija n

asilj

a pu

tem

ano

nim

nih

upitn

ika.

Redo

vno

OD

O

IE

AA

N

/A

Opš

tinsk

i bu

džet

A

plik

acija

/ Mat

erija

li 10

00 g

odišn

je

1000

10

00 

1000 

1000 

1000 

5000

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Mer

a 5.

3.4.

Iz

grad

nja

novi

h šk

olsk

ih

pros

tora

i re

novi

ranj

e i

proš

irenj

e po

stoje

cih

pros

tora

Redo

vno

O

DO

MO

NT

Don

ator

i

Opš

tinsk

i bu

džet

1480

000

2000

000

2550

000

3000

000

3500

000

1253

000 0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

15

0000

0 15

0000

0 15

0000

0 15

0000

0 15

0000

0 75

0000

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 29

8100

0 35

0100

0 40

5100

0 45

0100

0 50

0100

0 20

0350

0 0

Rez

ulta

t 5.4

. Men

adžm

ent š

kole

i na

stav

nici

su o

dgov

orni

i po

sveć

eni d

a bi

osig

ural

i opt

imal

ne u

slove

i sr

edin

u za

nes

met

ano

učen

je.

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

4.1.

OD

O

izra

đuje

pra

viln

ik z

a pr

ijate

ljsku

sred

inu

za

efisi

kasn

o uč

enje

.

Redo

vno

OD

O

IE

AA

Ek

sper

tiza

Opš

tinsk

i bu

džet

50

0 50

0 0

0 0

0 50

0

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 50

0 0

0 0

0 50

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

4.2.

Org

aniz

uju

se sa

stanc

i za

podi

zanj

e Re

dovn

o O

DO

N/A

O

pštin

ski

budž

et

Akt

ivno

sti i

radi

onic

e- P

roce

na

3000

30

00

3000

30

00

3000

15

000

 

91 

 

sves

ti pr

osve

tnih

radn

ika

o po

trebi

stva

ranj

a op

timal

nih

uslo

va a

rad

i na

stavu

u šk

olam

a.

IEA

A

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 30

00

3000

30

00

3000

30

00

1500

0

Mer

a Pe

riod

sp

rovo

đenj

a

Odg

ovor

na

inst

ituci

ja

za

spro

vođe

nje

Inst

ituci

ja/

Org

aniz

acij

a za

pr

užan

je

podr

ške

Izvo

r fin

ansir

anj

a O

pis t

rošk

ova

God

išnji

budž

et u

evr

ima

2018

20

19

2020

20

21

2022

U

kupn

o

Mer

a 5.

4.3.

Org

aniz

uju

se sa

stanc

i sa

orga

nim

a be

zbed

nosti

Na

redo

vnim

go

dišn

jim

osno

vam

a

OD

O

IEA

A

N/A

Opš

tinsk

i bu

džet

Sa

stanc

i ko

ordi

nativ

ne g

rupe

30

0 30

0  30

0 30

0 30

0 15

00

Don

ator

i i/il

i Ce

ntra

lne

insti

tuci

je

N/A

0

0 0

0 0

0

Uku

pan

izno

s bud

žeta

po

mer

i (u

evri

ma)

: 30

0 30

0 30

0 30

0 30

0 15

00

G

odin

a:

2018

20

19

2020

20

21

2022

To

tal

Uku

pan

izno

s bud

žeta

za

obje

ktiv

/obl

ast i

z opš

tinsk

og b

udže

ta (u

evr

ima)

: 16

0780

0 21

2230

0 25

9230

0 31

3230

0 36

3330

0 13

0880

00

Uku

pan

izno

s bud

žeta

za

obje

ktiv

/obl

ast o

d do

nato

ra i/

ili c

entr

alni

h in

stitu

cija

(u e

vrim

a):

1510

000

1510

000 

1510

000 

1510

000 

1510

000

7550

000

Uku

pan

izno

s bud

žeta

za

obje

ktiv

/obl

ast (

iz sv

ih fi

nans

ijski

h iz

vora

u e

vrim

a):

3117

800

3632

300

4102

300 

4642

300 

5143

300

2063

8000

92  

Prilog: Učesnici u procesu planiranja

1. Arbërie Nagavci, ODO Priština 2. Ardiana Ismaili, ODO Priština 3. Azem Jaha, Gimnazija “Xhevdet Doda” 4. Bardha Kelmendi, Gimnazija “Xhevdet Doda” 5. Bekë Mulaj, Škola “Abdyl Frashëri” 6. Dafina Berisha, Gimanzija “Xhevdet Doda” 7. Donika Xhemajli, Škola “Faik Konica” 8. Fatos Osmani, ODO Priština 9. Indira Huruglica Zenelaj, I.P. “Gëzimi Ynë“ 10. Isa Avdiu, ODO Priština 11. Jusuf Thaci 12. Labinot Salihu, ODO Priština 13. Linda Spahiu, Odeljenje za Urbanizam, Priština 14. Liridon Maliqi, Škola “Model” 15. Liridona Preniqi, ODO Prishtinë 16. Maliqe Mulolli, Škola “Dardania” 17. Mimoza Sylejmani, Odeljenje za Urbanizam, Priština 18. Remzije Krasniqi, SOS Vrtić 19. Rinor Qehaja, Institut EDGUARD 20. Xhavit Rexhaj 21. Zana Zeqiri 22. Zeqirja Zylfiu, Gimanzija “Sami Frashëri” 23. Kushtrim Bajrami

K O S O V S K A M R E Ž A Z A O B R A Z O V A N J E I Z A P O Š L J A V A N J E

Projektom koji finansira EU rukovodi Kancelarija Evropske Unije u Kosovu.