SRPSKI GLAS/IZDANJE BEOGRADSKOG GLASA GODINA I BROJ 8

DA LI JE KONDOMINIJUM, KAO PRAVNOOBAVEZUJUĆI SPORAZUM, REŠENJE ZA KIM?

Ima li alternativenemačkoj EU?

Dve vlasti naistoj teritoriji

EU SE PRETVORILA U POLIGON ZA DOMINACIJU JEDNE DRŽAVE I POKUŠAJ STVARANJA NOVE SVETSKE SILE

BE

SPLA

TAN

PRI

MER

AK

Piše: Vojin Biljić

Dragi čitaoci,

Pred Vama je specijalno izdanje“Srpskog glasa” povodom 5.rođendana Pokreta Dosta je bilo.

Nedavno smo proslavili prvih pet godinamaratonske borbe da od Srbije napravi-mo mesto u kome se lepo i rado živi, imesto iz koga nam deca neće bezglavobežati u inostranstvo.

I dalje smo na istom putu, hrabri ibeskompromisni u borbi sa partokrati-jom i svima koji su doprineli da se unašoj zemlji već 30 godina ništa nepromeni. Ni milimetar nismo odstupiliod našeg Programa u 20 tačaka koji smoza Vas pripremili i u ovom specijalnomizdanju.

Ovo izdanje “Srpskog glasa” pred-stavlja izbor naših najčitanijih tekstovaiz svih prethodnih brojeva koje smospecijalno pripremili povodom našeg 5.rođendana.

Hvala Vam što nas čitate i podržavate.Mi ne odustajemo.

Redakcija “Srpskog glasa”

DNEVNIK JEDNE POLITIČARKE:

Pet dana u Strazburu

Piše: Saša Radulović

Nada umireposlednja

Piše: Branka Stamenković

Saša Radulovićtužio

Dojče Vele

2Glas razuma

Piše: Branka Stamenković

Za ovih 5 godina u politici moj najljući poli-tički protivnik nije SNS, već depresija kojaje obuzela građane. „Kako da vam veruje-

mo?“, „Svi su tako pričali, dok nisu došli na vlast“,„Šta ako nas i vi izneverite?“

Svi su se iz opozicije zaklinjali u borbu protivkorupcije, da bi nakon dolaska na vlast nastavili daje promovišu.

Svi su se iz opozicije zaklinjali u slobodu medi-ja, da bi nakon dolaska na vlast jednostavnopreuzeli kontrolu nad njima od svojih prethodnika.

Svi su se iz opozicije zaklinjali u sređivanjebiračkih spiskova i izmenu izbornog sistema, da binakon dolaska na vlast na to zgodno „zaboravili“.

Svi su se iz opozicije zaklinjali da će da srede izdravstvo i školstvo, da bi nakon dolaska na vlastsamo preuzeli netačnu mantru prethodnika da„nema para“.

Pitanja su, dakle, sasvim na mestu: kako da bilo kosad, dok to isto iz opozicije pričam, poveruje meni?!

Odgovor nije jednostavan. Poverovaće mi se tekkad dokažem da radim isto ono što i pričam, a dato dokažem ne mogu dok me građani ne dovedu upoziciju da to dokažem, za šta je, pak, preduslov:da mi poveruju.

Raspetljavanje tog vrzinog kola nepoverenja istraha građana da će opet biti iznevereni zahtevamnogo više energije od borbe protiv svih partokra-ta koje decenijama unazad uništavaju Srbiju.

Zato ova borba koju vodim nije samo borba dadođem u poziciju da konačno uradim sve ono što susvi drugi obećavali, ali nikad nisu uradili.

Ovo je, pre svega, borba da se očuva nada da uSrbiji ikad može biti drugačije nego što je to danas.

Jer, ako ta nada umre – gotovi smo.

Nada umireposlednja

Srpski glas je izdanje Beogradskog glasa broj 7 Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Dosta je bilo proslavio je 27. januara svoj peti rođendan.Kao redak autentičan grass-root pokret koji je nastao izčistog nezadovoljstva građana Srbije koji decenijama

čekaju da neko uvede red u državu, uspostavi vladavinuprava, izbori se sa korupcijom, partijskim zapošljavanjem,burazerskom ekonomijom, negativnom selekcijom državnihkadrova i parazitskom zloupotrebom javnog novca i resursa ulične i partijske svrhe, pokret DJB je za pet godina postojanjaostao dosledan svom osnovnom programu ukidanja par-tokratije i uvođenja reda u Srbiji, uprkos ogromnih izazova istalnih napada kako sadašnjeg, tako i bivšeg državnogestablišmenta.

Pokret Dosta je bilo nastao je 27. januara 2014. godine, nainicijativu Saše Radulovića koji je par dana pre toga podneoostavku na funkciju ministra privrede u Vladi Republike Srbije.Tokom četiri i po meseca na toj funkciji, Saša Radulović jeuveo potpunu transparentnost u rad ministarstva, zaustaviosulude štetne subvencije, odbio da potpiše štetne ugovore ikrenuo da uvodi red u javna preduzeća kroz izradu njihovihličnih karata. Nažalost, u tim svojim naporima nije imaopodršku ostatka Vlade Srbije, već se na svakom koraku susre-tao sa opstrukcijama. Zbog toga je 24. januara podneoostavku u Vladi i rešio da svoj dalji politički angažman gradi izopozicije.

Za ovih pet godina, DJB je imao uspone i padove. DJB jepokazao da je dosledan i da ne odustaje. Teme koje je otvorioDJB dominiraju političkom scenom Srbije. Program DJB kopirajusada već gotovo sve političke opcije, što je dobro za Srbiju. Biloje mnogo pokušaja da se DJB razbije, da se kroz propagandnumašineriju sadašnje i bivše vlasti, ponudama i “dobronamernimsavetima” ubedi da promeni svoju politiku, da se negde utopi ilegne na rudu. Ti pokušaji će ostati samo pokušaji.

Uprkos svim izazovima, DJB opstaje i ostaje veran svojojizvornoj borbi. Za pet godina postojanja ni za dlaku nismoodstupili od proklamovanih principa na kojima smo nastali,kao ni od svog izvornog programa kome je temelj državničkapolitika i zaštita interesa Srbije. DJB je autentična treća opcija,ni bivša ni sadašnja vlast, opcija koja okuplja građane kojimase patriotizam podrazumeva i koji ne žele da robujubankarsko-korporativnom globalizmu. Ne skrećemo ni levo nidesno već vodimo politiku koja je u interesu građana i državeSrbije, i za Srbiju u kojoj se lepo i rado živi. Sa štitom ili na štitu,

Mi ne odustajemo!

Mi ne odustajemo!

Poverovaće mi se tek kaddokažem da radim isto ono štoi pričam, a da to dokažem nemogu dok me građani ne dovedu u poziciju da todokažem, za šta je, pak, preduslov: da mi poveruju

Svi su se iz opozicije zaklinjali u slobodu medija, da bi nakondolaska na vlast jednostavno preuzeli kontrolu nad njima odsvojih prethodnika

3Glas razuma

SRBIJI JE POTREBNA TREĆA OPCIJA

Ne možete se udružiti sa manjim zlomprotiv velikog zla i očekivati da će prevladati dobro

Demontaža parazitsko - partijskog sistema

EU koja podržavaautokratu je pravaadresa za zahteve

sa protestaSvaki protest bi morao da ima zahteve, da ti

zahtevi budu razumni i da budu upućeni napravu adresu. Zahteve treba da napišu građani,ne stranke. Zahtevi treba da budu iznad-stranački. Stranke treba da podrže zahteve.

Vučić nema nameru da odseče granu nakojoj sedi: medijski mrak i manipulacijaizborima. Prava adresa je EU koja podržavaautokratu i bez koje bi grana na kojoj sedipala.

Zahtevi treba da budu jednostavni, malobro-jni i jasni svima. Iznadstranački. Glavni ciljsu: SLOBODNI I FER IZBORI. Mislim dazahtevi treba da se koncentrišu na to da sepostigne taj cilj. Zato je adresa za te zahteveEU, ne Vučić.

EU je koren problema sa autokratama naBalkanu. Usmeravanjem protesta ka EU, onikoji podržavaju EU će moći da provere lice-mernost EU pred velikim brojem građana. Zaone koji su protiv EU, to je prilika da seuključimo u evropski talas nezadovoljstvaprotiv EU. Obe grupe su na dobitku. DJB je uovoj drugoj grupi.

Recimo, protestne šetnje od ambasade doambasade koje podržavaju autokratu i sve ovošto radi u Srbiji. Da mediji u njihovim zemlja-ma prenesu kako je ispred njihovih amabasadau Beogradu protestvovao veliki broj građana jersu njihove vlade zaboravile „evropske vrednos-ti“ i podržavaju Vučića.

Saša Radulović, predsednik Programskog saveta DJB

i narodni poslanik

DJB podržaozahteve za ferizborne uslove

DJB je 14. decembra potpisao zajedničkidokument o zahtevima opozicije zasprovođenje slobodnih i poštenih izbora. DJBje u skupštinsku proceduru pre godinu danaposlao tri zakonska predloga koji bi značajnosmanjili mogućnost vladajuće većine damanipuliše biračkim spiskovima i kradeglasove. DJB je ključne odredbe iz tih zakon-skih predloga uneo u zajednički tekst zahtevaopozicije.

U Srbiji ne postoje uslovi za slobodne,poštene i fer izbore, javni medijski prostor sezloupotrebljava u propagandne svrhe vlada-juće partije i njenih političkih satelita i gušisvaku kritiku kroz najbrutalnije blaćenje, pret-nje i pritiske prema političkim akterima, nov-inarima, aktivistima i građanima koji imajudrugačije političke stavove.

Temelj demokratije je smenjivost vlasti. Dabi politički sistem garantovao tu smenjivost,mora imati slobodne i fer izbore. Za ravno-pravnu političku utakmicu od suštinskevažnosti su jednak pristup medijima i odvijan-je izbornog procesa u demokratskoj atmosferi,bez izborne krađe i zastrašivanja glasača.

Vizija DJB je da od Srbije napravi društvo u kome se lepo irado živi. Da bismo to postigli, moramo da postavimo sis-tem u kome je važno šta znaš, a ne koga znaš, koji je dobar

za ljude koji žive od svog rada, a ne za parazite koji žive na grbačidrugih.

Glavni problem Srbije je partokratija koja je pojela celo društvo.Srbija je postala privatna država privilegovanih partijskih kadrova.DJB je ušao u politiku na platformi borbe protiv partokratije. Našproglas je glasio i glasi: “Mi ne odustajemo, dok ne ukinemo par-tijsko zapošljavanje, dok ne ukinemo tajne štetne ugovore, dok neuvedemo univerzalnu socijalnu zaštitu i zdravstvenu zaštitu za sve,dok ne smanjimo namete na rad, dok ne ukinemo medijski mrakkojim se manipuliše građanima Srbije, dok zauvek ne razmonti-ramo parazitski sistem koji ubija Srbiju.”. Srbija mora da postanedržava koja radi u interesu svih građana.

U poslednje dve godine, teme koje je nametnuo DJB su postaleglavne teme na političkoj sceni. Program DJB kopiraju svi i to jedobro, od borbe protiv partokratije i partijskog zapošljavanja, protivtajnih ugovora, ukidanja nameštenih tendera i burazerskeekonomije, zakona o poreklu imovine, ispitivanjesvih pljačkaških privatizacija do smanjenjanameta na rad, besplatnih udžbenika, overenihzdravstvenih knjižica za sve građane.Nadamo se da zaista i misle da ostvare sveove stvari. Međutim, mi im više ne verujemo.

Da li su se bivši zaista promenili?

DJB ne veruje ni sadašnjoj vlasti, ni onoj pre nje. DJB ne verujeda su zaista iskreni kada ponavljaju naš program i govore o borbiprotiv partokratije za uređeno društvo zasnovano na vladaviniprava, poštovanju Ustava i zakona i nezavisnim institucijama sis-tema. Dok su bili na vlasti, i jedni i drugi, imali su priliku da sveovo sprovedu.

Jedan od razloga zašto im ne verujemo je činenica da u Srbijipostoje opštine i gradovi u kojima SNS nije na vlasti. To su Šabac,Paraćin, Čajetina, Novi Beograd, Stari grad. U svima njima poli-tičari koji su na vlasti rade suštinski isto što radi i SNS u ostalimopštinama: kontrolišu lokalne medije, nameštaju tendere, partijskizapošljavaju svoje kadrove. Vučićjeste gori od njih, ali za nas današnjiŠabac ili Paraćin ili Čajetina ili NoviBeograd ili Stari grad nisu opštine igradovi slobode, jer je u njima istapartokratija na vlasti od 5. oktobra dodanas.

Drugi razlog je to što građani ne veruju u iskrenost ljudi koji su bilina vlasti, radili isto što i današnja vlast, a sada to kritikuju. Kad godneko ko je krao iznosi argument protiv bilo koga ko krade danas, tajargument gubi na snazi. Dovoljno je da pogledate Skupštinu i viditekako vladajuća većina na svaku argumentovanu kritiku odgovara sa:„A šta ste vi radili?“ I taj argument prolazi kod građana. Sve što osta-je biračima je gorak ukus u ustima i poruka: “Svi su isti”. Vlast i neplasira poruku da su oni dobri, jer im niko to i ne veruje. Oni plasir-aju poruku da su svi isti i da nema razloga da se bilo šta menja.

Da bismo sproveli svoju viziju u delo, DJB mora da osvojidovoljno glasova da bude stranka bez koje se ne može praviti vlast.Od glasača tražimo da nam daju glas i da nas svojim glasom dove-du u poziciju da bez nas drugi ne mogu. Mi ćemo to poverenjevratiti tako što ćemo biti garant da će se desiti demontaža parti-

jskog parazitskog sistema i uspostavljanje sistema koji je u intere-su građana. DJB je garant da u vlasti u kojoj mi budemo učestvo-vali neće biti partijskog zapošljavanja, tajnih ugovora, nameštenihtendera. DJB je garant da će se doneti Zakon o poreklu imovine ida će se procesuirati svi koji su se okoristili u pljačkaškim privati-zacijama. DJB je garant da će Srbija dobiti besplatne udžbenike zasvu decu i da će svi građani imati overene zdravstvene knjižice.DJB je garant da će se usvojiti Zakon o Kosovu i Metohiji. DJB jegarant da će Srbija voditi državotvornu, a ne podaničku kolonijal-nu politiku prema bilo kome.

Potreban kontrolor vlasti

DJB neće ulaziti u predizbornu ili postizbor-nu koaliciju, niti će sarađivati sa SNS-om isa strankama koje su sa SNS-om u koalici-ji na bilo kom nivou vlasti. Ovo sem strana-

ka koje čine republičku vlast isključuje istranke LDP i LSV koje su sa SNS-om u koali-

ciji na Vračaru, u Novom Sadu, itd.DJB neće ulaziti u predizbornu koaliciju sa stankama koje su

zloupotrebljavale javne resurse dok su bile na vlasti, učestvovale upartijskom zapošljavanju, pljačkaškim privatizacijama, kon-trolisale medije, nameštale javne nabave, pljačkale javne fondove,podržavale sulude subvencije i na njih uzimale partijski reket.Nećemo, jer im ne verujemo. One tek treba da dokažu da su sezaista promenile. To kako rade u Šapcu, Paraćinu, Čajetini, NovomBeogradu i Starom gradu nam govori da nisu.

DJB okuplja građane kojima se patriotizam podrazumeva. DJBje stranka zdravog razuma. DJB vodi državotvornu politiku i stojina strani suvereniteta, a ne na strani korporativnog globalizma.DJB hoće da zaustavi pljačku Srbije koja traje već gotovo 30 god-

ina. DJB hoće promenu sistema, a nesamo puku promenu vlasti. DJB hoćeda raskrsti sa ostacima socijalizma ikomunizma, hoće Srbiju otvorenuprema svetu koja štiti svoje interese,vrednuje svoju slobodu i nije podanik

nikome.Kada bismo pogazili bilo koji od ovih principa, DJB bi izgubio

smisao svog postojanja. Mi mislimo da se ne možete udružiti samanjim zlom protiv velikog zla i očekivati da će prevladati dobro.Ne možete mešati čisto i prljavo i očekivati da će se izroditi čisto.Zbog toga: ili sa štitom ili na štitu, DJB će samostalno izaći nasledeće izbore. Na našu listu su dobrodošli svi čestiti građani koji,kao i mi, žele promenu sistema i ukdanje partokratije u Srbiji. Nasledećim parlamentarnim izborima glasači će odlučiti da li imuopšte treba DJB kao kontrolor buduće vlasti. DJB se neće udruži-ti sa bivšom partokratijom kako bi se iza nje sakrio od odlukebirača o tome da li želi ovakvu političku opciju ili ne.

Politička scena u Srbiji se danas deli na dva pola: jedan činestranke sadašnje, a drugi stranke prethodne vlasti. DJB misli da jeSrbiji potrebna treća opcija. DJB traži od građana da nas svojimglasom dovedu u poziciju da se bez nas ne može formirati budućavladajuća većina. DJB traži od građana mandat da bude garant daneće opet, po treći put, sjahati Kurta da uzjaše Murta, već da će sesuštinske promene zaista i desiti.

Vlast i ne plasira poruku da su onidobri, jer im niko to i ne veruje.Oni plasiraju poruku da su svi isti i da

nema razloga da se bilo šta menja

DJB je garant da će Srbija voditidržavotvornu, a ne podaničku kolonijalnupolitiku prema bilo kome

Srbija je postala privatna država privilegovanih

partijskih kadrova

DJB hoće promenu sistema, a ne samo puku promenu vlasti

Glas razuma

Piše: Vojin Biljić

Otvorena pitanja između država upogledu suverenosti na teritoriji nisurelevantna samo u Srbiji. Primera

radi, Španija i Velika Britanija imaju otvorenapitanja u pogledu Gibraltara, koji je trenutnopod britanskom vlašću, ali problem suveren-iteta nije rešen.

Slično je i sa nenaseljenim ostvom Hans, nakoga pravo polažu Danska i Kanada. Iako je upitanju nenaseljeno ostvo, zanemarljivepovršine bez ikakvih prirodnih reursa istrateškog značaja, konačno rešenje problemakoji je nastao raspadom Društva naroda koje jeHans tretiralo kao dansku teritoriju, za razlikuod UN, još nije postignuto. Kodnominijum,odnosno zajednička vladavina nad ovog teri-torijom je moguće rešenje, koje se za ovo ostr-vo nazire u budućnosti.

Kad smo već kod kondominijuma, trebapodsetiti da čak i evropske države koje nema-ju probleme granica imaju kondomijume.Austrija, Nemačka i Švajcarska nemaju jasnouređenu granicu u pogledu Bodenskog jezera.Iako Švajcarci smatraju da granica deli jezeropo sredini, ovo pitanje nije uređeno konačnimsporazumom država i sve države vrše vlast naovoj teritoriji. Mada bi se od uvek doslednihNemaca očekivalo da sa suverenim državamakoje i sami priznaju imaju taj čuveni pravno-obavezujući sporazum.

Primer konodiminijuma koji nikome nijesporan je Disktrikt Brčko gde vlast zajedničkivrše dva entiteta u BiH – Federacija iRepublika Srpska.

Previše je teritorjia u svetu koje nisuzaokružene kao jasne državne tvorevine ilidelovi suverenih država. Iz tog razloga, otvarase značajno pitanje – koji je to potencijalniokvir koji se može prihvatiti kod definisanjastatusa Kosova i Metohije?

Jedino što nijednoj od država pomenutih uuvodu teksta nije sporno jeste to da nemajunameru priznanja čak ni bezvrednih teritorijabilo kome, sve dok smatraju da polažu legitim-no pravo na te teritorije.

Argumenti koji bi se pre mogli postavititi uprimerima tih država poput faktičkog stanja(preko 90 odsto građana Gibraltara se na refer-endumu izjasnilo da pripada Britaniji, ali to neometa Španiju da polaže pravo na teritoriju), kamena oko vrata koji opterećujeodnose sa drugim državama, (doslovno pri-menljivo na ostrvo Hans), ekonomskog razvo-ja (distrikt Brčko) ili buduće izvesnosti

Dve vlasti na DA LI JE KONDOMINIJUM, KAO PRAVNO OBAVEZUJUĆI

4

Ostvo Hans foto: Toubletap/Wikipedia

Na redovnoj godišnjoj konferenciji Alijanse evropskih konzervativaca ireformista (ACRE), koja je ove godine održana u Rimu od 21. do 23. feb-ruara, DJB je i zvanično primljen u članstvo ove evropske političke organi-

zacije. ACRE je treća po snazi politička grupacija u Evropi koja okuplja političkeEU-protivnike, EU-skeptike i EU-realiste našeg kontinenta. ACRE je opozicijavladajućim EU-fanaticima u Evropi.

- Sećate li se EEZ? Bio je to kul klub. Svi su želeli da mu se priključe. A sadaimamo EU iz koje države počinju da beže. Nešto je u EU fundamentalno pogrešno.EPP već predugo upravlja Evropskom unijom. U maju će se održati izbori za EUparlament, i to je šansa da se nešto promeni. Nije nam potrebna birokratska Evropaniti federalistički sistem. Ono što nam je potrebno jeste unija suverenih država.Potrebna nam je demokratija, potrebno nam je da vlade država odgovaraju svomnarodu, a ne da bezimeni birokrati donose odluke u ime svih, rekao je osnivač DJB-a Saša Radulović prilikom svečanog potpisivanja pristupnice.

Političke partije u celoj Evropi se udružuju u političke grupe koje ujedno čine iposlaničke grupe u različitim evropskim forumima kao što su to Savet Evrope i EU

parlament. EU-fanatici koji se bore zafederalnu EU, nadnacionalnu super-državu, protiv suverenizma državaEvrope i koji podržavaju autokrate naBalkanu imaju 4 poslaničke grupe i činevladajuću većinu u EU-parlamentu.Najveća je EPP u kojoj je SNS, zatimS&D (socijaldemokrate) u kojoj su SPS iDS, zatim ALDE (liberali) i Zeleni.

EU-fanatici u ovom sazivu EU parla-menta na osnovu rezultata izbora 2014.

godine imaju skoro 70% podrške. Idu novi izbori za EU parlament u maju ovegodine. Rezultati tih izbora će odrediti sudbinu Evrope u narednih pet godina.

Suverenisti su u porastu. Od Italije, preko Španije, Francuske, do Holandije,Danske i Švedske, talas suverenizma je zahvatio ceo kontinent. Jedino se još balka-nske autokrate i poslušna opozicija kunu u parolu „EU-nema alternativu“. DJB sebori za Evropu suverenih država.

U okviru iste konferencije, doneta je odluka da DJB u Beogradu bude domaćinprve konferencije novoformiranog Ženskog pokreta ACRE u junu ove godine.

Dimitrije Gašić

DJB POSTAO PUNOPRAVNI ČLAN ALIJANSE EVROP-SKIH KONZERVATIVACA I REFORMISTA (ACRE)

Veliki evropskiiskorak DJB

Od Italije, preko Španije,Francuske, do Holandije,Danske i Švedske, talas suverenizma je zahvatioceo kontinent

5Glas razuma

SPORAZUM, REŠENJE ZA KIM?NE PREGOVARA SE SA ONIM

KOJI NE ISPUNJAVA DOGOVOR

Šta Srbija treba da radi u vezi sa KiM?

Ne ulazeći u celu štetnost Briselskog sporazuma i činjenicu da Srbija nika-da nije ni trebala da ga potpisuje, Srbija treba da uradi sledeće:

1. Srbija treba da donese Zakon o Kosovu i Metohiji koji je presek UstavaSrbije i Rezlucije 1244, urađen po uzoru na Dansku i Farska ostrva čimebi Ustav Srbije ponovo počeo da vredi za celu teritoriju Srbije.

2. Da zamrzne pregovore u Briselu dok Priština ne osnuje ZajednicuSrpskih Opština (ZSO) na koju se obavezala pre šest godina uBriselskom sporazumu, dok ne povuče odluku o taksama i dok ne povučezakon kojim se otvara mogućnost osnivanja vojske. Besmisleno je prego-varati sa nekim ko ne ispunjava dogovoreno.

3. Proglasi Briselski sporazum ništavim ako Priština u roku od tri meseca neispuni tačku 2. Sporazum sa nekim ko ga ne ispunjava je ništav.

4. Vrati organe Republike Srbije na sever KiM nakon tačke 3. posebnoorgane pravosuđa i policije.

5. Ima plan za reagovanje Vojske Srbije u slučaju da Priština pokuša bilo štada uradi silom. Jedini način da odvratiš agresiju je da upoznaš sve saposledicama agresije i neminovnom reakcijom države Srbije.

Koliko zemalja je priznalo Kosovo nije relevantno. To i ova mapa pokazu-je. Kosovo može da postane nezavisna država samo na dva načina: da Savetbezbednosti donese novu rezoluciju koja će poništiti Rezoluciju 1244 i dati imnezavisnost, ili ako Srbija sama pristane na to. Plan Nemačke je da uz pomoćvlade Srbije postigne pravno obavezujući sporazum između Beograda iPrištine i time dobije pristanak Srbije na nezavisnost Kosova. To je i predlogHaradinaja, Vučićevog koalicionog partnera.

Srbiji su potrebni državnici. Ozbiljni ljudi koji rade u interesu države igrađana Srbije, ne poslušnici koji od kolonizatora očekuju podršku za ostanakna vlasti.

Saša Radulović, predsednik Programskog saveta DJB i narodni poslanik

(Bodensko jezero), do sada se nisu čuli uovim slučajevima. Dakle, svi argumentikojima se pokušava pripremiti teret za priz-nanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije jednostavno nisu i ne bi smeli biti opcija ni Srbiji kao što nisu opcija drugimsuverenim državama.

Sa druge strane, u svim slučajevimaspornih teritorija, međunarodno pravosuštinski omogućava osmišljavanjeodrživih modela koji mogu dovesti do tra-jnog rešenja vršenja vlasti na teritoriji, apredstavljaju vid kompromisa. Takavmodel bi morao u sebi sadržati pitanja kojasu od značaja za zajednički život različitihentiteta, pre svega u svakodnevnim život-nim pitanjima, pa bi samim tim morao bitikreativan.

Građani Farskih ostrva, primera radi,nemaju pogodnosti danskog pasoša niti

mogućnost da se smatraju državljanimaEU, pa čak ni državljanima Danske, imajusvoju fudbalsku reprezentaciju, donosesvoje zakone, na referendumu su se jošodavno izjasili za nezavisnost, ali ihDanska smatra svojom lokalnomsamoupravom. Istovremeno, ostvo Hanssmatra svojom teritorijom bez bilo kakveautonomije. Izgleda da je Danskoj itekakoodgovoralo da faktičko stanje i problem sadelom teritorije gde stanovništvo ne osećapripadnost toj zemlji, reši tako što će nji-hove zahteve podvesti pod svoj Ustav savisokim stepenom autonomije.

To svakako ne sprečava Ostrvljane danavijaju za svoju reprezentaciju, donosesvoje zakone, uređuju svoj život. I Danskaih u tome ne sprečava.

Zaključak je jasan. Kosovo je mogućerešiti po uzoru na više različitih postojećihmodela, uz kombinovanje delova tih mod-ela, i uz dva suštinska uslova – Kosovo nesme biti priznato od strane RepublikeSrbije kao suverena država, niti mu se smeomogućiti mesto u UN, i suštinski, modeluređenja odnosa mora biti takav daomogući normalan život svima koji živena toj teritoriji, što ne mora isključivati ipitanje podele sfera uticaja. Ako dođe do“podele”, bar će Danska to razumeti kaounutrašnju teritorijalnu organizacijuFarskih ostrva. Severni deo biće ostvoHans, južni Farska Ostrva.

(Autor je član Programskog saveta DJB)

istoj teritoriji

Jedino što nijednojdržavi, poput VelikeBritanije, Nemačke,Španije, Danske,Kanade… nije spornojeste to da nemajunameru priznanja čak ni bezvrednih teritorija bilokome, sve dok smatrajuda polažu legitimno pravo na njih

Kosovo je mogućerešiti po uzoru na višerazličitih postojećihmodela

Glas razuma

Piše: Saša Radulović

Već više od deset godina glavna mantra vlasti uSrbiji je: „EU nema alternativu“. To smo slušaliod prethodne vlasti i njene šarene koalicije, to

danas slušamo od predsednika SNS-a i njegove šarenekoalicije. To je ujedno i jedina politika. Iza tog sloganaprošla je i pljačkaška privatizacija i urušavanje svih insti-tucija sistema, i rasturanje pravosuđa, i urušavanje polici-je, i nestanak nezavisnih medija, i potpun medijski mrak,i partijsko zapošljavanje, i korupcija, i kupljene diplome,i plagirani doktorati, i siromaštvo građana, i izbornemanipulacije, i pretvaranje Srbije u zemlju jeftine radnesnage, i bežanje naše dece iz zemlje…

Sve to se dešavalo i dešava se pod „budnim“ okom EUadministracije i magičnih poglavlja. EU birokrate namkonstantno šalju poruke da „Srbija ide u dobrom pravcu“ ida podržavaju ovu i ovakvu vlast. Kako je to moguće?Kako je moguće da podržavaju ovakav medijski mrak,urušavanje države, kriminal?

Za početak da konstatujem nekoliko važnih činjenica.Kao i sve druge zemlje koje se nalaze na evropskom kon-tinentu, Srbija je deo Evrope. Srbija je uvek bila i uvek ćebiti deo Evrope. EU nije Evropa. EU je politički pokušajpravljenja prvo ekonomskog, a zatim i političkog sistemana evropskom kontinentu, koji pored ekonomske i poli-tičke ima i bezbednosnu dimenziju. Poučeni katastrofal-nim posledicama dva svetska rata, SAD i saveznici su seznačajno investirali u projekat evropske bezbednosti.Evropa je postojala i postoji. Da li će EU projekat opstatinakon što je postalo očigledno u šta se izrodio, to zavisi. Uovakvom obliku sigurno ne.

Gubljenje identitetaEU se potpuno i iz korena promenila u poslednjih deset

godina. EU više nije ono što je obećavala kako svojimgrađanima, tako i građanima zemalja koje bi da uđu u EU.EU birokratija postala je nadnacionalna superstrukturakojom upravljaju ljudi koje niko nije birao. EU se pretvorilau poligon za nemačku dominaciju i pokušaj stvaranja novesvetske sile sa jedinstvenom spoljnom politikom i sopstven-om valutom i vojskom. Male zemlje su u potpunosti izgu-bile identitet. Evro je postao okov njihovih ekonomija.Evrogrupa diktira ekonomsku politiku zemljama članicamabez pratećeg federalnog demokratskog parlamentarnog sis-

tema. To je neodrživo i – kako je to više puta kazaoJanis Varufakis, bivši ministar finansija Grčke – krajdemokratije u EU. To u svojoj suštini nije demokrati-ja već diktat. Rezultat je sistem koji pogodujeNemačkoj i koji je napravio veliku dužničku krizu uGrčkoj, Španiji, Italiji, čak i u Francuskoj, madaFrancuska ima dovoljno jaku privredu koja može da jenosi. Evro je glavno sredstvo te nemačke dominacije.Preko kredita koji se plasiraju prezaduženim članica-

ma, uglavnom na jugu, Nemačka finansira kupce svo-jih industrijskih proizvoda, posebno auto-industrije.

SAD i Britanija su Balkan početkom 21. vekapočeli da prepuštaju svom nemačkom savezniku. Svešto se dešava u Srbiji u poslednjih deset godina podpotpunom je kontrolom Nemačke. Nemačka se inve-stirala u medije u Srbiji veoma rano. I štampane medi-je i TV. Ta medijska podrška bila je ključna i zadolazak Tadića na vlast i za kasnije skidanje Tadića idovođenje SNS-a. Podrška koju predsednik SNS-aima od kancelarke Merkel je potpuna. Frau Merkelprima predsednika SNS-a usred predizbornih kampan-ja, iako je, recimo, to u Nemačkoj zabranjeno.Nemački političari ulepšavaju sve izveštaje o Srbijikoji se uvek završavaju čudnim: „Srbija ide u dobrompravcu“. Zašto to rade? Šta za to dobijaju?

Za Nemačku je Balkan izvor jeftine radne snage.Ne samo Srbija već ceo Balkan. Nijedna druga svet-ska sila se nije značajno investirala u Balkan. SamoNemačka. Da napravimo jednostavnu računicu.Nemačka kompanija koja zaposli 1.000 ljudi koje ćeu Srbiji platiti 300 evra umesto 2.000 mesečno u EU, nagodišnjem nivou ostvari ekstraprofit na neto platama odoko 20 miliona evra. Na 100.000 zaposlenih to je oko dvemilijarde evra godišnje. Na porezima i doprinosima skorododatno preko milijardu evra. Ova računica nam i daje jed-nostavan odgovor zašto Nemačka nije mnogo zaintereso-vana da govori o vladavini prava u Srbiji. Zainteresovanaje za političku stabilnost i autokrate koji mogu da jojgarantuju njihove investicije. Za to im daju političkupodršku. Nemački kapital je, osim banaka, zainteresovanda preuzme i sve preostale velike sisteme na Balkanu. USrbiji to su pre svega „Telekom“ i EPS.

„Srbija ide u dobrom pravcu“Druga važna stvar za Nemačku i kancelarku Merkel jeste

podrška Srbije u rešavanju izbegličke krize. Azil je u Srbijizatražilo preko 600.000 ljudi, što je nesrazmerno veličinizemlje. Samo mali broj njih je do sada dobio azil, ali popravilima EU, ako migranti budu deportovani, vraćaju se uzemlju u kojoj su podneli zahtev za azil. Ljudima je naravnopotrebno pomoći, ali to ne može Srbija na ovakav način.Migranti koji traže azil morali su da podnesu zahtev u zemljiu koju su prvo došli. Neobjašnjivo je da su migranti stigli

prvo u Grčku, prošli kroz Bugarsku i Makedoniju, gde imnisu dozvolili ni da podnesu zahtev za azil, i da su ga teku Srbiji zatražili. Očigledno je vlast u Srbiji napraviladogovor s Nemačkom po ovom pitanju, o kome građaniSrbije ne znaju ništa.

Građanima Srbije se godinama prodaje san o blagostan-ju kada uđemo u Evropsku uniju. Prodaje se i san odobronamernoj EU, zajednici naroda u kojoj su svi ravno-pravni i koji zajedno odlučuju o svojoj sudbini. Prodaje sepriča o velikim EU donacijama, pomoći. Da Srbija bez te

Ima li alternative EU SE PRETVORILA U POLIGON ZA DOMINACIJU JEDNE DRŽAVE

Ova i ovakva EU, EU podređe-na nemačkim interesima, nećeopstati. Prva je otišla VelikaBritanija. Sukob između SAD iNemačke, odnosno izmeđudolara i evra će se, izvesno,završiti pobedom dolara

Neshvatljivo je da veliki broj poli-tičara, i pored očigledne podrškeNemačke i krnje EU vlasti SNS-a uSrbiji, i dalje misli da će se EU reši-ti Vučića čim im završi Kosovo. Akoim Vučić „završi Kosovo“, on će uzpodršku Nemačke ostati da vladajoš dugo

6

7Glas razuma

I POKUŠAJ STVARANJA NOVE SVETSKE SILE

pomoći ne može (donacije zaista postoje, i najveće su izEU, ali su kap u moru i u najvećem delu idu stranim kon-sultantskim kućama za savetovanje i upravljanje projekti-ma pomoći). Prodaje se priča o tome kako će altruističkaEU urediti Srbiju za nas da nam bude bolje. Iza ovih pričao lepoj budućnosti vlast krije sopstvenu nesposobnost,korupciju i kriminal.

A šta praktični građani Srbije vide u EU? Najveći brojgrađana gleda svoju korist i vidi mogućnost da pobegne izzemlje i ode negde gde će moći sebi da priušti dostojanstvenživot. Jer ga u Srbiji ne vide. Vide zaštitu od novog rata naBalkanu. Rane su još sveže. Veliki broj građana smatra daimamo nesposobne, bahate i alave političare koji mislesamo na sebe. Veliki broj građana vidi da imamo nesposob-ne, bahate i alave političare koji misle samo na sebe.Korumpirani političari na vlasti znaju da građani vide i dane mogu da ih lažu da nisu korumpirani, pa onda primenju-ju drugi pristup. Preko svojih medija ne ubeđuju građane danisu takvi, već da su svi isti i da nema potrebe da ih menja-ju jer će i svi novi raditi isto. A da sve to svakako nema vezei da je jedino važno da pristupamo EU i da nam je jedinispas da nam Evropska unija uvede red.

Da li je to realno? U čemu je interes zemalja EU da to

učine? Ono što se dešava na terenu je mnogo jasnije: vidi-mo poslušne autokrate na celom Balkanu koji mnogo boljemogu da zadovolje njihove interese, i krnja EU i pre svihNemačka upravo njih i podržavaju. O medijskim slobodamai vladavini prava čujemo samo onako usput bez ikakvestvarne političke volje da se bilo šta po tom pitanju uradi.Da li mislite da bi takav autokrata mogao da opstane navlasti u Srbiji da nema ovakvu bezrezervnu podršku presvega Nemačke, čije interese zadovoljava, a onda i ostatkakrnje EU? Jedan od stubova njegovog ostanka na vlasti jesterečenica gotovo svih EU političara: „Srbija ide u dobrompravcu“.

Znajući sve ovo, neshvatljivo je da veliki broj političara,i pored očigledne podrške Nemačke i krnje EU vlasti SNS-a u Srbiji, i dalje misli da će se EU rešiti Vučića čim imzavrši Kosovo. Ako im Vučić „završi Kosovo“, on će uzpodršku Nemačke ostati da vlada još dugo. Partneri koji tirade posao ne puštaju se niz vodu. Ili se radi o slučaju „nadaumire poslednja“ ili o nečemu drugom. DJB je u Skupštinidve godine i preko Skupštine i svojih poslanika član dele-gacija Republike Srbije u svim najvažnijim parlamentarnimforumima u Evropi, i za to vreme je postalo kristalno jasnošta se ustvari događa.

Ova i ovakva EU, EU podređena nemačkim interesima,neće opstati. Prva je otišla Velika Britanija. Sukob izmeđuSAD i Nemačke, odnosno između dolara i evra će se, izves-no, završiti pobedom dolara. Interesantno je i koliko seAmbasada SAD angažovala u poslednje vreme oko istican-ja istorijskih veza između Srbije i SAD. I oni znaju gde suim saveznici. Možete misliti o Trampu šta vam je volja, aliTramp niti je lud niti je budala. Drugo, SAD su ozbiljnazemlja i vode dugoročnu politiku koja se ne menja spromenom predsednika. Nije posao Srbije da voli ili ne voliTrampa, već da razume svetske geopolitičke odnose i nji-hove promene i postavi se prema njima. Bombardovanjekoje su sprovele američke demokrate i britanski laburistinećemo zaboraviti. To ne znači da treba da prespavamo iove tektonske geopolitičke promene i da ne treba da zaštiti-mo naše interese u okviru tih promena.

Evropski san postao noćna moraNemačka nije niti će ikada biti saveznik Srbije niti će u

regionu štititi njene interese. Interes Nemačke je što slabijaSrbija. Istorija je tome uči. U tom kontekstu se može posma-trati i nemačka „kosovska politika“. Nemačka ima drugesaveznike, kroz dva svetska rata, i štiti njihove interese.Savezništva su istorijska. Preci su im krvarili na istoj strani.To se jasno videlo tokom raspada Jugoslavije, u čemu jeNemačka imala veliku negativnu ulogu. Danas, gotovotrideset godina kasnije, na ruine ekonomija bivšihjugoslovenskih republika ušle su nemačke kompanije. Nekoće kazati – ko nam je kriv. Tačno je da smo krivi pre svegami, narodi Balkana. Ali uloga i interesi imperijalnih sila, presvega Nemačke, ne mogu se zanemariti.

Građani Srbije bi morali da se trgnu iz svog sanjarenja oromantičnoj EU i shvate da se san pretvorio u noćnu moru ida Srbija postaje logor za jeftinu radnu snagu pod vladavi-nom poslušnog i poniznog autokrate. Sva naša deca kojamogu da pobegnu iz zemlje jeftine radne snage i partijskogzapošljavanja – beže. Ostaje biračko telo koje je kombinaci-ja penzionera i slabo obrazovane jeftine radne snage. Biračikoji bi nosili političke promene napuštaju zemlju jer supostali manjina.

Ironično je da SAD i Velika Britanija ponovo, osamdesetgodina kasnije, vide odnose unutar Evrope mnogo jasnije odsamih Evropljana, kao i opasnost od pokušaja da se odEvrope napravi poligon za dominaciju jedne države.Javljaju se i različiti novi pokreti unutar Evrope koji vide daje u EU nestala demokratija, da se ona otuđila od svojihgrađana i da su potrebne korenite promene. Zajednica naro-da evropskog kontinenta je potreba. I zbog slobodnog pro-toka kulture, ljudi, robe, usluga i kapitala i zbog zajedničkebezbednosti. Ali niti je potrebna niti je moguća jedna spolj-na politika, evropska vojska, evropska zajednička valuta, jerte stvari podrazumevaju nestanak zemalja članica i brisanjenjihovog suvereniteta. To, jednostavno, u Evropi niti jesteniti će ikada biti moguće.

nemačkoj EU?

Građani Srbije bi morali da se trgnuiz svog sanjarenja o romantičnoj EUi shvate da se san pretvorio u noćnumoru i da Srbija postaje logor zajeftinu radnu snagu pod vladavinomposlušnog i poniznog autokrate

8Glas razuma

Piše: Saša Radulović

Građani Britanije su u junu 2016. godine na refer-endumu doneli odluku da napuste EU. Na refer-endumu je glasalo 72 odsto registrovanih birača

i od njih je 52 odsto glasalo za Brexit. Sukob mišljenjaje bio otvoren pre referen-duma. Svi su se koristiliargumentima za koje susmatrali da su važni. Nekiargumenti su bili i nategnu-ti, ali mediji u Britaniji nisuzatvoreni. Bi-Bi-Si je nji-hov medijski servis i podržavao je ostanak Britanije uEU, tako da ne možemo da kažemo da referendum nijebio fer. Čak je sadašnja premijerka Britanije, TerezaMej, bila na strani onih konzervativaca koji supodržavali ostanak Britanije u EU. Slagao se neko saBrexit odlukom ili ne, ona je doneta. Ako poštujetedemokratiju, morate da poštujete volju naroda. TerezaMej je jasno kazala da će poštovati volju građana.

Moć briselske birokratije

Vlada Britanije je nakon tog referenduma, kao odgov-orna Vlada koja poštuje volju građana, raspisala i izborei na tim izborima je ponovo pobedila britanskaKonzervativna stranka koja je i raspisala referendum.Poštujući volju građana, britanska Vlada je odrediladatum Brexita: 29. mart 2019. godine. Od tog datuma nadalje, zakoni i propisi koje donosi EU parlament, višeneće važiti na teritoriji Britanije.

Kada kažemo Britanija, ustvari mislimo naUjedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske.Velika Britanija se odnosi na zajednicu Engleske,Škotske i Velsa, ali se kod nas odomaćilo da za UKkažemo Britanija.

DJB je na poziv vladajuće britanske Konzervativnestranke prisustvovao početkom oktobra prošle godine

njihovom godišnjem kongresu. Tu smo razgovarali savelikim brojem poslanika britanskog parlamenta,poslanika u EU parlamentu koji to od marta više nećebiti, kao i sa članovima stranke i jedno je sigurno: danassu još više nego neposredno posle referenduma uverenida su doneli ispravnu odluku. Čak i oni koji su bili pro-

tiv Brexita. PonašanjeEU nakon Brexita imje mnogo pomoglo upromeni mišljenja.

Glavni razlog isuština njihoveodluke je da žele da

Britaniji vrate suverenitet. Da se zakoni koji važe uBritaniji pišu u njihovoj Vladi i njihovom parlamentu, ane u Briselu, da ih izglasavaju njihovi izabrani poslani-ci koji su odgovorni njihovim biračima, a ne nekeneimenovane EU birokrate i neimenovani poslanici zakoje niko nije čuo, koji su izglasani na izborima saizlaznošću od 20 ili 30 odsto i koji nikome ne polažuračune.

Gde je trenutno glavni problem oko Brexita? Britanijaočigledno želi što bolje odnose sa EU i želi da postignesporazum sa EU koji će međusobne odnose urediti takoda se poštuje suverenost Britanije, a da sa druge straneomogući što slobodniju ekonomsku, kulturnu, obra-zovnu i drugu saradnju.

Kako obeshrabriti ostale da ne odu iz EU?

To što se dešava oko Brexita posmatraju i sve drugečlanice EU, posebno skandinavske zemlje. Mnoge član-ice nisu zadovoljne sadašnjim stanjem u Evropskoj unijikoja je, više nego očigledno, u poslednjiih desetak god-ina postala poligon za dominaciju Nemačke koja svojuekonomsku dominaciju pretvara u političku. EU pro-jekat stvaranja super-države kojom upravlja EUbirokratija koju niko nije birao, zajednička valuta i dik-tat evro-zone, kao i prateća politička centralizacija,

zajednička spoljna politika, vojska… što je zabrinulomnoge evropske narode. Nemačka politika na Balkanu,politika podrške poslušnim autokratama i potpunaneosetljvost EU birokrata na urušavanje demokratije,slobode medija, rasturanje vladavine prava i potpunapodrška pretvaranju Balkana u izvor jeftine radne snage,govore nam da je EU napustila proklamovane vrednos-ti i zamenila ih golim kolonijalnim interesima svojenajveće zemlje.

EU birokratija jasno vidi opasnost da će i druge član-ice EU pratiti Britaniju, ako vide da je Brexit dobroprošao. Stiče se utisak da pokušavaju da stvari učine štotežim i dogovor što gorim, kako bi obeshrabrili drugezemlje. To im se već obija o glavu, jer EU bi trebalo dabude klub čije članstvo zemlje žele, a ne da im se preti ida se kažnjavaju ako žele da ga napuste. Jer, ako je tako,EU nije klub, već više liči na zatvor, a članice EU nazatvorenike. Najveće zatezanje je oko granice izmeđuIrske i Severne Irske koje traži fleksibilnost obe strane.

Brexit će se desiti. Priče o novom referendumu suprilično neozbiljne. U interesu cele Evrope je da odnosEU i Britanije bude što bolji. Na nama je da razumemošta to znači i da se ispravno postavimo prema tome. UzNemačku i Francusku, Britanija je najznačajnija zemljau Evropi unutar zapadnog bloka.

U interesu cele Evrope je da odnos EU i Britanijebude što bolji. Britanija će sigurno razviti svoju poseb-nu evropsku politiku nezavisnu od EU. Sada je većizvesno da u Evropi neće postojati samo jedna organi-zacija država. Očekuje se da će i druge zemlje napustitiEU. Evropi je potrebna alternativa centralizovanoj EUsuper državi. Evropi su potrebne jedna ili više organi-zacija kao što je EFTA, koju trenutno čine Švajcarska,Norveška, Lihtenštajn i Island, koje će sve sarađivatizajedno, ali bez predavanja nacionalnog suvereniteta.Interes Srbije je da bude deo tih i takvih organizacija.

(Autor je predsednik Programskog saveta DJBi narodni poslanik)

Evropska unija je napustila proklamovanevrednosti i zamenila ih golim kolonijalniminteresima svoje najveće zemlje

BREXIT – U ČEMU JE SUKOB IZMEĐU BRITANIJE I NEMAČKE EU?

EU - super država, na izdisajuGlavni razlog i suština odluke o Brexitu jeste

želja da se Britaniji vrati suverenitet, da sezakoni koji važe u Britaniji pišu u njihovojVladi i njihovom parlamentu, a ne u Briselu

Karik

atur

a: S

aša

Dim

itrije

vić

9Glas razuma

DOPRINOS EVROPSKE UNIJE PROPADANJU SRBIJE

Pristupanje tapkanjem u mestuPiše: Branka Stamenković

Upočetku je to bila sasvim solidna ideja: kao geografs-ki deo Evrope, prirodno je da Srbija teži članstvu uzajednici evropskih država. Standardi koje EU očeku-

je da država-članica ispuni biće nam putokaz u procesuneophodnih reformi devastirane Srbije. A tu su i predpristupnifondovi, zahvaljujući kojima će nam EU velikodušno pomoćida te reforme finansiramo i sprovedemo.

Od te ideje, međutim, ostaše samo froncle.Nesposobna, neinventivna, korumpirana i servilna politička

„elita“ Srbije nikad nije ni nameravala da suštinski reformišei uredi državu, jer uređenost sužava mogućnost zloupotrebejavnih resursa kojima se ta „elita“ hrani. Dok su im usta bilapuna parole da „EU nema alternativu“, otvarali su i otvarajupoglavlja u pregovorima sa EU unapred znajući da će svakureformu koja im ograničava bahato rasipanje javnih resursaobaviti isključivo na papiru, bez suštinske primene u praksi. Sdruge strane, svaku EU reformu koja ne zadire u njihov korup-tivni svet oberučke su prihvatili, uopšte ne razmišljajući moželi se ona sprovesti.

Pregovora o pristupanju, dakle, nema. Ono što naša korum-pirana i servilna politička „elita“ naziva pregovorima, u stvarije prihvatanje apsolutno svega što se od nas traži, izuzev onogšto ograničava njihovu mogućnost da bespoštedno isisavajunovac građana iz budžeta Republike Srbije u svoje partijske ilične džepove. Po toj formuli smo, na primer, u svim državn-im i javnim institucijama i ustanovama uveli striktnu i pot-punu zabranu pušenja, koja se u praksi krši uzduž i poprekobez ikakvih konsekvenci za prekršioce, a s druge strane nampredlog novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije,koji bi ukinuo koruptivne duple funkcije – čami u nekoj fioci.

Ucenjeni građaniS druge strane ovog kaobajagi pregovaračkog procesa, sede

zvaničnici Evropske unije i prave se nevešti. Gledaju u papir ipotvrdno klimaju glavom, a na svaku parolu korumpiranesrpske političke „elite“ da EU nema alternativu, horski pon-avljaju da „Srbija ide u dobrom pravcu“. Pred svake izboredolaze da podrže korumpiranu vlast, a kada im neko skrenepažnju na potpuni medijski mrak, na pretvaranje javnih medi-jskih servisa u propagandna glasila partije na vlasti, na manip-ulacije izbornim procesom i na činjenicu da se zakoni uNarodnoj skupštini donose na zvonce – evropski zvaničnicilistom postaju Toše. Eventualno dignu jednu obrvu na srpskezvaničnike, koji u dahu objasne da je teško s ovim i ovakvimnarodom lenjog mentaliteta izaći na kraj. „Aha“, spremnodočekaju to nesuvislo objašnjenje, zgodno zaboravljajući dasu u svome životu i u svojoj državi sigurno imali posla sgrađanima koji potiču iz naroda tog navodno naopakog men-taliteta, i da su im iskustva bila sasvim suprotna.

Evropska unija nije više ono što je nekad bila. Početna idejastvaranja zajedničkog ekonomskog prostora za slobodanpromet ljudi, roba i usluga izvitoperila se u stvaranje prostoraza političku i ekonomsku dominaciju Nemačke. MestoBalkana u toj novoj postavci jasno je određeno: mi smo požel-jan izvor jeftine radne snage za nemačke kompanije. Bezneophodne demokratizacije države i društva, to ćemo i ostati,jer samo demokratizacija može da nam obezbedi ekonomskirazvoj i podizanje cene rada.

Prijateljski odnos Nemačke s našom korumpiranom poli-tičkom „elitom“, dakle, obostrano je šićardžijski. DokNemačka koristi našu radnu snagu da sebi smanji troškove ipoveća profit, naša politička „elita“ uživa sve blagodeti bloki-

ranog privrednog rasta Srbije. Građanin koji jedva sastavljakraj s krajem i živi od danas do sutra nema kad da razmišlja oekonomskoj budućnosti države i ucenjen je da na svako „Trihiljade za gospodina“ kaže „Hvala“. Jer, deca moraju jesti. Kone pristaje na to ponižavanje, budućnost sebi i svojoj porodiciplanira izvan Srbije i ne glasa na izborima.

Novi geopolitički vetroviPravac u kome Srbija ide, dakle, dobar je samo za našu

korumpiranu političku „elitu“ i za Nemačku gladnu jeftineradne snage i profita. Pravac u kome idu životi građana Srbije,pak, daleko je od bilo kakvog pozitivnog epiteta.

Iz ovog beznadežnog scenarija naše trenutno trasiranebudućnosti moguće je izvući se samo oslanjanjem na nekenove političke snage koje vlast ne doživljavaju kao priliku zazloupotrebu javnih resursa, već kao odgovoran i državotvoranposao. U interesu je Republike Srbije da potpuno preokreneekonomsku viziju subvencionisanja stranih „investitora“ na

koju su nas osudile dosadašnje korumpirane vlasti. U cen-tru naše ekonomske politike mora biti razvoj domaćihfirmi, a ne uvoz inostrane konkurencije domaćim firmama,i to skup uvoz koji plaćamo besmisleno visokim subvenci-jama i pogodnostima koje domaće firme nemaju, čime se

osigurava dugoročna blokada bilo kakvog privrednog rasta uSrbiji.

Dominacija Nemačke unutar Evropske unije već indukujenezadovoljstvo među državama-članicama, a privukla je ipažnju SAD, čiji je predsednik Tramp nedavno EU po prvi putod Drugog svetskog rata do danas, svrstao u neprijatelje.Odnedavno Evropom duvaju neki sasvim drugačiji geopolitič-ki vetrovi od kojih nam, kao ekonomski slaboj zemlji koja sepotpuno naslonila na jednu stranu, zavetrine nema. Za razlikuod evropskih zvaničnika, nemamo opciju da se napravimoToše i sačekamo da sve prođe. Jer, stradaćemo. Mi moramouhvatiti neki drugi pravac, po cenu da ga Brisel prestane nazi-vati dobrim. Našim aspiracijama da Srbija pristupi ovakvojEU na ovakav način i s ovakvom političkom „elitom“ na vlastipotreban je ozbiljan SrEgzit. Tek tada ćemo biti u situaciji das Evropskom unijom istinski pregovaramo o obostraniminteresima, umesto da, kao naša dosadašnja politička „elita“,slepo i bespogovorno prihvatamo sve što nam se servira. Jerako ostanemo verni viziji zemlje jeftine radne snage, privred-ni rast i rast plata moći ćemo samo da sanjamo. I odoše namsva deca u beli svet.

(Autorka je zamenica predsednika DJB i narodna poslanica)

Na svaku parolu korumpiranesrpske političke „elite“ da EUnema alternativu, zvaničniciEvropske unije se prave nevešti ihorski ponavljaju da „Srbija ide udobrom pravcu“

Prijateljski odnos Nemačke s našomkorumpiranom političkom „elitom“obostrano je šićardžijski

10Glas razuma

SUSRET “DVE SRBIJE”

A Đilas

Piše: Branka Stamenković

Nakon završetka protestne šet-nje, petnaestak nas pridružujese bakici koja već duže vreme

sedi na autobuskoj stanici na Slaviji.Pored nje su dve ogromne, prepunekineske torbe. Čim je videla da smo sesjatili oko nje, upitala je: „A što nemaautobusa?“

Kao iz topa, u ime svih nas, odgovo-rila joj je gospođa sa šeširom: „Pa,protesti su, gospođo!“

„Kakvi protesti?“ upitala jeneobaveštena bakica s kineskim torba-ma.

„Pa, protiv Vučića, gospođo!“odsečno joj je odgovorila gospođa sašeširom.

„A što protiv Vučića, šta faliVučiću?“ bacila je međ’ prisutnebombu bakica s kineskim torbama.

Prvi “okršaj” odvijao se na linijibakica s kineskim torbama – gospođasa šeširom. Iz njega smo saznali dabakica ima 71 godinu, a gospođa sašeširom 65. Prvoj su deca nezaposlena,drugoj su deca u inostranstvu. Prvasmatra da joj deca nisu nezaposlenazbog Vučićeve politike, već zato što suneodgovorna i neće da rade, pa onakoješta prodaje na pijaci da popuniporodični budžet. Druga joj zamera štonije bolje vaspitala decu i objašnjava daje za sve kriv Vučić.

„A Đilas je bolji?“ defanzivno jojodgovara bakica s kineskim torbama.

Gospođa sa šeširom ne odgovarapotvrdno, već vraća priču na Vučića, napenzije koje im je obema oteo i nasveopštu korupciju i krađu u vrhu vlasti.

DJB je uputio u skupštinsku proceduru tripredloga zakona čijim usvajanjem bi seuveo red u oblast i izgradnje malih

hidroelektrana. Izgradnja objekata u zaštićenimpodručjima prirode se ukida, a van njih samo uzizradu studije o uticaju na prirodnu okolinu iodobrenje nadležnih državnih organa.

Žrtvovanje prirodnih lepota Srbije,posebno naših reka, zarad finansijskihinteresa pojedinaca povezanih sa vlašćunije u javnom interesu.

Predloženim izmenama Zakona o zaštitiprirode, utvrđuje se obaveza državnihorgana da izvrše kontrolu svih započetih iizgrađenih objekata. Sve lokacije uzaštićenim područijima moraju biti vraćeneu početno stanje u roku od 24 meseca otrošku države, uz obeštećenje investitora koji su gradili uskladu sa tada važećom zakonskom procedurom. U sluča-ju kršenja zakona, investitori bi bili obavzeni da platetroškove vraćanja u prethodno stanje.

Sve štetne izmene zakona nije donela ova, već iprethodna vlast. Izmenama zakona iz 2010. godine otvore-na su mala vrata za izgradnju objekata u zaštićenim zona-ma prirode. Uredbom donetom u aprilu 2012.godine tavratanca su i iskorišćena. Nadležni ministar je bio OliverDulić. Zakon je potpisao Boris Tadić. Pre ove izmenezakona i donete uredbe, gradnja u zaštićenim područijimaprirode nije bilo dozvoljena.

SNS ovaj štetan zakon nije promenio već je najnovijimizmena Zakona o planiranju i izgradnji izglasanim nazvoce bez skupštinse rasprave, krajem oktobra 2018,investitorima maksimalno olakšano dobijanje građevin-skih dozvola. U zakon je uveden pojam “derivacionicevovod”, u tačku koja definiše linijsku infrsatrukturu.

Time je omogućeno investitorima da bez saglasnosti vlas-nika parcela grade derivacioni cevovod, gurajući reku ucevi preko tuđih parcela. Ovo je bio i ostao jedan odglavnih uzroka sukoba meštana i investitora.

U Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu je tadašn-ja vladajuća većina 2004. godine ugradila prolaz da se

Uredbom određuje za kakveobjekte je potrebno raditi studijuo proceni uticaja objekata naživotnu sredinu. Uredba je prviput doneta 2005. godine, a zatimje izmenama 2008. godine, zavreme ministra Olivera Dulića,odredila da za male hidroelek-trane snage manje od 2MWstudija nije obavezna, a da se zasnagu veću od 2MW može traži-

ti. DJB je izmenom zakona uveo obaveznu procenu utica-ja za sve hidroelektrane bez obzira na njihovu snagu ilokaciju.

Sem članova DJB, meštane Rakite posetio je istog danai narodni poslanik i predsednik Programskog saveta DJBSaša Radulović i tom prilikom im predstavio predlogezakona koji mogu biti rešenje njihovih problema.

- DJB najoštrije osuđuje neodgovornost ove i prethodnevlasti koje su dozvolile uništavanje prirodnih lepota Srbijezarad brze zarade investitora bliskih vlasti. Od uvođenjavišestranačja u Srbiji, pre skoro 30 godina, vlasti se smen-juju, ali burazerska ekonomija i korupcija ostaju. Kadadođe do smene vlasti, nova vlast štiti prethodnu, tako da ipored očigledne činjenice da je Srbija opljačkana, niko zato nije odgovarao. DJB će to promeniti, rekao jeRadulović u Rakiti.

Redakcija Srpskog glasa

Žrtvovanje prirodnihlepota Srbije, posebnonaših reka, zaradfinansijskih interesapojedinaca povezanihsa vlašću nije u javnominteresu

DJB PODNEO IZMENE ZAKONA KOJIM SE SPREČAVAJU ZLOUPOTREBE KODIZGRADNJE MALIH HIDROELEKTRANA (MHE)

Priroda Srbije bitnija od interesa pojedinaca

11Glas razuma

je bolji?

„A Đilas je bolji?“ glasi novi komentar bakice sa kineskim torbama.U razgovor se uključuje mlada devojka koja je do tog trenutka cupkala i, veru-

jem, grizla jezik slušajući razmenu „argumenata“: „Gospođo, ja sam doktorand! Jel’ Vama normalno da su meni tražili 3.000 evra da bi me zaposlili?“

Odličan primer, mislim se. Šta li će bakica sa kineskim torbama da odgovori naovaj savršen primer korupcije? Ubrzo i sazna-jem.

„A Đilas je bolji?“Količina agresije među okupljenima polako

raste. U otvoren verbalni napad na bakicu sakineskim torbama kreće i jedan sredovečnimuškarac, veoma glasno: „Zbog takvih kaošto ste Vi nam i jeste ovako kako nam je!Treba Vam zabraniti da glasate!“ I ostalipočinju da se uključuju u „razgovor“ koji sveviše liči na napad brojčano jače vojske namnogo slabijeg neprijatelja.

Na apsolutno svaki „argument“, uvredu i otvoreni napad, gospođa sa kineskimtorbama sasvim opušteno – na momente čak i sa osmehom u uglu usana – odgovarapitanjem: „A Đilas je bolji?“

Situacija postaje krajnje neprijatna. Užasava me količina agresije s kojom su oku-pljeni krenuli da „ubeđuju“ bakicu s kineskim torbama da s njom nešto nije u redu,pa i da je vređaju. „Molim vas, nemojte da se svađate! Oni to i hoće!“, bilo je svešto sam rekla.

Ubrzo je došao i prepun autobus. Bakica s kineskim torbama je odmah po ulaskuodvažno digla mladića koji je sedeo najbliže do vrata sa: „Ustani da sednem“, a jasam do naše krajnje destinacije (jer, izgleda da smo komšinice) stajala tik pored njei razmišljala kako je moguće da druga Srbija misli da ovako agresivnim i arogantimtretmanom prve Srbije ikad može da dođe u situaciju da išta u Srbiji promeni?

Najzanimljivije od svega mi je to što apsolutno niko od šetača na autobuskojstanici baš nijednom nije odgovorio potvrdno na desetak puta postavljeno pitanje„A Đilas je bolji?“. Obe Srbije znaju da nije, s tim što se prva Srbija pomirila s timda su svi isti, pa gleda svoja posla i kako da preživi bez obzira na to ko je na vlasti,dok druga Srbija i dalje mašta o rešenju u vidu manjeg zla.

Kako ta druga Srbija misli da se vlast u Srbiji ikad može osvojiti bez glasova prveSrbije, nije mi jasno? Ili, ako je svesna da bez njih ne može, nije mi jasno otkud imideja da će do nje dopreti arogancijom, optuživanjem i uvredama, namećući svojeumišljeno „rešenje“ manjeg zla?

Plašim se da se od tog ‘leba manjeg zla najesti nećemo, jer… dok bakica sa kine-skim torbama ne poveruje da nisu svi isti, promene neće biti. Đilas je u to, očigled-no, ubediti neće. (Autorka je predsednica Dosta je bilo i narodna poslanica)

Piše: Saša Radulović

Koliko puta do sada ste čuli za “nevidljivu ruku tržišta” koja dovodi do ekonomskognapretka čovečanstva samo kada je oslobodite tereta državne regulacije i pustiteda nevidljivo radi? Ova ekonomska besmislica se prodaje građanima planete

decenijama preko najuglednijih svetskih medija i od straneelitnih svetskih ekonomista i političara koje ti ugledni svet-ski mediji promovišu u elitu. Izgleda kao da iza te besmis-lice zvane “nevidljiva ruka tržišta” stoje neki nevidljiviinteresi nevidljivih ljudi.

Levičari ovu ekonomsku besmislicu nazivaju neoliberal-izmom. Desničari govore o uništavanju države, porodice itradicionalnih vrednosti. Možda je mnogo primereniji izrazekonomski kolonijalizam ili novi kolonijalizam. Ekonomskosredstvo za ostvarenje kolonijalizma je monopol.

Glavna odlika liberalne ekonomije je slobodno tržište. Ne tržište slobodno od regulacijedržave, jer bez dobre regulacije države nema ni slobodnog tržišta, već tržište slobodno odmonopola. Slobodno tržište je tržište koje buja od slobodne konkurencije preduzetnih ljudikoja dovodi do inovacija, napretka, smanjenja cene i povećanja kvaliteta. Slobodno tržišteje sušta suprotnost monopolu. Monopol ubija slobodu, ubija inovacije, ubija napredak,dovodi do rasta cena i pada kvaliteta. Sve ovo se radi pod opravdanjem “ekonomija skale”,da velike svetske korporacije donose dobro čovečanstvu jer mogu na većoj skali daproizvode jeftinije proizvode.

Monopol je ekonom-sko zlo. Ekonomsko zloza sobom povlači i poli-tičko zlo kao garantaodržanja ekonomskogzla. Političko zlo težipolitičkom monopolu.Politički i ekonomskimonopol teže medi-jskom monopolu.Medijski monopol psi-hološki ubija stanovništ-vo. Politički monopoluništava demokratiju.

Gde sve imamomonolope na svetskomnivou? Stvoreni su svet-ski monopoli na gotovosvim ekonomskim polji-ma: nafta, energenti, dijamanti, zlato, dragi metali, prehrambeni proizvodi, poljoprivredniproizvodi (GMO), pića, kozmetički proizvodi, farmacija, banke, osiguranje, mediji. Ovimonopoli uništavaju suverenitet država i njihove industrije i podvode ih pod svoju kon-trolu.

Ekonomski, medijski i politički monopol nisu ravnorpavni. Na vrhu hijerarhije stojiekonomski monopol. Vlast imaju oni koji imaju ekonomsku moć. Ostali su paraziti koji sehrane na tom pojilu.

Na vrhu piramide ekonomskog monopola se nalazi bankarski monopol koji je praktičnomonopolizovao najvredniju industriju: štampanje novca. To je monopol svih monopola.Zato se i svetski globalizam i novi kolonijalizam mogu nazvati jednim imenom: bankarskiglobalizam. Jer banke poseduju sve.

Jedini gori monopol od državnog monopola je privatni monopol. Socijalizam, odnosnokomunizam je politički monopol koji upravlja ekonomskim i medijskim monopolom ikoristi silu za svoje održanje. Bankarski globalizam je ekonomski monopol koji upravljapolitičkim i medijskim monopolom i održava privid demokratije i izbora. Obe ideologijesu totalitarne ideologije koje ubijaju svaku konkurenciju, slobodnu misao, slobodu ljudikao takvu.

Interesantno je da i levičari i desničari vide ekonomski kolonijalizam kao neprijateljaslobode čovečanstva, a u isto vreme, zato što veruju u različite ciljeve borbe protiv togneprijatelja, ne vide da im je taj neprijatelj zajednički i da nosi veće zlo od svih drugih zalaovog sveta. Od međusobnih razlika ne vide zlo koje ih zajedno porobljava. U kreiranju tihmnogo manje važnih podela među ljudima, medijski monopol ima ogromnu ulogu.

Nevidljiva rukamonopola

EKONOMSKO ZLO KOJE SE NADVILO NAD SVETOM

Monopol ubija slobodu, ubija inovacije, ubijanapredak, dovodido rasta cenai pada kvaliteta

Kako drugaSrbija misli da sevlast u Srbiji ikadmože osvojiti bezglasova prveSrbije?

12 Glas razuma

DNEVNIK JEDNE POLITIČARKE - JEDINOG PREDSTAVNIKA

Piše: BrankaStamenković

Branka Stamenković, narodna poslanica ipredsednica DJB, bila je deo naše delegacije nanedavno završenom zasedanju Skupštine Saveta

Evrope u Strazburu. Svakodnevno je na svom „Fejsbuk“profilu u formi dnevnika prepričavala dešavanja iza kulisaovog svetskog događaja. Prenosimo vam u celostiBrankin „izveštaj“ iz Strazbura.

Ponedeljak, dan 1.Scena 1: Ubrzo nakon registracije nađoh se

oči u oči sa šeficom naše delegacije koja jeodmah počela da me prekorava što joj se nisamjoš u Beogradu javila da mi objasni da ne moguda budem delegat jer nemam svoju poslaničkugrupu. To mi mrtva ’ladna priča dok ja pred njomstojim, a akreditacija delegata Saveta Evrope mivisi oko vrata. Lud zbunjenog!

Scena 2: Naša sekretarka mi objašnjava dasamo ona prijavljuje govornike online „u dogovoru sašefom delegacije“, kao i da obično govori šef delegacije.Pokušavam da zamislim dogovaranje s Tomićkom. „O čemubiste Vi pričali, Branka?“ „Pa, ja bih malo o medijskommraku u Srbiji, o činjenici da opozicija nema apsolutnonikakav pristup medijima i da su mediji pod totalnom poli-tičkom kontrolom SNS-a.“ Hm. Šta ako se ne dogovorimo?Odlučujem da pitam Toma, generalnog sekretara mojeposlaničke grupe u SE, postoji li u tom slučaju mogućnostžalbe? Tom me odvodi u „Table Office“, službu u kojojmogu sama da se prijavim za reč. Ja – mrtva srećna što nemoram uopšte ništa sa SNS-om da se dogovaram!

Scena 3: Na radnoj večeri moje poslaničke grupe malorazgovaram s poslanikom Gornjeg doma britanskog parla-menta koji mi sedi s leve strane i koji je protiv Bregzita, amalo s poslanikom Donjeg doma koji mi sedi s desne stranei koji je za Bregzit. Nijedan ni drugi nisu znali da je njihovkolega poslanik iz Donjeg doma Dejvid Trednik – astrolog,pa guglam da im dokažem. „That sounds like somethingDavid would be interested in!“, složni su. S obzirom na toda je Dejvid Trednik poslanik u Donjem domu bez prekidajoš od 1987, obojica se slažu da će verovatno biti imenovani za člana Gornjeg doma.

Scena 4: Toma, koji je od ranog jutra prezaposlen, jedvauspevam da nahvatam nakratko da mu se zahvalim za svupomoć koju mi je pružio. On mi se tom prilikom požali daje imao težak dan, jer je u Skupštini SE formirana novaposlanička grupa, pa su neki naši članovi odlučili da pređuu nju. Kaže mi: „You understand this.“ Odgovaram: „Yes,Tom, I understand that very well.“ Sutradan ću saznati da jepotpredsednik te nove grupe – Dubravka Filipovski iz SNS-a. Nisu to čista posla.

Utorak, dan 2.Scena 1: Na sednici Odbora za migracije sukob izvestio-

ca Helsinškog komiteta iz Mađarske i poslanika izMađarske oko migracione politike. Većinu u tom odboruimaju socijalisti i levičari, koji drže stranu nevladinoj orga-nizaciji. Zbog dominantno prisutnog stava u Odboru da semigranti moraju primiti sekiraju se poslanici iz Italije,Grčke, Mađarske i Turske. Skoro pa uzgred obaveštavaju sečlanovi Odbora da je Vlada Grčke donela odluku o olakši-cama za stanovnike jednog grčkog ostrva u vidu smanjenogporeza samo zato što se na ostrvu nalazi izuzetno veliki brojmigranata. Nisam baš sasvim shvatila zašto je to većinaprisutnih ocenila kao skandaloznu praksu i zahtevala da sezbog toga uloži protest grčkoj vladi, ali da su se skandalizo-vali – jesu.

Scena 2: Posle Odbora odlazim u plenum, ali osim dele-gata iz SPS-a ne vidim nikog drugog iz naše delegacije. I onubrzo odlazi. Posle pauzeza ručak svratim u kance-lariju, ali ni tamo nikog nenalazim. Nema ni vozača.Pitam sekretarku gde su.Kaže mi da su na sastanci-ma. Hm.

Scena 3: Po podnepočinjem da pripremam

svoj govor za sredu. Objedinjena rasprava vodi se o pred-lozima dve rezolucije. Jedna se bavi fenomenom lažnihvesti, za koji se kaže da je previše politizovan, pa se stogapredlaže nov termin koji bi ga zamenio, jer ima širi kon-tekst: „informacioni nered“. Druga rezolucija bavi sevažnošću medijskih sloboda u kontekstu fer i slobodnih izb-ora. U obrazloženju prvog predloga pronalazim ne jedan,već dva pomena RTS-a – oba u pozitivnom kontekstu.Hoćudasesamoubijem!

Sreda, dan 3.Scena 1: Pre početka plenarne sednice svraćam u našu

kancelariju. Za razliku od juče, sad su svi prisutni.Nazovem im svima dobar dan i svi mi redom odgovore osimšefice Tomić, koja mi reče „Ćao, Brankić.“ Oouukej...

Scena 2: Majko moja mila, kako sam crvenela... Bilo mesramota za sve pare. U zemlju sam htela da propadnemnasred Strazbura. Ne znam da li me više bio blam zbog lažikoje je Dubravka Filipovski u svom govoru iznela ili zbognačina na koji je to uradila. Pri svemu tome sam se i užasnonervirala što sam tad još uvek mislila da neću doći na red dakažem nešto suvislo i tačno na temu medijskih NEsloboda uSrbiji.

Scena 3: Nekih desetak gov-ornika pre mene, prilazi mi jednagospođa i na engleskom jeziku sfrancuskim naglaskom objašnja-va da je ona prevodilac.Ljubazno moli da joj dam kopijusvog govora ako ga imamnapisanog. Uverava me da ćudoći na red i dobiti reč. Vidim da

Koliko bi SNS-u šteta koju su uSavetu Evrope, u javnosti i nadruštvenim mrežama pretrpeli bilamanja da nisu pokušali da meeskiviraju

Pet dana

13Glas razuma

SRPSKE OPOZICIJE NA SEDNICI SKUIPŠTINE SAVETA EVROPE

je vrag odneo šalu, da mi je bolje psihički sepripremiti za vatreno krštenje pred mikrofonomu Skupštini Saveta Evrope. Ubrzo potom dobi-jam reč. Na početku se skroz spetljam i umesto„resolution“ kažem „revolution“. Počnem dazaplićem i oko „disinformation“. U momentupomislim da me to možda stiže karma što samkoji sat ranije tvitovala snimak Dubravkinoggovora, al’ brzo se trgnem, nekako se iskobeljamiz te početne treme, uspem da saberem misli imanje-više kažem skoro sve što sam zamislila, ada me zvonce ne opomene da sam probila vreme.

Scena 4: Pratim ludilo na društvenim mreža-ma. Trendujemo i Dubravka i ja. Ne uspevam daispratim sve notifikacije, ali vidim da su ljudimahom zadovoljni onim što sam rekla. Osećamveliko olakšanje što ih nisam razočarala.

Četvrtak, dan 4.Scena 1: Kako sam ušla, zaćutaše. Šefica

Tomić mi jedina reče dobar dan. Dok sam sela,jedan će član delegacije naglas izgovoriti predsvima, obraćajući se Dubravki: „Važno je da tiradiš dobre stvari za svoju zemlju, a sve ostalonema veze.“ Dubravka će na to odgovoriti:„Hvala ti.“ Neprijatnu ćutnju koja je potom nasta-la posle pola minuta će prekinuti treći član dele-gacije objavom da se Džordž Kluni razvodi (štouooooopšte nije loša vest!). Ubrzo potompokupim si pinkle i izađem iz kancelarije (koja je,inače, uglavljena između kancelarija delegacijeNemačke i delegacije Rusije, ko da smo Ukrajina,božemeoprosti). U hodniku se mimoiđem saŠešeljem juniorom. I on mi nazva dobar dan.

Scena 2: Konačno imam vremena malo i da sepromuvam među ostalim delegatima, da ihupoznam i popričam s njima. Ukrajinci miobjašnjavaju zašto Rusija već dve godine neplaća članarinu Savetu Evrope i ne dolazi nazasedanja. Britanci imaju svako svoju verzijuviđenja Bregzita. Šveđani iz relativno nove par-tije „Švedske demokrate“, koje su bile velikoiznenađenje septembarskih izbora u svojojzemlji i praktično uzročnici četvoromesečnepolitičke krize u sastavljanju nove vlade, poma-lo su u depresiji što su socijaldemokrate u Šved-skoj na kraju dobile još jedan mandat da vodezemlju. „Yes, but it will be good for you in thelong run“, tešim ih. „Yes, it will be. But it is badfor country now“, kažu mi, prilično utučeni.

Scena 3: Čujem svašta i o političkoj dinamiciunutar Saveta Evrope. Saznajem da je nedavnoformirana nova poslanička grupa „FreeDemocrats Group“ (FDG), a da je u najaviformiranje još jedne, izrazito radikalne grupe.Malo kome je jasno zašto, otkud i kako se odjed-

nom formiraju nove poslaničke grupe. A ja senešto mislim... s obzirom na to da je DubravkaFilipovski iz SNS-a potpredsednik FDG-a – nisutu čista posla. Zašto, kako i otkud bilo kojaposlanička grupa ima interes da za potpredsedni-ka postavi nekog ko ne vlada engleskim jezikom,znajući da će u toj ulozi često morati za mikro-fon... evo, nisam pametna. Vi recite. Jesu li točista posla? Ovo se ne pitam samo ja. S dverazličite strane čula sam da je i generalni sekre-tarijat Skupštine Saveta Evrope postavljao pitan-je otkud sad Dubravka Filipovski iz SNS-a, čijisu svi članovi delegacije u poslaničkoj grupi EPP(European's People Party) kojom dominiraNemačka, jedina u novoformiranoj FDG, pa još ipotpredsednica? Naravno, nije zabranjeno darazličiti poslanici iz iste stranke budu članovirazličitih poslaničkih grupa u SE, ali je – neo-bično. Možda je upravo to razlog što je DubravkiFilipovski do bukvalno pre nekoliko dana nasajtu Skupštine Saveta Evrope stajalo da potičeiz „Nove Srbije“. Zaboravili, izgleda, ovi iz našedelegacije da im jave da je još u novembru 2017.godine preletela u SNS.

Petak, dan 5.Scena 1: Stižu lepe vesti od Toma. Ratifikovano

je moje članstvo u Odboru za monitoring! Ako li jeSNS poželeo da me već juče iz delegacijeSkupštine Saveta Evrope izbaci zbog sve štetekoju sam im dosad napravila, nakon ove vesti ta ćeželja da im poraste do neslućenih razmera. Ajd sadda vidim da dođe neka delegacija da ustanovi stan-je stvari u Srbiji i da im neko plasira RTS kao poz-itivan primer! Radujem se predstojećem iskustvurada u tom odboru kao malo dete. Prva sledećasednica je 6. marta u Parizu.

Scena 2: Plenum se završava u 13 sati, a samimtim i zimsko zasedanje Skupštine Saveta Evrope.Po podne u miru hotelske sobe sležem utiske ipišem beleške o prethodnih pet dana. Konsultujućiinternet prezentaciju Saveta Evrope kao pripomoć,odjednom shvatam da je Dubravka Filipovskiimala još jedno obraćanje u plenumu u utorak popodne, koje sam propustila jer sam u to doba spre-mala svoj govor za sredu. Pronalazim snimak uarhivi Saveta Evrope, gledam i ne verujem... zbognačina na koji je izgovorila poslednju rečenicuhoću da umrem od sramote.

Scena 3: Razmišljam koliko bi SNS-u šteta kojusu u Savetu Evrope, u javnosti i na društvenimmrežama pretrpeli bila manja da nisu pokušali dame eskiviraju, već da su me najnormalnije poveli naput kao punopravnog člana delegacije, kao što je tonormalno u svim normalnim zemljama. Nego, eto,SNS je morao i ovom prilikom da odglumi svojebahato ludilo i da nam zemlju izblamira pre svegatime što me nisu poveli, nego sam morala da sežalim predsednici Skupštine Saveta Evrope na njih,a potom i činjenicom da iz sopstvenih redova nisuizabrali dovoljno kvalitetne ljude za delegaciju, sačim je neko konačno bio spreman da upoznajavnost. Što se mene tiče, kući se vraćam zadovolj-na poslom koji sam u Strazburu obavila. Sledećezasedanje je početkom aprila.

(Autorka je predsednica DJB i narodna poslanica)

Posle Odbora odlazim uplenum, ali osim delegata izSPS-a ne vidim nikog drugogiz naše delegacije. I on ubrzo odlazi

Nakon govora u Savetu Evrope o medijskom mraku u Srbiji, kojionemogućava fer i slobodne izbore, Branka Stamenković iz DJBimenovana je za člana Odbora za monitoring Saveta Evrope. Ovaj

odbor zadužen je za skupljanje informacija i pisanje izveštaja o stanjudemokratije u zemljama članicama Saveta Evrope koje se nalaze u procesumonitoringa. Srbija je trenutno jedna od 10 zemalja nad kojima se vrši moni-toring.

Osim medijskih sloboda, predmet monitoringa u Srbiji su i izborni proces,vladavina prava, reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanogkriminala, i poštovanje ljudskih i manjinskih prava.

Ovom imenovanju i govoru predsednice DJB Branke Stamenković pretho-dio je pokušaj šefa srpske delegacije, Aleksandre Tomić iz SNS-a, da isključiDJB iz Parlamenta Saveta Evrope. Aleksandra Tomić je donela samovoljnuodluku da delegacija u Strazbur otputuje bez delegata DJB. BrankaStamenković je na zasedanje došla u samostalnoj režiji, posle pozitivnogodgovora Saveta Evrope na žalbu na postupanje Aleksandre Tomić.

Nakon što je ovaj pokušaj Aleksandre Tomić osujećen i nakon što je BrankaStamenković u Skupštini Saveta Evrope uspela da se izbori za mikrofon, ostalidelegati SE imali su priliku da prvi put čuju činjenice o stvarnom stanju namedijskoj sceni Srbije. S obzirom da je ovo rezultiralo imenovanjem BrankeStamenković za člana Odbora za monitoring, postalo je potpuno jasno zbogčega je SNS po svaku cenu želeo da Branku Stamenković iz DJB onemogućida dođe u Strazbur.

Kao jedini opozicioni poslanik u delegaciji Srbije u Skupštini SavetaEvrope, predsednica DJB Branka Stamenković će se postarati da se istina opotpunom urušavanju demokratije i nezavisnih državnih institucija u Srbijičuje u svim relevantnim međunarodnim forumima.

Dimitrije Gašić

BRANKA STAMENKOVIĆ IZ DJB IMENOVANA ZA ČLANA ODBORA ZA MONITORING

U SAVETU EVROPE

Da progleda Evropa

u Strazburu

14Glas razuma

Učetvrtak veče st igne mi poruka odToma van Dajka, generalnog sekretaraposlaničke grupe Evropskih konzerva-

tivaca i reformista u Parlamentarnoj skupštiniSaveta Evrope (PSSE), kojoj DJB pripada.Video je spisak delegacije Srbije i, s obziromda je moje ime na njemu, pita: „Je l’ dolaziš nazimsko zasedanje u ponedeljak?“

E moj Tome, mislim se, mene niko iz naše vajnedelegacije nit’ je zvao, nit’ znam imam li kartu ismešaj, što po pravilima Saveta Evrope svim delega-tima treba da obezbedi Narodna skupština matičnezemlje.

U petak ujutro nazovem nadležni skupštinskiodbor. Pitam: „Idemo li na zasedanje u ponedeljak uStrazbur? Mene niko ne zove i niko me ništa neobaveštava, a član sam delegacije.“ Imam šta i dačujem. „Da je trebao neko nešto da vas obavesti, većbi vas obavestio. Delegacija putuje u nedelju. Akonemate kartu, znači da niste u delegaciji.“ Posle jošsa druge strane saznam da je spisak članova delegaci-je (na kome je i moje ime) u Savet Evrope poslat udecembru i da ga je potpisala predsednica NSRSMaja Gojković, a da je onda, kada je trebalo obezbe-diti avionske karte i smeštaj, šefica naše delegacije,Aleksandra Tomić iz SNS-a, odlučila da u Strazburidu svi – osim mene.

Tom odmah pokrene čitavu mašineriju u SE i veću subotu mi javi da je generalni sekretar PSSE rekaoda slobodno dođem na zasedanje, ako mogu to samada finansiram, jer ja jesam punopravni član PSSE, pada posle tražim od Narodne skupštine da mi torefundira, jer po pravilima Saveta Evrope –Skupština mora da snosi te troškove. Spakujem senavrat nanos i krenem u nedelju put Strazbura.

Nesuvisla objašnjenjaU ponedeljak ujutro se natenane registrujem, dobi-

jem propusnicu, nađem svoje mesto u plenumu i tek tuse sretnem sa ostatkom srpske delegacije. Šefica Tomićodmah počne da me prekorava što joj se nisam javilada mi objasni. A da sam joj se javila, objasnila bi mi danisam mogla da idem zato što DJB nema višeposlaničku grupu. Nasmejem se naglas tom nesuvis-lom objašnjenju. „Poslali ste Savetu Evrope obavešten-je da sam član delegacije u decembru, mesec dananakon što sam ostala bez poslaničke grupe. Osim toga,očigledno je da to nema nikakve veze jer – da je toproblem, ne bi mi generalni sekretar rekao da dođem.Bez ikakvih problema sam se registrovala.“ Šefica

Dugo putovanje HRONOLOGIJA BEŠČAŠĆA U

Osujećena bahatostnaprednjaka

Piše: Dimitrije Gašić

Upotpunoj suprotnosti s pravilima rada Parlamentarneskupštine Saveta Evrope, Aleksandra Tomić iz SNS odluči-la je da narodna poslanica i predsednica Dosta je bilo

Branka Stamenković ne bude član delegacije koja učestvuje na zim-skom zasedanju u Strazburu.

Uprkos činjenici da DJB ima svog poslanika u Parlamentu SavetaEvrope, Tomić je, u svojstvu šefa srpske delegacije, samovoljno i pro-tivno pravilima Saveta Evrope donela odluku da isključi DJB sa zim-skog zasedanja u Strazburu tako što je službenicima Narodne skupš-tine zabranila da za Branku Stamenković rezervišu hotel, kartu iobaveste je.

Dan nakon što se u DJB-u saznalo da su isključeni, uputili suzvaničan protest presednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope(PSSE) protiv šefa srpske delegacije zbog samovoljne odluke oisključenju. Oštro protestno pismo upućuju i Aleksandri Tomić,apelujući na nju da hitno preinači nezakonitu odluku.

Iako se delegacija u ponedeljak, 21. januara, zaputila u Strazburbez poslanice Branke Stamenković, ona je istog dana stigla uStrazubur i, zahvaljujući prijateljskim odnosima DJB sa poslanicimadrugih zemalja, uspela da se akredituje za zasedanje skupštineSaveta Evrope.

- Veliku pomoć DJB i ja dobili smo od naše Poslaničke grupeevropskih konzervativaca i reformista koji su kontaktirali gener-alnog sekretara i predsedicu Skupstine SE da objasne šta je šeficasrpske delegacije uradila da me spreči da dođem na zasedanje.

Mnogo im hvala - navela jeStamenković u svom obraćan-ju na društvenoj mreži Tviter.

Parlamentarna skupštinaSaveta Evrope nije isto što iEvropska unija jer je sastavlje-na od narodnih poslanika svihevropskih zemalja. DelegacijaNarodne skupštine Srbije uparlamentu Saveta Evrope ima

sedam predstavnika: tri poslanika iz redova SNS-a, jednog iz SVM-a, jednog iz SRS, jednog iz SPS-a i jednog iz DJB-a. Drugim reči-ma, DJB je jedini predstavnik srpske opozicije u Savetu Evrope.

SNS na sve načine, nezakonite i krajnje nemoralne, pokušava dauguši glas opozicije ne samo u Srbiji, već i u svetu. Ovaj put im tonije uspelo.

Branka Stamenković je na zasedanju Skupštine Saveta Evrope,kao jedini predstavnik srpske opozicije, govorila o pogubnoj politi-ci EU koja podržava autokrate na Balkanu, o kolonijalnoj politiciNemačke na Balkanu i o potupnoj razgradnji demokratije u Srbiji.

Govorila je i o potpunom medijskom mraku, korupciji u vrhuvlasti, sprezi vlasti sa kriminalom, partokratiji koja je sve tri granevlasti podvela pod svoju stranačku vlast, manipulacijma sa biračkimspiskovima i izbornim krađama, o zastrašivanju građana, i o porucikoju Nemačka u kaputu EU šalje našim građanima da “Srbija ide udobrom pravcu”.

Ovim gestom, vladajuća koalicija na čelu sa SNS-om pokazala jeda očigledno strahuje da se u relevantnim evropskim institucijamačuje bilo kakva poruka iz Srbije koja nije u skladu sa njihovomproklamovanom mantrom da „EU nema alternativu“ i kritika EUzbog podrške autokratama na Balkanu koji uništavaju demokratiju,kontrolišu medije, zastrašuju građane, manipulišu biračkimspiskovima…

Još jedna zavera vladajuće većine protiv jedinog opozicionogpredstavnika Srbije u Savetu Evrope nije uspela, a Srpska naprednastranka još jednom je obrukala građane Srbije pred Evropom.

Branka Stamenkovićje na zasedanjuSkupštine SavetaEvrope bila jedinipredstavnik srpskeopozicije

KAKO JE DJB POBEDIO SNS USREDSTRAZBURA

Piše: Hana Adrović

Bude to tako sa svetskim ekonom-skim forumima. Dođu i prođu.Ništa neobično za svetske

ekonomske forume kakav je na primerforum u Davosu. I on bi tek tako došao iprošao, da nam nešto sasvim neobičnonije skrenulo pažnju na njegovo održa-vanje.

Šta nam je to skrenulo pažnju dragičitaoče, saznaćeš uskoro, ali prvo da ustanovimo neko-liko činjenica. Davos je gradić u Švajcarskoj koji brojinešto manje od 11.000 stanovnika. Svake godine baštokom trajanja skijaške sezone, u njemu se sastaju naj-moćniji svetski lideri da bi diskutovali o temama odvažnosti za čovečanstvo. Ono pak po čemu se ovo-godišnji forum u Davosu razlikuje od prethodnih jesteto što su učešće na njemu otkazali najpoznatiji državni-ci poput Donalda Trampa, Tereze Mej i EmanuelaMakrona.

Ali ono po čemu je ovogodišnji susret ne baš naj-moćnijih lidera u Davosu nama privukao pažnju, adozvolićete da budem objektivna, jeste učešće predsed-nika Srbije, Aleksandra Vučića, u jednoj krajnje zan-imljivoj raspravi. Kako su domaći mediji najavili, a citi-raću ih jer se nijedna reč tamo ne nađe slučajno, „Tokomboravka u Davosu, predsednik Vučić obratiće se skupuna temu ‘Sloboda medija u kriznim situacijama’ i pris-

ustvovati brojnim sesijama svetskogekonomskog foruma“. Zanemarimo sadabrojne sesije i usmerimo svu pažnju naskup o slobodi medija u kriznim situacija-ma.

Zamislimo sada našeg predsednikakako korača crvenim tepihom postavljen-im samo za njega. On jeumoran, kreće se sasvimpolako, sa njegove leve i

desne strane ničice padaju prisutni i uklizećem spustu mu celivaju skute. Nakraju crvene plišane staze nalazi se tronsačinjen od novinske hartije najprodavani-jih tiraža “Informera”.

Naš predsednik sada zauzima sedećipoložaj, ali prethodno iz džepa vadiDragana J. Vučićevića spakovanog u hol-ster, a DJV se već sledećeg trenutka, hitrimpotezima transformersa, pretvara u hoklicuza umorne noge predsednika Srbije.Odjednom, iza crvene zavese, sporimpokretima nekoga ko je ipak shvatio dajeste srpski ćutati, pojavljuje se DraganBujošević, koji na kolicima gura devetmonitora i namešta ih u jasnom vidokrugučoveka koji ne spava, a potom istim sporimpokretima zamiče iza scene. Tišinu prekida

Izmakli se ljudi iz SNS i pustiliDS i SMS da pokušaju daodrade posao za njih

Sendvič sa ČUDNA EKSKURZIJA U DAVOSU

15Glas razuma

NARODNOJ SKUPŠTINI SRBIJE

u Jevropu…Tomić onda počne da se pravda na drugi način. Počne da miobjašnjava da DS lobira po Savetu Evrope, gde ima jak uticaj,da se ja isključim iz delegacije, a da umesto mene bude imen-ovan neko iz DS. Jer, DS ima poslaničku grupu, a DJB nema.Takođe me upozori: „Samo da znate da se poslanička grupaliberala (ALDE) sprema da ospori vaše članstvo u delegaciji.O tome tek treba da se glasa.“

U tom momentu shvatim da su protiv mog učešća na ovomzasedanju PSSE tri interesne grupe iz Skupštine Srbije. Prvaje SNS; druga je DS; a treća je SMS. U ovoj poslednjoj jeAleksandar Stevanović, preletač koji je oteo mandat od DJB,pa se onda nasekirao što je zbog toga izgubio mesto u ovojdelegaciji, jer sam umesto njega imenovana ja. Stvarno mi nijejasno šta je očekivao: da može da otme mandat DJB-u, a da gaonda DJB ostavi da i dalje bude naš predstavnik u SavetuEvrope?! On je, dok je bio u PSSE, pripadao poslaničkoggrupi liberala (ALDE), a da nikome u DJB nije bilo šta rekaoo tome dok je još bio član DJB, pa uzimam skoro zdravo zagotovo da iza ove inicijative o kojoj mi Tomićka priča – stojiupravo on.

Ta pakost, naravno, nije uspela, kao ni pokušaji preostaledve interesne grupe da me isključe sa zasedanja. Savet Evropene zanima ima li neko poslaničku grupu u matičnoj zemlji iline, već koliko je glasova na izborima dobio. Za razliku oddomaće političke scene, gde se preko propagandne mašinerijeu medijima i preko botova na društvenim mrežama stalnomuti voda kako bi se dokazalo da su preletači pošteni, a onikoji ostanu verni svojoj političkoj organizaciji nevažni, ubelome svetu potpuno je jasno da su preletači zlo koje veštač-ki prekraja izbornu volju građana. Stoga u Savetu Evrope jef-tine priče lokalnih mangupa iz Narodne skupštine Srbije nepiju vodu. Nagledali su se i naslušali oni takvih i sličnih pričaiz raznih zemalja u tranziciji, nisu im fenomen preletača itrgovina mandatima ništa novo. U njihovim očima pravda jena strani onih koji su ostali da zastupaju interese građana koji

su za njih glasali, a ne na strani preletača koji su nečasno otelimandat da dalje uz pomoć njegovog uticaja nečasno trguju nebi li unapredili svoju ličnu političku karijeru, ne mareći više zapolitičku organizaciju koja ih je iznedrila i za glasače koje suizneverili.

Kad se urote “neistomišljenici”A što se tiče pokušaja DS-a da mi otmu mesto u delegacijipa,

nije im prvi put. Čim je DJB u Narodnu skupštinu ušao u junu2016. godine s većim brojem glasova nego DS, i čim je postalojasno da će zbog toga mesto u međunarodnim delegacijamaimati DJB, a ne DS – oni su pokušali to da ospore. Još tada su uStrazburu lobirali da se DJB delegat izbaci, a na mesto njegadođe DS delegat. Ni tada im nije uspelo, jednako kao ni sada.Zašto i dalje pokušavaju, bogapitaj. Negde im se pomalo i divimzbog snage uverenja da će jednim te istim pokušajima vre-menom dobiti drugačiji rezultat.

U celoj ovoj komplikovanoj priči, SNS je još ispao i naj-pametniji od sve tri interesne grupe. Izmakli se ljudi i pustili DSi SMS da pokušaju da odrade posao za njih. SNS je samomaaaaalko pripomogao tako što je zaboravio da mi obezbedikartu i smeštaj u Strazburu. Ko zna, možda je plan bio da ovdeljudima objašnjavaju da sam neodgovorna i da nisam htela dadođem, ne bi li progurali DS plan. Jer, ipak se oni međusobnomnogo bolje poznaju i razumeju. A i spoljna politika im je ista.Stoga mene uopšte ne iznenađuje njihov zajednički interes dame, ovakvu anti-EU kakva sam, što elegantnije neutrališu uSavetu Evrope, da ne bih remetila ujednačenu mantru ostatkasrpske delegacije da „EU nema alternativu“.

Plan im nije uspeo. Akreditovana sam kao delegat, te će seu PSSE, na ovom i svim ostalim zasedanjima koja slede, kon-ačno čuti i glas treće opcije, a ne kao do sada – samo glasbivše i sadašnje vlasti koje zajednički mantraju da EU nemaalternativu. Branka Stamenković

BANKARSKI GLOBALIZAM UDAVOSU I NAŠ PREDSEDNIK

SNS-a

Vučić u Davosu –

namera a ne greška

Piše: Saša Radulović

UDavosu se svake godine sastaju bankari, indus-trijalisti, tajkuni, pažljivo odbrani političari,urednici medija, tehnokrate, ekonomisti i

aktivisti za koje globalisti procenjuju da su im korisni.Taj “Svetski ekonomski forum”, kako ga zovu, dobra jeprilika za druženje i promosivanje zajedničkog interesa:sopstvenog interesa.

Ove godine predsednik SNS-a je pozvan da održigovor na temu “Sloboda medija u kriznim situacijama”.Moramo priznati i da je zaslužio. To je kao da princ uSaudisjkoj Arabiji drži govor o slobodi žena. Da li mis-lite da organizatori u Davosu ne znaju šta Vučić radi uSrbiji? Da je ovo greška?

Valja nam se probuditi. Vučićev nastup nije njihovagreška, već njihova namera. Bez njihove podrške ne bibilo ni Vučića. Globalizam pokazuje svoje pravo,kolonijalno lice.

Globaliste ne interesuje demokratija. Ne interesuje ihsloboda medija. Ne interesuju ih izborne krađe.Interesuje ih kolonijalizam i poslušne autokrate.

Kada ljudima kažete globalizam, oni misle na roman-tično povezivanje ljudi: svi smo mi građani sveta.Globalizam je u stvari bankarski globalizam kontrole iurušavanja demokratije. Levičari kažu neoliberalizam.U stvari je u pitanju neokolonijalizam – ekonomskikolonijalizam.

Glavni sukob unutar Zapada danas je sukob izmeđupolitičkih opcija koje podržavaju bankarski globalizam iopcija koje vode politiku suvereniteta zemalja. Globalistivladaju od drugog svetskog rata do danas, kontrolišunovac i ugrožavaju demokratiju u celom svetu.

Zapad zahvata talas suverenizma. EU sa ECB kojaštampa evro je projekat bankarskog globalizma.Trampova suverenistička politika je bliža Kini i Rusiji.

DJB vodi državotvornu politiku. Evropi nije potrebnaEU. Evropi je potrebna saradnja suverenih država.

jedno „Suzana, voda“, u kadar ulazi nevidljivi vetar koji zasobom ostavlja flašicu vode “Aqua Viva”, predsednik otpijagutljaj i izgovara „Spreman sam za vaša pitanja“.

Prostoriju ispunjava gromoglasni aplauz vavilonskihrazmera, samo se jedna ruka pojavljuje u vazduhu i hvatamikrofon. „Gordana Uzelac, televizija Pink. Da li su dva i dvačetiri predsedniče Vučiću?“, naizgled obično pitanje naš

predsednik prima sa velikom teskobom. „Drago mi je da ste topitali, Gordana. Znam da opozicija govori da su dva i dva petili recimo tri, ali ja vas uveravam da su četiri. Srbija ide udobrom pravcu“, dok izgovara poslednju rečenicu namigujeMaji Gojković, koja sa galerije pritiska zvonce i svi ponovopočinju da aplaudiraju.

Ovo je znak za intermeco, na scenu stupa Žika Šarenica inajavljuje ice-bucket challenge Čedomira Jovanovića uzmolbu da na kraju ipak bude aplauza. Mokri Čeda sakupljakockice leda po bini da se na njih slučajno ne bi okliznuo IvicaDačić dok bude pevao “Miljacku”. Ko bi rek’o čuda da sedese, ali tu je i Barbara Životić u belom kaputu sa svojom poe-mom o linču, silovanju i nasilju. Goran Vesić najavljuje iposlednju tačku večeri – ariju iz opere “Fantom iz Savamale”u izvođenju dva veoma talentovana bagera.

Nakon aplaudiranja merenog štopericom i crvenilom dlano-va, oni koji su ispunili kvotu dobili su sendvič, pa su lepo pošlinazad za Srbiju. Autobusi su savršeno mesto za prepričavanjeutisaka, a organizovani put iz Davosa je dug. “Bilo je lepo”,kaže jedan, “da se Putin obratio bilo bi još lepše”, dobacujegospođa. Jedan dečak leži u majčinom krilu sa telefonom uruci i dok se autobus trucka po švajcarskim planinskimputeljcima sasvim tiho je pita: “Mama, a zar nije trebalo dabude reči o slobodi medija u kriznim situacijama?”, majka gapogleda i kaže: “Jeste sine, ali o tome ćemo svakako slušati usubotu ispred Platoa u 18 časova”.

(Autorka je urednica i voditeljka emisije “Nešto Drugačije”)

švajcarskim sirom

16Glas razuma

Nakon okončanja komplikovanog i dugotrajnogprocesa prikupljanja dokaza u SjedinjenimAmeričkim Državama, osnivač pokreta „Dosta

je bilo“ Saša Radulović je u novembru prošle godine,preko svog pravnog zastupnika u Bonu, podneo tužbuprotiv “Dojče velea”, državnog medijskog kanalaNemačke. Nemački sud je u decembru prihvatio ovutužbu i uputio je u redovnu sudsku proceduru. Tužbi jeprethodio pokušaj mirnog rešavanja spora početkomove godine koji je “Dojče vele” odlučio da ignoriše.

Podsećamo, “Dojče vele” je u avgustu 2016. godine,samo dva meseca nakon što je DJB po prvi put ušao uNarodnu skupštinu Republike Srbije, i to kao najjačaopoziciona politička opcija, preko svog dopisnika izSrbije Nemanje Rujevića lansirao u javnost neistinitupriču da Saša Radulović od 2002. godine duguje višeod milion dolara poreza u SAD i da je, zarad izbega-vanja plaćanja tog poreskog duga, 2005. godine izSAD „utekao“ u Srbiju.

Intenzivna kampanja “Dojče velea” je trajala višemeseci. Objavljeno je više tekstova. Tekstovi supraćeni i intenzivnom kampanjom “Informera”,“Pinka”, “Studija B” i ostalih delova Vučićevog propa-gandnog tima, da bi kulminirala napadima narodnihposlanika SNS-a Rističevića i Martinovića, a i samogAleksandra Vučića u Skupštini Republike Srbije. Da jekampanju lansirao “Informer” ili sam SNS, imala bimnogo manji efekat. Ovako, lansirana od strane“Dojče velea”, za koji većina građana Srbije i ne zna daje propagandni kanal nemačke vlade, u ovu kampanjupoverovali su i mnogi glasači i simpatizeri DJB.

Kada je u septembru 2016. godine Saša Radulovićjavnosti predstavio elektronski izvod iz baze podatakaameričke Federalne poreske uprave (IRS) na kome sejasno vidi da su sve tvrdnje “Dojče velea” da u SAD„poreznici još čekaju na svoj milion“ neistinite,umesto da prizna grešku i izvini se, “Dojče vele” jeobjavio tekst s tendencioznim naslovom koji čitaocedovodi u zabludu: „Nešto što nije dokaz”, stavljajućisebe, bez ikakvog osnova i pokrića, u poziciju da pro-cenjuje šta jeste, a šta nije dokaz, na taj način dodatnorazotrkivajući stvarni karaketer i pozadinu cele kam-panje.

Godinu dana kasnije, u avgustu 2017. godine,“Dojče vele” je objavio novi tekst Rujevića u komeje ponovio iste neistinite tvrdnje o postojanjuporeskog duga, pri tome se angažujući i da diskredi-tuje politiku koju zastupa DJB na čijem se čeluRadulović tada nalazio, tvrdeći da je „kršio principetransparentnosti i čistih ruku koje je sam proklam-

ovao“, da pati „od iste paranoje i autoritarnog nago-na kao Vučić“, da je sumnjivo trošio novac u izbor-noj kampanji i da nije ispunio obećanje da će tužiti“Dojče vele”, ponovo dokazujući da je glavni cilj kam-panje bio blaćenje Saše Radulovića.

Saša Radulović je angažovao poreskog stručnjakaMajkla DŽ. Dezmonda iz Kalifornije koji je u junu2018. godine napisao izveštaj koji je sastavni deotužbe i koji pobija sve tvrdnje “Dojče velea”. Umeđuvremenu, predsednik SAD Donald Tramp jeMajkla DŽ. Dezmonda u avgustu ove godine nomino-vao za svog Glavnog savetnika za Federalnu poreskuupravu (Chief Counsel of the IRS). Za razliku od“Dojče velea”, on nesporno jeste kompetentan daoceni šta jeste, a šta nije dokaz.

Pripreme za tužbu su trajale dve godine, uz pauze

tokom i nakon predsedničke kampanje i kampanje zabeogradske izbore, i to uz značajne troškove, jer suzahtevale angažovanje kako pravnog tima u Nemačkoj,tako i pravnog tima u SAD. Svestan ove činjenice,“Dojče vele” je vodio kampanju verovatno očekujući daće tužba izostati upravo zbog visokih troškova koji su zanju vezani. Federalna poreska uprava (IRS), koja obrađu-je poreze za preko 350 miliona ljudi i veliki broj pravnihlica u SAD, nema kancelarije i šaltere na koje možeteotići i dobiti uvid u “vaš” predmet. Princip njihovog radaje da, ako misle da ste dužni porez, oni dođu kod vas ikontrolišu vas u vašem domu ili firmi. Kada poreskomobvezniku trebaju neke informacije od Federalneporeske uprave (IRS), proces njihovog pribavljanja trajeizuzetno dugo. Saša Radulović je ovo detaljno objasnio uautorskom tekstu za “Nedeljnik” u septembru 2016.godine.

Ovo je parnica u kojoj građanin Srbije tuži propa-gandni kanal Vlade Nemačke, u kojoj je glavni sve-dok i stručnjak koji je sačinio izveštaj – i glavnisavetnik predsednika SAD za Federalnu poreskuupravu (IRS). Očekujemo da će nemački sud pokaza-ti da u Nemačkoj, za razliku od Srbije, postoji podelavlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku i da je suds-ka vlast zaista iznad izvršne.

ČUDNA I SKAREDNA VIŠEMESEČNA KAMPANJA

Saša Radulović

Tekstovi “Dojče velea” praćeni suintenzivnom kampanjom“Informera”, “Pinka”, “Studija B”i ostalih delova Vučićevog

propagandnog tima

U avgustu 2017. godine, “Dojčevele” je objavio novi tekst svogdopisnika Nemanje Rujevića u komeje ponovio iste neistinite tvrdnje opostojanju poreskog duga

17Glas razuma

Šta je sveizmislio

“Dojče vele”?Svojim tekstom „Dosta je milion“, “Dojče vele”,

nemački državni propagandni kanal, je 5. avgusta2016. godine pokrenuo kamapnju blaćenja Saše

Radulovića.Tekst ne zadovoljava ni minimalne standarde novinarstva.

Zlonamernom pogrešnom interpretacijom jednog jedinogpapira starog 11 godina, koji su pribavili u lokalnom katastru jednog okruga u SAD-u, sastavili su mešavinutvrdnji, insinuacija i konstrukcija sa očiglednim ciljempokušaja političke diskreditacije tada najjače opozicionepolitičke opcije u Srbiji.

Pogledajmo šta je sve tvrdio i insinuirao “Dojče vele” usvom prvom tekstu. U tekstovima na sajtu DW koji suusledili, kao i u javnim nastupima Nemanje Rujevića, ova

serija insinuacija je produbljena i proširena. Ovde se bavimo samo prvim tekstom koji je pokrenuo lavinu i naosnovu koga su “Informer”, “Pink”, “Studio B”, a zatim iRističević, Martinović i Vučić u Skupštini, nastavili kampanju protiv Saše Radulovića koja je trajala mesecima.

1. Da dokument koji su pokazali predstavlja dokaz dugaod preko milion dolara.

Poreski stručnjak koga su angažovali za potrebe tog teksta je morao da im objasni da takav dokument ne predstavlja dokaz duga. Šta dokument u stvari predstavlja,kako i u kojim situacijama nastaje, objašnjeno je u tužbi iu izveštaju poreskog stručnjaka Majkla DŽ. Dezmonda izKalifornije koji je u međuvremenu nominovan za Glavnogsavetnika za Federalnu poresku upravu (Chief Counsel ofthe IRS) predsednika SAD-a.

DW u tekstu tvrdi da je 11 godina star dokument „veomasvež“ jer su njegovu kopiju overili 16. jula. 2016. godine,aludirajući na to da je dug stvaran i da postoji i danas. Poreskistručnjak koga su angažovali je mogao da im objasni dalokalni katastri nikada ne uklanjaju dokumente, čak i kadasu povučeni zbog greške ili su plaćeni ili istekli.

2. Da „Saša Radulović duguje više od milion dolara zaporez“.

Ne da je možda dugovao, jer ipak se radi o periodu odpre 15 godina, niti da je možda reč o grešci koja je ispravljena, već, kategorički, da - DUGUJE. Činjenicajeste da Saša Radulović nije, niti je ikada bio dužan porez.To je i dokazano u tužbi nemačkom sudu.

Očigledno je da tvrdnja da neko i danas DUGUJE milion dolara, pogotovo neko ko je politički lider i bivšiministar privrede, diskredituje čoveka za razliku od, recimo, vesti da je reč o grešci. Kako dolazi do grešakaporeske administracije koja čak i u situacijama kada nemaadresu poreskog obveznika pribegava drastičnim merama(što i jeste jedan od razloga da nije moguće „uteći“poreskoj upravi), objašnjeno je detaljno u izveštaju MajklaDŽ. Dezmonda koji je sastavni deo tužbe. DJB neće otkrivati ove detalje dok traje sudski postupak.

3. Da je uverenje da u Americi niko ne može da ne platiporez u stvari mit, i da ovaj njihov tekst to ipotvrđuje.

DW u tekstu tvrdi: „Jer itekako je moguće uteći američkim poreznicima, a onda negde daleko biti ugledangrađanin pa čak i ministar.” Ne da je možda moguće„uteći“ i da ne znaju da li je Saša Radulović uopšte moraoda utekne, već se kategorički tvrdi da su pokazali da je„ministar utekao“. Ovaj njihov tekst, naravno, ne pokazujeništa od toga. Kada dug zaista postoji, američkimporeznicima nije moguće uteći.

Ovakve tvrdnje se ne mogu naći ni u jednom ozbiljnommediju, osim ako cilj teksta nije blaćenje. Inače, SašaRadulović je od 2008. godine, pa sve dok nije postaoministar u septembru 2013. godine, radio kao specijalni

savetnik Specijalnog tužilaštva na predmetima 24 sporneprivatizacije unutar projekta pomoći našem tužilaštvu zaotkrivanje finansijskih malverzacija, prevara u stečaju, naberzi i poreskih utaja, a po ugovoru sa Američkim ministarstvom pravde.

4. Da su dokument na kome su zasnovali priču dobili odAmeričke Federalne poreske uprave.

Dokument su dobili u lokalnom katastru San Mateookruga. Za razliku od Srbije, u SAD niko ne može bezsaglasnosti poreskog obveznika dobiti bilo kakvu informaciju od poreske uprave. Ova nistina je bila potrebna da bi cela konstrucija izgledala kredibilno.

5. Bazirajući se na neistini da Saša Radulović dugujemilion dolara, ceo dalji tekst DW-a plasira serijudodatnih neistina, insinuacija i konstrukcija. Prvaglasi: da je zov maternjeg jezika ostavio poreskeobveznike poreznika praznih ruku.

Pošto su „utvrdili“ da je Saša Radulović dužan miliondolara, onda tekst dalje ismeva tvrdnju Saše Radulovića dase vratio u Srbiju 2005. godine jer su mu deca zaboravilasrpski jezik.

6. Da za 10 dolara svako može da dobije zvaničan izvodiz dokumenta bilo kog poreskog obveznika u SAD-u,da li duguje porez i da li mu se pleni imovina.

U SAD niko ne može da dobije izvod iz dokumentaporeskog obveznika bez saglasnosti poreskog obveznika.Ono što možete, kada znate broj nekog dokumenta ulokalnom katastru, jeste da iz lokalnog katastra dobijetekopiju tog dokumenta. Cilj ove lažne tvrdnje je dapomogne tvdnju da je Saša Radulović pobegao iz SAD-azbog poreskog duga, što je potpuna laž.

7. Da je Saša Radulović 2001. papreno platio trominutnopredstavljanje na kanalu CNN Financial.

U delu teksta pod ironičnim podnaslovom „Pionirdoline“, potpuno nevezano za priču o porezu, ničim izazvan tekst uvodi dodatnu liniju pokušaja diskreditacijeSaše Radulovića kroz pokušaje ismevanja njegove karijereu IT industriji. Ova tvrdnja DW je potpuna neistina, zakoju nisu pružili nijedan dokaz. Na kanalu su se predstavljali tadašnji biznis lideri.

Ovo je na žalost samo deo blaćenja iz teksta. Gotovosvaka rečenica teksta DW je usmerena u pravcu diskreditacije Saše Radulovića, prikazujući ga kao krajnjesumnjivog čoveka sa sumnjivom karijerom i tako pružaosnov za kampanju protiv njega, koju je SNS potom vodiomesecima. Da je “Informer” objavio ovakav tekst, građanibi razumeli da se radi o manipulaciji i kampanji vlasti zadiskreditaciju političkih protivnika. Nikada pre i nikadakasnije DW nije objavio nijedan sličan tekst. Ovako,građanima je ostalo pitanje: zašto bi se državni nemačkipropagandni medij bavio diskreditacijom političkih opcijau Srbiji?

Mislimo da to u poslednje vreme postaje sve jasnije.

PROPAGANDNOG GLASILA NEMAČKE VLADE

tužio “Dojče vele”Ovakve tvrdnje se ne mogu naći

ni u jednom ozbiljnom mediju,osim ako cilj teksta nije blaćenje

Kada dug zaista postoji, amer-ičkim poreznicima nije mogućeuteći

18 Preneto iz Beogradskog glasaGlas razuma

Astrologija, građani i navrhvođa o izborima

Piše: Lebrecht Gaspar

Ako se neko zapitao otkudaredakciji biltena „Alo“ vest daće 31. marta biti održani

vanredni parlamentarni izbori, naodgovor nije morao dugo da čeka – sti-gao je sa sajta drugog naprednjačkog bil-tena, beogradskih „Novosti“, i to iz perabiće ličnog i personalnog navrhvođinogastrologa Dragana Jankovića. Nakonsveobuhvatne i iscrpne ekspertizepoložaja navrhvođe i ostalih zvezda našepolitičko-napredne rijaliti scene, poručujenam da nas očekuju vanredni izbori i nezaobilazeći ništa od onog što nam je sam navrhvođa svakodnevnopriopštavao saobrazno svojim marljivim kretanjem mnogim trnovitim zvezdanim poljima (od prvog doposlednjeg), svojim tranziciono neodoljivim šarmantnim hodom uzneizostavno gutanje knedli pred svaku izgovorenu laž, tokom medi-jskih propovedi o nepravdama i pritiscima kojima su njegova drža-va i njegov narod izloženi.

Elokventno-vidoviti Dragan Janković nas obaveštava da„opoziciju i pojedine bankrotirane lidere ujedinjuje samo jedna stvar – mržnja prema predsedniku države“, no i unatoč tome vlada-juća partija će treći put zaredom ubedljivo dobiti parlamen-tarne izbore. Naravno, njegovo proročanstvo nam autoritativno saopštava da posle izbora zagrađane „slede nova razočaranja“, budući da će armijapodanika biti više nego zadovoljna. Doduše, astro-proroknam ne saopštava čime će ovi biti zadovoljni, ali dâ se pret-postaviti. Ali ne, nisu u pitanju sendviči. Ono što će usrećitivasceli srpski narod jeste nešto šokantno, a tu šokantnuistinu saopštava nam astronumerolog Ružica, koja neodolji-vo oblikom svojih usana asocira na voljenog navrhvođu,mada, za moj ukus ima previše botoksa. Ružica nam otkri-va da će tokom ove godine sve živo po Srbiji pokupovatiTurci jer Erdogan prosto obožava našeg predsednika, mada,čini mi se da Ruža aludira i nadalekovidu i sjajnu ekonomskupolitiku našeg navrhvođe gledepodsticaja turskim investitorima.I to nije sve! „Kurir“ ne bi biosvetionik srpskog novinarstva inajčitaniji dnevni list da nijeustupio prostor najpoznatijemsrpskom astrologu DušanuVeličkoviću koji nam kazuje da u2019. godini nemamo razloga zabrigu, pošto mu je „Mars u Ovnu“, a usled položaja progre-sivnog Meseca koji se kreće kroz Škorpiju, naš će gospodinpredsednik „čvrsto i samouvereno vladati domaćompolitičkom scenom“. Sada možemo jedino još da sanestrpljenjem iščekujemo da se na „Pinku“ pojavi IrenaSijekloča Müller da nam konačno kaže šta možemo daočekujemo od vanzemaljaca.

Pošto su nam proroci Dušan Veličković, DraganJanković i Ruža doneli blagu vest o budućoj pobedi vlada-juće radikalsko-napredne koalicije pod vođstvomnavrhvođinim koji će, kao što smo videli, razbucati opozi-ciju koja će ipak izaći na izbore, jer kako bi inače drugači-je mogla da izgubi, a potom će „čvrsto i samouvereno vla-dati domaćom političkom scenom“, sve je opravdanijeopredeljenje one šačice od „1.500‒1.600, ali nije važno“građana koji su smislili podli izgovor da unapred i protivnoželji i volji zvezda, Marsa i Merkura, bojkotuju izboreporučivši da neće izaći na izbore pod ovakvimnedemokratskim uslovima, tj. ako vlasti ne ispune nekolikospecificiranih uslova koji garantuju iole fer i poštene izbore.Naravno, opozicione političke stranke, prema našim pro-rocima, ući će u izbornu trku i voditi prljavu kampanju pro-tiv navrhvođe, pa saobrazno tome i doživeti krah!

I što bi rekli Siniša Mali i Goran Vesić: „Je l to hoćete?To hoćete?“

Pošto već znamo kakvi će biti rezultati izbora isve ostalo, mada, kako sada stvari stoje, za izborekoje organizuje naprednjačka Sorabija nije potrebnokonsultovati vanzemaljce, onim strankama kojesebe predstavljaju opozicionim, građanin možeporučiti već sada: vi idite na izbore, ali da znate –ovo neće biti građanski izbori, ovo će biti podaničkiizbori na kojima će navrhvođa premašiti i rezultateTitovih izbora iz sedamdeset i neke, kada je na isteizašlo 104 odsto glasača. Ne znam da li su tada naizbore izašli i pokojnici, ali znam da će ovaj put, usvetloj tradiciji 90-ih koju baštini sadašnja vladajućažabokrečina, na izbore će zasigurno pohrliti, sempokojnih i vampira, još i masa zombija (ekvivalentpodanika), što će biti vanredni uspeh naprednjačkihaktivista u tradicionalnoj akciji „razvaljuj od vrata

do vrata – siguran glas“. Onih „1.500‒1.600, ali nije važno“građana, što bi rekao naš ministar unutrašnjih delaStefanović dr Nebojša, neće izaći na izbore. Ali šta je to uodnosu na #1 od 5 miliona?! Ništa!

Šalu na stranu, naprednjaci su verni svom kontinuitetu, nastavljaju svoju infantilnu kampanju i dižu intenzitet permanentne kampanje započete još 2011. godine, samoovaj put prilično slinavo. Građani, onih „1.500–1.600, alinije važno“, onih „#1 od 5 miliona“, u koje bi valjalo ubro-jati onih par miliona koji su napustili a i dalje napuštajuSrbiju, znaju da su dobro utrenirani medijski džukci odavnopušteni s lanca i da od poštenih izbora nema ništa; da ćesvaki put biti sve gore i gore, uostalom, lokalni izbori uLučanima su jasno pokazali da su osim medijskih trenirani imeđ građane ali i podanike, za svaki slučaj, da neko od njihne pomisli da može biti građanin, pušteni besni psi kakvi naevropskom prostoru nisu viđeni još od pada Hitlera, a potomi Staljina, željni da okrvave svoje očnjake.

Iako ne postoji visoko mišljenje o postojećoj opoziciji,izgleda da je i njima postalo najzad jasno da izlazak naunapred lažirane izbore predstavlja pružanje legitimitetabezakonju i ličnoj diktaturi jedine institucije u Srbiji, predsedniku svega isvačega u multiplikovanom sticaju.

Građanima, ne samo onim„1.500–1.600, ali nije važno“, ili onim„#1 od 5 miliona“ jasno da biti fin nijeteško, ali je dozlaboga glupo, te da samoidiot može poštovati naprednjačkeizborne procedure i pravila čak i u slučajuapstinencije, tiho neučestvovanjem i nei-zlaskom na izbore znači saučesništvo ubesprizornom političkom naprednjačko-radikalskom-kriminalnom i anticivilizaci-jskom lopovluku, a time i antisrpskom;

građanima je jasno da samo permanentni i masovni slobo-darski građanski protesti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu,Kraljevu, Kragujevcu, Požarevcu, Vranju, Užicu,Zrenjaninu, Pančevu... tokom njihove „izborne kampanje“,tokom izborne tišine i tokom dovođenja i privođenjapodanika na glasanje, kao i nakon izborne cirkuske pred-stave, mogu ih obesmisliti u toj meri da međunarodnazajednica to neće moći prenebregnuti i da će morati daodbace rezultate navodnih izbora. Nije nemoguće, mada jeteško verovatno da će neko iz masa navrhvođinih podanikashvatiti o čemu se radi.

Conditio sine qua non budućnosti Srbije jeste razotkritibesmisao ovog režima, učiniti da izbori koje režim ne želi daizgubi, koje mora „dobiti“ onakvim kakvi jesu,nedemokratski i nelegalni.

Za sledeće izbore, naravno slobodne i demokratske,moraju se izboriti građani jer to neće učiniti niko mimo njih,uostalom, zar se u tome ne sadrži sintagma o izostanku 6.oktobra koju sada neki tzv. intelektualci, poput izvesnogknjiževnika-kolumniste, žele obesmisliti i građanepasivizirati kako se ništa ne bi promenilo čak iako bi se svepromenilo.

Za početak više nego dovoljno, a za bilo koje budućeizbore potrebno je sve ono što je do sada izostalo, dagrađanin bude građanin – političko biće!

Za sledeće izbore, nar-avno slobodne idemokratske, moraju se izboriti građani jer toneće učiniti niko mimo njih

KolonoskopZašto ćuti

Ekonomski fakultet?

Godinama ih gnjavim, tražim im izjave, intervjue. Još od vreme-na „Glasa ekonomista“, lista studenata Ekonomskog fakultetakoji je osamdesetih godina prošlog veka bio tiražniji nego danas

neki ugledni nedeljnici. Ranije, kad me iznerviraju, znao sam da citiramDuška Radovića.

„Ekonomisti se žale da ih političari ne slušaju. Oni bolje misle negošto političari rade. Ali ne ljute se mnogo. Oni više vole da su u pravunego da ih političari slušaju.“

Pozicije su se danas promenile i više ne citiram Duška. Ne zato što sumisli promuklog diva manje mudre već zato što ekonomistima više nijestalo da budu u pravu, pa uglavnom slušaju političare ne hajući ni za sop-stvenu, a još manje za odgovornost struke. Od 120 redovnih i vanrednihprofesora, docenata, asistenata i saradnika u nastavi Ekonomskog fakul-teta u Beogradu, podršku građanskim protestima do sada je potpisalo njihdvadesetak, uz još tri profesora u penziji. Taj je broj u potpunoj nes-razmeri sa učešćem predstavnika ekonomske struke u najvišim organimavlasti i na čelnim mestima državnih institucija.

U svim vladama od 2000. do danas najmanje petinu ministarskih fotel-ja i fotelja ministarskih zamenika, pomoćnika i državnih sekretara zauz-imali su i zauzimaju vlasnici diplome Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Sa čelnih mesta centralne banke, Beogradske berze, Agencije za privati-zaciju, Akcijskog fonda, raznih komora, upravnih odbora i konsul-tantskih kuća, državnih agencija, komisija i savetodavnih tela, bivši stu-denti ovog fakulteta, mnogi od njih s profesorskim zvanjem i titulamadoktora nauka, oblikovali su srpsku tranziciju i nadgledali njene uspehei neuspehe.

I tako stigosmo do „zlatnog doba“, koje vlast njuznetovski opisuje kaoperiod nikad većih stopa privrednog rasta i stranih investicija, penzijavećih nego ikada, istorijski niske nezaposlenosti, epohalnog smanjenjajavnog duga… A ekonomisti, operisani od satire, ćute. Uz časne izuzetke,ne oglašavaju se ni kad retki mediji i nevladine organizacije obelodanenimalo duhovite činjenice. O najskupljoj jelci na svetu koju plaćajuporeski obveznici koji u evropskim okvirima zarađuju više samo odgrađana Albanije i Makedonije. O totalnom urušavanju penzionog sis-tema u kom visina penzija zavisi od ličnog ćefa nedodirljivog vođe. Osumanutim subvencijama investitorima koji zaposlenima zaključavajutoalete i teraju ih da nose pelene. O nazadovanju u borbi protiv korupci-je, oblasti u kojoj smo, prema podacima za 2018, na poslednjem mestu uEvropi, ne mnogo bolji od najgore plasiranog regiona PodsaharskeAfrike. O partijskom zapošljavanju, blokadi institucija, rasprodaji prirod-nih resursa, plagiranim doktoratima… O svim ovim i mnogim drugimtemama ekonomska elita, izuzev u retkim pojedinačnim nastupima,uglavnom nema stav.

„Neću da služim ničemu u šta ne verujem, bilo da se to zove moj domi ognjište, moja otadžbina ili moja crkva“, kaže u romanu „Portret umet-nika u mladosti“ Džejms Džojs, pisac koji na Balkanu nikada nije imaomnogo sledbenika. Pre nekoliko decenija, dok sam ja boravio uamfiteatrima zgrade u Kameničkoj 6, iako bez kompjutera, mobilnihtelefona i parlamentarne demokratije, studenti su još uvek imali privi-legiju velikih uzora. U međuvremenu, kako je to jednom primetio GoranMarković, „očišćen od vrlina koje više nikome ne trebaju svet se iz osno-va promenio“. Tezgarenja, provladini projekti, kusanje donacija, gostu-juća predavanja, izleti u konsalting i ostale lagodnosti akademskog živ-ota... Sve mi je jasno. Ali čemu onda nastavnici Ekonomskog fakultetauče svoje studente ako kroz svoja strukovna udruženja glasno i javno neraspravljaju o ovde nabrojanim temama, nisam pametan da razaznam.

„Srbija deset godina posle velike recesije: snažan rast kao imperativ“centralna je tema predstojećeg Kopaonik biznis foruma, skupa čiji jeorganizator Savez ekonomista Srbije. Tema jeste važna, ali u širemdruštvenom kontekstu, koji ne posmatra samo krajnji matematički rezul-tat bez uvažavanja socijalnih posledica, kako to čini većina savremenihekonomista - ima i važnijih. Ne moramo se vraćati na Džojsa, možemo,na primer, prelistati venecuelanskog pisca Luisa Brita Garsiju, koji, gov-oreći o saučesništvu između krupnog kapitala i države, kaže:„Ekonomska kriza je kćer kapitalizma i majka fašizma istovremeno.“

S obzirom na to da je koncepcijski pokrovitelj „srpskog Davosa“, kakopiše na sajtu SES, predsednik Vlade, a glavni gost predsednik države,ova višestruko zanimljiva tema, posebno u svetlu sve češćih najava omogućoj novoj planetarnoj krizi, možda i težoj od one iz 2008, zasigurnoneće skoro osvojiti Pančićev vrh. Plod takve koncepcije je i „podrška“ekonomske struke građanskim protestima.

19Glas razuma

Piše: Branka Stamenković

Ekonomska sloboda jeosnov svake druge slo-bode. To je podjednako

tačno i u slučaju države i uslučaju građana. Kada pojedin-ci u državi jedva sastavljaju

kraj s krajem, živeći u egzistencijalnom strahu – pod-ložni su ucenama. Kada država nije ekonomski snažna istabilna, izložena je vetrometini geopolitičkih pomeran-ja. U odnosima s velikim silama male i ekonomski sta-bilne države pregovaraju, dok male i ekonomski slabezemlje po pravilu stradaju, na ovaj ili onaj način.

Servilna politička “elita”

Srbija je ekonomski slaba zemlja, ali ne zato što je opustošenadevedesetih, niti zato što nema resursa i potencijala, što su jojgrađani lenji ili što nema drugog izbora – na šta se, inače, izgo-varaju sve vlasti koje smo imali od početka 21. veka naovamo.Srbija je ekonomski slaba zemlja zato što ima nesposobnu, nein-ventivnu, korumpiranu i servilnu političku „elitu“ koja se već 20godina smenjuje na vlasti pod barjakom iste ekonomske vizije:strani investitori će nas spasiti.

S obzirom da strani investitori nikad sami ne dolaze u državuu kojoj nema pravne sigurnosti koja bi bila garancija njihoveinvesticije, naša politička „elita“ ih bukvalno potplaćuje da dođu.Osim što im poklanja nadesetine hiljada evra sub-vencija po otvorenom rad-nom mestu (na komegrađani Srbije rade za jedva200 do 300 evra mesečno),obezbeđuje im i brzo i lakopreskakanje svihbirokratskih prepreka, pok-lanja im gradsko građevin-sko zemljište, obezbeđuje im besplatnu logistiku i infrastrukturu, pa im se čak dodvoravai nazivanjem gradskih ulica po vlasniku kompanije, kao što se to nedavno desilo u Čačku.

Domaće firme, mala i srednja preduzeća, ne mogu da računaju na ove pogodnosti.Njima inspekcija sedi za vratom i za najmanji birokratski prestup. Od njih se očekuje daiz svojih prihoda, a ne iz subvencija, plaćaju nerazumno visoke poreze i doprinose, podčijim teretom je svaki njihov potencijalni rast i razvoj u startu onemogućen. Ukoliko imje ambicija razvoja baš velika, eventualno imaju mogućnost da se „uhvate u kolo“ par-tokratije, tj. plate reket partiji na vlasti, nakon čega automatski gube svoju ekonomsku,ali i svaku drugu slobodu.

Rezultat ovakve ekonomske politike je zemlja jeftine radne snage. Inostrane, mahomnemačke kompanije, samo zbog te jeftine radne snage i dolaze, a razvoj domaćih firmije ovom nelojalnom konkurencijom potpuno blokiran, te su i zaposleni kod njih osuđenina male plate. Privrednog rasta nema bez profita domaćih firmi koji bi se trošio nadomaćem tržištu, a profit koji nemačke kompanije ostvare u Srbiji, troši se na tržištuNemačke, podstičući njen privredni rast, a ne naš.

Srbija, zemlja zapotkusurivanje

Za korumpiranu političku„elitu“ na vlasti, ovo je

dvostruko primamljiv scenario naše ekonomske budućnosti. S jedne strane, njihova selična nesposobnost i neinventivnost manje vidi, a s druge strane, ekonomski porobljenegrađane koji žive u konstantnom egzistencijalnom strahu lakše je uceniti i uvući ukoruptivno kolo. Poslovi u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima,institucijama i ustanovama postali su osnovni metod ucene: učlani se, pa ćeš raditi;glasaj za mene, inače će ti ćerka izgubiti posao; ćuti i ne talasaj, inače ćeš biti prebačenna gore radno mesto; itd.

Zaveštanje ovakve ekonomske vizije jeste podatak da oko 100.000 ljudi godišnjenapusti Srbiju i ode u svet, i to pod pokroviteljstvom roditelja koji su sopstvenu mladostuzaludno ulupali u ekonomski slaboj Srbiji, iščekujući suštinske promene do kojih nijedošlo. Naša mladost neće da radi u nemačkim fabrikama za ponižavajućih 200 ili 300evra mesečno. Šansu za dostojanstven život traže izvan granica Srbije.

Međutim, to nije sve. Osim što je odgovorna za masovni egzodus stanovništva, ovak-va ekonomska politikaSrbiju čini veoma pod-ložnom stradanju uslučaju velikih geopoli-tičkih pomeranja. Kadasmo ekonomski zavisnisamo od jedne velike zapadne sile, kao što trenutno jesmo od Nemačke, svaki njengeopolitički takmac Srbiju vidi kao plodno tlo za međusobno potkusurivanje.

Stoga ekonomska vizija razvoja Srbije mora u svom centru imati domaće firme i pre-duzetnike koje ne treba stavljati u inferioran položaj u odnosu na nemačke, niti bilo kojedruge inostrane firme. One su, naravno, dobrodošle, ali ne pod povlašćenim uslovima uodnosu na domaće privrednike. Subvencije za dolazak stranih „investitora“ treba pot-puno ukinuti, a potom poreskom reformom rasteretiti privrednike u Srbiji, bez obzira dali iza njih stoji domaći ili strani kapital. To je jedina zdrava osnova za privredni rast, aon jedini može vratiti nadu u perspektivnu budućnost u Srbiji, kako bi se egzodusstanovništva zaustavio.

(Autorka je zamenica predsednika DJB i narodna poslanica)

KAKO SE DOSTIžE EKONOMSKA SLOBODA?

Potplaćivanje stranih“investitora”

Šansa za dostojanstven živottraži se izvan granica Srbije

Ekonomska sloboda je osnovsvake druge slobode

Od domaćih preduzetnika seočekuje da iz svojih prihoda,a ne iz subvencija, plaćajunerazumno visoke poreze idoprinose

20Glas razuma

Vreme je da se izabere stranaS ČIJIM INTERESIMA SE POKLAPAJU NAŠI INTERESI?

Piše: Saša Radulović

EU projekat je krenuo u pogrešnu stranu i umestoevropskih vrednosti kojima se nadaju građaniSrbije, postao poligon za nemačku dominaciju.

Nemački interesi na Balkanu nisu evropske vrednosti iuređen sistem, već jeftina radna snaga i autokrate na vlasti.Vučić je protagonista te nemačke politike i zato ga bezrez-ervno podržavaju, iako krade izbore, pljačka Srbiju, uniš-tava njene institucije, razara vladavinu prava, uvodi pot-pun medijski mrak.

Zbog svega toga, interesi Nemačke su suprotni interesi-ma Srbije. Nikada nismo bili saveznici, niti ćemo to biti.

SAD nisu sila dobra u svetu. Oni su nas i bombardovali.

Važno je reći da je to bila Klintonova politika. SAD susamo svetska sila čiji su se interesi ponovo poklopili sainteresima Srbije. Valja nam to prepoznati.

Interes SAD više nije Kosovo. Njihov interes je prekidnemačke dominacije u Evropi. Interes Srbije da izađe izkandži Nemačke se poklopio sa interesima SAD. To oninaravno znaju. Zato su i pokrenuli kampanju da nas pod-sete da smo bili saveznici u dva svetska rata. Nisu rekliprotiv koga, ali valjda toliko znamo i sami. Sada bi, nar-avno, da zaboravimo i bombardovanje. Mi to svakakonećemo zaboraviti, ali to ne treba da nas sprečava da pre-poznamo šta nam je danas u interesu.

SAD je plasirala ideju o podeli kako bi miniralaBriselske razgovore koje gura Nemačka. I uspeli su. Akoništa drugo, možemo da prepoznamo da nam je to u intere-su. SAD napada princip nepromenljivosti granica jer timeželi da razbije Nemačku politiku.

U toku je sukob zavađenih zapadnih sila za dominaciju.Sukob između SAD i Nemačke. Srbija nikada nije moralada bira između Zapada i Rusije, ali je dva puta morala dabira između zavađenih zapadnih sila. Rusija takođe.Interes Srbije je da izabere stranu. Ako je ne izabere,ostaće na strani Nemačke gde su je Vučić i Tadić i doveli.

IT industrija motor razvojaBUDUĆNOST SRBIJE SU DOMAĆA PRIVREDA I DOMAĆI PREDUZETNICI

IT Industrija softvera u Srbiji je prošle2017. godine imala izvoz od 760 milionaevra. To je rast od skoro 30 odsto u odno-

su na 2016. godinu.Političari i ove i prethodne vlasti nas godi-

nama ubeđuju da smo nesposobni kao narod,da ništa ne umemo, da nam je jedina šansa damotamo kablove za strane investitore za 200,300 evra mesečno i da za tu privilegiju trebastranim investitorima da poklanjamozemljište i po 10.000 evra za svako to radnomesto.

U prvih šest meseci ove godine, rast od 30odsto je nastavljen tako da možemo očekivatida se izvoz softverskih usluga iz Srbije prib-liži milijardi evra u ovoj godini.

Iz godine u godinu softverska industrija uSrbiji raste po stopi od 30 odsto, a 2011.godine izvoz je iznosio tek 172 miliona.Danas je skoro pet puta veći.

Softverska industrija je samonikla bezikakve pomoći države. Ustvari, država joj jesamo odmagala. Softverska industrija serazvila zato što Srbija ima mnogo pametnihljudi kojima je razvoj Interneta pomogao dauspostave kontakt iz Srbije i nađu klijente uzapadnim zemljama. U Srbij bez korupcije ireketa ne mogu da dobiju ugovore, ali zato nasvetskom tržištu naši ineženjeri i stručnjaci plivaju kao ribeu vodi.

Vlast u Srbiji potkopava softversku industriju zato što nemože da je kontroliše, jer ne može da kontroliše klijente kojisu u inostranstvu i što te klijente ne interesuju partijska pri-padnost, nameštanje tendera i korupcija, već samo znanje.Softverske kompanije bliske vlasti dobijaju sve ugovore uSrbiji. Umesto da podrži domaću industriju, vlast daje sub-vencije stranim kompanijama i time pokušava da je ugorzi i

stvara veštačku konkurenciju za IT kadrovima kojih nemadovoljno.

Vlast od Srbije pravi zemlju jeftine radne snage jer joj totako odgovara. Od glasača ostaju penzioneri i jeftina radnasnaga, koje uveseljavaju raznim “Farmama” i truju RTS-om,Pinkom i Informerom. Mladi ljudi beže iz zemlje.

Bućnost Srbije je u sopstvenim snagama, u oslanjanju nadomaću privredu i privrednike. Ako sami sebi nepomognemo, niko nam neće pomoći. Softverska industrija je

jedan od motora razvoja naše privrede i dokaz da možemomnogo. Valja joj otvoriti vrata kroz smanjenje poreza, sman-jenje administracije, privlačenje investicionih fondova,reformu obrazovanja i uređen sistem koji radi za nju, a neprotiv nje. Budućnost Srbije su njeni građani, ne jeftinaradna snaga i političari bez dana iskustva u privredi koji živena grbači svih građana.

Saša Radulović, predsednik Programskog saveta DJB i narodni poslanik

EU projekat je krenuo u pogrešnu stranu i umesto evropskih vrednosti kojimase nadaju građani Srbije, postao poligon za nemačku dominaciju. Nemačkiinteresi na Balkanu nisu evropske vrednosti i uređen sistem, već jeftina radnasnaga i autokrate na vlasti

Bućnost Srbije je u sopstvenim snagama, uoslanjanju na domaćuprivredu i privrednike. Akosami sebi ne pomognemo,niko nam neće pomoći.Softverska industrija jejedan od motora razvojanaše privrede i dokaz damožemo. Valja joj otvoritivrata kroz smanjenje poreza,smanjenje administracije,privlačenje investicionihfondova, reformu obrazovanja i uređen sistemkoji radi za njih, a ne protivnjih

SAD je ušao u sukob sa Nemačkomjer je nemačka EU evrom počela daugrožava svetsku dominaciju dolara

21Glas razuma

Srbija treba da teži saradnji sa EFTA

U državi treba uvesti redEVROPI SU POTREBNE EKONOMSKE I KULTURNE, A NE POLITIČKE INTEGRACIJE

Piše: Lazar Ristić, dipl ekonomista

Vreme autarhičnih zemalja, ako je ikadapostojalo, prošlo je. Nijedna zemlja nemože biti ekonomski nezavisna.

Nijedna zemlja nema dovoljno resursa za zado-voljenje svih potreba svog stanovništva. Stogasu primorane na saradnju prvenstveno jačan-jem međunarodne trgovine. Racionalnoekonomsko razmišljanje jeste da zemlja trebada proizvodi ono što joj daje komparativnuprednost, a da ostale neophodne proizvodetreba putem međunarodne trgovine da pribavi od drugihzemalja.

Savremenu svetsku privredu karakteriše potreba za štovećom saradnjom između zemalja u rešavanju mnogih prob-lema. Jačanjem međunarodnih odnosa između različitihzemalja nastaju razni integracioni blokovi. Jedan takav inte-gracioni blok jeste Evropsko udruženje slobodne trgovine iliskraćeno EFTA.

Interesi političke unijeEFTA je osnovana u januaru 1960. godine. Činile su je

zemlje okupljene oko Velike Britanije. Među osnivačimaEFTA su bile još i Austrija, Švedska i Švajcarska. EFTA odsamog osnivanja funkcioniše kao zona slobodne trgovinekoja ima za cilj jačanje slobodne trgovine i ekonomskihodnosa među zemljama. To je takav oblik međunarodne inte-gracije gde zemlje članice među sobom ukidaju sve carinskei necerinske barijere i omogućavaju slobodan protok robe,usluga, ljudi i kapitala, ali prema trećim zemljama, odnosno

zemljama koje nisu članice ovakvog oblike integracije, vodesamostalnu trgovinsku politiku.

Prednosti koje zona slobodne trgovine kao oblik itegracijedonosi su brojne: veće tržište za plasman i nabavku proizvo-da, specijalizacija za proizvodnju onih proizvoda za čiju jeproizvodnju određena zemlja ekonomski najsposobnija, rastkonkurencije koji podstiče kvalitet, otvaranje prostora zaviše stope privrednog rasta i posledično rast dohotka i boljiživotni standard građana.

Vlada Republike Srbije dugo godina kao strateški ciljekonomske politike ima sticanje punopravnog članstva uEvropskoj uniji. Evropska unija je takođe oblik međunar-odne integracije. Po svojoj strukturi i veličini EU je speci-fičan oblik integracije. Cilj EU od njenog osnivanja jesteda postane politička unija. Politička unija je poslednja fazau integracionim procesima koji podrazumeva gubitak suv-erenosti pojedinačnih zemalja i prenošenje ovlašćenja nanadnacionalne institucije. Dakle, jedna centralna banka,zajednička monetarna i fiskalna politika, zajednička

bezbedonosna i spoljna politika itd.U dosadašnjem razvoju EU je stigla da

se razvije u monetarnu uniju kojapodrazumeva prenošenje nadležnosti zavođenje monetarne politike na Evropskucentralnu banku i prihvatanje zajedničkevalute, evro. Međutim, nisu sve zemlje EUprihvatile evro kao nacionalnu valutu, a

one koje jesu čine poseban integracioni blok unutar EU kojise zove Evrozona.

Srbija ima alternativuMeđu građanima Srbije postoje različiti stavovi i različita

mišljenja po pitanju toga da li je dugogodišnji strateški ciljekonomske politike Vlade Republike Srbije ispravan.Evrofanatici smatraju da EU nema alternativu, dokevroskeptici, ali i evrorealisti, smatraju da Srbija ima alterna-tivne mogućnosti kada su u pitanju međunarodne integracije.

Ekonomska unija kakva je EFTA primerom pokazujejasnu alternativu političkoj uniji kakava je EU. Od zemaljačlanica Evrozone jedino Irska i Luksemburg imaju većidohodak po glavni stanovnika od zemalja članica EFTA-e.Stopa nezaposlenosti u zemljama EFTA je za svaku pojedi-načno oko 3 odsto. Javni dug oko 40 odsto BDP-a.

Evropi jesu potrebne integracije, ali ekonomske, kulturnei obrazovne, ne političke. Prva je to shvatila Velika Britanija.

Naravno, članstvo u EFTA ili EU ne donosi samo po sebiveći dohodak po glavni stanovnika, bolji životni standard,manju nezaposlenost, manji nivo javnog duga itd. Srbijamora sama da reši unutrašnje probleme i da poboljša svojukonkurentnost na međunarodnom tržištu. Potrebno je uvestired. Smanjiti korupciju unutar zemlje, rešiti probleme pre-duzeća u restruktiriranju, reformama i merama ekonomskepolitike uticati na rast izvoza. Potrebno je imati odgovornusocijalnu politiku, doneti zakone koji će uticati na poboljšan-je privrednog ambijenta, ukinuti partijsko i rodbinskozapošljavanje, smanjiti namete privredi, razvijati malo isrednje preduzetništvo itd. To je preduslov za konkurentnostna međunarodnom tržištu.

Vinston Čerčil je rekao da u spoljnoj politici ne postojeprijateljstva, već samo interesi Velike Britanije. Krajnje jevreme da neko u spoljnoj politici vodi računa o interesimaSrbije i njenih građana. Ako ne mi, ko?

Pred poslanicima je sporazum koji seodnosi na saradnju sa zemljama EFTA.

EFTA je bila konkurent Evropskojekonomskoj zajednici koja je kasnijepostala EU.

EFTA je bazirana na ekonomskoj sarad-nji, dok je EU poslata nadnacionani sis-tem.

Jugoslavija je pre raspada htela dapostane članica EFTA, što bi bio dobarpotez. EFTA-u je osnovala VelikaBritanija koja sada napušta EU i očekujese da ova organizacija ponovo zaživi.

Mi treba da težimo saradnji sa EFTA jerje EU otišla u pogrešnom pravcu, postalaje poligon za dominaciju Nemačke. Tadominacija je ekonomska, a pretače se i upolitičku moć. Britanija je to prepoznala iizašla iz EU zbog čega očekujemo daEFTA ojača.

EU kao politički projekat podržava sveloše u Srbiji, to je projekat pretvaranja

Balkana u izvor jeftine radne snage, a ne evropskih vrednostikao što su slobodni mediji, slobodni izbori, vladavina prava.Srbija treba da gleda ka alternativama jer EU ide u pogrešnompravcu.

U ovom sporazumu se spominju i Farska ostrva koja su deoDanske, ali nemaju stolicu u EU. Danski ustav ih tretira kaodeo Danske iako su poseban entitet sa svojom autonomijom.

Interesantno, sporazum između Danske i EU predviđa dagrađani Farskih ostrva nisu članovi EU, što nam govori da sumoguće situacije da imate zemlju EU u kojoj je deo njene ter-itorije proglasio nezavisnost, ali nemaju stolicu u UN.

(Obraćanje Saše Radulovića u Skupštini Srbije 21. septembra 2018.)

Jugoslavija je pre raspada htela dapostane članica EFTA što bi biodobar potez. EFTA-u je osnovalaVelika Britanija koja sada napuštaEU i očekuje se da ova organizacijaponovo zaživi

Vinston Čerčil je rekao da u spoljnojpolitici ne postoje prijateljstva, većsamo interesi Velike Britanije. Krajnjeje vreme da neko u spoljnoj politicivodi računa o interesima Srbije injenih građana. Ako ne mi, ko?

Ekonomska unija kakva je EFTA primerompokazuje jasnu alternativu političkoj uniji kaka-va je EU. Od zemalja članice Evrozone jedinoIrska i Luksemburg imaju veći dohodak poglavni stanovnika od zemalja članica EFTA-e

22Glas razuma

Forum mladih razgovarao s Radulovićem

Na mladima teret ostajeIMA LI SRBIJA BUDUĆNOST?

PETI ROĐENDAN U DJB-U

DJB je nedavno proslavio prvih pet godina posto-janja, a tom prilikom, Forum mladih imao je pri-liku da u dvočasovnom razgovoru komunicira sa

predsednikom Programskog saveta DJB i narodnimposlanikom Sašom Radulovićem.

Deo Foruma mladih, koji je uspeo tog dana da se probi-je do zavejanog Beograda, imao je mnogo pitanja za osni-vača Dosta je bilo.

Za početak, predsednik Foruma Dimitrije Gašić poželeoje dobrodošlicu svima i pitao Radulovića kako je bilo uRakiti, koju je posetio dan pre ovog druženja, gde je ispredmeštana tog sela predstavio zakon koji je podnet istog danau Skupštini, kojim bi se zabranila izgradnja minihidroelektrana u zaštićenim područjima.

Mlade je interesovala i budućnost, put Srbije kaEvropskoj uniji, aktuelna politička situacija na Kosovu iMetohiji, globalizam i neoliberalizam, ali i aktuelniprotesti koji se organizuju širom Srbije.

Članovi Foruma mladih podelili su iskustvo sa protes-ta iz gradova odakle dolaze: Niša, Bora, Užica, Šapca,Kraljeva, Kule, Novog Sada i složili se da je važno jasnoformulisati zahteve kako bi se sačuvala energija koja je

prisutna u šetnjama. Na kraju, članovi Foruma mladih, zajedno sa aktivisti-

ma, članovima i funkcionerima DJB pridružili su se subot-njoj protestnoj šetnji po prestonici. Redakcija Srpskog glasa

Prema istraživanju iz 2017. godine, koje je sprovelaKrovna organizacija mladih Srbije, u Srbiji živi manjeod 1.300.000 mladih. U mlađu populaciju spadaju

osobe između 15 i 30 godina.Kada je reč o mladima, uvek se polemiše o njihovim prob-

lemima, a svi dobro znamo koji su to problemi: stopa neza-poslenosti mladih u Srbiji je 32 odsto, otežani uslovi školo-vanja zbog teške materijalne i socijalne situacije, nedostatakperspektive…

Probleme možemo da navodimo, ali mi se tada bavimoposledicama. Da bismo rešili problem, moramo da pronađemonjegov uzrok, odnosno šta je to što dovodi do toga da mladi nemogu da se zaposle ili da se normalno školuju u Srbiji. Uzroksu nametnuti teški uslovi života. Stiče se utisak da se se sveradi da bi se došlo do nelojalne konkurencije. O čemu sezapravo radi?

Kada si mlad, da bi vodio zdrav, perspektivan i iole nor-malan život u Srbiji, moraš ili da imaš sreće da ti jeporodica materijalno i finansijski situirana, u smis-lu da pripada samoproklamovanoj srpskoj eliti, ilida se privoliš interesnoj grupaciji koja se ogleda uodređenoj političkoj partiji.

Dakle, ako želiš da igraš pošteno, da seregularno školuješ, da nakon školovanja reg-ularno konkurišeš za posao, za „rivala“ ćešnajverovatnije imati nekoga ko se nije regu-larno školovao, ko je platio za diplomu nanekom, često, izmišljenom fakultetu, pa jeuz pomoć partijske knjižice ili kumovskihveza na konkursu, ako ga uopšte i raspišu,„izdominirao“. I pobedio, normalno.

Šta mladima u takvoj situaciji ostaje?Mogu da poklone nerve, kičmu i ponosvladajućim strankama ili da se spakuju ipobegnu „preko“. Mladi tada, u većini sluča-jeva, biraju inostranstvo, nažalost. Ali ne nanjihovu već opštu, jer ostajemo nemi predegzodusom.

Apatija zahvata čitavo društvo, a naročito mlade. I tako

problem za problemom se „valja“, a namladima teret ostaje. Društvena apatija nas-taje zato što se ne ceni znanje, stručnost,obrazovanje. Važnije je koga znaš, a ne štaznaš. Do posla možeš samo preko stranke ito isključivo ako se pokažeš i istakneš.Dobićeš posao, i nije bitno koji, važno je dadobro pišeš hvalospeve u formi internetkomentara.

Da bi jednog dana deca naše dece moglada imaju zdrav, normalan i prosperitetanživot u Srbiji, da u inostranstvo idu samokao turisti, mi koji smo, siguran sam, veći-na, moramo da budemo pametni. Nesmemo da dozvolimo „elitama“, kako poli-

tičkim tako i samoproklamovanim, da nam i dalje kroježivot, da nam posle Murte dođe opet Kurta i da sve ove šet-nje budu uzaludne. Opet.

Sve manje verujem u onu narodnu izreku „Na mladima svetostaje“. Ipak bih rekao da na mladima teret ostaje. Zato, vremeje da od Srbije napravimo lepo mesto za život.

Nikola Polić, Forum mladih Dosta je bilo

Da li će doći dan kad će mladi iz Srbije u inostranstvo ići samo kao turisti?

23Glas razuma

Bacanje bisera pred svinjeULAGANJE U ŠKOLOVANJE I RAZVOJ DETETA PRIVILEGIJA BOGATIH

Piše: Sanja Majdak

Obrazovanje u Srbiji nikada nije bilo skuplje. Školo-vanje dece postala je izuzetno skupa investicija ukojoj je odnos troškova i očekivane koristi u velikoj

nesrazmeri.I dok se kod investiranja u

neki posao očekuje povraćajuloženih sredstava i zarada,ulaganjem u obrazovanjesvog deteta roditelj očekujeda će njegovo dete postatisamostalana osoba koja sesama izdržava. Međutim,podaci pokazuju da čak 69,5odsto mladih između 18 i 34godine i dalje živi uroditeljskom domu. Ta broj-

ka je znatno iznad proseka Evropske unije koja iznosi 47,9odsto. Mladi su zbog ekonomske situacije primorani da buduu okviru porodice jer nemaju perspektivu i teško nalazeposao u svojoj struci.

Svesni da fakultetska diploma nije garant pronalaženjaposla i ostvarivanja ekonomske nezavisnosti, roditelji ulažudodatna sredstva da bi svojoj deci omogućili sticanje novihznanja i veština. Tako, mnoga deca idu u privatne školestranih jezika ili imaju privatne časove i treniraju različitesportove.

Bavljenje sportom postalo je veliki biznis. Da bi se vašedete bavilo nekim sportom u Beogradu, moraćete da izdvo-jite mesečnu članarinu od 1000 do 16.5000 dinra. U troškovetreba uračunati kupovinu opreme, kao i novac za putovanja,takmičenja i pripreme. Previsoke članarine koje mnogiklubovi naplaćuju ne čine samo bavljenje sportom nedostup-no deci čiji roditetelji to ne mogu da priušte, već je to iugrožavanje njihovog osnovnog prava zagarantovanog

Zakonom o sportu po kome sport mora biti dostupansvakom. Zbog toga mnogi talenti ostaju neotkriveni, amnogo mladih ostaje prepušteno ulici sa svim zamkama,poput narkomanije i kriminala koji tamo vrebaju.

Kad uspete da obezbedite potreban novac da bi se vašedete bavilo sportom, nailazite na novi problem. U Srbiji pos-toji nešto što se zove „prijatelj kluba“. Ta pojava je posebnoprisutna u fudbalu i košarci. To je roditelj čije dete trenira unekom klubu i koji materijalno ili na neki drugi načinpomaže klub. Deca „prijatelja kluba“ su favorizovana uodnosu na ostalu decu, imaju bolji tretman i dobijaju višeprilika da budu na terenu. Mnoga talentovana deca utakmiceprovode sedeći na klupi gledajući svoje manje talentovanedrugare na terenu. Zato mnogi roditelji pokušavaju da svojudecu pošalju u inostranstvo gde talentovani sportisti, osimšto imaju tretman adekvatan talentu, dobijaju i stipedije.

Poseban problem čine termini koji su apsolutno nepri-lagođeni uzrastu dece. Zbog velike komercijalizacije sporta,sale i tereni su preokupirani, pa deca imaju treninge u kasnim

večernjim časovima kad bi trebalo da su u krevetu.U današnjem svetu ništa nije besplatno, ali država bi

morala da pronađe način da bavljenje sportom postanepristupačno za sve mlade koji vole sport i to ne sme dabude privilegija bogatih. Finansiranje sportskih klubovatrebalo bi da preuzmu opštine i da omoguće besplatnobavljenje sportom za svu zinteresovanu decu i mlade. To jeulaganje u budućnost. Kroz bavljenje sportom deca stičuradne navike, uče šta je fer igra, izgrađuju karakter.Stvaranjem zdravog pojedinca, stvorićemo zdravu naciju.

Školovati jedno dete u Srbiji ovakvoj kakva je sada,omogućiti mu da završi osnovnu, srednju školu i fakultet,da nauči jedan ili dva strana jezika, da razvije svoj duh itelo kroz bavljenje sportom je kao da iznedrite jedan biseri bacite ga pred svinje. Zato su mnogi roditelji odlučili dasvoje bisere raspu po belom svetu. Nadam se da ja svojeneću morati.(Autorka je profesorka engleskog jezika i članica OO DJB Palilula)

Mnoga talentovanadeca utakmiceprovode sedeći naklupi gledajući svojemanje talentovanedrugare na terenu

Dostojanstvo nije na buvljakuJEDAN APEL PANČEVCIMA

Pančevo je moj grad, pa iako nisam rođena u njemu, ovde sam od svoga ranog detinjstvatako da ga doživljavam kao svoj rodni grad. U Pančevu su rođena moja deca, moji unuci.Kada sam, putujući, odsustvovala iz Pančeva, bilo mi je drago što su ljudi na pominjan-

je imena mog grada pozitivno reagovali. Isticano je, doduše, i to da nam je veliko aerozagađen-je, ali to je sudbina svih industriski razvijenih gradova. Bile su to godine kada su u Pančevu pos-tojale mnoge fabrike, posao se relativnolako nalazio, solidno se zarađivalo, pasamim tim i solidno živelo. Od mojih isuprugovih primanja mogli smo svojojdeci i sebi priuštiti odlazak na zimovanja(doduše u sindikalnoj režiji), letovanja,povremene izlaske na ručak u restoran, ada ne razmišljamo da li ćemo, narodskirečeno, "izgurati mesec".

Onda su došle devedesete, pa sezahvaljujući pogrešnoj politici ipogrešnim ljudima, dogodio krahsvega. Sigurno su se u tim smutnimvremenima zahvaljujući svojim pozi-cijama i vezama mnogi dobro "snašli", ali ogromna većina nije.

U tom periodu, moje Pančevo postaje poznato po buvljaku. Takozvana "buvlja pijaca"postaje najveći izvor prihoda mnogih Pančevaca. Na njemu završavaju svoj radni vekmnogi radnici propalih fabrika i tako na neki način obezbeđuju egzistenciju za svojeporodice. Smetalo mi je kada su ljudi sa strane Pančevo pominjali jedino po poznatoj

"buvljoj pijaci", ali izgleda da to nije najgore što se vezuje za Pančevo.Nedavno su održani lokalni izbori u Lučanima. Zar su ti izbori u maloj i lepoj varošici

Lučanima bili toliko bitni da se sva svita SNS-a sjati tamo? Da li ljudi koji su učestvovaliu tome imaju porodice ili su im partijski rejting i mrvice privilegija koje im partijaomogućava važniji od svega? Kako će jednom, kada ova vlast ode, a ničija nije gorela

doveka, pogledati u oči svojoj deci,kumovima, prijateljima, komšija-ma...?

Poštujem svačije pravo da se poli-tički opredeli i angažuje, samim svo-jim angažovanjem pokušavamo dadoprinesemo da postanemo društvojednakih prava za sve. To će se postićijedino ako partije koje su na vlastiprestanu vršiti represiju, pre sveganad svojim članstvom, ucenama zaradno mesto - partijskim zapošljavan-jem i kada ljudi prestanu da prodajusvoj glas za litru ulja, kilogram brašna

i šećera ili za par hiljada dinara.Dragi moji Pančevci, znam da se teško živi, znam da su mnogi na ivici egzistencije, da

je teško doći do posla, ali znam i da smo kroz vreme iza nas prolazili kroz isto tako teškavremena. Sačuvajmo svoje dostojanstvo i ne dozvolimo da nam sutra bude neprijatno izaćina ulicu i pogledati u oči svojim sugrađanima. Milena Pušelja Dosta je bilo Pančevo

24 Glas razuma

1. Struka stručnjacima. Zato, na najodgovornijimmestima u državnoj upravi moraju da budu stručn-jaci, a ne zaposleni preko stranke. A do posla -konkursom, razume se.

2. Mora da se zna na šta se troše naše pare. Svakajavna ustanova, institucija, državna uprava ilokalna samouprava moraju građanima da polažuračune, posluju javno, jer je to njihova dužnost sobzirom da upravljaju novcem svih građana.Potpuna transparentnost države.

3. Sud da sudi po zakonu. Potrebne su nam jake institucije koje sprovodezakon, sud koji sudi po zakonu, a ne po tome koje u kojoj stranci.

4. Jaka privreda - bogata zemlja. Kada je privredaneke zemlje jaka, školovanje je kvalitetno i besplat-no, bolnice i lečenje besprekorno, a domaći privred-nici potpomognuti od strane države. Mi želimotakvu Srbiju.

5. Svako dete ima pravo da se školuje. To nikakone sme da zavisi od toga koliko roditelji zarađu-ju. Zato i osnovno i srednje obrazovanje morada bude potpuno besplatno, a ne kao danas, kadani dve plate nisu dovoljne da se kupe knjige ipribor.

6. Mora da se zna šta je naše. Država raspolažeogromnom imovinom, poseduje mnogo nekretninai trenutno se uopšte ne zna ko sve to koristi.Ispravnim korišćenjem državne imovine, dopunja-va se i državna i sve gradske kase.

7. Da se zna ko je pljačkao građane. Ispitaćemo ko sesve obogatio pljačkanjem građana tokom privati-zacija i otimanja državne imovine. Sve što je oteto,mora da se vrati.

8. Građane u Narodnoj skupštini treba da predstavl-

jaju građani, a ne poltičari. A kada glasamo naizborima u našem gradu/opštini, glasamo za kan-didate, a ne za liste. U parlamentu treba da sedegrađani iz svih delova Srbije.

9. Građani moraju biti informisani o svemu, a nesamo o onome što vlast želi da se čuje. Političarine smeju da pritiskaju medije, mešaju se u radtelevizija, novina, web novina i drugih medija, aneophodno je i da se javno čuju i drugačijistavovi.

10. Nećemo plaćati strancima da kod nas otvarajufabrike. Sve građane preskupo košta nešto što sezovu subvencije, a koje služe da stranim pre-duzetnicima platimo da dođu i otvore fabriku.Dražava najpre treba da pomogne svoje građanei domaće preduzetnike. A to nas dovodi do jakeprivrede. (Pogledajte pod tačkom 4)

11. Porezi i doprinosi koje plaćaju građani morajubiti niži. Minimalne plate će odmah biti znatnoveće, a poslodavci manje opterećeni i dodatnopodstaknuti od strane države.

12. Penzionerima da se vrate otete penzije i ukinezakon o smanjenju. Svaki građanin stariji od 67godina ima pravo da ostvari osnovnu penziju bezobzira da li ima radni staž. Na ovaj način seobezbeđuje dostojanstvena starost svim, pre-vashodno ženama, koje su ceo svoj radni vekobavljale poslove koji se ne plaćaju.

13. Država mora da pomaže porodice bez primanja.Svako domaćinstvo koje nema primanje oddržave mora da dobija mesečna primanja, zadomaćinstvo i još za svakog člana pojedinačno.

14. Zdravstvena zaštita za sve građane. Država jedužna da svakom građaninu obezbedi besplatnolečenje u sređenim bolnicama. Para za to udržavnoj kasi ima.

15. Našu zemlju treba da obrađuju naši zemljorad-nici. Državnu zemlju treba da obrađuju našiljudi i da za to dobijaju adekvatnu nadoknadu, ane da se budzašto prodaje strancima.Oživećemo zadruge. Oživećemo sela.

16. Opštine i gradovi treba da imaju veće nadležnos-ti. Novac treba da ostaje u gradovima, a ne da sešalje za Beograd na raspolaganje. Svaki grad isvaka opština raspolagaće svim novcem transpar-entno i u korist svih građana.

17. Regulisaćemo obaveze prema građanima.Zaposlenima u firmama u restrukturiranju, pro-cesu privatizacije i stečaja povezati radni staž iisplatiti zaostale zarade na nivou minimalca, adeo iznad minimalca se pretvara u vlasništvonad preduzećem. Rešićemo problem sa krediti-ma u švajcarcima.

18. Rešenje statusa KiM po Ustavu i UN rezoluciji1244. KiM je sastavni deo Srbije, nije država inema prava na stolicu u UN. Srbija ne poklanjasvoju imovinu i štiti interese svojih građana. StatusKosova ne sme da utiče na život građana, a da jeto moguće, potvrđuju i mnogi slični primeri usvetu, poput Danske i Farskih ostrva.

19. Odnosi sa Evropskom unijom. Za Srbiju je prior-itet uvođenje reda u državu, stavljanje domaćeprivrede na noge, uspostavljanje nezavisnih insti-tucija sistema i vladavine prava, dizanje standardaživota u Srbiji po uzoru na uređene države Evropei sveta. Kada se postignu ti standardi, pitanjepridruživanja bilo kojoj političkoj organizaciji,građani će sami odlučiti kome ćemo se priključiti.

20. Spoljna politika. Srbija mora da bude otvorenaprema svetu, ali da čuva svoje interese, odnosnointerese svih građana i neguje dobrosusedskeodnose

Program Dosta je bilo