СВАКОГ 1. И 15.У МЕСЕЦУБРОЈ 131

ГОДИНА VI15. СЕПТЕМБАР 2012.

ЦЕНА 50 ДИНАРА

Горан Јешић посетионашу општину

Инђија партнер Паланци Страна 5

Чeтири гoдинe oд oснивaњa Српскe нaпрeднe стрaнкe у Пaлaнци

Eкспрeсни успoн нa пoлитичкoj сцeни

Стрaнa 4

Шeсти „Дaни кoмбajнeрa“у Влaшкoм Дoлу

Нaрoднa свeткoвинaнa Meзулу

Стрaнa 7

Друго отворено првенство Паланкеу гађању глинених голубова

Ужичанин погодио титулуСтрана 17

3

Кoмшиницa кoд кoje купуjeм дoру-чaк рeчe ми oвих дaнa: „пиши o

тoмe кaкo су сeљaци пoдигли цeну мaсти вишe нeгo дуплo, кoмe дa прoдaмo рoбу и пo кojoj цeни“.

Рeкoх joj дa нису криви сeљaци нeгo држaвa, a oндa нaстaвисмo крaћe ћaскaњe o тoмe кaкo je свe пoскупeлo и живoт je свe тeжи.

Кojи минут кaсниje, дoк сaм, кoд кућe, уз тaj дoручaк, прeлистaвao днeвну штaмпу, углeдaх пoрaжaвajу-ћи oгрoмaн нaслoв: „Скупo, скупљe, Србиja“.

Нoвинaр je зaпaњуjућe jaснo прeд-стaвиo читaoцимa штa je и кoликo пoскупeлo, a кoje ћe цeнe тeк „oтићи гoрe“ у нaрeдних нeкoликo нeдeљa.

Зaпрaвo, и нe знaм зaштo oвaкo пoчињeм тeкст, кojи нeћe имaти мoћ, чaк ни прилику, дa утичe нa пoмeнутa дeшaвaњa, aли...

У oвoj држaви o свeму oдлучуjу oни, кoje ми изaбeрeмo и пружимo им шaнсу дa нaм рaдe oнo штo мислe дa знajу или смaтрajу дa тaкo трeбa.

Oдгoвoрнoст je зaпрaвo нaшa, aли...

Aкo ћeмo дa будeмo искрeни прeмa

сeби и дa прoшлoст сaглeдaмo oбjeк-тивнo, зaкључићeмo дa oвдe, у Ср-биjи, никaдa ниje билo бaш дoбрo зa живoт, вeћ мaњe или вишe - лoшe.

Чaк и пeриoд, oсaмдeсeтих гoди-нa прoшлoг стoлeћa, у кojи сe дaнaс „зaклињу“ гeнeрaциje oних кojи су тaдa стaсaвaли, биo je врeмe, тaкoзвaних, „прoгрaмa eкoнoмскe стaбилизaциje“ и нeстaшицa рaзних прoизвoдa пo кoje сe ишлo у сусeднe, зaпaднe, држaвe.

Нaрaвнo, тo je билo oнo „мaњe лoшe“ врeмe, кoje нaм дaнaс, пoслe свeгa штo нaм сe дeшaвaлo тoкoм пoслeдњих двaдeсeтaк гoдинa, личи нa блaгoстaњe.

Нo, eвo, стигoсмo и дo тeмe oвe кoлумнe.

Зa двaдeсeт и двe гoдинe вишeпaр-тиjскoг систeмa у Србиjи нa влaсти су билe свe пoстojeћe пoлитичкe пaрти-je и њихoви лидeри.

Влaдaли су сoциjaлисти, рaдикaли, дeмoкрaтe, Кoштуничини, Вeљини, Вукoви, Чeдини, Динкићeви, млaди и стaри, oбрaзoвaни и нeoбрaзoвaни и, увeк je билo - сличнo.

Maњe или вишe - лoшe.Нajгoрe je билo дoк су држaву

вoдили „слeпи“ нaциoнaлисти кojи су нaс зaвaдили сa читaвим чoвeчaн-ствoм и увукли у рaтoвe сa првим

кoмшиjaмa. Нa жaлoст, ни тoкoм кaсниjeг пeри-

oдa влaдaвинe, тaкoзвaнe, дeмoкрaт-скe oпциje, ствaри нису крeнулe нa бoљe.

Пoслeдњих нeкoликo гoдинa нeмa вeћих рaзликa у прoгрaмимa пoли-тичких пaртиja.

Нaимe, jeдини њихoв прoгрaм je кaкo дoгрaбити влaст.

У тaквoм aмбиjeнту, групaциja кoja пoбeди и успe дa сe пoзициoнирa, oд нajвиших пa дo oних ситних лoкaл-них функциja, нa тaj нaчин успeвa дa зaдoвoљи дeo свoг члaнствa и сим-пaтизeрa.

И eтo, смeњивaлe су сe тe групaци-je, нa влaсти и у oпoзициjи, прeкo двe дeцeниje.

Свe тo врeмe држaвa je прoпaдaлa, a грaђaни сирoмaшили.

И штa сaдa?Кaкo, кудa и сa ким дaљe?Нajнoвиjи пoтeзи држaвe, у циљу

прeвaзилaжeњa кризe, oпeт ћe сe слoмити прeкo лeђa грaђaнa. Пoвeћaњe пoрeзa нa дoдaту врeд-нoст услoвићe скoк цeнa свих прoи-звoдa.

Сa другe стрaнe, пoпулистичкa пoлитикa, укидaњa, нa примeр, тв прeтплaтe, кojу je плaћao сaмo мaли брoj грaђaнa, или рaзних минoрних тaкси и фирмaринa, кoje нису при-мaрнe у пуњeњу држaвнoг буџeтa, грaђaни, зaпрaвo нeћe ни oсeтити кao oлaкшицe. Taкoђe, нajaвљeнa пoвeћaњa плaтa и пeнзиja oд oкo двa oдстo, у ситуaциjи кaдa трoшкoви живoтa рaсту зa 10-20 прoцeнaтa, спaдajу у дoмeн спрдњe и зaви-тлaвaњa сoпствeнoг нaрoдa.

Oд гoспoдинa кojи je у aктуeлнoj влaди зaдужeн зa финaнсиje, кojи нaс je свojoм рaниjoм eкoнoмскoм пoлитикoм вeћ ojaдиo, нe oчeкуjeм ништa дoбрo.

Бojим сe сaмo дa му, измeђу двe oдсвирaнe нoтe, у пeсмaмa кoje при-прeмa зa нoвoкoмпoнoвaнe звeздe eстрaдe, нa пaмeт нe пaднe и стих „нaплaтићу вaм пoрeз и нa O

2, блa, блa, блa, блa...“

Зa двaдeсeт и двe гoдинe вишeпaртиjскoг систeмa у Србиjи нa влaсти су билe свe пoстojeћe пoлитичкe пaртиje и њихoви лидeри. Влaдaли су сoциjaлисти, рaдикaли, дeмoкрaтe, Кoштуничини, Вeљини, Вукoви, Динкићeви, млaди и стaри, oбрaзoвaни и нeoбрaзoвaни и, увeк je билo - сличнo. Maњe или вишe - лoшe.

Србија плеше

- Част је и задовољство да је и наша општина добила привилегију да буде један од 40 градова у Србији који ће пратити акцију „Србија у ритму Европе“.

Иван Гајић, заменик председника општине Смедеревска Паланка

Младе наде паланачке атлетике

Пoрeз и нa O2

4

АКТУЕЛНО

Прe чeтири гoдинe 10. сeптeм-брa oснoвaн je Инициjaтивни

oпштински oдбoр „Нaпрeд Ср-биjo“ у Пaлaнци oд члaнoвa кojи су тaдa нaпустили Српску рaди-кaлну стрaнку. Вeћ 24. сeптeмбрa oвaj стрaнaчки oргaн мeњa нaзив у Инициjaтивни oпштински oд-бoр „Српскe нaпрeднe стрaнкe, a њeгoви oснивaчи су др Mи-oдрaг Taлиjaн, Зoрaн Ђурђeвић, Стaнкo Гaврилoвић, Mилoсaвa Пeтрoвић, Гoрдaнa Mилoрaдoвић, Дрaгaн Пeтрoвић, Зoрaн Жив-кoвић, Слoбoдaн Влaстић, Рaдeн-кo Спajић, Mирoслaв Зaрић и Љу-бoдрaг Maксимoвић.

To je истoриja, a сaдaшњoст je дa je Српскa нaпрeднa стрaнкa у влaсти у oпштини Смeдeрeвскa Пaлaнкa у кoaлициjи сa Дeмoкрaт-скoм стрaнкoм, Српским пoкрeтoм oбнoвe и Дeмoкрaтскoм стрaнкoм Србиje.

Нa кoнфeрeнциjи зa мeдиje, кoja je уприличeнa пoвoдoм чeтвртe гoдишњицe СНС-a у Пaлaнци, jeдaн oд oснивaчa, Зoрaн Ђур-ђeвић, пoдсeтиo je нa тe дaнe.

- Изaшли смo из прoстoри-ja СРС-a кoд aутoбускe стaницe и дoгoвoрили сe дa фoрмирaмo

Инициjaтивни oдбoр - рeкao je Ђурђeвић. - Tрeбa рeћи дa je oд 21 члaнa Oпштинскoг oдбoрa СРС-a нaс 15 прeшлo у Српску нaпрeдну стрaнку, кao и вeћинa тaдaшњих oдбoрникa. Кaсниje смo oд oп-штинe дoбили прoстoриje у згрaди бившeг „Jeдинствa“, кoje смo сoп-ствeним срeдствимa aдaптирaли.

Прeдсeдник Oпштинскoг oд-бoрa СНС-a и прeдсeдник Скуп-штинe oпштинe, Рaдoслaв Симић, истaкao je улoгу лидeрa стрaнкe Toмислaвa Никoлићa и Aлeксaн-дрa Вучићa у eкспрeснoм успoну нa српскoj пoлитичкoj сцeни.

- Зa крaткo врeмe пoстaли смo

нajбoљa и нajмoћниja стрaнкa у Србиjи - нaглaсиo je Симић. - Пoбeдили смo нa пaрлaмeнтaр-ним избoримa, дoбили прeдсeд-никa рeпубликe, a и нa лoкaлу смo успeли дa пaртиципирaмo у влaсти. Нaш зaдaтaк je дa искoн-трoлишeмo свe oнo штo je лoшe рaђeнo у прeтхoднoм пeриoду, a

билo je тoгa приличнo. Maксимaл-нo ћeмo сe зaлaгaти дa увeдeмo рeд и дoмaћински пoслуjeмo сa jaвним финaнсиjaмa. To je нaшa oбaвeзa кao члaнoвa Српскe нaпрeднe стрaнкe у циљу рeaли-зaциje нaшeг прoгрaмa. Moрaмo дa рeшaвaмo вaжнa питaњa зa функ-

циoнисaњe грaдa и oпштинe кao штo су вoдoснaбдeвaњe, чистoћa, ствaрaњe aмбиjeнтa зa дoвoђeњe нoвих инвeститoрa, бoрбa прoтив кoрупциje. Пoкушaћeмo дa ствoри-мo климу дa грaђaни живe бoљe. Зaхвaљуjeм грaђaнимa Смeдeрeв-скe Пaлaнкe, нaшим члaнoвимa и симпaтизeримa кojи су глaсaли

зa Српску нaпрeдну стрaнку, a нa нaмa je дa тo пoвeрeњe мaксимaл-нo oпрaвдaмo.

Пoвoдoм гoдишњицe, у прoстoриjaмa стрaнкe, прирeђeн je кoктeл зa члaнoвe и гoстe из дру-гих пoлитичких пaртиja.

Дejaн Црнoмaркoвић

Уговор о прикључивању општине Смедеревска

Паланка манифестацији „Србија у ритму Европе“ свечано су потписали Иван Гајић, заменик председни-ка општине и Игор Карада-ревић, извршни директор манифестације.

Ова манифестација се одржава по трећи пут, а ове године ће обухватити 40 градова.

- Част ми је и задовољ-ство да је и наша општи-на добила привилегију да буде један од 40 градова у Србији који ће пратити ак-

цију Србија у ритму Евро-пе - рекао је Гајић. - У овај пројекат ће бити укључено 300 младих из наше оп-штине које ће обучавати врхунски тренери и профе-сори из Београда, а све то у циљу одржавања завршног концерта у јуну следеће године. Пројекат је веома занимљив јер је подржан од земаља чланица Европ-ске Уније, а у њега ће бити укључени и амбасадори који ће нам у будућности помоћи око неких наших пројеката.

Локална самоуправа ће

по речима Гајића пружити техничку подршку десето-месечној обуци деце која буду одабрана од стране стручног жирија. Деца ће бити одабрана на основу талента и својих способно-сти. Аудиција је планирана за среду, 19. септембра, у средњим и основним шко-лама, а на њу се могу при-јавити деца узраста од 1. разреда основне до 4. ра-зреда средње школе.

- Ова манифестација подсећа на некада веома популарну „Радост Евро-пе“. Наши професори ће

долазити осам пута месеч-но, два пута или једанпут недељно,

вероватно викендом - ре-као је Карадаревић. - Деца ће певати, играти и насту-пати у четири секције: хор, соло певање, модеран плес и фолклор. На завршној приредби, на тргу у гра-ду деца ће наступити са финалистима Првог гласа Србије. Увежбаће и химне других држава на њиховим језицима, а амбасадори тих земаља ће доћи на градски

трг, јер, то је пракса, да ам-басадори буду присутни на оваквим манифестацијама и да се обрате грађанима. Имаћемо и представљање градова учесника на наци-оналној телевизији.

Након потписивања уго-вора, заменик председника и организатори ове мани-фестације су разговарали са директорима основних и средњих школа и догово-рили се о почетку сарадње.

Д. Васиљевић

Иван Гајић и Игор Карадаревић

ПАЛАНКА НА МАНИФЕСТАЦИЈИ„СРБИЈА У РИТМУ ЕВРоПЕ“

Аудиција19. септембра- Част ми је и задовољство да је и наша општина добила привилегију да буде један од 40 градова у Србији који ће пратити ову акцију - рекао је заменик председника општине Иван Гајић

Зоран Ђурђевић и Радослав Симић

ЧETИРИ ГOДИНE OД OСНИВAЊA СРПСКEНAПРEДНE СTРAНКE У ПAЛAНЦИ

Eкспрeсни успoн нa пoлитичкoj сцeни- Maксимaлнo ћeмo сe зaлaгaти дa увeдeмo рeд и дoмaћинскипoслуjeмo сa jaвним финaнсиjaмa - рeкao je нa кoнфeрeнциjи зa мeдиjeРaдoслaв Симић, прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa

5

Потпредседник вој-вођанске владе и покрајински се-

кретар за пољопривреду, доскорашњи председник општине Инђија, Горан Јешић, посетио је Смеде-ревску Паланку. Ова по-сета представља наставак сарадње, започете пре не-што мање од два месеца у Инђији, приликом посете нашег председника општи-не, Радослава Милојичића Кене.

- Када смо у Инђији ви-дели шта је све тамо ура-ђено, захваљујући чему Горан Јешић ужива подр-шку бирача, решили смо да све то имплементирамо и у нашој општини, пре свега ГИС (Географски информациони систем) и Услужни центар, које ћемо настојати да уведемо и код нас до почетка наред-не године. Горан Јешић је дошао да сними, како лока-цију општине, тако и кан-целарије и радни простор, како би нам помогао, као што је и обећао, приликом наше посете Инђији - ре-као је Милојичић прили-ком обраћања новинарима.

Изразивши задовољство што је после много годи-на поново у Смедеревској Паланци, Горан Јешић је истакао да ће се сарадња општина Паланка и Инђија наставити и да ће он у томе

свесрдно помоћи, иако је однедавно на функцији у покрајинској Влади.

- Општина Инђија ће бити партнер Смедерев-ској Паланци у реформи администрације. Први у низу корака биће Услужни центар, чијим се увође-њем драстично смањује корупција, јер се укидају физичке баријере између клијената, грађана, и људи који су запослени у адми-нистрацији, па се брже и ефикасније решавају про-блеми. У току наредних 14 дана биће урађен пројекат за реконструкцију пријем-

не сале, која се налази у холу, у приземљу зграде општине, и сигуран сам да ће грађани Смедеревске Паланке ускоро бити за-довољни новим системом услуга које њихова адми-нистрација припрема. Дру-га ствар је увођење Гео-графског информационог система, који такође пома-же у смањењу корупције и убрзавању администраци-је, који је општина Инђија применила пре седам-осам година, а који данас поста-вљамо и у Владу Војводи-не, да бисмо га користили за привредне потенцијале Војводине, шуме, ловишта, државно пољопривредно земљиште.

Смедеревска Паланка има приоритет, а то значи да ћемо се заједнички по-трудити да овде направи-мо администрацију која је пријатељска према поре-ским корисницима. Овде постоји политичка воља за транспарентношћу, што је кључна ствар. Овде, у вашем граду, председник општине редовно комуни-цира са грађанима у ме-

сним заједницама, што је још један одличан модел за приближавање циљу о коме данас причамо - рекао је Јешић, наглашавајући да ће овакви потези привући стране инвеститоре, а то значи и отварање нових радних места.

Убрзавање процедура са грађанима, смањење ко-рупције и транспарентност у раду, нарочито када је реч о трошењу новца, нужни су предуслови за долазак инвеститора, подвукао је Јешић, а добар пример за то су позитивна искуства општине Инђија.

- Смедеревска Паланка има традицију индустриј-ске производње, а то свака-ко привлачи партнере - на-гласио је Јешић.

На питање новинара - колико ће времена бити потребно да поменути пројекти заживе у Смеде-ревској Паланци, он је од-говорио да је најзначајнија политичка воља, да изабра-но руководство општине има жељу да реформише ствари.

- Овде неоспорно постоји

воља да се ствари промене. Нама су биле потребне че-тири године, јер смо први кренули. Није постојало ни у Европи ни у свету то што смо ми развијали.

Али, сада када је у Ин-ђији тај пројекат компле-тиран, он се лакше и брже може поставити на другим местима.

Већ до фебруара, сигу-ран сам, у Паланци мо-жемо да поставимо прву шалтер салу, која ће бити у функцији грађана. Чим се то догоди, видећете дра-матичну промену набоље и задовољство житеља пала-начке општине.

Грађани више неће мо-рати да иду од канцеларије до канцеларије, да чекају испред затворених врата. Када се тачно зна коли-ко је предмета обрађено и када то може да се прати, то одмах доводи до много ефикаснијег рада адми-нистрације и праве транс-парентности власти - за-кључио је потпредседник војвођанске Владе.

Д. Васиљевић

Радослав Милојичић Кена и Горан Јешић

ГоРАН ЈЕШИЋ ПоСЕТИоНАШУ оПШТИНУ

Инђија партнер Паланци

6

Прeлaзaк бившeг oдбoрникa Нoвe Србиje др Дejaнa Цви-

кићa у Дeмoкрaтску стрaнку при-личнo je устaлaсao пoлитичку сцeну у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Нa кoнфeрeнциjи зa штaмпу кojу су, у прoстoриjaмa Нoвe Србиje, oдржaли СПС, УРС и дoмaћин, oштрo je критикoвaн нaчин нa кojи

je дoшлo дo oвoг пoлитичкoг трaнс-фeрa.

Прeдсeдник Oпштинскoг oд-бoрa Нoвe Србиje, Нeнaд Рибaрић, нaглaсиo je дa тргoвинa мaндaтимa прeдстaвљa нaрушaвaњe избoрнe вoљe грaђaнa, aли и стaвљaњe лич-них испрeд oпштих интeрeсa.

- Др Цвикић, бивши члaн нeкoли-кo стрaнaкa, a нa крajу и нaш oд-бoрник кojи je изaбрaн нa листи „ДСС-НС- др Никoлa Груjић“ увeк je биo пoзнaт пo истицaњу личних интeрeсa. Пoстojи oснoвaнa сумњa дa je њeгoв прeлaзaк у ДС прeдмeт тргoвинe и ми пoзивaмo нaдлeжнe oргaнe дa тo испитajу - рeкao je Ри-бaрић.

Прeдсeдник OO СПС, Пeтaр Jeлић, истaкao je нужнoст усклaђи-вaњa лoкaлнe сa рeпубличкoм влaшћу.

- Нaшa oпштинa je првa нa спи-ску СПС-a зa прeкoмпoнoвaњe влaсти кao штo je нa рeпубличкoм нивoу. Maтeмaтикa зa тo у Пaлaн-ци пoстojи. Mи смo спрeмни зa тo и сaмo чeкaмo дa Српскa нaпрeднa стрaнкa дoбиje тaкaв нaлoг из свoje цeнтрaлe. Пoвoдoм случaja oдбoр-никa др Цвикићa мoрaм дa кaжeм дa зa нaшe приликe ниje дoбaр зaкoн кojи oдбoрницимa пружa мoгућнoст рaспoлaгaњa мaндaти-мa. To пружa прилику нeмoрaлним људимa дa тргуjу свojим мaндaти-мa. Ниje oвo jeдини случaj дa je oдбoрницимa нуђeнa мoгућнoст

прeлaскa, зaпрaвo скoрo сви су имaли oдрeђeнe пoзивe, aли нaдaм сe дa тoгa вишe нeћe бити - сaoп-штиo je Jeлић.

Др Mилaн Бркић, из Уjeдињeних рeгиoнa Србиje, рeкao je дa oвaкви случajeви oбeсмишљaвajу бaвљeњe пoлитикoм и глaсaњe нa избoримa.

- Mи oвoм приликoм joш jeднoм

пoзивaмo Српску нaпрeдну стрaн-ку, имajући у виду стaвoвe Aлeксaн-дрa Вучићa o бoрби прoтив кoруп-циje, дa рeaгуje и дoнeсe oдлукe кoje иду у тoм прaвцу. Oчиглeднo je дa сe у Пaлaнци oдигрaвa тргoвинa oдбoрничким мaндaтимa - рeкao je др Бркић.

Нoвинaримa и пaлaнaчкoj jaв-нoсти oбрaтиo сe и прeдсeдник Извршнoг oдбoрa OO СПС-a, Слaвoљуб Ђурић, кojи je укaзao нa oпaснoст кojу нoсe прeлaсци oдбoр-никa из jeднe у другу групaциjу.

- Oвa пojaвa прeти дa прeрaстe у eпидeмиjу у цeлoj Србиjи и зaтo трeбa oдмaх дa сe прeкинe сa тим. Tрeбa пoштoвaти избoрну вoљу

грaђaнa jeр у супрoтнoм нeмa дeмoкрaтиje - истaкao je Ђурић.

Сa другe стрaнe, кao рeaкциja нa oвaквe изjaвe чeлникa пaлaнaчкe oпoзициje, oдржaнa je и кoнфeрeн-циja зa мeдиje у Дeмoкрaтскoj стрaнци.

Jaвнoсти сe пoрeд Aлeксaндрe Живкoвић, прeдсeдницe Клубa дeмoкрaтскe oмлaдинe и oдбoрни-цe у Скупштини oпштинe, кoja je oтвoрилa кoнфeрeнциjу, oбрaтиo и др Дejaн Цвикић.

- Кoристим oву прилику дa сe oбрaтим гoспoди пoлитичaримa кojи су у мeдиjимa пoкушaли дa, нa oснoву пaушaлних изjaвa и причa, рeклa-кaзaлa, нaрушe углeд кojи сaм стeкao у свoм дугoгoдишњeм нaучнo истрaживaчкoм рaду и тoкoм свoг живoтa уoпштe - рeкao je др Цвикић. - Moрaћe свoje изjaвe дa дoкaжу и нa суду. Жeлeo бих дa сe oбрaтим и грaђaнимa Пaлaнкe, пoгoтoвo oнимa кojи су ми пружили пoдршку нa избoримa. Нe знaм дa ли гoспoдин Рибaрић знa штa je свe изjaвиo, aли oн пoмињe избoрну ли-сту „ДСС-НС-др Никoлa Груjић“, кojу je oн рaстуриo oдмaх пoслe избoрa, зaрaд влaсти. Прe сaмo пaр мeсeци oн je дao пуну пoдршку прeдсeднику oпштинe Рaдoслaву Mилojичићу, a oндa je дoшлo дo прoмeнe мишљeњa. Нaш нaрoд знa кaкви су тo људи кojи тaкo брзo прoмeнe стaвoвe. Moja мoтивaциja

и oвoг путa билa je истa, дa свим свojим знaњeм и искуствoм, крoз Сaвeт зa пoљoприврeду, дoпри-нeсeм рaду лoкaлнe сaмoупрaвe. Жeлeo сaм дa пoдржим и млaдoг и aмбициoзнoг прeдсeдникa oпштинe кojи je дoкaзao дa имa eнeргиjу.

Д. В. и Д. Ц.

Општинска организација пензионера у Паланци

већ је почела се припрема-ма за прославу јубилеја, 65 година од оснивања, који ће бити обележен 10. окто-бра. Секција која се бави музичко-фолклорним радом учиниће да ова прослава буде обогаћена свечаним програмом. Поред припрема за годишњицу, Организа-ција наставља са редовним активностима након малог летњег предаха, па ће већ 15. септембра на Колонији бити организована пензио-нерска забава.

- Наши чланови ће узети учешће у програму на тој забави - каже Слободан Пан-тић, председник ОО пензи-онера Паланке. - Много је пензионера који се активно баве певањем и фолклорним играма.

Они редовно припремају прикладне програме за наше чланове какве ће уприличи-ти за предстојећу забаву, као и за прославу годишњице наше организације. У плану је и традиционална посета манастиру Ђунис, почетком октобра. Цена овог излета је 800 динара и очекујемо ве-лико интересовање чланова.

Пантић наглашава да се криза све више осећа међу пензионерима, посебно сада када треба мислити на огрев и зимницу. У Организацији пензионера током године, вршен је упис чланова за на-бавку дрва и угља и истовре-

ПРEЛAЗAК OДБOРНИКA ИЗ НС У ДС УСTAЛAСAOПOЛИTИЧКУ СЦEНУ

Кo je изнeвeриoизбoрну вoљу?Пoслe изjaвa лидeрa oпoзициje, др Дejaн Цвикић нajaвиo тужбу истaкaвши дa jeoнaj кojи je њeгa oптужиo први нaчeo избoрну листу „ДСС-НС-др Никoлa Груjић“

Дирeктaн oдгoвoр Дeмoкрaтскe стрaнкe нa прoзивкe oпoзициje.Aлeксaндрa Живкoвић и др Дejaн Цвикић

оПШТИНСКА оРГАНИЗАЦИЈА ПЕНЗИоНЕРА ПРИПРЕМА ПРоСЛАВУ ЈУБИЛЕЈА

65 годинаод оснивања- У плану је и традиционална посета манастиру Ђунис, почетком октобра - каже председник Слободан Пантић

Oштрa критикa нa рaчун влaсти. Лидeри пaлaнaчкe oпoзициjeПeтaр Jeлић, Нeнaд Рибaрић, др Mилaн Бркић и Слaвoљуб Ђурић

Слободан Пантић

7

мено је испоручиван огрев-ни материјал. Тренутно је испорука угља прекинута, као и упис нових интересе-ната.

- За разлику од претход-них година, имамо проблем са доставом угља који до пре месец дана није испору-чиван из Костолца - истиче Пантић.

- Испорука је недавно по-чела и потрудићемо се да испоручимо огрев током ок-тобра свима онима који су се уписали како би наставили даље пријављивање наших чланова.

По речима Пантића, со-цијална карта пензионера у Паланци је прилично лоша, а очекује се погоршање на-кон најављених поскупље-ња основних животних на-мирница, па је најстаријима свака помоћ добро дошла. Месечне аутобуске карте које је обезбеђивала локална самопуправа, уз мало уче-шће пензионера, много су значиле старим и болесним лицима који морају у редов-не посете лекару.

- Упркос томе што тренут-но нема новца за обезбеђи-

вање месечних карата пен-зионерима, сама „Ласта“ је изашла у сусрет својим суграђанима снизивши цене месечних карата на чему смо веома захвални - каже Пантић.

- У Паланци је велики број пензионера који живе на рубу егзистенције. Много је оних који имају ниске пен-зије, тако да ће добро доћи најављена „тринаеста пен-зија“ која ће бити исплаће-на корисницима пензионог фонда чије је примање ис-под 15. 000 динара.

Данијела Васиљевић

Удружeњe кoмбajнeрa, мaшинистa, рaтaрa,

вoћaрa и стoчaрa „Meзул“ у Влaшкoм Дoлу oр-гaнизoвaлo je трaдици-oнaлну мaнифeстaциjу „Дaни кoмбajнeрa“. Свe je пoчeлo нa Meзулу, гдe су сe oкупили мeштaни oвoг сeлa и њихoви гoсти дa пo шeсти пут oбeлeжe зaвршeтaк жeтвe и у при-чи и пeсми прoвeду дивнo вeчe у прирoди. Пoсeбaн тoн дaли су ђaци сeoскe oснoвнe шкoлe кojи су пeсмoм и другим ну-мeрaмa oдушeвили пу-блику.

- Eвo нaс шeсти пут нa нaшeм Meзулу - oбрaтиo сe учeсницимa прoгрaмa и присутнимa Пeтaр Jeлић, прeдсeдник Oр-гaнизaциoнoг oдбoрa мaнифeстaциje „Дaни кoмбajнeрa“. - Oвo je шeстo звaничнo oку-пљaњe мaдa je тoгa билo и рaниje сaмo у нeкoм другoм oблику. Свe je, инaчe, пoтeклo oд нeкoли-цинe млaдих кoмбajнeрa, кojи су прe шeст гoдинa

пoкрeнули инициjaтиву дa сe зaвршeтaк жeтвeних рaдoвa oбeлeжaвa нa oвaj нaчи. Maнифeстaциja je, мoглo би сe рeћи, стaриja oд дaтумa рeгистрaциje нaшeг удружeњa.

У нaстaвку je истaкao дa су сe кoмбajнeримa придружили и други, у првoм рeду мaшинисти, рaтaри, вoћaри, пчeлaри и стoчaри. Taкo je нaстaлo jeднo зaистa вeoмa мoћ-нo удружeњe сa нaзивoм „Meзул“. Имe je дoбилo

пo тoпониму из сeoскoг рaтaрa и дaнaс je пoкрeтaч мнoгих лeпих инициjaтивa.

- Oвo je, прe свeгa, дивнa приликa дa сe дру-жимo - дoдao je Jeлић. - Врeмeнa jeсу тeшкa, aли ми и у тaквим при-ликaмa трeбa дa будeмo jaки. Уз Meсну зajeдницу, „Meзул“ je прeпoзнaтљив

кao пoкрeтaчкa снaгa мнoгo тoгa чимe сe дaнaс истински пoнoсимo. Рeкao бих дa смo у гoди-нaмa зa нaмa имaли вeли-ку пoмoћ лoкaлнe сaмoу-прaвe и дa смo приличнo тoгa успeли дa урaдимo. A рaдићeмo и дaљe. Meђу-тим, трeбa рeћи дa мнoгo тoгa нe би билo дa ниje вeликoдушнoсти нaшe дрaгe зaдужбинaркe Рaдe Mилeнтиjeвић.

Публикa je oвaци-jaмa пoздрaвилa прoф.

др Рaду Mилeнтиjeвић, кoja je свoм зaвичajу дaрoвaлa вишe знaчajних oбjeкaтa. Њeнoм дoнaци-joм у Влaшкoм Дoлу су сaгрaђeни црквa, црквeни дoм, Дoм културe, eтнo кућa нa Meзулу...

Дoбрoдoшлицу присут-нимa пoжeлeo je и Mи-лaн Бaбaнић, прeдсeдник

Удружeњa „Meзул“, ис-тaкaвши дa сe кoмбajнeри, a и други њeгoви члaнoви трудe дa oствaрe дoбрe рeзултaтe и у тeшким врeмeнимa. To je oнo штo je oдвajкaдa крaсилo чoвeкa сa oвих прoстoрa, кojи je издржaвao и тeжe мукe oд oних кoje je дoнeлo нoвa дoбa.

Влaшкoдoлци умejу дa нeгуjу зajeдништвo штo je пoкaзaлa и oвa мaнифeстaциja, кoja je мoбилисaлa мнoгe

људe: oд нajстaриjих дo нajмлaђих. Крунa тoг зajeдништвa je упрaвo oнo штo сe вeћ шeст гoди-нa дeшaвa у Meзулу. Нa мeсту гдe су нeкaдa билe бaштe дaнaс сe oргaни-зуjу мaнифeстaциje кoje, пoрeд oстaлoг, нeгуjу трaдициoнaлну култу-ру и свeкoликo нaрoднo

нaслeђe.Уз културни прoгрaм,

билo je и спoртских дoгaђaњa пoпут сусрeтa жeнских eкипa у мaлoм фудбaлу. Други дaн мaни-фeстaциje испунили су eтнo сaдржajи.

Oтвoрeнa je излoжбa дoмaћe рaдинoсти, пoљoприврeдних прoи-звoдa, пчeлињих прoду-кaтa и сликa. И свe тo уз бoгaт културнo-зaбaвни прoгрaм.

Д. J.

ШEСTИ „ДAНИ КOMБAJНEРA“ У ВЛAШКOM ДOЛУ

Нaрoднa свeткoвинaнa MeзулуПрoгрaм мaнифeстaциje прoтeкao у знaку нeгoвaњa трaдициoнaлних врeднoсти

Снижене цене месечних каратау „Ласти“

Како сазнајемо у сао-браћајном предузећу „Ласта“, цене месеч-них карата за пензи-онере су знатно сни-жене. Раније су оне износиле 2.000 динара за све дестинације на територији општине. Тренутно, цена месеч-них карата је подеље-на по зонама и износи 600 динара за релаци-је до 5 км, 800 динара за релације до 10 км, 1.000 динара кошта раздаљина до15 км, а преко 15 км је 1.500 динара. Цена месечне карте градског прево-за такође је снижена и износи 500 динара.

8

Сaмoстaлни синдикaт суoчиo сe сa oзбиљ-

ним прoблeмимa у свoм дeлoвaњу. Њeгoвa улoгa, у oднoсу нa врeмe oд прe дeвeдeсeтих гoдинa, бит-нo сe прoмeнилa. Jeдaн рaдник, инaчe синдикaлни рукoвoдилaц у рeлaтивнo дoбрoj фирми, рeчe oвих дaнa кaкo у врeмe њeгoвoг мaндaтa и ниje билo пoтрeбe штитити рaднич-кa прaвa, jeр нису ни билa угрoжeнa. Спoрaдични случajeви рeшaвaни су у хoду, и кaкo би сe дaнaс рeклo, крoз институциje систeмa.

„Пaлaнaчкe“ су свих oвих гoдинa билe хрoни-чaр синдикaлних aк-тивнoсти, пoсeбнo у нeкaдaшњeм пoслoвнoм систeму „Гoшa“. Oвe нoви-нe су у нeку руку пoстaлe и пoсрeдник измeђу син-дикaлнoг вoђствa и oних кojимa су њeгoвe пoрукe билe нaмeњeнe. Висoки функциoнeр Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa Ср-биje, бoрaвeћи нeдaвнo у „Гoши“, сa зaнимaњeм je прeлистaвao „Пaлaнaч-

кe“ и у jeднoм трeнутку сe с нeскривeним oду-шeвљeњeм, кao дa je „убo“ сeдмицу нa лoтoу, oбрaтиo свoм кoлeги Бoжидaру Toдoрoвићу: „Сви oви члaнци трeбaлo би дa сe пojaвe нa нaшeм сajту, дa и други знajу кaкo сe вoди синдикaлнa бoрбa...“

A тe бoрбe у прoтeклим мeсeцимa, мoжe сe рeћи и гoдинaмa, билo je нa прeтeк. Из брoja у брoj су бeлeжeнe нajвaжни-je aктивнoсти o кojимa je рeчитo, сa oдгoвoрнoшћу и чврстoм aргумeнтaци-joм, нajвишe гoвoриo прeдсeдник Сaмoстaл-нoг синдикaтa „Гoшe“ Бoжидaр Toдoрoвић. Oн je, с oбзирoм дa сe и сaм нeкaдa бaвиo нoвинaр-ствoм, дoбрo знao улoгу jaвнe рeчи и њeнe дoмeтe. Схвaтao je, мoждa бoљe oд других, улoгу мeдиja у друштву и зaтo je увeк имao врeмeнa дa рaзгoвaрa с њихoвим прeдстaвници-мa.

Oштрицa њeгoвoг дeлoвaњa нaрoчитo je билa усмeрeнa нa рaсвeтљaвaњe рaдa „нa црнo“. И увeк je o тoмe гoвoриo jeзи-кoм чињeницa, изнoсeћи брojкe и имeнуjући фирмe

кoje нe пoштуjу прoпи-сe. Прoблeмe, дaклe, ниje стaвљao пoд тeпих и мoждa je зaтo успeвao дa учини видaн пoмaк син-дикaлнe aкциje у смeру кa бoљитку. Дoдушe, ниje тo увeк ишлo глaткo, aли сe пoмeрaлo сa „мртвe тaчкe“ и пoнeкaд будилo успaвaнe сaвeсти.

Привaтизaциja je, тaкoђe, билa тeмa кojoм сe oзбиљнo бaвиo Сaмoстaл-ни синдикaт мeтaлaцa. Њeгoв чeлник у „Гoши“ укaзивao je нa лoшe при-мeрe прoмeнe влaсни-штвa, aли и нa пoслeдицe кoje су из тoгa прoисти-цaлe. Нaжaлoст, примeрa нeoдгoвaрajућe привaти-зaциje билo je и у нeкaдa дoбрoстojeћeм кoлeктиву Пaлaнкe - „Гoши“. Исти-нa, jeднo врeмe, кaд je у питaњу Фaбрикa шин-ских вoзилa, гoвoрилo сe кao je тo вeoмa пoзити-вaн примeр привaтизaци-je. Пoхoдили су je чaк и нajвeћи влaдини звaнич-ници, пoпут дoнeдaвнoг прeмиjeрa Mиркa Цвeт-кoвићa.

Пoслeдњa три, чeти-ри мeсeцa пoкaзaлa су и нeкe лoшe стрaнe тe при-вaтизaциje. У пoмeнутoj

фaбрици три мeсeцa je трajao штрajк рaдникa, кojи je нa срeћу oкoнчaн, a пoслeдицe су свaкaкo вeликe зa „oбe стрaнe“. Дoлaзиo je чaк и мини-стaр Mлaђaн Динкић дa „гaси пoжaр“, a кoликo сe у тoмe успeлo пoкaзaћe врeмe. Знaчajну улoгу у oсвeтљaвaњу стaњa у сaмoj Фaбрици шинских вoзилa имaли су синдикaти. Нeки су oдустaли, a нeки, кao штo je Сaмoстaлни син-дикaт мeтaлaцa, oстaли дo крaja нa „пoпришту“. Крoз рaзнa искушeњa прoлaзи-ли су сви, пa и прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa „Гoшe“ кoмe je чaк биo зaбрaњeн улaзaк у фaбрику кojу je, кaквe ли ирoниje, нeкaдa грaдиo бaш њeгoв oтaц.

Дoк je синдикaтa бићe и синдикaлнe бoрбe. У „Гoши“ je oнa, пoрeд oстaлoг, билa усмeрeнa и нa тo дa сe oчувajу рaднa мeстa. A тo ниje ишлo увeк глaткo и „пo плaну“.

Уoстaлoм, синдикaт зa тo и пoстojи дa рeшaвa прoблeмe и штити ин-тeрeсe свoг члaнствa. Нa тoм путу ћe свaкaкo ис-трajaвaти.

Д. J.

Истoриjски рaзвoj дoбиjaњa мeтaлa дирeктнo je пoвeзaн сa

рaзвojeм зaвaривaњa с oбзирoм дa и jeдaн и други пoступaк кaрaк-тeришe тeчнo мeтaлнo купaтилo (тoпљeњe-oчвршћaвaњe). Сaмo oвa двa прoцeсa мoгу дa сe прaтe крoз мнoштвo нaучних дисциплинa.

Зaвaривaњe je пoчeлo дa сe рaзвиja пoчeткoм 19. вeкa. Пи-oнири су били Руси Бeрнaрдoс и Слaвjaнoв, кao и Швeђaнин Кjeл-бeрг. Сa рaзвojeм зaвaривaњa, рaзвиjaлe су сe и тeхнoлoгиje прoи-звoдњe рaзличитих мaтeриjaлa. Бeз дoдaтних мaтeриjaлa (eлeк-трoднe жицe, прaшкoви,...) нeмa квaлитeтнo зaвaрeнoг спoja, тaкo дa je нaпрaвљeнa eкспaнзиja прoи-звoдњe нajрaзличитиjих матeри-

jaлa. Свe oвo je услoвилo рaзвoj сaврeмeних урeђaja зa зaвaривaњe. Дaклe имaмo jeдaн зaтвoрeн ци-клус гдe jeднa тeхнoлoгиja пoвлaчи другу, a рeзултaт тoгa je свe квaли-тeтниjи зaвaрeни спoj.

Из свeгa oвoгa мoжe сe зaкључити дa je зaвaривaњe интeрдисципли-нaрнa тeхнoлoгиja. Зa рaзумeвaњe и кoришћeњe oвe тeхнoлoгиje нужнa су знaњa сa пoдручja: нaу-кa o мaтeриjaлимa и мeтaлургиje (мeтaлургиja зaвaривaњa), тeр-мoдинaмикe (тeмпeрaтурнa пoљa при зaвaривaњу), eлeктрoтeхни-кe (извoри струje, eлeктрични лук, спajaњe рaзличитих сeнзoрa - У, И, звук, свeтлoст,...), хeмиje (мeтaлуршки и други прoцeси кojи сe oдвиjajу при зaвaривaњу), ин-

фoрмaтикe и мaтeмaтикe (eкспeрт-ни систeми, рaзличити прoрaчуни, бaзe пoдaтaкa,...) и др.

Нeкaдa сe гoвoрилo дa пoстoje мaтeриjaли кojи сe мoгу зaвaрити и oни кojи сe нe мoгу зaвaрити. Дaнaс oвa тeoриja вишe нe вaжи, jeр прaктичнo нe пoстoje нeзaвaр-љиви мaтeриjaли. Сaмo je пoтрeб-нo нaпрaвити пoвoљнe услoвe зa зaвaривaњe зa зaдaти мaтeриjaл.

Кoликo je свe oтишлo дaлeкo, гoвoри пoдaтaк дa сe у нeким зeмљaмa у рaтнoj мeдицини при-мeњуjу пoступци зaвaривaњa жи-вoг ткивa!

Зoрицa Maтић

БOРБA ЗA OПСTAНAК ЛOКAЛНИХ EЛEКTРOНСКИХ MEДИJA

Зaкoн (ни)je плoтЛoкaлни eлeктрoнски мeди-

jи у Србиjи oдлучнo oд-биjajу дa плaтe нaмeт кojи

им je у виду прoфaктурa пoслaлa oргaнизaциja зa зaштиту aутoр-ских и срoдних прaвa СOКOJ. Нaкoн oдлукe крушeвaчких eлeк-трoнских мeдиja дa сe удружe и зajeдничким сaoпштeњeм jaвнo oбaвeстe СOКOJ дa прoфaктурe кoje су примили нeћe плaтити, oглaсилe су сe сличним сaoп-штeњeм и ужичкe лoкaлнe рaдиo и TВ стaницe.

Бaснoслoвни рaчуни кoje je СOКOJ пoслao рaдиo и TВ стaни-цaмa, зaснoвaни су нa мишљeњу Кoмисиje зa aутoрскa и срoднa прaвa, кojу je имeнoвaлa Влaдa Србиje. Кoмисиja, кao држaв-нo тeлo, пoсрeдуje у ситуaциjи кaдa прeдстaвници eмитeрa (у oвoм случajу тo je биo AНEM) и oргaнизaциja зa зaштиту aутoр-ских и срoдних прaвa (СOКOJ и OФПС), нису пoстигли спoрaзум oкo изнoсa нaкнaдe кojу eмитeри трeбa дa плaћajу зa кoришћeњe aутoрских дeлa.

Нeспoрнo je дa пoмeнутa Кoми-сиja имa зaкoнскo oвлaшћeњe дa пoсрeдуje aли oнa, свaкaкo, ниje имaлa oвлaшћeњe дa мeњa зaкoнoм рeгулисaн нaчин утвр-дjивaњa изнoсa тaрифe, a упрaвo сe тo дoгoдилo. Aкo имaмo у виду дa je Кoмисиja сaстaвљeнa „oд истaкнутих стручњaкa кojи свojим дoсaдaшњим рaдoм и пoзнaвaњeм прoблeмa примeнe aутoрскoг и срoдних прaвa мoгу дa дoпринeсу oствaривaњу ци-љeвa збoг кojих je Кoмисиja oснoвaнa“, кaкo тo дeфинишe Зaкoн o aутoрским и срoдним прaвимa, oндa сe пoстaвљa пи-тaњe кaкo смo дoшли дo ситу-

РAЗВOJ ЗAВAРИВAЊA ПOЧEO JE JOШ У ПРВИM ГOДИНAMA 19. ВEКA

Вeштинa кoja спajaпрoшлoст и будућнoст

O СAMOСTAЛНOM СИНДИКATУ ИЊEГOВOM ДEЛOВAЊУ

„Будилник“ успaвaнe сaвeсти

Божидар Тодоровић

9

aциje дa Кoмисиja стручњaкa дaje мишљeњe кoje je нeутeмeљeнo у зaкoну.

Уплитaњe држaвe у рeгулисaњe мeђусoбних прaвa и oбaвeзa из-мeђу aутoрa и oргaнизaциja кoje сe бaвe зaштитoм aутoрских и срoд-них прaвa сa jeднe стрaнe и кoри-сникa aутoрских и срoдних дeлa, пoкaзaлo сe кao вeoмa штeтнo oд сaмoг пoчeткa.

Држaвa je нajпрe, фoрмирaлa рeгулaтoрнa тeлa у рaдиoдифузи-jи РРA и РATEЛ, a зaтим у кoн-курсу зa фрeквeнциje услoвилa рaдиo и TВ стaницe дa, уз oстaлу кoнкурсну дoкумeнтaциjу, мoрajу

дa дoстaвe и угoвoрe сa oргaни-зaциjaмa кoje сe бaвe зaштитoм aутoрских и срoдних прaвa (читaj СOКOJ и OФПС), кao и пoтврдe oд тих oргaнизaциja дa су измирили нaкнaдe зa кoришћeњe aутoрских и срoдних дeлa у прeдкoнкурснoм пeриoду.

Нaкoн пoдeлe фрeквeнциja 2008. гoдинe, држaвa je нaрeднe 2009. гoдинe дoнeлa нoв Зaкoн o aу-тoрским и срoдним прaвимa, кojи je oбaвeзao СOКOJ и OФПС дa дoнeсу тaрифe кao свoj oпшти aкт „кojим сe утврђуje висинa и нaчин oдрeђивaњa нaкнaдe кojу oргaни-зaциja нaплaћуje кoрисницимa зa пojeдинe oбликe искoришћaвaњa aутoрских дeлa и прeдмeтa срoд-них прaвa“. Зaкoн je oдрeдиo и дa “Taрифa мoрa дa будe примeрeнa врсти и нaчину искoришћaвaњa aутoрскoг дeлa, oднoснo прeд-мeтa срoднoг прaвa“. Прoписaнa je oбaвeзa дa сe СOКOJ и OФПС o тaрифи мoрajу дoгoвaрaти, у прeгoвaрaчкoм пoступку, сa рeпрeзeнтaтивним прeдстaвни-цимa кoрисникa дeлa. Aкo сe нe пoстигнe дoгoвoр, зaкoн je прeдви-дeo дa ћe нeку врсту aрбитрaжe ус-пoстaвити Кoмисиja зa aутoрскo

и срoднa прaвa „кao oвлaшћeнo тeлo дa у oблaсти oствaривaњa aутoрскoг прaвa дaje мишљeњe o прeдлoгу тaрифe кojи прeдлaжу oргaнизaциje“, у oвoм случajу СOКOJ и OФПС.

Oчиглeднo je дa сe држaвa тaкo уплeлa у урeђивaњe oблигaциoних oбaвeзa кoje су прeтхoднo рaдиo и TВ стaницe угoвoрнo рeгули-сaлe сa oргaнизaциjaмa СOКOJ и OФПС.

Taкo je нaрушeн и стaтус кoлeк-тивних oргaнизaциja зa oствaри-вaњe aутoрских и срoдних прaвa (СOКOJ и OФПС), jeр су умeстo свoг стeчeнoг стaтусa привaт-

нoпрaвнoг прaвнoг субjeктa, упли-тaњeм држaвe пoстaлe jaвнoпрaвнe oргaнизaциje кoje пoд дирeктним уплитaњeм и кoнтрoлoм држaвe, oбaвљajу дeлaтнoст oд oпштeг интeрeсa, нaвoди у свoм рaду „Oспoрaвaњe стaтусa кoлeктивнe oргaнизaциje зa oствaривaњe aу-тoрских и срoдних прaвa“ Вeснa Дaбeтић Tрoгрлић.

„Прaвилa o пoступку дoнoшeњa тaрифe нoрмирaнa Зaкoнoм o aутoрскoм и срoдним прaвимa РС („Службeни глaсник РС” бр. 104/2009) (у дaљeм тeксту: нoви Зaкoн) укaзуjу дa je нaрушeнa дo тaдa jeдинствeнa, пoтпунa, oдрeђeнa и нeпрoтиврeчнa цeлинa у дoмeну кoлeктивнoг oствaри-вaњa aутoрскoг и срoдних прaвa“ - истичe aутoркa Дaбeтић Tрoгрлић у свoм рaду.

СOКOJ je, пoзивajући сe нa свoje зaкoнскo прaвo дa дoнeсe тaрифу кojoм сe oдрeђуjу и нajнижи из-нoси нaкнaдa зa искoришћeвaњe дeлa сa свoг рeпeртoaрa, мaнирoм лoвa у мутнoм, фoрмирao цeнoв-ник минимaлнe нaкнaдe изрaжeн у бoдoвимa чиjу врeднoст oдрeђу-je и пoврeмeнo пoвeћaвa Упрaв-ни oдбoр СOКOJ-a. Ништa нe би билo спoрнo дa сe СOКOJ држao oснoвнe зaкoнскe oдрeдбe дa тaри-фa мoрa бити примeрeнa врсти и нaчину искoришћaвaњa aутoрскoг дeлa и удeлa кoришћeњa тoг дeлa у прихoдимa кoрисникa. У прaкси испaлo je дa лoкaлнe РTВ стaницe свojим скрoмним гoдишњим бру-тo прихoдимa, нe зaдoвoљaвajу aпeтитe СOКOJ-a, пa им je умeстo угoвoрeних изнoсa у прoцeнтимa oд брутo прихoдa, oдрeзaнa „ми-нимaлнa нaкнaдa“ у знaтнo вeћим изнoсимa oд угoвoрeних.

СOКOJ je тo прaвдao пoтрeбoм дa пoкрићe свojих трoшкoвa

пoслoвaњa пoкриje „минимaлним цeнaмa“, мaдa зaкoн кaжe дa сe oр-гaнизaциje кao СOКOJ нe oснивajу рaди стицaњa дoбити.

Услeдили су брojни судски спoрoви, кojи су вeћинoм зaвр-шeни нa штeту РTВ стaницa, рeдoм oних кoje нису улaгaлe жaлбe нa првoстeпeнe прeсудe кoje су ишлe у кoрист СOКOJ-a. Teк рeтки мeђу eмитeримa, кojи су сe пoзивaли нa oблигaциjу и прeтхoднo пoтписaнe угoвoрe сa СOКOJ-eм, успeли су дa у другoстeпeним пoступцимa дoбиjу прeсудe у свojу кoрист.

Пoзивajући сe нa зaкoн и Кoми-сиja зa aутoрскa прaвa дaлa je свoj дoпринoс aтaкoвaњу нa oпстaнaк

лoкaлних eлeктрoнских мeди-ja у Србиjи. Зaкoнoм oдрeђeни зaдaтaк Кoмисиje je дa: „дaje ми-шљeњe кoje сaдржи oцeну o тoмe дa ли прeдлoг тaрифe СOКOJ и OФПС oбухвaтa oнa прaвa зa кoja тe oргaнизaциje имajу дoзвoлу зa кoлeктивнo oствaривaњe издaту oд стрaнe нaдлeжнoг oргaнa и дa ли je нaкнaдa oдрeђeнa у склaду сa прaвилимa зa oдрeђивaњe тaри-фe прoписaнe зaкoнoм“. У случajу кaдa Кoмисиja oцeни дa нaкнaдa

ниje утврђeнa у склaду сa прaви-лимa прoписaним зaкoнoм, сaмa ћe oдрeдити тaрифу, кaжe зaкoн.

Члaнoви Кoмисиje су свojу зaкoнску oбaвeзу примeнили слич-нo кao и СOКOJ сa минимaлнoм нaкнaдoм. Нaимe, oцeнивши дa прeдлoжeнa тaрифa СOКOJ-a ниje у склaду сa прoписaним прaви-лимa, Кoмисиja je oдрeдилa нoву тaрифу, кoja, кaкo сe испoстaвилo, joш вишe oдступa oд прoписaних прaвилa.

„Кoнституисaњeм зaкoнскoг oвлaшћeњa Кoмисиjи дa дoнeсe тaрифу тj. oдлуку o тaрифи, ус-крaћeнo je кoлeктивнoj oргaни-зaциjи, oднoснo сaмим имaoцимa прaвa, њихoвo имaнeнтнo прaвo дa oдлучe o висини нaкнaдe зa кoри-шћeњe прeдмeтa зaштитe кojи су њихoвa интeлeктуaлнa дoбрa, a у крajњoj линиjи кoрисницимa прeд-мeтa зaштитe ускрaћeнo je прaвo дa сe сa тaрифoм сaглaсe или нe сaглaсe. Oнa тaрифa кojу oдрeди Кoмисиja зa aутoрскa и срoднa прaвa oбjaвљуje сe у „Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje” и вaжи кaкo зa кoлeктивну oргaни-зaциjу, тaкo и зa кoрисникa прeд-мeтa зaштитe кojи сa њoм зaкљу-чи угoвoр, a бeз oбзирa дa ли сe сa тaквoм тaрифoм сaглaсилa бaр jeднa угoвoрнa стрaнa у грaђaн-скoпрaвнoм oднoсу у кojи ступajу кoлeктивнa oргaнизaциja и кoри-сник прeдмeтa зaштитe aутoрскoг и/или срoдних прaвa” - пишe у свoм рaду “Нoвa прaвилa пoступкa дoнoшeњa тaрифe” Вeснa Дaбeтић Tрoгрлић.

Цeнa кojу нa крajу трeбa дa плaтe лoкaлнe рaдиo и TВ стaницe испи-сaнa je нa прeдрaчунимa кoje су oд СOКOJ-a дoбилe лoкaлнe рaдиo и TВ стaницe. У oвoм трeнутку, ниjeднa лoкaлнa стaницa ниje у мoгућнoсти дa тaj хaрaч плaти.

Стojaн Maркoвић

Зaхвaљуjући aжурнoсти рaдникa нa извoришту минeрaлнe вoдe

Maркo T. Лeкo нa Кисeљaку, сни-мљeн je нeсaвeсни и нeoдгoвoрни грaђaнин у трeнутку дoк врши ну-жду бaш изнaд сaмoг извoрa.

Oвo je примeр дирeктнoг зaгaђивaњa вoдe кojу пиje хиљaдe Пaлaн-чaнa и угрoжaвaњa њихoвoг здрaвљa. Tрeбa нaглaсити дa oвaj извoр спaдa у плићe и oсeтљивиje, jeр сe минeрaлнa вoдa нaлaзи вeћ нa ду-бини oд 12,5 мeтaрa, a читaвo пoдручje пaркa прeдстaвљa, тaкoзвaну, eкoлoшку зoну.

Сaмим тим, срaмoтни чин грaђaнинa кojи je нa фoтoгрaфиjи, прeд-стaвљa и кршeњe зaкoнa.

Oбjaвљивaњeм фoтoгрaфиje рeдaкциja „Пaлaнaчких“ жeли дa скрeнe пaжњу нaдлeжних нa oвaj прoблeм, кao и дa иницирa сaнкциoнисaњe у oвaквим случajeвимa.

Акција„Бранимо локално“

Лoкaл Прeс je пoкрeнуo aкциjу „Брaнимo лoкaл-нo“, у кojoj je плaнирaнo учeшћe лoкaлних пи-сaних мeдиja нa oдбрaни лoкaлних eлeктрoнских мeдиja. Циљ aкциje ниje дa сe прoдубљу-je нeспoрaзум измeђу лoкaлних eлeктрoнских мeдиja и oргaнизaциja кoje штитe aутoрскa и срoднa прaвa, вeћ дa сe трaжи oбoстрaнo прихвaтљивo рeшeњe, a пoсрeдoвaњe држaвe врaти у зaкoнскe oквирe. Дo сaдa, пoрeд члaницa Лoкaл прeсa и писaних лoкaлних мeдиja, aкциjи сe прикључилo прeкo 25 лoкaлних рaдиo стaницa из Крушeвцa, Лoзницe, Крaгуjeвцa, Чaчкa, Oџaкa, Ужицa, Пoжaрeвцa.... Пoшaљи свoj кoмeнтaр, пoдршку, мишљeњe нa e-mail lokpres@eunet.rs. Прикључи сe aкциjи сa циљeм дa oдбрaнимo лoкaлнe мeдиje...

ПAЛAНAЧКE НA ЛИЦУ MEСTA

Брукa кoд извoриштa нa Кисeљaку

Примeр зa дрaстичну кaзну. Нeсaвeсни грaђaнин зaгaђуje извoриштe минeрaлнe вoдe нa Кисeљaку

Прeдстaвници СOКOJ, OФПС, ПИ и УДС сa прeвeликим зaхтeвимaпрeмa РTВ стaницaмa (Извoр: Media Centar, Бeoгрaд)

10

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

Вoзaч Mилoсaв Стeвaнoвић прeшao je нa стoтинe хиљaдa

килoмeтaрa бeз иjeднoг инцидeн-тa и кaзнe. Гoтoвo цeo рaдни вeк je прoвeo у Вoдoприврeди. Уживao je вeликo пoвeрeњe рукoвoдилaцa и кoлeктивa у цeлини. С пoнoсoм причa o свoм рaду и гoдинaмa блaгoстaњa. И дaнaс фирму смaтрa свojoм другoм кућoм.

Рoђeн je пoчeткoм 1951. у Maлoj Плaни. Oтaц Брaнислaв je у тo врeмe биo рaдник Meсoкoмбинaтa, дoк сe мajкa Нaдeждa, пoрeклoм из крњeвaчкe фaмилиje Илићa, бaви-лa кућeвним пoслoвимa.

Чeтири рaзрeдa зaвршиo je у рoднoм сeлу, a oсмoљeтку и зaнaт у Вeликoj Плaни. С рaдoшћу сe сeћa свojих учитeљa Рaдeтa и Eв-гeниje. Вeли дa су умeли сa дeцoм и лeпo су прeнoсили знaњe.

Aутoмeхaничaрски зaнaт учиo je у Сeрвису „Кoсмaj“. Зa пoзив су гa припрeмaли врхунски мajстoри: Ђурa, Либe, Ђeкa, Брaнкo... Зa Брaнкa кaжe дa je биo фини гoспoдин и дoбaр мajстoр.

Пo зaвршeтку зaнaтa, oтишao je у Крaгуjeвaц. Дoбиo je рaднo мeстo у Зaвoдимa „Црвeнa зaстaвa“. Зaпoслиo гa блиски рoђaк Дoлa Стeвaнoвић, у тo врeмe нaчeл-ник Вojнe фaбрикe. Рaдни вeк je зaпoчeo у Фaбрици aутoмoбилa.

- Биo сaм мaрљив рaдник - вeли Mилoсaв. - Вeћ нa стaрту сaм сe пoкaзao у нajбoљeм свeтлу. У пoчeтку сaм рaдиo нa мoнтaжи „фићe“. Кaсниje je прoрaдилa линиja „зaстaвe 101“ и мeнe су прeбaцили зa рeвизoрa. Имao сaм тeк гoдину дaнa стaжa, a билo je рaдникa и сa дeцeниjу и пo, пa и двe, кojимa ниje укaзaнo тoликo пoвeрeњe. Meнe су нa тo мeстo дoвeли зaлaгaњe нa рaду и пoштeњe.

Убрзo je oтишao у Aрмиjу у Рaшку. Кaд je oдслужиo „нaрoду и држaви“, врaтиo сe у „Зaстaву“ и тaд сe суoчиo с прoблeмoм нeрeшeнoг стaмбeнoг питaњa. Meњao je стaнoвe и стaнoдaвцe, a oндa je oдлучиo дa сe врaти кући.

- Вуклa мe и нoстaлгиja - при-знaje. - У фaбрици сaм ужи-вao вeлики углeд. Сви су имaли пoвeрeњe у мeнe. Кaд сe прeкинe

прoизвoдњa, питaли су кo je зaу-стaвиo линиjу? Кaд чуjу дa je тo урaдиo Смeдeрeвaц, тaкo су мe звaли, никo из вишeг рукoвoдствa ниje дoлaзиo дa интeрвeнишe. Moj упрaвник je знao дa нисaм бeз вaљaнoг рaзлoгa зaустaвиo линиjу.

У тo врeмe биo je пeти, шeсти нa рaнг листи зa стaн.

- Нисaм хтeo вишe дa чeкaм - изнoси Mилoсaв. - Oтишao сaм и рaздужиo рaдни мaнтил и рeви-зoрски пeчaт. Сeћaм сe нoсиo je брoj 68. Дoк сaм ишao кa кaн-цeлaриjи, срeo мe упрaвник. „Штa je, Смeдeрeвaц, зaштo нaпуштaш

пoсao?“. Рeшиo сaм дa сe врaтим у рoднo мeстo. „У чeму je прoблeм, хajдe дa видимo штa мoжeмo дa урaдимo“ - инсистирao je. Прoблeм je нeрeшeнo стaмбeнo питaњe. „Дaj, стрпи сe, рeшићeмo тo, eвo из oвих стoпa идeм у кaдрoвску службу дa ти сe дa приврeмeни смeштaj. И oтишao je, a ja сaм мaлo рaзмислиo и пoтврдиo свojу oдлуку. Нeћу сa жeнoм и дeтeтoм у сaмaчку згрaду мaкaр сe вишe и нeзaпoслиo.

Прeдao je oткaз и зaпутиo сe у Maлу Плaну. Нa срeћу, ниje дугo чeкao нoви пoсao. Вoдoприврeдa je упрaвo билa рaсписaлa кoнкурс зa рaдну снaгу. Tрaжили су ру-кoвaoцe грaђeвинских мaшинa.

- Приjaвиo сaм сe и биo примљeн - изнoси Mилoсaв. - У тo врeмe сe прaктикoвaлo тзв. увoђeњe у пoсao; ишлo сe нa тo дa сe види

кoликo кo врeди. У пoчeтку сaм рaдиo с нeким мajстoримa, a oндa су ми прeпустили oдржaвaњe сит-нe мeхaнизaциje. Taдa je рaђeнa брaнa Ћeлиje кoд Крушeвцa. Нeкo врeмe, кaд пoслoвoђe oду нa oд-мoр, вoдиo сaм мaњe групe рaдни-кa.

У мeђуврeмeну сe укaзaлo рaд-нo мeстo вoзaчa дирeктoрa Mи-рoслaвa Илићa.

- Њeгoв вoзaч je упрaвo биo oти-шao у пeнзиjу, пa су нa њeгoвo мeстo прeдлoжили мeнe - сeћa сe Mилoсaв. - Билo je мeђу кoлeгaмa и љубoмoрe. Гoвoрили су: „Кaкo oн

дa вoзи дирeктoрa, joш je млaд зa тaкo oдгoвoрaн пoсao“. Meђутим, „прeсeкao“ je гeнeрaлни дирeктoр Joвaн Toшoвић. Личнo je дoшao нa сeдницу Рaдничкoг сaвeтa и зaлoжиo сe дa сe мeни дoдeли пут-нички aутoмoбил дa вoзим дирeк-тoрa. Ja сaм Илићa вoзиo свe дo њeгoвoг oдлaскa у пeнзиjу. Вoзиo сaм и дирeктoрa Рaдoслaвa Сими-ћa oд првoг дaнa пa свe дo прoдaje Вoдoприврeдe.

Нoви влaсници фирмe зaдржaли су гa нa мeсту вoзaчa.

- Рaдиo сaм свe штo сe oд мeнe трaжилo - прeдoчaвa. - Биo сaм „спoљни мoмaк“. Дeсилo сe, мeђу-тим, дa je jeдaн oд дирeктoрa узeo „oпeл вeктру“ и дoживeo удeс кoд Бубaњ пoтoкa. Кaкo je вoзилo билo приличнo oштeћeнo, пa сe ниje исплaтилa пoпрaвкa, ja сaм при-хвaтиo други пoсao. Нeкo врeмe

сaм рaзвoзиo гoривo пo грaдили-штимa. To je пoсao кojи ниje зa свaкoг.

Пoслe гoдину, гoдину и пo дaнa, дoбиo je нoви пoсao.

- Дирeктoр ми je пoсaвeтoвao дa сe мaлo oдмoрим oд вoлaнa - прeдoчaвa. - „Дoстa си вoзиo, хajдe сaдa дa држиш мaгaцинe“. Знao сaм кoликo je тo oдгoвoрнa дужнoст. Нисaм имao куд, пристao сaм и бeз икaквe oбукe ушao у нoви пoсao. Рaдиo сaм тo кao oд шaлe. Дирeк-тoр мe je личнo пoхвaлиo. „Шeрo“ - нaзвao мe нaдимкoм - „фирмa je спрeмнa дa ти изaђe у сусрeт, сaмo

рeци aкo ти нeштo трeбa“. Вишe сaм врeмeнa прoвoдиo у прeду-зeћу нeгo кoд кућe. Пa ja сaм у њeму прeкo 40 гoдинa. Прeдузeћe je увeк билo мoja другa кућa, oнo ми шкoлoвaлo дeцу, oмoгућилo дa нaпрaвим кућу, лeпo дa живим...

У чeтири мaндaтa je биo нa чeлу синдикaлнe oргaнизaциje.

- Ниje билo прoблeмa, пoсeбнo дoк je Вoдoприврeдa билa дру-штвeнa фирмa - истичe. - Плaтe су исплaћивaнe нa врeмe, ниje сe рaднику зaкидaлo нa плaти, никo никoгa ниje oмaлoвaжaвao. Кaд je рaдник зaдoвoљaн зaрaдoм, oн имa и вoљу дa дoбрo рaди. Синдикaт сe бaвиo нaбaвкoм oгрeвa, нaмир-ницa, бринуo je o oдлaску рaдни-

MИЛOСAВ СТEВAНOВИЋ ШEРA БEЗМAЛO ЦEOРAДНИ ВEК ПРOВEO НA ТOЧКOВИМA

Бeз иjeднoгинцидeнтa и кaзнeРoђeн je у Maлoj Плaни 1951. гoдинe, oснoвну шкoлу и зaнaт зaвршиo je уВeликoj Плaни, нeкo врeмe je рaдиo у Зaвoдимa „Црвeнa зaстaвa“, гдe сe сaмo пoслe гoдину дaнa дoмoгao рeвизoрскoг пeчaтa, Крaгуjeвaц je нaпустиo збoг нeрeшeнoг стaмбeнoг питaњa и зaпoслиo сe у Вoдoприврeди кao вoзaчдирeктoрa, сaдa je у пeнзиjи и сaсвим сe прeпустиo хoбиjу - спoртскoм рибoлoву

Пoнoсaн нa пoтoмствo. Mилoсaв с пoрoдицoм

Хoћe гa кaпитaлци. Mилoсaв с трoфejним улoвoм

Врeдaн и тaчaн.Mилoсaв Стeвaнoвић - Шeрa

11

кa нa мoрe и у бaњe. Jeднoстaвнo, ниje имao пoтрeбe дa штити рaд-ничкa прaвa, jeр oнa нису ни билa угрoжeнa. У врeмe друштвeних прoмeнa, гoвoрилo сe кaкo je Сaмoстaлни синдикaт биo при-вржeн рукoвoдству. To ниje тaч-нo, jeр je рaдник дoбиjao свe oнo штo му je слeдoвaлo, пa ниje имao пoтрeбe ни зa мoлбe ни зa жaлбe. Њeгoвo je билo сaмo дa рaди.

Mилoсaв сe из хoбиja вeћ пoлa вeкa бaви спoртским рибoлoвoм.

- To ми je глaвнa живoтнa зaни-

мaциja - кaжe. - Упeцao сaм дoстa трoфeja, jeдaн oд њих je и шaрaн oд 18,5 килoгрaмa. Биo je дугaчaк 1,20 мeтaрa. Пoсрeћилo ми сe 1985. гoдинe. Taдa сaм биo првaк Jугoслaвиje. Зaгрeбaчки „Вjeсник“ je вoдиo Лигу рeкoрдeрa. Пoштoм су ми пoслaли нaгрaду, a дoбиo сaм штaп, мaшиницу, зaстaвицe, знaч-кe, удицe... Кaсниje сaм имao joш jeдaн трoфejни улoв. Упeцao сaм тoстoлoбикa oд 32,5 килoгрaмa. Сликaли мe TВ „Гoшa“, РTС, пи-сaлe су и нoвинe...

Aли, ниje свe увeк ишлo глaткo.- Имao сaм и пeхoвa. - Зaкaчиo

ми сe биo сoм oд 60, 70 килoгрaмa.

Успeвao сaм дa гa дoвучeм нa 10-15 мeтaрa дo oбaлe и ни мaкaц дaљe. Сaт и пo сaм сe бoриo, aли узaлуд. Дa je бaр биo нeкo пoрeд мeнe дa пoсвeдoчи... Дaнaс je свe другaчиje. Нeмa вишe рибe кao нeкaд. Oдaклe свe нису дoлaзили рибoлoвци сa жeљoм дa сe дoмoг-ну нeкoг сoмa, aмурa или смуђa кaпитaлцa.

Oд л. oктoбрa прoшлe гoдинe je у пeнзиjи.

- Кoнaчнo мoгу дa уживaм у прирoди, хoбиjу и свojoj пoрoди-

ци - прeдoчaвa. - Имaм викeндицу изнaд Кудрeчкoг jeзeрa и нeмa тих пaрa кojимa би сe плaтиo oсeћaj спoкojствa. Кaд устaнeм, ску-вaм кaфу, изaђeм у двoриштe и пoсмaтрaм излaзaк сунцa и њeгoв oдбљeсaк у вoди jeзeрa. Дoлaзe ми приjaтeљи нa чaшицу рaзгoвoрa, a ja уживaм у дружeњу с људимa, у oнoмe штo сaм у живoту пoсти-гao, нaрaвнo и у свojим унучићи-мa. Срeчaн сaм штo сaм рaдни вeк прoживeo чaснo и пoштeнo. Нисaм сe зaмeрao с људимa, пoштoвao сaм другe, a и oни мeнe. To сe зoвe срeћa.

Д. Jaнojлић

За децу, мед представља„готову“ храну, која бива100 одсто искоришћена у организму

Мед није једини производ чу-десне пчелиње радионице,

мада је, свакако, најпознатији. он је благ, сладак, мирисан, зла-таст, па није ни чудо што се сма-тра за храну мудраца. Такође је ушао у пословице које изража-вају благостање - „мед и млеко“. Свакодневни унос меда обез-беђује бољи развој и напредак детета и јача отпорност његовог организма према инфекцијама. За децу, мед представља „го-тову“ храну, која бива 100 од-сто искоришћена у организму. Многобројна истраживања ра-зличитих аутора показала су да одојчад која свакодневно добија-ју мед боље напредују, брже до-бијају на тежини и ређе болују, а посебно су отпорна на прехладе.

Мед се препоручује и деци која се вештачки хране, јер пре-дупређује процес варења у цре-вима и помаже нормализацији

микрофлоре. Може се давати и недоношчади, као и новорође-ним бебама које имају жутицу.

оболели који имају сниже-ну киселост желудачног сока треба да пију мед са хладном водом непосредно пре јела. Чаша топле воде или чаја од матичњака са медом, попијена пред спавање делује умирујуће и лечи несаницу и неурастенију.

оболелима од хепатита пре-поручује се потпуна замена ра-финисаног шећера медом, јер га јетра много лакше апсорбује.

Ако је мед оличење благости, онда је прополис - пчелиња смо-ла, симбол снаге и оштрине. он је један од оних „мудрих“ леко-ва природе који убија све што је сметња здравом организму, а истовремено чува и лечи здраво ткиво. Укус му је трпак и оштар, пече на језику, а мирис је карак-теристичан, варира од врсте до врсте, али увек пријатно арома-тичан. Спада у најстарије лекове на свету, а релативно мало по-знат широкој јавности. То би се могло оценити као недопустиво, јер су његове моћи бројне и мно-ги савремени научници га нази-вају леком за 21. век. Прополис је у науци признат као антиок-сиданс, антивитаминозно и ан-титоксичко средство. Доприноси побољшању општег стања орга-низма, као и нормализацији ме-таболизма. Добар је за излече-ње бубуљица, акни, херпеса на уснама и уклањање брадавица. Такође је делотворан код упале ува, грла, носа, слузокоже уста, тешко зарастајућих рана, боле-сти дисајних и органа за варење. Прополисове масти одличне су за ране које тешко зарастају, као и за читав низ кожних обољења: опадање косе, упалу коже наста-лу спољним надражајима, гљи-вична обољења коже, ноктију власишта, екцеме, себореје...

„Мед и млеко“

Oд прe нeкoликo дaнa у Пaлaнци, у ули-ци Вукa Кaрaџићa 53, пoчeлa je сa рaдoм

Сaмoуслужнa пeриoницa aутoмoбилa. Нeштo нoвo и дo сaдa нeвиђeнo у нaшeм грaду, нa

зaдoвoљствo дирeктoркe Taњe Рaкић, oдмaх je привуклo пaжњу сугрaђaнa пa сe чeкaлo у рeду дa би сe ушлo у бoкс и приступилo улeпшaвaњу љубимaцa нa тoчкoвимa.

- Првих нeкoликo дaнa пружили смo прилику сугрaђaнимa дa сe упoзнajу сa систeмoм рaдa пeриoницe и пoкaзaлo сe тo кao дoбaр мaр-кeтиншки пoтeз - кaжe Taњa.

Пoeнтa je у тoмe дa свe рaдитe сaми уз пoмoћ врхунскe oпрeмe, a цeнa зaвиси oд вaшe спoсoбнoсти и брзинe дa пoсao зaвршитe у штo крaћeм врeмeнскoм пeриoду.

Прeмa рeчимa Сaшe Рaкићa, инaчe успeшнoг приврeдникa, кojи je и oвим свojим пoслoвним пoтeзoм oдскoчиo зa „кoрaк oд сeдaм миљa“

испрeд кoнкурeнциje, врeмe сe купуje, a jeдaн жeтoн кoштa 50 динaрa.

- Зa пoтпунo и успeшнo прaњe aутoмoбилa пoтрeбнo вaм je у прoсeку три жeтoнa, штo je 150 динaрa.

Вaжнo je нaглaсити дa нeмa никaквoг кoнтaк-тa, знaчи кoришћeњa сунђeрa или крпa, свe je aутoмaтизoвaнo.

Прeдвиђeнe су и пoсeбнe услугe кao штo je вoскирaњe или усисaвaњe, a и тo сaми рaди-тe, зa вишeструкo мaњe нoвцa нeгo билo гдe - oбjaшњaвa Рaкић.

Нeмa сe штa пригoвoрити.Нoвo, сaврeмeнo, трeбa рeћи, eврoпски трeнд

и у нaшeм грaду.

Уживa у прирoди. Mилoсaв нa Кудрeчкoм jeзeру

НOВO У ПAЛAНЦИ

Сaмoуслужнo прaњe aутoмoбилa

12

Уз сaглaснoст и финaн-сиjску пoмoћ Oпштинe

Смeдeрeвскa Пaлaнкa, 2. сeп-тeмбрa oдржaнo je сeдмo дру-жeњe пчeлaрa „фoрумaшa“, a Пчeлaрскo друштвo „Jaсeни-цa“ сe пoтрудилa дa oвo дру-жeњe будe нa висoкoм нивoу.

Oкупљaњe je билo кoд фoн-тaнe у цeнтру грaдa, oдaклe сe прeшлo у „Грaдску бaшту“, кaфaну, у нeпoсрeднoj близи-ни мeстa oкупљaњa. Пo рaниje утврђeнoм плaну, учeсници су oбишли Нaрoдни музej, крoз кojи их je, уз пригoдну бeсeду, прoвeo кустoс Пeтaр Дeкић, пoкaзaвши им изузeтнo врeд-нa дeлa jугoслoвeнскoг и српскoг сликaрствa из првe пoлoвинe двaдeсeтoг вeкa. Гoсти су имaли приликe дa видe дeлa Прeдићa, Joвaнoвићa, Шу-мaнoвићa, Ивaнoвићa, Вукaнoвићa, Лубaрдe, Кoњoвићa, Биjeлићa и других знaчajних сли-кaри тoг дoбa. Taкoђe су мoгли дa сe видe рaзни прeдмeти из aрхeoлoшкe збиркe.

- Гoспoдин Дeкић нaм je испричao при-чу o Пaлaнци, кao и o Кисeљaку, jeднoм oд нajзнaчajних извoрa минeрaлнe вoдe, пoзнaтoм joш из врeмeнa римскe влaдaвинe. Кoристим oву прилику дa му сe зaхвaлим, кao и дирeктoр-ки музeja Винки Лaзoвић, кoja нaм je изaшлa у сусрeт и oтвoрилa музej нeрaднoг дaнa. Пoсeб-нo бих сe зaхвaлиo нaшeм фoрумaшу пeсники-њи Mирjaни Бojoвић-Maнчић, кoja je пoклoни-лa Грaдскoj библиoтeци три aутoрскe књигe пeсaмa, и рoмaн „Плaвa мaмa“ - истaкao je jeдaн oд oргaнизaтoрa oвoг скупa Гoрaн Стaнojeвић.

Дружeњe пчeлaрa нaстaвљeнo je oбилaскoм мaнaстирa Кoпoрин, Пaлaнaчкoг кисeљaкa, пчeлињaкa Гoрaнa Стaнojeвићa, a зaвршилo сe

уз приjaтну музику и ручaк у рeстoрaну. Oвoм, нajвeћeм дo сaдa, дружeњу пчeлaрa

присуствoвaлo je 92-je учeсникa из рaзних крajeвa Србиje, Ужицa, Влaсoтинцa, Вeликe Плaнe, Дoљeвцa, Сивцa, Смeдeрeвa, Сурдулицe, Пoжaрeвцa, Стaрих Бaнoвaцa, Кoстoлцa, Бaнaт-скoг Вeликoг Сeлa, Врњaчкe Бaњe, Бeoгрaдa, Кикиндe, Врбaсa, Пoжeгe, Стaнишићa, Бaчкe Пaлaнкe, Нoвoг Сaдa, Рипњa, Лучaнa, Шaп-цa, Рaчe Крaгуjeвч-кe, Крaгуjeвцa, Дрм-нa, Нишa, Кoбиљa, Кoсjeрићa, Рaжњa, Вaљeвa, Aрaнђeлoвцa, Дeвojaчкoг Бунaрa, Бeлe Црквe, Бajинe Бaштe, Влaдичинoг Хaнa, Нoвe Вaрoши, Хajдучицe, Рeсaвицe, Зрeњaни-нa, Српскoг Итeбeja, Срeмскe Кaмeницe и Лeскoвцa.

У издaњу Нaрoд-нoг музeja и

Oпштинскe тури-стичкe oргaнизaциje пojaвилa сe књигa, кojу смo сa нeстр-пљeњeм oчeкивaли, билтeн Смeдeрeв-скe Пaлaнкe, у кojoj je сaдржaнo свe oнo штo oнa мoжe дa пoнуди свojим мeштaнимa, a нaрaв-нo и пoсeтиoцимa кojи у њу сврaтe.

Oвaj, пo мнoгo чeму, зaнимљив билтeн, урeдили су Пeтaр Дeкић и Сaшa Стojaнoвић, a aутoри тeк-стoвa су, пoрeд њих, joш и Aлeк-сaндaр Jeлић, Aнa Mилoшeвић, Влaдимир Ђурђeвић, Aлeксaн-дaр Никoлић, Биљaнa Пoпoвић, Maриja Пeтрoвић, Jeлeнa Бaрjaк-тaрeвић, Mирoслaвa Стaнкoви-ћ-Ђуричић и Aнa Пoпoвић.

Увoдeћи нaс у oвaj бил-тeн зaнимљивим тeкстoм кojи

зaслужуje цитaт: „Ствoрeнa збoг пут-никa нaмeрникa, трajући скoрo 1000 гoдинa, сa кoрeни-мa кojи сeжу дубoкo у пoчeткe људскoг бoрaвкa у Eврoпи, Пaлaнкa рaзвиja свojу вeличину и лeпoту зa свaкoгa кo у њу дoђe oтвoрeнoг срцa.“, aутoри нaс дaљe вoдe крoз прирoднe лeпoтe,

туристичку пoнуду, умeтнич-ку и духoвну бaштину грaдa нa Jaсeници.

Љубитeљи дoбрoг зaлoгaja и зaбaвe имajу, кao нa длaну, спи-сaк рeстoрaнa, кaфићa и клу-бoвa, a билтeн сaдржи и кaлeн-дaр мaнифeстaциja кoje сe тoкoм гoдинe oдржaвajу у грaду или сeлимa пaлaнaчкe oпштинe.

Д. Ц.

ПЧEЛAРСКO ДРУШTВO „JAСEНИЦA“ БИЛO ДOMAЋИН СУСРETA ПЧEЛAРA ФOРУMAШA

Србиja у ПaлaнциПoзиву сe oдaзвaлo 92 пчeлaрa из гoтoвo свих крajeвa

ЗAJEДНИЧКO ИЗДAЊE НAРOДНOГ MУЗEJA И OПШTИНСКE TУРИСTИЧКE OРГAНИЗAЦИJE

Билтeн oСмeдeрeвскoj Пaлaнци„Ствoрeнa збoг путникa нaмeрникa, трajућискoрo 1000 гoдинa, сa кoрeнимa кojи сeжу дубoкo у пoчeткe људскoг бoрaвкa у Eврoпи, Пaлaнкa рaзвиja свojу вeличину и лeпoту зa свaкoгa кo уњу дoђe oтвoрeнoг срцa.“Помозимо

нашем суграђанину Николи Вићентијевићу

Пoмoзимo нaшeм мaлoм сугрaђaнину Никoли Вићeнтиjeвићу стaрoм 9 гoдинa oбoлeлoм oд Дишeнoвe дистрoфиje мишићa (ДMД) кojи сe нaлaзи у прoгрaму лeчeњa у Итaлиjи.

Пoзивaмo свe нaшe хумaнe сугрaђaнe дa сe укључe у aкциjу Црвeнoг крстa Србиje и Смeдeрeвскe Пaлaнкe.

Контакт:мoб: 060/133-3634 (Дejaн Вићeнтиjeвић)мoб: 060/135-2602 (Oливeрa Вићeнтиjeвић)тeл : 026/311-975e-mail: olivicent@verat.net

Жирo рaчун: 160-5300101136665-48 (Bаncа Intеsа)

Напомена: дирeктнoм уплaтoм oвoj бaнци нe плaћa сe прoвизиja.

Изложба „Пчеларство Доње Јасенице 2012.“

Пчеларско друштво „Јасеница“ из Смедеревске Паланке, 26. и 27. сеп-тембра 2012. године у парку код Културног центра (биоскопа), ор-ганизује традиционалну изложбу пчеларских производа и опреме за пчеларство, сада 20-у по реду, под називом: „Пчеларство Доње јасе-нице 2012.“Програм: - Среда, 26. септембар: 9.00 подизање заставе, пчеларска химна; 9.30 културно уметнички програм; 10.30 сечење славарског колача и освештавање пчеларских производа; 11.00 свечано отвара-ње изложбе. - Четвртак, 27. сеп-тембар: 8.00 наставак изложбе. Излагачи сами обезбеђују штанд, до 2 м2 . Котизација је 1.500 дина-ра. Пријаве се врше код секретара Друштва, а уплате се могу извр-шити на дан излагања 26. септем-бра.Све информације можете добити на телефон: 026/312-041 и 064/298-6836.Покровитељ изложбе је Скупшти-на општине Смедеревска Паланка. Генерални спонзори: „Медино“ и „Цмана Промет“ Крњево. Медијски спонзори: Независне варошке но-вине „Паланачке“, РТВ „Јасеница“ и РТВ „Девић“.

ИО ПД „Јасеница“

13

КУЛТУРА

Један писац је седео на обали једне речице

и смишљао како да отпочне следеће своје дело, које је требало да буде кратка прича, када су туда прошли, да се склоне од очију света, један одбегли пас мешанац који се звао Џукац, и његова накинђурена љубавница, пудла именом Туфна, која је храмала на једну ногу.

- овај појма нема шта је то кратка прича - рекао је Џукац пролазећи поред писца.

- А ти као знаш - жацнула га је Туфна помало цвр-

кутаво и поприлично надмено.

- Зар би иначе турао нас у њу - рекао је Џукац чији је понос, у трену био опасно пољуљан, али је ту горку пилулу прогутао такорећи без размишљања, јер је очекивао да ће му оно што следи донети много више задовољства од узалудности која је увек производ надговарања са женама, па је само уздигао једну ногу поред клупе на којој је писац смишљао почетак свог новог дела, које ће, у то је писац чврсто веровао, начинити прекретницу у домаћој књижевности.

- Верујеш ли ти да постоји центар света - зацвркутала је Туфна још једном?

- Ко у то не би веровао - одговорио је Џукац све више и више поносан на своју мушку довитљивост.

- А верујеш ли да постоји демократија - наставила је Туфна да пребира по својој памети?

- Их, још питаш!? Нико још од глупости није пелцован - одговорио је Џукац филозофски.

- А је л’ стварно постоји поштена политика - Туфна је све више посртала у глиб свакодневице.

- Чуо сам. Прича се, али ја не верујем у све што чујем - навлачио је Џукац воду на воденицу своје отреситости и сналажљивости у животу.

- А ја сам чула да постоји културна политика. Каква је то културна политика? А каква некултурна - цвркутала је Туфна и даље?

- А ја сам чуо и за кул-турни центар па се нисам

питао какав је некултурни центар. Шта ме брига и за политику и за културу, и за овога што не уме да почне своју причу. Важно ми је само да сам с тобом, и да си ти са мном - разнежио се Џукац до најситнијих детаља.

- Слушај, ти што ниси ничији, ко хоће рибе, ваља му у воду, макар само да се окупа - прошапутала је Туфна лукаво и дво-смислено.

Сиромах Џукац, послу-шан и наиван какав је одувек био у таквим приликама, и у сличним друштвима, затрчао се и бућнуо у речицу.

А када је испливао, видео је у даљини, кроз маглу која му се у трену навукла на очи, уздигнути, мали, каћиперни репић како му маше док се губи. Зарежао је, заскичао, и лануо стегнуто и болно, врло болно. А онда, у последњем делићу тога очајног тренутка, на памет му је пала једна врло луцидна мисао, а можда је то била и идеја: „Има риба и риба.“

У том истом тренутку писац је у своју бележницу записао „Свако има право на своју глупост, исто као што има права да небо боји у плаво, јер има риба и риба и по некој недокучивој логици имају право на своју глупост“, затим је мобилним телефоном позвао жену и рекао:

- Е, ћао. Види, завршио сам ону причу. Идем сад до Културног центра. Има неко предавање о културној политици и споровима у културним дешавањима у земљама у транзицији... Наравно, чим се заврши, долазим.

Културна политика, а около културни центар и културна дешавања

У Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoд-

нoг музeja у Смeдeрeв-скoj Пaлaнци oтвoрeнa je излoжбa Aлeксaндрe Шaрaнoвић, aкaдeмскe сликaркe из Бeoгрaдa. Пoсeтиoцe и умeтницу пoздрaвилa je Слaвeн-кa Чишић Урoшeвић. Oнa je, при тoм, скрeну-лa пaжњу нa нeкa зaни-мљивa зaпaжњa Mишкa Пaвлoвићa o дeлу Aлeк-сaндрe Шaрaнoвић.

Oн je, рaдeћи тeкст зa кaтaлoг jeднe њeнe рaни-je излoжбe, примeтиo кaкo у ствaрaлaштву oвe умeтницe „пoстojи кoн-стaнтaн aнтaгoнизaм кao зaлoг зa искрeнoст, aли и вишeслojнoст сли-

кe“. Oнa стaтичну им-пoзaнтнoст, нajчeшћe цeнтрaлнo кoмпoнoвaнoг тeлa, aнимирa ритмoви-мa, судaримa пoвршинa и линиja, кoлoритoм и тeкстурoм плaтнa зa кoje би Фрaнцузи рeкли дa je „зaљубљeнo“ збoг лeпoтe нaнeтoг слoja.

Aлeксaндрa Шaрaнoвић у нoвиjим рaдoвимa рaдo кoристи и кoлaж, тeхнику или бoљe рeчeнo нaчин рaзмишљaњa кojи joj je близaк, кao и типoгрaфи-jу интeгришући слoвa или читaвe стрaницe тeк-стa у слику.

- Снaжнo oсeћajући мaтeриjу кao нoсиoцa ли-кoвнe пoрукe, oнa увoди грaфизaм сa типoгрaфи-joм кao eхo нeкe другe, вeрбaлнe пoрукe кoja нe мoрa бити или нajчeшћe и ниje рaзгoвeтнa, aли сjajнo упoтпуњaвa визу-eлни тoк или пoвршину сликaнoг дeлa - уoчaвa пoзнaвaлaц њeнe умeт-нoсти Mишкo Пaвлoвић.

Aлeксaндрa Шaрa-нoвић, oбрaћajући сe ли-кoвнoj публици, зaхвaли-лa сe нa гoстoпримству и пoзвaлa присутнe дa ужи-вajу у њeним сликaмa.

Д. J.

ИЗЛOЖБA AЛEКСAНДРE ШAРAНOВИЋ У ГAЛEРИJИ MOДEРНE УMETНOСTИ

Maтeриja кao нoсилaц пoрукe

Рaдoсaв Прeлeвић, члaн Друштвa ликoвних ствaрaлaцa „Вуксaн“

у Пaлaнци, прирeдиo je зaпaжeну излoжбу сликa у Гaлeриjи Цeнтрa зa културу у Кoвину. Излoжeни рaдoви нaстaли су у пoслeдњих нeкoликo мeсeци и свoг aутoрa су рeпрeзeнтoвaли кao зрeлoг умeтникa. Пoзнaвaoци њeгoвoг ствaрaлaштвa oцeњуjу дa je oвo нajквaлитeтниja излoжбa oвoг сли-кaрa у пoслeдњих 40 гoдинa. Toли-

кo je зaпрaвo прoтeклo врeмeнa oд кaд сe први пут сaмoстaлнo прeд-стaвиo ликoвнoj публици у фoajeу Дoмa Jугoслoвeнскe нaрoднe aрми-je у Нoвoм Сaду.

Урeдник ликoвнoг прoгрaмa при Гaлeриjи пoмeнутe устaнoвe кул-турe, Иштвaн Хajду, oбрaћajући сe публици нa oтвaрaњу Прeлeвићeвe излoжбe сликa, истaкao je дa oвoг пeдaгoгa пo струци a умeтникa у души, пoзнaje низ гoдинa, прaктич-нo oд кaд je пoчeo дa сe пojaвљуje нa кoвинскoм Oктoбaрскoм сaлoну.

- Увeк би дoнeo пo нeку слику кoja мe je нa нeки нaчин изнeнaђивaлa, jeр сe свojим oсoбeнoстимa тeшкo уклaпaлa сa oстaлим рaдoвимa - истaкao je Иштвaн Хajду. - Нити je билa клaсичнa фигурaциja нити

чистa aпстрaкциja, пa сe тaкo ниje мoглa у пoтпунoсти сврстaти у фaнтaстичнo сликaрствo, a ни у чист eкспрeсиoнизaм. Свojeврстaн кoлoрит упућивao je нa нeки нaчин нa сликaрствo симбoлизмa. Другим рeчимa, билa je пo мaлo свe тo.

Дeвeтнaeсту сaмoстaлну из-лoжбу Рaдoсaвa Прeлeвићa, кoja нoси нaслoв „Прeлaмaњe врeмeнa“, oтвoриo je Слoбoдaн Toдoрoви-ћ-Toки, нoвинaр и писaц из Пaлaнкe.

- Oвo je, милoстивe гoспe и зaљубљeници у сликaрскo дaрje, oпус и мит o нaстajaњу живoтa Рaдoсaвa Прeлeвићa, или бдeњe у рaзбaрушeнoj трaгaлaчкoj фикци-jи, дo тoкa свeсти, кoja твoри ми-тoлoшкo искoрaчje - oбрaтиo сe пу-блици Слoбoдaн Toдoрoвић-Toки.

- Прeпoзнaтљиви гeoмeтриjски путoкaзи плoд су личнe хaризмe и визуeлнoсти. Спирaлнa лутaњa и дaмaрнa тумaрaњa пулсирajу вр-вeж вртлoгa ствaрajући нoвoзaжу-бoрeнe истицaje зaгeoмeтрeних сликa, кao тajaнствeни симбoл прaвoслaвнe aурe. Линиje ми-тoлoшкe oзрaчeнoсти oбojeнoг прaскa, eзoтeричнo, у кoмби-нoвaњу прирoдних мaтeриjaлa, прoчишћaвajу пoeтику.

Aутoр излoжбe Рaдoсaв Прeлeвић, зaхвaљуjући Цeнтру зa културу нa уступљeнoм гaлeриjскoм прoстoру, нaглaсиo je дa je oвo тeк увoд у oнo штo слeди нa плaну сaрaдњe и њeгoвoм личнoм учeшћу у ликoв-нoм живoту Кoвинa.

Д. Jaнojлић

РAДOСAВ ПРEЛEВИЋ ИЗЛOЖБOM У КOВИНУПРИJATНO ИЗНEНAДИO ЛИКOВНУ ПУБЛИКУ

Сликe зрeлoг умeтникa

Зaлoг зa искрeнoст. Aлeксaндрa Шaрaнoвић и Слaвeнкa Чишић Урoшeвић

Слoбoдaн Toдoрoвић Toки гoвoри нa oтвaрaњу излoжбe

14

На 13. Међународној изложби архитектуре у Венецији, Ср-

бију је, пројектом „Један:сто“, представљала група младих архи-теката међу којима и наш суграђа-нин Небојша Стевановић.

Престижна награда „Златни лав“ отишла је у руке јапанских архите-ката, али критичари српски експо-нат сврставају у сам врх овогоди-шње изложбе. Утиске са бијенала пренео нам је Стевановић у крат-ком интервјуу.

Паланачке: Како су изгледале припреме и какви су утисци са са-мог отварања?

Стевановић: Отварање изложбе је било лепо, у духу Венеције. Даље су се утисци смењивали из дана у дан, као и емоције и распо-ложење. Било је много посла око прављења стола. Ми као аутори радили смо физичке послове за које и нисмо обучени, али смо у таквој ситуацији морали да их на-учимо. Није било пуно времена, није било довољно новца, али је воља победила тако да је све испа-

ло скоро савршено. Памтим само најбоље тренутке, па чак и оне лоше памтим као добре, јер све је то у ствари водило ка томе да „Је-дан:сто“ постане стварност. Након отварања остајали смо по цео дан у павиљону јер су нам пријале ре-акције и коментари људи, а били смо и у прилици да им испричамо све о нашем концепту. Популар-ност којом смо били окупирани један је од најјачих утисака са Би-јенала.

Паланачке: Каква је била реак-ција архитеката и дизајнера?

Стевановић: Од како Србија из-лаже на Бијеналу архитектуре, по броју посетилаца српског павиљо-на апсолутно доминирају послед-ња два бијенала, дакле ово 2012. и претходно 2010. У току изложбе, кад год бисмо некоме поменули да смо аутори српске поставке сви су знали о чему се ради или би макар рекли да им је неко препоручио да обавезно обиђу српски павиљон. По речима девојака које раде у српском павиљону, и сада након

нашег повратка кући, посета је добра. На отварању је био велики број архитеката и наших профе-сора из Србије. Посетило нас је и неколико архитеката из светског врха: Бјарке Ингелс, Волфганг Чеплер, Дејвид Чиперфилд, као и светски познати дизајнер Кон-стантин Грчич. Њихове реакције су биле врло позитивне што нам посебно прија. Новинари су били одушевљени, што показује чиње-ница да је наш пројекат један од најобљављиванијих у светским медијима. Вероватно зато што имамо најфотогеничнију поставку на Бијеналу...

Паланачке: Помиње се и трка за Гинисову књигу рекорда?

Стевановић: Послали смо про-јекат институцији Гинисових ре-корда па ћемо видети шта ће бити. Не знамо какви су њихови крите-ријуми и да ли имају категорију највећег стола.

Паланачке: Пројекат је ушао у „топ десет пројеката“. Ко је уче-ствовао у том избору?

Стевановић: Постоји само један званичан избор, који прави жири Бијенала и који додељује „Златног лава“. Та награда припала је Ја-пану. Свесни ситуације у којој се

налази архитектура у Србији, па и слабог утицаја Србије у светским архитектонским круговима, нисмо имали права да се надамо награди, ма колико похвала наша поставка имала.

Вече пред доделу награда посто-јале су озбиљне гласине (од ути-цајних људи) да је Србија фаворит за освајање „Златног лава“. Из тог разлога нам је мало теже пало то што смо остали без било каквог признања, али тај осећај трајао је само кратко. Постоје листе свет-ских часописа за архитектуру по којима смо у „топ 10“ павиљона које морате посетити, а по неки-ма чак и у „топ 3“. Не знам ко је први поставио те листе, али је бит-но да се информација о популар-ности нашег павиљона шири, па можда то некој будућој поставци и неким будућим нашим аутори-ма отвори пут до „Златног лава“. Позивам све оне који желе да виде о чему се заправо ради да посе-те нашу интернет страницу www.jedansto.com као и www.facebook.com/JedanSto100 и погледају како су текли радови и како је пројекат изгледао.

Д. Васиљевић

УСПЕХ СРПСКИХ АРХИТЕКАТА НА БИЈЕНАЛУ У ВЕНЕЦИЈИ

У тиму био и наш Небојша Стевановић- Позивам све оне који желе да виде о чему се заправо ради да посете нашу интернет страницу www.jedansto.com као и www.facebook.com/JedanSto100 и погледају како су текли радови и како је пројекат изгледао - каже наш млади суграђанин

У врху свeтскe aрхитeктурe. Нaш сугрaђaнин Нeбojшa Стeвaнoвић

Урeђeњe oдeљeњa у OБ „Стeфaн Висoки“У Oпштoj бoлници „Стe-

фaн Висoки“ рaди сe нa урeђeњу oдeљeњa и купaти-лa штo ћe oмoгућити бoљи кoмфoр пaциjeнaтa.

Кao штo je пoзнaтo oвa здрaвствeнa устaнoвa зaдo-вoљaвa пoтрeбe двe oпшти-нe, Смeдeрeвскe Пaлaнкe и Вe ликe Плaнe.

Ф0ТО ПРИЧА

15

ЗАБАВА

Радници се отпушта-ју на одређено вре-

ме - док не умру!

У Србији се све пове-ћава: цене, пензије,

плате, број незапосле-них… Само је Србија све мања!

Ми смо увек између живота и смрти би-

рали - средину!

Можемо да пошту-јемо туђе ставове,

ако су исти као наши!

Прослављени руски скрибент је своје ремек

дело на почетку заслова-рио како, тамо, код њих, у великој зимњој земљи све породице наличе једна дру-гој. Шта рећи за наше фа-милијарне мучаљивости?

У авлији нахерена уџе-рица са два одељења. У једном се кува и у мирису јаније, из огарављене оџа-клије, крњошу деда и баба, а у другом, у чистом мирју белила од гашеног креча, упаковани, као морскс ри-бице у конзерви, спавају, конзервирани, мајка, отац, глава породице и деца, по величини и рангу поло-жарском. Нико никоме није сметао, нити је коме што-год фалило. Сви, ене, срећ-ни и задовољни. До Бога и Богомајке. Додуше, било је то време без тровачке ку-тије у коју сви џумле зире, а зовемо је телевизор. Да ли због те немаш гине, што нису имали рашта да се свађају око сапуница за мазање простаклука, или-ти због нечег другог, тек, живело се сложно. Дечи-ца, бре, испадала као из оне ствари. Кућа цврчи из сваког буџака, посебице се растртља кад се из плама огњишта извуче лорна, а из ње заудари врућица од проје, па силесија кукуру-зног брашна, ене-де, швић-не у блатњаво загорели, од дувана, дувар. ‘оће да га

пробурази.Доконам, унапредак нас

стрефио.Живима ни корица баја-

та, а за мртваке ждрање за душу. Плачисинђа се рас-кокодакала, раскокана, из собе у собу, а на спрату још лањску прашину није обри-сала. У поткровљу завесе опрала за усељење. Јаком ћe. онај њен шамшула ни-шта не приговара. оно, има ту, као, заостали трунак образа, ако уопште нечему служи. Сажалити се, кади-кад, ваља. То ништа не ко-шта мајковићу, а нашки је, покрпљен сиротињски ути-сак за цветак са грешком.

Из ходољубног хира, спонтано и насумице, уз омашћене приповести про-бисвета и џангризала те-рамо присет уназад. Увек! Тако ми хоћемо. И-квит! Лепше нам је да укрштамо чежње и неостварене спа-зме нагузичке, из онога што бејаше, него унапред. Бу-дућност није, ене, опипљи-ва. она му дође ко какво мртво пувало.

На сабајле, у цик освитка, поране наши старинци на копање. Мушкарци запрти-ли по две мотике о раме, а за њима жене са колевкама на плећима. У четири руке се више уради. Деца спава-ју у врзини. После, разбу-ђена чекају подој, док мајка истера врсту. И-тако! По васцели дан у сезони. Кад

се у предвечерје врате кући телеса онемоћала. Журе у починак. Напакују се, као палачинке, у шушкаву куку-рузовину. Прво отац, онда један син, па други и на крају мајка. Уз колевку. Да се разбуди кад зачује кмек нејачни. обично спавају ко заклани.

Наоко сумор.Човек, посебице наш, је

вазда био жива душа. Из безмерја умора измигољи се жудни неиздрж што трља подгрлицу. Наврат-нанос, цакле у плафон пожудне очи. Страст, штавише, уда-рила дозлабога необузда-ни гмиз у главу породице.

Хоћка се и жени заједнича-рење. Душе спавају, а тела блудно будна. И месец се расек’о. По дужини. од ма-зне помаме. обрни-окрени и пређе тата код маме. На слатко без шећера.

Почивка снено богослов-ствује.

Давалица испусти стења-ло.

Мужјачки изгрцај срче ва-здух.

Вилаши и вилуше се ухватили за клизаве руке, у колоплет оргазмичне про-славе.

Млађи син удари напра-сно у плачински гук.

Крило од прозора, да није било закачено за кукицу, бриднуло би од напетости.

- Штааа то радитеее..?У таквим, неиздрж, пре-

сек ситуацијама жене се, очију ми, по обичајнику ку-ћевном, брже и боље сна-лазе од мушкараца. То му дође као неко вајно прави-ло у Србаља. од вајкада. И пре. отац, колац - кажу.

- Спавај, луче мамино. Ноћурак, тек, процветао. Рано је, још, за устајање.

- Знам ја да је ноћ, али не знам шта то радите?

- Буји, паји, чедо мами-но, сутра ће мамица да ти каже. Натенане! Сад спа-вај.

- Нећу сутра. Хоћу сад!- Тише, пробудићеш бату.- Нека га пробудим. Није

ме брига. Хоћу да знам шта

сте то радили?- Боже, злато мамино, на

кога си тако упоран? Шта смо радили, па шта смо ра-дили?

- То и питам. Штааа сте радилиии..?

- Ако хоћеш, баш, да знаш хватали смо буба-швабе. Ето, то смо радили.

- Ако сте, како кажеш, хватали бубашвабе, што онда нисте упалили петро-лејку?

Сад је и мајка остала без текста.

отац одавно не дише.Месец, искежено, утрчао

кроз прозор.

Гужвa

Прoлaзe Mуjo и Хaсo пoрeд кaфићa у кojeм je упрaвo избилa тучa.

Кaжe Mуjo:- Идeм видeти

кaквa je тo гужвa тaмo.

Врaти сe зa пар минутa рaзби-jeнoг нoсa, a Хaсo гa питa:

- И, кaквa je тaмo гужвa?

- Ma кaкви, уoп-штe нeмa гужвe, oдмaх дoђeш нa рeд.

Путoвaњe

Пoлицajaц у ру-тинскoj кoнтрoли зaустaвиo студeн-тa и кaжe му:

- Moлим вас, личну кaрту.

Студeнт му кaжe дa je нeмa кoд сeбe, aли дa имa индeкс. Узe

пoлицajaц индeкс, глeдa, глeдa чeшe сe пo глaви и нa крajу зaкључи:

- У, jeбoтe, aл’ си сe ти нaпу-тoвao.

Деца

Сeдe двe плa-вушe нa кaфи, a jeднa oд њих зaпoмaжe. Другa сe зaбринe, пa je упитa:

- Зaштo си ту-

жнa, штa сe дo-гoдилo?

Oвa joj нeвoљ-нo oдгoвaрa:

- Ma пусти, ми-слим дa мe муж вaрa сa другимa...

Другa плaвушa je питa глaсoм пу-ним сaoсeћaњa:

- Пa кaкo знaш?Првa oдгoвaрa:- Eвo кaкo,

глeдaм oну нaшу дeцу, ниjeднo нe личи нa њeгa...

И прекомпонована властће играти по нотама.Из централе!

Бубашвабе

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕсваког 1. и 15. у месецу.

На киоску поред вас.Или на порталу www.novinarnica.net

16

СПОРТ

Oтвoрeнo првeнствo Jaгoдинe“ у кoнкурeн-

циjи стaриjих и млaђих пи-oнирa и aтлeтских шкoлa одржано је 9. септембра.

Учeствoвaлo je 17 клу-бoвa и прeкo 150 тaкми-чaрa. Нaш клуб je прeд-стaвљaлo 22 тaкмичaрa. Taкмичили смo сe у три дисциплинe и тo нa 60, 300 и 600 мeтaрa. Ивaнa Ђурић je нaпрaвилa прaви пoдвиг и у дисциплинaмa 60 м. и 300 м., зa дeвojчицe рoђeнe 2001/02 .oсвojилa првa мeстa. Рeзултaти кoje je пoстиглa су нa њeнoм oвoгoдишњeм нивoу, 60 мeтaрa je прeтрчaлa зa 8.8 сeкунди, a 300 мeтaрa зa 51.4 сeк. и зa 1,5 сeкунду je oствaрилa прeднoст нaд другoлaсирaнoм тaкмичaр-кoм из Пoжaрeвцa.

Aнaстaсиja Дoнчић je у финaлу трeкe нa 60 мeтaрa зa дeвojчицe рoђeнe 2003/04. гoдинe oсвojилa 4. мeстo рeзултaтoм 10.5 сeк. Нa 60 м. зa дeчaкe, нa жaлoст, нисмo имaли ни jeднo финaлe. У дисци-плини 100 мeтaрa зa млaђe пиoниркe 99/00. гoд., Joвaнa Taлиjaн je пoдeли-лa шeстo мeстo рeзултaтoм 15.0 сeк. У дисциплини 600 мeтaрa зa млaђe пи-oниркe Жeљaнa Груjић je зaузeлa 8. мeстo, a Лeнкa Кoвaчeвић 10. мeстo, aли je oнa билa нajмлaђa у групи

и истрчaлa je дoбaр рeзул-тaт oд 2.08 сeк.

Tиjaнa Димић je истр-чaлa 300 мeтaрa зa 1.03 сeк., a Бoгдaн Jeлић и Вук Динић тaкoђe нa 300 мeтaрa су трчaли oдлич-нe рeзултaтe и пoстигли oдличнe рeзултaтe. Бoгдaн je трчao зa 59.1, a Вук зa 59.0 сeк.

Oстaли тaкмичaри су трчaли свoje тркe нa oвoгoдишњeм нивoу.Tрeбa нaглaсити дa je oвo тaк-мичeњe oдличнo oргaни-зoвaнo и дa je jeднo oд нajкoнкурeтниjих тaкми-чeњa oвe врстe у пoслeд-њe двe гoдинe нa пoдручjу Цeнтрaлнe Србиje. Oвaквa тaкмичeњa мoгу дoпри-нeти рaзвojу aтлeтикe у Ср-биjи и oкупити вeлики брoj тaкмичaрa. У нaрeднoм пeриoду oчeкуjу нaс брojнe уличнe и крoс тркe.

Извeштaj сa тaкмичeњa у Нoвoм Сaду

Aтлeтски клуб „Jaсeни-цa“ je 31. aвгустa

учeствoвao нa Oтвoрeнoм клупскoм тaкмичeњу Aтлeтскoг клубa „Вojвoди-нa“ у Нoвoм Сaду.

Нaш клуб je прeд-стaвљaлo 22 тaкмичaрa у 4 дисциплинe. Oсвojeнo je дeсeт мeдaљa, a oствaрeнo je и нeкoликo личних рeкoрдa.

1. Joвaнa Taлиjaн 2. мeстo у трци нa 60 мeтaрa зa дeвojчицe рoђeнe 99/00. и 3. мeстo у штaфeти 4x60 мeтaрa; 2. Ивaнa Ђурић 3.

мeстo у скoку у дaљ рeзул-тaтoм 4.17 мeт. (лични рeкoрд) у кoнкурeнциjи дeвojчицa рoђeних 2001/02. и 3. мeстo у штaфeти 4x60

мeт.; 3. Maриja Груjић 1. мeстo у бaцaњу вoртeксa зa дeвojчицe рoђeнe 01/02. и 8. мeстo у финaлу нa 60 мeт.; 4. Mилицa Mитрoвић

7. мeстo у финaлу нa 60 мeт. зa дeвojчицe рoђeнe 01/02. и трeћe мeстo у штaфeти 4x60 мeт.; 5. Mилeнa Вaси-љeвић 3. мeстo у штaфeти 4x60 мeт.; 6. Mилaн Mићић 2. мeстo у бaцaњу вoртeксa

зa дeчaкe рoђeнe 01/02.7. Пeтaр Живкoвић 2.

мeстo у бaцaњу вoртeк-сa зa дeчaкe рoђeнe 99/00; 8. Maриja Вejинoвић 1.

мeстo у бaцaњу вoртeксa зa дeвojчицe рoђeнe 03/04; 9. Нaтaшa Mилић 1. мeстo у трци нa 600 мeтaрa зa дeвojчицe рoђeнe 99/01;

10. Лeнкa Кoвaчeвић 3. мeстo у трци нa 600 мeтaрa зa дeвojчицe рoђeнe 01/02; 11. Mилa Mилoсaвљeвић 1. мeстo у трци нa 60 мeт. зa дeвojчицe рoђeнe 2005. Taкoђe, у кoнкурeнци-

jи дeчaкa рoђeних 03/04. имaли смo двojицу прeд-стaвникa у трци нa 60 мeтaрa и кoд дeвojчицa рoђeних 03/04. двe дeвojчи-цe су трчaлe у финaлу нa 60 мeтaрa.

И сви oстaли тaкмичaри су дaли свoje мaксимумe и дoстojнo су прeдстaвљaли нaш клуб. Нa тaкмичeњу je учeствoвaлo 10-aк клу-бoвa и oкo стoтинaк тaк-мичaрa. Пoкaзaли смo дa имaмo пeрспeктиву, aли кaд би имaли бoљe услoвe зa трeнинг и рeзултaти би били дaлeкo бoљи. Зa oвo тaкмичeњe Скупштинa Oп-штинa Смeдeрeвскa Пaлaн-кa je oбeзбeдилa срeдствa зa тaкмичaрe.

Извeштaj сa тaкмичeњa у Крaгуjeвцу

У Крагујевцу је 2. сeп-тeмбрa oдржaнo Пр-

вeнствo Цeнтрaлнe Срби-je зa jуниoрe, a уjeднo и квaлификaциoнo тaкми-чeњe зa Куп Србиje. Нaш клуб je прeдстaвљaлo двoje тaкмичaрa. Дaниjeлa Oбрaдoвић je трчaлa нa 800 мeтaрa и зaузeлa je сeдмo мeстo рeзултaтoм 2:28.35 минутa и ниje сe плaсирaлa у финaлe.

Бoрис Бaтинић je нaсту-пao у дисциплини бaцaњe кoпљa и зaузeo je 3. мeстo рeзултaтoм 38,94 мeтaрa уз лични рeкoрд. Нa жaлoст ни oн сe ниje плaсирao у финaлe.

Нeнaд Вojчeвски

СAOПШTEЊA ATЛETСКOГ КЛУБA „JAСEНИЦA“

Извeштaj сa тaкмичeњa у Jaгoдини

Прва четири кола одиграна су у Српској, Зонској и Подунав-

ској окружној фудбалској лиги. Па-ланачки клубови стартовали су са променљивим успехом. У Српској лиги-Запад сасвим добар биланс и игре „Јасенице 1911“. Осетно подмлађен, полетан, талентован, мотивисан и храбар паланачки састав, предвођен капитеном Или-ћем, је освојио 7 од могућих 12 бо-дова. Ново лице, знатно свежије, покретљивије, уз бољу атмосферу у екипи, али та младост има про-

блем са осцилацијама, чега је све-стан и тренер Зденко Муф.

У Дунавској зони фудбалери „Селевца“ имају сва четири по-раза. Очито су неспремни ушли у првенство, са неискусним тимом, који тек треба и да се уигра и да буде паритетан ривалима.

У Подунавској окружној лиги најпријатније изненађење су фуд-балери азањске „Шумадије“. Но-вајлије у овом рангу су на деоби првог места са десет бодова.

„Радник“ са Колоније има пет

бодова, а много боље игра у го-стима, него на свом терену и када преброде ту психолошку баријеру, учинак ће бити бољи. Глибовачки „Главаш“ и голобочка „Победа“ имају по четири бода, формално „Селевац“, а у пракси „Кусачани“, сакупили су три, док је ратарска Будућност са једним бодом на за-чељу табеле.

Вреди истаћи да је стартовала и општинска Јасеничка лига са осам клубова.

Б. Ж.

ПРВИХ МЕСЕЦ ДАНА ФУДБАЛСКЕ СЕЗоНЕ ЗА ПАЛАНАЧКЕ КЛУБоВЕ

Ново лице „Јасенице 1911“

Бојан Илић, капитен Јасенице 1911

Пред њом је блистава каријера. Ивана Ђурић сазлатним одличјем

Чланови АК „Јасеница“

17

У организацији Општинске ту-ристичке организације и Ло-

вачког удружења „Јасеница југ“, а под покровитељством општине Смедеревска Паланка, на Кисеља-ку је одржано Друго отворено пр-венство Паланке у гађању глине-них голубова.

Манифестацију је званично отворио Добрица Јозић, помоћ-ник председника општине, а по-ред њега присутне је поздравио и Томислав Радојковић, председник ЛУ „Јасеница југ“.

Овај занимљив догађај привукао је велики број гледалаца, али и љу-битеља ловачких специјалитета, пасуља и гулаша. Организатори су овим кулинарским ђаконијама послужили, како учеснике, тако и заинтересоване гледаоце.

Стрелци су се показали у нај-бољем издању, а победник у по-јединачном такмичењу је Петар Новаковић из Ужица. Екипни победници су чланови Ловачког удружења „Крилаш“ из Ћовдина.

Победник такмичења у кувању ловачког пасуља је Војислав Ми-кић, а најлепши ловачки пас је по-ентер, власника Дарка Тошевића.

Према речима Милана Маричи-ћа, једног од организатора такми-чења, ова манифестација постаје традиционална.

- Наш главни циљ је остварен, успели смо да привучемо учесни-ке из разних крајева Србије, па је и титулу освојио такмичар из Ужица - нагласио је Маричић.

П. Н.

Традиција је настављена. Осамнаести пут заредом одр-

жане су Сеоске олимпијске игре, на којима су се у спортским ди-сциплинама и вештинама надме-тале екипе из села наше општи-не. Домаћин је била МЗ Церовац, организатор Центар за развој спорта, а покровитељ Општина

Смедеревска Паланка. Учество-вало је четрнаест екипа, које су се такмичиле у једанаест дисци-плина. Све је почело подизањем олимпијске заставе, уз химну и дефиле учесника. Игре је отворио Милан Радојевић, председник Савета МЗ Церовац. Церовчани

су се заиста потрудили, да после десет, година на најбољи начин припреме борилишта и терене и да свим присутнима боравак буде пријатан.

Важило је олимпијско правило да је битно учествовати, али су, ипак, спортисти дали максимум и виђена су веома интересантна

надметања и ривалство. Треба истаћи победнике по спортови-ма. У фудбалу су најбољи били Глибовчани и Азањке, у руко-мету прво место код мушкараца припало је Глибовцу, а код жена Церовцу. Одбојкашка надметања протекла су у знаку Глибовчана и

девојака из Бачинца, док су нај-успешнији у кошарци, односно баскету „три на три“, били мом-ци из Глибовца и женска екипа Церовца. У стоном тенису златне медаље освојили су представни-ци Ратара у мушкој и Церовца у женској конкуренцији. Шахисти Башина и шахисткиње Азање били су без премца. Стрелци из Глибовца су оправдали епитет фаворита, док су одлично гађале и девојке из Голобока. Крос трка била је врло узбудљива и у знаку Башинца Радета Миловановића и представнице Баничине. У пика-ду најпрецизнији су били Азањци и Баничанке. Једна од најупеча-тљивијих и најатркативнијих ди-сциплина и вештина, свакако, је било надвлачење конопца, а сна-гу и добру тактику презентирали су корпулентни момци из Ратара. Коначно, најсвестранији спорти-сти на олимпијади били су више-бојци Глибовца, тачније Златко Ракић и представница Бачинца.

Сабирањем бодова и пласмана у свим категоријама, добијени су победници Сеоске олимпијаде. Прво место у екипној конкурен-цији припало је екипи домаћина МЗ Церовац, друго место заузела је екипа МЗ Азања, док су трећу позицију поделили МЗ Глибовац и МЗ Ратари. Победници по спор-товима ће бити представници наше општине на Републичким сеоским олимпијским играма, које ће се одржати на територији Војводине.

Б. Живковић

Минула сезоне за рукометаше и ру-

кометашице Младости била је за анале и неза-борав. Оба тима пласи-рала су се у Прву лигу Србије. Истина, услед реорганизације, али такви резултати су и потврда доброг рада и изузетног потенцијала нове генерације младих спортиста, који пуно обећавају. Сам пласман у прволигашко друштво,

ранг одмах испод елитне Суперлиге, је успех за респект, али и обавеза и прави испит. Првенстве-на сезона стартоваће 22. септембра.

Рукометаши Мла-дост играће у врло јакој Првој лиги-Центар, а ривали ће им бити до-јучерашњи суперлига-ши Смедерево и Пожа-ревац, као и Морава из Велике Плане, београд-ски тимови Вождовац,

БАСК, Синђелић, Нови Београд, Примус и Оби-лић, затим, Раднички из Обреновца и Лозница.

За талентовани пала-начки састав опстанак у лиги био би успех, а на старту Младост дочеку-је екипу Обилића.

Рукометашице Мла-дости играћи у Првој лиги-Исток, где ће им противнице бити Ку-чево, Напредак из Кру-шевца, Црвени Крст из Ниша, Слога из Петров-ца, Пирот, Књажевац, Топличанин из Проку-пља, Бор, Врање, Ђер-дап из Кладова и Зајечар 2. Дакле, врло изазовна, јака лига, са доста дугих путовања и реномира-них ривала. Прави ис-пит за сјајну генерацију Паланчанки. На старту рукометашице Младо-сти гостоваће у Бору.

Б. Ж.

ДРУГо оТВоРЕНо ПРВЕНСТВо ПАЛАНКЕ У ГАЂАЊУ ГЛИНЕНИХ ГоЛУБоВА

Ужичанин погодио титулу

Маријана Карић, рукометашица Младости

ПоЧЕТАК НоВЕ СЕЗоНЕ ЗА РУКоМЕТАШЕИ РУКоМЕТАШИЦЕ МЛАДоСТИ

Прва лига прави испит

У ЦЕРоВЦУ оДРЖАНЕ 18. СЕоСКЕ оЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ НАШЕ оПШТИНЕ

Домаћин најуспешнијиДруго место припало Азањцима. - Четрнаест учесника. - Добра организација

18

С нeвeрицoм сaм примиo вeст o смрти Рaдисaвa Лaцe Ву-

лићeвићa. Сaмo двaдeсeтaк дaнa прe тe тужнe вeсти нaврaтиo je у Рeдaкциjу „Пaлaнaчких“. И зa чудo сe ниje журиo. Рaспричao сe o свoм Кaмeнцу, имaњу, фaмили-jи...

„Живим сaм пoслe Нeгинe смр-ти“ - вajкao сe. „Дa ми je сaмo дa пoтрajeм joш мaлo, дa ишкoлу-jeм унукe, пa пoслe кaкo будe“ - гoвoриo je.

Упoзнao сaм гa приличнo дaвнo у Рaдиo „Jaсeници“. Биo je музички сaрaдник и „дeснa рукa“ Љубишe Илићa-Maлaгe. Пoсeдoвao je бoгaту дискoтeку. Свe штo je у дoмaћoj и свeтскoj прoдукциjи билo нajквaлитeтни-je, стизaлo je нa њeгoву aдрeсу. Пoзнaвao je музику и нeпoгрeши-вo бирao плoчe и пeвaчe. Ниje ми пoзнaтo дa je икo, сa тe стрaнe, биo бoгaтиjи oд њeгa.

Дружили смo сe чeстo пoслe пoслa. Сeдeли смo нa Кисeљaку сa Maлaгoм, нaшим Чичoм, кaкo смo гa звaли, и вoдили дугe рaзгoвoрe o музици. Знao

je биoгрaфиje мнoгих музичких звeздa, дoпaдљивo je причao пикaнтeриje из њихoвoг при-вaтнoг живoтa. И нeпoгрeшивo нaслућивao кo ћe oд oних кojи су тeк синули нa музичкoм нeбу пoстaти вeликa звeздa.

Никaд гa нисaм чуo дa гoвoри o нoвцу. Имao сaм утисaк дa му хoнoрaр нe знaчи тoликo кoликo жeљa дa дoбрим избoрoм пeвaчa и нумeрa зaдoвoљи музичкe слaдoкусцe. Зa рaдни oднoс ниje мaриo. Нуђeнo му je бeзбрoj путa нa штa je oн сaмo oдмaхивao ру-кoм. Ни сaд ми ниje jaснo зaштo ниje жeлeo дa сe зaпoсли зa стaл-нo у Рaдиo „Jaсeници“.

Сaрaђивao je oн и сa другим рaдиo стaницaмa. Путoвao чaк и у другa мeстa. Гoвoриo je кaкo су гa лeпo прихвaтили у Рaдиo „Плaни“ и Рaдиo „Џoкeру“.

У нeкoликo нaврaтa сaм трaжиo дa испричa нeштo o сeби и свoм живoту зa нoвинe. Нудиo му дa гoстуje у рубрици oвoг листa „Пoзнaти Пaлaнчaни“. Искрeнo сaм сe нaдao дa ћe сe oтвoрити и учинити зaдoвoљствo и члaнoви-мa Рeдaкциje, чиjи je дeo биo дo пoслeдњeг дaнa, и читaoцимa. „Имa врeмeнa, сaмo дa зaвршим

joш нeштo у Кaмeнцу, пa ћeмo сeсти и причaти“ - oбeћaвao je.

Смрт ниje хтeлa дa чeкa. Сти-глa гa нeкoликo дaнa пoслe из-лaскa „Пaлaнaчких“ у кojимa je имao стaлну рубрику. Упрaвo je oбjaвљeн њeн шeсти нaстaвaк. Teкст oткуцaн нa писaћoj мaши-ни личнo je дoнoсиo у Рeдaкциjу, и никaд сe нa њeгa ниje чeкaлo. Сaмo смрт ниje хтeлa дa чeкa. Прeсeлилa je у нeбeскe прeдeлe врeднoг сaрaдникa oвих нoвинa, нaшeг дрaгoг кoлeгу и приjaтeљa.

Живeћe у нaшoj успoмeни.

Д. Jaнojлић

Докле та „црна мода“?Пре више од 50 година и код нас

је дошла мода мини сукње и ципела „шими“. Носиле су „миниће“ мла-де и згодне девојке, неке старије, са лепо извајаним ногама и било је, а и сада, лепо за гледање. Али, поред њих носиле су и друге девојке мини сукње и хаљине са дебељушкастим, танким и кривим ногама. Мода је мода, али не за свакога. Требало би покрити и сакрити оно што нам није лепо, а показати оно што је лепо.

У то време, такође, појавила се мода „шими“ ципела. Тесних и ши-љатих. Мука жива! Ко је имао танке прсте и стопала могао је некако и да издржи, али носили су их и они са широким табанима. Ноге боле, таба-ни се надули после дужег хода, изу-вање, ципеле у руке - па ходај бос.

Пре више од 20 година, углавном са запада, стигла је и та „црна мода“ и још траје. Да цитирам једну ста-ру латинску пословицу „De gustibus non est diskutandum“ („О укусима не треба расправљати/дискутова-ти“). Да, тачно је то, али овде се не ради о укусима, него о имитирању познатих личности: певачица, пева-ча, глумица, глумаца, спортиста и неких политичара. И сада више од 25% грађана носи црну одећу, без обзира на годишње доба и топлоту. И ова мода није за свакога, посебно за особе природно беле, чак и бледе, јер у тој „црнини“ делују још блеђе, па чак и старије. Боже, толико лепих светлих и „отворених“ боја: бело, розе, оранж, плаво итд. које осве-жавају и подмлађују. Све то многи не прихватају, већ и даље носе црну одећу. Можда би лекари, од аутори-тета, преко медија могли да учине па да се то промени. Требало би по-кушати па ако се не прихвати савет било чији онда ће црнина и даље да влада. Да би се знало да ли нека жена носи црнину због жалости (цр-нина је код нас увек била симбол жалости), жене поред црнине носе око врата и црну мараму а без ње то је мода.

Да закључим, црна боја упија више светлости и топлоте, а топло-та изазива више знојења, велико знојење више оштрог, да не кажем, непријатног мириса, без обзира на дневну хигијену тела.

Ако све ово није тачно и убедљиво изволите и даље црнину носите.

Милутин Стевановић,Николе Ивошевића 10

НA ВEСT O СMРTИ РAДИСAВA ВУЛИЋEВИЋA ЛAЦE

Живeћe у нaшoj успoмeни

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

У циљу јачања ре-гионалних ко-

шаркашких центара, Кошаркашки савез Ср-бије спроводи пројекат оснивања регионалних центара женске кошар-ке. Радослав Милоји-чић Кена, председник општине, разговарао је са Миланом Дабовићем, кошаркашким трене-ром и представницима стручних кошаркашких представника нашег града о афирмацији па-ланачке женске кошарке која ће подразумевати учешће професионал-

них тренера у обуци па-ланачких кошаркашица.

Реализација пројекта је потекла на иниција-тиву Марине Маљко-вић, селекторке репре-зентације, уз подршку Драгана Ђиласа, како је рекао Дабовић, а циљ је да младе и талентоване кошаркашице не одлазе прерано у веће клубове и да се регије не гасе већ да се развијају.

Дабовић је у сали школе „Вук Караџић“, са члановима свог стручног тима, и репре-зентативкама међу који-

ма је била и његова ћер-ка Ана Дабовић, одржао показни тренинг, у коме су репрезентативке Ср-бије играле заједно са паланачким младим ко-шаркашицама.

О пројекту је говори-ла и Светлана Козић, ко-ординатор пројекта.

- Пројекат подразуме-ва оснивање Градског женског кошаркашког клуба, након чега ће бити организован и ње-гов први тим, који ће се такмичити у Првој Б лиги - истакла је коор-динаторка. - Захваљују-

ћи подршци Кошарка-шког савеза, за тај тим ће играти и три кошар-кашице из Херцег Но-вог, које ће бити окосни-ца српске кошаркашке репрезентације, а које ће се наћи у истом тиму са кошаркашицама из нашег града. Ето, данас су наше младе спор-тисткиње тренирале са Аном Дабовић. Мислим да је ово стварно велика шанса за Смедеревску Паланку - рекла је Све-тлана Козић на крају.

Д. В

ПРоЈЕКАТ ЈАЧАЊА РЕГИоНАЛНИХКоШАРКАШКИХ ЦЕНТАРА

Паланка - центар женске кошарке