paratuberkuloza goveda

UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN ZA VETERINARSKU MEDICINU

SEMINARSKI RAD

Predmet: Metode naučnog rada

Tema:

PARATUBERKULOZA GOVEDA

Mentor : Student:

Doc dr Marko R. Cincović Kristina Tamaši 010/2009 VM

Novi Sad, 2014

Paratuberkuloza goveda

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................3

1. ETIOLOGIJA..............................................................................................................................4

2. EPIZOOTIOLOGIJA..................................................................................................................5

3. PATOGENEZA...........................................................................................................................7

4. KLINIČKA SLIKA.....................................................................................................................8

5. PATOHISTOLOŠKE PROMENE............................................................................................10

6. DIJAGNOZA.............................................................................................................................12

6.1. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA...................................................................................13

7. TERAPIJA.................................................................................................................................13

8. PROFILAKSA...........................................................................................................................13

9. SUZBIJANJE I ISKORENJAVANJE.......................................................................................14

ZAKLJUČAK................................................................................................................................15

LITERATURA..............................................................................................................................16

2


UVOD

Paratuberkuloza (Johneova bolest)je hronični granulomatazni enteritis preživara, manifestuje se hroničnim prolivom i progresivnim mršavljenjem. Bolest je rasprostranjena u čitavom svetu i izaziva znatne ekonomske štete u govedarskoj proizvodnji. Ispitivanjima je utvrđeno da se broj inficiranih goveda značajno povećao u poslednjih 15 godina. Infekciju goveda mogu izazvati tri soja Mycobacterium paratuberculosis.

Životinje se inficiraju preko hrane i vode kontaminisane fecesom zaraženih životinja. Klinički simptomi se ne javljaju pre druge godine, uglavnom u starosti od 2-6 godina. Etiološka dijagnoza postavlja se izolacijom M. paratuberculosis iz fecesa i tkiva. Molekularna genetika otvorila je novi put za dokazivanje uzročnika primenom DMA metoda. Serološki testovi su jeftiniji i brzi u odnosu na izolacija uzročnika, međutim prisutni su određeni problemi vezani za njihovu specifičnost i osetljivost.

Programi kontrole paratuberkuloze baziraju se na smanje- nju transmisije agensa na prijemčive životinje, eliminaciji inficiranih životinja, merama higijene i vakcinacije.1

Ova bolest se najčešće manifestuje kod mlečnih goveda, dok je broj kliničkih slučajeva kod divljih preživara dosta mali.

Zbog progresivnog mršavljenja, smanjenog prirasta, opadanja mlečnosti, smetnji u reprodukciji i zbog prijemčivosti životinja na druge infekcije, paratuberkuloza može da nanese velike ekonomske gubitke u stadu. Bolest je hroničnog toka i na kraju dovodi to kaheksije i uginuća.

U zahvaćenim zapatima goveda svake godine ugine 2-10% odraslih životinja.

1 Vidić, B.M., S.F. Boboš, i Ž. Grgić. "Paratuberkuloza u goveda." Savremena poljoprivreda 51.3-4 (2002): 273-277.

3


1. ETIOLOGIJA

Uzročnik paratuberkuloze, Džonove bolesti (Johne’s desease) je Mycobacterium avium subsp. paratuberculosis koji pripada porodici Mycobacteriaceae i rodu Mycobacterium koja je opisana još 1910. godine, kao težak hronični enteritir kod domaćih i divljih preživara, a opisana je I kod svinja, kona lisica i zečeva. (1)

Uzročnik je striktno aerobni , acido-alkohol rezistentni, Gram-pozitivni, asporogeni, katalaza pozitivni štapić, veličine 0.3- 0.5 µm x 1-2 µm. Obicno se nalazi pojedinacno, a u razmazima iz materijala i u grupa. Bacil se može naći pojedinačno ili u karakterističnm gomilicama na razmazima ili histološkim preparatima od inficirane crevne sluzokože i limfnih čvorova.

Slika 1. Mycobacterium avium spp. paratuberculosis

U tkivnim preparatima uzročnici se mogu naći ekstracelularno i intracelularno u sluzokoži creva, obično u najvećem broju u ileumu blizu ileo-cekalnoog zaliska.

Teško se boji po Gramu (Gram pozitivni bacil), ali se lako boji karbol fuksinom tehnikom po Ziehl-Neelsenu (crveno) i tada se ne može odbojiti alkoholom i kiselinom (acidoalkoholorezistentn bakterija) što joj daje bitne karakteristike roda.

4


Visok sadržaj lipida u ćelijskom zidu bakterija odgovoran je za: patogenost ovog uzročnika, neosetljivost prema humoralnoj imunoj reakciji, otpornost prema kiselinama, bazama i drugim dezificijensima.

Mikobakterije nemaju kapsulu, ne stvaraju spore i nepokretne su. Rastu u aerobnim uslovima i veoma sporo, teško se uzgajaju na hranljivim podlogama, a izgled kolonija zavisi od medijuma na kojem se uzgajaju. M. avium i srodne mikobakterije rastu pri temperaturi 25-45 ºC, s približnom optimalnom temperaturom 40ºC. Slabo su im izražene biohemijske osobine. Veoma su otporne na nepovoljne uslove života.

Mikobakterije ne poseduju endotoksine, egzotoksine i histiolitičke enzime kao ostale bakterije, već se njihova patogenost ogleda u sposobnosti da izbegnu ubijanje od strane makrofaga i sposobnosti da izazovu IV tip hipersenzitivne reakcije (kasni tip preosetljivosti organizma) koji dovodi do oštećenja tkiva u kojima se nalaze mikobakterije. Mycobacterium avium subsp. paratuberculosis može da preživi temperaturu pasterizacije.

Ovaj uzročnik je fakultativno intracelularni mikroorganizam koji može da preživi fagocitozu u makrofagama i da se razmnožava u njima.

Bacili se nalaze u izmetu životinja i na paši se mogu održati do 11 meseci. Hlorni ili NaOH dezinficijensi u standardnin koncentracijama neefikasni su protiv ovog uzročnika. Ubijaju ih rastvori formalina i kreolina u uobičajenim koncentracijama da dezinfekciju.

2. EPIZOOTIOLOGIJA

Paratuberkuloza je bolest svetske distribucije i ona danas predstavlja jednu od najrasprostranjenijih bolesti bakterijske etiologije preživara koja uzrokuje velike ekonomske štete. U našoj zemlji ova bolest nije mnogo proučavana. U Srbiji je bolest prvi put otkrivena 1995. godine u jednom stadu ovaca rase II de France2, a zatim i kod goveda 2001. godine serološkim ispitivanjima. Zaraza se unosi u stado inficiranim životinjama, a infekcija se primeti nakon nekoliko meseci ili godina na većem broju životinja. Infekcija nastaje uglavnom kod mladih životinja jer su one najosetljivije na infekciju dok se klinička slika ispoljava tek nakon više meseci.

2 Vidić B, Savić S, Prica N. Paratuberkuloza kod goveda - raširenost, dijagnostika i kontrola. Biotechnology in Animal Husbandry. 2011; 27(3):335-344.

5


Osnovni izvor infekcije je feces bolesnih životinja u kome uzročnik može ostati infektivan 11 meseci. Izvor uzročnika može biti kolostrum i mleko obolelih životinja. Infekcija nastaje peroralnim unosom uzročnika putem hrane ili vode koja je kontaminirana uzročnikom, a postoji i mogućnost intrauterine infekcije.

Starija goveda su relativno rezistentna na infekciju. Postoji mogućnost permanentnog zaražavanja i neke životinje mogu mesecima i godinama da ne ispolje kliničke simptome bolesti ili da usled nekih nepovoljnih faktora (graviditet, pobačaj, laktacija, nepravilna ishrana) pojave znaci koji pobuđuju sumnju na paratuberkulozu.

Bolest je neizlečiva ali može da se zaleči tj. da se uklone simptomi bolesti, ali pojava recidiva je sigurna. Oboljenje se javlja kod goveda starosti 2 do 6 godina, najčešćee za vreme početka prve i druge laktacije.

Paratuberkuloza preživara u kliničkom, morfološkom i etiološkom aspektu ima izvesne slicnosti sa Crohnovom bolesti ljudi (Crohn’s disease) mada nikada nije naučno dokazano da je M.avium subsp.paratuberculosis jedini i glavni uzročnik oboljenja. Nedavni medicinski izveštaji pokazuju da je 30% bolesnika obolelih od Crohn's diseasebilo pozitivno na M.avium subsp. paratuberculosis.

Pored ovog uzročnika mnogi faktori se navode kao odgovorni za nastanak ovog oboljenja kod ljudi, a to su genetski faktori, autoimuni odgovor, ishrana i neke druge infekcije. Kod nekih ljudi koji su bili na antibiotskoj terapiji sa antibioticima koji deluju na mikobakterije došlo je do poboljšanja stanja ali ti antibiotici takođe deluju i na druge uzročnike bolesti. Blagotvorne efekte kod Crohn's disease su pokazali i antibiotici koji ne deluju na mikobakterije. Napredak u istraživanju uzroka Crohn's disease je i otkriće specifičnih DNA sekvenci za M. avium supsp. paratuberculosis i ostale mikobakterije.

Rezultati istraga pomoću drugih metoda su nejasni i ne dozvoljavaju prepoznavanje ovog uzročnika kao isključivog kod ovog oboljenja. Dalja istraživanja će biti potrebna da bi se u potpunosti razumela uloga M.avium supsp.paratuberculosisu nastanku Crohn's disease i njegovog potencijalnog prenosa na ljude preko mleka i mlečnih proizvoda.

6


3. PATOGENEZA

Nakon ingestije, uzročnici prolaze kroz gastrointestinalnu sluznicu i bivaju fagocitovani od strane makrofaga koji se nakupljaju u lamini propriji creva, a naročito u ileumu. Patomorfološke promene se odvijaju u završnom delu tankog creva, cekumu i kolonu. Nekoliko dana nakon infekcije nastupa faza multiplikacije uzročnika u zidu tankog creva. Zavisno od rezistencije ova infekcija može biti eleminisana ili životinja ostaje inficirana ali ne pokazuje znake bolesti. Prisustvo uzročnika u tkivnim makrofagama izaziva imunološki odgovor i nakupljanje makrofaga i limfocita iz cirkulacije na mesto infekcije.

Slika 2. Bacili paratuberkuloze i ćelije domaćina

Limfociti produkuju citokine, a makrofage pokušavaju da fagocituju uzročnika, ali je uzročnik otporan na fagocitozu i na kraju dolazi do propadanja makrofaga. Iz propalog makrofaga se oslobađaju mikobakterije koje inficiraju nove makrofage koji se nalaze u okolini.

7


Zbog propadanja makrofaga i prisustva mikobakterija nastaje granulomatozna upala i patološke lezije bez ulceracija u sluznici creva, a najčešće u ileumu. U crevima dolazi do malapsorpcije i nastanka pseudomembranoznih naslaga.

4. KLINIČKA SLIKA

Goveda u stadima obolelim od paratuberkuloze mogu se svrstati u 4 kategorije.

Prva kategorija sadrži goveda kod kojih se ispoljavaju klinicki simptomi. Ova kategorija se odnosi na goveda starosti između 2-8 godina koja su bila izložena infekciji M. paratuberculosis dok su bila telad. Uprvi karakterističan simptom je uporan proliv bez tenezme. Postepeni gubitak telesne mase i smanjenje mlečnosti može prethoditi prolivu na mesec i više dana.

Izmet može ponekad da postane normalan i životinja dobija na telesnoj masi neko određeno vreme, ali takvo poboljšanje je obično privremeno.

Kako životinja postaje sve više kahektična, koža postaje suva, neelastična, a dlaka gruba i bez sjaja. Trijas je nepromenjen.

Životinje uginjavaju posle bolovanja od više meseci. Faktori stresa koji smanjuje otpornost organizma (porođajni napor, velika laktcija) doprinose bržoj pojavi znakova bolesti.

Goveda druge kategorije ne ispoljavaju znake bolesti, ali izlučuju M. paratuberculosis izmetom i predstavljaju izvor zaraze za sva prijemčiva grla u zapatu. Vremenom će većina inficiranih životinja ispoljiti znake bolesti. Ova grla se mogu otkriti kultivisanjem M. paratuberculosis, a nakon otkrivanja ova grla obavezno treba izdvojiti iz stada.

8


Slika 3. Kaheksija kod krava

Treću kategoriju čine životinje koja sun a izgled zdrava , ali od kojih se može dobiti John-ov bacil na kulturi nakon obdukcije. Neka od ovih grla određeno vreme mogu ispoljavati kliničke znake bolesti i izlučivati uzročnika putem fecesa. Ne postoji pouzdana metoda za otkrivanje inficiranih grla u ovoj kategoriji i zbog toga ove živtinje predstavljaju posebnu opasnost za druge životinje u zapatu.

Grla iz četvrte kategorije predstavljaju zdrave životinje. Neke mogu da reaguju pozitivno na intraterminalne ili serološke testove za paratuberkulozu. Ove životinje su se verovatno oparavile od blage infekcije. Pri pregledu na obdukciji, tkiva ovih životinja su negativna pri kultivisanju. (2)

Oboljenje se manifestuje granulomatoznom upalom creva sa povremeim ili stalnim prolivom, postepenim gubitkom telesne mase, smanjenom produktivnošću, anemijom, hipoproteinemijom itd.

Kod ovaca se zapaža ispadanje pramenova vune. U odmaklim slučajevima može da se uoči edem u submandibularnom području i drugim delovima tela. Pregledom krvi često se zapažaju anemija, smanjenje albumina i ukupnih proteina, dok je količina globulina nepromenjena.3

3 Izvor: http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-2457/2005/0350-24570506507J.pdf#search="paratuberkuloza"

9


Legenda: * mikroskopske lezije prisutne

**mikroskopske lezije mogu ili ne moraju biti prisutne

Tabela 1. Kategorije goveda u stadima inficiranim sa paratuberkulozom

KATEGORIJEKRITERIJUM 1 2 3 4

Klinički znaci prisutni

da ne ne ne

M. paratuberculosis kultivisan iz fecesa

da da ne ne

M. paratuberculosis kultivisan iz tkiva na obdukciji

da* da** da** ne

Intravenozno johnin preporučen u dijagnozi

da ne ne ne

5. PATOHISTOLOŠKE PROMENE

Promene su u vidu granulomatoznog enteritisa (hiperplastični katar creva), a najčešće promena su na ileumu odn. ileocekalnom zalisku. Takođe, promene se mogu naći na cekumu i proksimalnom delu kolona u vidu segmentalnog zadebljanja i nabora. Zbog infiltracije upalnim ćelijama dolazi do proširenja lamine proprie, a takvo proširenje može dovesti do komprimiranja i atrofije kripti creva.

Specifično granulaciono tkivo koje proliferiše u propriji mukoze, crevnim resicama i submukozi izgrađeno je od epiteloidnih ćelija u kojima se Ziehl-Neelsen-ovim bojenjem otkriva veliki broj mikobakterija, zatim od džinovskih ćelija tipa Langhas, granulocita sa eozinofilnim granulama i limfocita ali bez kazeifikacije i kalcifikacije.

10


Zid creva koji je zahvaćen promenama, zadebljao je i deblji je 10 do 20 puta od normalnog zida creva. Na preseku creva, sluznica ima izgled moždanih vijuga zbog prisustva debelih ispreplitanih nabora belo-zućkaste ili sivo-žućkaste boje. Nabori su prekriveni sluzavom masom, a na sluzokoži nema ulceracija.

Kod goveda se mogu zapaziti nekazeozni granulomi sa brojnim mikobakterijama. Nikada se ne formiraju granulomi u vidu tuberkula. Za razliku od goveda , kod ovaca, koza i jelena se mogu uočiti tuberkuloidni kazeozni granulomi u crevu, limfnim sudovima i limfnim čvorovima i u ovim granulomima je teže utvrditi mikobakterije. Mezenterijalni limfni sudovi su prošireni, a limfni čvorovi su povećani i na preseku limfnih čvorova zapažaju se sivo-beličasta slaninasta polja (limphadenitis paratuberculosa). U 25 % životinja mogu se pojaviti mikrogranulomi u jetri.

11


Kod goveda može nastati mineralizacija aorte (arterioskleroza). Hiperplastični katar creva se ređe može zapaziti na debelim crevima, sirištu, mokraćnoj i žučnoj bešici.

6. DIJAGNOZA

Dijagnoza paratuberkuloze je veoma kompleksna s obzirom na dug period inkubacije, dug tok

bolesti i ne baš uvek jasno ispoljenu kliničku sliku pa se zbog toga lako može zameniti sa

deficitom u ishrani, hriničnim traumatskim retikuloperitonitom, abscesom na jetri i

parazitozama.

Mikroskopski pregled izmeta trebalo bi da otkrije crevne parazite. Jake parazitne invazije i John-

ova bolest mogu da koegzistiraju u istoj životinji , pa takvu mogućnost ne bi trebalo predvideti.

Ako proliv ne prestaje posle odgovarajuće terapije protiv parazita, trebalo bi posumnjati na John-

vu bolest, naročito u odrasloj životinji. Sumnju na paratuberkulozu treba potvrditi nalazom

tipičnih acidorezistentnih bacila u obojenim razmazima dobijenim iz delova sluzokože tankih

creva ili izmeta i pomoću pozitivnog rezultata John-in probe (paratuberkulinizacija). (2)

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu patolomorfološkog i patohistološkog nalaza kod

uginulih životinja, a za vreme života bakteriološkim, serološkim i alergološkim metodama.

Uzorci za ispitivanja su ileocekalni zalistak ili promenjeni delovi creva, feces i limfni čvorovi iz

kojih uzročnik može biti izolovan. Takođe uzročnik ponekad može da se izoluje iz raznih tkiva

kao što su jetra, materica, fetus i iz tečnosti kao što su mleko, mokraća i sperma.

Identifikacija uzročnika se vrši mikroskopski, kulturelno i PCR metodom (ispitivanje DNK).

Kultivacija se radi na Lowenstein-Jensen-ovoj podlozi na koju se zasejava dekontaminirani (sa

NaOH) feces, limfni čvorovi ili drugi organi. Inkubira se u aerobnim uslovima, na 37℃, 6

meseci, a prvi porast viđa se akon 5 nedelja.

12


PCR tehnike bazirane na identifikaciji 16rRNA gena ili IS900 su u upotrebi, ali je PCR manje

osetljiva metoda od kultivacije, u slučaju malog broja bakretija u uzorku fecesa. (1)

Postoji nekoliko seroloških testova za otkrivanje antitela protiv M. avium

subsp. paratuberculosis. Najčešće se koriste RVK, AGID i ELISA. Serološka dijagnostika je

otežana zbog specifičnosti i osetljivosti testova za detekciju antitela. Alergološki test sa

Johninom je nespecifičan jer daje pozitivne reakcije i sa drugim mikobakterijama.

6.1. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

Salmoneloza, kokcidioza, endoparaziti, nedostatak Cu, hronični retikuloperitonitis, limfosarkom

i kazeozni limfadenitis ovaca i koza.

7. TERAPIJA

Ne sprovodi se. Terapija bi podrazumevala upotrebu više vrsta antibiotika i trajala bi više meseci

što je ekonomski neopravdano.

8. PROFILAKSA

Izvedeni su eksperimenti sa vakcinacijom i rezultati pokazuju da je moguće izazvati određeni stepen imuniteta. Vakcinisana grla postaju senzibiln na Johnin avijarni tuberkulin i na tuberkulin sisara. Senzibilnost prouzrokovana ovom vakcinom može se razlikovati od senzibilnosti kod tuberkuloze uporednim testiranjem. Vakcina protiv paratuberkuloze nije odobrena, mada se eksperimentalno koriste mrtve vakcine.

13


9. SUZBIJANJE I ISKORENJAVANJE

Kada se paratuberkuloza jednom ustali u zaptu ili farmi, vrlo je teško iskoreniti je i zbog toga su vrlo važne mere predostrožnosti, kako bi se izbeglo njeno unošenje u zdrave zapate.

Treba izbegavati kupovinunovih nekontrolisanih grla jer se bolest najčešće prenosi preko inficiranih grla koja izgledaju zdravo i ne treba primati životinje iz zapata za koje se zna da u njima postoji John-ova bolest. Treba zabraniti ulaz ljudi koji su prethodno bili na drugim farmama, ulaze u štale ili u mesta gde se životinje hrane, pre nego što se njihova obuća očisti i dezinfikuje.

Telad je potrebno odvojiti od obolelih majki što je pre moguće (u toku 12h od teljenja) i gajiti ih posebno u telećarniku. Treba koristiti drug pribor za čišćenje i hranjenje u prostorijama za telad i nikad ne treba mešati sa priborom koji se upotrebljava kod odrasle stoke. Radnici treba da nose obuću odeću koja se potpuno može očistiti i dezinfikovati. Ovakve mere higijene mogu smanjiti gubitke od paratuberkuloze.

Životinje koje su pozitivne na alergijsku probu i životinje kod kojih postoji nalaz bacila paratuberkuloze u kulturi izmeta, treba slati na klanje. Ako se kulturelni pregled radi dva puta godišnje obim bolesti se može smanjiti pa i iskoreniti iz zapata. Priplodna grla ne treba prodavati dokle god postoje inficirana grla u zapatu.

Reproduktivni organi inficiranih odraslih bikova i krava mogu da sadrže bacil paratuberkuoze jer je on kultivisan iz sperme i fetusa.

14


ZAKLJUČAK

Mada je paratuberkuloza poznata više od jednog veka, ona je zbog svoje rasprostranjenosti, ekonomskih šteta koje izaziva i tvrdokornosti koju pokazuje pri suzbijanju, veoma aktuelna i u današnje vreme. U našoj zemlji se ova bolest nije opsežnije izučavala.

Ekonomski uticaj paratuberkuloze obuhvata gubitke u proizvodnji kod subkliničkih i kliničkih slučajeva oboljenja, gubitke zbog intenzivnije zamene životinja i troškova mera kontrole. Većina slučajeva paratuberkuloze čine subklinička oboljenja, a preciznih podataka o prevalence oboljenja nema. Iz ovih razloga, teško je proračunati ekonomske posledice pojave paratuberkuloze u zapatu. Procene gubitaka u proizvodnji mleka su promenjivi. U nekim istraživanjima je nađena ista ili čak veća proizvodnja mleka kod životinja pozitivnih na paratuberkulozu. Druga istraživanja prikazuju gubitke kod životinja pozitivnih na paratuberkulozu i do 19.5%, od 0 do 305. dana proizvodnje mleka, u zavisnosti od pariteta

S obzirom na značaj ove bolesti, potrebno je da se pristupiti njenom sistematskom praćenju, kako bi se otkrile obolele jedinke i zaražena stada i na vreme pristupilo sprečavanju širenja i iskorenjivanju ove bolesti. Posebna pažnja treba da se obrati na zapate ovaca i goveda u kojima se nalaze životinje iz uvoza.

15


LITERATURA

1. Dr Lalošević V., dr Jarak M., dr Vidić B., dr Pašić Š., dr Ukropina Mihajlović M., dr Jelesić Z., et al. Mikrobiologija za studente veterinarske medicine. Novi Sad : Mala Knjiga, 2011.

2. Prof. dr Stamatović M. Srbislav, prof. dr Jovanović J. Miodrag. Bolesti papkara i bolesti goveda. Beograd : Veterinarski fakultet, 1994.

3. Jovanović M, Knežević M. Paratuberkuloza (Johnova bolest) - osnovne karakteristike i stanje u našoj zemlji. Veterinarski glasnik. 2005 and 59(5-6)

4. http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-2457/2005/0350-24570506507J.pdf#search="paratuberkuloza"

5. Vidić, B., S. Savić, i N. Prica. "Paratuberkuloza kod goveda - raširenost, dijagnostika i kontrola." Biotechnology in Animal Husbandry 27.3 (2011)

6. http://www.agroportal.hr/poljoprivreda/veterinarstvo/paratuberkuloza-ili-jonova-bolest/

7. Vidić, B.M., S.F. Boboš, i Ž. Grgić. "Paratuberkuloza u goveda." Savremena poljoprivreda 51.3-4 (2002)

8. http://rez.ba/wp-content/uploads/2010/08/Zarazne_bolesti.pdf

16

http://rez.ba/wp-content/uploads/2010/08/Zarazne_bolesti.pdf

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-2457/2005/0350-24570506507J.pdf#search=%22paratuberkuloza

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-2457/2005/0350-24570506507J.pdf#search=%22paratuberkuloza

paratuberkuloza goveda

Documents