1. Faze terenskih ispitivanja zemljista i pribor.Terenska proucavanja obuhvataju veci broj operacija, kao sto su:rekognosciranje terena, izbor mesta za kopanje profila, istrazivanje zemljista, sondom (burgijom), otvaranje profila, opis spoljne i unutrasnje morfologije profila, uzimanje monolita, otisaka i uzoraka, fotografisanje profila i landsafta, terenska istrazivanja fizickih i hemijskih osobina zemljista. Pribor za terensko ispitivanje zemljista: Topografska karta, alat za kopanje, pedoloski noz, metar, veci broj plasticnih ili platnenih kesa, specijalni pribor, burgija, lupa, kompas, eklimetar, visinometar, fotografski aparat,pribor za pisanje i crtanje, atlas boja, dnevnik, reagensi, epruvete, case stakle.levak itd.

2. Vrste pedoloskih profila (nabrojati)Osnovni ili (glavni profili), Poluprofili ili (pomocni profili), Prikopke ili (kontrolne jame).

3. Opisati glavne profileOsnovni ili glavni profili kopaju se na mestima koja su najtipicnija za pojedine sistematske jedinice zemljista, i to do dubine do koje prodiru pedogenetski procesi ukljucujuci i nekoliko desetina centimetara maticnog supstrata ako on nij kompaktan. Na razli. Tipovima zemljista dubina glavnih profila je razlicita. U ravnicarskim producjima dubina osnovnih profilamoze biti preko 2m, a u brdsko-plan.podrucjima ispod 30cm. Opisuju se detaljno i na kartama obelezavaju mesta njihovog otvaranja.

4. Opis spoljasnje morfologije profilaPri opisu spoljasnje morfologije u zapisnik se unose podaci o situaciji terena gde je profil kopan (reljef, zivom biljnom i mrtvom pokrivacu). Reljef pod reljefom se podrazumijeva spoljni izgled zemljine povrsine. U zavisnosti od relativne visine i velicine prostranstva reljef se deli na: (nanoreljef, mikroreljef, mezoreljef, makroreljef, megareljef, ororeljef). S obzirom na formu reljefa razlikuju se uzvisenja, udubljenja i ravnice. Zivi (biljni) pokrivac je kompleksni indikator pedogenetskih procesa i ekoloskih osobina zemljista, a pre svega njegove plodnosti. Zemlji.moze biti golo, bez ikakvog biljnog pokrivaca ili obraslo prirodnom ili antropogenom vegetacijom. Mrtvi pokrivac Njega cini sumska prostirka, granje, izumrla stabla, panjevi, zetveni ostaci itd. Cini ga i voda koja se na zemljistu stalno ili povremeno zadrzava (bare, lokve). Pod mrtvim pokrivacem podrazumijeva se skelet, narocito kamen i stene koje leze na povrsini zemljista.

5. Opis unutrasnje morfologije profilaPri opisu U.M.P. prvo se pazljivo razgleda njegovo čelo i vizuelno, na osnovu izmene boje, mehanickog i agregatnog sastava i dr.karakteristika na njemu izdvoje genetiki horizonti zemljista ili slojevi. Granice izmedju horizonata ili slojeva obelezavaju se nozem u vidu crte preko celog cela profila. Metrom se izmeri dubina svakog genetickog horizonta ili sloja i zabelezi u dnevnik. Na osnovu prouc.unutrasnje morfologije dobija se potpunija predstava o obrazovanju zemljista i njegovim karakteristikama. Najvaznije endomorfoloske osobine: (Gradja profila, dubina zemlji.i njegovih pojedinih horizo., karakter prelaza 1 horizonta u drugi, boja mehanicki sastav, struktura, zbijenost, umeci, vlaznost, dubina podzemne vode, rasprost.korenovog sistema biljaka, maticni supstrat, aktivnost zemljisne faune).

6. Obiljezavanje horizonataU profilu zemljista nalazi se po nekoliko horizonata od kojih neki mogu biti diferencirani na pothorizonte. Svaki horizont ima svoj naziv i oznacava se odredjenim velikim latinicnim slovom. Poznajemo sledece horizonte: O-na neobradjivanim zemljistima, (A)-inicijalni, slabo razvijen humusno-akumulativni horizont. A-humusno-akumulativni horizont, P-oranicni(obradivi), T-tresetni horizont, E-eluvijalni, B-iluvijalni, (B)-kambicni, C-rastresiti deo maticnog supstrata, R-cvrsta stena, D-cvrsta stena ili usitnjen materijal, G-glejni horizont hidromorfnih zemlji., Gso-sekundarno oksidisani pothorizont glejnog horiz., Gr-Redukcioni podhorizont, S-pseudoglejni horizont.

7. Sta je dubima zemljistaPodrazumijeva se vertikalno rastojanje od njegove povrsine do dela maticne stene, koja nije izmjenjena pod uticajem pedogenetskih procesa. Ona je razlicita kod razlicitih zemljista i varira od nekoliko centimetara do 1.5-2.0 metara. Prema ukupnoj dubini zemljisnog sloja zemljista se dele na 5 grupa: Veoma plitka ( <15cm), Plitka (15-30cm), Srednje duboka (30-60cm), Duboka (60-100cm), Veoma duboka (>100cm).

8. Odredjivanje boje zemljistaZa odredjivanje boje zemljista koristi se atlas boja. U atlasu su boje oznacene simbolima tj.slovima i brojevima koji oznacavaju vrstu boje, njenu izrazenost i jacinu. Pri odredjivanju boje zemljista ne treba zaboraviti da je ona razlicita pri razlicitoj vlaznosti, mehanickom i agregatnom sastavu. Da bi oznake odredjene koriscenjem atlasa boja bile uporedive, boju zemljista treba uvek odredjivati pri vlaznosti bliskoj poljskom vodnom kapacitetu. Ako je zemljiste suvlje treba ga navlaziti vodom iz spric-boce.

9. Terenski metod odredjivanja meh. sastava zemljistaNa terenu se mehanicki sastav zemljista moze priblizno odrediti vizuelno i to njegovim posmatranjem pod lupom, na osnovu osecaja pri trljanju suvog ili vlaznog zemljista izmedju prstiju, pravljenja valjcica i njegovog savijanja u prsten. Provera rezultata odredjivanja mehanickog sastava na terenu vrsi se u labaratoriji izvodjenjem mehanicke analize zemljista.

10. Terenski metod odredjivanja karbonataKvalitativno odredjivanje sadrzaja karbonata u zemljistu vrsi se pomocu 10%-tnog rastvora sone kiseline (HCL). Kapalicom kojom se uzima rastvor sone kiseline tretira se zemljisni profil od povrsine do dna. Hemijska reakcija koja se manifestuje izdvajanjem mehurica CO2, pokazuje prisustvo dok odsustvo penusanja ukazuje da u zemljistu nema karbonata. Dovoljno je sipati 2-3 kapi rastvora sone kiseline, pa da se pojavi penusanje ako su prisutni karbonati. Na osnovu cujnih i vidljivih efekata penusanja zemljista pri njegovom tretiranju 10%-tnom HCL moze se priblizno utvrditi sadrzaj karbonata.

11. Odredjivanje phZa odredjivanje reakcije zemljista na terenu postoji vise metoda od kojih se najcesce koriste: Metoda pomocu univerzalnih indikatora i elektrometrijska metoda. Metoda pomocu univer.indikatora- ova metoda odredjivanja reakcije zemljista na terenu bazira na promeni boje indikatora pod uticajem razlicite koncentracije H+ jona. Za tu svrhu koristi se terenski pehametar. To je jednostavna naprava tj.porcelanska plocica sa malim udubljenjem u sredini i jednim kanalicem u njegovom produzetku. Sa obe strane kanalica nalazi se skala boja uz koju je oznacena i odredjena pH vrednost. Elektrometrijska metoda odredjivanja reakcije zemljista na terenu, pomocu specijalnih terenskih pehametara, bazira se na istom principu kao i labaratorijske metode, tj.na merenju napona u zavisnosti od aktivnosti vodonikovih jona. U upotrebi je veci broj pehametara razlicitih proizvodjaca koji rade na slicnom principu. Pehametrima se odredjuje reakcija zemljista u intervalu od pH 0 do pH 14.

12. Uzimanje uzoraka u narusenom stanjuMogu se uzimati na 2 nacina: po slojevima ili po horizontima. Po slojevima se uzimaju uzorci pri nekim specificnim istrazivanjima, iz celog profila na svakih 10 ili 20cm dubine.Najcesce se praktikuje uzimanje uzoraka iz genetickih horizonata. U tom slucaju uzima se po jedan uzorak iz sredine svakog horizonta i pothorizonta. U tehnici uzimanja uzoraka u narusenom stanju postoje 2 faze. Prva je obelezavanje mesta uzimanja uzoraka na zemljisnom profilu, a drugu fazu cini samo uzimanje zemljisnog uzorka. Obelezavanje mesta za uzimanje uzoraka vrsi se uvijek odozgo nanize. Po dubini profila uzorci se uzimaju jedan iznad drugog. Uzeti uzorci se stavljaju u plasticnu kesu.

13. Uzimanje uzoraka u nenarusenom stanjuUzorci u narusenom, prirodnom stanju uzimaju se sa istih mjesta u zemljisnom profilu, odakle su uzeti i uzorci u narusenom stanju. Ovi uzorci se uzimaju pomocu cilindara odredjene zapremine. U nasim labaratorijama se koriste cilindri zapremine 100cm kubnih. Radi lakseg utiskivanja u zemljiste cilindar je sa jedne strane zaostren.Uzorci u nenarusenom stanju prvo se uzimaju iz povrsinskog,a zatim iz dubljih horizonata. Kada se zavrsi uzimanje uzoraka iz povrs.horizonta prelazi se na sledeci i tako redom do poslednjeg sloja. Uzorci u cilindrima se ne uzimaju iz skeletnih zemljista.U terenski dnevnik se obavezno upisuje sloj, dubina uzimanja uzoraka i brojevi cilindara. Kada se zavrsi uzimanje uzoraka cilindri se pakuju u drvene sanducice specijalno namenjene za njih.

14. Priprema zemljisnih uzoraka za izvodjenje laboratoriskih analizaVeoma je vazno pravilno ne samo uzeti zemljisne uzorke na terenu nego ih pravilno i pripremiti za labaratorijska istrazivanja. Nepazljiva i nepravilna priprema uzoraka odrazava se na rezultate analiza, te oni ne pokazuju tacne osobine ispitivanog zemljista. U tom slucaju zemljistu bi se pripisale osobine koje ono ne posjeduje. To znaci da bi se na osnovu tako dobijenih rezultata analiza preporucivala primena mera koje mu ne odgovaraju. Greske napravljene nesavesnom pripremom uzoraka za analize ne mogu se ispraviti drugacije do uzimanjem i pripremljanjem novih.

15. Uzimanje srednje probe uzorakaPri zavrsenom susenju i ciscenju uzorka pristupa se uzimanju njegove srednje prob. Pod srednjom probom podrazumijeva se deo uzorka mase oko 500g koji pred.srednju vrednost uzetog zemljisnog uzorka na terenu. Ocisceni vazdusno suvi uzorak, koji je razastrt na podlozi za susenje, ravnanjem sa sve cetiri strane pomocu pedoloskog noza dovede se do oblika kvadrata ili pravougaonika debljine 2-3cm. Tako formiran uzorak dijagonalno se podeli pedoloskim nozem na 4 trougla. Dva suprotna dela trougaonog oblika se odstrane. Sa preostala 2 dela ponavlja se prethodno opisan postupak dok se ne dobije srednja proba mase oko 500g. Delovi uzorka koji su pri uzimanju odstranjeni stavljaju se u plasticne kese.

16. Odredjivanje poroznosti zemljistaU zemljistu izmedju mehanickih elemenata i strukturnih agregata prisutne su supljine razlicitih velicina i oblika koje se uslovno nazivaju porama. U njima je smestena gasovita i tecna faza zemljista, koreni biljaka i pedofauna. Od ukupne kolicine pora i njihove velicine zavise kako kvantitativni odnosi navedenih faza, tako i uslovi kretanja zemljisnog rastvora, vazduha toplote i zivih organizama. Zbog toga poroznost zemljista u mnogome odredjuje njegove vodno-vazdusne i toplotne osobine, a takodje vodni, vazdusni, toplotni i hranjivi rezim. Za karakterisanje velicine porozne faze zemljista koristi se nekoliko pokazatelja od kojih su najvazniji: Ukupna (opsta) poroznost, Poroznost aeracije.

17. Metoda za odredjivanje karbonata u laboratorijiVolumetrijskim metodama odredjuje se zapremina oslobodjenog CO2 u cm kubnim, a iz zapremine se izracunava masa CaCO3 u grmima, odnosno u procentima. Uredjaji koji sluze za volumetrijsko odredjivanje karbonata nazivaju se kalcimetri. Njih ima vise tipova. U nasim labaratorijama najvise se koristi Scheibler-ov kalcimetar.

18. Sta je kalcifikacija i njeni pozitivni efektiTo je agromeliorativna mera kojom se vrsi unosenje krecnog materijala u zemljiste u cilju odstranjenja kiselosti koja stetno deluje na gajene biljke. Za kalcifikaciju se koriste prirodne naslage krecnjaka lapora i dolomita. Najbolje je da se materijal za kalcifikaciju zaore. On se u zemljistu rastvara pod uticajem ugljene kiseline. Pozitivni efekti: Smanjuje se kiselost jer kalcijum neutralise supstitucionu kiselost pri cemu se smanjuje i hidroliticka kiselost, Kalcijum smanjuje stetno dejstvo aluminijuma cime se povecava kolicina pristupacnog fosfora za ishranu biljaka, kalcifikacijom se poboljsava mikrobioloska aktivnos zemljista, primenom kalcifikacije ubrzava se mineralizacija i humifikacija organskih materija cime se povecava pristupacnost azota, fosfora, kalijuma i dr.elemenata biljne mase.