Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 2. febrqar 2006. Nova serija, g. XVI, br. 5

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

Proslava svetog Save na jqgq Mañarske

SvetosavÑe – zvezda vodiÑa srpskog narodaQ

temeÑq srpskog etniykogidentiteta i same srpskedrwavnosti monqmentalno

stojiSvetiSava.SvetiteÑ, izqze-tan graditeÑ etnosa srpskog naro-da, yqvar našeg narodnog bixa. Tošto je srpski narod sayqvao svojidentitet, velika je zaslqga Savi-nog hrišxanstva, svetosavÑa:dokle je stiglo i sayqvalo se na-šim jezikom propovedano pravos-lavÑe, sayqvao se i ostao je isrpski narod. Zato se kqlt svetogSave, koji je osnivay aqtokefalneSrpske pravoslavne crkve, srpskeškole, prvi srpski pisac, prevo-dilac i drwavnik, najvexi prosve-titeÑski qm i dqhovni otacsrpskog naroda, slavi s posebnimpoštovaŠem i odanošxq slavi ipraznqje iz godine q godinq, svqgdegde wive Srbi.

Srpski wivaÑ q Mañarskoj qveks posebnim ponosom istiye da jeopstao zahvaÑqjqxi crkvi, pravos-lavÑq i svetom Savi. Zato se svakegodine 27. janqar, Savindan, obe-lewava s nesvakidašŠom Ñqbav-Ñq, a pogotovo ga slave deca. Nai-me, prqwa se prilika da se dostoj-no praznqje školska slava, najvexeime srpske prosvete i da se qz him-nq i narodne i verske obiyaje qs-klikne velika zahvalnost svetomSavi za sve ono što je dao vekov-nom razvojq prosvetiteÑskog dqhai nacionalno-dqhovnog identite-ta srpskog naroda.

Q Pomorišjq, serija proslavasvetogSave otpoyela je q Segedinq.Q organizaciji Katedre za slavis-tikq Segedinskog qniverziteta,mesne Srpske maŠinske samoqpra-ve, Segedinske srpske zajednice iFondacije „Miloš CrŠanski”,Dan Svetog Save qpriliyen je naFilozofskom fakqltetq 25. janqa-ra. Na samom poyetkq programa, qzkqmovaŠe Borivoja Rqsa, predsed-nika Segedinske srpske zajednice,rezaŠe slavskog kolaya i blagosi-ÑaŠe koÑiva obavili sq protoje-rej Branislav Galix, paroh sege-dinski i jerej Svetomir Miliyix,paroh dešyanski. PraznovaŠe Se-gedinaca i Srba iz okoline nas-tavÑeno je svetosavskom besedomqniverzitetskog profesora drMirjane Stefanovix, koja je qka-zavši na znayaj bezgraniynog sve-tosavskog dqha, istakla borbq izalagaŠe srpske inteligencije qgodinama Prvog srpskog qstankaza nacionalni i kqltqrni prepo-rod srpskog naroda. Ona je q svomgovorq pawŠq posvetila i jednojdominantnoj liynosti koja je svojestvaralaštvo zapoyela na srp-skom, a nastavila na mañarskom je-zikq: radi se o poeti Mihajlq Vit-kovixq.

Nakon sveyane besede prigodniprogram otvorili sq mališanisrpske zabavišne grqpe q Rigoqlici, predvoñeni zabaviÑom Na-talijom Dqkix-Stantix, a potomje red došao i na qyenike višihrazreda dešyanske Osnovne školekoji sq odeveni q stihare izvelirecital iz Witija sv. Save. Za iz-

bor i sklad tekstova, q svojstvq aq-tora, pobrinqo se dr Marko Rqs,predsednik kqratorijqma Fonda-cije „Miloš CrŠanski” q Sege-dinq, a decq je qvewbao nastavnikJovan Janyikin. Na samom krajqsveyanosti qsledio je program stq-denata srpskog jezika i kŠiwev-nosti Segedinskog qniverzitetakoji je pripremila BiÑana Mak-simovix, lektor za srpski jezik.Prazniyna atmosfera, nakon zav-ršetka sveyanog dela proslave,bila je prisqtna i na prijemq nakojem sq mnogobrojni gosti iz Se-gedina i okoline imali mogqx-nost da probajq kolay i koÑivo, aposlqweni sq i kvalitetnim vi-nom, sokovima. Prilikom drqwe-Ša ixaskaŠa svi sq se svi slowilida je i ovogodišŠa proslava sve-tog Save protekla dostojno i zais-ta sveyano

Q Desci je svake godine glavniorganizator svetosavske proslavemesna Srpska pravoslavna crkve-na opština kojoj se pridrqwqje ibirano telo Srba q ovom naseÑq.Dešyani sq na sam dan, tj. 27. ja-nqara praznovali prvog srpskogprosvetiteÑa, dqhovnog ocasrpskog naroda. Nakon svete li-tqrgije koja je odrwana q mesnomsrpskom pravoslavnom hramq, ma-lišani Srpskog zabavišta pred-voñeni zabaviÑama Katarinomàaqlix i Spomenkom Brcan-üq-kin i qyenici Srpske osnovneškole na yelq sa qyiteÑicom Dq-šicom Zorix i nastavnikom Jova-nom Janyikinom q školskoj qyio-nici izveli sq prigodni program.Deklamacijom najmlañih i najsla-ñih, kao i ñaka naše obrazovne qs-tanove bio je ganqt i odqševÑensveštenik, jerej Svetomir Mili-yix koji je tom prilikom odrwao isveyanq propoved. Istakavšivawnost svetosavskog dqha, on jepodvqkao i znayaj saradŠeškole icrkve. äena efikasnost se, inaye,sve više oyitava i pqtem veronaq-ke: deca redovno i marÑivo poha-ñajq yasove, a na vexim crkvenimpraznicima qpravo ona yitajqapostol, kao što je to 27. janqaraqyinila iMinaVeselinov.Svaka-ko, tq Ñqbav i odanost prema sve-

tosavÑq vaÑa sayqvati i za bqdqxapokoleŠa.

Kqmovi ovogodišŠe proslavepatrona školske slave q Desci,inaye, bile sq Ivona i Mina Vese-linov, qyenice dešyanske Srpskeosnovne škole koje sq qz pomoxsvojih roditeÑa obezbedile kolayi koÑivo, a na krajq svetosavskogdeklamovaŠa sve recitatore, qyes-nike prigodnog programa, yokola-dama, kolayixima i sokovima jenagradila dešyanska Srpska pra-voslavna crkvena opština kojoj sepridrqwilo i mesno birano teloSrba.

PraznovaŠe svetog Save q Des-ci okonyano je kasno q nox. Naime,grqpa meštana je q klqbq, qz mqzi-kq i pesmq, ispratila praznik, sve-yani spomen na svetog Savq.

I q BataŠi je 27. janqara biloveoma sveyano. Osnovci sq se,predvoñeni svojim pedagozima,vex prilikom svete litqrgije, kojqje slqwio protojerej Ilija Galix,parohbataŠski, qkÑqyiliq sveto-savsko praznovaŠe. Q svetom hra-mq najlepše stihove o svetom Sa-vi kazivalo je 16 qyenika bataŠskeSrpske osnovne škole, a po okon-yaŠq bogoslqweŠa q yast srpskogsvetiteÑa, svi sq prešli q Srpskiklqb gde je osvexeŠem slavskog ko-laya i blagosiÑaŠem koÑiva odstrane protojereja Ilije Galixa,koji je q drevnoj svetiŠi odrwao ipropoved, nastavÑeno svetosavskopraznovaŠe. Kqmovali sq DoraBognar i Vasa Arman, qyenici 7.razreda. Naravno nije izostao niprigodni program koji je otpoyeoHimnom sv. Savi, a nastavÑen ko-lawom recitacija, prikazom dra-matizacije tekstova o Rastkq SaviNemaŠixq. VaÑa rexi da sq decaqpeyatÑiv dokaz svog znaŠa oprvom srpskom arhiepiskopq dalai preko likovnih radova, naime, qškoli je otvorena izlowba Šiho-vog stvaralaštva, a najboÑa delapredstavÑena sq i q Srpskom klq-bq. Pqblika, pre svega roditeÑi,bake ideke, bili sq zadovoÑni sve-yanim prikazom Rastka Save Ne-maŠixa, a Savindan je q BataŠiispraxen pesmom i drqweŠem.

Q Novom Sentivanq meštani

verno i odano negqjq verske obiya-je, crkvene praznike, a q red praz-novaŠa, od pamtiveka, spada idos-tojno obelewavaŠe svetog Save.Tako je bilo i 28. janqara kada sq,nakon svete litqrgije kojq je slq-wio protojerej Branislav Galix(apostol je yitala Mina Veseli-nov) deca q parohijskom domq, Šihšestoro, deklamovala najlepšestihove o prvom srpskom prosve-titeÑq. Kqmovao je Miloš Pqt-nik, a q znak zahvalnosti za qspeš-nq interpretacijq, qyesnici dek-lamovaŠa darovani sq od stranenovosentivanske Srpske maŠinskesamoqprave i mesne Srpske pra-voslavne crkvene opštine.

Q Peyqjq, q BaraŠi, mowda ni-kada nije bilo toliko dece kao 28.janqara – yakpetnaestoromališa-na se odazvalo pozivq i došlo nasvetosavsko deklamovaŠe. Najpresq q kapeli posvexenoj Prepodob-nom Simeonq Stolpnikq svetq li-tqrgijq slqwili jerej PredragHaj-dqkovix, paroh peyqjski i jerej Ra-dovan Savix, paroh mohayki, kojije qjedno odrwao i sveyanq besedq.Istakavši veliyinq sv. Save, o.Savix je izmeñq ostalog rekao sle-dexe:

– Od svih velikana, q istorijisrpskog naroda najvexi i najpozna-tiji je sv. Sava. On je q našoj isto-riji ono što je kqla svetiÑa kojadaje orjentacijq i pravac pqtnici-ma. On je zvezda vodiÑa srpskognaroda kroz vekove. Sveti Sava jesvojim bogonosnim wivotom i ra-dom zaslqweno postao ponos i poh-vala srpskog naroda.

Po okonyaŠq svete litqrgije svisq prešli q sedište mesne SrpskemaŠinske samoqprave, gde je najpreobavÑenoosvexeŠe kolaya iblago-siÑaŠe koÑiva. Zatim se kratkomsvetosavskom besedom deci obra-tio jerej Predrag Hajdqkovix, pa-roh peyqjski, a posle sq od stranenajhrabrijih deklamatora iz àik-loša, Mohaya i Peyqja qsledilinajlepši stihovi o Rastkq SaviNemaŠixq. Q znak zahvalnosti ma-lišanima je poklon-paketixe, zakoje se pobrinqla SamoqpravaSrba q Peyqjq, qrqyio o. PredragHajdqkovix koji je tom prilikomizrazio nadq da xe se srpstvo, patakoibroj dece, qBaraŠiqmnowi-ti i da xe se još dqgo gajiti i yqva-ti svetosavske tradicije.

Serija praznovaŠa svetog Saveokonyana je 29. janqara q Mohayq iSantovq, q Baykoj.

Srpstvo na jqgq Mañarske, dak-le, i ove godine je dostojno prosla-vilo svog dqhovnog oca svetiteÑaSavq, ne zaboravÑajqxi da jeŠegovjedinstven lik q okvirq crkvenogkqlta postao dqhovni orjentir iime srpskog pravoslavÑa. Sveto-savÑe je filozofija wivotasrpskog naroda, bitno obelewjenašeg dqhovnog i nacionalnog bi-xa. Zato nije ni yqdo što se i ovegodine tolko gromko pevalo i po-jalo: „Qskliknimo s ÑqbavÑq sve-titeÑq Savi!”.

Predrag Mandix

Recital segedinskih stqdenata

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 2. febrqar 2006. 3

Q yast Dana sv. Save

Crkvene sveyanostiq Bqdimpešti

Svetosavskom himnom „Qs-kliknimo s ÑqbavÑq”, SrbiBqdimpešti i okolini to-

kom protekle nedeÑe sveyano sqobelewili Dan sv. Save, prvogsrpskog arhiepiskopa, qtemeÑiva-ya i zaštitnika naših škola.Crkveni deo sveyanosti, kao iprethodnih godina, zapoyeo jenešto ranije, 26. janqara na Trgqrqwa, gde je q prisqstvq visokihzvaniynika, prosvetnih radnika iqyenika srpske škole, äegovopreosveštenstvo episkop bqdim-ski g-din Lqkijan prerezao slav-ski kolay i blagosiÑao koÑivo.

Q Sabornom hramq q Bqdim-pešti, povodom Savindana, 27. ja-nqara vladika Lqkijan je q slav-skoj besedi, kao qslov opstankasrpskog naroda, naroyito istakaopotrebq yqvaŠa materŠeg jezika:

–Mismoovde jednamaŠinaq jed-noj velikoj vexini. Svqda se vršiasimilacija, ali mi, koji welimoda se nazivamo dqhovnim nasledni-cima sv. Save, moramo da yqvamo ipravoslavnq verq i svoj jezik. Da bibili pravi svetosavci moramo dagovorimo jezikom kojim je sv. Savagovorio.Inaye, kakobinasonrazq-meo?Sv.Sava je srpskigovorio, anedrqge jezike (verovatno). To vamstavÑam na dqšq i amanet, vama

starijima, a i ovoj našoj deci. Tre-ba da znate jezik vexine gde wivite,treba da poznajete i da yqvate vred-nosti i drqgih. Ali sopstvene vred-nostiidqhovnoblagomoratedayq-vate, kaozenicqoka.Izgqbišli, tisi xorav, slepac.Prema tome, ovo jedankadao svemqtometreba govori-ti, treba se podsetiti na amanetekoje nam je dao sv. Sava.

Q okvirq svete arhijerejske li-tqrgije prerezan je slavski kolay iblagosiÑano koÑivo, koje je prip-remila porodica Mirka Pandq-rovixa, ñaka srpske škole, ovogo-dišŠeg slavskog kqma.

Bqdimpeštanski paroh, o. Mi-roslav àeševix, kqmstvo za sle-dexq godinq predao je AtiniKrstanovix.

Kao i ranijih godina, ñacisrpskog porekla iz Bqdimpešte iokoline, izveli sq svetosavskedeklamacije, za šta sq od stranecrkvene opštine nagrañeni pok-lon-paketixima.

Posle svete litqrgije q zgradiparohijskog doma za naše ñakeprireñeno je slavsko poslqweŠe,torta, yaj i sokovi, a sa mališa-nima se q veseloj i opqštenoj at-mosferi episkop bqdimski g-dinLqkijan, drqwio još neko vreme.

S. M.

David Orlovix, predsednik Srpskognacionalnog vijexa q Zagrebq

Tesla nam dvostrqko pomawe

Qsali Centralnoevrop-

skog kqltqrnog insti-tqta, povodom našeg

velikog praznika i q sklopqobelewavaŠa 150. godišŠi-ce roñeŠa najznamenitijegSrbina svih vremena, Niko-le Tesle, otvorena je prigod-na izlowba. Reprezentativ-ni kalendar za 2006. godinqna kojem sq predstavÑeninajznayajniji segmenti izwivota yqvenog srpskognaqynika, Nikole Tesle, qBqdimpeštq je stigao pravoiz Zagreba.

Q prisqstvq visokih zva-niynika Srpskog nacional-nog vijexa, diplomatskihpredstavnika ambasadaHrvatske, Bosne i Herecego-vine i Srbije i Crne Gore,skqp je q ime domaxina otvo-rio predsednik Srpske sa-moqprave qBqdimpešti,Bo-rislav Rqs. Pozdravne reyi pri-sqtnima je takoñe qpqtio direktorCentralnoevropskog institqta,Peter Modoš, a potom potpred-sednik Srpske samoqprave glavnoggrada, Pera Lastix.

Osvrnqvši se q kraxem izlaga-Šq na lik i delo Save NemaŠixa,odnosno, dostignqxa Nikole Tes-le, izqmiteÑa obrtnog magnetnogpoÑa i tvorca epohalnih pronala-zaka na poÑq radio-telegrafije,telefonije, itd, Lastix je najavioi gosta iz Zagreba, predsednikaSrpskog nacionalnog vijexa, Da-vida Orlovixa. PredstavÑajqxikalendar on je izmeñq ostalog re-kao da je 2006. q Hrvatskoj zvaniy-no proglašena za godinq NikoleTesle, yime je indirektno prqwenašansa za afirmacijq polowajasrpske maŠine q toj zemÑi:

– Tesla nam, zapravo, dva pqtapomawe. Prvi pqt svojim djelima,radom i genijalnošxq, a drqgipqt, q sitqaciji postratne Hrvat-ske q kojoj nekoliko stotina tisq-xa preostalih Srba pokqšava na-xi svoje mjesto pod sqncem, qz qvjetda sayqvajq sve elemente svog iden-titeta, a da se istovremeno integ-rirajq q zajednicq q kojoj wive. Qtom kontekstq, Tesla kao neqpitani opšte prihvaxen lik heroja i ge-nija za cijelq širq zajednicq, nesamo Hrvatske, nego Evrope i svi-jeta, zapravo je ideja vodiÑa i qyi-nixemo sve što je q našoj moxi dase q ovoj godini, kojq je hrvatskiSabor proglasio godinom NikoleTesle, na dostojan nayin obiÑewi,kako q svom znanstvenombitkq, ta-ko i q yiŠenici da je pripadniksrpske zajednice.

Manifestacije q Šegovq yastvex sq poyele. To je tradicionalniBowixni prijem q organizacijiSrpskog nacionalnog vijexa i qprisqstvq najviših fqnkcioneraRepqblike Hrvatske, premijera,predsednika Parlamenta, itd.Prezentirali smo kalendar, kojina neki nayin takoñe naznayavaTeslinwivotni pqt, a tokom godi-

ne bixe napravÑen cijeli niz iz-lowbi, što q sqradŠi sa MqzejomNikole Tesle iz Beograda, što qsqradŠi sa hrvatskim institqci-jama koje xe prezentirati Teslinrad i Šegove doprinose qkqpnojsvjetskoj znanosti. Centralna sve-yanost odrwaxe se 10.07. q SmiÑa-nq, na samq godišŠicq TeslinogroñeŠa.

To je izqzetno vawno, jer je rijeyo mjestq iz kojeg Tesla potiye, alije isto tako rijey o mjestq, koje jesimbol teških i tqwnih vremenakroz koje je srpska zajednica proš-la. Nawalost, q mjestq roñeŠa Ni-kole Tesle nema više ni jedne je-dine srpske obiteÑi. Yak i objek-ti, koji sq pripadali TeslinojobiteÑi, crkva q kojoj je Teslinotac bio paroh, q tokq Drqgogsvjetskog rata qništena je i spa-Ñena, a tokom zadŠeg rata do od-reñene mjere oštexena. Prilika jeda se obnovi ne samo rodna kqxa,odnosno, replika rodne kqxe Ni-kole Tesle, vex i pravoslavnacrkva, koja stoji neposredno poredi na vrlo jasan i nedvosmislen na-yin svjedoyi o Šegovom identite-tq. Trexa prilika je, naravno, i zagrad Gospix, odnosno, cijelq liy-kq regijq, koja nije vodexa q smislqpomireŠa i poštovaŠa maŠin-skih prava, da qyini više kako bise srpska prava q podrqyjq regijeviše poštovala, da se qrede gro-bovi, qkÑqyqjqxi i grobove Tesli-nih roditeÑa, koji sq q vrlo lo-šem staŠq, da se vrati spomenikNikole Tesle na centralni grad-ski trg, sa kojeg je qkloŠen, a trgpreimenovan. Ova godina daje pq-no prilika mnogim lokalnim za-jednicama q Repqblici Hrvatskojda nešto qyine na obiÑewavaŠqimena Nikole Tesel, ali i na obi-ÑewavaŠq mqltikqltqralnosti,mqltietniynosti i mqltireli-gioznosti kao elemenata, koji sqzapravo qvijek yinili RepqblikqHrvatskq i ne bi smjeli nestatisada, q 21. stoÑexq.

S. M.

Na Savindan sveyanoi q Lovri

Lovrani sq praznik zaštitni-ka srpskih škola obelewilipre svega svetom litqrgijom,

27. janqara, na Dan sv. Save. Q seos-koj crkvi okqpio se zaista velikibroj meštana i dece, koji sq, po-tom, predvoñeni mesnim parohom,o. Pavlom Kaplanom, q litiji kre-nqlika srpskoj osnovnojškoli, gdeje prireñen svetosavski program.

Q prazniynoj atmosferi o. Pav-le Kaplan prerezao je slavski ko-lay i blagosiÑao koÑivo, a Lov-rani i Lovranke osnovnoškol-skog qzrasta, q nastavkq sq izvelisvetosavske deklamacije. Programje završen deÑeŠem kolaya i ko-Ñiva deci qz zajedniyko pojaŠeSvetosavske himne.

S. M.

Deklamacije o sv. Savi pripremili sq i mališani iz Kalaza

reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa

4 SRPSKE NARODNE NOVINE

OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKO

POàTASRPSKA

Centralna proslava Dana sv.Save yiji je glavni organiza-tor, kao i proteklih godina,

bila Samoqprava Srba q Mañar-skoj q saradŠi sa Eparhijom bq-dimskom, 28. janqara po prvi pqt qnašoj novijoj istoriji odrwana jeq zgradi Tekelijanqma, bivšeg do-ma bqdimpeštanskih ñaka i stqde-nata, kojq je sagradio yqveni arad-ski plemix i dobrotvor, Sava Te-kelija.

Q sveyanoj sali, prilagoñenoj zaovq prilikq, posle mnogo istorij-skihbqraivetrovaponovo se zayq-la Himna svetom Savi, prvomsrpskom arhiepiskopq, svetiteÑq,prosvetiteÑq, osnivayq našihškola. Proslavi sq, pored osta-lih, prisqstvovali äegovo preos-veštenstvo episkop bqdimski g-din Lqkijan sa sveštenicimaEparhije bqdimske, ambasadorSCG q Mañarskoj, Predrag Yqdixsa saradnicima, zamenik minis-tra za dijasporq Repqblike Srbi-je, Miodrag Jakšix, predsednikQreda za nacionalne i etniyke ma-Šine, Antal Hajzer i potpredsed-nik ove qstanove, üqra Popovix,predsednici i ylanovi srpskih sa-moqprava qMañarskoj, rqkovodio-ci naših prosvetnih i kqltqrnihqstanova i mnogi drqgi.

Program je zapoyeo troparomsv. Savi q izvoñeŠq hora Srpskeosnovne škole i gimnazije q Bq-dimpešti pod qpravom OlivereMladenovix-Mqnišix. Q ime Sa-moqprave Srba q Mañarskoj, pri-sqtne je zatimpozdravila predsed-nica, Milica Pavlov, koja je qkraxem izlagaŠq govorila o likq,delq i istorijskom znayajq našegnajvexeg dqhovnika i velikanasrpskog prosvetiteÑstva.

Rey je zatim qzeo üqra Popovix,potpredsednikQreda zanacional-ne i etniyke maŠine. Yestitajqxiprisqtnima Dan sv. Save, g-dinPopovix preneo je srdayne pozdra-ve Vlade Repqblike Mañarske, sq-mirajqxi najznayajnije rezqltateQreda q protekle yetiri godine napoÑq zaštite i qnapreñeŠasrpskih kqltqrno-istorijskih te-kovina. Na prvom mestq naveo jeoyqvaŠe srpskih škola što, kakoje istakao, nije bilo nimalo lako,a zajedniykim naporima obnovÑenje priliyan broj crkveno-istorij-skih spomenika i hramova Eparhi-je bqdimske.

On je, takoñe, spomenqo istaknq-te pripadnike srpske maŠine, kojisq nas q protekle yetiri godine,nawalost, napqstili. Konstato-vao je, nadaÑe, da sq mnoge našeparohije dobile novog svešteni-ka, a srpska zajednica obogatila sei q materijalnom smislq. Otkqp-Ñene sq prostorije q qlici Nañme-ze, do kraja godineoyekqje se daxe qtrajno vlasništvo zemaÑske sa-moqprave prexi i sedišne prosto-rije q ql. Mikše Falka, dokSrpski kqltqrni i dokqmentacio-ni centar raspolawe godišŠimbqçetom od 27 miliona forinti.

Skrenqo je zatim pawŠq daSrpsko pozorište q Mañarskojjoš qvek nema pozornicq q Bqdim-pešti i da sq postignqti znayajnirezqltati na poÑq qyvršxivaŠaodnosa sa matiynom zemÑom. Q ve-zi sa novim zakonom o maŠinama

apelovao je da se qlowe napori ka-ko bi se i q narednom izbornomciklqsq formirao što vexi brojsrpskih samoqprava što radq na-še maŠine obezbeñqje pravni le-gitimitet. Ovom prilikom zbog

odlaska q penzijq najavio je svojodlazak iz politiykog i javnogwivota do kraja ove godine, izra-zivši nadq da xe na tom teškom iodgovornom poslq imati ko da gazameni.

Q nastavkq, posle još jednog nas-tqpa našeg hora (Tebe pojem i Pri-yasnapesma), prisqtnima sq se praz-niynimrecitalompredstavilinaj-mlañi qyesnici akademije. üacisrpske škole q Desci, NixiforBrcan, Marko üorñevix, Filip iIlija Adamov qspešno sq izvelinekoliko svetosavskih deklamaci-ja, koje sq qvewbali pod bqdnimokom qyiteÑa, Jovana Janyikina.

Akademija je nastavÑena qrqyi-vaŠem Svetosavske nagrade, najvi-šeg godišŠeg priznaŠa, koje do-deÑqje Samoqprava Srba q Mañar-skoj. Ove godine, po prvi pqt od ka-ko je qstanovÑena, nagrada je qmes-to q pet kategorija, dodeÑena samoq jednoj. Za istaknqti rad na poÑqoyqvaŠa i zaštite q prvom redqpomaške i srpske maŠinske zajed-nice q Mañarskoj qopšte, na osno-vq odlqkeSkqpštine,SvetosavskqpoveÑq predsednica SSM, Mili-ca Pavlov qrqyila je dr-q IvanqGolqbq, direktorq bolnice „Qwo-ki” i predsednikq Saveza mañar-skih bolnica.

„Pogled na svet mi je srpski, verami je srpska, materŠi jezik mi jesrpski, identitet mi je srpski i po-litiyka delatnost mi je iskÑqyivosrpska”, reyi sq ovogodišŠeg laq-reata objavÑene q listq „HVG” qmajq 2004. godine, koje na najboÑinayin odslikavajq i objašŠavajqprivrwenost dr-a Golqba svojojmaŠini. On je, kao što je poznato,vex decenijama aktivan ylan na-šeg drqštveno-politiykog wivo-ta, qspevajqxi da na yqdesan nayinqskladi brojne profesionalneobaveze sa javnim delovaŠem q ok-virq srpske zajednice. Za dosad-šŠi rad nagrañivan je visokimpriznaŠima,meñq kojima se poseb-no istiyq „Orden viteškog krsta”(od strane predsednika repqbli-ke), titqla poyasnog grañaninaXIV kvarta i grada Pomaza, kao inagrada „Za maŠine”, kojq dode-Ñqje predsednik Vlade RM.

Nakon što je otpojana Himnasv. Savi i kraxeg nastqpa operskeqmetnice üerñi Avakqmovix, qs-ledio je drqgi deo Svetosavskeakademije. Ylanovi Srpskog pozo-rišta q Mañarskoj za ovq prilikqpripremili sq predstavq „Yqdo qTekelijanqmq”, kojq je na tekstPetra Miloševixa rewirao Mi-lan Rqs. ZanimÑiv mqziyko-scen-skiprikaz gde sq se smeŠivale sli-ke iz prošlosti Tekelijanqma,veštoqkomponovane sa sadašŠom„aktqelnom sitqacijom”, odqše-vile sq prisqtnq pqblikq. Zgode inezgode seni bivših tekelijanaca,q dqhovnoj sprezi sa našim savre-menicima, do nedavno znayajnimpredstavnicima srpskog kqltqr-nog wivota, majstorski povezane qpriyq pqnq hqmora i samoironije,izazvali sq aplaqz koji se meñq zi-dovima nekadašŠeg doma cvetasrpske inteligencije XIX veka, ni-je yqo decenijama.

Q veyerŠim satima q eksklqziv-nom prostorq sale za prijeme„Bqrbon” odrwan je tradicional-ni bal na kojem sq goste zabavÑalipoznati estradni qmetnici izBeograda, Miroslav Ilix i Jasnaüokix q pratŠi orkestra „Singi-dqnqm”.

S. M.

Svetosavska akademija 2006.

„Yqdo q Tekelijanqmq”

intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq Intervjq intervjq

Bqdimpešta, 2. febrqar 2006. 5

TRAKATEKQXA

PLANETEOKO

NA DLANQMATICADr Radomir Popovix, profesor Bogoslovskog fakqlteta SPCo kalendarskim razlikama meñq hrišxanima

Mogqxi raskoli – preprekaza promenq kalendara

Kada se bowixna i novogodiš-Ša praznovaŠa završe, jednood neminovnih pitaŠa je i –

zašto sve dqplo? „Stari” i „novi”kalendar se yesto spomiŠq kao raz-log zbog kojeg se isti hrišxanskipraznici obelewavajq q razliyitovreme, ali kada se meñq obiynimsvetom o tome povede razgovor, ma-lo je onih kojima sq ove kalendarskerazlike jasne. Treba rexi da je poye-tak tzv. Jqlijanske godine zvaniyansamo q crkvenim kalendarima, a na-rod ga qSrbiji prihvata poštqjqxisvojq i tradicijq svoje crkve.PoredSrpske pravoslavne crkve Jqlijan-ski kalendar danas poštqjq Rqska,Grqzijska i Jerqsalimska patrijar-šija, kao i Rqska zagraniyna crkvaiSvetagora, koje jqlijanskorayqna-Še vremena takoñe koriste za odre-ñivaŠe datqma verskih praznika.Nije, dakle, samoSrbija „mimosve-ta”, kako to mnogi vole da kawq.

Mnoge pravoslavne crkve, meñqprvima Gryka, Bqgarska i Rqmqn-ska, prihvatile sq Gregorijanskikalendar. One sq Bowix i Novq go-dinqproslavilesavexinomzemaÑaivexinomhrišxanskihcrkava–25.decembrai1. janqara, dok sqonema-lobrojnije, poštqjqxi jqlijanskovreme, svoje svetkovineodlowile za13 dana. Razlika je, dakle, samoq ka-lendarima i ne postoji ni „srpskiBowix”, a ni „srpska Nova godina”.Kako sq nastale razlike? O tome drRadomirPopovix, profesorBogos-lovskog fakqlteta SPC, kawe:

–Crkvenikalendar jeq stvariza-teyeni kalendar, onaj kojeg je hriš-

xanstvo nasledilo od stare Rimskeimperije i kojeg je 46. godine pre no-ve ere qveo Jqlije Cezar. Taj kalen-dar je prihvatila crkva i na istokqinazapadqidrwalagase svedoXVIveka–1582. godine.Dotadatopita-Še nije bilo sporno yak ni za pode-Ñene crkve. Q XVI vekq astronomisq izrayqnali nastale vremenskerazlike, a novinq qveli prekoVati-kana i tadašŠeg poglavara Rimo-katoliyke crkve pape GregorijaXIII. Jqlijanski kalendar je q tomtrenqtkq, za period od 325. godine,zaostajao 10 dana. Papa je naredioda se razlika qkloni i da se qmesto4. oktobraqpiše–15. oktobar1582.godine. Tako je proglašen novi ka-lendar, nesqmŠivo tayniji ali ne iapsolqtno tayan. I tq se odstqpaŠapodrazqmevajq, jer kosmos stalnopqlsira.

Jqlijanska kalendarska godina jedqwa od prirodne godine za 14 mi-nqta i 14 sekqndi, pa se svakih 128godina tako „nakqpi” jedan dan.Gregorijanska godina je dqwa za 26sekqndi, pa jedan dan treba dodatisvake 3.323. godine. Prema do sadanajtaynijem prorayqnq profesoranebeske mehanike Milqtina Mi-lankovixa, koje je ozvaniyeno ali nei primeŠeno, odstqpaŠe je samo dvesekqnde i da bi se dodao jedan dantreba da proñe 43.200 godina. Verq-jem da xe matematiyki prorayqnijoš napredovati.

Q tom slqyajq, zašto Srpska pra-voslavna crkva ipak ostaje priovom najnetaynijem kalendarq?– Matematika i astronomija sq

periferne za crkvq. Mi se drwimodrevne crkvene prakse i crkvenogkalendara. Tq qstaÑenq praksq nijejednostavno promeniti jer sq premastarom kalendarq qstanovÑeni svipraznici i sva bogoslqweŠa. To bibio ozbiÑan posao. Qkoliko secrkve dogovore na vaseÑenskom ni-voq, bilo bi q redq. Ono što smetai qnosi zabqnq sq te promene „naparye”, yiŠenicada sq neki prihva-tili novi kalendar a neki nisq.

Kako to da je više pravoslavnihcrkava ipak prihvatilo novi ka-lendar?– Oni sq se poveli za novovekov-

nim tendencijama, a 1902-1903. vo-ñena je bogata prepiska na relacija-ma Moskva-Carigrad i Beograd-Je-rqsalim o pitaŠima kalendara.ZakÑqyak donesen 1903. glasio je dasa tim ne treba wqriti jer bi to do-velodoraskolaqnqtarpravoslavnecrkve. Crkvama koje sq prešle nanovi kalendar to se vex desilo.Gryka drwava i crkva sq 1924. prih-vatile novi kalendar a posledica jepojava starokalendaraca koji sq tegodine odvojili od zvaniyne crkveoko milion vernika. O tome se sla-bo piše i govori ali to ne znayi daproblem ne postoji. Starokalen-darci sq q Grykoj gotovo paralelna

crkva, oni imajq svog arhiepiskopai yitavq paralelnq jerarhijq.

Oni tim stavombrane Jqlijanskicrkveni kalendar i to je bilo kÑqy-no pitaŠe 1924.Smeta im daBowixslave 13 dana ranije i to što se svidatqmi vawni za crkvq pomerajq.Naprimer, pitaŠePetrovskog pos-ta. Dešava se, kada se godine „prek-lope”, da izostane Petrovski post.

Dali bi se izneverilo hrišxanskoqyeŠe kada bi se svi qjedinili okokalendaraislaviliqistedatqme?–Mipozivamosvedapoštqjqod-

lqke Prvog vaseÑenskog Sabora.Ako bi se crkve dogovorile na vase-Ñenskom nivoq i ako bi postiglekonsenzqs to je drqga stvar. Takvihinicijativa je vex bilo. Postojipredlog od pre oko osam godina daglavne hrišxanske praznike –Vaskrs i Bowix ceo hrišcanskisvet slavi q isto vreme. To bi biloq redq, ali samo ako se postigne do-govor na vaseÑenskom nivoq. Meñq-tim ostaje problem šizmi i rasko-la. Treba istaxi da je praznovaŠeVaskrsa posebno osetÑivo pitaŠe.Tq se tayno znajq propozicije ipoštqjq se i prirodna i crkvenapravila. Za pravoslavne hrišxan-ske crkve to znayi da se Vaskrs sla-vi prve nedeÑe pqnog meseca, posleprolexne ravnodnevnice, ali i oba-vezno posle jevrejske Pashe. To jepravilo koje treba da vawi za ceohrišxanski svet jer je Hristos biorazapet q vreme Pashe i vaskrsao jedan posle Pashe. Prema tome, nepostoji boÑiorjentir i on je vawiodo kraja XVI veka. Pravoslavni wa-le što sq katoliyka crkva i sviprotestanti to zanemarili. To zna-yi da sq oni prekršili odlqkePrvog vaseÑenskogSaboraipraksqdrevne crkve. A odlqke Sabora sqveoma jasne – ne mowe se Vaskrs sla-viti q vreme Pashe ako se drwimoNovog zaveta i hrišxanstva.

Kako sq to pitaŠe rešile pravos-lavne crkve koje sq prihvatile re-formq kalendara?– Pashalija je ostala ista za sve

pravoslavne crkve. Odlqka je da se ione koje sq prihvatile Gregorijan-ski kalendar pridrqwe svepravos-lavnoj proslavi Vaskrsa i da q tomdelq ostanq pri odlqkama PrvogvaseÑenskog Sabora. Vaskrs je sqš-tina hrišxanskog verovaŠa, tq nesme biti odstqpaŠa. Jedino je Fin-ska pravoslavna crkva odstqpila iod zajedniyke proslave Vaskrsa iprihvatila sve promene pa i refor-misanq pashalijq.

Da li xe se po vašem mišÑeŠq,pravoslavci ipak odlqyiti za za-jedniyke promene kalendara?– Q Carigradq sq 1923. bili sag-

lasni da treba nešto meŠati q Jq-lijanskom kalendarq jer je astro-nomska greška oyigledna. Bilo jereyeno da svi pravoslavni treba toda prihvate. Osnovni razlog ne-prihvataŠa je i daÑe veoma prisqt-

na mogqxnost raskola i novi neredmeñqpravoslavnimcrkvama,štoseq praksi i potvrdilo.

Zašto je to pitaŠe tako osetÑivoq praksi?– Ne treba zaboraviti da ima 150

miliona pravoslavnih Rqsa i štaako meñq Šima nastane raskol. Pi-taŠe je sliyno i q Srpskoj pravos-lavnoj crkvi, posebnona graniynimdelovima prema zapadq. Koliko bise tq Ñqdi opredelilo za odbranqstarogkalendara?ZamisliteSrbeqDalmaciji koji slave Bowix zajed-no sa rimokatolicima. Oni imajqposebno rñavo iskqstvo i mnogi binapqstili svakqpravoslavnqcrkvq.Starokalendarci sq se pojavilinajpre q Grykoj, a onda 1968. q Bq-garskoj i q Rqmqniji. Kod nas bi tobilo još izrawenije.

Patrijarh German i moskovskipatrijarh obavestili sq Carigrad-skq patrijaršijq da naše pomesnecrkve ne mogq da qñq q rizik prome-ne kalendara zbog mogqxnosti veli-kog raskola. Carigrad je to qvawio,saglasan da te promene treba dqgo-royno osmisliti i pripremiti.

D.J.

Zašto ostajeastronomska„greška”?

– Q Carigradq sq 1923. bilisaglasni da treba nešto meŠatiq Jqlijanskom kalendarq jer jeastronomska greška oyigledna.Bilo je reyeno da svi pravoslavnitreba to da prihvate. Osnovnirazlog neprihvataŠa je i daÑeveoma prisqtna mogqxnost ras-kola i novi nered meñq pravos-lavnim crkvama, što se q praksii potvrdilo. Ne treba zaboravi-ti da ima 150 miliona pravos-lavnih Rqsa i šta ako meñq Ši-ma nastane raskol. PitaŠe jesliyno i q Srpskoj pravoslavnojcrkvi, posebno na graniynim de-lovima prema zapadq. Koliko bise tqÑqdi opredelilo za odbranqstarog kalendara? ZamisliteSrbe q Dalmaciji koji slave Bo-wix zajedno sa rimokatolicima.Oni imajq posebno rñavo iskqs-tvo i mnogi bi napqstili svakqpravoslavnq crkvq.

Bojazan MilqtinaMilankovixa

Jqlijanski kalendar i refor-misani Gregorijanski kalendarimajq za osnovq sqnyevq, tropskq,godinq. Milqtin Milankovix,koji je q svom prorayqnq takoñesledio elipsastq pqtaŠq ZemÑeoko Sqnca i napravio za sada naj-tayniji kalendar sa godišŠimodstqpaŠima izmeñq prirodne ikalendarske od samo dve sekqnde,qyestvovao je 1923. q Carigradqna Saborq pravoslavnih i ras-pravi o kalendarq.Posle prizna-Ša za svoje naqyno rešeŠe pro-fesor nebeske mehanike je zapi-sao: „Kao što sq mene samogaprimili ti dqhovni pastiri saiskrenom ÑqbavÑq q svoje kolo,tako sq isto bili voÑni da i naq-ci kojq zastqpam dajq Šeno zas-lqweno mesto pri rešavaŠq ka-lendarskog pitaŠa. Danas ceokongres weli da astronomskanaqka bqde osnova naše reforme,ali svi strahqjemo od toga da seqsled toga oba hrišxanska ka-lendara, posle dovoñeŠa na istidatqm ne odvoje jedan od drqgog”.

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra

6 SRPSKE NARODNE NOVINE

IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

Astma je bolest kojq Lqjza L.Hej zove „Ñqbav koja gqši”.To je osexaj da nemate prava

ni da dišete sami za sebe. Deca as-tmatiyari yesto imajq „preteranorazvijenq savest”, preqzimajq nasebe krivicq za sve što ne vaÑa,imajq naglašenq potrebq za samo-kawŠavaŠem. Bolest prema Hejo-voj nestaje osamostaÑivaŠem, raz-vojem liynosti, zadobijaŠem vereq sopstvene snage.

RqkeRqke predstavÑajq našq sposob-

nost da zagrlimo yitav wivot.GorŠi deo rqkq je povezan sa na-šim kapacitetima, doŠi deo sanašim sposobnostima. Laktovipokazqjq našq fleksibilnost qpromenama pravca. Stare emocijekrijemo q zglobovima.

àake hvatajq i stewq. Ponekaddopqštamo da nam stvari prolazekroz prste, ponekad se predqgodrwimo za nešto. Prekomernirad i razmišÑaŠe dovode dotvrdih yvornovatih šaka, preko-merni kriticizam izaziva artri-tise. Yvrsto stegnqte šake qkazqjqna nemogqxnost primaŠa novite-ta, lako rqkovaŠe na otvorenost iopqštenost. TrÑaŠešakaoznaya-va prisqtan strah od gqbitka,strah da nexemo nikada imati do-voÑno.

Prsti imajq svaki za sebe poseb-no znayeŠe. Palac predstavÑabrigq. Kawiprst je ego i strah.Qkoliko poseyemo kawiprst toznayi da nam je qgrowen ego q tre-nqtnoj sitqaciji zbog yega smo pq-ni besa i straha. SredŠi prst jepovezan sa seksom i besom. Q si-tqacijama kada smobesni preporq-yqje se da drwimo sredŠi prst.Qkoliko smoÑqtinamqškqosobqtreba drwati sredŠi prst desnešake, a qkoliko je q pitaŠq wenaonda sredŠi prst leve šake. Maliprst je vezan za porodicq i pretva-raŠe. Prst na kojem je prsten pred-stavÑa simbol qnije i walosti.GrickaŠe noktijq qkazqje na pos-tojaŠe frqstracija, prezir premajednom od roditeÑa, weÑq da poje-demo sami sebe.

LeñaLeña predstavÑajq naš potpor-

ni sistem. Q sitqacijama kada ose-xamo da nemamo oslonca q wivotqjavÑajq se problemi sa leñima.GorŠi deo kiyme je vezan za osexa-Še emocionalne potpore, kolikonas najbliwi razqmejq i podrwa-vajq. SredŠi deo kiyme je povezansa osexajem krivice. Problem qdoŠem delq kiyme qkazqje na zao-kqpÑenost finansijskom sitqaci-jom, brigq zbog novca.

PlqxaPlqxa predstavÑajq naš kapa-

citet da wivot qzimamo i dajemo,i qkoliko se plašimodaqdahnemowivot pqnim plqxima, qkolikoimamo osexaj da nemamo prava dawivimo onako kako welimo javixese problemi na plqxima. DisaŠepredstavÑa najvawniji elemenatnašeg postojaŠa, nešto bez yegane bismo mogli da wivimo. Oyaja-

Še, qmor od wivota, emocionalnerane kojimane dozvoÑavamodabq-dq zaleyene dovode do zapaÑeŠaplqxa. Strasno pqšeŠe qkazqje naosobe kod kojih postoji dqbokoosexaŠe da sq nebitne, nedostojneda postoje, qkazqje na postojaŠeprezira prema sopstvenoj liynos-ti. Takve osobe nexe prestati dapqše dok ne promene osnovni stavprema sebi.

GrqdiGrqdi predstavÑajq materinski

princip. Kada se pretera sa maj-yinskim instinktom prema nekojosobi, stvari, mestq ili iskqstvqjavÑajq se problemi q ovom delqtela. Qkoliko postoji rak dojkeznayi da postoji dqboko ogoryeŠe,velika goryina koja je dqbokoprikrivena dok ne poyne da razjedaorganizam. Lqjza smatra da se tre-ba osloboditi ovog osexaja i da jekÑqy za leyeŠe raka q tome da pa-cijent naqyi da voli i da prihvatisebe.

SrceSrce predstavÑa Ñqbav, krv

predstavÑa radost. NedostatakÑqbaviiradosti qkazqje da smonapqtq da dobijemo anemijq, anginqili sryani qdar. Osobe koje imajqanemijq sq mrzovoÑne i tipiyanwivotni stav je „Da, ali…” Srya-ni qdar dobijajq osobe koje sq pres-tale da se radqjq i qkoliko to nenaqye preti im opasnost od ponov-nog. Povišen krvni pritisak qka-zqje na emocionalni problem kojidqgo ne rešavamo, nizak krvnipritisak imajq osobe yiji je tipi-yan wivotni stav: „Yemq trqd kadnexq qspeti”.

StomakStomak predstavÑa mogqxnost

prihvataŠa (svarivaŠa) novih

ideja, iskqstava, osoba. YqpaŠe qstomakq qkazqje na postojaŠe stra-ha, neispoÑavaŠe osexaŠa. Strahda sve nije pod našom kontrolomobiyno izaziva mqynine q vowŠi,do povraxaŠa dolazi kada se pla-šimo, odbacqjemo nekq idejq i do-gañaj. Debelo crevo predstavÑasposobnost da izbacimo neštošto nam više nije potrebno. Qko-liko postoji ravnotewa qnetog,asimiliranog i eliminisanogznayi da je telo q savršenom rit-mq wivota. GladovaŠe – anoreksi-ja predstavÑa ekstremni oblikmrwŠe prema sebi. DebÑina qka-zqje na potrebq za zaštitom. Oso-be koje se osexajq nesigqrno i nela-godno dobijajq na tewini. Lqjzasmatra da dijete ne predstavÑajqrešeŠe ovog problema jer onogtrenqtka kada prestane dijeta ki-logrami se vraxajq. Predlawe di-jetq misli, oslobañaŠe od nega-tivne šeme razmišÑaŠa, smatrada treba prihvatiti i zavoleti se-be i verovati q wivot. Yir pred-stavÑa qwasan strah od toga da„nismo za nešto”. Kod osoba saovim problemom je poremexen sis-tem vrednosti i nezavisno od po-lowaja na kome se nalaze sebe do-wivÑavajq vrlo neqspešnim, pla-še se da xe Ñqdi otkriti istinq oŠima. âqdi koji vole sebe i sag-lasni sq sa sobom ne oboÑevajq odyira.

GenitalijeGenitalije predstavÑajq naj-

wenstveniji deo wene, kod mqška-raca Šihov najmqwevniji deo.Problemi sa genitalijama se jav-Ñajq onda kada postoji odbaciva-Še sopstvenog tela, odricaŠe odsopstvene seksqalnosti. Kod mqš-karaca problemi sa prostatom q

vezi sq sa samopoštovaŠem, saqvereŠem da sq, kako godine odmi-yq, sve maŠe sposobni za seksqalniyin.

Prema mišÑeŠq Lqjze L. Hejveneriyne bolesti proizilaze sko-ro qvek iz seksqalne griwe savesti.Herpes je takoñe kazna za qvereŠe„da radimo nešto rñavo”. On imatendencijq da bqkne kada smo emo-tivno qznemireni.

Bešika i bqbreziProblemi sa bešikom qkazqjq

na postojaŠe nervoze i ÑqtŠe ve-zane za wenstvenost i mqwevnost,probleme na Ñqbavnom planq.Osexaj da smo odbayeni od osobesqprotnog pola, svaÑivaŠe krivi-ce na drqge dovodi do qrinarnihinfekcija. Problemi sa bqbrezi-ma qkazqjq na postojaŠe razoyare-Ša, stida, osexaŠa neqspeha, reak-cija tipiynih za malq decq.

NogeNoge nas nose krozwivot.Prob-

lemi q ovom delq tela oznayavajqpostojaŠe straha da se krene nap-red ili otpor da se krene q jednompravcq. Kada nešto ne welimo daqradimo osetixemo problem q no-gama. Proširene vene pokazqjq datapkate q mestq, q sitqaciji kojavam se ne sviña, da ste obeshrabre-ni ili preopterexeni. Kolena sq,kao i vrat, vezana za fleksibil-nost. PredstavÑajq ego i tvrdo-glavost, savijaŠe i ponos. Paci-jente koji imajq bol q kolenq LqjzaL. Hej savetqje da sebi postave pi-taŠe da li sq previše qobraweni,da li se boje pokleknqti q wivotq.Predlawe im da se opqste i da za-borave na tvrdoglavost.

Reqmatizam se javÑa kod osobakod kojih postoji osexaj da sqwrtve, q kojima se javÑa otpor,hroniyna goryina, qsled nedostat-ka Ñqbavi.

KowaProblemi sa tenom obiyno zna-

ye da imamo osexaj da je naša liy-nostnanekinayinqgrowena.Yininam se da drqgi imajq mox nad na-ma. Jedan od najboÑih nayina da serešite problema sa lošimtenom,po Lqjzi L. Hej, jeste da sami sebikawete: „Ja sam privlayan”, „Ja sesamom sebi dopadam”.

Opekotine, posekotine, svrab izapaÑeŠa sq, po Hejovoj, posledicanagomilanog besa q organizmq. Besxe naxi nayina da se manifestqje,ma koliko ga spqtavali. âqtŠe se,poHejovoj,mowemolakootarasititako što xemo sebi ili osobi nakojq se Ñqtimo jasno rexi: „Ñqt(a)samzbogovogaiovoga”.Akodotiy-nom to ne mowemo rexi q oyi, naj-boÑe je lqpati po neyemq ili igra-ti tenis: to sq bezopasni nayiniprawŠeŠa fiziyke energije.

Qkoliko imamo alergije LqjzaL. Hej smatra da smo izgqbili po-vereŠe q sebe i predlawe da sebipostavimo pitaŠe na koga smoalergiyni.

BolBol je po Hejovoj, zapravo, ose-

xaj krivice, samokawŠavaŠe. Na-yin mišÑeŠa koji ona preporqyq-je za oslobañaŠe od bola je: „Radose oslobañam prošlosti. Sve onešto sq mi nawao nešto qyinilioslobañam i ja sam osloboñena. Qmom srcq sada je spokoj.”Sastavila: dr Waklina Bogdanovix

Psihosomatski qzroynici bolesti po Lqjzi L. Hej

Izleyite telo zdravim mislima (2.)

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra

Bqdimpešta, 2. febrqar 2006. 7

Dqšan Radovix

Wenski razgovoriMoj kofer je spreman

Ako mene pitate, ja sam za opreznost, za preventivq. Sa mqwevima senikad ne zna… Wena mora svakog trenqtka da bqde spremna na sve. Zasvaki slqyaj. Zato ja stalno drwim q predsobÑq spakovan kofer sa mo-jim stvarima. Ono što mi je najpotrebnije, to drwim q koferq. I mojmqw to zna. Ako se nešto dogodi, ako me izda ili izneveri ja qzimamkofer i odlazim. S vremena na vreme promenim stvari q koferq, ope-rem ih, ispeglam, provetrim – pa opet q kofer! Taj mi kofer stoji kaoonaj pesak za gašeŠe powara… Ako ne bqde powara, molim! Nexemoqpotrebiti pesak. I da vidite, moj mqw malo cvikqje od tog kofera.Mowda bi nekad nešto i pokqšao ali ga taj kofer i isprati i doyeka.Ne mowe a da ne misli na Šega. To ga, razqmÑivo, nervira i iks pqta mejemolioda sklonimkoferda ga višenenerviram, ali ja nexq!Samota-ko mogq da te sayqvam, ako se nerviraš. A kad prestaneš da se nervi-raš, sve je gotovo. Ako te qhvatim, ako ti nañem karte q çepq, ja tog tre-nqtka odlazim i nikad se više ne vraxam.

Prema tome, mowemo da se volimo, i sve normalno, ali kofer ima dastoji tamo gde sam ga ostavila.

Ispala sam glqpaJa sam, q poyetkq, radila takve stvari. Kontrolisala sam svog mqwa.

Meñqtim ili ja to ne qmem da radim ili nemam srexe, tako da nikad ni-sam znala da li sam ga qhvatila ili nisam. Jer kad god ja mislim da samga q neyem qhvatila on mi posle sve objasni… i ja ispadnem glqpa, i jošposle moram da mq se izviŠavam. I zato još više izbegavam da ga kon-trolišem. Jednom sam ga zatekla kako se sa nekom komšinicom Ñqbi qliftq. On mi posle objasnio da je to bila opklada.

Drqgi pqt sam mq q çepq našla fotografijq neke wene, sa plawe, q kq-paxem kostimq. Ja ga pitam šta je to, a on mi kawe da je to jedno wenskoñqbreida je bašponeotqfotografijq dami je pokawe…Davidimwenqkoja je napqstila nekog Šegovog najboÑeg drqga.

I qvek tako. Ja ga qhvatim ili mislim da sam ga qhvatila, a on mi ob-jasni da sam q zablqdi.

Apoštowenanikadanemoweda znadali je neštoistina –ilinije –ja sam se rešila da izbegavam takve stvari. Lakše mi je tako.

Pod tepihom nešto viri…

Yqla si verovatno da imaÑqdi koji, kada im se iznenada najave gosti, sveonoštonije bašza pokazivaŠe gqrnq qšpajz.Ili pod tepih, ako tamomowe da stane. Sve misle kako xe to što sq na brzinq gqrnqli lepo da

izvade i da, yim gosti odq, na tenane razmisle šta bi s Šim. Ali, pošto seqvek nañe nešto preye, a i gosti postali prava napast,špajz qbrzo postaje te-san. Sem toga, i tepih se vex nešto yqdno giba. I šta bi drqgo, nego otvarajpretrpanq ostavq, tj. diwi tepih, pa lepo oyi q oyi sa svim onim, qglavnomneprijatnim, što si ostavila „za kasnije” – sebi ili drqgome, svejedno.

Isto je i sa temama. One vawne, ali neprijatne ili komplikovane, yestogqramo pod tepih sve dok jednog trenqtka ne osetimo kako same poyiŠq daizvirqjq i da nas opomiŠq kako sq, qprkos našim potajnim nadaŠima qsqprotno, one ipak neizbewne. Jedne od takvih tema podsetismo se onomad,na Savindan. I ne samo da smo je se setili nego se nañosmo i q yqdq kada sqnam se otvorile tekelijanqmske kapije.

– Bowe, pa gde je sve ovo bilo do sada?! – qskliknqla je jedna gospoña kadaje na svetog Savq prekorayila prag sveyane sale Tekelijine zadqwbine. – Aja, naivna, verovala kako stvarno nemamo prostora ni za šta. Samo da mije jedna kanta kreya, zayas bih ja to…

Qbrzo sq se oglasili dobrovoÑci da joj pripomognq q tom poslq. Qglav-nom oni koji jedva da sq znali šta krije Tekelijino zdaŠe. ZadivÑeni pog-ledimerkali sq prostranq salq koja im se, qprkos kreyq koji opada sa zido-va i plafona, qyinila kao stvorena za nešto što drqge nacije odavno ima-jq q Pešti. Obiyno ih zovq kqltqrnim centrima.

– E, moja gospoño – oglasio se dqbÑi mqški glas iz pozadine. – Znate livi koliko je do sada sapqna za praŠe rqkq potrošeno oko ovog zdaŠa? Svidoñq, pogledajq, otresq prašinq sa sakoa i operq rqke. Više ih i ne vidi-mo.Okrenemo telefon da pitamo, a oniÑqti.SirotiSavaTekelija.Nikoni kanticq kreya.

– Dobro, idemo onda q Azqr! – qhvati gospoña svog sagovornika pod rqkq.– Vi špaklo q rqke, a ja xq da kreyim.

– Dogovoreno! VaÑda nas nexe koštati koliko je nekoga, recimo, osveš-tavaŠe skqpe limqzine – qskliknqše slowno i onako orni, odoše. VaÑda q„Azqr”. Tekelijanqm ostade da im se nada.

Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

Priredbe q yast Mocartaq Beogradq

Bogat trodnevni kqltqrni program, povo-dom velikog jqbileja, 250 godina od roñeŠakompozitora V. A. Mocarta, osmišÑen je iodrwan prošle nedeÑe q glavnom gradq našematiyne zemÑe. Q Kqltqrnom centrq Beogradapqblika je kroz besplatne koncerte, poznatearije i simfonije, izlowbe, filmove o Šego-vom wivotq i stvaralaštvq, i predavaŠa kojasq osvetlila lik ovog izqzetnog stvaraoca,pobliwe qpoznavala Volfganga Amadeqsa, ve-likana svetske qmetnosti. Raskošan i prebo-gat program pomogao je Sekretarijat za kqltq-rq Skqpštine grada Beograda, Aqstrijski kql-tqrni forqm q Beogradq i Atlas Internacio-nal.

Miodrag Zqpancdobitnik nagrade

„Politikinog zabavnika”Miodrag Zqpanc, pisac, rediteÑ i qrednik q

àkolskoj redakciji Obrazovnog programaRTS-a, ovogodišŠi je dobitnik nagrade „Po-litikinog zabavnika” za kŠigq „Bajka izBqça-ka”, kojq je wiri proglasio najboÑim delom zamlade q 2005. godini.Kako kawe Zqpanc, q stva-ralaštvo za decq vawno je qneti dqh, hqmor inonšalantnost, i plasirati ozbiÑne stvarina zanimÑiv nayin. „Ko god proyita ovq kŠi-gq videxe da ona govori o današŠem vremenq,taynije o posledŠih 15 godina, iako je smešte-na q neko daleko vreme i prostor i data q for-mi bajke. Pokqšao sam da napišem priyq o ne-koj zemÑi, sliynoj našoj, q kojoj se mnogo štane zna, odrasli sq bqdalasti, heroji sq bezvez-

Šaci, a rat je bqdalaština i besmislica”, ka-we Zqpanc.

KŠiga Momyila Spremixao sredŠovekovnoj Srbiji

Q salonq klqba SANQ prošle nedeÑe jepredstavÑena kŠiga „Prekinqt qspon” aqtoraMomyila Spremixa, istoriyara i dopisnogylana SANQ. „Srpske zemÑe q poznom sred-Šem vekq” podnaslov je ove obimne i istorij-skim podacima bogate kŠige kojq je objavio Za-vod za qçbenike i nastavna sredstva q okvirqsvoje biblioteke „Jazon”. Po reyima MilošaBlagojevixa, dopisnog ylana SANQ, „Preki-nqt qspon” dragoceno je naqyno štivo koje sesastoji od 22 posebne stqdije, nastale q perio-dq od 1963. do 2000. godine, a odnose se na isto-rijq Srbije q yetrnaestom i petnaestom vekq.Radovi sq tematski i problemski grqpisani qyetiri vexe celine: „Zapadna i centralnaSrbija”, „Primorje”, „Politiyke igre”i „Dq-hovnost”.

Qmro Bowidar ProdanovixBowidar Prodanovix, renomirani slikar,

jedan od doajena srpskog slikarstva drqge po-lovine dvadesetog veka, qmro je prošle nedeÑeq 83. godini. Roñen q PraŠanima kod Yayka1923. godine, Prodanovix je 1949. diplomiraoslikarstvo na Akademiji likovnih qmetnostiq Beogradq na odsekq za zidno slikarstvo, a ne-ko vreme je proveo q majstorskoj radioniciMila Milqnovixa. Od 1950. godine redovno jeizlagao na brojnim kolektivnim izlowbama qJqgoslaviji i inostranstvq, posebno sa grqpom„Brazda”. Imao je velik broj samostalnih iz-lowbi q svim vexim gradovima Jqgoslavije.Stekao je internacionalnq repqtacijq kao je-dan od vodexih srpskih grafiyara, izlawqxi qinostranstvq. Poznata je Šegova mapa drvore-za „Pexki motivi”.

TAYKATAYKA…I…INestajaŠe kqyixa. Q gradq B. sq sredinom

ove zime na volšeban nayin poyeli da nestajqkqyixi svih vrsta, rasni psi i mešanci, yqva-ri stada i porodiynog doma, kqxni Ñqbimci iavlijaneri, i dqgo vreme niko nije znao gde od-laze svi ti yetvoronošci, zbog yega se ne vra-xajq kqxi, kada postoji hiÑadqgodišŠi qgo-vor izmeñq psa i yoveka da xe prvi da radi adrqgi da ga hrani, zar q ovo današŠe vreme –pitaše se preneraweni vlasnici odlqtalihwivotiŠa – više ništa nije sveto, ni yast, nipošteŠe, ni staro prijateÑstvo, ni qgovor, pamakar ne bio ni pismeni ni qsmeni, nego samoprexqtni, ali je onda neko slqyajno saznao dapsi ne odlaze od vlasnika dobrovoÑno, nego ihorganizovano kidnapqje gradsko predqzexe zasakqpÑaŠe odlqtalih pasa, yiji sq radnici to-liko revnosni da xe pokqpiti kqye makar izdvorišta, presexi xe, ako treba, lanac kojim jevezan, jer je Šima reyeno da privedq svakog psakoga qgledajq, bez razmišÑaŠa, i tako sq nap-ravili više štete nego koristi, ali sq makaroyajni vlasnici mogli da odahnq, da odq nakraj grada, na farmq gde sq sabirani oteti psi,pa da ih otkqpe za dobre pare, radqjqxi se štosq Šihovi yetvoronogi drqgari bar wivi izdravi, a ne lqtajq negde qsamÑeni po ciyoj zi-mi, ali ta priya ipak nema potpqno srexankraj, jer bilo je i onih pasa za koje se nije javioniko, koji nisq imali gazdq, ili sq imali alise gazda radovao što ih se konayno otarasio pane mora više da vodi brigq o Šima, i takvi sqostajali zarobÑeni q kavezq, posmatrajqxisvoje srexnije drqgare kako odlaze sa dobrimÑqdima i razmišÑajqxi o tome šta li sq onizgrešili da wivotiŠe na dve noge – koje qmejqda bqdq tako qmiÑate prema drqgim kqyixima– Ših tako sqrovo kawŠavajq.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

politika Politika politika politika politika politika politika politika

8 SRPSKE NARODNE NOVINE

Hamas osvojio vexinq glasova na palestinskimparlamentarnim izborima

Premijer i ministri kabinetapodneli ostavke

Islamska militantna grqpa Hamas osvojilaje velikq vexinq mesta na prošlonedeÑnim pa-lestinskimparlamentarnimizborima.HiÑa-de pristalica Hamasa je izašlo na qlice pa-lestinskih gradova kako bi proslavili pobedqtog radikalnog pokreta. Pripadnici pokretaFatah, koji je dqgo dominirao palestinskompolitiykom scenom, doyekali sq rezqltate iz-bora sa mešavinom neverice, strepŠe i rezig-nacije. „Naši wivoti više nexe biti isti”,rekao je glavni palestinski pregovaray i ylanFataha Saeb Erekat.

Palestinski premijer Ahmed Kqreja i Šego-vi ministri iz Kabineta podneli sq, odmahnakon saopštavaŠa rezqltata, ostavke pales-tinskom liderq Mahmqdq Abasq. „Ovo je izbornaroda i to treba poštovati”, izjavio je Kqre-ja i dodao da bi predsednik trebalo da pozoveHamas q ciÑq formiraŠa nove vlade. MahmqdAbas je, meñqtim, izjavioda xe i on podneti os-tavkq qkolikone bqdemogaoda ostvarimirov-ni dogovor sa Izraelom.

Visoki zvaniynik Hamasa, Mqšir al Mas-ri, koji je osvojio pobedq q nekim oblastimanaseverq Gaze, izjavio je, nakon saopštavaŠa iz-bornih rezqltata, da Izrael i razgovori sajevrejskom drwavom nisq na „dnevnom redq”Šegove stranke. Meñqtim, Hamas je takoñe sig-nalizirao fleksibilnost istiyqxi da weli„politiyko partnerstvo” verovatno sa do sadavladajqxom palestinskom partijom Fatah, ko-ja je predvodila mirovne razgovore sa Izrae-lom. Tokom kampaŠe zvaniynici Hamasa sqslali pomešane signale pa i da sq otvoreni za

pregovore sa jevrejskomdrwavom.LiderHama-sa Mahmqd Zahar izjavio je da xe ta grqpa obja-viti svoje planove nakon objavÑivaŠa zvaniy-nih rezqltata.

Pregovori što preSpecijalni izaslanik generalnog sekretara

QN za pregovore o bqdqxem statqsq Kosova iMetohije Marti Ahtisari izjavio je q Briselqda je q kontaktq i sa Beogradom i sa Prišti-nom i da pokqšava da zakawe novi datqm po-yetka pregovora, yim se završi (petnaestod-nevni) period walosti na Kosmetq zbog smrtiIbrahima Rqgove. „Oyekqjem da pregovori odecentralizaciji poynq najranijeg mogqxeg da-tqma q febrqarq. Obe strane sq pripremilestrategije i bile sq spremne za sastanak. Trq-dixq se da pregovori bqdq završeni do krajagodine”, rekao je Ahtisari, yiji mandat istiyeq novembrq.

Pala vlada q BaŠalqciNa vanrednom zasedaŠq Skqpštine Repqb-

like Srpske q BaŠalqci izglasano je nepovere-Še vladi premijera Pere Bqkejlovixa izSrpske demokratske stranke.

Za smenq vlade glasala sq 44 poslanika izSaveza nezavisnih socijaldemokrata, Partijedemokratskog progresa, Stranke demokratskeakcije, Stranke za BiH, Socijaldemokratskepartije, Nove hrvatske inicijative i jedanbroj poslanika malih parlamentarnih strana-ka.

Napadnqte hrvatske diplomateQ Beogradq se prošle srede desio incident

kada sq verbalno, a zatim i fiziyki napadnqtadva slqwbenika ambasade Repqblike Hrvatske.Mladixi iz obezbeñeŠa jedne stambene zgradeq Qlici SaŠe Wivanovix, posle psovki i vre-ñaŠa slomili sq staklo na prozorq aqtomobi-la sa diplomatskim tablicama i pesnicamaizqdarali Branimira Lonyara, zamenikahrvatskog ambasadora, i Borisa Hercega,prvog sekretara ambasade q Beogradq. Beograd-ska policija je privela aktere ovog dogañaja,saopšteno je q MQP-q Srbije.

Pqtin protiv proterivaŠabritanskih špijqna

Rqski predsednik Vladimir Pqtin izjavioje prošle nedeÑe da yetvorica britanskihdiplomata optqwena za špijqnawq q Moskvine bi trebalo da bqdq proterani, jer bi oni ko-ji bi došli na Šihovo mesto mogli biti pa-metniji i samim tim bi ih tewe mogli otkri-ti. Britanski diplomati sq na rqskoj drwav-noj televiziji prikazani kako preqzimajq po-datke od rqskih agenata pomoxq palmtop kom-pqjqtera preko odašiÑaya sakrivenog q law-nom kamenq. Britanci sq, navodno, koristilišpijqne za osnivaŠe i komqnikacijq sa rqskimnevladinim organizacijama. Pqtin je izrazionadq da xe ovaj dogañaj „pomoxi da se razqmezašto je Rqsija qsvojila zakon o kontroli tak-vih grqpa”.

Sadam xe tqwiti Bqša, Blerai Ramsfelda

Advokat Sadama Hqseina izjavio je prošlenedeÑe da bivši irayki predsednik trawi dase predsednikq SAD Çorçq Bqšq i britan-skom premijerq Tonijq Blerq sqdi za ratnezloyine. Kalil al-Dqlami rekao je da Sadamhoxe da tqwi, osim ova dva lidera i sekretaraodbrane SAD Donalda Ramsfelda koji je, kakose navodi, odobrio qpotrebq granata sa osiro-mašenim qranijqmom, belog fosfora, napal-ma i kasetnih bombi tokom invazije na Irak.„Tqwixemo Bqša, Blera i Ramsfelda predTribqnalom q Hagq zbog qpotrebe orqwja zamasovno qništeŠe”, rekao je Al-Dqlami zaAsošijeted pres.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

PLANETEPLANETEOKOOKO

Provalija q nesrexiProšla nedeÑa xe za sva vremena ostati

qpamxena po teškoj welezniykoj nesrexi kojase dogodila q kaŠonq Moraye, nedaleko odPodgorice. Pqtniyki voz na relaciji BijeloPoÑe–Bar, izleteo je kodmestaBioye saši-na i završio q provaliji gde je smrt našlo44 pqtnika, a 198 osoba, meñq kojima i 32 ma-lišana, teško povreñeno. Narednih dana jeod posledica qdesa preminqlo još Ših dvoje,od toga jedna beba prevremeno roñena q pod-goriykoj bolnici.

Povodom ove velike tragedije grañaniCrne Gore i Srbije iskazali sq velikq soli-darnost sa povreñenima i porodicama pogi-nqlih. Q drwavnoj zajednici je proglašenatrodnevna walost, a povreñene sq q podgoriy-kom Kliniykom centrq posetili najvišizvaniynici Srbije i Crne Gore.

Prva strana ove tqwne medaÑe bila jepowrtvovanost i hrabrost spasilaca iskaza-na na mestq nesrexe, kao i dirÑivo saqyešxeiz Srbije, yija je vlada odmah donela odlqkqda ceo svoj bqçet stavi na raspolagaŠe CrnojGori, dok je na wiro-rayqn solidarnosti qCrnogorskoj komercijalnoj banci za pomoxporodicama poginqlih i povreñenih sa svihstrana zemÑe i sveta qplaxeno gotovo dvamiliona evra.

A onda se medaÑa polako okrenqla i poka-zala svojq drqgq stranq… Za ovako velikqnesrexq krivac se morao naxi odmah, pa sesvima qyinilo da mašinovoña SlobodanDrobŠak sasvim odgovara qlozi negativca.

Ovo posebno stoga što sq direktor Welez-nice Crne Gore Ranko Medenica i izvršnidirektor Rešad Nqhoçix odmah podneli os-tavke, mada sq prethodno naglasili kako sqŠihovi vozovi ispravni a prqga q solidnomstaŠq. Q prvi mah je izgledalo da je rey oplemenitom moralnom yinq, a ne o izbegava-Šq odgovornosti. Ona je, inaye, odmah sva-Ñena na mašinovoñq kojem je Komisija zavanredne dogañaje Weleznice Crne Gorepresqdila pre sqda. DrobŠak je, navodno,bio nesavestan pa prilikom jednog zaqstav-ÑaŠa nije dobro zakoyio voz koji se, dok jeSlobodan bio napoÑq, sam otkoyio i krenqonekontrolisano da qbrzava – sve do prova-lije. Mašinovoñi je zatim odreñen pritvorod 30 dana, pod sqmŠom da je poyinio „teš-ko delo protiv bezbednosti saobraxaja”. Dopreokreta je, meñqtim, došlo kada je nastranq kolege stao Nezavisni sindikat ma-šinovoña, koji je demantovao izjave yelnikaWeÑeznice Crne Gore da na crnogorskimprqgama saobraxajq potpqno ispravni vozo-vi. Sindikat zato zahteva nepristrasnq is-tragq nesrexe, kako se ne bi desilo da kri-vim bqde proglašen samo DrobŠak, vex dasvi krivci, pa i oni sa vrha, snose neizbewandeo odgovornosti.

Na krajq se yak ispostavilo da tragedijaide q prilog zagovornicima referendqma, patako londonski „Fajnenšel tajms” piše: „…da bi najnovija nesrexa samo mogla da podse-ti Crnogorce do koje mere sq lišeni novcaiz Beograda za odrwavaŠe infrastrqktqre,jer prqga Beograd – Bar jedva da je popravÑa-na od 1974. kada je pqštena q rad, dok je i nas-tradala kompozicija, qvezena iz Litvanijetokom osamdesetih, bila q trošnom staŠq.”

ABV

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

Reakcije sveta na pobedqHamasa

Izrael i SAD sq saopštili da ne bi da sedogovarajq sa palestinskom vladom kojq bipredvodio Hamas. Ameriyki predsednikÇorç Bqš izjavio je q prošlonedeÑnom in-tervjqq za Vol strit wqrnal da se SAD nexedogovarati sa Hamasom sve dok se ta grqpane odrekne svoga stava i poziva na qništeŠeIzraela.

Pobeda Hamasa mogla bi EQ da stavi q„jednq potpqno novq sitqacijq”, ocenio je vi-soki predstavnik EQ Havijer Solana. Akorezqltati bqdq potvrñeni, mogli bismo dase nañemo q potpqno novoj sitqaciji kojq bi qponedeÑak trebalo da razmotri Savet mi-nistara spoÑnih poslova EQ, navodi se qSolaninom saopšteŠq.

„Bilo koja grqpa koja weli da qyestvqje qdemokratskom procesq mora da se bezqslov-no razorqwa, pošto sq nošeŠe orqwja iqyešxe q demokratskom procesq i parla-mentq sqštinski kontradiktorni i ja samqveren daHamas o tome razmišÑa”, rekao jegeneralni sekretar QN Kofi Anan.

àef italijanske vlade Silvio Berlqsko-ni ocenio je da je pobeda Hamasa na pales-tinskim izborima „vrlo negativna”, dok jeŠegov francqski kolega Dominik de Vilpenizrazio zabrinqtost zbog ishoda izbora.Britanski ministar spoÑnih poslova ÇekStro pozvao je Hamas da izabere izmeñq „te-rorizma” i „demokratskog pqta” koji bi mq,kako je istakao, doneo podrškq meñqnarodnezajednice.

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik

Bqdimpešta, 2. febrqar 2006. 9

Q istrawnom postqpkq protiv sqspendovanogvicegqvernera Narodne banke Srbije Dejana

Simixa prošle srede saslqšan gqverner NBS

Jelašix: ni reyi o mitqQ istrawnom odeÑeŠq Okrqwnog sqda q

beogradskojPalatipravdeprošle srede je sas-lqšan gqvernerNarodnebankeSrbije RadovanJelašix q istrazi koja se vodi protiv DejanaSimixa, potvrdio je za dnevni list „Danas”šefIstrawnog odeÑeŠa sqdijaBranislavTo-dix. Sqdija Todix rekao je da zbog interesa is-trage ne mowe da saopšti šta je gqverner Jela-šix govorio na saslqšaŠq. Novica Mihajlo-

vix, istrawni sqdija q Posebnom odeÑeŠq Ok-rqwnog sqda za borbq protiv organizovanogkriminala, razgovarao je sa gqvernerom višeod tri sata.

Savo Anñelkovix, Simixev branilac, ka-we za Danas da je gqverner Jelašix izjavio danikada nije bio obavešten da je bilo ko izNBS trawio mito, a najmaŠe da je to qyinioSimix q slqyajq Kreditno-eksportne banke.„Jelašix je konstatovao da je rey o izmiš-Ñotinama jer ni Šemq niko nije nqdio niti jeon trawio bilo kakva davaŠa od predstavni-ka KEB. Rekao je, takoñe, da o svemq što se do-gaña zna iz sredstava informisaŠa. Kada jerey o kontaktima sa Ñqdima iz KEB Jelašixje izjavio da se sa Šima sreo q okvirq zvaniy-ne posete q prostorijama NBS koje sq odreñe-ne za prijem stranaka. Na sastancima je ras-pravÑano o tekqxim poslovima a sva kores-pondencija izmeñq NBS i KEB zavedena je qprotokol. Jelašix je naglasio da ni na jed-nom od sastanaka nije bilo ni reyi o mitq”,kawe Anñelkovix.

Prema Anñelkovixevim reyima, gqverner jeobjasnio da KEB q trenqtkq kontrole inspek-tora NBS nije imala potreban limit q iznosqod 10 miliona evra. „Jelašix je naveo da tošto sq revizorske kqxe, koje je angawovalaKre-ditno-eksportna banka, kasnije konstatovaleda Banka ima novac na rayqnq znayi da je posleizvršene kontrole neko qbacio sredstva da biispqnio cenzqs. Gqverner je podsetio da se naosnovq naknadno qbayenih sredstava ne mowedoneti rešeŠeo vraxaŠqdozvole”, istiyeAn-ñelkovix.

Narodna banka Srbije saopštila je prošlesrede da je gqverner Jelašix detaÑno objasnioslqyaj Kreditno-eksportne banke i postqpakkontrole koji je NBS sprovela q skladq sa Za-konom o NBS, a koji je doveo do odqzimaŠadozvole za rad toj banci. Q NBS navode da jegqverner pojasnio nayin fqnkcionisaŠa kon-trole banaka, osigqravajqxih drqštava i li-zing kompanija, sa posebnim osvrtom na TBIDqnav i TBI lizing.

Kada smo otišli kod oca arhimandrita Ta-deja q Vitovnicq, on nam je izgovorio sledexqstvar: da je Kominterna izmeñq dva rata, kada jekraÑ Aleksandar zabranio rad Komqnistiykojpartiji, pribegla drqgoj metodologiji, a to je daqbaci nekoliko stotina agenata na Bogoslovijqi na bogoslovske fakqltete. Oni sq danas meñqnama sveštenici i episkopi ateistiykog pogle-da na svet. To je bilo razorno… Svi sq bili šo-kirani kad sq shvatili da ja to nexq izbaciti izfilma. Nawalost, kada je film izašao, otacTadej, koji je ceo svoj vek proveo q Vitovnici,završio je svoj wivot q jednom civilnom stanq(q Baykoj Palanci). Mnogi mi liyno prebacqjqda sam tim otvorenim pristqpom, tim iznoše-Šem pqne istine q filmq doprineo tome. Ja mo-ram da priznam da bih to zadrwao q filmq, yaki da sam znao šta xe se desiti. Otac arhiman-drit to ne bi rekao bez razloga, a ja zaista ni-sam na takvom polowajq da sam mogao Šega dacenzqrišem.

NedeÑko Despotovix,rewiser dokqmentarnog filma „Bez grada i bez

zakona”

Ibrahim Rqgova je bio daleko od tipiynog po-litiykog lidera. Bixq prvi koji priznaje da ga jepotceŠivao.Odmojih prvih sastanaka sŠimpre15 godina, nikad nije izgledao kao neko ko imasnagq, harizmqili ambicijq da privqye i zadrwipodrškq kosovskih Albanaca, a još maŠe da ihvodi. Izgledalo je da mq nedostaje qsredsreñe-nost i Šegov tihi nastqp na meñqnarodnim skq-povima nije bio impresivan.

Vilijem Montgomeri,ameriyki ambasador q Beogradq q vreme

Slobodana Miloševixa

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

KoŠi i jqnaciNema jqnaka bez koŠa. To je opštepoznata

stvar od kako je sveta i veka. Još je Vqk Kara-çix stara srbska predaŠa razdijelio q tri grq-pe: „VjerovaŠa q mladixe kojijeh nema”, „Pos-taŠe gdjekojih tribqnala” i „Jqnaci i koŠiŠihovi”.

I tq nema šta da se priya – yim neki jqnakostane bez koŠa – odma` ostane i bez glave.Pogledajmo samo pesmq „Smrt KraÑevixaMarka”, gde zbog prirode jqnaka imamo jedanekstreman primer gde sam jqnak odseca glavqsvoga koŠa. A imamo i one pesme gde se jqnaykeglave skrivajq da ih ne bi „gazili koŠi i jqna-ci”, kao q pesmi „Obretenije glave kneza Laza-ra”. A q pesmi „Wenidba Maksima Crnojevi-xa”, kojom q ovaj spis welim da qkÑqyim icrnogorski entitet, kawe se sledexe: „popada-še koŠi na koÑena, a jqnaci mlogi potrbqške;nije šala na gradq topovi”, a malo zatim ideslika: „polomÑeni koŠi i jqnaci, no po poÑqkrye raŠenici”, što svakako ima veze sa onimtopovima.

BošŠaci isto mnogo vole koŠe, samo što sqoni skloni hvalisaŠq pa kawq: „Naši jqnacisq lijepi i stasiti. äihovi koŠi – dorati, ño-gati, malini, mrkovi, šarini, bedevije razno-razne, prekrasni sq”.

I tq se, evo, prvi pqt srexemo sa vrstamakoŠa. üogat je tqrcizam i znayi beli koŠ.Ali je zanimÑivo i to da se ñogatom zove isvojeglav, da ne kawem tvrdoglav yovek. A kodPetra Koyixa ovq rey nalazimo q znayeŠq

dokqmenta kojim se što saopštava, a poštoje bele boje, David àtrbac, onaj što je car-skim vlastima tqwio jazavca, zove papir „ño-gatom”. „B'jeli koŠi, a bješŠi jqnaci, bijeleim oko glave yalme”, ovo nemam pojma odaklemi je, a za ovo znam da je opet nešto crnogor-sko: „Prolijexq koŠi bez jqnakah, a jqnacibez dobrijeh koŠah! Nego Tqrci plexi obra-tiše, oxera ih Draško Popovixq sa sokolomPetrom Boškovixem.”

A pošto nikako ne bih hteo da mi se pripi-še kako protewiram Crnogorce, navešxq ijedan primer iz pisme bqŠevayke: „KoŠihrwq, a jqnaci viyq, dica playq, a wene jaqyq.I stqden bi kamen proplakao. Al` bisidi Vi-dak kapetane: Braxo moja, i drqwbino moja!”Ovde sad moramo da prekinemo Vidaka i na-vedemo, ravnotewe radi, još jedan primjer izCrne Gore: „Romi koŠi (ovde se ne misli naCigane, prim. kqr.), a jqnaci bojni, da miimat stotinq jqnaka ka` sokola MixqnovixVqka – na sred bih mq Zete qdario, na sred Ze-te i posred ordije”. Ali to je zanimÑivo daovo qopšte nije pisao Crnogorac, nego SrbinSimo Milqtinovix Sarajlija. Jao, mene, doBoga mojega!

Da ne rekoh ovoSarajlija, dve bihmoješlaj-fne ispisao, dvije šlajfne – dva ñogata moja, iostao dqwan odgovora što sam se qopšte q ovqtemq qpqštao.

Vest, dakle, glasi da je q Beogradq qhapšenJovo üogo, bivši šef obezbeñeŠa Ratka Mla-dixa. A to je opštepoznata stvar da jedno bezdrqgog ne ide. A da üogo nije sitno wdrebe, sve-doyi i to što ga je Miloševix Sloba zvao zasvedoka. I qhapsiše yoveka. A taman je svojqragq okrenqo prema Hagq.

ABV

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

PrijavÑene provaleq stanove Simixa

Q Informativnoj slqwbi MQP SrbijeDanasq je potvrñeno da sq prijavÑene pro-vale q stan smeŠenog vicegqvernera DejanaSimixa i stan Šegove sestre. Q stan Si-mixa je provaÑeno q periodq izmeñq 15. i23. janqara, kada je primexeno, dok je q stanŠegove sestre provaÑeno pretprošlogqtorka.

„Iz Simixevog stana ništa nije odne-to. Da li je obijaŠe qyiŠeno iz osvete ilije neko nešto trawio još nije poznato. QSimixevom stanq zateyene sq ispretqranefioke i papiri razbacani po stanq. Laptop je ostao na mestq a ni drqga tehnikanije dirnqta. Ne znamo šta je Simix imaood dokqmentacije pa ne mowemo ni datvrdimo šta je od dokqmenata qzeto. Pro-valnici nisq qšli na vrata vex sq obiliprozor kod stepeništa preko koga se dola-zi do stana”, kawe Simixev advokat SavoAnñelkovix.

Vladimir Jeftix

Neposlqšni bqmerangGazdarica me tretira kao sina, od stipendi-

je mi ostavi samo çeparac.

�

Plitak mi je bio çep za dqboke cipele.

�

Ne znam da li sam prvi ali neka sam i drqgiako xe neko da bqde trexi.

�

Qyila sam se na svojim i tqñim greškama –sada grešim bez greške.

�

Moram da preñem na veterinq jer sq moji po-besneli.

�

Qspešnoodolevamsvemq,osimiskqšeŠima.

�

Kao dete bewao sam od kqxe, sada to rade mo-ji roditeÑi.

�

Najviše me razvesele kada me gañajq pa pro-maše.

�

Sve više sebi liyim na Dostojevskog – wi-vot posvexqjem jednom idiotq.

�

Da je nas otkrio Kolqmbo, sad bismo mi bi-li Amerika.

�

Kad Pitagorq podelimo sa Pi dobijamo Ta-gorq.

�

Oko za oko, pasta za zqbe.

�

Svako ima nekog koga nema.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven

10 SRPSKE NARODNE NOVINE

Srpska škola q Bqdimpešti

Proslava svetog SaveQ

bqdimpeštanskoj Srpskojškoli odqvek se slavilaškolska slava.Qyetvrtak 26.

jaqnara q 13 yasova q sveyanoj salinašeg qyilišta zapoyela je sveya-nost q yast školskog patrona sve-tog Save. Tom prilikom je äegovopreosveštenstvo gospodin Lqki-jan, episkop bqdimski, blagosi-Ñao školq, prerezao slavske kola-ye i blagoslovio koÑivo qz saslq-weŠe sveštenstva Eparhije bq-dimske. Nakon yinodejstvija vla-dika Lqkijan se obratio qyenici-ma i pedagozima qporeñqjqxi našqškolq sa maslinovim drvetom iŠegovim obilatim plodom. Zatimje naglasio vawnost i veliyinqliynosti svetoga Save. Naime,prvi srpski arhiepiskop je q dobamoxnog ali nepismenog franaykogcara Fridriha Barbarose bioveoma prosvexeni dqhovni trqdbe-nik koji je širexi dqhovnq svet-lost qkazao i na vawnost pisme-nosti, školstva i medicine.Episkop bqdimski je qkazao nablagodarnq mox molitve qpqxenesvetome Savi kojom se svaki qye-nik, pa i profesorimogq poslqwi-ti tokom maŠih poteškoxa pri-likom qyeŠa ili predavaŠa. To-kom yinodejstva školski hor jepod dirigentskom palicom pro-fesorke Olivere Mqnišix otpo-jao tropar svetome Savi.

Na samome poyetkq programadirektorka Katica Rqs je odrwalasvojq besedq q kojoj je izmeñq osta-log rekla:

„Sa poštovaŠem pozdravÑamäegovo preosveštenstvo gospodi-naLqkijana, episkopa bqdimskog isveštenstvo q Šegovoj pratŠi.PozdravÑam üqrq Popovixa za-menika predsednika vladinogQreda za nacionalne i etniyke ma-

Šine, Mirjanq Kovayevix pred-stavnicq Ambasade Srbije i CrneGore q Bqdimpešti, a takoñe i Bo-rislava Rqsa predsednika Srpskesamoqprave q Bqdimpešti, teAleksandrq Lastix predsednicqSrpske samoqprave 7. kvarta.Srdayno pozdravÑam iqmirovÑe-ne kolege, sadašŠeaktivne kolege,qyenike, roditeÑe i sve prisqtnegoste.

SlavÑeŠe svetoga Save kao qyi-teÑa, prosvetiteÑa datira još zawivotaSaveNemaŠixa.Qbiogra-fijama, letopisima sveti Sava jenazvan prvim arhiepiskopom, nas-tavnikom, prosvetiteÑem i qyite-Ñem q svome otayastvq.

Q zapisq iz 1305. godine se kaweda je sveti Sava nastavnik „svojsrpskoj zemÑi, qyiteÑ otayastva iprvi srpski arhiepiskop”.

Proslava slave svetog Save odkraja 18. veka dobiva i prosveti-teÑski karakter, vremenom slavasvetog Save preneta je q škole.

Oyigledno je da je on rodonayel-nik velikih liynosti iz srpskeistorije, qjedno posrednoidqhov-no rodonayelnik velikih dela ipodviga, pregnqxa i stvaralaš-tva. Sveti Sava je, nesqmŠivo, dq-hovni preporoditeÑ srpske pros-vete, škole, kqltqre, drwave i na-roda.

On je imao jedan wivotni idealda osveštava prosvetq, da osveš-tava školq, kqltqrq, srpskq dqšqi narod. Na tome je sveti Sava da-nonoxno radio. äegov wivotniideal i program ostvarqjq istraj-no svi naraštaji iz veka q vek.

Narod je izgradio kqlt svetite-Ña Save, o Šegovom wivotq, radq,zaslqgama, dobroti i praviynos-ti, mqdrosti. Rañale sq se mnogelegende, priye, pesme – zato je on idanas wiv meñq školskim zidina-ma, q hramovima i q srcimasrpskog naroda.”

Potom sq, zahvaÑqjqxi trqdqvaspitayice Jeleni TešeŠi, sle-dile recitacije zabavištaraca, aodmah iza Ših, qyenici 3. i 4. raz-reda osnovne škole izveli sq re-cital o svetom Savi. äih sq qvew-bale qyiteÑice Anña Milovano-vix i Mirjana Kovay. Tokomškolske slave izqzetno sq lepo pe-vala deca iz osnovne škole. Tomprilikom sq solo pevali Qna Ko-vay, Sara Stanqlovix, Andrejüerñ i Stefan Milisavix.

Iza Ših sledili sq gimnazijal-ci: SaŠa Dokix, Sofija Simen-dix, Milica DrÑayin i Brani-mir Bakalix koji sq kazivali pri-godne tekstove i pesme o svetomSavi. Za program gimnazijalacabio je zadqwen profesor BorislavRqs, a za tehnikq profesori Mi-lan üqrix i Radivoj Galix.

Nakon sveyanog programa deliose kolay i koÑivo, a pedagozinašeškole sq na yelq sa direktorkomKaticom Rqs, vladikom Lqkija-nom, sveštenstvom i Šegovom ek-selencijom Branimirom Mandi-xem, ambasadorom Bosne i Herce-govine q Bqdimpešti, krenqli qtrpezarijq, gde je prireñena trpezaÑqbavi, kako se izrazio episkopbqdimski gospodin Lqkijan.

Program je bio odliyan i nada-mo se da xe još biti prilike dabqdemo svedoci sliynih qspešnihkqltqrnih priredaba.

D. DqjmovGosti proslave sa školarcima i Šihovim nastavnicima

Qyenicima se obratio i episkop bqdimski gospodin Lqkijan

Tradicionalno svetosavsko deklamovaŠe

info info info info info info info info info info info info Info info

Bqdimpešta, 2. febrqar 2006. 11

NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov. Finansirase na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvom Drwavnezadqwbine za maŠine. Sqfinansijer: Ministarstvo kqltqre i medijaRepqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqje se kodizdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség, 1065Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili na wiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je 4000 ft.za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) – àtampa:KOMP-pres Kft. Odgovorni poslovoña:Ferenc Iboš. – Tehniyki rqkovodilac:KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Home page: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: stepanov@freemail.hu

HU ISSN 1215–072 x

Vjeynaja pamjat

Lazar Jelayix (1935 – 2006)

Malobrojna srpska zajedni-ca q Santovq ponovo jepostala siromašnija za

još jednog ylana. Lazar Jelayix,koga je Gospod Bog posle dqge iteške bolesti, q 71. godini wi-vota pozvao k sebi, napqstio jena sam dan BogojavÑeŠa sve ovo-zemaÑske brige i boli. Odseliose Tvorcq svome, Gospodarq svo-jemq.

Lazar Jelayix je roñen 9. no-vembra 1935. q zemÑoradniykojporodici, od bogobojaznih ro-diteÑa, oca Lazara i majkeMarte. Još od malih nogq od

svojih roditeÑa naqyen je strahq Bowjem, a Crkva Bowja, dom Gos-podŠi postao je za Šega istinski dom. Dolazio bi peške sa svojimmlañim bratom Markom, po kiši, snegq i vetrq, sa qdaÑenog sala-ša gde sq stanovali, na sveta bogoslqweŠa. Još je bio dete kada mqqmire otac. Porodica gqbi svoj oslonac.A on, kao najstariji sin, qsvojoj dvanaestoj godini, postaje glava porodice, qzdanica svojemajke. Plqg veliki i tewak, deyja rqka mala i nejaka, ali voÑa yvrs-ta.Sa yetrnaestmesecimlañimbratomMarkomore, seje,wetvqra-di. Pored teškog fiziykog rada završava šest razreda srpske ve-roispovedne škole, a dva razreda kod katoliykih dqvni q mesnojmañarskoj školi. Zbog porodiynih okolnosti ne nastavÑa školo-vaŠe, vex se zapošÑava kao vozay kamiona q drwavnoj firmi q Ba-ji, a potom dolazi q Santovo, gde radi kao vozay q mesnoj poÑo-privrednoj zadrqzi. Odatle odlazi i q penzijq.

Q brakq sa sqprqgom Maricom (r. Kovayev) proveo je pqnih pede-set godinawivota q slozi iÑqbavi.Imao je kxerkq Jovankq i qnqkqAnq. One sq mq bile radost i smisao wivota.

Naš pokojnik, voleo je Crkvq Bowjq, svetosavsko srpsko pravos-lavÑe. Bio je stqb i oslonac ove male zajednice. Dqgi niz godinabio je tqtor i blagajnik srpskog pravoslavnog hrama q Santovq,ylan crkveno-opštinskog odbora i desna rqka blawenopoyivšegprotonamesnika âqbinka Galixa. Bio je neqmorni trqdbenik naäivi GospodŠoj. Svoje srpstvo je neizmerno voleo, ali je tqñepoštovao i cenio.

– Mi pravoslavni, kao što blagosiÑamo pqt dolaska Ñqdskogbixa qovaj svet, takoblagosiÑamoipqtizlaska qonaj svet.Iq jed-nome i q drqgome ispoÑava se voÑa Bowja, jer smo GospodŠi, bilogde da smo, q ovom ili q onom svetq – rekao je na oproštajq od svogparohijana o. Jovan Bibix, paroh santovayki.

Lazar Jelayix sahraŠen je 28. janqara na srpskom pravoslavnomdelq mesnog grobÑa, qz prisqstvo mngobrojne rodbine, prijateÑa,i onih koji sq ga cenili i poštovali.

Da Gospod Bog naš nastani dqšq Šegovq gde pravednici poyiva-jq.

R. M. F.

Festival amaterskih deyjihdramskih radionica

Ove godine se nastavÑa inicijativa pokrenqta prošle godine,sa ciÑem da deca qpoznajq i zavole srpskq dramskq delatnost i da ina taj nayin yqvajq i negqjq svoj materŠi jezik. Organizatori fes-tivala sq Kqltqrni i dokqmentacioni centar Srba q Mañarskoj iSamoqprava Srba q Mañarskoj, a festival xe se odrwati q Seoskomdomq q Desci, 18. marta 2006. godine sa poyetkom q 10.30 yasova.

Lista qyesnika još nije zatvorena. Zainteresovane deyje dramskegrqpe još mogq da se prijave pismeno, faksom na broj 06 1 331 5345(Samoqprava Srba q Mañarskoj, Bqdimpešta). Festival nije tak-miyarskog karaktera, a mi oyekqjemo sve zainteresovane – decq iodrasle da prisqstvqjq ovoj manifestaciji.

KŠiwevno veye maŠina –na materŠem jezikq q Segedinq

2. febrqara, q segedinskom Domq maŠina(Adresa: Szeged, Osztrovszky u. 6.)

Stqdirajte na qyiteÑskomfakqltetq

Na bqdimpeštanskom QyiteÑskom fakqltetq q septembrq krexesmer za obrazovaŠe srpskih qyiteÑa i vaspitayica.

Rok prijave: 15. febrqar.DetaÑne informacije na telefon: 4878-175.

Deyji klqb „àarena barka”Srdayno poziva velike i male na zajedniyko drqweŠe

5. febrqara, q nedeÑq na brod „Vogue”od 10 do 13 sati.

Mališane oyekqjq Anña i Mirjana, qyiteÑice Srpske školei Milan sa svojom likovnom radionicom.

Qlaz je 400 ft, a posetioce q paqzi oyekqjq kolayi i sokovi.

Pomawite svojq Crkvqi najstarijq srpskq zadqwbinq

Srpska pravoslavna Eparhija bqdimska zahvaÑqje vam na dobro-voÑnom prilogq koji ste q vidq 1% vašeg poreza na liyni dohodakqpqtili našoj Crkvi.

Pored dqhovno-bogoslqwnog rada, naša Eparhija ima i ogromnqodgovornost kada se radi o obnovi i odrwavaŠq hramova koji yqva-jq velikocrkveno-qmetniykoblagoi kao tapije svedoye onašemis-torijskom trajaŠq na ovim prostorima.

Sve to trawidaleko vexematerijalnewrtve negošto jeEparhijabqdimska q mogqxnosti sama da podnese.

Molimo vas zato i ove godine qpqtite 1% vašeg poreza na liynidohodak na ime Srpske pravoslavne Eparhije bqdimske.

Svaki, pa i najmaŠi prilog Crkva xe primiti sa zahvalnošxq.

Naziv:

Thököly Száva AlapítványPoreski broj: 18661208-1-13

Tehniyki broj: 0420

Srpska pravoslavna Eparhija bqdimskaZadqwbina Save Tekelije

Hram svetog Velikomqyenika Georgija q Bqdimpešti

Raspored bogoslqweŠaza febrqar 2006.

04.02. sqbota – Bdenije q 16 yasova05.02. nedeÑa – Sv. litqrgija q 10 yasova11.02. sqbota – Bdenije q 16 yasova12.02. nedeÑa – SVETA TRI JERAHA, Sv. litqrgija q 10 yasova14.02. qtorak – Bdenije q 16 yasova15.02. sreda – SRETEäE, Sv. litqrgija q 10 yasova18.02. sqbota – Bdenije q 16 yasova19.02. nedeÑa – Sv. litqrgija q 10 yasova25.02. sqbota – ZADQàNICE, Sv. litqrgija q 10 yasova25.02. sqbota – Bdenije q 16 yasova26.02. nedeÑa – Sv. litqrgija q 10 yasova

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

Pre nekoliko godina Ama izmanastira Rqske Pravoslav-neCrkve,wena pravednogwi-

vota, odrwala je propoved q tokq(QspeŠskog) posta Presvete Bogo-rodice. Sa sqzama q oyima je prek-liŠala svoje monahiŠe da prihva-te potpqno i iskreno ono što nam

je Crkva predala, yinexi napor dasayqva Sveto PredaŠe sve ove ve-kove ne izabirajqxi za sebe onošto je „vawno” od onog što je „ne-vawno”; jer kada se o sebi mislikao mqdrijem od tradicije to je ikraj tradicije. Tako, kada namCrkva govori q himnama i ikona-ma da sq apostoli bili yqdesno sa-kqpÑeni sa krajeva zemÑe da biprisqstvovali qpokojeŠq i pogre-bq Majke Bowje, mi kao pravoslav-ni hrišxani nismo slobodni dato poriyemo ili prepravÑamo,vex moramo verovati kako namCrkva to predaje yistim srcem.

Mladi zapadniobraxenikbio jeprisqtan kada je propoved odrwa-na. I on sam je mislio o tom istompredmetq, videxi ikone q tradi-cionalnom ikonografskom mani-rq kako oslikavajq prenos aposto-la na oblakq za QspeŠe PresveteBogorodice; i on se pitao da li mishvatamo ovq „literarnost” kaoyqdesan dogañaj, ili je to „poet-ski” nayin opisa sakqpÑaŠa apos-tola za taj dogañaj… ili mowdaipak imaginativan ili „idealan”opis dogañaja koji se nikada nijeni dogodio? (To sq, q stvari, nekapitaŠa koja „pravoslavni teolo-zi” danas zadajq sebi).

Reyi pravedne igqmanije zbog to-ga sq dqbokoprodrle qŠegovo srce,i on je razqmeo da postoji neštodqbÑe od recepcije PravoslavÑa,odonogštonamqmiosexaŠamogqrexi. Q trenq nam je bila predatatradicija, ne iz kŠiga vex iz wivo-ta sasqda koji jq je sadrwavao; i bi-la je primÑena ne qmom ili osexa-Šima, vex iznad svega srcem, kojena taj nayin prima dqbÑe obrazo-

vaŠe q PravoslavÑq. Kasnije je tajmladiobraxenik sqsreo, liynoiliyitaŠem, mnoge Ñqde koji sq bilipravoslavno obrazovani. To sq bi-li „teolozi” naših dana, oni kojisq bili q pravoslavnim školama ipostali teološki „eksperti”. Onisq mogli sa lakoxom da kawq šta jepravoslavno a šta je nepravoslav-no,šta je vawnoašta je sporednoqPravoslavÑq; a mnogi sq se pono-sili sobom jer sq „konzervativci”i „tradicionalisti” q veri. Alini jedanodŠihnemaosexaj aqtori-teta proste igqmanije koja govorisrcem, nenaqyena takvoj „teologi-ji”. A srce tog obraxenika, još yi-nexi deyje korake q PravoslavÑq,yeznqlo je da sazna kako da verqje,što znayi, takoñe, kome da verqje.On je bio samo liynost svog vreme-na i qzrastao je do sposobnosti daporiye sopstveno rezonovaŠe i daslepo verqje svemq reyenom; oyig-ledno je da PravoslavÑe qopšte netrawi to – sama dela sv. Otaca sqwivo sexaŠe Ñqdskog qma prosvet-ÑenogblagodaxqBowjem.Alibiloje jasno da nešto nedostaje „teolo-zima” naših dana; jer sva logika iznaŠe patristiykih tekstova nemogq preneti osexaj i qkqs Pravos-lavÑa isto tako jednostavno kaoteološki neobrazovana igqmanija.Naš obraxenik qgledao je kraj svo-joj potrazi – tragaŠq za odnosom saistinskimiwivimpredaŠemPra-voslavÑa q arhiep. Jovanq Maksi-moviyq. Jer ovde je našaonekoga koje bio qyeni teolog iz „stare” ško-le, a q isto vreme bio je veoma sves-tan svih teoloških kritika našegvremena i sposoban da nañe istinqtamo gde bi morao naxi spor. Ali

on je posedovao nešto što ni jedanod mqdrijih teologa našeg vreme-na nije izgledalo da posedqje: istqjednostavnost i aqtoritet koje jepobowna igqmanija prenela q srcemladog bogotrawiteÑa. äegovosrce idqh bili sq pobeñeni: ne zato

što je arhiep. Jovan postao za Šega„nepogrešivi ekspert” – jer CrkvaHristova ne poznaje tako što – vexzbog toga što je on video q tom ar-hipastirq model PravoslavÑa, is-tinskog bogoslova yije bogoslovÑeishodi iz svetog wivota i potpqneqkoreŠenosti q pravoslavnq tra-dicijq. Kada je on govorio, Šegovereyi bile sq istinite, iako je onpawÑivo pravio razlikq izmeñqcrkvenog qyeŠa i svog vlastitogmišÑeŠa koje mowe biti pogreš-no i nije vezivao jedno s drqgim. Amladi obraxenik je otkrio to, jersq se intelektqalno bogatstvo ar-hiep. Jovana, Šegove kritiyke spo-sobnosti iŠegove reyi više slaga-le sa onima proste igqmanije, negosa onimaqyenih teologa našeg vre-mena.

Delo arhiep. Jovana potpqno jeosloboñeno apologetskog aspektarasprave. On se nije raspravÑao;on je jednostavno predstavÑaopravoslavno qyeŠe, i kada je to bi-lo neophodno opovrgao lawna qye-Še, posebno q dva dqga spisa o Bql-gakovÑevoj sofiologiji. äegovereyi sq qveravale ne vrednostimalogiykih argqmenata, vex pre si-lom prisqtnosti patristiykogqyeŠa q izvornom tekstq. On nijegovorio qyenim reyima, vex neis-kvarenom pravoslavnom svešxq.Nije govorio o „povratkq Ocima”,jeronošto je sampisaobilo je jed-nostavno predato iz otayke tradi-cije, bez namere da se izviŠavazbog toga.

(Iz predgovora kŠige „PravoslavnopoštovaŠe Marije Majke Bowije”,

svetog Jovana àangajskog, rqskogsvetiteÑa srpskog porekla)

Foto:I

van

Jakš

ix

Pravoslavni psiho-test

Da li ste mqva ili pyela?

Jednom sq pitali starca Pajsija:

àta da odgovorimo Ñqdimakoji optqwqjq sveštenstvo?

Yesto se mogq yqti priye kakosveštenici qzimajq mnogo novcaza vršeŠe svetih tajni, kako pqše,sede q kafanama, kako sq qpleteniq nemoralne radŠe itd.

Starac Pajsije im je odgovorio:Iz iskqstva znam da sq Ñqdi po-

deÑeni q dve kategorije. Trexa ka-tegorija ne postoji. âqdi pripada-jq ili jednoj, ili drqgoj kategoriji.Prvi podsexajq na mqve. Glavnaosobina mqve je da Šq privlayi ne-yistoxa. Kada se, na primer, mqvanañe q bašti pqnoj cvexa prekras-nog mirisa, ona ga nexe ni prime-titi i zaqstavixe se na nekoj neyis-toxi kojq nañe na zemÑi. Kad bimqva znalada govoriikadbiste viod Še zatrawili da vam pokawe rq-wq q bašti, ona bi vam odgovori-la: „Ja qopštene znamkakoizgledarqwa. Znam samo gde da nañem ñqb-re.”PostojeÑqdi koji podsexajq namqve. âqdi koji pripadajq ovoj ka-tegoriji navikli sq da misle nega-tivno i q wivotq qvek trawe lošestrane, nipodaštavajqxi i odbija-jqxi prisqstvo dobra.

Drqga kategorija sq oni štopodsexajq na pyele, yija je glavnaosobina da qvek tragajq za neyimslatkim i prijatnim. Kada bi sepyela našla q sobi pqnoj neyisto-xe, ona bi negde pronašla koma-dix bombone. Kada biste od pyelezatrawili da vam pokawe gde senalazi baštensko ñqbre, ona bivam odgovorila: „Ne znam. Mogqti samo rexi gde da nañeš cvexe,med išexer.” Ona zna samo za dob-re stvari q wivotq dok sq joj onerñave nepoznate. To je drqga kate-gorija Ñqdi koja ima pozitivnemisli i vidi samo dobrq stranqstvari. Oni se qvek trqde da prik-rijq zlo kako bi zaštitili bliw-Še, aÑqdiprve kategorije se trqdeda izlowe zlo i da ga iznesq napovršinq.

Kada neko doñe kod mene i poy-ne da optqwqje drqge Ñqde, dovedeme q teškq sitqacijq, i ja mq na-vedem ovaj primer. Kawem mq daodlqyi kojoj kategoriji weli dapripada, kako bi mogao da nañeÑqde iste vrste i da se sa Šimadrqwi.(Iz kŠige „Sqze sa svet – savremeni

gryki starci”)

Otac Serafim Roqz

Pravoslavno bogoslovÑearhiepiskopa Jovana (I)