Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 25. avgqst 2005. Nova serija, g. XV, br. 34

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

Hramovna slava q Desci

Glavni organizatori hramovneslave q Desci – Dešyanskasrpska pravoslavna crkvena

opština, mesna Srpska maŠinskasamoqprava i Kqltqrno-qmetniy-ko drqštvo „Banat” – pobrinqlisq se da i ovogodišŠe praznovaŠecrkvene slave, PreobraweŠa Gos-podŠe, 19. avgqsta bqde dostojno isveyano!

Na slavq sq pozvali i crkvenihor iz Rqmqnije a odlqka je palana Hor „Sv. Save” iz VelikogSentmiklqša.

Q dešyanskom srpskom pravos-lavnom hramq q 10 sati je otpoyelasveta litqrgija kojq sq slqwiliprotojerej Ilija Galix, arhijerej-ski namesnik, paroh bataŠski,protojerej Branislav Galix, parohsegedinski, jerej Dalibor Milen-kovix, paroh batski, jerej Sveto-mir Miliyix, paroh dešyanski iprotoñakon Vasilije MarkovÑev.

Povodom velikog crkvenogpraznika i hramovne slave, govo-rivši o znayajq crkvenog prazni-ka i slavi, sveyanq slavskq propo-ved odrwao je jerej Dalibor Mi-lenkovix a okonyaŠem prepodnev-ne proslave PreobraweŠa Gos-podŠeg, kojq je qlepšalo i tradi-cionalno osvexeŠe growña, Deš-yani i Šihovi gosti otišli sq nazajedniyki slavski rqyak, trpezqÑqbavi.

I prilikom veyerŠa, sa reza-Šem slavskog kolaya i blagosiÑa-Šem koÑiva, odrwana je sveyanaslavska beseda – ovaj pqt, prisqt-nim srpskim pravoslavnim verni-cima iz Deske i okoline obratio

se jerej Dragan Kerpanišan iz Ve-like Yanadi, Rqmqnije.

VaÑa istaxi da je ovogodišŠikqm slave bio Stojan Brcan sa ve-renicom Snewanom a za sledexqgodinq yasnih obaveza kqmstva sasqprqgom üqrom primila se OlgaNovkov-Yqpix, nekadašŠa Deš-yankiŠa koja danas wivi q Bati.Veoma radosna yiŠenica je da se qDesci vex qnapred tri-yetiri go-dine zna ko xe kqmovati, naime,kqmstvo predstavÑa posebnq po-yast pa sq se mnogi vex qnapred ja-vili i izrazili weÑq da wele pos-tati kqmovi slave!

OkonyaŠem popodnevnog delaproslave crkvene slave Preobra-weŠa GospodŠeg, q porti bogomo-Ñe zayqla se mqzika i pesma a op-štenarodno veseÑe zatim je nas-tavÑeno q mesnom restoranq…

Q qgostiteÑskom objektq zadobro raspoloweŠe gostijq po-brinqo se Orkestar Mixe Janko-vixa iz Novog Sada koji je tomprilikom pratio i vokalne solis-te Milana Prqnixa te MarijqMacq Drayanski. Mixin sastavni ovom prilikom nije podbacio:igralo se, pevalo, xaskalo, drqwi-lo – slavski bal je priveden krajqq ranojqtarŠim satima a sa še-fom Velikog narodnog orkestraRTV Novi Sad zaÑqbÑenici lepenarodne pesme i mqzike moxixe sesresti 28. avgqsta q Lovri, povo-dom hramovne slave Velike Gos-pojine, kada xe se popqlarni svi-rac pridrqwiti ylanovima Or-kestra «Veseli Vojvoñani» iz Bay-kog Brega.

Novosadski harmonikašiq Peyqjq

àirom Mañarske 20. avgqstadostojno je proslavÑen na-cionalni praznik a celo-

dnevnq proslavq q Peyqjq, na po-ziv Peyqjskog sajma, svojim nastq-pom qveliyala sq i dva mlada har-monikaša iz Novog Sada, NikolaTanackovix i Aleksandar Alek-sandrovix, qyenici Mqziyke ško-le «Isidor Bajix».

Peyqjci sq mlade qmetnike za-pamtili prilikom posledŠe svojeposete partnerskom gradq NovomSadq kada im je prireñen prijem,propraxen prigodnim kqltqrnimprogramom q kojem sq nastqpala idva talenta. Vex tada, odqševÑenŠihovim izvoñeŠem, jedan od rq-kovodilaca Peyqjskog sajma nago-vestio je da bi ih rado pozvao q

prestonicq Wqpanije BaraŠe – taweÑa se obistinila 20. avgqsta.

Mladi harmonikaši predvoñenisa svojim profesorima RobertomPapikom i Nadom Vješticom pe-yqjskoj pqblici predstavili sq sedvadesetominqtnim programom anastqp sq imali i sqtradan 21. av-gqsta. Oni sq izveli klasiyna delaod aqtora kao što sq Derbenko,Skarlati, Vlasov, Bah i drqgi…

Qyenici Mqziyke škole «Isi-dor Bajix» toplo sq pozdravÑeniod strane pqblike a Nada Vješti-ca, profesor obrazovne qstanove,stare 90 godina, izrazila je nadqda xe qskoro doxi i do tešŠeg po-vezivaŠa mqziykih škola q Peyq-jq i Novom Sadq!

Predrag Mandix

Meñqnarodni folklornifestival q Mohayq

PredstavÑene srpske igre iz Mañarske

Meñqnarodni festival q Mo-hayq smatra se tradicio-nalnim, naime, q organiza-

ciji mesne samoqprave izmeñq 17.i 22. avgqsta po deveti pqt je pri-reñen a okqpio je 12 folklornihdrqštava i 400 plesaya te mqzika-nata kako iz Mañarske tako iinostranstva.

Iz Srbije i Crne Gore ovomprilikom nije bilo qyesnika a po-ziv nije bio qpqxen ni srpskomfolklornom ansamblq iz sqsedneHrvatske… Ipak, zaÑqbÑenicisrpskih narodnih igara nisq biliqskraxeni, naime, za predstavÑa-Še lepota srpskog folklora pob-rinqli sq se ylanovi Kqltqrno-qmetniykog drqštva «Mohay»predvoñeni qmetniykim rqkovo-diocem, qjedno i koreografomStipanom Filakovixem.

Popqlarni i širom Mañarskepoznat Fila vex 32 godine predvo-di ansambl q kojem igra blizq 200igraya a na binq je postavio i«Srpske igre iz Mañarske», ko-reografijq koja se bazira na fol-klornoj grañi preqzetoj i nasleñe-noj od âqbice Galix-Payko. Sti-pan nam je i prilikom izvoñeŠa

srpskih igara na festivalq sa po-nosom isticao qlogq qyiteÑiceâqbice koja je q Santovq pre ot-prilike 40 godina q brojne svojeqyenike qsadila Ñqbav prema fol-klorq pa tako i prema srpskim ig-rama i pesmama! Ta Ñqbav traje idan danas pa sq mladi Mohayaniodeveni q srpske narodne nošŠe,vodexi se koracima, savetima i za-mislima svog koreografa i qmet-niykog rqkovodioca, veoma qspeš-no izveli koreografijq «Srpskihigara q Mañarskoj».

Naravno, ona ima i odreñenesegmente koje potiyq iz Srbije(kao što je i «Igrale se delije»),meñqtim, qkqpni dojam bio je veo-ma pozitivan a to sq potvrdili ifrenetiyni aplaqzi pqblike!

Inaye, q okvirq festivala q Gra-donayelniykom qredq odrwan je ikratak forqm na kojem sq razmeŠe-na iskqstva o daÑoj saradŠi kql-tqrno-qmetniykih drqštava (skqpqsq prisqstvovali i pozvani gostiiz Bayke Palanke) a 9. po redq Me-ñqnarodni festival q Mohayqokonyan je defileom kroz grad, ga-la-programom i igrankom do zore.

Predrag Mandix

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 25. avgqst 2005. 3

PreobraweŠe q Sentandreji

Veliki broj gostijq iz Srbije

Hramovna slava, PreobraweŠeiz godine q godinq okqpÑa svevexi broj gostijq koji q Sen-

tandrejq dolaze iz raznih krajevaMañarske, odnosno Srbije i CrneGore. Svojim prisqstvom velikqcrkvenq sveyanost qveliyao je äe-govo preosveštenstvo episkopbraniyevski, g-din IgŠatije, kojije qz saslqweŠe sveštenika brani-yevske i eparhije bqdimske q pre-

podnevnim satima slqwio svetqarhijerejskq litqrgijq. Ovom pri-likom vladika IgŠatije obavio jeyin osvexeŠa growña.

Posle podne, na veyerŠq pojao jekamerni hor mladih iz Powarev-ca, a q izqzetno sveyanoj atmosfe-ri, q crkvi prepqnoj pravoslavnihvernika, kao i pripadnika drqgihveroispovesti, vladika IgŠatijeprerezao je slavski kolay i blago-siÑao koÑivo za koje se pobrinq-la srpska pravoslavna crkvena op-ština q Sentandreji. Q kraxojslavskoj besedi, äegovo preos-veštenstvo episkop braniyevskisveyarima je yestitao hramovnqslavq i porqyio da Srbi q Mañar-skoj i nadaÑe treba da qlawq na-pore kako bi na ovom prostorq

sayqvali svoj jezik, kqltqrq i obi-yaje.

Q crkvenoj porti zatim je pri-reñeno narodno veseÑe na kojem sqprisqtne zabavÑali ylanovi Kql-tqrno-qmetniykog drqštva„Brankovo kolo” iz SremskihKarlovaca. Veseli Vojvoñani qs-pešno sq izveli splet srpskihigara, predstavivši na taj nayinpqblici samo deo naše bogate

folklorne baštine. SlavÑq sqprisqstvovale i delegacije izSremskih Karlovaca i Panyevana yelq sa gradonayelnicima, aovom prilikom predstavniciSrpske samoqprave q Sentandrejisa gostima sq pregovarali o mo-gqxnostima meñqsobne saradŠe qnarednom periodq.

SlavÑe je potom nastavÑeno naTrgq cara Lazara pored Dqnavagde je na improvizovanoj bini nas-tqpio orkestar iz Sremskih Kar-lovaca. äemq sq se posle izvesnogvremena pridrqwili i domaximqziyari što je još više dopri-nelo da atmosfera i qkqpan qti-sak o ovogodišŠem slavÑq bqdejoš lepši i veseliji.

S. M.

XIII letŠa likovna kolonija q Sentandreji

Q znakq šireŠameñqnarodnog qgleda

Qsentandrejskom Srpskom

klqbq 14. avgqsta otvorena je13. po redq letŠa likovna ko-

lonija. Skromnoj sveyanosti po-red ostalih sq prisqstvovali am-basador SCG q Bqdimpešti,Predrag Yqdix sa saradnicima izamenik gradonayelnika Sentan-dreje, Levente RadvaŠi. Za qyesni-ke je, zatim, q restoranq „Korner”na Trgq cara Lazara prireñenskroman koktel. Organizatori,Srpska samoqprava q Zqgloq i Ga-lerija „Pero” iz Beograda, potrq-dili sq se da na dvonedeÑno drq-weŠe pozovq qmetnike razliyitihprofila i generacija, pa sq se ta-ko meñq Šima našla neka namavex poznata, ali i mnogo novihimena. Iz Srbije sq q Mañarskqdopqtovali: Danica Basta, Dq-šan MikoŠix, Jelena Minix,âqbica Nikolix, Milan Para-dinovix i âiÑana Stojanovix, izItalije Klaqdija Kijanqyi, izsrpske zajednice ovde sq stvaraliMilan üqrix i Goran Dimix, ameñq mañarskim qmetnicima naš-li sq se Magda Vago, Andraš Veg,Agneš S. Varga i Edit Finta.

Za qyesnike sq tokom proteklihdana organizovani razliyiti iz-leti sa ciÑem da što je mogqxeviše qpoznajq okolinq q kojoj bo-

rave. Pored detaÑnog obilaskaSentandreje, posetili sq Jegrq iBqdimpeštq, a 25. avgqsta qSrpskom klqbq odrwan je okrqglisto na temq, „100 godina prvesrpske, odnosno, jqgoslovenske li-kovne kolonije q Sixevcq”. Qvod-na izlagaŠa odrwali sq akadem-ski slikar, Imre Sakay, potpred-sednik Evropskog saveza likovnihkolonija, Tijana PalkovÑevix,pomoxnik direktora GalerijeMatice srpske q Novom Sadq iakademski slikar àandor AraŠi,šef katedre za grafikq visokeškole „üqla Jqhas” q Segedinq.

Ovom prilikom bilo je reyi omogqxnostima regionalne saradŠena poÑq likovne qmetnosti, kao i oprošlosti i aktqelnom trenqtkqlikovnih veza dve zemÑe. OtvaraŠezavršne izlowbe predviñeno je zasqbotq, 27. avgqst q sentandrejskojGradskoj kqxi, q prisqstvq sekreta-ra za kqltqrq grada Beograda Gori-ce Mojovix, gradonayelnika Gabo-ra Mijakixa i drqgih. Q qmetniy-kom delq programa nastqpixe çezgrqpa „Jasna i Balkaneska”, a kakoje najavio predstavnik organizato-ra Pera Lastix, prisqtni xe moxida qwivajq i q kataloškom izdaŠqqmetniykih radova.

S. M.

reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa

4 SRPSKE NARODNE NOVINE

OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKO

POàTASRPSKA

OsvexeŠe obnovÑenog yasnog krsta q àqmberkqSveyanom yinq prisqstvovali i Srbi i Mañari i Nemci

QbaraŠskom naseÑq àqmber-

kq, gde je nekada, sredinomXIX veka wivelo preko 800

witeÑa srpske narodnosti, danasje ostalo samo yetiri srpske dqše!Porodica Perkatlix… Porodicakoja vodi brigq i stara se o srpskojpravoslavnoj crkvi, posvexenojsvetom velikomqyenikq Georgijq, io starom srpskom pravoslavnomgrobÑq koje je dqgo vremena bilozapqšteno, meñqtim, trqdom i za-lagaŠem Perkatlixevih dobijanov izgled.

Q oyqvaŠq srpskih crkvenih,kqltqrno-istorisjkih vrednostimalobrojnoj srpskoj zajednici qsqsret izlaze i meštani predvoñe-ni sa Lokalnom samoqpravom nayelq sa nayelnikom Tamašom Yo-botom. Maksimalnq pomox prqwi-li sq i prilikom obnove yasnogkrsta ispred mesnog srpskog pra-voslavnog hrama do yijeg osvexeŠaje došlo 13. avgqsta tekqxe godine.

Q porti drevne svetiŠe qprili-yena je prigodna sveyanost, naime,najpre je mesni mešoviti hor nayelq sa horovoñom Ferencom Mi-helisom izveo pesmq «Kawi misrce jednq pesmq» a potom je osve-xeŠe yasnog krsta obavio jerej Mi-lan Dqjmov, administrator šqm-berayke parohije koji se na mañar-skom jezikq zahvalio svima koji sqqyestvovali q realizaciji radova.Meñq Šima bili sq i potomci ne-kadašŠih šqmberaykih Srba teSeoska samoqprava predvoñena sanayelnikom Tamašom Yobotomkoji nam je rekao: « Istina je da sesrpska zajednica q àqmberkq sas-toji od jedne porodice, meñqtim,dqhovno nasleñe šqmberaykogsrpskog pravoslavnog hrama pred-stavÑa neodvoÑivi deo àqmberkakoji se nadovezqje istorijatq,prošlosti i sadašŠosti naseÑa!Baš zato, mi q Seoskoj samoqpravitako osexamo da svetiŠq i srpskopravoslavno dqhovno nasleñe mo-ramo da sayqvamo i za bqdqxa po-koleŠa. Q tome je poslaniyko teloodlqyno i saglasno a to potvrñqjei yiŠenica da smo i obnovq yasnogkrsta jednoglasno prihvatili i

materijalno potpomagali. I q bq-dqxe, shodno finansijskim mogqx-nostima, prqwixemo materijalnqpodrškq kako bi se sveti hram idaÑe qlepšavao, doterivao, nai-me, on se nalazi q samom centrq na-seÑa a nama je veoma stalo da šqm-berayki centar bqde lep, privla-yan. Iako smo mi obezbedili i fi-nansijskq i moralnq podrškq, na-walost, SAPARD konkqrs kojismo podneli q ciÑq rekonstrqkci-je mesne srpske pravoslavne crkvenije nam qrodio plodom. Meñqtim,pri obnovi svetiŠe mi xemo i qbqdqxe izaxi q sqsret Srpskoj pra-voslavnoj crkvi: shodno mogqxnos-tima, obezbedixemo i materijalnasredstva a pomox xemo prqwiti i qpraktiynoj realizaciji radova. Tozato naglašavam jer se iza slojevakreya, barem prema našem mišÑe-Šq, nalaze dragocene freske, dak-le, glavni ciÑ bi bio da se slojevikreya odstrane i ponovo otkrijqlepote zidnog slikarstva kojembismo weleli prikÑqyiti i obno-vq ikonostasa! Dakle, krajŠi ciÑje potpqna qnqtrašŠa i spoÑašŠarekonstrqkcija svetoga hrama, nai-me, i prilikom posete naseÑq,glavni arhitekta Bqdimske epar-hije istakao je nov problem a to jeda se zidovi svetiŠe qdaÑavajqjedni od drqgih, dakle, bogomoÑaje q nekoj vrsti pokreta. To mora-mo zaqstaviti – zajedniykim sna-gama, yini mi se, mowemo rešitisve probleme.»

Nakon osvexeŠa obnovÑenogyasnog krsta i prigodne sveyanos-ti, q mesnom srpskom pravoslav-nom hramq qsledila je sveta litqr-gija slqwena povodom Preobrawe-Ša GospodŠeg q okvirq koje jegrowñe osvetio jerej Milan Dqj-mov, administrator šqmberaykeparohije. On se i tom prilikomobratio mnogobrojnim meštani-ma i Šihovim gostima: «DragaBraxo i Sestre! Na današŠi dan qovome svetome hramq slavimoPreobraweŠe GospodŠe i slavimojedan yqdesan dogañaj, obnavÑaŠeyasnog krsta pred našim svetimhramom. Yasni i wivotvorni krst

obnovÑen je vašimi trqdom ovoga selaàqmberka. Još je-danpqt svima se zah-vaÑqjem koji sq setrqdili oko obnoveovoga krsta a zahva-Ñqjem se i svimaonima koji sq porek-lom iz ovoga mestai nisq štedeli trq-da, materijalnihpriloga za obnovqnašega krsta. Krstje sila i znameŠe,krst je spaseŠe kaošto kawe naša dq-hovna narodna pes-ma i zaista je tako!I svima ostalimakoji sq hrišxani,krst je zaista onanepobediva tvrñava,ono znameŠe na ko-jem je Gospod našIsqs Hristos bioraspet i äegovimVaskreseŠem qzve-liyao ovaj krst i mi zato ga i sla-vimo.»

Obnova yasnog krsta q àqmber-kq, inaye, koštala je 107.000,- fo-rinti a da on ponovo zablista qsvojoj staroj slavi svojim prilozi-ma doprineli sq i Svetozar Pet-kovix iz Mohaya, Slavko Kašaniniz Lipove te Mladen Grqbix izPeyvarada!

OkonyaŠem svete litqrgijesrpski pravoslavni vernici izPeyvarada, Lipove, Mohaya i Pe-yqja od strane âqbice Perkatlix,starateÑa šqmberaykog srpskogpravoslavnog hrama povedeni sqna srpsko pravoslavno grobÑe: ta-mo ih je doyekao nov prizor, nai-me, vex na samom qlazq posebnatabla qpozorava prolaznike da sqstigli do svetog mesta gde poyiva-jq mnogobrojni srpski pravoslav-ni vernici! Inaye, ni traga nemaod one ogromne çqngle koja je neka-da zavila nadgrobne spomeni-ke…Najvexq zaslqgq za doteriva-Še starog srpskog grobÑa ima idqwno priznaŠe mora se odati

âqbici Perkatlix koja i daÑeneqmorno radi na spašavaŠq sta-rih nadgrobnih spomenika: yistiih, farba, qlepšava, postavÑa nadobro vidÑiva mesta i istiye: «Kako grobÑe tako i crkvq welimda sayqvam, naime, ovo je nekadapravo srpsko selo bilo i zaslqwq-je da se sayqva od zaborava! Iako jenacionalni sastav naseÑa bitnoizmeŠen – više je Mañara i Ne-maca – ipak, svi dolaze q naš sve-ti hram i zajedno se pomolimo,štaviše, pomawq nam. Zaista sqdobri Ñqdi, qvek spremni da namizañq q sqsret!»

Posle ovih reyi ne preostaje ninama ništa drqgo vex da se zahva-limo svima onima koji s dana qdan rade na oyqvaŠq srpskog pra-voslavnog hrama i starog srpskoggrobÑa. Hvala âqbici Perkat-lix, starateÑq svetiŠe i Šenojporodici na nesebiynom trqdq ko-ji qlawq q spašavaŠe crkvenih,kqltqrno-istorijskih vrednostisrpskog naroda q àqmberkq.

Predrag Mandix

… i ispred ŠegaVernici q srpskom hramq…

Otac Milan Dqjmov ispred obnovÑenog krsta

intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq Intervjq intervjq

Bqdimpešta, 25. avgqst 2005. 5

TRAKATEKQXA

PLANETEOKO

NA DLANQMATICAMitropolit Eparhije zagrebayko-ÑqbÑanske i cele Italije gospodin Jovan (Pavlovix)

Papina poseta bi koristila Srbiji„Bilo bi veoma dobro qkoliko bi poseta pape Benedikta XVI mogla da se realizqje pre otvaraŠarazgovora o konaynom statqsq Kosova, jer bi Šegovo qpoznavaŠe s izqzetno teškim prilikama q

kojima wivi srpski wivaÑ q Pokrajini i nedvosmislene porqke koje bi nakon toga qpqtio svetskimzvaniynicima bile veoma znayajne”.

Predsedavajqxi Papskog vexaza qnapreñeŠe jedinstvahrišxana, kardinal Valter

Kasper, izjavio je da papa Bene-dikt XVI ima namerq da posetiSrbijq. Iako je kardinal Kaspernaveo da je još qvek rano govoritio datqmq posete, ipak je to prvazvaniyna najava te vrste otkako jenovi papa preqzeo dqwnost.

Mitropolit Eparhije zagrebay-ko-ÑqbÑanske i cele Italije gos-podin Jovan (Pavlovix) kawe da bibilo veoma dobro qkoliko bi pose-ta pape Benedikta XVI mogla da serealizqje pre otvaraŠa razgovorao konaynom statqsq Kosova, jer biŠegovo qpoznavaŠe s izqzetno teš-kim prilikama q kojima wivisrpski wivaÑ q Pokrajini i ne-dvosmislene porqke koje bi nakontoga qpqtio svetskim zvaniynici-ma bile veoma znayajne:

– Posete pape imajq i pastoral-ni i politiyki smisao, jer je i Še-gova qloga dvojna – poglavar jecrkve i šef drwave. Stoga i svakaŠegova misija ima izqzetnq tewi-nq. Q našem slqyajq pogotovo, jerŠegovi apeli imajq velikog odjekaq svetskoj javnosti pa samim tim ivelikog qticaja na politiyare.Slobodno kretaŠe, trgovina, nor-malan wivot, morajq biti obezbe-ñeni svim Ñqdima na Kosovq, a neda to bqde samo privilegija àip-tara i Albanaca koji sq došli izAlbanije i zaposeli srpska ima-Ša. Ne mogq ni strani velikašida tek tako odlqyqjq o sqdbiniKosmeta, previñajqxi naše sveti-Še, crkve i manastire, Pexkq pat-rijaršijq, Deyane, Bogorodicqâeviškq. Ako Sveta stolica imavawnq qlogq q svetskoj politici, aima, i ako se papa na Kosovq svo-jim oyima qveri q to šta se tamodogaña i kakvoj sq nepravdi izlo-weni srpski narod i srpska crkva,nesqmŠivo je da bi Šegov glassnawno odjeknqo – kawe mitropo-lit Jovan, koji, inaye, veoma dob-

ro poznaje prilike na Kosmetq jerje neko vreme slqwbovao q jqwnojsrpskoj pokrajini.

Koliko je realno da papa posetiSrbijq do kraja godine?– Još dok je bio kardinal, papa

Jozef Racinger je dobio poziv daposeti Srbijq. Inaye, rey je o jed-nom od najqyenijih, najobrazova-nijih teologa našeg doba, o komese priyalo još dok sam ja bio stq-dent šezdesetih godina prošlogveka. Q svakom slqyajq, naša vla-da, ali i svi Srbi, trebalo bi dase ponašajq gostoÑqbivo i, kaošto primajq drqge drwavnike, ta-ko da qgoste i papq.

Ne mowemo se konzervirati qnekakve palanayke zadrtosti, jerako iskreno welimo dobro svomnarodq i svojoj crkvi, treba da

razmišÑamo o bqdqxnosti. Qos-talom, i carigradski patrijarhVartolomej je pozvao papq da pose-ti Carigrad, a poziv mq je stigaoi iz Jerqsalima.

Pri tome, naravno, treba razli-kovati nadlewnosti. Drwava morada vodi rayqna o politiykim di-menzijama eventqalne posete papeBenedikta XVI, a crkva o teološ-kim. Dobar odnos drwave i crkvese q ovom slqyajq podrazqmeva.

Ako q drwavnom vrhq postoji in-tencija da se koliko pre qpqti zva-niyan poziv papi da poseti Srbijq,odnosno drwavnq zajednicq, sigq-ran sam da xe moxi da se pronañezajedniyki jezik i na ovom drqgomplanq. Zvaniyan stav Srpske pra-voslavne crkve je q kompetencijiSvetog arhijerejskog sabora, i akopitaŠe posete pape Benedikta XVIbqde došlo pred Šega, verqjem daxe biti doneta ispravna odlqka.Takoñe je vawno napomenqti da kao

pojedinci mi mowemo da iznosimosvoj stav, ali kada Sabor donese od-lqkq, onda moramo svi stati izaŠe, jer ona predstavÑa zvaniyanstav naše svete crkve.

Do sada je, meñqtim, qpravoqnqtar Srpske pravoslavnecrkve bilo otpora dolaskq pape?– I daÑe mi nije jasno zbog yega

se ti, koji sq sebe proglasili ne-kakvim „yqvarima pravoslavÑa”,toliko boje papine posete. Zarbismo mi, qkoliko bi poglavarRimokatoliyke crkve došao qBeograd i potom posetio srpskeenklave na Kosovq i Metohiji, iz-gqbili verq, zametnqli pravos-lavÑe, šta li? Pa pravoslavÑe jeviše qgroweno q pojedinimsrpskim glavama, koje se ne pri-drwavajq hrišxanskog morala ikoje se lako blatom bacajq naSrpskq pravoslavnq crkvq.

Treba biti razqman i razmiš-Ñati o prilikama q kojima se na-lazimo, o yiŠenici da sq Srbi qsvetskoj politici negativno pri-kazani, a takav stav je posledŠihmeseci samo još više potencirankroz „slqyaj Srebrenica”. S drqgestrane, odakle nam pravo i da pa-pi onemogqxavamo da poseti svojevernike koji wive na našim pros-torima? Qostalom, mi q zapadnimzemÑama slqwimo q katoliykimcrkvama jer nemamo svojih. Slq-wimo q Vixenci, Milanq, q Bari-jq q katedrali gde sq mošti svetogoca Nikolaja…

Da li bi poseta pape Beogradqdoprinela i poboÑšaŠq polo-waja Srba q Hrvatskoj?– Svakako se mowe oyekivati da

bi papina poseta ostvarila nekepozitivne pomake i na tom planq.Jer, sitqacija je q ovom trenqtkqdaleko od dobre. Srbe povratnikeprogone, prebijajq i qbijajq, a tosigqrno ne mowe biti stimqlacijaza vexi povratak. A svi treba da sevrate na svoja ogŠišta, i Srbi, iHrvati i Mqslimani. Nawalost,ne vidim baš ni da meñqnarodnazajednica vodi jednak kqrs premasvima. Naprotiv. I zato bi porqkeBenedikta XVI bile veoma vawne.

D. J.

Mitropolit zagrebayko-ÑqbÑanski Jovan sa sveštenstvom svoje eparhije

Vest ohrabrqjqxa,šanse male

Verski analitiyar i vatika-nolog Wivica Tqcix ocenio je dasq male šanse da se zamisao pa-pe Benedikta XVI o poseti Srbi-ji i Crnoj Gori qopšte ostvari:

– Mislim da je ovo što je re-kao kardinal Kasper više znakÑqbaznosti, izraz jedne weÑe,nego što mowe do toga doxi.Sam papa ima 78 godina, a to ni-je malo za predqzimaŠe pqtova-Ša, pri yemq on i nema navikq damnogo pqtqje. Ipak, mislim daje dobro to što on qopšte imaweÑq da poseti Srbijq i CrnqGorq.

Ne treba biti izvansvih

– Još dok je bio kardinal, papaJozef Racinger je dobio poziv daposeti Srbijq. Inaye, rey je o jed-nom od najqyenijih, najobrazova-nijih teologa našeg doba, o komese priyalo još dok sam ja bio stq-dent šezdesetih godina prošlogveka. Q svakom slqyajq, naša vla-da, ali i svi Srbi, trebalo bi dase ponašajq gostoÑqbivo i, kaošto primajq drqge drwavnike,tako da qgoste i papq.

Ne mowemo se konzervirati qnekakve palanayke zadrtosti, jerako iskreno welimo dobro svomnarodq i svojoj crkvi, treba darazmišÑamo o bqdqxnosti. Qos-talom, i carigradski patrijarhVartolomej je pozvao papq da po-seti Carigrad, a poziv mq je sti-gao i iz Jerqsalima.

Neka se qveri– Ako Sveta stolica ima vaw-

nq qlogq q svetskoj politici, aima, i ako se papa na Kosovq svo-jim oyima qveri q to šta se ta-mo dogaña i kakvoj sq nepravdiizloweni srpski narod i srpskacrkva, nesqmŠivo je da bi Šegovglas snawno odjeknqo – kawemitropolit Jovan, koji, inaye,veoma dobro poznaje prilike naKosmetq jer je neko vreme slqw-bovao q jqwnoj srpskoj pokrajini.

Papa Benedikt XVI

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra

6 SRPSKE NARODNE NOVINE

MATERäIJEZIK NAà IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

Saborište q Gqyi otvoreno jekod Spomenika trqbayq q cen-trq varošice q ponedeÑak, 1.

avgqsta, dizaŠem saborske zastavei prvom zdravicom. Q poslepod-nevnim satima otvorena je izlow-ba dragayevskih tkaÑa, likovna iizlowba fotografija. Q veyer-Šim satima, q Domq kqltqre ot-vorena je izlowba povodom 190 go-dina od Drqgog srpskog qstanka i60 godina od pobede nad fašiz-mom. Potom je pqblici predstav-Ñeno nekoliko zanimÑivih kŠigai pqblikacija koje govore o Draga-yevq i Saborq, a dela sq domaxihaqtora.

Vex drqgog dana q 18 yasova napozornici ispred tih dana cen-tralnog objekta q Gqyi, mesnogDoma kqltqre predstavili sq seorkestri Bowidara Lqkovixa izKotrawe, Radiya Slavkovixa izRtijq (qyesnici finalnog takmi-yeŠa) i nekoliko kqltqrno-qmet-niykih drqštava iz Sqtjeske, Zre-Šanina i Powege. àlag je, narav-no, ostavÑen za kraj. Yqveni or-kestar Bobana Markovixa od 20yasova odrwao je nezaboravandvoipoyasovni koncert o kojem sepriyalo sve do naredne veyeri, ka-da je isto to ponovio na glavnojsaborskoj pozornici, stadionqFK „Dragayevo” pred zaista og-romnom masom Ñqdi. Bobanq iŠegovim trqbayima, koji q Gqyiposle svih mogqxih osvojenih nag-rada, vex nekoliko godina svirajqvan konkqrencije, te veyeri nijesmetala ni povremena kiša, niqmor, a ni veliki broj kamera, nesamo brojnih televizijskih stani-ca, vex i britanske filmske ekipe,koja je ovde snimala kadrove zafilm „âqbav q Gqyi”.

Q meñqvremenq, Gqya se veli-kom brzinom pqnila hiÑadamaposetilaca iz svih krajeva sveta.Nezaboravni provod pod velikimbrojem šatri sa još vexim brojemtrqbaykih orkestara, garantovalisq i rawŠevi na kojima sq se okre-tali debeli ovnovi i prasixi, dokse q zemÑanim loncima polakokrykao svadbarski kqpqs. Na trpe-zi bardak sa dragayevskom šÑi-vovicom, vrqxa proja, sir i kaj-mak, a na qlicama stari zanati izanimaŠa: opanyari, licideri,grnyari, tkaÑe.

Primera radi q yetvrtak, 4. av-gqsta odrwano je saborsko venya-Še, a q improvizovanom matiy-nom qredq, q prisqstvq rodbine,prijateÑa i, naravno, velikogbroja novinara brak sq sklopilayak tri para iz tog kraja. Na igra-lištq preko reke Bjelice prire-ñen je narodni višeboj gde sq veš-tinq i snagq odmeravali majstoriq starim sportovima: gañaŠq krozprsten jabqke, rvaŠq q kosti, ba-caŠq kamena s ramena, skokq q daÑi q vis iz mesta. Zbog kiše je togdana popodnevni kqltqrno-qmet-niyki program izostao, ali sq za-to qveye, qprkos lošem vremenq,ispred Doma kqltqre popqlarnaBiÑana Ristix i grqpa „Bistrik”(poznati kao izvoñayi mqzike qfilmq „Zona Zamfirova”), tokomdva sata pevaŠa i sviraŠa pqbli-ci priredili zaista nesvakidaš-Ši qmetniyki dowivÑaj.

SmeŠivaŠe trqbaykih orkesta-ra, mqških i wenskih pevaykih

grqpa, kqltqrno-qmetniykih drqš-tava, na istom mes-tq nastavÑeno je i qpetak, petog danaSabora tokom pre-podneva, a q popod-nevnim yasovima napriredbi pod nazi-vom „Pobedili sq,zaslqwili sq”, nas-tqpili sq laqreatiprošlogodišŠegDragayevskog sabo-ra, orkestri FejataSejdixa, VeÑka Os-tojixa, RadiyaSlavkovixa i mno-gi drqgi. Koncertinostranih trqbay-kih orkestara nastadionq, takoñepraxen kišom, odr-wan je qveye qzqyešxe veoma za-nimÑivih grqpa izàvedske, Slovenijei yak tri orkestraiz Francqske. Qzmqzikq sa raznihmeridijana pqblikaje i pored kiše kojaje povremeno padalazaista qwivala, aovaj koncert prika-zao je Sabor kaozaista svetskq ma-nifestacijq.

Da q Dragayevq ibez petlova zorasvixe pokazalo se qsqbotq kada sq setayno q sedam sati sa okolnihbrda oglasile prangije. Dok sq Gq-yq potresali zaglqšqjqxi plotq-ni, najavÑqjqxi novi dan, sa yeti-ri strane, yetiri kraja sveta kre-nqli sq trqbayi pozivajqxi naqranak one koji sq prilegli daprikqpe snagq za novi dan. Sqsrev-ši se kod Spomenika zasvirali sqslowno, zajedniyki, a zatim seopet razdvojili, svako na svojqstranq. Odrwano je potom takmi-yeŠe zdraviyara na kojem je potrexi pqt zaredom titqlq najbo-Ñeg, plaketq Sabora i bqklijq os-vojio Velibor Veliykovix iz Sje-nice. Najlepšq narodnq nošŠqove godine nosili sq MladenaGojkovix iz Yayka (takoñe više-godišŠa pobednica) i Aleksan-dar Todosijevix iz Brñana (noš-Še iz àqmadije). Ovaj deo progra-ma pratili sq trqbayi Dejana La-zarevixa, a pravo osveweŠe bilisq i mladi Gqyani iz KQD „Dra-gayevo”. Qlicama je q popodnev-nim satima prodefilovalo 56qyesnika Sabora meñq kojima jebio veliki broj orkestara, kql-tqrno-qmetniyka drqštva i pe-vayke grqpe. Na takmiyeŠq mla-dih orkestara po prvi pqt nastq-pili sq i pioniri (o rezqltatimasmo pisali q prethodnom brojqSNN), a od 23 sata na glavnoj po-zornici odrwan je ponoxni kon-cert na kojem se nadsviravalo 12

trqbaykih orkestara. Oko 20 000posetilaca qwivalo je q svircikoja je warila i palila do ranihjqtarŠih sati. Q ponox je prire-ñen veliki vatromet.

PosledŠeg dana Sabora, koji je,kao i prethodni, zapoyeo trqbay-kom bqdilicom, qyesnici sq pra-xeni ogromnom masom Ñqdi jošjednom prodefilovali kroz Gqyq,da bi potom na platoq ispred Do-ma kqltqre bila prireñena im-provizacija dragayevske svadbe sapoyetka XX veka. Q tri sata nastadionq je zapoyelo veliko fina-le. Nešto kao kqp šampiona qfqdbalq, ili Vqdstok q Srbiji.Bili sq tamo svi, od politiyara,visokih predstavnika Vlade Re-pqblike Srbije, javnog i kqltqr-nog wivota, pa sve do poznatih es-tradnih zvezda. Posle pqcaŠa izprangija, prolomili sq se zvqcipesme „Sa Ovyara i Kablara”, ko-jq sq zajedniyki odsvirali svitakmiyari, a prisqtni sq qstalikao da se svira himna. Tokom yet-voroyasovnog programa nastqpi-lo je 19 orkestara drwexi se stro-go propisanih propozicija (staranarodna pesma i kolo iz kraja izkojeg dolaze), a strqyni wiri nayelq sa etnomqzikologom mr Mir-janom Zakix odlqyio je da za prvqtrqbq Sabora proglasi Dejana La-zarevixa iz Qwica. Titqlq najbo-Ñeg orkestra poneo je orkestar

Nenada Mladenovixa iz VraŠa,nagrada za najizvornije mqzicira-Še, „Zlatna jabqka” pripala je or-kestrq Bowidara Lqkovixa izKotrawe, a Zlatnq trqbq, nagradqpqblike osvojio je Dejan Petrovixiz Qwica. Nakon što sq posle ye-tiri sata proglašeni najboÑi,prisqtne je zapÑqsnqo ogroman ta-las odqševÑeŠa, a eqforiyna ma-sa pobednike je do centra Gqye no-sila na rqkama, razvijajqxi isto-vremeno nepregledno saborsko na-rodno kolo. Kraj Sabora oznayioje i poyetak prodqwetaka jer je qmeñqvremenq doneta odlqka da sepraznik trqbe zbog velikog inte-resovaŠa nezvaniyno nastavi joštri dana. Q kraxoj oceni takmi-yarskog dela predsednica wirijaMirjana Zakix izmexq ostalog jerekla:

– Nama je jako vawno da kolikogod se to mowe, oyqvamo aqtentiy-nost. àto se pak broja, kvantitetatiye, mnogo je više orkestara q jq-goistoynoj Srbiji. Meñqtim, mo-ram da kawem da se posledŠih go-dina izqzetno razvijajq i orkes-tri iz zapadne i severoistoyneSrbije. Vidi se velika weÑa da setrqbaštvo ponovo negqje, jer trq-ba ipak ne postoji „od Gqye”. Dra-gayevski sabor je prirodna posle-dica postojaŠa trqbe na ovomprostorq barem sto godina. Fes-tival q Gqyi qradio je jednq veli-kq stvar. Trqba se ponovo vratilaq sva seoska veseÑa, praznovaŠa,gotovo onako kako je to nekada bi-lo. Treba samo voditi rayqna orepertoarq koji se svira, a presvega o nayinq izvoñeŠa.

45. Dragayevski sabor proko-mentarisao je i domaxin medijskogdela manifestacije, za predstav-nike sedme sile slobodno se mowerexi „novinarska majka”, direktortelevizijske stanice Galaksija 32iz Yayka, Mišqla Petrovix:

– Dqgo godina pratim festivali sve mi se yini da je to qrañenoBowjom voÑom, jer yovek ne moweda napravi nešto, a da ovako iz-gleda. Mowda se baš q Gqyi dogo-dio sqdar istoynog sa zapadnimmqziciraŠem. Postojao je riva-litet izmeñq trqbaykih orkesta-ra, ko xe „od zapadŠaka” boÑe dasvira orijentalnq mqzikq, a kakoxe to Boban Markovix da odsviranaš Moravac i starq srpskq pes-mq „Pšeniyice sitno seme”, štoje za Šega bila misaona imenica idomaxi zadatak za sve trqbaykeorkestre. Kada sq trqbayi to qkr-stili sa svojim slqhom i briÑan-tnim osexajem za trqbq, onda seovde dešava yqdo. Iako je ovde to-kom nedeÑq dana boravilo preko600 000 Ñqdi, nikome nije pred-stavÑalo problem da spava q aq-tobqsq, kolima, kraj reke, po ki-ši, pri yemq predstavÑa zaistafrapantan podatak to da se ovdenikada nije dogodio neki tewi in-cident, q smislq, napili smo se pasad hoxemo da napravimo nekqglqpost. Ono što je za Srbijq ne-pojmÑivo jeste da se qvek svañamooko politike, a samo ovde nikadnije bilo svañe. I politiyari setoga pridrwavajq, a politika jeovde šatra, kqpqs, peyeŠe, trqba-yi i wivot. To je, verqjem, svetskifenomen.

S. M.

45. Dragayevski sabor

Kad trqba zagrmi

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra

Bqdimpešta, 25. avgqst 2005. 7

MATERäIMATERäIJEZIK NAàJEZIK NAàRqbrikq vodi: Predrag Stepanovix

„Q ratara crne rqke, a bijela pogaya”, kawe narodna poslovica, a jakawem, kamo srexe da je qvek tako. No nexemo sad analizirati narodneposlovice nego xemo se pozabaviti izrazima q vezi sa rqkom kojih imadaleko više nego onih o ramenq.

„Bqdite qvijek jedan drqgom na rqci i slawite se”, kawe Petar Ko-yix, iz yega se vidi da biti na rqci znayi pomoxi, pomagati nekome.

Nije q zavidnom polowajq onaj ko je vezanih rqkq jer to znayi da je za-visan od nekoga, da ne mowe da radi po svom nahoñeŠq ili da je ograni-yen q raspolagaŠq neyim. Sqprotno od toga je kad neko ima odrešenerqke, to jest kad sam odlqyqje šta xe i kako xe, pa ako je qz to još i srex-ne rqke, qspeh nexe izostati.

On mi je desna rqka kawe se za onoga ko nam je glavni oslonac q neye-mq. Prema Šemq treba da bqdemo široke rqke, to jest darewÑivi.

Nije pametno poxi q borbq golih rqkq, ali ako je neko qporan i golimrqkama mowe nešto postixi, ostvariti, qraditi.

Dixi rqkq od neyega znayi manqti se qzalqdnog posla. A kad o nekomeqstanovimo da je nepopravÑiv, da je beznadewan slqyaj, mi onda mowe-mo dixi rqkq od Šega, to jest napqstiti ga. No ni q kojem slqyajq nemoj-mo dixi rqkq na Šega, što mowe da znayi i ono najgore, qbiti ga, ilisamo fiziyki napasti, qdariti. Nemojmo dixi rqkq ni na sebe jer je tosamoqbistvo ili pokqšaj samoqbistva.

Drwati dizgine ili qzde q (svojim) rqkama znayi imati vlast, qprav-Ñati neyim, gospodariti, biti gospodar sitqacije. Sliyno je i kad ne-ko drwi konce q svojim rqkama ili qzme konce q svoje rqke.

Za lopova se kawe da ima dqge rqke, dok wiveti na kratkq rqkq znayiwiveti brzo, bqrno, lekomisleno, intenzivno.

Kad je neko vrlo vešt q poslq koji obavÑa rqkama, za Šega se kawe daima zlatne rqke.

Ono što smo saznali iz samog izvora ili što smo kqpili bez pos-rednike, to smo saznali, odnosno kqpili iz prve rqke. A ono što idetajno, ide ispod rqke.

Ixi nekome na rqkq znayi pomagati mq, a kad nam posao ide od rqkeznayi da ga obavÑamo lako, bez teškoxa, sa qspehom.

Yešxe sam yqo izraz dok dlanom o dlan q znayeŠq vrlo brzo, q tre-nqtkq, ali isto znayi i dok rqkom o rqkq. A kad nešto brzo proñe, kawese kao rqkom odneseno.

Okršaj q osamdeset trojci

Svaña je gadna navika. Kad se zapodene, nikad joj kraja. Zapoyne jeobiyno onaj ko bi da izvreña ili izbrqka sqprotnq stranq, ali seefekat retko zadrwi na tome: izbrqkajq se i jedan i drqgi. Ponajvi-

še onaj ko je zapoyeo kavgq. Meñqtim, q vreme kada wivot postaje sve qbr-zanija filska traka, Ñqdi obiyno smetnq s qma da q prepirkama nemadebÑeg kraja. I jedan i drqgi sq podjednako rqwni i opori.

Znale sq to, verovatno, i dve gospoñe koje sq danas bile moje sapqtnicena trolejbqskoj liniji osamdeset trojke. Ako ni zbog yeg drqgog, morale sqto da znajq zbog svojih poodmaklih godina za koje sam sigqran da sq ih vexneyemq naqyile. Ali i Ših je izgleda q kritiynim trenqcima hvatalo onopresqñqjqxe „qh, ne izdrwah”, tako da se pedesetak pqtnika gotovo q istovreme podgqrkivalo, kolqtalo oyima, došaptavalo i na krajq grohotomsmejalo.

àta je bio qzrok svañe, ne znam. Q ovq priyq qkÑqyio sam se tek kadami je sa drqgog kraja trolejbqsa do qha doprlo: „Ma pqsti je, sigqrno nekanervna bolest”. Odmah mi je bilo jasno da nexemo dqgo yekati na odgovori da dijalog nexe biti ni malo kratak. A tekao je, od prilike, ovako:

– Idi ti pa se leyi, vidiš da si za lqdnicq! – oglasila se na spomenqtikomentar ona kojoj je verovatno bio qpqxen.

– Ma o yemq da raspravÑam s tobom, balkanska kravo. Ne znam samo kote dovede q grad – qzvratila je gospoña yijem izgledq, moram priznati,takve reyi qopšte nisq pristajale. Pqtnici sq vex bili na ivici da pras-nq q smeh.

– Qh, ti meni o Balkanq, ñqbre! Odakle li si samo došla, hajde kawiako smeš!

Pqtnici sq polqglasno komentarisali i smejali se sve dok vozay nag-lim koyeŠem nije zaqstavio vozilo i otvorio vrata.

– Dosta je bilo, sada obe napoÑe! – naredio je, sav crven q licq. Pqtnicisq odjednom qxqtali, pa i naše dve sapqtnice. Samo sq, skoro q istom tre-nqtkq, izqstile:

– Ali zašto ja?!Qsledilo je još jedno nareñeŠe i gospoñe se, gqnñajqxi, izgqbiše, svaka

na svojq stranq. Ostade mi da nagañam da li je i koliko ova priya bilabalkanska.

Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

NemaŠa Radqlovix q BqdviPqblika 19. festivala q Bqdvi 14. avgqsta

bila je svedok odliynog konecrta devetnaesto-godišŠeg violiniste NemaŠe Radqlovixa,mqziyara koji je sve poznatiji širom sveta.Program kojim se Radqlovix prvi pqt pred-stavio q Crnoj Gori, dela Tartinija (üavoÑitriler), Sen Sansa, Sarasatea, Bramsa i Rave-la, ostavio je bez daha bqdvanskq pqblikq, kojaje tokom koncerta tri pqta qstajala da se po-kloni mladom qmetnikq što je, verovatno, ne-zapamxeno q istoriji mqziykog programa Gra-da teatra.

„Novi Paganini”, kako ga naziva francqskai evropska kritika, yiji je qmetniyki pqt kre-nqo od Niša (gde je roñen 1985) preko Nemaykedo francqske prestonice, prvi pqt je nastqpaosa sedam godina, sa 14 je primÑen na Visokinacionalni konzervatorijqm za mqzikq q Pa-rizq, q klasi yqvenog Patrisa Fontanarozea,a sa 16 je za sobom vex imao oko 600 koncertnihnastqpa, najvexe svetske i evropske nagrade –„Antonio Stradivariqs”, „Worw Eneskq”,„Jehqdi MeŠqhin”, itd i bio je pobednik pres-tiwnih takmiyeŠa širom sveta, što mq je do-nelo i violinq yqvenog üovanija Batista Gva-daŠinija iz 1765. godine.

Veliki Jehqdi MeŠqhin zapisao je q svojojkritici da je „NemaŠa Radqlovix virtoqzvioline sa qroñenom i neyqvenom mqzikal-nošxq”, a nagrada „Mqziyki Oskar”, kojq do-deÑqje Svetska asocijacija mqziykih talena-ta, donela mq je nastqp q Kanq, zajedno sa svet-skim qmetnicima – yqvenom Monserat Kaba-Ñe, Najçelom Kenedijem i Hilari Han. Kon-cert q crkvi Santa Marija in Pqnta bio je iŠegov prvi nastqp q Crnoj Gori.

Narodni Mqzej izlaweq Japanq

Narodni mqzej iz Beograda pripremio jeizlowbq „Nepoznata priya o modernoj qmet-nosti”, koja xe q narednih nekoliko mesecibiti prikazana q sedam mqzeja širom Japana.Na izlowbi xe biti predstavÑeno 120 remek-dela najznayajnijih evropskih qmetnika kojisq stvarali q drqgoj polovini devetnaestog ipoyetkom dvadesetog veka, navodi se q saop-šteŠq iz srpskog nacionalnog mqzeja. Japan-ska pqblika bixe q prilici da vidi dela Re-noara, Degaa, Van Goga, Sezana, Matisa, Pi-kasa, àagala, ModiÑanija i drqgih velikihqmetnika, iz riznice Narodnog mqzeja q Beo-gradq.

Raške dqhovne sveyanostiTradicionalna kqltqrna manifestacija

Raške dqhovne sveyanosti, dvanaesta po redq,poyela je 12. a završena 20. avgqsta. Poyetakmanifestacije obelewilo je otvaraŠe izlow-be radova qyesnika ovogodišŠe likovne kolo-nije „Akademija Jelena Anwqjska”, koja je odr-wana od 22. do 30. jqla q selq Gradac, q nepos-rednoj blizini istoimenog manastira. Kolo-nija je, inaye, sastavni deo Raških dqhovnihsveyanosti, a ove godine q Šenom radq qyes-tvovalo je 12 slikara iz SCG, Francqske, Bel-gije, Rqmqnije, Italije i Japana.

Tokom osam dana trajaŠa Sveyanosti, prip-remÑeni sq razliyiti programi koji sq odr-wavani svake veyeri. Bilo je tq tribina, kon-cerata, pozorišnih igrokaza za odrasle i de-cq, izlowbi i promocija kŠiga.

Q saradŠi sa Rqskim domom organizovan jei Dan rqske kqltqre, koji je zapoyeo otvara-Šem izlowbe radova ikonopisaca „Iz Rqsije sÑqbavÑq: Savremena rqska ikona, arhitektqrakŠiga”, a nastavio se programom za decq „Bi-lo jednom q rqskim bajkama”.

TAYKATAYKA…I…IMisli pozitivno. Wivela sq nekada davno

q gradq B. dva jednojajyana blizanca, jedan qqvereŠq da je wivot tqwan, pqn patŠi i bola,a drqgi sa iskrenim qbeñeŠem da nema lepšei veselije stvari na svetq od wivota samog –i obojica sq bila q pravq.

�

Rezerva. Wiveo je nekada davno q B. jedanyovek koji se bavio bezbrojnim stvarima qwivotq, od fqdbala do baleta, od glqme donaqynih istrawivaŠa, ali je q svakom poslqdoterao samo do pozicije prve rezerve, osobekoja odrañqje pripreme baš kao i glavni ak-teri, ali na krajq ne izlazi na teren ili nabinq, ne pqtqje na seminar, ne qvrštavajq ga qistrawivayki tim, ali mq to saopštavajqtek q posledŠem trenqtkq, qz izviŠeŠe iobexaŠe da xe – q slqyajq da neko otpadne – onbiti prvi pozvan, pa je tako provodio dane igodine yekajqxi prilikq, ali nikako da se ne-ko povredi, razboli, ispadne iz forme, pos-vaña se sa šefom, ili makar aqto da ga zgazi,i tako tom nesrexnikq proñoše godine q iš-yekivaŠq šanse kojq je višestrqko zaslqwioali kojq niko nije bio voÑan da mq prqwi.

�

Qkratko. Teško je biti kratak, zakÑqyipesnik M. dok je q jednoj reyenici pokqšaoda sawme svojq biografijq, jer to q stvari ni-je qmetnost pisaŠa, nego qmetnost odricaŠa,izostavÑaŠa, literarni asketizam, i dok jeza pisaŠe naširoko potreban samo talenat,za pisaŠe qkratko je neophodan, pre svega –karakter.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

politika Politika politika politika politika politika politika politika

8 SRPSKE NARODNE NOVINE

Poyelo iseÑavaŠe izraelskog stanovništva izpojasa Gaze

Teški dani za IzraelJedinice izraelske vojske qšle sq prošle

nedeÑe q prvo iseÑeno naseÑe q Gazi, nekoli-ko sati pošto je vojska postavila rok od 48 sa-ti za evakqacijq svih jevrejskih enklava na tojokqpiranoj palestinskoj teritoriji. Desetinevojnika qšlo je q naseÑe Nisanit, kako biobezbedili ovq enklavq koja je gotovo potpqnonapqštena, rekli sq oyevici.

Izraelski vojnici poyeli sq da qrqyqjq oba-vešteŠa o iseÑeŠq stanovnicima jevrejskihnaseÑa q pojasq Gaze, zajedno sa qpozoreŠem daxe silom biti iseÑeni q rokq od 48 sati qko-liko se dobrovoÑno ne isele. „Ovo je bolan itewak dan, ali je i istorijski dan”, izjavio jeizraelski ministar odbrane àaql Mofaz.Istorijsko povlayeŠe Izraela iz pojasa Gazepoyelo je nakon 38 godina okqpacije. Svakoprisqstvo Izraelaca q tom regionq od sada sesmatra nelegalnim.

Istovremeno sa zvaniynim oznayavaŠem po-yetka evakqacije izbili sq i incidenti q poja-sq Gaze q kojima sq qyestvovali naseÑenicinezadovoÑni odlqkom o napqštaŠq svojih kq-

xa q toj oblasti. Prvi incidenti sq izbili qnaseÑq Neve Dekalim, koje se smatra za glavnoq toj oblasti, gde sq demonstranti razbilistakla na nekoliko vozila i zapalili aqtomo-bilske gqme.

Izrael planira da do 4. septembra napqstinaseÑa q Gazi i yetiri na Zapadnoj obali, akompletno povlayeŠe trebalo bi da bqde za-vršeno q oktobrq. Izraelci xe, kako je dogo-voreno sa Palestincima, qništiti jevrejskekqxe, a palestinska qprava weli da izgradistambene zgrade za 1,4 miliona Plaestinaca qGazi.

Qnilateralno povlayeŠe Izraela posledi-ca je dqboke politiyke promene kojq sq qzroko-vala dva donekle kontradiktorna qvereŠašto sq karakterisala politikq premijeraArijela àarona nakon 2003: prvo, da „pqtnamapa za mir” što sq je inicirale SjediŠeneDrwave ne vodi nikqda, i drqgo, da je statqskvo neodrwiv. Prema àaronovom shvataŠq,izvesno ne mowe biti bqdqxnosti za 9.000 jev-rejskih naseÑenika koji wive meñq 1,2 milio-na Palestinaca q Pojasq Gaze. Otqda je, q od-sqstvq pregovora, qnilateralno povlayeŠe je-dini razqman korak prema deeskalaciji i sta-bilizaciji.

Q meñqvremenq, àaron je platio visokq cenqsvoje politike. Dve desniyarske partije napqs-tile sq Šegovq vladajqxq koalicijq, on je izgq-bio vexinq q sopstvenoj partiji Likqd, a Šegovministar finansija BeŠamin NetaŠahq napqs-tio je vladq. àaron je qspeo da zadrwi parla-mentarnq vexinq tek kad je q svoj kabinet qkÑq-yio Labqristiykq partijq àimona Peresa.

PitaŠe je, naravno, šta xe se dogoditi na-kon povlayeŠa iz Gaze. Mnogi sq q vladi napoyetkq bili skeptiyni oko dezangawovaŠa,ali sq shvatili da je to – kao što bi se reklo qVašingtonq – „jedina igra koja prolazi”. Me-ñq Šima, kao i meñq Palestincima, osexa senada da xe posle povlayeŠa iz Gaze biti mogq-xe vratiti se „mapi pqta za mir” i obnovitipregovore koji xe voditi konaynom sporazqmqizmeñq Izraela i Palestinaca.

Terorista qhapšen q BeogradqMarokanac Abdelmaçid Bqšar (22), osqm-

Šiyen za teroristiyke napade koje je Al kai-da izvela q Madridq 11. marta prošle godi-ne, qhapšen je na beogradskoj welezniykojstanici jer je kod sebe imao lawni iraykipasoš na ime Midhad Salah. Bqšar je pobe-gao iz stana q predgrañq Madrida, neposred-no pre qpada španske policije 3. aprila2004. godine. Prilikom te akcije, sedam te-rorista je aktiviralo eksploziv da bi izbeg-li hapšeŠe, i pri tom sq svi poginqli, kao ijedan policajac.

Biznismen qhapšen q BqdviCrnogorska policija je na zahtev Drwav-

nog sqda BiH qhapsila q Bqdvi najbogatijegSrbina iz Bosne, kontroverznog biznismenaMomyila Mandixa. On je po hitnom postqp-kq predat bosanskim vlastima, koje sq još qseptembrq 2003. godine za Šim raspisale me-ñqnarodnq poternicq „zbog sqmŠe da prqwapodrškq pojedinim haškim optqwenici-ma”.

Mandix je q Srbiji vex jednom hapšen zavreme akcije „SabÑa” zbog sqmŠe da je pove-zan sa „zemqnskim klanom” Dqšana Spasoje-vixa zvanog àiptar.

PretŠa smrxq Veranq MatixqRTV B92 podneo je tqwbq protiv Petra La-

zovixa, savetnika za medije ministra za ka-pitalne investicije Velimira Ilixa, za de-la qvrede, klevete i qgrowavaŠa sigqrnosti.Tqwba je qsledila nakon pretŠe smrxq di-rektorq RTV B92 Veranq Matixq, izreyenetokom konferencije za štampq ministraIlixa odrwane na Kopaonikq. I dok novi-narska qdrqweŠa, politiyke partije i jav-nost q Srbiji osqñqjq ovaj yin i trawe reak-cijq srpske Vlade, savetnik Lazovix deman-tqje da je pretio smrxq i kawe da je Matixq„samo” qpqtio psovke.

ZbliwavaŠe dve KorejeZvaniynici Severne Koreje posetili sq

prošle nedeÑe prvi pqt jqwnokorejskq na-cionalnq skqpštinq kao simboliyan gestpomireŠa dve drwave. Poseta parlamentqqsledila je tri dana nakon zajedniyke pros-lave 60. godišŠice od osloboñeŠa korejskogpolqostrva od kolonijalne vladavine Japa-na. „Sada je bitno qspostaviti stvarnq sa-radŠq izmeñq dve drwave. Jqwna i SevernaKoreja bi trebalo da qdrqwe svoje ciÑeve”,izjavio je predsednik skqpštine Kim On Ki.On je predlowio razgovore izmeñq zakonoda-vaca Jqwne i Severne Koreje i da bi trebalo„da povexajq razqmevaŠe o pogledima Sever-ne Koreje”. On je obexao sprovoñeŠe zakonakoji bi pomogli obnavÑaŠq odnosa dvejq ze-maÑa.

Japan se izviŠavaAzija je prošle nedeÑe obelewila 60. go-

dišŠicq od poraza Japana q Drqgom svet-skom ratq odavaŠem pošte wrtvama i zahte-vom za izviŠeŠe, dok je japanski lider pokq-šao da qblawi rane izviŠeŠem za „velikqštetq i patŠe” koje je Japan naneo svojim sq-sedima. Bes pomešan sa tqgom obelewio je jq-yerašŠi dan, kada sq ponovo podstaknqtetenzije izmeñq Tokija i zemaÑa koje je Japanzaqzeo pre nekoliko dekada. Japanski premi-jer Jqnixiro Koizqmi izrazio je „dqboko iiskreno izviŠeŠe” zbog kolonizacije i is-takao da Šegova zemÑa nikada nexe zabora-viti „qwasnq lekcijq” rata koji je okonyan15. avgqsta 1945.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

PLANETEPLANETEOKOOKO

Tragom dva hapšeŠaQ Srbiji se digla velika bqra oko objav-

ÑivaŠa oglasa beogradskog advokata Vladi-mira Banixevixa, q kome je naveo da mowe da„odlowi odlazak q zatvor i da qkine poter-nicq”(!). I dok neke Šegove kolege trawe oš-trq reakcijq Advokatske komore, drqgi sle-wq ramenima i kawq da je Banixevix samojavno izneo ono što drqgi q yetiri oka obe-xavajq klijentima. Bilo kako bilo ovaj bioglas beogradskom advokatq mogao donetiqnosne poslove, jer se ovih dana naveliko go-vori o hapšeŠq jednog Marokanca i jednogSrbina, iza kojih stoje finansijski moxne,mada neprijateÑski nastrojene grqpacije:mqslimanska Al kaida i bosansko-srpski an-ti-haški lobi.

ZanimÑivo je da obojica qhapšenih imajqzajedniyki imeniteÑ – Bosnq Alije Izetbe-govixa. Mlañani terorista Abdelmaçid Bq-šar (osqmŠiyen za eksplozijq q Madridqprošle godine), nije slqyajno odabrao qto-yište na našim prostorima. Al kaida se naBalkanq nalazi još od 1992. godine, kada jeOsama bin Laden od Alije Izetbegovixa do-bio pasoš Bosne i Hercegovine. Kasnije sq,preko navodne hqmanitarne organizacije„Taliban internacional”, na ratišta qBiH dolazili mqçahedini, vehabisti i drq-gi islamisti. Iste godine je q Kalesiji (kodTqzle) formirana jedinica „El Mqçahid” –bili sq to prvi koraci sada najvexe teroris-tiyke organizacije na svetq.

Treba naglasiti da je hapšeŠe Marokanca

q Beogradq drqgi qspeh srpskih bezbednosnihslqwbi na poÑq rasvetÑavaŠa teroristiy-kog napada na Madrid, 11. marta prošle go-dine. Naime, strqyŠaci BIA, qvaweni meñqkolegama q svetq, analizirali sq i tragoveeksploziva posle napada q àpaniji. Na osno-vq Ših qtvrdili sq da je tada qpotrebÑen ek-sploziv za kamenolome, a ne za rqdnike kakose do tada smatralo. Q pitaŠq je razlikaznayajna za rasvetÑavaŠe tehniykih detaÑazloyina koji je proqzrokovao pad vlade àpa-nije i povlayeŠe Šenih trqpa iz Iraka.

HapšeŠe „krqpne bosanske zverke” tj.Momyila Mandixa, kojem sq lance stavili qŠegovoj crnogorskoj „rezidenciji”, pred-stavÑa ozbiÑan prekid q lancq ishrane Ra-dovana Karaçixa. Q prvoj vladi RepqblikeSrpske 1992. godine obavÑao je fqnkcijq mi-nistra pravde. Q ovdašŠoj javnosti najvišeje dovoñen q vezq s bivšim ministrom poli-cije (q Izetbegovixevoj vladi) Alijom Deli-mqstafixem, koji je sredinom 2001. qhapšenq Beogradq. Mandix je kqm i poslovni par-tner Delimqstafixa i bio je Šegov zamenikna yelq bosanske policije pred izbijaŠe ra-ta q BiH. äegova poslovna imperija proce-Šqje se na oko 100 miliona evra. Q Bosni gasada sqmŠiye za finansiraŠe obezbeñeŠaRadovana Karaçixa, ali i još nekih haškihzatvorenika iz Repqblike Srpske. Mandix jeove optqwbe demantovao, ali je priznao da je„dva pqta Momyilq Krajišnikq poslao poyetiri-pet hiÑada maraka q Hag – da ima zakantinq”.

Bio je dobar sa Miloševixevim rewi-mom, kad se i obogatio trgqjqxi naftom, fi-nansirao je i Koštqniyin DSS… Ostaje ne-jasno zašto je štedeo na Milq üqkanovixq.

B. V.

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

Rqsija podrwava iseÑeŠeRqsija je prošle nedeÑe pozdravila poye-

tak izraelskog povlayeŠa iz Gaze kao kÑqy-ni korak ka podsticaŠq mirovnog procesana Bliskom istokq. „Rqsija pozdravÑa pov-layeŠe kao vawan dogañaj q palestinsko-iz-raelskim odnosima”, kawe se q izveštajqMinistarstva spoÑnih poslova. Ministar-stvo naglašava potrebq spreyavaŠa incide-nata koji bi mogli da qgroze povlayeŠe.

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik

Bqdimpešta, 25. avgqst 2005. 9

Qspešan izvoz srpskihpoÑoprivrednih proizvoda

Srpska poÑoprivreda i prehrambena in-dqstrija sq q prvih šest meseci ove godine os-tvarile izvoz vredan 458,8 miliona dolara,što je za 79,2 odsto više nego lane, dok je qvozsmaŠen za 11,8 odsto i iznosio je 363,2 milio-na dolara. Tako je sqficit q spoÑnotrgovin-skoj razmeni agrara dostigao iznos od 95,6 mi-liona dolara, a stopa pokrivenosti qvoza iz-vozom 126,3 odsto, što je znatno iznad stopeod 46,2 odsto kojq ostvarqje privreda Srbije qcelini, istakao je q prošlonedeÑnom razgo-vorq za list „Danas” Vojislav Stankovix, sa-radnik q Centrq za naqyno-istrawivayki radPrivredne komore Srbije.

Kada je rey o qdelq pojedinih robnih grqpa qqkqpnom agrarnom izvozq Srbije, Stankovixnavodi da sq na prvom mestq šexer, konditor-ski proizvodi i prerañevine, yijim je izvozomostvaren devizni priliv od 156,7 miliona do-lara (619 odsto više nego q istom periodqprošle godine), qz qdeo od 35 odsto q qkqpnomagrarnom izvozq. Interesantan je i podatak daje vrednost izvoza rafinisanog šexera od še-xerne repe koji se proizvodi q srpskim šexe-ranama iznosila 25,3 miliona dolara, dok jeizvozom šexera iz qvoza zarañeno 105 milio-na dolara. (Q 2004. godini je od izvoza šexerazarañeno oko 150 miliona dolara). Na izvoz-noj listi visoko, drqgo mesto zaqzimajq wito,prerañevine od wita i lekovito biÑe sa 129,2miliona dolara, qprkos smaŠenoj trawŠi zaovim artiklima na svetskom trwištq. Sledistavka „voxe i povrxe” yijim je izvozom zara-ñeno 105 miliona dolara (23 odsto qkqpnog ag-rarnog izvoza). Sve tri navedene robne grqpezabelewile sq sqficit q spoÑnotrgovinskojrazmeni – šexera q iznosq od 85,1 miliona,wita 38,4 a voxa 15 miliona dolara.

Od pojedinaynih roba koje qyestvqjq q izvo-zq vaÑa pomenqti malinq, yijim je plasmanomna inostrano trwište zarañeno 43,2 milionadolara, (prošle godine izvozni rezqltat seizrawavao cifrom od 92,7 miliona dolara),merkantilni kqkqrqz sa izvozom od oko 24,2miliona dolara, semenski kqkqrqz (9 milionadolara) i sirovo i rafinisano sqncokretovoqÑe (16 miliona dolara).

„Ove godine proizvodŠa ranog voxa i po-vrxa bila je za oko 20 odsto niwa dok je rodpšenice na granici domaxih potreba i svi sqizgledi da se nexe ostvariti prošlogodišŠiobim proizvodŠe. Klimatski qslovi koji sqza sada dosta povoÑni mogq donekle popravi-ti proizvodne rezqltate, pre svega kada je reyo kqkqrqzq i indqstrijskom biÑq”, ocenio jesagovornik Danasa.

Stankovix je podsetio i na to da Srbijipredstoje pregovori o asocijaciji i stabili-zaciji sa Evropskom qnijom koji podrazqme-vajq znayajnq liberalizacijq spoÑnotrgo-vinskih odnosa i smaŠeŠe qvozne zaštitekoja je trenqtno nominalno na nivoq od oko21 odsto. „Domaxe zakonodavstvo treba qs-kladiti i sa qslovima koje propisqje Spora-zqm o poÑoprivredi STO, što izmeñq osta-log, znayi smaŠeŠe postojexe qvozne zašti-te za 36 odsto q prosekq, ali i ne maŠe od 15odsto po pojedinaynom proizvodq. Tako xe sezaštita domaxe poÑoprivrede svesti nasimboliyan nivo od oko deset odsto, što jeinaye slqyaj sa Hrvatskom i Makedonijom.Sve je to, ipak, znatno ispod svetskih stan-darda. Imajqxi q vidq da Srbija ima spora-zqm o slobodnoj trgovini sa zemÑama q re-gionq kod kojeg je qvozna zaštita q potpq-nosti liberalizovana, kao i predstojexisporazqm o asocijaciji i pridrqwivaŠq saEQ, visina qvozne zaštite, odnosno carina,postaje znayajan tranzicioni faktor. Zbogtoga bi kreatori ekonomske politike treba-lo da podrwe reformski koncept osavreme-ŠavaŠa domaxe poÑoprivredne proizvodŠei qnapreñeŠa Šene konkqrentnosti”, nagla-sio je Stankovix.

Primitivizam i bahatost nikako ne smejq dabqdq osobine koje demonstrirajq vladini slqw-benici, a s drqge strane, takvo ponašaŠe ne bismelo da skrene pawŠq sa potrebe da javnostsazna istinq o qmešanosti ministra Ilixa qproces povlayeŠa optqwnice protiv Marka Mi-loševixa. Boris Tadix,

predsednik Srbije

Savetnik Petar Lazovix: Gospoñice, ja ni-sam nikome pretio, ja sam vama samo rekao: ka-wite Veranq Matixq da se nosi q tri lepe (…)materine.

Novinarka B92: Ne, i to ste rekli, svašta sterekli.

Ministar Velimir Ilix: Gospodo sa B92, gdegod doñete napravite haos. Gde god doñete napra-vite provokacijq. Vi ste bolesni, vi ste za psi-hijatrijskq klinikq, vi treba da se leyite kolek-tivno. Vama treba tretman na Kopaonikq, na-pravixemo jedan centar za vas, da vas zbrinemo.To vam ja obexavam, evo, pomoxi xq vam. Vašegvelikog strqyŠaka Verana Matixa da dovedete –da Ñqdi gledajq posledŠe idiote q Srbiji. Ja tootvoreno tvrdim. Mi smo se ovde skqpili zbogjedne ozbiÑne teme (otvaraŠe wiyare na Kopao-nikq, prim.qr), a vi samo priyate o Markq Mi-loševixq. Zaboravimo Marka, zar je vama Mar-ko toliko vawan q wivotq?

Novinarka B92: Naravno da je vawan.Ministar Ilix: E, pa meni nije. Molim vas,

nemojte nas ometati q jednom ozbiÑnom poslq.(…) Vi samo priyate, vi ste toliko naporni, na-padni, vi se takvi ne mowete qdati. Ja brinem zavas. Kako xete, vas niko nexe. Mlada damo, opqs-tite se ovde, qwivajte, bqdite dobri sa nama. Viste nam mnogo dragi, i bqdite kao svi ostali.

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

Istina sa greškomDa li neko mowe da mi objasni fenomen „taj-

nih arhiva”? Kako je mogqxe da na neka pitaŠapostoje odgovori do kojih, meñqtim, ne mowe dase doñe – jer je to zabraŠeno proizvoÑno zada-tim rokom! Ko to i kako i zašto odreñqje?

Ja, na primer, yistim tavan i nañem neke de-dine vrexe, pa mi bqde wao da ih bacim te ihodnesem q Arhiv i predam slqwbenikq koji me,kao neki egipatski sveštenik, tajanstveno pi-ta: „Kad smemo da ih obelodanimo?” A ja ka-wem: „Nemam pojma, za 50, ne – za 100, ma za150 godina!” I on kawe da je to pristojna dis-tanca i q rqbrikq „dokle” qpiše 300 ili 450,vex q zavisnosti od toga koliko je piva popio qkafanici pored Arhiva. I što je najneverovat-nije – to se poštqje! Qmesto da se narodq kawešta je bilo raspredajq se priye i stvara para-lelna istorija, dok ona prava lewi netaknqtajer još nije došlo doba da se zbiÑa proba. Rexixe nam šta je istina kada to nikome ne bqdevawno. Kako xe moja deca reagovati kada Rqsinajzad objave kako je Tito q stvari bio pingvin?Bixe im svejedno, jer xe na svakoj trafici moxida se kqpe geni od pingvina i ostalih stvorova qboyicama sa reklamom: „Provedite nox q kana-lizaciji – geni od pacova”, ili „Slobodno senapijte krvi svom šefq – geni od komarca”, ta-ko da xe tetovawa sasvim izaxi iz mode. Zaštobih na ramenq crtao krila kad mogq da mi iz-rastq ona prava, na primer od kondora! A mogqda popijem i gene od slona i za par sati mi nik-

ne jedna kÑova. Onako, sa strane, qmesto tele-fona. Na vlasti xe biti mesojedi-Ñqdowderi,dok xe pesnici, na primer, wiveti kao albatro-si. I kako xe q takvom okrqweŠq proxi infor-macija da je i Tito bio wivotiŠa – potpqnoneopaweno. Isto onako kako xe deci dece mojedece, q nekom letŠem kampq na tek otkrivenoj123. planeti q Sqnyevom sistemq, zvqyati in-formacija sa ZemÑe: „Arhiv Srbije je otvoriotajna dokqmenta iz kojih saznajemo da je Zoranaüinñixa qbilo bixe iz sazvewña Oriona (otqdime Zvezdan)!” Eto ti… A svi sq sqmŠali naklan sa Sirijqsa!

Ada, što me to tako rawÑqtilo? Pre neko-liko dana sq objavÑena „tajna dokqmenta” Na-cionalnog arhiva q Londonq iz kojih saznajemoda je engleska vlada na poyetkq Drqgog svetskograta yetnicima q Srbiji padobranom spqstiladve vrexe sa zlatom i dijamantima q vrednostitadašŠih tri miliona dolara. Ali taj što jeimao zadatak da ih preda Drawi po imenqDjqen Hadson zakopa iste q zemÑq sebe radi.

Posle rata, pak, qz pomox nekog mañarskogJevrejina, Englez prebaci jednq vrexq q Bqdim-peštq i otqd je vrati q Britanijq. Ali o tomenisq hteli da priyajq proteklih 50 godina za-to što je kapetan Hadson bio jqnak, pa da neispadne da je qspqt bio i lopov kao što jeste.

àta je s drqgom vrexom, to se ne zna. Moj de-da je bio q yetnicima. Kawq da se nije odvajaood neke vrexe. I dok neki priyajq da je qbijenpri povlayeŠq preko Slovenije, drqgi tvrde daje qspeo da pobegne i promeni prezime q Rok-feler (što znayi da rok za otkrivaŠe istineima feler, i da xq dedine dijamante videtikad mi pozadi poraste propeler).

Bratislav VeÑix

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

Aleksandar BaÑak

Qbedili sq boga q meniNaše zajedništvo nema granica. Bezgra-

niyno smo zajedno.

�

Moja je zemÑa mala, ali rastresita.

�

àto se više nadqvavaš, sve si osetÑiviji.

�

Otišao je q boÑq bqdqxnost. Istraga je qtokq.

�

Još nam samo vi falite pa da ništa nema-mo.

�

Lepo vaspitani zbivaŠa prate na pristoj-nom rastojaŠq.

�

Tamo gde sq svi maŠi od makovog zrna vladaopijqm.

�

Q glavama misli iste, razliyite samo biste.

�

Jedni sq ylanovi, a drqgi ylanarine.

�

NeprijateÑ se qvqkao q naše redove, a misami.

�

Kad sq bolesnici na vlasti, narod je q ka-rantinq.

�

Toliko strašila a prinosi mali.

�

Glave prosto lete koliko je misao slobod-na.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven

10 SRPSKE NARODNE NOVINE

Radovi ñaka peštanskeSrpske škole

Lik KraÑevixa MarkaQ mojoj mašti Marko KraÑe-

vix ima plave oyi, crnq kosq, kra-Ñevsko odijelo, may za borbq,štit i lijepog crnog àarca.

Marko je q svim svojim podvizi-ma bio hrabar, jer se nalazio qopasnim sitqacijama koje je treba-lo rešiti, a neke od Ših sq bileopasne po wivot. Na primjer, kadaje trebao, da bi dobio djevojkq,qbiti lava i awdajq, on je to qspio.

Pametan je bio jer kada sq tre-bali da se qrade neki teški zada-ci, na primjer da se izbroji svakqtravkq na livadi cara Dqšana,kada je trebao da prebroji svakqdlakq na carevoj glavi… MaŠepametni Ñqdi bi pokqšali, pa tekonda shvatili da je to nemogqxeizvršiti. Marko je to odmah znaoi mqdrio saopštio da sq zadacibesmisleni. Tako car qvidje Mar-kovq pamet.

Marko ima još mnogo osobinao kojima se govori q narodnimpjesmama i priyama. Marko Kra-Ñevix je q svoje vrijeme nagrañi-van za svoje hrabre podvige i zasvojq mqdrost i pamet.

Marko je bio jqnak, a to se poseb-no vidjelo q pjesmi: „OraŠe MarkaKraÑevixa”, kada je Marko sampobijedio cijelq tqrskq vojskq.Qporan kada je pošao da ore care-ve drqmove, a ne brda i doline. Bioje qporan i kada je odlqyio da samsa svojim àarcem krene da se boriprotiv Tqraka na Kosovo.

Meni se svi Markovi potezi isve što je on qradio dopada, jer jesve to pomoglo srpskom narodqkoji Marko mnogo voli.

Aleksandar Bogdanovix, 3. razred

OpisMarka KraÑevixa

Marka KraÑevixa zamišÑamkao ratnika koji ima plavq kratkqkosq, zelene oyi i brkove. On je vi-sok, ima ratniyko odelo – oklop,štit, bqzdovan, sabÑq i yizme.

Marko KraÑevix je veliki jq-nak, hrabar i snawan. On voli svojnarod.Qporan je da pobedi Tqrke,pošten jer yini dobro svom naro-dq, dobrodqšan, na strani je siro-tiŠe i briwan jer brine za svojqmajkq kojq poštqje.

Bilo bi lepo kada bi bilo višeÑqdi kao što je Marko KraÑevix.Takvog yoveka treba voleti, poš-tovati i ceniti.

Zato se o Šemq i dan danas pri-ya. äega qyimo q školama, a qpoz-nali smo ga iz narodnih pesama ipriya. Tako sam i ja naqyila pes-mq: „OraŠe Marka KraÑevixa”.

Katarina üqrovix 3. razred

Lik Marka KraÑevixaZa Marka i Šegovo jqnaštvo sam

prvi pqt yqla q narodnim pesmamai priyama. Marko KraÑevix je biosin kraÑa Vqkašina. Marka za-mišÑam da je visok, ima brkove icrnq kosq. Bio je dobar, pošten,hrabar, mqdar i poslqšan.

Dobar i poslqšan je bio kaosin koji je weleo da ispqni mami-nq weÑq da ne ratqje. Hrabar jebio kada je qbio awdajq i kada seborio protiv Tqraka.

Kada je car Dqšan hteo da ispi-ta Markovo znaŠe, trawio je odŠega da reši neke nemogqxe stva-ri, a Marko je mqdro odgovorioda sq zadaci besmisleni. Marko jebio pošten kad je bio na stranisirotiŠe, kad je branio Srbe.

Marko je q ratovima jahao àar-ca i imao je may, s Šim je pobeñi-vao.

Mislim da je Marko zaslqwioda ga volimo i o Šemq qyimo qškoli. Natalija àefer 3. razred

àetŠa q prolexeKad je prvi pqt q mojoj šqmi

prolexno sqnce sinqlo, sve sq sewivotiŠe probqdile. Ptice sq sevratile sa jqga da nam pevajq icvrkqxq. Q šqmama je pqno novihbiÑaka procvetalo: visibaba, Ñq-biyica, lala i još mnoštvo div-nih biÑaka. Na drvexq sq divni ze-leni listovi. âqdi q naseÑq vozebicikle i šetajq. Zato volim naj-više prolexe.

Marko Hajnal 2. razred

Majska šetŠaProlexe je qšetalo q šqmq. Do-

nelo je sa sobom pqno sqnyevih zra-ka i toplotq. WivotiŠe se bqde izzimskog sna, a ptice se vraxajq sajqga i poyiŠq da prave gnezdo i dalegq jaja. Drvexe poyiŠe da pqpi ida se grana. Trava raste i sve se ze-leni. Cvexe raste, šareni se i ši-ri divne mirise. Bqbe mami mirisi slexq na cvexe. Pyele poyiŠq daprave med, leptiri sa šarenimkrilima slexq sa cveta na cvet. Ve-tar milqje granyice i Šiše ih pi-tomo i newno.

Zato volim prolexe jer je vese-lo. Sofija àibalin 2. razred

àetŠa poyetkom majaProlexe je stiglo q moj kraj.

Sqnce je obasjalo šqme, parkove imoje dvorište. Q šqmama nadrvexq grane sq se razgranale i po-yiŠq da pqpe. Vetar tiho pirka itrava je poyela da zeleni. Cvexe jedobilo divnq bojq i rascvetalose. Bqbe i leptiri slexq na poÑ-sko cvexe. Ptice selice se vraxajqsa jqga i svi se radqjq prolexq.

Ja volim prolexe zato što jesve tako divno.

Tila Stankovix 2. razred

àetŠa q majq mesecqProlexe je navratilo q mojq

šqmq. Q šqmi lepo sija sqnce itoplo je. Pomislila sam da je le-to. Vetar dqva, drvexe se zeleni,listovi i pqpoÑci bqjajq. Trava jevlawna. Cvexe je šareno i miris-no. Bqbe i leptiri slexq na lale ina jorgovane. Ptice lepo cvrkqxq,prave gnezda i legq jaja.

Zato volim prolexe jer sq svi qdvorištq. Svi sq srexni.

Katalin àoco 2. razred

Likovna ostvareŠa

Portreti, Marko Ember, 5. razred

Mlin, Aleksandra Sabo 2. razred

Srce, DragoÑqb Yoban 5. razred

info info info info info info info info info info info info Info info

Bqdimpešta, 25. avgqst 2005. 11

NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov.Finansira se na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvomDrwavne zadqwbine za maŠine. Sqfinansirijer: Ministarstvo kqltqre imedija Repqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqjese kod izdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség,1065 Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili nawiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je4000 ft. za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) –àtampa: KOMP-pres Kft. Odgovorniposlovoña: Ferenc Iboš. – Tehniykirqkovodilac: KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Homepage: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: stepanov@freemail.hu

HU ISSN 1215–072 x

Pokloniyko pqtovaŠepo manastirima Srbije i Crne Gore

Program obqhvata delom vex poznate manastire, q koje se qvekrado vraxamo. Jedna trexina manastira je i za one koji yesto pqtq-jq q ovoj organizaciji neotkrivena. Q matici boravak organizqje„DOBROYINSTVO”, Tqristiyka organizacija Srpske pravos-lavne crkve. Cena aranwmana je 220 evra. Aranwman obqhvatadnevni dorqyak i veyerq sa noxeŠem q navedenim hotelima. Aqto-bqs xemo organizovati po brojq prijavÑenih osoba i taj trošak xese odrediti prema preñenim kilometrima/osoba.

Kontakt telefoni za prijave sq:Penka Vesix: 06 20 399 65 65Pera Ostojix: 06 20 911 83 76

Nada Dobozi – Nedqyin: 06 62 310 195

OBILAZAK MANASTIRA9–16. septembar 2005.

� 1. dan: BQDIMPEàTA – DESPOTOVACPolazak iz Bqdimpešte q ranim jqtarŠim yasovima. Po dolas-

kq q Beograd obilazak manastira VavedeŠe i groba poyivšeg epis-kopa bqdimskog Danila. Potom obilazak kraÑevskog kompleksaBeli dvor na DediŠq. Obilazak Hrama svetog Save. Nastavak pq-tovaŠa q Despotovac. Po dolaskq q hotel „Lisine” nedaleko odDespotovca, smeštaj, veyera, noxeŠe.� 2. dan: DESPOTOVAC – VRäAYKA BAäADorqyak. Obilazak manastira Manasije i Ravanice, mqzeja q Ja-

godini i manastira âqbostiŠa. Po dolaskq q VrŠaykq baŠq,smeštaj q hotel, veyera, noxeŠe.� 3. dan: VRäAYKA BAäA – NOVI PAZARDorqyak. Odlazak i obilazak manastira Wiya, Stqdenica,

crkve Nova Pavlica i manastira Sopoxani. Po dolaskq q NoviPazar, smeštaj q hotel, veyera, noxeŠe.� 4. dan: NOVI PAZAR – KOTORDorqyak. Odlazak q Berane i obilazak manastira üqrñevi Stq-

povi. Nastavak pqtovaŠa. Po dolaskq q kaŠon Moraye obilazakmanastira Moraya. Nastavak pqtovaŠa prema Crnogorskom pri-morjq. Po dolaskq q Kotor, smeštaj q hotel, veyera, noxeŠe.� 5. dan: KOTOR – OSTROGDorqyak. Odlazak i obilazak manastira Svetih arhangela na

Prevlaci,. Potom odlazak q Kotor i obilazak crkava: Sv. Nikolei sv. Lqke. Nastavak pqtovaŠa q CetiŠe. Obilazak CetiŠskog ma-nastira i BiÑarde. Nastavak pqtovaŠa q manastir Ostrog. Po do-laskq, smeštaj q konak DoŠeg manastira. Odlazak do GorŠeg ma-nastira i celivaŠe moštijq Svetog Vasilija. NoxeŠe.� 6. dan: OSTROG – DQRMITORPolazak za Nikšix i obilazak Saborne crkve. Nastavak pqto-

vaŠa do manastira Piva. Po dolaskq na Dqrmitor, smeštaj q ho-tel, veyera, noxeŠe.� 7. dan: DQRMITOR – TARADorqyak. Obilazak manastira Mileševa, BaŠa i Raya. Po do-

laskq na Tarq, smeštaj q hotel, veyera, noxeŠe.� 8. dan: TARA – SOKOGRAD – BQDIMPEàTADorqyak. Odlazak i obilazak manastira Svetog Nikole q So-

kogradq. Polazak iz manastira. Nastavak pqtovaŠa q manastirKrqšedol. Nastavak pqtovaŠa prema Bqdimpešti.

XIII Likovna kolonijaSentandreja 2005

Srpska samoqprava q Zqgloq – Bqdimpešta XIV kvarti Galerija „Pero” – Beograd, q saradŠi sa Samoqpravom grada

Sentandreje, Srpskom mesnom samoqpravom q Sentandrejii Sentandresjkim srpskim klqbom srdayno vas pozivajq

na OTVARAäE ZAVRàNE IZLOWBE koje xe se odrwati

27. avgqsta 2005. (sqbota) q 19.00 satiq Gradskoj kqxi q Sentandreji

(Sentandreja, trg Gradske kqxe 3)Izlowbq otvarajq: Gorica Mojovix, sekretar za kqltqrq GradaBeograda • Gabor Mijakix, gradonayelnik Sentandreje • Tijana

PalkovÑevix, pomoxnik direktora Galerije Matice srpske.Nastqpa çez-grqpa Jasna & Balkaneska.

Posle otvaraŠa izlowbe drqweŠe q Srpskom klqbq.RoštiÑ i pixe obezbeñqje sentandrejski restoran „Korner”.

Qyesnici XIII srpske likovne kolonije q Sentandreji –iz Srbije: Danica Basta, Dqšan MikoŠix, Jelena Minix,

âqbica Nikolix, Milan Paradinovix, âiÑana Stojanovix;iz Italije: Klaqdija Kijanqyi; iz Mañarske: Magda Vago,

Andraš Veg, Agneš S. Varga, Edit Finta; iz srpske zajednice:Milan üqrix, Goran Dimix.

OstvareŠe kolonije sq pomogli:• Drwavna fondacija za maŠine q Mañarskoj • Drwavni fond

za kqltqrq Mañarske • Peštanska wqpanija • Samoqprava gradaSentandreje • Grad Beograd • srpske mesne samoqprave

Sentandreje, III, IX i XIX kvarta Bqdimpešte • Srpska samoqpravaq Bqdimpešti.

Sqsret srpskih samoqpravai porodiyni sportski dan 2005.

Ged, 1. oktobar 2005. (sqbota)koji organizqjq Samoqprava Srba q Mañarskoj i Srpska samoqp-

rava q Gedq.Q okvirq navedenemanifestacije predviñeni sq sledexi programi:– razni programi za decq: likovna zanimaŠa, rqkotvorine, je-

ziyka takmiyeŠa, takmiyeŠa q spretnosti,– specijaliteti srpske kqhiŠe,– fqdbalski tqrnir. Pismene prijave takmiyarskih ekipa slati

na adresq Samoqprave Srba q Mañarskoj (1055 Bqdimpešta, qlicaM.Falka br.3.) tel/faks 06 1 / 331-5345; 269-0638. Po prijemq prija-ve šaÑemo vam na Vašq adresq qplatnicq i rayqn. Za qyešxe se pla-xa 20.000 Ft po ekipi. Rok za prijavq ekipa je 15.septembar 2005.

Oyekqjemo sve zainteresovane, stare i mlade; opravdajmo nazivporodiyni sportski dan!

Q organizaciji Srpskog pozorišta q Mañarskoj

Veye operetne mqzike q Lovriodrwaxe se 10-og septembra 2005.

sa poyetkom q 20 satina LetŠoj pozornici q Lovri

Q programq qyestvqjq glqmci bqdimpeštanskog Operetnog pozo-rišta Wqwana Yonka – primadona, Jowef Jankoviy – bonvivan,Monika Vašar – sqbret i Atila Bardoci – komiyar. Mqzika: Le-hara, Kalmana i àtraqsa. Cena karte: 1.000,- Ft. Karte se mogqnabaviti q Samoqpravi Lovre i na licq mesta na dan predstave.

Balkanska mqzikana talasima Civil Rádió FM 98 Mhz

Q okvirq radisjkog programa 27. avgqsta izmeñq 18 i 19 sati.Qrednici programa sq Gabor Erediy i ylanovi orkestra àenderge.

Slava q Lovriodrwaxe se 28. (q nedeÑq) i 29. (q ponedeÑak) avgqsta

� 28-og q 10 sati Sv. Litqrgija q Srpskom Kovinq, q 16 sati ve-yerŠe q Lovri.

Qveye odrwaxe se bal q Lovri, svirajq «Veseli Vojvoñani» iMixa Jankovix.� 29-og q 10 sati Sv. Litqrgija q Lovri.Qveye, nastqp KQD-a «Veseli Santovyani» qz pratŠq orkestra

«Zora» pod rqkovodstvom Krqnoslava Agatixa Kixe.»

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

Sv. IgŠatije Brjanyaninov

Qdeo dqše posle smrti (1)

Qto vreme, kada telo qsni

smrtnim snom, šta se dešavas dqšom? Rey Bowija nam ot-

kriva da se naše dqše, po razlqye-Šq svom od tela, zavisno od ispo-Ñenog opredeÑeŠa q zemaÑskomwivotq, prisajediŠqjq ili silamadobra, ili silama zla, Angelimasvetlosti, ili palim anñelima. Sangelima one yine, po svojoj priro-di, jednq vrstq bixa, delexi se pokakvoxi, sliyno Šima, što je pos-ledica slobodne voÑe bixa, prvo-bitno neporoynih i svetih. Nepos-redne dokaze za to nalazimo q Sve-tom Pismq i q spisima SvetihOtaca. Gospod je obexao pokajanomrazbojnikq skoro preseÑeŠe dqšoms krsta q raj. Zaista ti kawem, rekaoje On Šemq, danas xeš biti sa mnomq rajq. Stradalnik, qbogi Lazar,odnesen beše po konyini svojoj An-gelima do mesta q rajq, nazvanog na-rqyjem Avramovim, a kada je qmronemilosrdni bogataš koji se vese-Ñaše q vreme zemnoga wivota svakidan sjajno, bayen beše q ad. Dqšepravednika, razlqyivši se od tela,ozarqjq se blawenstvom na nebq, qoyekivaŠq vaskrseŠa tela, kako ka-zqje tajnovidac Jovan Bogoslov; qadq, q strašnim mqkama, yekajq gagrešnici. (…) Navešxqjqxi o svomdrqgom dolaskq i Strašnom sqdq,Gospod je kazao da xe On tada rexipravednicima što Mq stoje s desnestrane: Hodite blagosloveni Ocamojega; primite Carstvo koje vam jepripremÑeno od postaŠa svijeta; agrešnicima koji Mq stoje s levestrane rexi xe: Idite od mene prok-leti q ogaŠ vjeyni koji je pripravÑenñavolq i anñelima Šegovim. I to jeneosporno da xe plata kako praved-nika, tako i grešnika, biti sasvimrazliyita. Pravednost Bowija qz-vratixe svakom yovekq po delimaŠegovim. Nije samo bezbrojno

mnoštvo nebeskih obiteÑi, po sve-doyeŠq SpasiteÑa, no i ad imamnoštvo raznih tamnica i raz-novrsnog mqyeŠa: ko je sagrešio qznaŠq bixemnogo bijen, a ko je sagre-šio q neznaŠq bixe malo bijen.

Hrišxani, samo pravoslavnihrišxani, koji sq qz to vodili bla-goyestiv wivot na zemÑi, ili sq se-be oyistili od grehova iskrenimpokajaŠem, ispovešxq pred dqhov-nim ocem i ispravÑaŠem sebe, nas-ledixe zajedno sa svetlim Angeli-ma veyno blawenstvo. SqprotnoŠima, bezbowni, to jest q Hristaneverqjqxi, zloyestivi, to jest jere-tici i oni od pravoslavnih hriš-xana koji sq provodili wivot q gre-sima, ili pali q bilo koji smrtnigreh i nisq iscelili sebe pokaja-Šem, nasledixe veyno mqyeŠe zajed-no sa palim anñelima. PatrijarsiIstoyno VaseÑenske Crkve q posla-nici svojoj kawq: „Dqše Ñqdi pa-lih q smrtne grehe, koji na samrtine pokazaše oyajaŠe, nego se prerazlqyeŠa od ovog wivota pokaja-še, samo ne stigoše da prinesq ni-kakve plodove pokajaŠa, kao što sq:molitve, sqze, kolenoprekloŠeŠana molitvenim bdeŠima, srdaynaskrqšenost, tešeŠe nevoÑnih i is-poÑavaŠe vere delima Ñqbavi pre-ma Bogq i bliwŠima, što sve Sa-borna Crkva od samog osnivaŠasmatra bogoqgodnim i blagopot-rebnim – dqše takvih Ñqdi nizlazeq pakao i podnose kazne za grehe kojesq qyinile, ne lišavajqxi se, meñq-tim, nade na olakšaŠe od Ših. AolakšaŠe xe dobiti oni po besko-naynoj blagosti, molitvama sveš-tenika i dobrotvoreŠima koja seyine za qmrle, a posebno silom Be-skrvne Wrtve kojq pojedinayno pri-nosi sveštenik za rodbinq svakoghrišxanina, i qopšte za sve štosvakodnevno prinosi Saborna i

Apostolska Crkva.” Strašna jesmrt grešnika, kawe Pismo, a zablagoyestive ona je prelazak iz me-tewi i vreve ovoga sveta q nenarq-šivo spokojstvo, iz neprekidnogmqyeŠa q neprestano i beskrajnoblawenstvo, prelazak sa zemÑe nanebo i sjediŠeŠe sa bezbrojnimmnoštvom svih Ñqdi. Q nenasitomsozercaŠq Boga i neqgasivom ogŠqÑqbavi ka äemq odvija se višistepen blawenog wivota nebowite-Ña.. Prepodobni Makarije Velikiovako rasqñqje o tome: „Kada isho-di iz tela dqša yoveyija, tada seodvija neka velika tajna. Ako je onabila potyiŠena grehq, onda joj pri-laze yopori demona i anñeli pro-tivÑeŠa i sile tame i odvode dqšqq svojq oblast. Ovome se i ne trebayqditi, kao neyem neobiynom. Akose yovek, još q ovom wivotq, Šimapokorio i potyinio, i nayinio se

Šihovim robom: tim pre, kada od-lazi iz sveta, biva Šima zapleŠeni porobÑen. Tako je i q sqprotnomslqyajq, pri dobrom qstrojstvq dq-še: svete Bowije slqge vex sada ok-rqwqjq Angeli i yqvajq ih i pratedqhovi svetlosti. A kada iz telaizañq, horovi Angela odmah pri-hvatajq Šihove dqše, odnose ih nasvojq stranq, q carstvo svetiŠe, iprivode ih Gospodq.”

Vex samo to: što je dqšama yo-veyijim predodreñeno jedno mestoobitališta, isto blawenstvo iista kazna kao i angelima, dovo-Ñan je pokazateÑ da sq dqše – bixaq svemq podobna angelima. To jeoyigledno i iz reyi koje je Gospodviše pqta navodio, govorexi da sqpravedni Ñqdi, po vaskrseŠq,sliyni i ravni Angelima. Drev-nim pravednicima Avraamq, Lotq,Jakovq i drqgama, Angeli sq se jav-Ñali q Ñqdskom obliyjq, tako daoni nisq odmah znali da sq imdošli bestelesni, a ne Ñqdi. PovaskrseŠq Hristovom, Angeli sqse javili Wenama Mironosicama qÑqdskom likq odeveni q sjajno belerize. Q vreme vazneseŠa Hristo-vog oni sq se javili Apostolimatakoñe q Ñqdskom oblikq, odeveniq belq odewdq. Sveti Oci sq yestoviñali Angele q blistavosjajnimhaÑinama, a demone – kao crne na-kazne qtvare. Gospod je, po svomvaskrseŠq, iznenada stao mexqApostole, koji behq na okqpq q so-bi. Apostoli sq se qplašili, mis-lexi da vide dqha; no Gospod ih jeqmirio, objasnivši razlikq izme-ñq pojave dqha i Svoga javÑaŠa qproslavÑenom telq. àto ste zbq-Šeni, rekao im je On, i zašto takvepomisli qlaze q srca vaša? Viditerqke moje i noge moje, da sam ja gla-vom; opipajte me i vidite; jer dqhnema tijela i kostijq kao što vidi-te da ja imam. Ovde nije reyeno dadqh nema nikakvog oblika. To je ne-dovoÑno: ostavÑeno je da se zakÑq-yi da dqhovi, to jest Angeli i dq-še, imajq oblik; reyeno je samo daoni nemajq tela i kostijq koje je sa-yqvalo telo Hristovo i q svomproslavÑenom oblikq. (…)

(Iz kŠige „Slovo o smrti”)

Episkop Grigorije Lebedev

Sveto jevanñeÑe po Markq(Dqhovna razmišÑaŠa)

35.I govoraše im (Hristosqyenicima): Eda li se sve-tiÑka donosi da se metne

pod sqd ili pod odar? A ne da se nasvexŠak postavi? (Mk. 4,21)

Pošli smo ka Hristq – znayi,zapalili smo svetiÑkq. „Ja Samsvetlost svetq” (Jn. 9,5), i od te je-dinstvene Svetlosti mi smo zapa-lili ogaŠ q svojoj dqši. Zapalilismo zato da bismo q svetlosti iš-li za Svetlošxq. Zašto mi prigq-šqjemo svojq svetlost? Qpalimo –qgasimo, qpalimo – qgasimo. Kaonerazqmna deca. I sami znamo daje to loša igra! Jer ostajqxi q ta-mi stradamo i mqyimo se.

I ko xe, kada qpali lampq, da jestavi pod sqd ili pod krevet?Svak xe je staviti na postoÑe. Iti podigni lampq dqše – Bowan-skq Svetlost – q visinq, da se nebi zaprÑala, da bi Šena svetlostosvetÑavala sve pqteve srca, i dabi sve q tebi bilo neqgasivo svet-lo, yisto i prijatno.

I zapamti: pošao si za Hris-tom – znayi, zapalio si svetiÑkq.Pokrivati tq svetiÑkq je potpqnobesmisleno, kao kada bi zapaÑenqsvexq stavio pod sqd i tako sedeo qmraynoj odaji.

Ne zaklaŠaj Bowanskq Svetlosti ne skrivaj se od Še!

Foto:I

van

Jakš

ix