Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 2. mart 2006. Nova serija, g. XVI, br. 9

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

NastavÑa se obnova viÑanskesrpske crkve

Podstaknqt dopisom koji mq jepred sam kraj prošle godineq vezi sa vawnošxq i potre-

bom obnove srpskog pravoslavnoghrama q ViÑanq dostavio jerejPredrag Hajdqkovix, inaye admi-nistrator viÑanske parohije, üq-la Takay, gradonayelnik ViÑanainicirao je sqsret sa predstavni-cima Bqdimske eparhije kako bi sekonkretizovalidetaÑiokorekon-strqkcije drevne svetiŠe koja tra-je vex više godina.

Do sqsreta izmeñq rqkovodiocaposlaniykog tela baraŠskog gra-dixa, „prestonice crnog vina qMañarskoj” i protojereja o. Laza-ra Pajtixa, arhijerejskog names-nika mohaykog, jereja PredragaHajdqkovixa i Dragomira Bateàakixa, predsednika crkveno-op-štinskog odbora q ViÑanq doš-lo je 16. febrqara q mesnom Gra-donayelniykom qredq. Prilikomrazgovora qsaglašeni sq zadacikoje vaÑa izvršiti radi što hit-nijeg okonyaŠa rekonstrqkcio-nih radova na drevnoj svetiŠi,

posvexenoj QspeŠq Presvete Bo-gorodice. Pošto predstoji qnqt-rašŠe i spoÑašŠe kreyeŠe sve-tog hrama, farbaŠe torŠa, rado-vi na olqcima, kanalizaciji, pos-tignqt je dogovor da xe q nastavkqizvoñaykih poslova Bqdimskaeparhija i Samoqprava Srba q Vi-Ñanq kqpiti grañevinski materi-jal, dok xe grad ViÑan, koji je dosada sa 3 miliona forinti pomo-gao obnovq mesne srpske pravos-lavne crkve, obezbediti majstorei isplatiti Šihov rad.

Razgovaralo se i o obnovi qlaz-nih vrata, izgradŠi staze okocrkve široke 50 centimetara idodatnim planovima q vezi sa qre-ñeŠem mesnog srpskog pravoslav-nog hrama.

Na krajq sqsreta, izrawena je za-jedniyka voÑa da se rekonstrqk-cioni radovi okonyajq na vremekako bi se ove godine, 28. avgqsta,nakon višegodišŠe paqze, ponovoproslavila Velika Gospojina,hramovna slava q ViÑanq.

Predrag Mandix

Još jedno qspešno klqpsko veye

Trexa kolayijada q Mohayq

Qokvirq klqpskih veyeri koje

se prireñqjq svake trexe sqbo-te qmesecq, qmohaykomklqbq

je 18. febrqara q organizaciji Sa-moqprave Srba q Mohayq odrwanatrexa po redq „Kolayijada”.

Pozivq organizatora, i ovomprilikom, q lepom brojq sq seodazvali takmiyari – Ših dva-naest je odlqyilo da prijavi svoja„remek-dela”meñq kojima je biloislatkih i slanih kolaya. O najbo-Ñima je ocenq trebalo da donesestrqyni wiri q sastavq: Marta Be-zeredi (predsednik), Sofija Pe-yqjlix, Radovan Stepanov i Nor-bert Bqgarski.

Naravno, doneti odlqkq o naj-boÑima nikada nije lako, pogoto-vo ako se na stolq nañq estetskilepe i veoma qkqsne poslastice.Tako je to bilo i ovom prilikompa baš zato, svim kreatorimaslatkih i slanih kolaya qpqxenesq pohvale, qrqyene poveÑe i pok-loni a najboÑim takmiyarimadodeÑena sq i posebna priznaŠa.Nagrañene sq Emica Kozix, ZlataDesanyix, Tereza Hajder-Spasoje-vix, Andreja Rawix-Horvat i Zo-rica Stepanov.

Tokom veyeri, Mohayani i Ši-hovi gosti zadovoÑno sq omastilibrk i to ne samo finim kolayimanego i sa pasqÑem koji je skqvaoStipan Bqbreg. Atmosfera je bilaizvanredna, a sliyan ambijent seoyekqje i 18. marta kada xe se q mo-haykom Srpskom klqbq odrwatinovo klqpsko veye. Skoro je sigqr-no da xe i martovska priredba mo-hayke SMS privqxi veliki brojzainteresovanih kao što je to bi-lo i 18. febrqara kada sq se svojim

kolayima nadmetale takmiyarkekoje vaÑa i pojedinayno pomenqti:Emica Kozix, Zlata Desanyix, Te-reza Hajder-Spasojevix, AndrejaRawix-Horvat, Milica Balati-nac-Bqbreg,MonikaAntal-Stepa-nov, Sofija Peyqjlix, Sofija Se-nix, Borbala Bišof, Ilika Lo-vak, Marika Peyqvac i ZoricaStepanov, glavni organizatortrexe po redq Kolayijade.

P. M.

Bal maŠina q SegedinqTradicionalna priredba i ove godine okqpila

veliki broj predstavnika narodnosti

Qorganizaciji Doma narod-

nosti q Segedinq, q segedin-skom Klqbq „PICK” 18. feb-

rqara odrwan je Narodnosni balkoji je i ove godine okqpio pred-stavnike Slovaka, Nemaca, Qkra-jinaca, Rqsina, Grka, Hrvata, Jer-mena, Srba i Šihove prijateÑe.

Pozdravivši mnogobrojnepredstavnike maŠina i ostale Ñq-de dobre voÑe, tradicionalnq ma-nifestacijq sq otvorili LasloKever, predsednik Saveta qdrqwe-Ša maŠinskih samoqprava q Sege-dinq i dr Ištvan Tot, predsednikNarodnosnog saveza, a zatim je qs-ledio kraxi prigodni program.

Q nastavkq veyeri qsledila je za-bavado zore: pevalo se, igralo, xas-kalo, a opqštenost i veselq atmos-

ferq prisqtnih, meñq kojima sq bi-li i Tomislav Rockov, predsednikSamoqprave Srba q Segedinq, drMarko Rqs i Dimitrije Wivix izDeske, kao i Bowidar Pqtnik izNovog Sentivana, qpotpqnili sq iqkqsna hrana i raznovrsna pixa.

Naravno, ni ovaj bal maŠinanije prošao bez tombola: mnogi-ma se nasmešila srexa, ali ni onidqgi nisq bili ogoryeni jer im jezabava donela nezaboravne trenqt-ke, nox pqnq igre, pesme, šale ismeha.

Hoxe li narodnosti q Segedinqtokomove godine imatirazloga zasmeh i zadovoÑstvo, ostaje da sevidi. Q svakom slqyajq, vex qprvom krqgq maŠine imajq razlo-ga da bqdq zadovoÑne. Naime, lo-kalna samoqprava grada SegedinajemesnimmaŠinskimsamoqprava-ma, pa tako i biranom telq Srba,dodelila finansijskq pomox od730.000 forinti (q prošlom brojqSNN-a potkrao se netayan poda-tak o pomoxi od 640.000 forinti,pa se zato izviŠavamo našim yi-taocima), a povexala je ibqçetDo-ma narodnosti q Segedinq. Ma-Šinskq qstanovq na yelq sa direk-torom Ferencom Gajdom radqje tayiŠenica, meñqtim, bilo bi pot-rebno još sredstava za realizaci-jq planovai sprovoñeŠeodreñenihrekonstrqkcionih radova, štoznayi da ponovo predstoje konkq-risaŠa, i formqlisaŠe molbi zafinansijska potrawivaŠa.

Q izbornoj godini, svakako,pawŠa xe biti posvexena što bo-Ñoj pripremi maŠina za maŠin-ske izbore, a nexe biti zapostav-Ñene ni tradicionalne manifes-tacije kao što sq fqdbalski tqr-nir maŠina, Dani narodnosti qSegedinq, razne izlowbe, plesay-nice, filmske veyeri i drqge pri-redbe koje imajq ciÑ da predstave,pre svega, bogatstvo kqltqre na-cionalnih i etniykihmaŠina kojewive q Segedinq.

P. M.

O srpskoj xiriliciq BataŠi i Desci

Xirilica q nas Srba, ilisrpska xirilica, kroz vekoveje bila i ostala do dana da-

našŠeg nacionalno pismo. Spo-menikq naše pismenosti, jednomod dqhovnih izvora srpskog naro-da, qvek vaÑa posvetiti posebnqpawŠq i vreme, a tako je to bilo inovembra prošle godine kada je qSegedinqprireñenDan srpske kql-tqre, posvexen 800. godišŠici xi-rilice. Na toj tradicionalnojmanifestaciji je, da podsetimo,qvodnq besedq o xirilici odrwa-la BiÑana Maksimovix, lektor zasrpski jezik pri Segedinskom qni-verzitetq, koja je za tq prilikqpripremila i veoma lepq, prigod-nq izlowbq.

Podstaknqt onim što je yqo ivideo,Borivoj Rqs, predsednikSe-gedinske srpske zajednice i pot-predsednik Samoqprave Srba qMañarskoj vex tada je nagovestioda bi grañq o xirilici trebalo

predstaviti i q našim obrazov-nim qstanovama gde se predajesrpski jezik. Do prezentacije xi-rilice je, najzad, došlo 21. feb-rqara: BiÑana Maksimovix, lek-tor za srpski jezik predavaŠeoxi-rilici najpre je odrwala q bataŠ-skoj Srpskoj osnovnoj školi a za-tim, q povratkq, bila je gost i qye-nika dešyanske Srpske osnovneškole.

Koristivši se izlowbenimmaterijalom, qniverzitetskipredavay je našim osnovcima naveoma vešt i razqmÑiv nayin iz-nela dragocene podatke o xirili-ci, a naqyno izlagaŠe q Desciprivedeno je krajq igrom. Naime,deca sq lektorki postavÑala pi-taŠa, pre svega zagonetke kojimasq se potom pridrqwile i poslo-vice, brojalice i drqgi sastavnidelovi srpskog govora, srpskekqltqre qopšte.

P. M.

Srpsko kolo q Segedinq

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 2. mart 2006. 3

Qsveyanoj sali Samoqprave

Srba qMañarskoj, q sqbotq 25.febrqara odrwana je drqga po

redq Skqpština najvišeg poli-tiykog predstavniykog tela našezajednice. Na dnevnom redq bila jesamo jedna tayka – nacrt bqçeta za2006., tako da sq skqpštinari, na-kon što je qtvrñen kvorqm, odmahprešli na razmatraŠe finansij-skog plana rada q tekqxoj godini.

Neposredno pre otvaraŠa ras-prave prisqtni sq se zapitali nakom jezikq treba da se vode skqp-

štinski zapisnici i q yijq nad-lewnost spada Šihovo prevoñeŠena mañarski jezik. Konstatovanoje da bi korišxeŠe mañarskog(što je, kako je naglašeno, na lo-kalnom nivoq nawalost vex posta-la praksa), dodatno sqzilo pravona qpotrebq materŠeg jezika i daprevoñeŠe i nadaÑe treba da osta-ne zadatakorgana vexinske vlasti.

Predsednica SSM, MilicaPavlov skqp je q nastavkq obaves-tila da qkqpan iznos bqçetskih

sredstava q odnosq na lane nije po-vexan, što znayi da xe zemaÑskasamoqprava sve do decembra ras-polagati sa qkqpno 46,7 milionaforinti nameŠenih fqnkcionisa-Šq organizacije. Ovom prilikomtakoñe je reyeno da od ove godinenovac nexe pristizati kvartalnovex meseyno i da xe o eventqalnojpromeni qkqpne sqme odlqyivatimañarski Parlament.

Predsednica je takoñe predlo-wila da se nacrt dokqmenta qsvo-

Nova kŠiga akademika Dinka Davidova

Srpske pravoslavne crkve q SentandrejiZa tqriste i „domaxe”

QizdaŠq Srpske pravoslavne

eparhije bqdimske q saradŠisa Sentandrejskim odborom

Srpske akademije naqka i qmetnos-ti, krajemprošle godine izštam-pe je izašla nova kŠiga akademikaDinka Davidova, „Srpske pravos-lavne crkve q Sentandreji”.

Aqtor (koji se vex dqgi niz godi-na bavi proqyavaŠem crkveno-is-torijskih spomenika srpske kqltq-re q Mañarskoj i na tq temq obja-vio je niz naqynih dela i kapital-nq monografijq „SpomeniciEparhije bqdimske”), ovoga pqtakoristexi se popqlarnim jezikomnameŠenim široj yitalaykoj pqb-lici, na stotinak strana bogatoilqstrovanog teksta prqwa osnov-ne informacije o srpskim crkva-ma q Senetandreji qkÑqyqjqxi ione koje vex decenijama nisq q na-šem vlasništvq.

KŠiga, štampana na srpskom imañarskom jezikq, mowe da se kqpiq Mqzejq po ceni od 2400 forinti,a interesovaŠe je, kako nam je iz-meñq ostalog rekao qrednik izda-

Ša, Kosta Vqkovix, za sada sasvimzadovoÑavajqxe:

– Na poyetkq kŠige nalazi se je-dan istorijski qvod q kome je naveoma lep nayin objašŠeno kakosq i na koji nayin Srbi došli qSentandrejq. Q ostalim poglav-Ñima Dinko Davidov opisqje poje-dine crkve, Sabornq, Blagoveš-tenskq, Preobrawenskq i Poware-vaykq, dok na samom krajq rezimi-ra osnovne podatke i za one crkvekoje sq nekada bile pravoslavne,dakle piše i o Xiprovaykoj, Opo-vaykoj, Zbeškoj crkvi.

IzdaŠe je propraxeno fotogra-fijama Ivana Jakšixa i AtileMqdraka sa kojima vex godinamaimamo izqzetno dobrq saradŠq.Ima tq fotografija koje sq speci-jalno rañene za ovq kŠigq, a neštosmo qzeli i iz naše fototeke. Sveje, naravno, q kolorq a ispod fo-tografija nalaze se kraxi prop-ratni tekstovi.

Pre nekoliko godina štampalismo jedan foto-albqm o našemMqzejq. Polazexi od toga da je zatri godine samo ovde i q dve kŠi-

ware q Sentandreji prodat q 2000primeraka, mislim da i ovq kŠigqmowemo prodati. Pisana je presvega zato da bi se ovde, na licqmesta kqpila. Sentandreja godiš-Še ima 1,5-2 miliona tqrista.Oni ponekad samo prolaze krozgrad, meñqtim, oko marketingaimamo dosta posla, a broj poseti-laca Mqzeja se iz godine q godinqpovexava.

Sve to rezqlat je intenzivnogkontaktiraŠa sa izdavayima, in-formativnim centrima, tqris-tiykim agencijama, yiji je zadatakda o Sentandreji i Mqzejq prqwajqosnovne informacije. Te dve stva-ri veoma sq povezane.

àtampano je qkqpno 2000 prime-raka, od toga polovinana srpskom,a drqga polovina na mañarskom je-zikq. Zbog nedostatka finansij-skih sredstava nismo mogli daobezbedimo vexi tiraw, ali pro-daja za sada ide dobro i nadamo seda xemo q narednom periodq qspe-ti da realizqjemo i Šenq engleskqverzijq.

S. M.

ZasedaŠe Skqpštine SSM

Drqga Skqpština Samoqprave Srba q Mañarskoj

Q prvom planq bqçetji, kako bi se zakonski rok, 28. feb-rqar ispoštovao i pri tome nag-lasila da se raspodela sredstavaodnosi samo na fqnkcionisaŠe, ada xe se programi realizovati izdodatnih izvora, koji tek treba dase pribave. Skqpštinari sq zatiminformisani da je ovogodišŠibqçet Srpskog kqltqrnog i dokq-mentacionog centra 27 milionaforinti, od yega je sedam nameŠe-no namirivaŠq otkqpne cene zaprostorije q Qlici Nañmeze, a os-tatak xe se qtrošiti na fqnkcio-nisaŠe.

Tokom rasprave o nacrtq bqçe-ta, deo skqpštinara bio je miš-ÑeŠa da ovakav dokqment ne trebada se prihvati, jer se iz Šega ne vi-di šta xe SSM ove godine kon-kretnodaradi, odnosno, da je rey obqçetq aparata, a ne organizacije.Takoñe je reyeno da se analizirajq-xi nacrt dolazi do zakÑqyka da sezemaÑska samoqprava bavi samasobom, što je demantovano stavomda sq se programi i do sada reali-zovali iz dodatnih izvora o koji-ma q ovom trenqtkq ne postoji ni-kakva realna predstava.

Istovremeno, predloweno je dase nacrt bqçeta qsvoji, a da se kas-nije, na sledexoj Skqpštinimodi-fikqje što je zakonski dozvoÑeno.Ovo mišÑeŠe potpkrepÑeno jepodatkom da sq posledŠih godinaevidentne sve vexe materijalnerestrikcije od strane drwavnihorgana i da gledano q tim okviri-ma kada se ispoštqjq sve zakonskeobaveze, sve maŠe i maŠe novca os-taje za konkretne programe.

Odove godineSamoqprava Srbaq Mañarskoj takoñe je obavezna dasvoj bqçet i završni bilans obja-vi q Slqwbenom glasnikq, što jeraspravinaovq temqdalododatnqdimenzijq. Deo prisqtnih smatraoje da osnovni finansijski dokq-ment tim više treba detaÑno raz-raditi i q Šemq taksativno naves-ti i obrayqnati sve planiraneprograme, yime bi se nadlewnimorganima vexinske vlasti dalikonkretni signali o tome kakve sqq 2006. naše realne potrebe.

Ovom prilikom postavÑeno jepitaŠe mogqxnosti aktiviraŠadeonica SSM, odnosno, razmatra-na je ideja o eventqalnoj kqpovininekretnine kao potencijalnog iz-vora prihoda q bqdqxnosti.

Predloweno je potom da se q bq-çetq navede spisak istaknqtihprojekata i da se što agilnije kon-kqriše, kako bi se novac pribavioiz više izvora i za razliyitesvrhe. Na krajq, vexinom glasovanacrt bqçeta je qsvojen sa napome-nom da se za sledexq skqpštinskqsednicq zakazanq za 25. mart, de-taÑno isplanira i razradi.

Do kraja zasedaŠabilo je reyi oaktqelnim problemima q škol-stvq i opštoj tendenciji da se to-kom ove godine još više otewapolowaj maŠinskih vaspitno-ob-razovnih institqcija q maŠimnaseÑima. Reyeno je da je norma-tiva po qyenikq drastiyno smaŠe-na i da xe pored drqgih finansij-skih i tehniykih problema q poje-dinim sredinama, fqnkcionisa-Še škola q 2006. biti još kom-plikovanije.

S. M.

reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa

4 SRPSKE NARODNE NOVINE

OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKO

POàTASRPSKA

Q Segedinq obelewen Meñqnarodni dan materŠeg jezika

Jezik – najmoxnije orqwje za oyqvaŠe identitetaI

ove godine, Meñqnarodnidan materŠeg jezika proslav-Ñen je 21. febrqara na svim

kontinentima. QNESKO je 1999.godine qsvojio odlqkq da se taj danproglasi Meñqnarodnim danommaterŠeg jezika, q znak sexaŠa nawrtve koje sq 1952. godine, pale qdemonstracijama za priznavaŠeŠihovog jezika q Bangladešq.Imajqxi q vidq da sq jezici samasqština QNESKO-ve delatnostikao i yiŠenicq da sq jezici naj-moxnije sredstvo za oyqvaŠe opip-Ñive i neopipÑive baštine naro-da i narodnosti – odavaŠe poyas-ti ovome danq treba ne samo da oh-rabri jeziykq raznorodnost i vi-šejeziyko obrazovaŠe, nego i da

podstiye svest jeziykih i kqltqr-nih tradicija širom sveta i in-spiriše meñqnarodnq solidar-nost qtemeÑenq na meñqnarodnomrazqmevaŠq, toleranciji i dija-logq.

Bqdqxi da prema procenamaQNESKA meseyno jedan jezikzamre q svetq, a q eri globaliza-cije izrawena je tendencija qbr-zanog gašeŠa malih jezika pa jeod 6000 jezika, koji se danas govo-re q svetq, više od tri hiÑade qozbiÑnoj opasnosti od zamira-Ša, Aleksandra Korom, regio-nalni animator programa Domanarodnosti q Segedinq i FerencGajda, direktor pomenqte ma-Šinske qstanove, smatrali sq ce-lishodnim da se 21. febrqara nadostojan nayin proslavi Meñq-narodni dan materŠeg jezika iqkawe na vawnost aktivne qpot-rebe materŠeg jezika.

Pošto se i nacionalne i etniy-ke maŠine koje wive q gradq na Ti-si mogq podiyiti bogatim kŠi-wevnim stvaralaštvom na mater-Šem jezikq, odlqyeno je da se pre-zentqje raskoš maŠinske kqltqre

i to na nayin da se na materŠem je-zikq proyita izabrani kŠiwevnitekst a istovremeno, pomoxq pro-jektora, na platnq obezbedi Šegovmañarski prevod. Tako je i qyiŠe-no.Q velikoj saliDomanarodnos-ti ni igla se nije mogla smestiti,takva je zainteresovanost vladalaza priredbq kojq je otvorila Alek-sandra Korom, regionalni anima-tor programa Doma narodnosti, azatim sq qsledili sami kazivayi.Jedno za drqgim reñali sq se bise-ri kŠiwevnosti maŠina izvedenina materŠem jezikq, a pqblika je qisto vreme pred sobom na platnqimala mañarskq verzijq tekstaodabranog od strane predstavnikaSlovaka, Nemaca, Jermena, Qkra-

jinaca, PoÑaka,Hrvata, Grka iSrba.

Dakle, kako qprogramq tako i qredovima pqblike,zastqpÑeni sq bilii segedinski Srbi.Tomislav Rockov,predsednik Sa-moqprave Srba qSegedinq i BorivojRqs, predsednik Se-gedinske srpske za-jednice q izborqteksta pomox sq zat-rawili od BiÑaneMaksimovix, lek-torke za srpski je-zik pri Segedin-skom qniverzitetqkoja se na krajq op-redelila za narod-nq kŠiwevnost, tay-nije, tekst koji jeonovremeno IgorqGrinq, sakqpÑayq,mqzeologq iz Be-kešyabe kazivaoMilan Radix izDeske, a trajno mes-to na-

šao q kŠizi„Srpske narodnepesme” objavÑene2001. godine q Deb-recinq. Pesmq podnaslovom „Vozilase po morq galija”proyitala je EmešeRic, stqdentkiŠa IIgodine srpskog jezi-ka i kŠiwevnostiSegedinskog qni-verziteta a pqblikaje, naravno, para-lelno mogla da pra-ti mañarski prevodpod naslovom„Gálya siklott kék ten-gernek vizén”.

Tokom programa,svi izvoñayi poz-dravÑeni sq bqr-nim aplaqzima, ana krajq prezenta-cije maŠinskogkŠiwevnog stvara-laštva ponovo jeistaknqta vawnostnegovaŠa materŠeg

jezika, oyqvaŠa dqhovnog bogat-stva, opstanka kqltqrnog identi-teta jedne zajednice. Kako je pod-vqyeno, velikq pawŠq treba pos-vetiti spreyavaŠq zamiraŠa je-ziykog kqltqrnog nasleña kojepredstavÑa osnovni izvor iden-titeta mnogih naroda i pojedina-ca.

Pojedinci, predstavnici ma-Šinskih zajednica q Segedinq sqnakon sveyane proslave Meñqna-rodnog dana materŠeg jezika drq-weŠe nastavili xaskaŠem i degqs-tacijom. Naime, imajqxi q vidq dasq q tokq poklade, organizatoriveyeri sq program koncipiralitakoda se prikazq lepe pisane reyipridrqwi i maŠinska gastrono-

mija, prvenstveno slatkiši. Nabogato postavÑenoj trpezi našlisq se razni kolayi meñq kojima sq,zahvaÑqjqxi trqdq i angawovanos-ti ylanova segedinske Srpske ma-Šinske samoqprave, deo stola zaq-zele qkqsne baklave i srpska zasta-vica.

Naravno, tq sq bili i drqgi iz-loweni kolayi, a SamoqpravaHrvata qSegedinqpotrqdila se daqkqsni zalogaji bqdq zaliveni va-renim vinom.

Q svakom slqyajq, proslava Me-ñqnarodnog danamaterŠeg jezika qorganizaciji Doma narodnosti qSegedinq, koja je prvi pqt prireñe-na, bila je veoma qspešna, pa zatopostoji nada da xe se ona i qbqdqxe

praznovati. To potvrñqjq i reyiTomislava Rockova, predsednikaSamoqprave Srba q Segedinq kojije rekao sledexe:

– Ovo je bila zaista lepa pri-redba, vawna ne samo za nas Srbenego i za sve narodnosti q Segedi-nq i okolini. Mislim da smo se imi dostojno predstavili i zaistaje sve bilo odliyno. Milo mi ješto se tq narodnosti slawq, zajed-niyki ispoÑavajq rad q ciÑq oyq-vaŠa i negovaŠa narodnosne kql-tqre, materŠeg jezika. Verqjem daxe i qbqdqxe biti sliynih prire-daba.

Q to verqjemo i mi, pogotovošto je „jezik nešto mnogo višenego instrqment, nešto više negosredstvo za komqnikacijq. JezikpredstavÑa fqndamentalnq di-menzijq Ñqdskog bixa pri strqktq-riraŠq misli, pri koordinacijinaših drqštvenih odnosa i prinašem poimaŠq stvarnosti.”

Prema pojedinim podacima,stanovnici ZemÑe svakodnevnoqpotrebÑavajq oko 6000 govornihjezika.

Predrag Mandix

Emeše Ric, stqdentkiŠa srpske kŠiwevnosti Srpski deo pqblike q Domq narodnosti q Segedinq

NadaNedqyinDobozidegqstira srpske specijalitete

intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq Intervjq intervjq

Bqdimpešta, 2. mart 2006. 5

TRAKATEKQXA

PLANETEOKO

NA DLANQMATICANikola Skorix, pevay novoformiranog kqltqrno-qmetniykog drqštva iz Lovre

Rila Vince dobila naslednika – iz Lovre?

Za novoosnovano kqltqrno-qmetniyko drqštvo iz Lovre,šira javnost je prvi pqt sazna-

la posle celoveyerŠeg samostal-nog koncerta koji sq priredili qseoskom Domq kqltqre, q okvirqproslave Bowixa. Qsledile sq sa-mo pohvale, a pošto se dobar glasdaleko yqje, pogotovo q nevelikojsrpskoj zajednici q Mañarskoj, qs-ledila sq raspitivaŠa ko sq timladi Ñqdi, kako sq se organizo-vali i šta daÑe planirajq. Ta ijoš neka pitaŠa postavili smoNikoli Skorixq, pevayq lovran-skog ansambla. Posle Šegovihprvih nastqpa nije bilo teškozakÑqyiti da je rey o mladixq kojise nije oslonio samo na svoj nesqm-Šivi talenat. Naime, Nikola vexšest godina školqje svoj glas kodpoznate mañarske pevayice RileVince.

FormiraŠe lovranskog drqš-tva je, prema Šegovim reyima,imalo dve etape:

– Ideja za formiraŠe folklor-ne grqpe rodila se prilikom pros-lave crkvene slave q Lovri 28. av-gqsta prošle godine, kada je kodnas gostovao KQD „Banat” iz Des-ke.Došlo se do zakÑqyka da bismoi mi mogli da osnqjemo jedno tak-vo drqštvo i tako je poyelo.

àto se orkestra tiye, na pred-log g-dina âqbomira Aleksova,15. oktobra nas nekoliko je otiš-lo q Deskq, gde smo nastqpili nasmotri zajedno sa drqgim orkes-trima iz Mañarske. Kada smo seprvi pqt sastali, osim mene kaopevaya tq sq bila još dvojica har-monikaša i jedan bas gitarista,tako da smo q tom sastavq nastqpi-li qDesci.Probe nisq bilemnogoyeste, kao što bi trebalo, ali jenaš nastqp vrlo dobro qspeo. Jasam otpevao pesmq Harisa Çino-vixa „Poznaxeš me i po mrakq” inarodnq „Obraše se vinogradi”, aorkestar je odsvirao i dva kola.

Meñqtim, vaš prvi samostalni

program qsledio je nešto kasnijeq Lovri?– Posle qspelog nastqpa q Desci

smo odlqyili da i za Bowix spre-mimo neki program. Q meñqvreme-nq sq nam se pridrqwili bqbŠar igitarista, tako da nas sada q or-kestrq ima šestorica. Tokompriprema za bowixni program or-kestar je dosta svirao folklornojgrqpi, kojq je pratio na probama.Ja sam q okvirq programa otpevaoyetiri pesme: osim spomenqte dvepevao sam i „Kafq mi draga ispe-ci” i „Jesen proñe, ja se ne owe-nih”, a folklorna grqpa kojq yinioko dvadeset ylanova izvela je ne-koliko narodnih igara. Osim to-ga, tri devojke iz te grqpe otpevalesq blok narodnih pesama.

àto se ylanova tiye svi igrayisq iz Lovre, a jedna devojka je izTqkqÑe. Ona je Mañarica i dolaziredovno na probe. Probe folklo-ra sq qglavnom vikendom, kada qLovrq doñq oni ylanovi koji sq naškolovaŠq q Bqdimpešti. Ko-reograf je Angel Ivanov koji vexima isqstvo iz bqgarskog fol-klornog drqštva.

Ylanovi orkestra sq takoñe izLovre i niko od Ših pre toga nijebio ni q jednom orkestrq, osimšto sq pojedini imali neke samos-talne nastqpe. Qglavnom se sasta-jemo q Domq kqltqre, a kada nismosvi na okqpq onda vewbamo kod kq-xe.

Kojim se kriterijqmima rqkovo-diš kada biraš svoj repertoar?– Pri tome se qvek rqkovodim

kvalitetom pesama. Trqdim se daone bqdq mahom izvorne, zato štostarijiÑqdiizLovre kojidoñqdanas slqšajq qglavnom poznajq testarije pesme, dok sq novije pesmevišeprimerenije zawqrke imestana kojima se zabavÑajq mladi. Dopesama koje ja pevam nije teško do-xi, jer ih qLovri svi znajq, samo semowda treba malo podsetiti.

Za razlikq od vexine današŠihpevaya, ti si školovao svoj glas.Gde si qyio pevaŠe?– PevaŠe sam poyeo da qyim pre

šest godina, na nagovor nekihprijateÑa koji sq mi govorili dabi bilo šteta da ne iskoristimsvoj talenat. Tako sam poyeo daidem na yasove kod popqlarne pe-vayice Rile Vince i to još qvektraje. To je za mene bila jako dobraškola jer smo ne samo qyili peva-Še, nego i imali mogqxnosti danastqpamo pred pqblikom q pozna-tim dvoranama i tako stiyemoscensko iskqstvo. Tako sam polakosticao sigqrnost na pozornici,jer je za poyetnika veoma vawno danaqyi da savlada tremq, koja je napoyetkq qvek prisqtna. Tokom qye-Ša smo prolazili kroz razliyitewanrove mqzike, ali smo navišeqyili klasikq. Ovq privatnq ško-lq sampohañaodopredvameseca, asadanameravamdanastavimqdrq-goj, jer mi se yini da sam od dosa-dašŠe qyiteÑice vex naqyio svešto se moglo.

Pored pevaŠa qyio sam i kla-

vir, tako da sam savladao osnovnestvari koje mora da zna onaj ko sebavi mqzikom. Nisam imao ambi-cijq da postanem pijanista jer zato treba mnogo vewbaŠa, vremenai strpÑeŠa, ali mi znaŠe koje samstekao mnogo pomawe.

Koga od pevaya najradije slqšaši imaš li meñq Šima qzore?– Vrlo mi je vawno da yqjem kva-

litetne pevaye, jer se i ja onda jošviše trqdim da to pevam što bo-Ñe. Najviše slqšam Andrea Boye-lija, Selin Dion i pesme MarajeKeri iz ranijeg perioda. Od na-ših pevaya volim da slqšam Me-rimq äegomir, Miroslava Ilixai Snewanq üqrišix, pošto sq tozaista kvalitetni izvoñayi. OdŠih mowe pqno da se naqyi, ako seslqša pawÑivo.

Na koji nayin dolaziš do Šiho-vih pesama?– Ranije sam morao qvek da za-

molim nekoga ko bi pqtovao zaSrbijq da mi donese Šihove kase-te. Ali sada to vex nije problempošto pqtem interneta sve pesmemogq da se preqzmq, tako da sam ija q tokq sa svim aktqelnostimana mqziykoj sceni q Srbiji i nijeteško doxi do pesama koje mi sesviñajq.

Dali se q orkestrq ifolklornomdrqštvq prave i planovi za dog-lednq bqdqxnost?– Voleli bismo da obiñemo sva

naša mesta q Mañarskoj, naravno,ako bqde poziva. Naš orkestarima stalno mesto gde svira jednommeseyno. To je restoran „Akropo-lis” q Kiškqnlachazi. Tamo svi-ramo srpskq mqzikq – i stare, a inovije pesme.Do sada nismo svira-li mañarskq mqzikq, ali namera-vamo da naqyimo i neke Šihovepesme, pošto jedan deo pqblike yi-ne Mañari.

Dolaze da nas slqšajq qglavnomLovraniinašipoznaniciiz oko-line, koji vole ovq mqzikq. To sqmahom mladi Ñqdi.

Malo je pevaya koji nikada nisqpomislili da posle rada q orkes-trq zapoynq samostalnq karijerq.Da li i ti razmišÑaš o tome?

– Za sada ne planiram ništa sa-mostalno pošto mi odgovara radsa ovimorkestrom.Predve godinesmo nameravali da snimimo jednqployq q saradŠi sa Gaborom Len-ñelom. On je napisao mqzikq, a jatekst. Meñqtim, izdavayke kqxe qMañarskoj nisq bile raspoloweneda izdajq nešto tako, jer smatrajqda takozvani balkanski zvqk ne biimao proñq na trwištq. Q kafa-nama se takva mqzika trawi, ali seizdavayke kqxe ipak ne qsqñqjq daeksperimentišq i rizikqjq, vexizdajq ono za šta smatrajq da xesigqrno moxi da prodajq.

Mowda je našim yitaocima ma-Še poznato tvoje profesionalnobavÑeŠe kompjqterskim dizaj-nom i izrada internet stranicaSamoqprave Srba q Mañarskoj iLovre. àta posetioci tih sajto-va mogq da vide na Šima i kolikije to posao bio?– Oba sajta sam radio q saradŠi

sa âqbomirom Aleksovom. On mije obezbedio sve potrebne materi-jale koji sq se potom našli na in-ternetq i izabrao konaynq verzijqizgleda sajta, od onih koje sam japredlowio. Na sajtq zemaÑske sa-moqprave nalaze se demografskipodaci o Srbima q Mañarskoj, in-formacije o srpskim samoqprava-ma, o kqltqrnom wivotq – pozo-rištq i folklornim grqpama, tqsq korisni linkovi vezani zasrpskq zajednicq kao što Srpskiekran, Srpske narodne novine, saj-tovi o našim crkvama i naseÑi-ma. Imamo i foto-galerijq savrlo dobrim fotografijama.

Lovranski sajt je rañen na istinayin, tako da se tamo mogq naxiinformacije o selq, o seoskoj isrpskoj samoqpravi itd. Q okvirqfoto-galerije posetioci sajta mo-gq da vide kako stare, arhivske fo-tografije s poyetka ovog veka, pre-ko onih rañenih q posleratnom pe-riodq, do fotografija snimÑenihq novije vreme. Na oba sajta sq inajave aktqelnih dogañaja, kao iizveštaji sa onih vawnijih, sa fo-tografijama.

Dragan JakovÑevix

Nikola Skorix i ylanovi lovranskog orkestra

Nikola q akciji

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra

6 SRPSKE NARODNE NOVINE

ISTORIJE (3)IZ NAàE IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

Milan NedeÑkov

Kapetan Miša i Šegovo doba (1.)ili prva srpska mqltinacionalna kompanija q devetnaestom vekq

QBeogradq, na Stqdentskom

trgq nalazi se jedna velelep-na zgrada iz devetnaestog ve-

ka, mešavina romanskog i klasiy-nog stila, najqspešnija grañevinayeškog arhitekte Jana Nevole, ko-ji je q Srbiji boravio od 1845. do1863. godine kao glavni inweŠer qgrañevinskom odeÑeŠq „Popeyi-teÑstva qnqtrašŠih dela” tj. qondašŠem Ministarstvq qnqt-rašŠih poslova. Danas je ta zgra-da Rektorat beogradskog Qniver-ziteta.

Feliks Kanic poznati pqtopi-sac devetnaestog veka, q svom opi-sq Beograda kawe da je ovo zdaŠeostavilo qtisak „vanredno impo-zantne zgrade” i podsexalo ga navenecijanske palate. Ta zgrada jegrañena još q ono doba kada sqTqrci bili q Beogradq. Ogromnaje bila razlika izmeñq lepote tezgrade i okoline. Tq je bila prÑa-va Velika pijaca, zapqšteno tqr-sko grobÑe, i zapqštene male tqr-ske kqxice. Na toj impozantnojzgradi stoji natpis: „Miša Anas-tasijevix svome oteyestvq”.

Ko je bio Miša Anastasijevix,ili kako sq ga Beograñani zvali,Kapetan Miša? Rodno mesto Ka-petan Miše je verovatno Porey naDqnavq, blizq üerdapa. To je jednamala varošica na istoimenom dq-navskom ostrvq, na aqstroqgarsko-tqrsko-srpskoj granici, blizq ivlaške i bqgarske granice. Q Po-reyq sq wiveli Ñqdi raznih naci-ja, trgovci, vojnici, lañari pa irazni avantqristi, koje je privqk-lo ovo pograniyno mesto, pogodnoza trgovinq i za razne mrayne pos-love.

Q tom levantskom ambijentq, 24.febrqara 1803. godine, q porodicinekog Anastasa (prezime mq je ne-poznato), rodio se Miša Anasta-sijevix (prezime je kasnije on izveoizoyevog imena).MatiRqwa, obiy-nawena, qmirena poroñajq.Otac seqbrzoweni qdovicom bez dece, Mi-Ñom. Tri godine posle ovih doga-ñaja qmire i otac Anastas. MaliMiša je tako ostao siroye. Na Še-govq srexq, maxeha MiÑa ga je ot-hranila kao svoje dete. Nasledstvood oca sastojalo se od malog vinog-rada, malo plodne zemÑe, kqxe ple-tare i od maŠeg dqxana.

Q tim godinama se odigravaoPrvi srpski qstanak, yesti sq bi-li tqrski zqlqmi, stanovnici pog-raniynih mesta, pa tako i Poreya-ni, više pqta sq morali da beweyamcimaprekoDqnava na aqstroq-garskq teritorijq. Za vreme jednogtakvog izbeglištva MiÑa i maliMiša qpoznali sq se s trgovcemStojanom Matrošlijom koji impredlawe da se poslovno qdrqwe.Zajedniyka trgovina je krenqla qs-pešno, zarada se delila na pola itako je Miša mogao da pohañaškolq, što je q ono vreme bila ve-lika retkost q onim krajevima.

Godine 1812. qmire trgovac or-tak, Stojan i ostade za Šim izves-

na sqma dqkata, koja bi omogqxilaskroman ali sigqran wivot. Alidolazi 1813. godina, sa velikimokršajima q Srbiji. MiÑa i Mi-ša opet bewe q inostranstvo, qAqstroqgarskq, kod jednog roñaka,popa Jove. Tq je Miša, pošto jeimao vex deset godina, imao i nekezadatke, dqwnost mq je bila da yq-va roñakove ovce.

Iste godine q oktobrq, Sqltandaje Srbima opštq amnestijq. Iz-beglice se vraxajq na svoja ogŠiš-ta. A pošto se stari poreyki qyi-teÑ nije vratio q svojq školq, Po-reyani mole jedanaestogodišŠegMišq da preqzme mesto qyiteÑe-vo. Vremenom se vraxa i qyiteÑ, aMiša i pored qspešnog predava-Ša qstqpa mesto starom qyiteÑq.Meñqtim tqrski qpravnik ostrvaAdakalea, Bejšir-aga, trawi spo-sobnog yoveka za svog pisara. Pre-porqyili sq mq Mišq, koga je agaprimio i zaposlio. Ali Miša ni-jemogaotqdqwedaostane, nijemo-gao da gleda tqrskq nepravdq pre-ma hrišxanima. Vratio se q Po-rey i tq se zaposlio kao trgovaykipomoxnik. Od toga doba Miša po-vezqje svojq sqdbinq sa trgovinom.

Nesrexna politika Sqlejman-paše, kao što je poznato, proqzro-kovala je Drqgi srpski qstanak.

Ratni qspesi qstanika, vešta po-litika kneza Miloša, jak priti-sak velesila na Tqrskq, doprinelesq znatnepolitiyke qspeheSrbiji.

Godine 1817. godine knez Mi-loš je posetio Porey i postavionovog nayelnika. Novi nayelnikpri sastavÑaŠq svoje administra-cije, saznavši za Mišine sposob-nosti, postavi ga za „ñqmrqçijq”(carinara) na skeli Dobrovaykoj.Ovde je Miša imao mogqxnost dase qpozna sa najznayajnijim i naj-bogatijimtrgovcimaonoga vreme-na, što mq je omogqxilo da nave-liko proširi svoje poslovne veze.Kada je q svojoj devetnaestoj godi-ni napqstio carinarstvo svrstavase q bogataše Srbije.

Meñq prvim vexim poslovima –kako kawq – bila je trgovina jelen-skim rogovima. Mali parošci,izrasline na jelenskim rogovima,koje mqwjaci svake godine meŠajqi koji ostajq po šqmama razbaye-ni, od davnina sq qpotrebÑavanikao afrodizijak. Mleli sq ih imešali q pixe i tako krepili„mqškq snagq”. Miša je video ka-ko àvabe iz Beya tragajq po šqma-ma Miroy planine za rogovima.Ovi predeli sq bili naroyito po-pqlarni q devetnaestom vekq qAqstroqgarskoj. Miša Atanasije-

vix je organizovao skqpÑaŠeotpa-lih rogova, paroške je skidao, qçakovima je prenosio preko Dqna-va. Na tom poslq je zaradio oko40.000 groša. Ovako zarañenimnovcem je poyeo vexe poslove, kq-pio je prvo tri broda. Tada je po-yeo da zida i novq dvospratnq kqxqq Poreyq i – kako se to priyalo –oçake svoje kqxe kitio je jelenskimrogovima.

Q meñqvremenq, Miša se qpoz-nao sa Hristinom, kxerkom brzas-kog popa Ilije Qroševixa (seloBrzaski je bilo na aqstro-vlaškojstrani Dqnava), kojom se i owenio1825. godine. Hristinin brat Si-ma je q ono vreme bio sekretar qknez Miloševom dvorq.

Knez Miloš je q ono vreme bioprvi i najvexi trgovac mesom qSrbiji. Velik deo snabdevaŠaAqstrijemesom je bioobezbeñen izsrbijanskih izvora. Aqstrija, dabi qslove te trgovine mogla dadrwi q svojim rqkama, zabranilaje aqstrijskim trgovcima da pre-laze na srpskq stranq, da bi srpskitrgovci morali da prelaze prekoDqnava i da tamo trgqjq – po aqs-trijskim qslovima. Knez Miloš,saznavši o ovome, zabranisrpskim trgovcima da prelaze naaqstrijskq stranq, a aqstrijskimtrgovcima dozvoli prelaz nasrpskq stranq Dqnava, da bi tamooko skela i prelaza kqpovali sto-kq. Miša Atanasijevix je novo-nastalq sitqacijq brzo iskoris-tio. Po qnqtrašŠosti Srbije jekqpovao stokq od seÑaka i terao jena skele, na prodajq.

Najznayajniji trgovayki slojAqstroqgarske osamnaestog i de-vetnaestog veka –Srbi, posrbÑeniCincari i Grko-Cincari – nesta-jq sa istorijske pozornice. Najbo-gatiji trgovci, za svoje zaslqge,dobijajq plemstvo, postajq „neme-ši”, kqpqjq posede, pqtqjq po Evro-pi, organizqjq balove i lov, i pq-tem mešovitih brakova gqbe svojnacionalni identitet. Tako nes-tajq Srbi trgovci iz Sentandreje,Srpskog Kovina, Komorana, Sto-nog Beograda, üqra i iz ostalihqgarskih gradova. MaŠe bogati se-le se na jqwnq granicq monarhije,ili prelaze na Balkan. Na Šihovomesto, naroyito krajem osamnaes-tog veka, dolazi velikamasa Jevre-ja sa istoynih granica monarhije.

Tridesetih godina devetnaestogveka q Aqstroqgarskoj se vrši re-gqlisaŠe reke Tise i Dqnava. Zbogtoga, na doŠem tokq Dqnava, gde senalazilo ostrvo i varošica Po-rey, poraste vodostaj i yeste bqdqpoplave. Knez Miloš daje nared-bq, da se stanovništvo Poreyapreseli na obalq ispod Grebena.Tako se stvara nova varoš, kojq sqstanovnici nazvali Milanovac,po imenq starijeg sina Kneza Mi-loša (qpotrebÑavalo se još i„Dqnavski Milanovac” a sada jeDoŠi Milanovac”).

(Nastavixe se)Naqyni skqp „Kapetan Miša i Šegovo doba” q DoŠem Milanovcq

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra

Bqdimpešta, 2. mart 2006. 7

ISTORIJE (3)ISTORIJE (3)IZ NAàEIZ NAàEJqwni Sloveni

Sloveni sq se prema jqgq spqštaliq tri glavnapravca.Precidanaš-Ših Slovenaca (verovatno zajedno sa precima Hrvata kajkavaca) premanekim istoriyarima sq prešli Dqnav mowda vex q I vekq posle Hr. alise pod slovenskim imenom spomiŠq tek od VI veka. Oni sq naseliliteritorije današŠe istoyne Aqstrije i zapadne Mañarske, a postepenosq se spqštali prema današŠoj Sloveniji i Istri.

Preci današŠih Bqgara i Makedonaca sq jednim delom zaobišliKarpate s istoyne strane, drqgim delom sq se pak spqštali preko Erde-Ña i izbili na doŠi Dqnav i odatle vodili pÑaykaške pohode protivbogatih balkanskih provincija Istoynorimskog carstva.

Preci Srba i Hrvata sq Karpate prešli na teritoriji današŠeSlovayke. Ne zna se tayno kada sq se spqstili q Dqnavski bazen, ali sq qVI vekq vex bili preplavili tako velike teritorije da se pretpostavÑada je proces Šihovog doseÑavaŠa na potoŠq mañarskq ravnicq poyeoznatno ranije.

Qpadi Slovena na teritorijq Istoynorimskog carstva – koje se q tovreme vex sve yešxenazivaVizantijom–poyeli sq verovatnovex krajemV veka, ali se prvi „registrovani” pohod vezqje za vreme vladavine Jqs-tina I (518-527) a zabelewio ga je vizantijski istoriyar Prokopije. Odtada se sve yešxe mogq naxi pisani podaci o pÑaykaškim pohodima„Anta i Sklavina”, kako te dve velike grane Slovena razlikqjq vizan-tijski pisci. Povodom qpada, pÑaykaŠa i razaraŠa 545, 550. i 551. go-dine više se ne spomiŠq Anti nego samo Sklavini. Iako sq pÑaykaškipohodi Slovena naneli mnogo štete, prava nevoÑa za Carstvo otpoye-la je tek posle smrti cara Jqstinijana (527-565), kada sq se q Panonijipojavili Avari, pokorili panonske Slovene, organizovali ih, i s Ši-ma zajedno poyeli nasrtati na vizantijske teritorije.

Avarsko-slovenska pqstošeŠa sq primorala stanovništvo qgrowe-nog prostora da se povqye q qtvrñene gradove. Krajem VI i q prvoj dece-niji VII veka više ni qtvrñeni gradovi nisq prqwali sigqrnost pa sestarosedelayko stanovništvo masovno povlayilo prema jqgq, sve doSolqna i Carigrada. Jedino sq se q planinama zadrwali nekadašŠipodanici Vizantije, koje sq Sloveni nazivali Vlasima.

Sloveni sq, zajedno saAvarima, i ranije stizalidoDqgog zida koji ještitioCarigrad, ali sq se qvek i povlayilina levq obalqDqnava.Sadje prostor za naseÑavaŠe bio otvoren.

Predrag Stepanovix

Ilegalac

Jedna stara i, da vidiš, izgleda potpqno tayna izreka kawe kako je svakolqd na svoj nayin. Sigqrno i ti, ako ponekad analiziraš svojq okolinq,doñeš do zakÑqyka da q tom izlogq teško moweš qpreti prstom q ne-

koga koga bi bez dvoqmÑeŠa mogla da okitiš lentom „miss (mister) nor-mal”. Taman napraviš qwi izbor, kad vidiš kako se kandidati osipajq.KŠiga spadne na jedno ili dva slova, a i onamalo pomalo postajq klimava,dok na krajq ne otpadnq. Da li je to dobro? Pa naravno da jeste. Zamislišta bi bilo kada niko od nas ne bi barem malyice bio „lqd”, onako bezaz-leno, na svoj nayin. Mrtvo more! Svi fini, sa napamet naqyenim bonto-nom, strogo poštqjq pisane i nepisane zakone, hitajq kqxi s posla na vre-me, nikoga se ne tiye šta se dešava q komšijskom atarq, niko te ne pitašta si jqye kqvala niti ti poverava svoje slatke tajne, ni o kome se ispre-dajq ovakve ili onakve priye, ne kaye se etikete, ne dajq nadimci… Pa ka-kav bi to wivot bio? Sayqvaj bowe.

Jedno diskretno pretryavaŠe preko travŠaka, ilegalna vowŠa grad-skim prevozom, pa i osvewavaŠe q (yistoj) gradskoj fontani bi, recimo,moglo da nam i te kako osvewi wivot. Vremešni gospodin koga sam slqyaj-no qpoznao, sebe verovatno smatra preozbiÑnim i previše qglednim zaovakve lqdosti. Ali, pošto je svestan da ñavolak iz nas ipak mora negde daizbije, on mq je dopqstio da se iwivi tamo gde xe biti najmaŠe opawen: nasporednim qlazima qglednih kqltqrnih qstanova. Evo kako: krene qveye dase kqltqrno qzdiwe, ali bez novyanika.Kawe, q posledŠihtrideset godinanikada ga nije ni nosio. Ja se tq odmah zaprepastim, ali mi bi i malo lak-še. Jer, q poreñeŠq sa ovom lqdorijom, ona moja iz vremena kada sam se ig-rao mayke i miša sa BKV-ovim kontrolorima zaista je mayji kašaÑ. Is-postavilo se da yovek iz veyeri q veye qlazi besplatno gde god vidi da seplaxa qlaz. Tamo gde se ne plaxa i ne pokqšava, jer q tome, kawe, nema ni-kakve drawi. Pitam ga kakomq qspeva, kad vidim damq se odelo qmalo ye-mq razlikqje od onih koje na predstavama nose ylanovi orkestra. Sayekaispred slqwbenog qlaza da naiñe neko od qyesnika, a onda se, kao slqyajno,qpqti sa Šim. âqbazno mq otvori vrata i qspqt prozbore po rey-dve dok nezamaknq portirq.Onda svako na svojq stranq:moj poznanik q gledalište, aŠegovi nesvesni pomagayi na scenq. I tako sakqpio pqn kofer koncertnihprograma iz celog sveta. Princip mq je, kawe, qvek bio isti. Ostalo sq ni-janse.

Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

Poyeo 34. FESTQVelikoj dvorani „Sava” centra 24. janqara

je otvoren 34. Fest. Festival je proglasio ot-vorenim istaknqti rediteÑ Emir Kqstqrica,a posle otvaraŠa je prikazanfilm„SlomÑenocvexe” Çima Çarmqša, nagrañen Gran prijemwirija prošlogodišŠeg kanskog festivalakojem je predsedavao Kqstqrica.

Q narednih deset dana sq prikazana 74 fil-ma, a za 6.mart je najavÑeniFestnabis qokvi-rq koga xe bitiprikazanfilm„Grbavica” Jas-mile Wbanix, dobitnik nagrade „Zlatni med-ved”nedavno završenogBerlinskogfestivala

Q programq „Tokovi”, ovogodišŠi FestpredstavÑa zapawene qyesnike prošlogodiš-Ših vodexih filmskih festivala, nova ostva-reŠa Mihaela Hanekea, Gasa Van Santa, Hoàijao àijena, Cai Ming Lijanga, Atoma Ego-jana, Stivena Frirsa, Dominika Mola, AmosaGitaija…Qovomqdarnomprogramqprikazqjqse ifilmovikoji išyekqjq nekq odnagradaOs-kar: „Planina Broqkbek” Anga Lija, „Lakqnox i srexno” Çorça Klqnija, „Kapoti” Bene-ta Milera, „Hod po ivici” Çejmsa Mangolda,„Briwni baštovan” Fernanda Mirelesa, kaoi film iznenañeŠa „Fatalna nesrexa” PolaHeçisa.

Zavidno mesto q ponqdi ovogodišŠeg Festaimajq i ostvareŠa domaxe kinematografije.Pored dokqmentarnih filmova „Vqkovar:PosledŠi rez” Janka BaÑka i „Rqdareva ope-ra” Olega Novkovixa, premijerno se prikazqjqi igrani filmovi „Aporia” Arisa Movsesija-na i „Mladi zdrav kao rqwa” Jovana Jovanovi-xa, koji xe biti prikazan posle 35 godina pro-vedenih q bqnkerq.

Za festival je prodato više od 50 hiÑada ka-rata. Organizatori Festa, za drqgq polovinqfestivalanajavÑqjqgostovaŠeiVimaVendersa.

Peti pozorišni festival„Slavija”

Meñqnarodni pozorišni festival „Slavi-ja” bixe odrwan q Beogradq od 9. do 17. marta.

Festival xe otvoriti Petar Banixevix, anajboÑima xe pripasti nagrada „Don Kihot”,skqlptqra, rad KoÑe Milqnovixa. O nagradixe odlqyivati troylani wiri koji yine Rado-mir Pqtnik, Marian Bevk i Petar Zec.

Prvo veye festivala xe pripasti premijer-nom izvoñeŠq drame „Wanka” Miodraga Ili-xa q rewiji Slavenka Saletovixa, gde xe glav-nq qlogq odigrati Rqwica Sokix.

Qzpredstave domaxihpozorištaiove godi-ne xe qyestvovati i predstave pozorišta iz re-pqblika bivše SFRJ, kao i iz Bqgarske, Qkra-jine, Litvanije i Italije.

Iz Bosne i Hercegovine dolazi Pozorištemladih sa predstavom „Trg ratnika” Nika Vq-dija q rewiji Dina Mqstafixa i Zijah Sokolo-vix, koji je rewirao dramq Dqška Kovayevixa„Doktoràqster”, qkojoj jeitqmayglavneqloge.

Iz SkopÑa dolazi Makedonski narodni tea-tar. Iz Crne Gore gostqje KraÑevsko pozoriš-te Zetski dom, sa predstavom „Drveni sandqkTomasaVqlfa”qrewijiNikaQpera saPredra-gom Ejdqsom i Branimirom Banetom Popovi-xem.Komad je pisanponarqçbini za televizijq,prema ideji Filipa Davida da Danilo Kiš,Borislav Pekix, Mirko Kovay, Bora Xosix,Dragoslav Mihajlovix i Wivojin Pavlovixnapišq drame o sedam smrtnih grehova.

Tokom festivala bixe otvorena izlowba pos-vexenaâqbiTadixq, velikanqscene, koji je qyes-tvovao na sva yetiri dosadašŠa festivala svo-jim prisqstvom, ali i sa dve predstave – „Pos-ledŠa traka” i „Odbrana Sokratova i smrt”.

TAYKATAYKA…I…I

Filozofija varÑivog prolexaPesnik M. je – ogrnqt teškim zimskim ka-

pqtom yijq je kragnq podigao sve do nivoaoyijq, ostavÑajqxi samo qzani otvor izmeñqŠega i na yelo nabijene qšanke – q izrazitofilozofskom raspoloweŠq tqmarao po maj-skoj vejavici, q yijim je divÑim kovitlacimana mahove nestajao yitav grad B, i razmiš-Ñao o varÑivosti godišŠih doba, o ŠihovojkrajŠoj qslovnosti, nesigqrnomontološkomstatqsq koji se svodi na prostq statistikq oproseynoj temperatqri i brojq sqnyanih od-nosno kišnih dana, ali ne govori ništa osqštini, o bqntovniykim danima popqt ovogkoji se ne dajq svrstati, jer, po svojoj xqdi iprirodi pripadajq zimi, a dolaze pred samkraj prolexa, q bleštavo zelenom, rascveta-lom majq, prkosexi qtvrñenom kalendarskomredq i meteorološkom poretkq, te je došaodo zakÑqyka da je, zapravo svaki dan godišŠedoba sam za sebe, a neki od Ših obqhvatajq yakyitavq godinq, od sqnyanog prolexŠeg jqtra,preko warkog letŠeg dana i vetrovitog jese-Šeg popodneva, sve do ledene zimske noxi, qkojoj se zamrznq yak i zvezde na nebq, pa q timdanimayovek – ako je pesnik –moweda prowi-vi yitav svoj wivot, od rane mladosti, prekozrelog doba, sve do nestajaŠa, a ako je mqdar ida qpozna svojq bqdqxnost, da spozna sopstve-nq prolaznost, xqdÑivost vremena koje ne te-ye ravnomerno kao ravniyarska reka, nego hi-rovito kao podzemne vode, i da wivi pamet-nije nego do sada, briwÑivo planirajqxi da-ne i sate koji sq mq preostali.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

politika Politika politika politika politika politika politika politika

8 SRPSKE NARODNE NOVINE

Posledice pobede Hamasana parlamentarnim izborima

Izrael qveo sankcijePalestincima

Nakon qspostavÑaŠa novog palestinskogparlamenta yijq vexinq yine pripadnici Ha-masa predsednik Mahmqd Abas i poslanici sq-kobili sq se oko daÑeg poštovaŠa sporazqmasa Izraelom i strategije za qspostavÑaŠe ne-zavisne palestinske drwave.

Q obraxaŠq poslanicima, povodom polaga-Ša zakletve q parlamentq, iz svoje rezidencijeq Ramali, Abas je yestitao Hamasq na pobedi iqpozorio poslanike da ne mogq da se odreknqsporazqma i obaveza koje sq palestinski lide-ri qspostavÑali još od kasnih osamdesetihgodina. Meñq ovim dokqmentima se nalaze re-zolqcije QjediŠenih nacija i Sporazqm iz Os-la koje je ratifikovao PLO i koji obavezqjqPalestince da mirnim pqtem dobijq nezavis-nost i osnqjq palestinskq drwavq.

„Prihvatali smo i qvawavali pravo svakogpojedinca, grqpe ili politiyke frakcije da iz-razi neslagaŠe sa bilo kojim delom sporazqmaali nexemo prihvatiti osporavaŠe legitim-

nosti sporazqma. Od trenqtka qsvajaŠa spora-zqmi sq postali deo realnosti kojoj ostajemoposvexeni”, rekao je Abas. Poslanici Hamasaqyestvovali sq q sveyanostipqtemvideoveze qs-postavÑeneizmeñqGaze iRamale jerimnije bi-lo dozvoÑeno da pqtqjq zbog izraelskih res-trikcija.

Lideri Hamasa brzo sq stavili do znaŠasvom predsednikq sa yime se ne slawq. „Postojivexi broj tayaka po kojima se ne slawemo”, izja-vio je Ismail Hanijah, jedan od lidera Hamasaidodaoda sqAbasa „biralinatqfqnkcijq zbogŠegovog programa, a da sq nas birali zbog drq-gayijeg programa”. Mašir al-Masri, portpa-rol i poslanik Hamasa rekao je da pregovori saIzraelom „nisq na našem dnevnom redq”. Ha-nijahiMasrikaoimnogidrqgilideriHamasaSporazqm iz Osla smatrajq mrtvim slovom napapirq i yesto navode da je i premijeràaron toisto tvrdio.IpakHanijah iAbas sq obexalidaxe se trqditi da izañq na kraj sa meñqsobnimrazlikama „kroz dijalog i razqmevaŠe kako bise oyqvalo nacionalno jedinstvo palestinskognaroda i zastqpali viši ciÑevi”.

Abas je podsetio da je i daÑe na najvišoj pa-lestinskoj politiykoj fqnkciji i ima velikaovlašxeŠa, kao i vrhovnq komandq nad pales-tinskim bezbednosnim snagama, iako je Hamasosvojio 74 od 132 mesta q parlamentq. äegovportparolSaebErekat jedodaodaakoHamasnebqde sarañivao, Abas mowe da smeni premijera,pa yak i raspiše nove parlamentarne izbore.

Vršilac dqwnosti izraelskog premijeraEhqd Olmert nazvao je prošle nedeÑe novi sa-ziv palestinske skqpštine na yelq sa Hamasom„teroristiykom vladom” i odbacio svakq mo-gqxnost pregovora sa ekstremistiykom grq-pom, ali i dodao da xe Izrael dozvoliti dos-tavÑaŠe hqmanitarne pomoxi Palestincima.Olmert je svoje komentare saopštio na sastan-kq izraelskog kabineta samo dan nakon što sqpalestinski poslanici polowili zakletvq.Olmert je zatrawio od kabineta da razmotriqvoñeŠe paketa sankcija Palestincima, što jeqbrzo zatim i qyiŠeno.

Bez krvi na podqPrvi dan direktnih pregovora izmeñq Beog-

rada i Prištine odrwan je prošle nedeÑe qBeyq.Na sastankqkoji je protekaoq znakqrazgo-vora o decentralizaciji vlasti, nije bilo reyio bqdqxem statqsq Kosova. Obe strane sq se slo-wile da je sqsret bio tolerantan, konstrqkti-van i informativan, mada sq iznele razliyitaviñeŠa o tome kolika ovlašxeŠa treba da ima-jq lokalne vlasti. Za meñqnarodnq zajednicq,najvexi qspeh predstavÑa to što je do sastankaqopšte došlo. „Nije bilo krvi na podq i nikonije izašao”, rekao je novinarima jedan zvaniy-nik QN, koji je weleo da ostane anoniman.

Referendqmsko cenkaŠeCrna Gora je zemÑama EQ, SAD, Rqsiji i

Kini qpqtila „pro memorijq” q kojoj predlaweda se 41% qkqpnog biraykog tela prihvati kaovexina validna za nezavisnost Repqblike. Do-kqment je qpqxen i ministrima inostranihposlova 25 zemaÑa ylanica Saveta ministaraEQ, koji xe na zasedaŠq 27. febrqara rasprav-Ñati o crnogorskom referendqmq. Q dokqmen-tq se qkazqje na maŠkavosti briselskog pred-loga da 55% izašlih biraya bqde dovoÑna ve-xina za nezavisnost.

Trawi se BogoÑqbBogoÑqb Karix se od prošle nedeÑe nalazi

na poternici Interpola. Pored naredbe o iz-davaŠq poternice, beogradski Okrqwni sqddoneo je i rešeŠeo sprovoñeŠqistrage protivKarixa i rešeŠe o odreñivaŠq pritvora, zbogsqmŠe da je sa troje saradnika zloqpotrebomslqwbenog polowaja oštetio drwavq za višeod 20 miliona dolara.

Kqlt orqwjaJedno istrawivaŠe je pokazalo da je vatreno

orqwje q Srbiji q velikoj meri rasprostraŠe-no i dostqpno velikom brojq Ñqdi. ZanimÑivoje da se daleko vexi broj registrovanog i nere-gistrovanogorqwja nalazi qrqkamaprivatnihlica, negoštoimanaorqwaŠaq zalihamanad-lewnih drwavnih organa. ProceŠqje se da se qsrpskim domaxinstvima nalazi 2.047.300 ko-mada orqwja, dok policija i Vojska imajq svega851.116.

EQ se štiti od KineKomesar Evropske qnije Piter Mendelson

predlowio je prošle nedeÑe zaštitne mere naqvoznqobqxqizKineiVijetnama, nakonšto jeBrisel otkrio qbedÑive dokaze da ove azijskezemÑe nepošteno spqštajq cene sportske obq-xe koja stiwe na evropsko trwište. Q izjavi zamedije kojq je potpisao komesar Mendelson,Evropska komisija predlawe tarife koje prog-resivno diwq cene sportskih patika q nared-nih petmeseci.Qkolikoove antidampingmerebqde odobrila evropska vlada, Mendelsonovprogram bi mogao da poyne da se primeŠqje qaprilqyimebicenaobqxe skoyila za 20odsto.

Kina razvija poÑoprivredqKina je obelodanila ambiciozne planove da

pomogne 800 miliona svojih stanovnika kojiwive na selq da sqstignq q ekonomskom pogledqone koji wive q gradovima. Povexan broj rq-ralnihinvesticija, poÑoprivrednihdavaŠaipoboÑšaŠe socijalnih qslqga sq glavni sto-weri politike da se stvori „novo socijalis-tiyko selo” za koje predsednik Hq üintao kaweda je prioritet. Prema proceni Svetske bankeova politika je znayajnije drqgayija od pret-hodne koja je iskÑqyivo bila fokqsirana naekonomski razvoj. Vexi znayaj bixe dat redis-tribqciji resqrsa i qspostavÑaŠq ponovneravnotewe prihoda.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

PLANETEPLANETEOKOOKO

Nox ñenerala (i novinara)NedeÑa za nama je prošla q znakq hapšeŠa

RatkaMladixa – koje se nije desilo.Navodno„lociraŠe” koje se „odigralo” q qtorak nave-ye, a zatim i „privoñeŠe pravdi”, qwivo sqprenosilineki sasvimozbiÑni srpskimedi-ji, tako da je javnost stekla qtisak da se neš-to zaista dogaña.

Qzalqd je Vlada Srbije sazivala konfe-rencije za novinare i demantovala glasine,objašŠavajqxi da qopšte ne zna gde je üene-ral, i da nikakvi pregovori sa Šim nisq vo-ñeni, a o hapšeŠq da i ne govorimo. Medijisq qredno objavÑivali ove demantije, da biposle Ših nastavÑali sa mnogo zanimÑivi-jom priyom o okonyaŠq jedne od posledŠihhajdqykih legendi q Srbiji (zadŠa xe, daka-ko, biti Radovan Karaçix). Pozivajqxi sena nezvaniyne izvore, neimenovane slqwbe-nike drwavne bezbednosti i sliyno, novina-ri sq rešili da na ovaj slqyaj stave taykq.Tako je Mladix „qhvaxen” negde q qnqtraš-Šosti Srbije, onda „prebayen” q Beograd, aodatle q Tqzlq – q vojnq bazq meñqnarodnihsnaga. SletaŠe q Hag oyekivalo se svakogtrena. Yak je i Karla del Ponte nasela nadezinformacije izjavivši da xe „narednihnekoliko dana biti presqdni”. Prošla jecela nedeÑa – i ništa. Mediji sq nas preva-rili, ali ne svojom krivicom. „Ako sq laga-li mene – i ja lawem vas”, kawe q jednoj pesmiBalaševix. Zvaniyni Beograd je takoñe(od)lagao kad god bi neko iz Evrope pomenqoizrqyeŠe Mladixa, i do sada mq je polazilo

za rqkom da, baš kao i novinari, ostane ne-kawŠen. Od sad, meñqtim, stvari bi mogleda krenq naopako.

Aqstrijsko predsedništvo EQ najavilo jeda xe Savet ministara Evropske qnije nasastankq q ponedeÑak (27. febrqara) podvq-xi da je pqna saradŠa s Haškim tribqnalomneophodna da bi se izbegao poremexaj q pre-govorima radi zakÑqyeŠa sporazqma o sta-bilizaciji i pridrqwivaŠq sa Srbijom iCrnom Gorom, i da xe to biti dosad naj-snawnije qpozoreŠe Beogradq. Q istom tonqna istq temq q Evropskom parlamentq govo-rio je Oli Ren, komesar za prošireŠe EQ.Najgori scenario je potpqna sqspenzija pre-govora sa Srbijom i Crnom Gorom koja mo-we da traje yak godinq dana! Blawa verzijabi bila odlagaŠe sledexe rqnde, što bi pot-pqno poremetilo yitav kalendar pregovora,tako da je pitaŠe da li bi oni bili zakÑqye-ni do kraja godine, i pored dobre tehniykepripremÑenosti. Sa drqge strane, srpskipremijer Vojislav Koštqnica izjavio je ka-ko sq evropske integracije od najvexeg znaya-ja za drwavq, i da zbog toga Vlada Srbije„predqzima sve što je q Šenoj moxi kako bise meñqnarodne obaveze prema Haškom tri-bqnalq q potpqnosti ispqnile”.

Da li to znayi da sq glasine tayne i da biMladix qskoro mogao da sretne SlobodanaMiloševixa? Ali, koga bi q tom slqyajq mo-gao da sretne Koštqnica? Mowda sebe kaoopozicionara? äegovq piramidq vlasti yq-vajq isti oni koji sq yqvali „faraona sa De-diŠa”, kako je Miloševixa nazvao jedan vla-dika. Vlada se javno hvalila kako nikoga nijeizrqyila Tribqnalq, jer sq svi otišli „dob-rovoÑno”.Mladix je prvi koji nexe da se pre-da. Makar po cenq Evrope.

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

Hanijah nominovanza premijera

Istaknqti lider Hamasa q oblasti GazeIsmailHanijah nominovan je prošle nedeÑeza palestinskog premijera. Palestinska or-ganizacija objavila je nominacijq samo dannakon što sq poslanici polowili zakletvq qparlamentq q kom vexinq sada drwe pripad-nici Hamasa. Hanijaha (46) q javnosti videkao lidera pragmatiynijeg krila Hamasa.

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik

Bqdimpešta, 2. mart 2006. 9

Poplava dinarskih kredita stanovništvqq Srbiji

NBS ponovo qpozorava grañaneda se ne prezadqwqjq

Prema podacima Narodne banke Srbije di-narski plasmani banaka q janqarq ove godinepovexani sq za 10,5 milijardi dinara, ili za2,9 odsto, pri yemq sq krediti stanovništvqostali na istom nivoq, dok se krediti priv-redi ostvarili rast od 2,3 odsto. Od qkqpno371,3 milijardi dinara odobrenih kreditatzv. indeksirani dinarski krediti stanov-ništvq yine yak 81,3 odsto, pri yemq se yak97,3 odsto te kreditne aktivnosti vezqje zadeviznq klaqzqlq dok je kod ostatka primeŠe-na indeksacija stopom inflacije.

Sliyna sitqacija je i kod kreditiraŠaprivrede gde indeksirani dinarski kreditiyine 83,4 odsto kreditne aktivnosti banaka

(86,1 odsto kredita vezqje se za deviznq klaq-zqlq a 3,9 odsto za stopq inflacije).

Potencijalna trawŠa za dinarskim kredi-tima q janqarq bila vexa za 41,9 odsto q odno-sq na qkqpan iznos odobrenih kredita – kodstanovništva za 33,6 odsto, a kod privredeza 42,6 odsto. Ako se posmatrajq samo for-malno podneti zahtevi realizovani prekokreditnih odbora banaka, odnos trawŠe irealizovanih zahteva je 124 odsto (kod sta-novništva 121,8 odsto, a kod privrede 126,7odsto).

Istovremeno, stepen naplativosti dinar-skih kredita q janqarq bio je na nivoq od 84,9odsto, pri yemq je kod stanovništva ta stopanešto vexa – 88,9 odsto, a kod privrede 81,9odsto.

Imajqxi q vidq ove pokazateÑe Narodnabanka Srbije je ponovo reagovala qpozorava-jqxi grañane da bqdq oprezni prilikom qlas-ka q kreditne aranwmane sa bankama i da dob-ro proqye sve klaqzqle qgovora, naroyito onekoje bankama dajq pravo da jednsotrano pro-mene qslove zadqwivaŠa.

YiŠenica je da neoyekivano visoke cehoveplaxajq recimo korisnidi dozvoÑenog minq-sa na tekqxim rayqnima ili oni koji lako po-sewq za platnim karticama. Yak i veoma po-voÑni stambeni krediti qmejq da zavarajq jerse obiyno gledajq samo visina meseyne rate, azaboravÑa se da xe visok ceh ipak biti pla-xen na krajq otplate pozajmice.

NBS oceŠqje da sq dinarski krediti in-deksirani rastom cena na malo yist marke-ting banaka kroz koji se q stvari najboÑeprikriva prava cena novca kojq one nqde napozajmicq.

Formqla, kamatna marwa plqs rast cena namalo, kod takvih kredita privlayi bqdqxedqwnike iskazanom niwom kamatnom sto-pom, pri yemq oni nisq q staŠq da sagledajqkoliko xe ih q stvari koštati pozajmica jerniko ne zna kolika xe biti inflacija.

Bez qstqpaka prištinske strane pokrajina bilako mogla da se ponovo pretvori q pravq klani-cq, sa ili bez etikete nezavisnosti. Zato decen-tralizacija predstavÑa rešeŠe za mnoge prob-leme, meñq kojima sq najvexi nedovoÑno prisqs-tvo policije i visoka stopa kriminala i korqp-cije. Londonski „Tajms”,

povodom poyetka srpsko-albanskih pregovoraq Beyq

Nezavisnost Kosova i Metohije je maksima-listiyko rešeŠe koje bi qgrozilo meñqnarodnopravo, stvorilo opasan presedan q svetq i kazni-lo mqltietniykq i demokratskq Srbijq. Kosovobi bilo potpqno neprincipijelno rešeŠe grani-ca na Balkanq nakon što je, tokom decenije deve-desetih, ta ista nezavisnost onemogqxena nekimdrqgim narodima – Srbima q Hrvatskoj i BiH.

Beyki „Prese”,deo iz analize briselskog „Institqta 4S”

(„Deset razloga zašto Kosovo ne treba da bqdenezavisno”)

Danci sq nakon Prvog svetskog rata na rayqnNemayke izgqbili deo teritorije. Po završetkqDrqgog svetskog rata Britanci sq nam ponqdilida povratimo teritorijq, ali smo mi to odbili.Zašto? Zato što smo razqmeli da bi tada mnogoproblema imali sa nemaykom maŠinom koja binam q tom slqyajq pripala. Bqdqxnost je vawnijaod prošlosti. Trols Froling,

generalni sekretar Asocijacije atlantskogsporazqma

Bio sam svega nekoliko pqta na slqwbi, ali sesvaki pqt posle toga osexam boÑe. To je neopisi-vo. Sveti kraÑ ima zaista yqdotvorno dejstvo naone koji dolaze q Deyane.

pqkovnik Paolo Leota,komandant italijanskog Kfora na Kosovq

i Metohiji

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

Mleko od ovcei kondom za Kosovo

Jardqm (to ti je, bajo, jeseŠe mleko od ov-ce) i borovnice na Yakorq. Nisam mislio daxq tako zapoyeti priyq. Kao što ni moja maj-ka nije mislila da xe me zayeti ispod Prok-letija. Prokleti ja. Jardqm bi, q stvari mo-gao biti moj otac, a ona – borovnica. Iz Be-rana smo išli q Pex, aqtobqsom preko Yako-ra. Ja bih pjevao cio pqt, i svi bi se yqdili„kako ovo dijete fino pjeva”. àta sam pjeva`,ne bih znao rexi. Mowda Arsena, ili KixqSlabinca, ili ono od Çimija Stanixa: „Mo-ja kobila Sqzi yesto šexe po prqzi…” Eh,kad je to bilo! Davnih dana. I onda paqza naYakorq. Jedna kafanica-qçerica, qnqtra dvatri stola qreñena prema strogim pravilimapop-arta: limene piksle i karirani stolŠa-ci sa progoretinama od cigareta i kqbanskihcigara (?). Qnqtra sedi Yegevara i yakorskagerila, i jednom reyjq – sve štima.

Pre neki dan q Beogradq otac i ja seli qtaksi, i qopšte nisam pratio kako, ali posleneke oyeve opservacije koja je prešla q kon-verzacijq, taksista iz çepa izvadi fotogra-fijq i retorski pita: „Znate li gde je ovo?”Kad ono – Yakor! Ni on, kawe, više ne ide ta-mo, pqt je opqsteo, divÑina vlada, i samo sta-da borovnice pasq padinq. Zaplaka se taksis-ta, pogledam – playe i tata. Playe tata, pla-yem ja – plakali smo obadva.

A dole ispod Yakora – Pex. Tamo je momocq bila tazbina.

A meni dedovina. Ali je to deda na vreme

prodao, negde 70-tih. Mada se i posle demon-stracija, asocijacija i zajebanicija, dostadobro prodavalo, ne bi ništa izgqbio da jejoš sayekao; cene sq se drwale visoko, ipak jeto sveta zemÑa, a što se albanske strane ti-ye, ona je sve to pošteno plaxala. Tako da smona krajq prodali sve. Jedino granice nismohteli da prodamo, i oko toga se sada, ako samdobro shvatio, vodi diskqsija. To što jeqnqtra katastarski odavno pripada Albanci-ma, ali ovo okolo, ta famozna opna, koja ne-kome mowda zvqyi irealno, ona mora da osta-ne naša. Rqska flaša – pobeda je naša. Rqs-ka šoÑa – pobeda je moja. Jeste, kawe neko, ašta je sa manastirskom zemÑom! Pa to pitajSlobq – šta je sa manastirskom zemÑom, išto je nije vratio Crkvi kad sq ga molili daim vrati ono što sq im komqnisti odqzeli.Gledam tako sve te opcije q opticajq, sva takompromisna rešeŠa q pokqšajq da se izbeg-ne sqñeno: „sqštinska aqtonomija”, „konfe-deracija”, „Kosovo kao evroregija”, „modelHongkonga”, kad mi odjednom pawŠq privqye,hm, mora da je greška – „kondominijqm”?!

Znam ja šta je, da prostite, kondom, to jeono za ono, što se navlayi na mqški spolniorgan radi predohrane od zaraze i zatrqdŠa-vaŠa, nazvana po pronalazayq engleskom le-karq Kontonq. Proverim q leksikonq kad ononije to. Kondominijqm znayi: zajedniyko vla-daŠe više drwava nekom teritorijom, a kon-dominqs znayi: sqvlasnik. Svašta, rekoh,kakve to veze ima sa Kosovom, i ko bi tq biokondom, a ko kondominqs tj. kondom plqs?Gledam daÑe po leksikonq, kad ono još jednarey na isti koren i temq, da ne kawem rešeŠesvemq – kondonacija. àta je sad to? Terminiz prava, znayi: „poklaŠaŠe, darivaŠe, op-rošteŠe” (zvqyi kao gradacija).

ABV

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

Atmosfera podgrejavaŠainflatornih oyekivaŠa

Dejan Erix, profesor na Beogradskojbankarskoj akademiji, oceŠqje za Danaskao veoma dobar manir Narodne bankeSrbije da prati zbivaŠa na domaxem fi-nansijskom trwištq i qpozorava grañanekada qoyi opasnost od potencijalne preva-re. „YiŠenica da banke indeksirajq dinar-ske kredite sa rastom cena na malo, nijedobra vest. To znayi da bankari anticipi-rajq inflacijq yime se stvara atmosferapodgrejavaŠa inflatornih oyekivaŠa”,istiye Erix.

Vladimir Jeftix

Neposlqšni bqmerangYovek je jedina wivotiŠa koja pije kada nije

wedna, jede kad nije gladna i telefonira q sva-ko doba.

�

âqdi sq izmislili da pas voli kosti da bipojeli meso.

�

Zašto neki Ñqdi sa prirodnim zqbima ima-jq veštayki osmeh.

�

Verqj q Ñqde, ali Ñqdima ne verqj.

�

Ove teškoxe sq privremene, kao i mi, neštomora proxi – ili teškoxe ili mi.

�

Nesposobni imajq sposobnost da onesposobesposobne.

�

Raziñi se, dolazi demokratija.

�

Sve se radi po zakonq, alimoraš nekoga i dapoznaješ.

�

Sposobni sq prepqšteni sebi, a o nesposob-nima brine drqštvo.

�

Jedinstveni smo q svetq, ali ne i kod nas.

�

Yqo sam da xe sqtra biti boÑe, ali ne ovde.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven

10 SRPSKE NARODNE NOVINE

Predaja pantÑika q Srpskoj gimnaziji q Bqdimpešti

Otvarajq nam se vrata zrelosti!

Febrqar je od pamtiveka name-Šen pokladama, faršangamairaznimveselimišaÑivim

priredbama. Q tom dqhq je 25. feb-rqara prireñena i tradicionalnamanifestacija naše gimnazijepod nazivom Predaja pantÑika.To je jedinstvena sveyanost prili-kom koje se qyenici 12. razreda ki-te plavom trayicom na reverqšto, q stvari, predstavÑa simbolzavršetka sredŠoškolskog ško-lovaŠa i qlazak na velika otš-krinqta vrata matqre.

Fiskqltqrna sala je i ovoga pq-ta bila prepqna znatiweÑnih pri-jateÑa, sqznih roditeÑa i ponos-nih roñaka. NesvakidašŠq sveya-nost qveliyala je i dekoracija raz-nobojnih rqwa od papira. Na sa-mom poyetkq, po qstaÑenom obiya-jq, pqštala se tiha mqzika. Sledi-la je najava matqranata i defileslavÑenika.

Ove godine je, bez ikakve sqmŠe,na Predajq pantÑika najviše qti-cala epoha renesanse i doba ViÑe-ma àekspira. Naime, devojke behqobqyene q lepe haÑineprofiŠenogqkqsa renesansne Italije. Momcisq bili moderno ali, takoñe, sve-yano obqyeni.

Nakon defilea okqpÑenima seobratila Natalija Petrovix qye-nica 11. razreda. Ona je q ime svojegeneracije pozdravila matqrante,direktorkq, profesore, visokezvanice i prisqtne roditeÑe. Qsvom kratkom govorq nagovestilaje bqdqxe dane matqranata, a istotako dala je pregled sveyanosti.

Program trexaka beše zamiš-Ñen kao moderna prerada àekspi-rove drame: Romeo i Jqlija. Priyaje bila ista, yak sq se i imena glav-nih likova podqdarala sa dobroznanim liynostima iz dela en-gleskog literatora. Meñqtim, na-yin govora, qpotreba modernih iz-raza i stil oblayeŠa behq q potpq-nosti otelotvoreŠe savremenesvakodnevice.

Bilo je nekoliko naglašenihsmešnih scena koje sq doprineledqhovitom pokqšajq da se izvedehqmorom zasqt igrokaz. Pojedinigegovi sq bili na mestq dok sq neki

poeni ostali bez odgovarajqxereakcije pqblike. No, svakako tre-ba imatina qmqda je to bio tek po-kqšaj da se doprinese qspešnostimanifestacije. VaÑa naglasiti dasq Vidosava Svoboda i KristinaBekix, razrednici 11. razreda,qlowile veoma mnogo trqda da seova sveyanost realizqje.

Posle ovog dela programa qsle-dio je sveyani govor slavÑenika.Q ime bqdqxih matqranata besedqsq na srpskom i mañarskom jezikqproyitale SaŠa Dokix i Olga Gq-Ñaš:

„Poštovani profesori, dragiroditeÑi, ceŠeni prijateÑi! Ve-lika mi je yast što q ime matqra-nata mogq da vas pozdravim i davam se zahvalim što ste svojimprisqstvom qveliyali ovq sveya-nost koja predstavÑa prekretnicq

q našem wivotq. Posebno bih vo-lela da se q ime cele generacijezahvalim našim razrednim stare-šinama q školi, profesorimaDejanq Yiyixq i Jqlijani Kotor-yevix kao i razrednom starešiniq domq, profesorq Milanq üqri-xq, koji sq bili qz nas yetiri godi-ne i brinqli o nama. Molimo raz-redne starešine i direktoricqKaticq Rqs da prime ove male da-rove kao znak pawŠe. ZahvaÑqjemose i našoj direktorici kao i svimostalim profesorima, nastavni-cima, qyiteÑicama i, naravno,roditeÑima koji sq nas q svemqpodrwavali. Takoñe bih se zahva-lila i qyenicima i razrednicima11. razreda zbog qlowenog trqdadanam qlepšajq ovaj dan.

Predaja pantÑika za nas, matq-rante, tek sada dobija pravi zna-

GostovaŠe pesnika iz kixenog Srema

ZahvaÑqjqxi zalagaŠq qyiteÑice Snewane Došix,koja od leta ponovo radi q Srbiji, q bqdimpeš-tanskoj Srpskoj školi boravili sq pesnici iz

Srema. Ovom prilikom naši ñaci sq mogli da qpoz-najq stihove NedeÑka Terzixa iz Sremske Mitrovi-ce i Sekqle Petrovixa iz Beoyina.

Q predveyerŠim satima, 23. febrqara, q Srpskomñaykom domq prireñeno je kŠiwevno veye. Tom pri-likom je goste pozdravio Dragomir Dqjmov, zamenikdirektora, koji je prisqtne qpoznao sa dosadašŠomdelatnošxq pomenqtih pesnika.

NedeÑko Terzix je do sada objavio yetrdeset petkŠiga, kako pesama tako i proznih tekstova, zatimkritiykih ogleda, televizijskih i radio scenarija.Prvq kŠigq je objavio daleke 1975. godine, a do sadasq Šegova dela prevedena na dvadesetak jezika. Do-bitnik je mnogih kŠiwevnih i drqštvenih prizna-Ša od kojih mq je najdrawa specijalna nagrada iz da-lekog Japana kojq je dobio za svoje izqzetne haikqstihove.

Sekqla Petrovix je sa slqšaocima podelio pes-niyka ostvareŠa iz svoje prve, i za sada jedine, zbir-ke pod nazivom „Trawim ogŠište”. Lirski ton i ta-nani osexaj za lepotq stihova izqzetne newnosti, ot-kriva sadašŠeg, a qjedno nagoveštava i bqdqxeg pes-nika koji xe svojq yitalaykq pqblikq još zasigqrnooyarati svojim pesmama.

Sqsret sa kŠiwevnicima q üaykom domq bio jeveoma qspešan, koji xe ostati q lepom sexaŠq našihqyenika. Sqtradan sq se sremski pesnici predstavi-

li osnovcima q školi. Tom prilikom je osim qobi-yajenog yitaŠa stihova qsledilo i jedno iznenañeŠe.Naime, Aleksandar Bogdanovix, qyenik 4. razreda,bio je qyesnik pesniykog kampanaObedskoj bari, yijije inicijator i glavni organizator bio NedeÑkoTerzix. Ovom prilikom je gospodin Terzix Aleksan-drqBogdanovixq qrqyio kŠigq q kojoj se nalaze pesmesvih qyesnika pesniykog kampa, pa tako i stihovi na-šeg mladog pesnika. Zatim je iznenañeni i primetnoganqti Aca proyitao svoje objavÑene pesme. To je,qjedno, i prva kŠiga q kojoj sq štampane pesme našegAce iz bqdimpeštanske Srpske škole.

D. D.

NedeÑko Terzix, Aca Bogdanovix i Sekqla Petrovix

Generacija gimnazijalaca 2002–2006.

yaj, tek sada shvatamo o yemq sqpriyale prethodne generacije.Stojexi ovde ispred vas sa pan-tÑikama na grqdima, nemirima qsrcima, svesni smo da se jedan deonašeg wivota završava baš ovde,sa posledŠim zvqkom melodije, ida nam se otvarajq vrata zrelosti,novi wivot kojem tek treba da sedokawemo. Q tradicionalnomplesq matqranata potrqdixemo seda vam doyaramo atmosferq rene-sanse q vreme Vilijama àekspira,neostvarenq Ñqbav Romea i Jqlije.Verqjemo da xete bar na trenqtakosetiti dqh tog vremena. Ponekad,reyi sq sqvišne, zato dopqstite davas zajedno sa mqzikom vodimo.”

Potom sq qrqyeni pokloni, a od-mah zatim sveyanq besedq je odrwa-la direktorka Katica Rqs. Ona je qsvom govorq qkazala na qlowenitrqd profesora i powrtvovanostroditeÑa s ciÑem da matqrantijednoga dana qspešno završe svojegimnazijsko školovaŠe. Matqran-tima je, pak,powelelamnogoqspeha.

Igra matqranata je bila veštakombinacija drevnog i modernogplesa. Profesorka Monika Fe-renc je i ove godine, kao vex toli-ko pqta, pokazala svoje qmexe kadase radi o veštom odabirq mqzike,o osmišÑavaŠq i qvewbavaŠq ko-reografije. Mnogi sq se slowilida je to bio vrhqnac te, još dqgopomiŠane veyeri. Ritam, koreog-rafija, veština izvoñeŠa i odexaqyinili sq svoje. Neprestani ap-laqz je pratio svaki korak matqra-nata. A na samom krajq igri sq sepridrqwili i razrednici 12. raz-reda, a takoñe i roditeÑi.

Bila je to još jedna lepoosmiš-Ñena manifestacija q nizq qsta-Ñenih školskih sveyanosti od ko-jih je, svakako, za gimnazijalce naj-bitnija Predaja pantÑika.

D. D.

info info info info info info info info info info info info Info info

Bqdimpešta, 2. mart 2006. 11

NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov. Finansirase na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvom Drwavnezadqwbine za maŠine. Sqfinansijer: Ministarstvo kqltqre i medijaRepqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqje se kodizdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség, 1065Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili na wiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je 4000 ft.za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) – àtampa:KOMP-pres Kft. Odgovorni poslovoña:Ferenc Iboš. – Tehniyki rqkovodilac:KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Home page: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: stepanov@freemail.hu

HU ISSN 1215–072 x

KŠiwevno veye Dragomira DqjmovaSrpska mesna samoqprava q BataŠi srdayno vas poziva na kŠi-

wevno veye Dragomira Dqjmova, „Nastanak romana Voz savesti”, ooptaciji bataŠskih Srba 1923, koje xe se odrwati q sqbotq 11. mar-ta 2006. q 18 sati, q sedištq Srpske maŠinske samoqprave (BataŠa,Qlica HqŠadijeva 58).

LetŠi košarkaški kampna Kopaonikq

Od ove godine sva zainteresovana deca iz Mañarske mogq organi-zovanoda qyestvqjq nameñqnarodnomLetŠemkošarkaškomkampqna Kopaonikq. Kamp ima licencq FIBE i prqwa vrhqnske qsloveza rad mladim košarkašima (od poyetnika do profesionalaca).Qyešxe na kampq je mogqxe q sledexim terminima:

1. Meñqnarodni basket festival: 23-30. jqni 2006.Krexe se 23. jqna, q petak, rano qjqtrq iz Bqdimpešte, a stiwe se

istog dana, kasno popodne. Povratak: 30. jqna, q petak – oko 13.00 sekrexe s Kopaonika.

• 32 tima, osam qtakmica• Pravo qyešxa imajq deyaci i devojyice roñeni 1992. godine i

mlañi.• Cena: 18.900 dinara2. Ostale smene (opšti kamp)II 30. 06 – 10. 07.III 10. 07 – 20. 07.IV 20. 07 – 30. 07.V 30. 07 – 09. 08.VI 09. 08 – 19. 08.• Cena: 22.500 dinara3. Sem navedenih, organizqjq se i specijalistiyki kampovi za beko-

ve, šqtere i visoke igraye, poyev od 15 godina starosti.Q gore navedene cene sq qkÑqyeni troškovi smeštaja, ishrane,

terena, trenera, treninga i qtakmica. Pqtni trošak nije qrayqnatqcenq.Nanavedenecene se odobravapopqstod10%qkoliko se yita-va sqma qplati do 1. maja 2006. godine. Cene kojq plaxajq roditeÑi,verovatno xe biti mnogo niwe od navedenih, pošto xe deo troško-va finansirati naše samoqprave.

DetaÑne informacije: Milan Stepanov (06-30-392-6440) ili vebsajt www.yubac.co.yu

Deyji klqb „àarena barka”

Srdayno poziva velikei male na zajedniyko drqweŠe

5. marta, q nedeÑqna brodq „Vogue” od 10 do 13 sati

Gostqje pozorišna trqpa „Osmeh” iz Srbije sa predstavompod naslovom „Debelo zaÑqbÑen”. Mališane oyekqje i Milan

sa svojom likovnom radionicom.Qlaz je 400 ft, a posetioce – mališane q paqzi oyekqjq kolayi

i sokovi.

Bal q KalazqQ Kalazq xe se q mesnom Domq kqltqre 3. marta (q petak)

sa poyetkom q 20 sati odrwati balsko veseÑe.Tom prilikom goste xe zabavÑati orkestar „Yabar” iz Baje.

Cena qlaznice je 1.000 forinti.Za decq do 14 godina qlaz je besplatan.Rezervacije na telefon: 26- 343-345.

Program Srpskog kqltqrnog klqbaq Bqdimpešti

q martq mesecq 2006.9. mart – Veye qz mqzikq

16. mart – Projekcija domaxeg filma23. mart – KŠiwevno veye – gost Svetlana Velmar Jankovix30. mart – àahovsko veye

Skqpštinska sednicaq segedinskom Srpskom klqbq

Skqpštinska sednica q segedinskom Srpskom klqbq odrwaxe se5.marta 2006. q 11 yasova q sgedinskomSrpskomklqbq (Segedin,Ql.àomoñibr. 3).Dnevni red:ocena rada q 2005. godini • informacijeo finansijskom staŠq • plan rada za 2006. godinq • razno

Organozatori oyekqjq sadašŠe q bqdqxe ylanove na skqpštinskqsednicq.

Dan wena q SegedinqTradicionalna proslava Dana wena q Segedinq odrwaxe se 5.marta, sa poyetkom q 12.30 yasova q segedinskom Srpskom klqbq(Segedin, Ql. àomoñi br. 3). Organizatori, segedinska Srpskasamoqprava i segedinska mesna srpska zajednica srdayno oyekqjq

sve goste.

Festival amaterskih deyjihdramskih radionica

18. marta 2006. sa poyetkom q 10.30 sati q Seoskom domq q DesciOve godine se nastavÑa inicijativa pokernqta prošle godine,

sa ciÑem da deca qpoznajq i zavole srpskq dramskq delatnost i da ina taj nayin yqvajq i negqjq svoj materŠi jezik. Organizatori fes-tivala sq Kqltqrni i dokqmentacioni centar Srba q Mañarskoj iSamoqprava Srba q Mañarskoj. DetaÑan program i lista qyesnikabixe objavÑeni q sledexem brojq SNN.

Ispravke1% za Kqltqrno qdrqweŠe „Banat”

„Bánát” Szerb Kulturális Közhasznú Egyesület6772 Deszk, Felszabadulás u. 41.

Poreski broj: 1908472999-1-06

Pomawite svojq crkvq…Thököly Száva Alapítvány– poreski broj: 18661208-1-13Budai Szerb Ortodox Egyházmegye – tehniyki broj: 0420

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

Jevrejski opadayi brzo sq se qve-rili da je nemogqxe ocrnitiMarijq Isqsovq, i na osnovq

informacija koje imajq mnogo jelakše dokazati äen vrlinski ka-rakter. Zbog toga (…) se trqde dadokawq da Marija nije bila üevakada je zayela Hrista. Oni tvrdeda proroštvo o roñeŠq Mesije odüeve nikada nije ni postojalo i daneosnovano qzvisqjq Hrista, poš-to se, navodno, na äemq ispqniloproroštvo. Jevrejski prevodiociStarog Zaveta na gryki prevodedobro poznato proroyanstvoIsaije (7:14) ovako: „I gle, mladawena xe zayeti”. Oni tvrde da jev-rejska rey: Aalma znayi „mladawena” a ne „ñeva”(devica, prim.qr.) kako stoji q sveštenom prevo-dq „sedamdesetorice”, gde se tajdeo prevodi: „I gle, ñeva xe zaye-ti”. Tim prevodom weleli sq dadokawq da Hrišxani „nepravil-nimprevodomreyiAalma”pripi-sqjq Mariji nešto potpqno nemo-gqxe – zayexe bez mqwa, dok se roñe-Še Hristovo nije razlikovalo odostalih Ñqdi. Q stvari, zlona-mernost drqgih prevodilaca jeoyigledna, jer qporeñeŠem raznihdelova iz Biblije biva jasno da„Aalma” oznayava qpravo „ñevq”.Alinisq samo Jevreji, vex sq i nez-nabošci na osnovq svojih tradi-cija i proroštva, oyekivali da

SpasiteÑ sveta bqde roñen od ñeve.„Kako xe to biti kada ja ne znam zamqwa?”, pitala je Marija, jer se za-vetovala na devstvenost, arhanñe-la Gavrila koji joj je blagovestioroñeŠe Hrista.

I anñeo odgovori: „Dqh Svetidoxi xe na tebe i sila SvevišŠegaosenixe te, zato xe ono što xe seroditibiti svetoinazvaxe seSinBowji”.

Kasnije se Anñeo javio i praved-nom Josifq, koji je hteo da otpqstiMarijq iz doma, videxi da je zaye-la bez braynog odnosa s Šim. Josi-fq arhanñel Gavrilo reye: „Ne bojse qzeti Marije wene svoje, jer onošto se qäoj zayeloodDqha jeSve-toga”, i podsetio ga je na proroš-tvo Isaijino da xe ñeva zayeti(Mt. 1:18-25). Rascvetala palicaAronova, kamen koji se sam odva-lio od planine, viñen q snq Navq-hqdonosorovom, a protqmayen odDanila, zatvorena vrata koja je vi-deo Jezekija i mnogo drqgo q Sta-rom Zavetq izobrawava roñeŠe odüeve. Kao što Adam bi stvoren

Foto:I

van

Jakš

ix

Otac Serafim Roqz

Pad yovekov (2)

PoznaŠe dqhova postiwe sepotpqno drqgayije no štopretpostavÑa neopitni i nes-

motreni istrawivay. NeposrednoopšteŠe sadqhovima zaneiskqsno-ga je najvexa nesrexa ili predstav-Ña izvor najvexih nesrexa.

Bogonadahnqti pisac kŠigePostaŠa kawe da je nakon padaprvih Ñqdskih „bogova” (Adama iEve), Bog – izrekavši nad Šimasqd (još dok nisq bili izgnani izraja): „napravio rize kowne i qŠih ih odenqo” (3,20). Rize kowne,po objašŠeŠq svetih Otaca (sv.Jovan Damaskin), oznayavajq našqgrqbq plot, koja se izmenila pri-likom pada, izgqbivši svojq tana-nost i dqhovnost i stekla svojq sa-dašŠq neosetÑivost (za svet dq-hovni). Mada je prvobitni qzrokove promene bio pad, ovo preina-yeŠe se izvršilo pod qplivomSvemogqxeg Tvorca, po äegovojneiskazanoj milosti prema nama,prema našem najvexem blagq. Me-ñq ostalim za nas korisnim posle-dicama koje proizlaze iz staŠa qkome se sad nalazi naše telo, dqw-ni smo da qkawemo da smo mi Ñq-di, zahvaÑqjqxi tome što je na na-še telo pala „Bowja kazna” neo-setÑivosti, postali nesposobnida yqlno vidimo dqhove pod yijqsmo vlast nispali… Premqdrosti dobrota Bowja postavila je takopregradq izmeñq Ñqdi nizvrgnq-tih q oblast zemnq i zlih dqhova,

kao što zemaÑske vlasti tamniy-kim zidom odeÑqjq zloyince odÑqdskog drqštva da oni, sledexisvojq samovoÑq, ne bi škodilidrqštvq i razvraxali drqge Ñqde(sv. Jovan Kasijan). Pali dqsi de-lqjq na Ñqde nevidÑivo nanosexina Ših grehovne pomisli i osexa-Ša, a tek sasvim malobrojnima je,saBog jedini zna kojih razloga, da-to da dqhove yqlno vide.

Obqyena q telo, Šime zakrivenai odvojena od sveta dqhova, dqšasebe postepeno obrazqje izqyava-Šem zakona Bowjeg ili, što je is-to, qpoznavaŠem hrišxanstva, istiye sposobnost da razlikqje dob-ro od zla. Kad se q tome qsavrši,darqje joj se time dqhovno viñeŠe,tj. osexaŠe dqhova, a ako se to po-kawe saobrazno ciÑevima Bogakoji je rqkovodi, mowe joj se daro-vati yak i viñeŠe yqlno, bqdqxi dasq obmana i sablazan dqhovska zaŠq vex mnogo maŠe opasne, a opit-nost i znaŠe korisni. Pri rastav-ÑaŠq dqše od tela vidÑivomsmrxq mi ponovo stqpamo q red idrqštvodqhovnihbixa.Iz toga sevidi da je radi srexnog stqpaŠa qtaj svet neophodno blagovremenoobrazovaŠe sebe Bowjim zakoni-ma, i danam je qpravo za toobrazo-vaŠe sebe iznqtra i ostavÑenovreme, koje svakom yovekq oprede-Ñqje Bog za stranstvovaŠe na zem-Ñi. To stranstvovaŠe naziva se ze-maÑskim wivotom.

Sveti Jovan àangajski

Namere jeretika da obešyastesvagda devstvenost Marijinq

reyjq Bowjom iz netaknqte i nevi-ne zemÑe, tako je isto Slovo Bowjesazdao Sebi telo q devestvenoj qt-robi, kada je Sin Bowji postaoNovi Adam da bi ispravio pad qgreh prvog Adama (sv. IrinejLionski).

Besemeno zayexe Hristovo mog-li sq da poriyq samo oni koji po-riyq JevanñeÑe da je Crkva Hris-tova odqvek ispovedala Hrista„ovaploxenog od Dqha Svetog iMarijeüeve”. AliroñeŠeBoga odPrisnoñeve Marije bio je kamenspoticaŠa za one koji sq se htelinazvati hrišxanima, ali nisq we-leli smirenoqmÑe i nisq revnova-li za yistim wivotom. Yisti wi-vot Marijin prekor je onima ne-yistih misli. Da bi bili hrišxa-ni oni nisq smeli poricati da jeHristos bio roñen od üeve, ali sqpoyeli da tvrde da je Marija osta-la üeva samo „dok rodi sina svogai prvenca” (Mt. 1:25).

Posle roñeŠa Isqsovog, govo-rio je lawni qyiteÑ Helvidije (4v.) i mnogi posle Šega, „Marija jestqpila q sqprqwniykq vezq sa Jo-sifom i imala od Šega dece, kojise q JevanñeÑq nazivajq braxom isestrama Hristovim”. Ali rey„dok” ne oznayava da je Marija os-tala üeva samo do tog vremena.Rey „dok” kao i sliyne reyi yesto

oznayavajq veynost.QSvetomPis-mq reyeno je za Hrista: „Zasijaxe qdane äegove pravda i svqda mirdok teye meseca” (Ps. 71:7), ali tone znayi da xe kada pri krajq svetane bqde meseyeve svetlosti i prav-da Bowja nestati; tada xe ona tri-jqmfovati. (…) To je isto tako ne-

tayno kao i misliti da sq braxa isestre Hristove bili deca äegovePresvete Majke. Imena braxe isestara imajq najrazliyitija zna-yeŠa; oznayavajq odreñeno srod-stvo izmeñq Ñqdi ili Šihovq dq-hovnq bliskost, qpotrebÑavajq senekada q širem, nekada q qwemsmislq. (…)

Q JevanñeÑq se ne vidi da sq onikoji se nazivajq braxom Isqsovombili deca äegove majke. Napro-tiv, bilo je poznato da sq Jakov idrqgi bili sinovi Josifovi, za-rqynika Marijinog, koji je bioqdovac i imao dece sa prvom we-nom. (…) Da takozvana braxa i ses-tre Gospoda nisq bila deca äego-ve Majke jasno je iz yiŠenice da jepre smrti Gospod predao SvojqMajkq na staraŠe svom voÑenomqyenikq Jovanq. Zbog yega bi on toqyinio da je Ona imala drqge deceosim äega? Oni bi se sami brinq-li o äoj. Sinovi Josifovi nisq sesmatrali obaveznim da se starajqo äoj, smatrajqxi je maxehom, ilinisqosexaliÑqbav kakvqdecaose-xajq prema roditeÑima, i kakvq jeza äq osexao Jovan.

PawÑivo proqyavaŠe SvetogPisma pokazqje jasno neosnova-nost prigovora protiv Prisnoñe-ve Marije i posramÑqje one kojiqye drqgayije.