Pitagora je u VI veku pre nove ere osnovao pitagorevacko bratstvo u Krotonu, u Juznoj italiji. Bratstvo je bilo pre svega religioznog karaktera, a samog Pitagoru su smatrali bozanskim covekom ili demonom (genije). Drustvo je licilo na grcke skole koje su se javljale u to vreme, ali je posedovala religiozan i asketski karakter. Pored toga, Pitagora je imao jak politicki uticaj u Krotonu, pa se smatra da je drustvo bilo i politicko ali za to nema opravdanih dokaza.Sto se tice religije, drustvo je zastupalo asketizam, ucenje o cistoti i ociscenju koje se nadovezivalo na ucenje o seobi duse. U askezu su ubrajali utanje, muziku i izuavanje matematike. Uenje o seobi due je pitagorevako drutvo najverovatnije primilo od orfizma, koji je u to vreme bio uticajna religija, i koja je oboavala Dionisa i njegov entuzijastiki i ekstatiki karakter. Pitagora je najvie panje posvetio matematici i metafizikom aspektu brojeva. Sve stvari su brojive, a odnos izmedju stvari moemo izraziti matematikim proporcijama. Posebno je fasciniralo pitagorevce otkrie matematikih odnosa tonova u muzici. Moe se rei da visina tona zavisi od broja, odnosno od duine ice instrumenta, pa se i intervali na lestvici mogu izraziti razlomcima. Kako harmonija muzike zavisi od broja, isto su smatrali i za harmoniju kosmosa. Aristotel u metafizici kae: Poto su videli da se svojstva i muzike razmere mogu izraziti brojevima, i kako im se inilo da su sve stvari itavom prirodom oblikovane brojem, oni su smatrali da su elementi broja elementi svega bivstvujueg i da je itavo nebo harmonija i broj. Ovo uenje je ilo tako duboko da su same stvari smatrali brojevima.Pitagorevci su smatrali da su elementi broja parno (neogranieno) i neparno (ogranieno). Iz njih proizilazi Jedno, jer je ono i parno i neparno a iz Jednog proizilaze svi brojevi. Izgleda da su pitagorevci brojeve shvatili prostorno, tako da je Jedno predstavljalo taku, dva liniju, tri povrinu, etiri vrsto telo. Stoga rei da su sve stvari brojevi znai da se sva tela sastoje od taaka ili jedinica u prostoru, koje zajedno ine broj. Ogranieno i neogranieno treba shvatiti u kosmikom smislu. Ogranien je svet, a oko njega se nalazi neogranieni vazduh koji ovaj udie. Stoga stvari u ogranienom kosmosu u sebi sadre neto od te beskonanosti.