Univerzitet u Beogradu

Šumarski fakultet

Seminarski rad iz

Plantažnog šumarstva

Piantaže oraha

(Juglans regia)

Student: Profesor:Vladan Ivetić

Obrenović Aleksandar 65/2009

Snežana Stanojković 90/2009

1.0. UPOTREBNA VREDNOST ORAHA

Orah je veoma, ali ipak nedovoljno rasprostranjena vrsta drveta. Od velikog je značaja kao vrsta sto proizilazi iz njegove višenamenske upotrebe. Plod je bogat vitaminima, mineralnim materijama (3%), uljem (50-80%), belančevinam (12-25%). Orahovo drvo je veoma skupoceno, a furnir mu se nalazi među najkvalitetnijim. Upotrebnu vrednost imaju i zeleni plodovi i njihov omotač, kao i list i kora oraha. Plantaže oraha daju od 1500-2000kg orahovog jezgra po hektaru, što njegovo gajenje čini veom arentabilnim. Unapređenjem proizvodnje oraha mogu da se ostvare značajni ekonomski rezultati, uključujući i značajne mogućnosti deviznog prihoda, imajući u vidu da je i svetsko tržište nedovoljno snabdeveno plodovima i drvetom oraha i da postoje praktično neograničene mogućnosti izvoza. U cilju povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha se kao međukultura sadi leska i kajsija, koje mogu da se koriste tokom prvih 10-15 godina razvoja zasada. Ove kulture, zbog ranijeg plodonošenja u odnosu na orah, obezbeđuju povoljnije ekonomske rezultate do perioda dobrog uroda oraha. Ako pored navedenih, kao međukultura mogu da se koriste i druge vrste kao što su: breskva , višnja, malina i jagoda. Orah je voćna vrsta pogodna čak i za biološku proizvodnju. Jestivi deo dvostruko je zaštićen, tako da najčešće ne sadrzi ostatke pesticida. Može se plantažno uzgajati uz minimalni broj tretiranja ako se odaberu sorte otporne na bolesti i štetočine. Proizvodnja oraha kod nas ima veliki perspektivu jer mu odgovaraju klimatski i edafski uslovi. Koristi se i u industriji namestaja, kao i u auto industriji za ekskluzivne modele automobila, za izradu muzickih instrumenata, rezbarenje.

1.1. Orasi donose zaradu

POKUPITE NOVAC IZ ZEMLJE Sve se više priča o komercijalnoj isplativosti sadnje oraha. O tome šta je sve potrebno, na kakvom zemljištu uspeva, koja je tehnologija sadnje i o drugim zanimljivim pitanjima o savremenoj proizvodnji oraha , govori Prof.dr. Slobodan Cerović - Departman za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.Za podizanje savremenih zasada oraha treba koristiti sorte i selekcije dobrog kvaliteta ploda i velike rodnost. Visoka rodnost podrazumeva izraženu genetsku osnovu sorte i selekcije za visoku rodnost (više ženskih cvetova u grupi i rodnost i lateralnih, a ne samo vršnih pupoljaka), kao i za otpornost na bolesti i mraz. Otpornost na mraz podrazumeva kasniji početak vegetacije, kako bi se izbegle štete od poznih prolećnih mrazeva koji najviše štete pričinjavaju orahu i rani završetak vegetacije kako bi se izbegle štete od zimskih mrazeva itd.

Sadnice odabranih sorti i selekcija oraha moraju biti proizvedene vegetativnim putem (kalemljenjem). One će dati prve plodove već u drugoj, trećoj, a najkasnije u četvrtoj vegetaciji (sl.1.. sorta Rasna rađa već u rasadniku).Znatnijeg roda će biti kad se dovoljno razvije kruna, posle osme godine. Orah je vrlo dugovečna voćka, živi 100 i više godina mada se puni rod planira na 50

godina. Stablo oraha relativno sporo raste, 4/5 zapremine svoje buduće krune postiže tek za oko 15 godina, dok se kod većine voćnih vrsta u savremenim zasadima to ostvaruje u toku četvrte vegetacije. Zato za ekonomičnu proizvodnju u savremenim zasadima moramo gajiti neke međukulture ili podkulture.Inače gajenje oraha u čistoj kulturi postaje rentabilno od pete godine, a visokorentabilno tek 8 - 10 godina posle sadnje.

2.0. UPUTSTVO ZA SADNJU I ODRZAVANJE ORAHA

BIOMORFOLOSKE OSOBINE :  Orah je drvo koje dostize visinu do 20, pa cak i 25 metara. Krosnja mu je jako siroka i razgranata, najcesce kupastog oblika i dostize sirinu 15-20 i vise metara. Deblo je pravo i snazno i dostize debljinu od 100-150 cm u precniku. Korenov sistem je razgranat, a glavna zila prodire 3-5 metra u dubinu.

FIZIOLOSKE OSOBINE : Rodnost i visina prinosa oraha zavisi od vise cinilaca, medju kojima posebnu vaznost imaju vreme cvetanja i opodjavanje.

Vreme cvetanja : Cvetanje oraha se odvija od pocetka trece dekade aprila pa do kraja prve dekade maja, sto zavisi od osobine sorte, tj. tipa oraha, nadmorske visine i temperaturnih uslova pri kraju zime, na pocetku proleca i u vremenu koje prethodi cvetanju.

Oprasivanje i oplodjavanje oraha :  Oprasivanje oraha se vrsi iskljucivo vetrom. Rese su specijlane gradje, tako da ih vetar lako pokrece i iz njih istresa polen koji je podesen da ga vetar lako nosi. Radi bolje rodnosti i dobijanja visokih prinosa sigurnije je gajiti po nekoliko sorti ili tipova oraha.

Zrenje oraha :  Plodovi oraha, obicno, sazrevaju u toku septembra. U nekih sorti i tipova plodovi sazrevaju i ranije ( krajem avgusta ) ili kasnije ( pocetkom oktobra ), sto zavisi od bioloske osobenosti sorte.

Vek oraha : Odredjena starost stabala oraha do kojih mogu da radjaju nije ustanovljena ( postoje primeri i da orah starosti preko 300 godina radja normalno ).

Prinos oraha: Orah razmnozen iz semena, pocinje da radja posle osme ili cak dvanaeste godine, mada ima primera i da mogu proroditi u petoj godini. Okalemljen orah radja mnogo ranije, u drugoj ili trecoj godini. Prinos oraha se krece od 40-50 i od 60-70 kgr po stablu, odnosno 4.000 - 7000 kgr po hektaru.

SORTE ORAHA: Orah je vocna vrsta sa relativno malim brojem sorti, svega stotinak. Kao najbolje pokazale su se sledece sorte, svrstane u dve grupe: 1) za vinogradarsku zonu i 2) za ne vinogradarsku - kontinentalnu zonu.

Sorte za vinogradarsku zonu:

Sejn - Bugarska je sorta. Odlikuje se prilicno kratkom vegetacijom. Plod je srednje krupan, prosecno 11 gr, ovalnog oblika, tanke ljuske, puna i kvalitetna jezgra. Randman jezgra iznosi 54,25 %. Drvo je srednje bujno i otporno na zimske tempreature i biljne bolesti. Ako se obezbede oprasivaci, radja obilnije.

Sampion - Srpska sorta, selekcionisana od strane « Poljoprivrednog fakulteta « u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosecno 13 gr, sa randmanom jezgra do 58%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Ova sorta zahteva oprasivace.

Rasna - Srpska sorta, selekcionisana od strane « Poljoprivrednog fakulteta « u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosecno 12-13 gr, sa randmanom jezgra do 55%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno.

Tisa - Srpska sorta, selekcionisana od strane « Poljoprivrednog fakulteta « u Novom Sadu. Plod je krupan, prosecno 15 gr, sa randmanom jezgra do 52%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Okruglog je oblika.

Sorte za nevinogradarsku - kontinentalnu zonu:

Gazenhajmski 139 - Nemacka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, prosecno 14 gr, sa randmanom jezgra do 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izduzeno - ovalni, sa tankom i glatkom ljuskom, svetle boje. Kasnija vegetacija.

Gazenhajmski 251 - Nemacka sorta, kasnije vegetacije. Kasnije cveta, izbegava prolecne mrazeve. Plod je krupan, prosecno 15 gr, sa randmanom jezgra do 50%.

PODIZANJE ZASADA ORAHA: U pogledu klimatskih uslova, orah ne postavlja neke posebne zahteve. Najurednije radja na toplijim - vinogradarskim rejonima. Kriticna niska temperatura za orah je od - 29 do -300. Pozni prolecni mrazevi

ostecuju mladare, rese i plodnike oraha. Stoga, sorte i tipovi oraha koji kasnije krecu, listaju i cvetaju manje su izlozeni ovim ostecenjima. Za uspevanje oraha traze se osvetljena, suncana mesta. Prema vodenim talozima orah je veoma skroman, pa se moze gajiti u susnijim rejonima.

Zemljiste :  Nije probirac zemljista, ali ipak bolje radja na dubokom, rastresitom zemljistu, mada moze podneti i peskovita i kamenita zemljista, pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva.

Priprema zemljista :   Orah ostaje na jednom mestu od 50-100, pa i vise godina, u zavisnosti od prirodnih uslova za njegovo uspevanje. Priprema se sastoji u ciscenju terena, zatim djubrenju zemljista i na kraju rigolovanju i kopanju jama.

Djubrenje : Orah je vocka koja zahteva dosta fosfora i kalijuma, jer mu ova dva sastojka pojacavaju otpornost prema mrazu. Ako se rigoluje cela povrsina zemljista, prvo, po 1 hektaru treba prosuti 1.000-1.800 kgr kompleksnog PK djubriva ciji je odnos 0:15:30, radi povecanja plodnosti zemljista.

Rigolovanje zemljista :    Po rasturanju djubriva, obavlja se rigolovanje zemljista na 50-70 cm, u zavisnosti od njegove dubine i rastresitosti. Teza, zbijenija i plica zemljista, se rigoluju dublje, a rastresitija i dublja rigoluju plice.

Kopanje jama :   Ukoliko se ne sadi u grupama, vec pojedinacno, onda se umesto rigolovanja, praktikuje kopanje jama. Dubina jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili vise, po potrebi ). 

Sadnja oraha :  Optimalno vreme za sadnju je jesen, mada se moze saditi i u rano prolece. Kada se zasadi u jesen potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja ce sadnicu stititi od izmrzavanja.

Rastojanje za sadnju oraha: Sadnice proizvedene iz semena saditi na 10 * 8 m ( 123 sadnica / ha ), a sadnice proizvedene kalemljenjem 9 * 7 metara ( 158 sadnica/ha ) .

Priprema sadnica za sadnju : Pre sadnje zile treba orezati. Tom prilikom voditi racuna da se sto vise zila sacuva. Posto se orezu zile, ceo korenov sistem potopiti

u kasastu smesu napravljenu od ilovace, govedje balege i vode, da bi se sadnice sto pre primile.

NEGA - GAJENJE ORAHA :  Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune, odrzavanju zemljista, gajenju potkultura, djubrenju zemljista i zastiti od bolesti stetocina.

Orezivanje i nega krune: S orezivanjem se krece u prolece, prve godine po zasadjivanju. Orezivanje se izvodi tako sto se sadnica skrati na zeljenu visinu, pri cemu se ispod preseka ostave 4-5 dobro razvijenih pupoljaka. U toku proleca i leta iz ovih pupoljaka ce se razviti mladari. Narednih godina formiranje krune se sastoji u tome, sto se prema potrebi, skracuju jace razvijene ramene grane, radi ubrzavanja rasta voditeljice. Treba napomenuti da mnogi proizvodjaci uopste ne vrse orezivanje oraha, iz razloga kasnijeg koriscenja stabla za prodaju.

Odrzavanje zemljista :  Odrzavanje zemljista u vidu ledine je najnepovoljnije, zato sto trave izvlace dosta vode, pa orah krzlja i sporije raste. Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve, krastavci i bostan, jagode, maline, breskva. Izmedju redova preporucuje se i gajenje zbunastog lesnika ( jer dok orah ne postigne pun rod, lesnik isplacuje ulozena sredstva, a kasnije, iz zbunova, moze se nastaviti sa proizvodnjom sadnica lesnika ).

Djubrenje oraha:  Orah povoljno reaguje na djubrenje kompleksnim djubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato sto mu ova dva elementa pojacavaju otpornost prema mrazu. S jeseni, posle pada lisca rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg po stablu djubriva NPK, ciji je odnos 0:15:30. Rano s proleca, pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po hektaru, ili 2 kg po stablu kompleksnog djubriva NPK, ciji je odnos 20:5:5. Krajem proleca - u maju, rasturiti po 300 kg po hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a. Ovakvim djubrenjem orah ce redovno i obilno radjati svake godine.

Zastita oraha od bolesti i stetocina :  Orah, u odnosu na druge vocne vrste manje napadaju bolesti i stetocine, ali ipak postoje izvesne bolesti koji mu mogu umanjiti rodnost i plod, ukoliko se blagovremeno ne suzbiju. Sve bolesti se uspesno suzbijaju

zimskim i letnjim prskanjem. Zimsko prskanje izvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Letnje prskanje - prvo prskanje se izvodi pred sam pocetak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Drugo prskanje se izvodi po zavrsetku cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja. Trece prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineb, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. Ovim prskanjima orah ce se u potpunosti zastititi od najcescih bolesti i stetocina, koje ga napadaju u uslovima nase zemlje. 

BERBA ORAHA : Berba oraha se vrsi kad se na vecini plodova, zeleni omotac raspukne i plodovi pocnu da ispadaju iz nje. Pucanje omotaca ubrzavaju kisa, magla i uopste vlaznije vreme.

Cuvanje oraha : Za cuvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i provetrena skladista. Manje kolicine se mogu cuvati u obicnim skladistima, ali se moraju razastrti u tankom sloju. Pod ovakvim uslovima orah se moze cuvati u dobrom stanju 7-8 meseci. Jezgre oraha se cuvaju pod istim uslovima, kao i orasi u ljusci, ali se mogu krace vreme odrzati u ispravnom stanju, jer se isusuju i na njih jace deluje svetlost, vazduh i drugo. Ako su pakovane u hermeticku ambalazu, mogu se duze ocuvati, jer se time sprecava isusivanje i dejstvo drugih nepozeljnih faktora. Posto orasi lako primaju strane mirise iz spoljne sredine, ne treba ih skladistiti zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao sto su limun, pomorandza, jabuka krompir i sl.

PLASMAN ORAHA: Sav plod oraha koji proizvedete, OTKUPLJUJEMO od Vas po trzisnim cenama. Orah otkupljujemo u ljusci i ociscen ( u jezgru ). Na taj nacin stvorili smo zaokruzen ciklus, tj proizvodjac ne mora da brine da li ce moci prodati svoj proizvod ( sto je najveci problem u Srbiji, jer preko 90 % proizvodjaca raznog voca nema POZNATOG KUPCA za svoj proizvod ).

2.1. Izbor terena i priprema zemljišta

Orah uspeva na zemljištima različite plodnosti, od plodnih humusnih do siromašnih deluvijuma i peskova, pa i najsiromašnijih skeletnih zemljišta. Ipak, za intenzivnu proizvodnju su najpogodnija duboka, plodna zemljišta s dobrim vodnim i vazdušnim režimom, kao što su černozemi i aluvijalni nanosi. Dobra aeracija zemljišta omogućava veću aktivnost zemljišnih mikroorganizama, važnih neimara plodnosti zemljišta, kao i disanje korena oraha. Zato je vrlo važno da zemljište bude rastresito - dobro aerirano.Orah se uspešno gaji na neutralnim i blago-kiselim zemljištima (stabla nalazimo i na zemljištima sa pH 5). Treba napomenuti da orah podnosi i suvišni kreč u zemljištu i da na terenima gde mnoge voćke pate od hloroze (žutila listova), orah ima normalan zelen list. U pogledu plodnosti zemljišta smatra se da je za rast i razvoj oraha dovoljno plodno zemljište koje sadrži preko 3% humusa, 250-300 ppm lako usvojivog kalijuma, 80-100 ppm lako usvojivog fosfora, 6-8 ppm lako usvojivog gvožđa itd.

Priprema zemljišta obuhvata krčenje drvenastih biljaka i ravnanje (nasipanje) mikrodepresija. Pre dubokog oranja zemljista (50cm) vrši se agromeliorativno đubrenje, kako bi se u zemljištu obezbedio optimalni sadržaj hranljivih materija do nivoa sledeće zastupljenosti:

2,5-3% humusa 250-300ppm lakopristupačnog K2O 80-100ppm lakopristupačnog fosfora (P2O5) 6-8ppm lakopristupačnog gvožđa (Fe) 5% ukupnog kalcijum karbonata (CaCO3) 80-120ppm ukupnog magnezijuma (MgO), i neophodne količine

mikroelemenata

Takođe može da se vrši rigolovanje cele površine ili kopanje pojedinačnih jama. Ako se rigolovanje vrši po celoj površini treba rasturiti od 1400-1800 kg (kompleksnog) PK đubriva odnosa 0:15:30 po hektaru, onda zemljište izorati na određenoj dubini. Teža, zbijenija i plića zemljišta rigoluju se dublje, a rastresitija i dublja pliće. Rigolovanje se vrši samo pri umerenoj vlažnosti, jer ukoliko se

rigolovanje vrši na previše vlažnom zemljištu, onda se tom zemljištu menja struktura i kasnije se teže obrađuje. U toku rigolovanja iz brazda treba izbaciti ostatke panjeva i korenjna drveća i dugovečnih korovskih biljaka.

Poorano zemljište se istanjira, a zatim se izvrši obeležavanje redova i mesta za kopanje jama. Na dobro pripremljenom zemljištu ne treba kopati velike jame, već samo tolike da može dobro da se rasporedi korenov sistem i da sadnica bude zasađena do dubine na kojoj je bila u rasadniku. Priprema zemljišta kopanjem jama obavlja se u manjim njivama i zemljištima sa nagibom većim od 12°, zbog sprečavanja erozije. Širina jame je 1,5-2m, a dubina 60-70cm. Prilikom kopanja oranični sloj se odvaja. Jame se zatrpavaju samo oraničnom zemljom. Posle toga u svaku jamu treba dodati od 2-3kg mineralnog djubriva NPK čiji je odnos 0:15:30, zatim ovo đubrivo izmešati sa zemljom pa tek onda saditi orah.

2.2. Izbor I nabavka sadnica

Jedan od uslova za uspešnu proizvodnju voća je kvalitetan sadni materijal.Pod kvalitetom sadnog materijala podrazumeva se sledeće:- da nadzemni sistem i koren sadnice zadovoljavaju zakonom predviđene standarde za pojedine vrste i kategorije sadnog materijala (Jednogodišnje sadnice moraju imati korenov sistem sa najmanje 3 osnovnih žila). Dužina svake žile mora da iznosi najmanje 20 cm. Dužina nadzemnog dela sadnica kod oraha iznosi 40 cm. Prečnik neposredno iznad korenovog vrata ne sme biti manji od 10 cm);- da nema fizičkih oštećenja;- da u postupku manipulacije i transporta nije došlo do izmrzavanja i isušivanja korena.Sadni materijal treba nabavljati samo od renomiranog proizvođača. Nabavljeni sadni materijal mora imati uverenje o kvalitetu i zdravstvenom stanju, izdato od nadležne institucije.

2.3. Kvalitet sadnog materijala

Veliki uticaj na uspeh proizvodnje ima pravilan izbor sadnog materijala.Za podizanje zasada bilo koje vrste treba koristiti isključivo sadnice prve klase,sa dobro razvijenim korenovim sistemom i potpuno zrelim nadzemnim delom.Sadnice treba da imaju razvijene pupolike po celoj duzini,dobro sraslo spojno mesto,da su prave i bez mehaničkih oštećenja.Posebno je važno da sadnice imaju snažan,dobro razvijen žiličast korenov sistem.Zatim,identitet sorte mora da bude apsolutno tačan.Ako umesto planirane sorte greškom dospe neka druga,naročito u slučaju samobespolnih sorti,nema roda,cvetaju ali plodove nezameću.Ne dolazi do oplodnje jer je potreban polen druge sorte koji je kompitabilan sa polenom izabrane sorte.Izbor sorte na odgovarajućoj podlozi ja ne manj bitan činilac.Podloga na kojoj je vrsta okalemljena uslovljava gustinu sadnje,uzgojni oblik i orezivanje,kao kvalitet i tip zemljišta na kojem se vrsta može zasaditi.Sadnice moraju biti zdrave,bez virusnih i drugih bolesti i prisustva štetočina.

U savremenoj proizvodnji,za podizanje zasada mogu se koristiti:

Jednugodišnje sadnice Dvogodišnje sadnice Okulanti

Okulanti i sadnice treba da ispunjavaju sledeće uslove:

Okulanti- treba da imaju 3 skeletne žile,sa najmanjom dužinom od 10cm.Da dužina nadzemnog dela treba da iznosi najmanje 30 cm,a prečnik neposredno iznad korenovog vrata najmanje 6 cm.

Jednogodišnje sadnice- treba da imaju korenov sistem sa najmanje 5 osnovnih žila,a sadnice oraha 3.Dužina svake žile mora biti najmanje 20 cm.Prečnik sadnice neposredno iznad spojenog mesta ne sme biti manji od 10cm,a presek spojenog mesta da je zarastao najmanje 40%.

Dvogodišnje sadnice- treba da imaju korenov sistem sa nakmanje 4 skeletne žile,kod oraha 3.Presek spojnog mesta treba da je zarastao najmanje 80%,a ispod ramenih grana,sadnica mora biti debela najmanje 12.

3.0. Mesto za sadnju oraha

Mesto je važan faktor za rast, razvoj i jačanje drveta oraha. Većina stabala oraha posađenih u uvalama gde se mraz javlja i u kasno proleće i u ranu jesen, iako dobro napreduju što se tiče rasta i razvoja stabla, imaju slab rod. Orah ne voli veoma vetrovita mesta ali zahteva stalno strujanje vazduha radi oprašivanja i sprečavanja gljivičnih bolesti.

3.1. Prostor za sadnju oraha

Orahova stabla će tokom vremena postati velika pa im je potrebno obezbediti adekvatan prostor prilikom sadnje. Neki uzgajivači praktikuju da kada sade orahova stabla, posade ih na malim rastojanjima kako bi obezbedili veći prinos u periodu dok su stabla mlada i još ne toliko velika. Kada postane "gužva" izvade suvišna stabla. U zavisnosti od vrste, stabla treba saditi na međusobnom rastojanjima od 5 do 15 metara. Ova rastojanja važe za glavna stabla, a ako želite da u početku posadite privremena stabla to možete učiniti između. Drugi metod se koristi u cilju povećanja ekonomičnosti proizvodnje. To je sadnja određene međukulture. To su obično leska ili kajsija(slika 2 međukultura sa kajsijom). Pored njih mogu da se sade i breskva, šljiva, pa čak i vinova loza. Ove kulture se mogu koristiti nekih 10 do 15 godina. U tom periodu prodajom plodova ovih međukultura, a posle 10-15 i drvne mase, isplaćuju se troškovi podizanja zasada oraha i ulaganja do njihovog punog prinosa. Zbog velikog korena oraha, ne preporučuje se sadnja na manjoj udaljenosti od 20m od kuće i drugih objekata jer može prouzrokovati štetu na objektu.

4.0. Podizanje zasada oraha

Orah je dugovecna vocka. Pojedinacna stabla mogu da zive i do 300 godina, dostize visinu i do 25 m, a precnik debla i do 1,5 m. Eksplatacija oraha u zasadu traje 50-60 godina. U nasoj zemlji prirodne populacije oraha se nalaze u dolinama reka sto pokazuje da se najbolji rezultati postizu na dovoljno vlaznim zemljistima. Poznato je da orah imasnazan korenov sistem koji mu omogucava da uspeva i na siromasnim i manje vlaznim zemljistima. Sto se zemljista tice, nije izbirljiv. Moze da uspeva i na kiselim (pH –oko 4,5) i na alkalnim (pH – oko 8,5) zemljistima, ali najbolje rezultate daje na slabo kiselim, neutralnim ili slabo alkalnim zemljistima(pH – 7 – 7,5),bogatim humusom (>3%), sa 250- 300 ppm lako usvojivog kalijuma, 80 – 100 ppm lako usvojivog fosfora I 6 – 8 ppm lako usvojivog gvozđa.U Srbiji, sto se tice klimatskih uslova, orah moze da se gaji u celoj zemlji – od najnizih terena pa do nadmorske visine od oko 800m. Ne odgovaraju mu samo planinski tereni gde se nalaze sume i pasnjaci.Za uspesno gajenje oraha vazno je odabrati odgovarajucu sortu. Ovo se posebno odnosi na nevinogradarske rejone gde rod moze da bude unisten od poznih prolecnih mrazeva. Orah je vocna vrsta kod koje se pocetak vegetacije pojedinih sorti i tipova oraha razlikuje za vise od 2 meseca. Pojedine sorte vegetaciju pocinju u martu, vecina u aprilu a neke tek u junu. Pored pocetka vegetacije, vazne osobine jedne sorte su rodnost, kvalitet ploda, otpornost na bolesti i mrazeve, vreme cvetanja i resanja, mogucnost njihove medjusobne oplodnje i dr. Uzimajuci sve ove najvaznije osobine stvorene su prvih pet oraha kod nas: Sampion, Srem, Tisa, Backa i Mira i vise selekcija od kojih su najznacajnije rasna, Kasni rodni i Sava.Orah je vocka koja sporo raste i puni rod dostize tek u desetoj godini, pa se u zasadima oraha preporucuje gajenje medjukultura, u prvom redu deficitarnih vocnih vrsta. Tamo gde klimatski uslovi dozvoljavaju preporucuje se pretezno gajenje kajsije, a brdskim rejonima malina, jagoda, sljiva ili visnja. U uslovima kontinetalne klime cesto se desava da se 30% stabala kajsije u prvih desed godina osusi zbog apopleksije, pa proizvodjaci ne znaju sta da rade sa ostatkom vocnjaka.

Zato u kombinaciji sa orahom kajsija dobija novu sansu. Zemljiste se zbog oraha mora obradjivati, a dodatna ulaganja za kajsiju su mala. U ovakoj kombinaciji kajsije se krce posle 15 – 18 godina kada je orah u punoj rodnosti.Priprema zemljista za sadnju se vrsi po principu kao i za vecinu drugih vocnih vrsta: krcenje terena (ukoliko je na njemu bilo drvenastih biljaka), ravnanje terena, djubrenje, podrivanje terena na 70 cm, apotom duboko oranje na 50 cm i fina priprema pred razmerivanje, i na kraju kopanje rupe za sadnju.Sadnja vocaka se vrsi u jesen, a moze i tokom cele zime kada zemljiste nije previse vlazno i kada je temperature iznad nule i u prolece pre kretanje vegetacije.Prilikom podizanja zasada treba voditi racuna da je orah vocka sa razdvojenim muskim i zenskim gametofitom (muski – rese i zenski – mesoviti zenski pupoljak) kod koje vrlo cesto dolazi do neistovremenog sazevanja muskog i zenskog

gametofita. Najcesci je slucaj da se obavi prvo resanje pa onda cvetanje , a moze da dodje prvo do sazrevanja zenskog gametofita pa onda resanja – sto je redji slucaj. Postoje i sorte i selekcije kod kojih istovremeno sazrevaju i muski i zenski gametofit. Zbog toga, prilikom podizanja zasada mora se dobro znati ova osobina koja je vezana za sortu, a za siguran i dobar rod oraha potrebno je da se oprasi i oplodi vise od 3/4 zenskih cvetova. To se postize dovoljnim i pravilnim rasporedom oprasivaca u zasadu. Obicno se uzima jedna od tri glavne sorte i tri oprasivaca.Prilikom izbora sorti oprasivaca mora se voditi racuna da kvalitet polena bude obezbedjen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti, a sorta koja poslednja resa treba da ima homogamno cvetanje kako bi i kod nje postigli zadovoljavajuci rod.

4.1. Zasad oraha

Od dobrih odlika kalemljenog oraha, koji se kod nas već masovno proizvodi, pre svega, treba istaći ranije stupanje u rod, postizanje većih prinosa i dobijanje plodova znatno boljeg kvalitete od uobičajenog.

Zasad kalemljenog oraha podiže se tako što se zemljište dobro pripremi (očisti od panjeva i poravna, pođubri i poore). Zatim se kopaju rupe

široke 120, a duboke oko 60cm. Ako je zemljište umereno plodno, u jame treba najpre ubaciti i sa zemljom dobro izmešati 30 do 40kg dobro zagorelog stajskog djubreta i 2 – 3kg mešanih mineralnih djubriva, najbolje u odnosu 10:20:30.Jame treba kopati cik-cak (sadnja u trougao), jer se tako bolje koristi zemljište i svetlost, odnosno po hektaru stane oko 15% sadnica više u odnosu na sadnju u kvadrat. Razmak sadnica zavisi od plodnosti i nagiba zemljišta, bujnosti podloge i sorte, odnosno tipova oraha. Na siromašnijem zemljištu orah treba saditi na razmaku 8x8 ili 9x9m, na umereno plodnom 10x10 ili 11x11m, a na najplodnijem zemljištu 12x12m.

Broj sadnica po hektaru pri sadnji u trougao treba da izgleda ovako:

Razmak između voćaka Razmak između redova Broj sadnica po hektaru8x8 m 6,90 m 1809x9 m 7,80 m 14210x10 m 8,60 m 11511x11 m 9,50 m 9512x12 m 10,40 m 80Bolje je saditi s jeseni. Preporučujemo gajenje oraha u obliku vaze, jer je kruna niža nego pri uzgojnom obliku piramide, koji se ranije najčešće primenjivao. Ovo se preporučuje jer je zaštita lakša, a svetlost se bolje koristi. U proizvodnji oraha prvih pet-šest godina treba gajiti potkulture – grašak, pasulj, salate, luk, jagode ili druge povrtarske useve.

Sadnice kalemljenog oraha mogu se nabaviti u rasadnicima Instituta za vinogradarstvo, voćarstvo i hortikulturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Sađarskom zavodu u Mariboru, Zemljodelskom fakultetu u Skoplju, Institutu za voćarstvo u Čačku i u nekim većim rasadnicima.

4.2. Obrada zemljišta u zasadima

Zemljište u zasadima oraha može da se održava na više načina, kao što je: Obrada zemljišta tanjiranjem Plitkim oranjem Rotofreziranjem Uništavanje korova herbicidima Gajenjem podkultura

Najčešće se u mldim zasadima između redova vrši redovna obrada zemljišta, a oko biljaka se korov suzbija herbicidima ili okopavanjem.

4.3. Nega zasada oraha

Nega oraha sastoji se u orezivanju, đubrenju i održavanju zemljišta.Sa orezivanjem se počinje u proleće prve godine po sađenju. Izvodi se tako što se sadnica skrati na željenu visinu pri čemu se ispod preseka ostavi četiri-pet razvijenih pupoljaka iz kojih će se u toku vegetacije razviti mladari. Sa proleća iduće godine kao i sledeće, treće godine, orezivanje se sastoji u tome što se prema potrebi skrate jače razvijene ramene grane da bi se uspostavila ravnoteža između njih a i ubrzao rast voditeljice.

Zemljiste u zasadu treba redovno odrzavati. Jesenju obradu je najbolje vrsiti plugovima koji imaju veliki radni zahvat, a ostavljaju ravnije zemljiste. Neposredno pred berbu zemljiste se istanjira, a potom povalja da bi se lakes sakupljali

plodovi. Kada se berba obavi, zemljiste treba ponovo istanjirati. Djubrenje zasada vrsi se na osnovnu zemljisnih i folijarnih analiza. Sadrzaj lako usvojivih hraniva treba uvek da je u optimumu. Orezivanje oraha vrsi se sa ciljem formiranja krune I pospesivanja grananja. Prilikom formiranja kotlaste krune (najcesce formirani uzgojni oblik), visina debla treba da je 150 – 180 cm, pa sadnice koje su nize od 180 cm pri sadnji ne treba skracivati. Zastita od mraza vrsi se prvenstveno izborom povoljnih terena i sorti i selekcija krace vegetacije. Ostavljanjem viseg debla, cime se podize kruna, umanjuju se stete od mraza. Zastita od mraza moze se vrsiti dimljenjem ili vestackom kisom. Zastita od bolesti i stetocina oraha moze se obaviti sa 3 do 5 pravovremenih tretiranja radi sprecavanja pojave sive pegavosti lista i crne pegavosti oraha koje su najcesca bolest oraha. Od insekata najvece stete pricinjavaju jabucni i orahov savijac i dudovac. S obzirom na deficitarnost oraha na nasem i svetskom trzistu, a time i na velike mogucnosti plasmana oraha, trebalo bi povrsine pod ovom vrstom povecavati. Posebno zbog toga sto kod nas postoje povoljni i zemljisni i klimatski uslovi za njihovo uspesno gajenje. Podizanje zasada treba postupiti studiozno jer je orah dugovecna vrsta pa propusti ucinjeni pri podizanju imaju posebno velike negativne posledice.

4.4. Navodnjavanje

Za normalan rast I razvoj biljke potrebna je dovoljna kolicina vode u tlu. Količina vlage u zemljištu zavisi od više faktora: klime područja (količina padavina, temperatura vazduha, učestanost

vetra), osobina zemljišta, nagiba terena, primenjenih agrotehničkih mera, svojstava podloge, sorte sadnica. Od ovih faktora zavisi prirodni priliv vode, kao i količina vode koja se zadržava u zemljištu.Voda je potrebna jer se njome prenose u otopljenom obliku mineralne I organske materije iz zemljista.U prvoj godini života plantaže, vrlo je važno održavati visok nivo hidriranosti zemljišta oko sadnica. Intenzivno navodnjavanje je neophodno posebno u pozno proleće, tj. u maju u junu. U oblastima umerene klime količina padavina tada opada, a usled povećanja temperature dolazi do pojačanog isparavanja. Za mlade sadnice se savetuje zalivanje na 15 dana i obično zalivna norma iznosi od 10 do 30 litara vode.Ukupne količine vode variraju u pojedinim fenofazama, ali zavise i od starosti sadnice.  Plantaže u punoj produkciji zahtevaju i do 700m3/ha vode (50-70mm). Na potrebnu količinu vode utiču trenutna vlažnost zemljišta, osobine zemljišta i dubina zemljišta u kome se nalazi najveća količina korenovog sistema. Ova dubina kod oraha obično iznosi oko 50cm pa je zato ovaj sloj zemljišta neophodno dobro natopiti.Postoji mnogo načina za zalivanje plantaže oraha: u činije, brazdama, kružnim brazdama, kapanjem, mikrorasprskivačima, veštačkom kišom, itd. Mlade sadnice se u prvoj godini zalivaju u činije. Kada se zemlja prosuši, zemljište oko sadnica treba okopati kako bi se razbila pokorica i tako smanjilo površinsko isparavanje vode. Starije sadnice se u praksi najčešće zalivaju mikorasprskivačima.Navodnjavanje kvari zemljišnu strukturu pa se takvo zemljište mora češće đubriti stajnjakom, ili se organska materija može obezbediti zelenišnim đubrenjem.

5.0. Sorte oraha

Kod nas postoji veliko šarenilo sorti koje se gaje počevši od starijih sorti sitnijih plodova, pa do novih sorti. Pri zasnivanju većih zasada pod orahom (što je do sada u našoj zemlji retkost) treba pri izboru sorti obratiti pažnju na:

1. Birati sorte poznijeg listanja i cvetanja u cilju izbegavanja opasnosti od poznih prolećnih mrazeva ako se zasad zasniva u oblastima gde je ova pojava česta.

2. Birati sorte sa ranijim završetkom vegetacije čime se izbegava oasnost od oštecenja od ranih mrazeva.

3. Birati sorte brzog razvoja, rane rodnosti, što manje dihogramije, (DIHOGARMIJA JE VREMENSKI RAZLIČITO CVETANJE MUŠKIH I ŽENSKIH CVETOVA ) i bolje otpornosti na bolesti, dobrog kvaliteta ploda i td.

4. Izbegavati zasnivanje homogenih zasada ( sa samo jednom sortom ) vec saditi nekoliko sorti. Orah voli sunce (heliofitna vocka).

Najpoznatije štetocine oraha su: orahov smotavac, orahov savijač, orahova grinja, smedja orahova lisna vaš, štitaste vaši, gusenice, potkornjaci, drvotočci itd.

Najpoznatije bolesti oraha su: pegavost lišća i plodova (gnomonija), flekavost lišća mladara i plodova, pegavost ljuske i jezgra oraha, bakteriozna crna pegavost, itd.

Ako se proizvede iz semena kasno prorodi (od 8.do 11.godine starosti) i ne prenosi verno osobine sa roditelja na potomka. Izuzetak su apogamne ( APOGAMIJA JE SKLONOST NEKIH SORTI DA BEZ OPRAŠIVANJA I OPLODJENJA ZAMEĆU PLODOVE ) sorte koje proizvedene iz semena prorode u 4-5.godini i verno prenose svoje osobine na potomke.

Ako se proizvode i razmnožavaju kalemljenjem, kao podloge se najvise koriste sejanci crnog i običnog oraha a prorod i u 3-4 god.

1. Sejanac crnog oraha se više koristi kao podloga od sejanca običnog oraha jer daje kaleme umerene bujnosti, ranije prorodi, daje dobru krupnoću plodova i visok prinos jezgre i otporna je na mastiljavost. Mane ove podloge su: javlja se inkompatibilnost u kasnijim godinama, kraći joj je vek (30-40 godina) i ne podnosi krečna zemljista. Pogodan za plantazne zasade .

2. Sejanac običnog oraha ima tu prednost da su stabla kalemljena na ovoj podlozi dugovečnija, korisnija je za iskorišćenje stabla oraha kao tehničkog drveta od crnog oraha. dobro podnosi krečna i siromašnija zemljišta,otporan je na hloroze. Nedostatak mu je veća osetljivost na bolest mastiljavost.

Što se tiče razmaka izmedju sadnica treba reći da on zavisi i od podloga, osobina kalemljene sorte, zemljišta, krune pri gajenju, itd. Ako je zemljište plodnije povećava se razmak pri sadjenju.

- sadnice iz semena (sejanci) se sade na razmaku 10m X 8m ili 9m X 9m, a to iznosi 123 voćke po hektaru.- kalemi sa podlogom crnog oraha 8m X 7m, pa i manjeg razmaka.- kalemi sa podlogom običnog oraha 9m X 7m, pa i manjeg razmaka.

Prvi broj označava razmak izmedju redova, a drugi broj označava rastojanje izmedju stabla u redu.

Sorte:

Alaški Apolo Drjanovski Džinovski Elit Franquette Geisenheim 139 Ibar Jupiter Kalaraški Kazaiku Kišinevski Kogilničau Korzeucki Kostjuženski Mars Milotai 10 Novosadski kasni Parisienne - sinonimi: Pariški; Plovdivski Šampion San julian Saturn

Seiferdorfer Šejnovo Skinoski Sulfred Tisa

Rumunske sorte

''Sibišel prekoče'' (Si-N˚4) je prva priznata rumunska sorta. Težina ploda je 14 do 15gr, randman jezgra oko 50 odsto, a sadržaj ulja oko 68 odsto. Vegetaciju počinje relativno kasno. Protandrična je. Rese se javljaju 7 do 10 dana pre ženskih cvetova.

''Sibišel N˚44'' ima takodje krupne plodove. Randman jezgra je oko 48%. Kasno počinje vegetaciju, ali je nešto kasnije i završava. Godine 1962. je preživela niske temperatura -33°. Ovo je najotpornija rumunska selekcija na Gnomoniu juglandis. Protagonična je. Ženski cvetovi se javljaju 7 do 10 dana pre resa.Ova se sorta može preporučiti za gajenje u našim uslovima.

''Sibišel N˚41'' ima plodove teške oko 12gr, s randmanom jezgra oko 50 %. Zri nešto ranije od ostalih selekcija.''Geogaiu (djoadju) N˚3'' nastao je ukrštanjem ''sibišela N˚4'' ima krupne plodove, teške oko 14gr i visok sadržaj belančevina (oko 18,75 %). Uska je, ravna, lepa, a jezgro belo, kao i u ostalih selekcija hibrida ''sibišel'' i ''djoadju''.

Geoagiu 65 = odlikuje se nešto kraćom vegetacijom , drvo je srednje bujno i rodno, plod je krupan 13 g,malo duguljast s nešto tamnijom i manje ravnom ljuskom.

Moldavske sorte

''Skinoskij'' ima plodove težine oko 12,5gr. Randman jezgra je oko50 odsto, a sadržaj ulja oko 69 %. Izrazito je protandričan tip.

''Kišinjevskij'' je vrlo rodan. Kasno cveta, ali i kasno zri. Plod je malo izdužen, težak oko12 gr. Randman je oko 50, a sadržaj ulja oko 66 %.

''Kalaraškij'' ima plodove teške oko 15gr. Randman jezgra je oko 50, a sadržaj ulja oko 68 %. Sve moldavske sorte oraha su dosta otporne na izmrzavanje, pa smo predvideli da ih ispitamo i u našim uslovima.

Kostjuženskij = ova sorta je stvorena klonskom selekcijom u Moldaviji, odlikuje se nešto kraćom vegetacijom, srednje je bujnosti i dobre rodnosti, muški cvetovi se razvijaju 5-7 dana pre ženskih, plod je srednje krupan 13-14 g, i sadrži oko 70 % ulja.

Koržeuckij = drvo joj je bujno i rodno, muški se cvetovi razvijaju nekoliko dana pre ženskih, plod je lep malo izdužen, prosečne mase oko 10 g, a u jezgru ima oko 67 % ulja.

Francuske sorte:Franquette = stara sorta koja se najviše uzgaja u Francuskoj, odlikuje se kasnim početkom vegetacije, tako da se smanjuju štete od mogućeg mraza, odlikuje se srednje bujnim i relativno rodnim stablom. Muški cvetovi se razvijaju 10- 12 dana pre ženskih,plod je srednje krupan, izdužen sa nešto hrapavijom ljuskom, značajno za ovu sortu je da je jezgro ploda svetle boje.

Parisienne = Vegetacija ove sorte počinje i završava vrlo kasno, muški cvetovi se razvijaju 10-15 dana pre ženskih, ima nešto sitnije plodove, lepog oblika, jezgro je malo tamnija.

Mayette = vegetacija počinje 10 dana pre sorte Franquette ali se završava ranije, plodovi su izduženi sa tankom ali neravnom ljuskom, jezgro je svetle boje, manje je rodna od sorte Franqutte

Američke sorte:Hartley = vodeća je američka sorta, vegetacija počinje malo kasnije, ali pre Franqutte,. Drvo je srednje bujno i relativno rodno, plod je srednje krupan, jezgra je svetle boje. Najčešće se prodaje u ljusci.

Payne = Vegetacija počinje znatno pre Hartley ali se nešto ranije i završava, spada u mnaje bujne sorte, u toplijim krajevima spada u grupu najrodnijih sorti. Plod je srednje krupan, sa izraženim vrhom, ljuska je deblja ali je dobro ispunjena jezgrom.

Serr = je novija američka sorta, vegetacija počinje dosta rano, mana joj je prerano opadanje plodića tako da nema veliku rodnost, a plod je srednje krupan sa izraženim vrhom, jezgro je vrlo svetle boje.

Lompoc = novija američka sorta vegetacija počinje dosta rano, spada u rodnije sorte, a plod je srednje krupan do krupan sa izraženim vrhom.

Pedro = Američka sorta sa karaćom vegetacijom, koja počinje 15-18 dana posle sorte Payne, tako da se izbegavaju štete od mraza, srednje je do slabije bujnosti, a plod je srednje krupan do krupan (13g), sa malo izraženijim vrhom.

Bugarske sorte:Šejnova = najstarija bugarska sorta, od svih bugarskih sorti najkasnije počinje vegetaciju, a nešto je kasnije i završava - srednje je bujna i dosta rodna. Obično su u grupi po 2 ploda, dobra rodnost ove sorte dolazi zbog njenog visokog koeficijenta grananja, skeletne grane prave široki ugao, posoje dokazi da je prinos ove sorte stare 12-15 godina iznosio 64,2 kg po stablu. Kod nas za dobar urod ove sorte potreban je jedan oprašivač još kasnijeg resanja. Ova je sorta otpornija prema boletsima, a plod je srednje krupan (12g), obrnuto krupastog oblika, lepe ravne ljuske, jezgro je tamnije boje što se smatra nedostatkom, ljuska je tanka i dobro ispunjena jezgrom, količina ulja je dosta velika a količina bjelančevina relativno mala. Ovu sortu preporučujemo za uzgoj u našoj zemlji.

Džinovski = Otkrivena u selu Džinovo po kome i nosi ime vegetacija počinje 3-4 dana pre sorte Drjanovski, pa nekih godina strada od maraza, srednje je bujnosti i u toplim krajevima vrlo rodna.Kod nas u vinogradarskoj zoni,a u mediteranskoj zoni može biti i više zastupljena.

Drjanovski = nastala je selekcijom iz domaćih populacija oraha, odlikuje se relativno kasnom vegetacijom koja počinje 3-4 dana pre sorte šejnove, prema bolestima je manje otporna. Plod je krupan (14-16 g), okruglastog oblika, sa relativno debelom ljuskom, jezgro ima veliku količinu ulja i malo belančevina. U našim predelima treba ga gajiti samo kao oprašivača.

Plovdivsk = ova je sorta stvorena u institutu za voćarstvao, odlikuje se velikom bujnošću drveta, ali i visokom rodnošću, vegetacija počinje kao i kod sorte Drjanovski ili dan-dva ranije, ima krupne plodove lepog oblika,ljuska je glatka, ali

nešto deblja, jezgro odlično ispunjava ljusku, jezgro ima izuzetno veliku količinu ulja, bolji rezultati uzgoja ove sorte se očekuju u toplijim krajevima.

. Selekcije poljoprivrednog fakultete u Novom Sadu 

Tip NS-3/74 (''šampion 1974'') otkriven je na konkursu 1974. godine. Stablo je staro oko 100 godina, ima prečnik oko 70cm, a prečnik krune, koja je okruglastog oblika, iznosi oko 16m. Redovno radja, a prinos mu se kreće izmedju 50 i 200kg, ili prosečno oko 90 do 100kg. Vegetaciju počinje obično izmedju 20. i 25. aprila. Nekoliko dana pre od ženskih cvetova pojavljuju se rese. Plodovi zru obično izmedju 10. i 20. septembra. Debljina ljuske je od 0,8 do 0,9mm. Plodovi su ovalnog oblika i ljuska dobro zatvara jezgro. Jezgro sadrži oko 67 % ulja i 18,6 % belančevina. Prosečni plodovi imaju visinu 45,3mm, širinu 33,8 i debljinu 33,2mm. Dosta je otporan na Gnomoniu (indeks oboljenja listova u avgustu je ispod 0,2, tj. Ispod 20 %). Od mraza nije imao oštećenja. Smatramo da bi plodovi bili teži i još kvalitetniji da je stablo mladje (staro je i u stadijumu izumiranja) i kada bi se primenjivale potrebne agrotehničke mere. Ovaj tip je kalemljenjem razmnožen u cilju daljeg izučavanja i širenja.

Tip NS-37/73 (''YU prvenac'') pronadjen je na konkursu ''Tražimo kvalitetne orahe'', 1973. godine. Stablo je staro oko 20 godina, sejanac nastao verovatno posredstvom ptica. Kruna je okruglasta, prečnika oko 10m. Poslednja tri godine rodio je prosečno 22 kg. Počinje vegetaciju obično izmedju 10. i 20. aprila. Protandričan je. Rese se pojavljuju oko 15 do 20 dana pre cvetanja ženskih cvetova. Plodovi zru obično izmedju 10. i 20. septembra. Debljina ljuske je oko 0,9mm, prosečna visina ploda 43,6, širina 31,2, a debljina 33,1mm. Praktično je otporan na Gnomoniu, jer mu je index oboljenja lišća u avgustu bio samo oko 0,1 (10 %). Kalemljenjem je razmnožen u cilju daljeg ispitivanja.

Tip NS-18/73 (''bačka'') ima nešto sitnije plodove od prethodna dva tipa, ali je ljuska vrlo dobro ispunjena jezgrom. Jezgro je izuzetno lepe, svetle boje. Drvo je staro oko 20 godina, nalazi se u gustom sklopu, pa je kruna izrazito piramidalna. Redovno radja, oko 20kg je prosečan prinos za poslednje 2god., mada je potencijalnu rodnost teško odredit, Vegetaciju počinje obično oko 20. aprila. Protandričan je. Rese se pojavljuju oko10 dana pre ženskih cvetova. Praktično je otporan na Gnomoniu.

Tip NS-21/75 (''tisa'') ima krupne plodove (prosečno teški 15,49gr), tanku ljusku (oko milimetar), visok randman jezgra – 53 % i vrlo je rodan. Pripada tipu racemoznog oraha. U grozdovima ima često po 7-8 plodova. Stablo je staro oko 25god, okruglaste krune, prečnika oko 10m. Dobro i redovno radja. Višegodišnji prosek prinosa iznosi oko 35 do 40kg. Vegetaciju počinje izmedju 20. i 25. aprila, rese se javljaju oko 5. maja, a ženski cvetovi otprilike pet dana kasnije. Plodovi zru izmedju 10. i 20. septembra. Praktično je otporan na Gnomoniu (indeks oboljenja je ispod 0,2). Dimenzije ploda su: visina 45,3mm, širina 36,7 i debljina 39,1mm. Ima nešto jače izražen šav. Kalemljenjem je razmnožen u cilju daljeg ispitivanja.

Tip NS-43/76 (''novosadski rodni'') odlikuje se izuzetno visokom rodnošću. U 1976. godini rodio je 420kg. Plodovi su mu krupni, teški prosečno 15,84gr, s jezgrom koje odlično ispunjava ljusku, tako da i pored relativno debele ljuske (1,2mm) ima vrlo dobar randman – 50,84 %. Drvo je staro oko 40 godina, dosta bujno, obim debla (30cm od zemlje) 190cm. Ima lepu, okruglastu krunu prečnika oko 16m.

Tip NS-6/76 (''srem'') odlikuje se izvandrednom rodnošću i visokim kvalitetom plodova. Plodovi su dosta krupni 14-15g,sadrži 67% ulja, sa lepim, belim jezgrom. Randman jezgra je vrlo visok – 57,62 %. Praktično je otporan na Gnomoniu,preporučuje se za uzgoj u vinogradarskoj zoni.

Tip NS-79/75 (''novosadski kasni'')odlikuje se kraćom vegetacijom,redovno izbegava mrazeve,manje je bujnosti i vrlo rodna u predelima gde nema ranih mrazeva, a plod je srednje krupan 12 g, svetle i tanke ljuske, jezgro je svetle boje i sadrži oko 66% ulja u jezgru, preporučuje se za uzgoj u toplijuim krajevima.

Sorte uvežene radi ispitivanja u našim uslovima

''Korn'' je francuska sorta koja kasno počinje vegetaciju, kasno cveta i vrlo je rodna. Plod je nešto sitniji od ''parizijena''.''Marbo'' i ''hartlej'' su takodje kasne vegetacije.

Nemačke sorte: RH 251 – plod krupan, valjkast. Otporan je na mraz i gnomoniju. H˚1247 – N˚1247 gladak, duguljast plod, srednje krupan plod, nabijen. N˚139 – okruglast, lep plod. N˚120 – krupan plod, ali puca pri sušenju.

Madjarske sorte: ''esterhazi N˚1 i N˚2 – imaju krupan, lep plod, malo šiljast. Izgleda da nisu dovoljno otporne na mraz.

Ostale poznatije sorte:Jupiter = čehoslovačka sorta, odlikuje se karaćom vegatacijom, srednje je bujna i rodna, plod je srednje krupan oko 12 g, ovalnog oblika, ljuska je glatka i dobro ispunjena jezgrom, jezgro je nešto tamnija, ova se sorta može preporučiti za uzgoj u našim uslovima.

Esterhazi I = je stara mađarska sorta koja se odlikuje relativno ranim početkom vegetacije, zbog čega spada u grupu sorti osetljivih na mrazove, ima izuzetno krupne plodove, umereno je bujna i srednje rodna, rano resa, plod je vrlo krupan 15-16 g, jajastog je oblika ljuska je ravna i svetle boje, jezgro je svetlomrke boje i odlično ispunjava ljusku.

Esterhazi II = stara mađarska sorta koja se uzgaja i u Austriji i Njemačkoj, vegetacija počinje nešto kasnije, ali i nju često oštete mrazovi. Drvo joj je srednje bujno i rodno, a plod je srednje krupan do krupan od 13-14 g , okruglastog oblika, jezgro je svetle boje i dobro ispunjava ljusku koja je nešto deblja. Ova sorta se može preporučiti za uzgoj u vinogradarskim predelima.

Gazenhajm 139 = zapadnonemačka sorta kraće vegetacije, drvo je srednje bujno i rodno, prvo cvetaju ženski cvetovi, plod je srednje krupan 12-13 g , svetle i dosta glatke ljuske,zbog dobre otpornosti na mraz može se uspešno uzgajati i u hladnijim predelima.

Gazenhajm 1247 = odlikuje se izuzetno visokim rodnim potencijalima, često još u rasadniku daje prve plodove, vegetacija počinje vrlo rano u predelima sa kontinentalnom klimom te često strada od mrazeva.Plod je srednje krupan 12-13 g, a jezgro je svetle boje, dobra je za uzgoj u toplijim klimama.

Jalova c/1 = drvo je srednje bujno i rodno muški cvetovi se razvijaju u proseku oko 6 dana pre ženskih, plod je vrlo krupan oko 15 g, glatke ljuske, jezgro sadrži oko 60% ulja i oko 23 % belančevina, po količini belančevina spada u najbogatije sorte oraha u svetu.

Yalova C/4 = srednje je bujnosti i rodnosti, ženski se cvetovi razvijaju 7-10 dana pre muških, plod je srednje krupan oko 12 g, glatke ljuske, jezgro sadrži 66% ulja i oko 16 % belančevina.

Ideal = plod je lepog oblika, oko 10 g.

Elit = odlikuje se kraćom vegetacijom, slabe bujnosti i dobre rodnosti, preporučuje se za uzgoj u kontinentalnoj i vinogradarskoj zoni kao oprašivač.

Petovio = srednje je bujnosti i dobre rodnosti, plod je prosečne mase 10 g.

Ibar = odlikuje se kraćom vegetacijom, srednje je bujnosti i rodnosti, plod je tanke ljuske, oko 10 g,jezgro je svetle boje.

Vujan = bujna je i rodna, plod je okruglojajastog oblika, glatke ljuske, a prosečna masa ploda je oko 11g, jezgro je svetle boje.Može se uspešno uzgajati u vinogradarskoj zoni.

Ada = vrlo je bujna i rodna u predelima gde nema mrazeva ,ima srednje krupan do krupan plod oko 13 g, tanku i glatku ljusku, a jezgro je svetle boje, sadrži 68% ulja, preporučuje se za uzgoj u toplijim krajevima.

Medveđa = stablo je srednje bujno, u toplijim krajevima se odlikuje visokom rodnošću , rađa u grozdovima, a u grozdu može biti i do 15 plodova, plod ima masu oko 10 g,jezgro se jako dobro vadi i ima izuzetan ukus.

6.0. Gajenje orahaBrojnim istraživanjima došlo se do zaključka da je čovek počeo uzgajati orah još na samom početku bavljenja zemljoradnjom. Veruje se da se orah prvo po uzgajao u Kini, zatim u Japanu i Indiji a nakon toga na obalama sredozemnog mora gde ga prvo uzgajaju Rimljani a oni su ga proširili po čitavoj Europi. Najstariji podatci o uzgoju oraha potiču još iz vremena pre naše ere.

Sve naprednijim poznavanjem kvalitete zemljišta i klime koji su najpogodniji za uzgoj oraha pruza nam se mogućnost pronalaska najboljeg staništa  kako za uzgoj, rast, razvoj, a samim tim i ekonomičnu proizvodnju. Orah uspeva na zemljištima različite plodnosti, od plodnih humusom, peskovitih, pa do najsiromašnijih skeletnih zemljišta.

Ako klimatski uslovi nisu pogodni, orah se i dalje razvija ali njegov uzgoj nije dovoljno ekonomičan jer nema dovoljnog prinosa, ili prinos izostane u potpunosti. Klimu tla određuju toplota i svetlost. Na temperaturi od 40 - 45° fotosinteza se gotovo prekida. Orah najbolje uspeva u vinogradarskoj zoni.

U toplijim krajevima orah redovnije i bolje rađa .

Orah je najotporniji na niske temperature u vremenu zimskog mirovanja te zavisno od faze razvoja oraha, sama otpornost oraha na mrazeve zavisi od pripremljenosti na zimsko mirovanje ( da li je na vreme završila vegetacija, zalihe hranjivih materija …).

Koren oraha u vreme zimskog mirovanja i mrazeva gotovo nikada nema oštečenja od mraza, deblje žile izdrže i do -10°C, pa i niže temperature. Prolećni mraz nanosi najveće štete orahu, jer mladi plodovi oraha mogu da izdrže temperaturu samo do - 1°C, a u prvoj fazi rasta do - 2°C, otvoreni muški cvetovi oko - 3°C. U

područjima gde su česti mrazevi preporučuje se uzgoj oraha sa kraćom vegetacijom.

Orah    voli svetlost,    jer se uz pomoć sunčeve svetlosti procesom fotosinteze u lišću stvara energija potrebna za rast i razvoj. Za fotosintezu je bitna dužina dana, sastav i intenzitet svetlosti. Vetar S obzirom da se orah oprašuje anemofilno, tj. posredstvom vetra, česti povetarci u vreme cvetanja su vrlo korisni. Na promajnim mestima sa stalnim strujanjem vazduha ređa su gljivična i druga oboljenja oraha. Češći je, međutim, slučaj nepovoljnog delovanja vetra. Olujni vetrovi, a naročito ako su praćeni jakim kišama, iskrivljuju mlada orahova stabla. Suvi vetrovi u toku cvetanja isušuju žig tučka i nepovoljno deluju na oplodnju. Oni isušuju i zemljište i povećavaju transpiraciju voćaka. Aerozagađenje Orah je osetljiviji od većine voćnih vrsta na aerozagađenje. Poznati su slučajevi masovnog sušenja orahovih stabala u blizini velikih industrijskih centara gde je zagađenost vazduha velika.

Voda je neophodna za fiziološki i biohemijski proces u tkivima, neophodna je za fotosintezu. Ako je manjak vlage       rast mladica je usporen, oplodnja i zametanje plodova je slabije.

U nedostatku vlage smanjen je dotok mineralnih materija pa su sadnice osjetljivije na napade parazita. Prekomerne količine vode u tlu su štetne jer otežavaju dotok materija kroz pore i kapilare do koriena, a time i za njegovo disanje.Najštetnije su visoke podzemne vode i stajaće vode koje uzrokuju nagomilavanje ugljendioksida i otežava disanje korena, u takvim slučajevima koren se slabije razvija, te čak dolazi do sušenja korena.

Tekuće vode obogaćene kiseonikom su povoljne , stoga se orah na samim obalama reka i potoka odlično razvija.

Morfologija se bavi izučavanjem organa voćaka - nastanka, građe, funcije i međusobnih odnosa. Orah je višegodišnja drvenasta voćka sa više vegetativnih i generativnig organa.Vegetativni organi oraha( koren, deblo, grane, vegetativni pupoljci, list) u prirodi služe da se njima obavljaju svi životni procesi. Reproduktivni organi (cvet, seme, plod) u prirodi služe za razmnožavanje.

KorenKoren je podzemni organ čija je uloga da iz zemljišta uzima i do debla provodi vodu i u njoj rastvorene mineralne materije. U prirodnim uslovima orah ima jako razvijenu žilu srčanicu      , koja duboko prodire u zemlju, zbog toga je orah pogodan za pošumljavanje i za sprečavanje nastajanja klizišta.

Koren oraha u prvim godinama života, razvija se brže od nadzemnog dela, postoje istraživanja da orah ima za oko 4,4 puta duži koren od visine stabla, i kasnije koren se razvija više u širinu od krošnje.

Glavni koren oraha prodire u dubinu do 3 m, ponekad 5, 6, pa i više metara, do koje se dubine moze razviti zavisi od načina razmnožavanja i osobinama zemljišta. U suvom manje plodnom zemljištu koren oraha prodire znatno dublje nego u plodnom tlu, i umereno vlažnom zemljištu.

DebloDeblo je deo biljke od korenovog vrata do prvih grana, na njemu se razvija krošnja, kroz deblo se provodi voda. Deblo oraha predstavlja i kvalitetno drvo u industriji, visoko deblo i krošnja smanjuju opasnost od mraza. Također ako je krošnja previsoka može imati negativne utjecaje kao što su: slabija ishrana, otežana orezivanja, skuplja zaštita i drugo.

Na deblu oraha mogu se javiti i oštećenja od mraza, oštećenja koja se mogu pojaviti smanjuju vek i umanjuje vrednost drveta.

Izmrzavaju obično delovi stabla s južne ili jugozapadne strane gde su temperaturne oscilacije najjače, a štete se mogu umanjiti ili izbeći ako se pri sadnji kolac za učvršćivanje sadnice zabije s južne strane, a kasnije kada se voćka razvije kolac mozete ukloniti.

KrošnjaKrošnja je nadzemni razgranati deo stabla, a sastoji se od grana različite debljine i starosti. Izgled krošnje zavisi od: naslednih osobina, sorti, bujnost podloge, ishrane , takođe jedan od razloga različitog oblika krošnje je i razmak između biljke ( prilikom sadnje obratite pažnju da ostavite dovoljan razmak između biljaka).

List oraha je složen, dugačak uglavnom 20-40 cm nekada može biti i veći. Mladi listovi oraha su zeleni, a mogu biti manje i više crvenkasti zavisno od sorti, sam proces disanja se obavlja u lišću. Pupoljci oraha mogu biti vegetativni, cvetni i mešoviti. Orah ima razdvojene plodove, mlade voćke oraha počinju razvijati ženske cvetove najčešće 1-2 godine ranije nego rese.

Plod oraha

Plod oraha je koštunica i sastoji se od zelenog omotača, ljuske unutar koje se nalazi seme(plod), plodovi se u unutrašnjosti dobro čuvaju.

Površina ljuske      običnog oraha nije nikada sasvim glatka, unutrašnjost ljuske je takođe neravna, zavisno od sorti.

Oblik ploda oraha : jajast, okruglas, srcolik, cilindričan itd. Tokom zrenja ploda pregrada odrveni.

Muški cvetovi oraha su grupisani u rese, njihovom cvetanju predhodi izduživanje rese, a ženski se cvetovi začinju u mešovitim pupoljcima, najčešće se prvo pojave rese ili sazrijevaju u isto vreme.

Period fiziološkog mirovanja oraha je dug i traje od 50-90 dana, priprema oraha za zimsko mirovanje počinje još u toku vegetacije sa smanjenjem i prestankom porasta, koren smanjuje aktivnost tako da se smanjuje i proticanje vode i mineralnih materija u list.

Fenofaze oraha početak vegetacije-bubrenje i otvaranje pupoljaka, listanje, resanje, cvetanje ženskih cvetova, zametanje plodova, intenzivan porast plodova, razvoj cvetnih pupoljaka,

zrenje plodova, kraj vegetacije otpadanje lišća.

Cvetovi Muški cvetovi oraha su grupirani u rese, njihovom cvetanju predhodi izduživanje rese, a ženski cvetovi se začinju u mešovitim pupoljcima, najčešće ne sazrijevaju istovremeno. Puno cvetanje muških cvetova traje 5-7 dana, poneke se rese sporije razvijaju tako da se cvetnje muških cvetova produžuje i do 15 dana, što zavisi od vremenskih prilika i temperure. Oprašivanje nastupa kada su se razvili ženski cvetovi,a puno cvetanje ženskih cvetova traje nešto duže nego kod muških i to 7-10 dana, oprašivanje se vrši pomoću vetra, za dobar urod potrebno je da se oplodi najmanje 3/4 ženskih cvetova.

Da bi se plod potpuno razvio potrebno je proteći 130-150 dana, dok u sortama kraće vegetacije period od oplodnje do zrenja je kraći, ali nije kraći od 110 dana. Količina vode u mladim plodovima je velika čini čak i preko 80 %, sazrevanjem plodova količina vode opada, tako da u vreme berbe iznosi 30-45 %. Sušenjem se vlažnost smanjuje, obično se plodovi prodaju pri vlažnosti od 8-12%.

RazmnožavanjeOrah se može razmnožavati generativno (semeno) i vegetativno (kalemljenjem), u naprednim voćarskim zemljama generativno se dobivaju samo podloge koje se potom kaleme pa se tako sadnice oraha dobivaju kalemljenjem. Često se orah razmnožava semenom , i to sa dve mogućnosti da čovek odabere plodove matične biljke koja se uzima, ili druga da seme odnesu ptice i dr.

Prvi plodovi na sejanim biljkama se mogu očekivati posle 6-8 godina, a na sadnicama proizvedenim kalemljenjem nakon 2-3 godine, kod biljka izraslih iz semena može biti loš korenov sistem, jer je jako izražena glavna žila , a ima malo žilica, zatim poteškoće nakon vađenja iz rasadnika i sadnje na stalno mesto.

Orah se može sejati i na stalno mesto to se najčešće radi kod pošumljavanja klizišta, jer je tu cilj da se što dublje razvije korienov sistem, a to omogućava jaka glavna žila. U ovom slučaju seje se u jesen, i to obično po 3 ploda u preipremljenu jamu na razmaku od 20-30 cm pa se u jesen naredne godine najbolji sejanac ostavi a ostali izvade, pazeći da se korienov sistem ne povredi. Ako se sadnice

oraha proizvode iz semena u rasadniku, onda kvalitetne plodove treba u 12 mesecu postaviti u vlažan pesak,a u proleće sandučiće s vlažnim peskom i plodovima treba uneti u topliju prostoriju da bi plodovi naklijali.

Prilikom naklijavanja oraha prvo se razvija korenak, vrh korenka treba oštrim nožem odseći, time se dobija razgranat korenov sistem bez izražene glavne žile, seje se na razmaku od 80- 130 cm između redova,zavisno od načinu obrade i 30 cm između semena u redu, na dubini oko 8 cm, plodove pri setvi treba postavljati na šav.

Orah se takođe može razmnožavati i vegetativno, njačešće je to kalemljenje. Za kalemljenje se koriste jednogodišnje podloge oraha,kalemljenje se vrši okulacijom na spavajućih pupoljak, kao podloge za kalemljenje oraha mogu poslužiti sejanci običnog oraha,sejanci crnog oraha.

Da bi se proizvelo 1000 prvoklasnih podloga treba posejati 12-15 kg plodova oraha, zemljište treba dobro nađubriti organskim i mineralnim đubrivom,zaorati na dubinu od 30-35 cm i površinski dobro usitniti tanjuračama. U jesen po opadanju lišća sadnice je najbolje vaditi polugom za vađenje sadnica.

Orah živi 100 god. pa i više, puni rod planira na 50 godina. Preporučuje se gajenje kajsija kao međukulture, takođe se mogu uzgajati kao međukulture breskva, višnja, šljiva, leska, jagoda, ribizla, malina i dr. Orah se dosta uzgaja i po vinogradima, u takvim slučajevima vinova loza je glavna kultura.

Podizanje zasadaZa sadnju oraha zemlju treba pripremiti a to obuhvata krčenje drvenastih biljaka sa terena, vađenje žila i svih drvenih ostataka iz zemljišta, jer se tako umanjuje opasnost od truleži korena u novom zasadu,treba poravnati teren kako bi se sprečilo zadržavanje vode, ili postaviti odvodne drenaže, zbog toga što orah ne podnosi stajaću vodu. Nakon krčenja i ravnanja po površini se rašire organska i mineralna đubriva te se zemljište rigoluje na dubinu oko 80 cm.

Za podizanje zasada oraha najpogodniji su blagi nagibi, vinogradarski tereni uglavnom odgovaraju za orah sa kajsijama kao međukulturom. Dobro izabrane sorte oraha su garancija rentabilne proizvodnje, posebno da se vodi briga o podudaranju sazrevanja muškog i ženskog gemofita. Ako u toku pripreme zemljišta nije u zemljište uneto dovoljno stajskog đubriva, stoga ga treba dodati u jame, tada jame moraju biti većih dimenzija, obično se kopaju na dubinu od 50-60 cm. Ako se orah sadi na nepripremljenom zemljištu tada jame trebaju da budu 120 cm u širinu, a u dubinu 60-70 cm, u jamu treba uneti 20-30 kg stajskog đubriva i 2-3 kg mineralnog đubriva, ali tako da se vodi računa da ne dođe direktno u dodir sa žilama.

Najbolje je da se orah sadi u jesen jer se tako bolje primaju sadnice i bolji rast u prvoj godini posle sadnje,uzima se količina sadnica koliko se u roku 1-2 sata može posaditi da se žile ne bi isušile, pre sadnje žile se oštrim makazama skrate na 20-

25 cm, ako to već nije napravljeno u rasadniku, presek mora biti gladak, pre sadnje potrebno je koren potopiti u smesu zemlje i goveđeg đubriva, prvo se oko 10 cm od centra jame i na njenoj južnoj strani pribije kolac uz koji se kasnije sadnica priveže da je vetar ne bi oštetio i iskrivio, prilikom stavljanja stajnjaka u jamu 1/3 i pokrije se zemljom kada smo jamu prekrili stajnjakom i zemljom nešto više od polovine stavlja se sadnica u rupu sa severne strane,kada se korijen pokrije slojem od 10-ak cm sadnicu lagano protresti da bi zemlja što bolje popunila prostor oko žila. Nakon toga zemlju oko sadnica nagaziti.

Orah ima velik koren koji koristi vodu iz dubokog zemljišnog sloja, ali za redovne i visoke prinose u uslovima vinogradarske zone potrebno ga je i navodnjavati.

Orezivanje

Iz ženskih cvetova oraha posle oplodnje nastaju plodovi, plodovi se razvijaju samo iz vršnih pupoljaka.

Brojnim istrazivanjemje došlo se do saznanja da je orezivanje oraha veoma bitna, upravo zbog toga se prvih godina orezivanja formira kruna, sadnice se prekraćuju u proleće (mart mesec) bez obzira da li su sađene u jesen ili u proleće, visina prekraćivanja zavisi od visine debla koju želimo, ako je veća visina debla smanjuje se uticaj mraza na samu biljku.Visina debla ima značajnu ulogu u njegovom korišćenju za proizvodnju furnira.

Visinu je potrebno odrediti tako da omogući nesmetano prolaženje ispod nje, kako ljudi tako i mehanizacije pri obradi zemljišta i mašinskom branju plodova. Visina debla od 150 cm smatra se optimalnom, zato se sadnice prekraćuju na visinu 170-180 cm od zemlje.

Orezivanje ima veliku važnost u uzgoju oraha, omogućava se razvoj krošnje sa čvrstim skeletnim granama i prilično rodnim grančicama koje će dati obilne količine plodova najbolje kvaliteta,orezivanjem se osigurava uredna rodnost i znatno veći prinos, bitna je i za bujnost stabla.

Muški cvetovi oraha su na prošlogodišnjim grančicama, a ženski na vrhu letorasta iz tekuće vegetacije. Za pravilno provođenje orezivanja oraha potrebno je poznavati raspored reproduktivnih organa.

Orezivanjem tanjih i debljih grana sprečava se ogoljivanje debljih grana, potrebno je sprečiti izduživanje grana. Nije potrbno izvođenje orezivanja svake

godine, upravo zbog toga što je krošnja oraha retka jednogodišnje mlade grane koje su na periferiji krošnje u starijim stablima se ne obrezuju jer su nositelji roda.

Prilikom orezivanja treba voditi računa o presecima grana, a grane treba prethodno skratitit iznad mesta gde će biti pravi presek, na oko 40-50 cm, granu treba prvo zaseći sa donje strane, a zatim sa gornje.

Bolesti orahaCrna pegavost oraha - pojavljuje se na svim zelenim delovima oraha; u početku sitne žute pege a kasnije nastaju crne pege.

Siva lisna pegavost oraha - manifestira se na lišću, plodovima , prvi znaci se mogu prepoznati po karakterističnom obliku pege različite veličine.

Trulež plodova oraha - uzrokuje na plodu oraha mnogobrojne okrugle pege, bilo da su sive ili kestenjaste boje, obrubljene zagasito zelenkastom linijom, tkivo ploda izumire i stvara se trulez. Borba protiv ove bolesti je preventivna i sastoji se u skidanju zaraženih plodova sa stabla i njihovom pravilnom uništavanju.

Rak oraha - obljevaju deblje grane i stablo koje se suši, najčešće se javlja u rašljama osnovnih grana, na obolelom mestu izlučuje se karakteristična crna

tečnost, u početku se na tom mestu kora ulegne a posle ispuca. Za razvoj ove bolesti pogoduje duže zadržavanje vode oko i ispod stabla.

Truležnica žila - ova gljiva kroz koru prodire u drvo, na obolelom stablu lišće žuti, suši se i otpada pre vremena, a suše se i tanje grančice. Preventivna mera je krčenje obolelih stabala i nihovo spaljivanje i čišćenje tla zaraženih žila.

Štetočine oraha Lisne uši - mogu izazvati oštećenje na listu i mladicama, izlučuju mednu rosu.

Orahova grinja - napada list oraha.

Berba orahaNajoptimalnijim vremenom za berbu oraha smatramo kada zeleni omotač kod većine plodova omekša i raspukne.

Plodovi koji su rano ubrani mogu imati određene nedostatke u kvalitetu istog,sadrže manje ulja i njihova su jezgra smežurana. Ulje unutar ploda se formira u poslednjoj fazi sazrijevanja upravo stoga dolazi do neravnomernoga sazrevanja plodova, potrebno je plodove brati ili sakupljati nekoliko puta. Odmah nakon berbe potrebno je plodove odvojiti od opne, nakon berbe ako se orasi duze vremena nalaze u opni gube lepu boju, postaju tamna, a ujedno sa tamnijom bojom smanjuje se i njihov kvalitet.

Sakupljene plodove treba oprati da bi se sa njih oslobodila opna. Plodovi se stavljaju u plitke posude sa rešetkastim dnom koje se naslažu jedna na drugu tako bi se osigurala neometana ventilacija vazduha. Sušenje se može obavljati na vetru bez direktnog izlaganja suncu, i u industrijskom postrojenju.

Nije preporučljivo izlaganje suncu niti visokim temperaturama jer dolazi do naglog zagrevanja plodova koji su relativno bogati vodom što uzrokuje širenje i pucanje plodova po šavovima.

Kako bi se orah u ljusci stavio u promet potrebno je da ispunjava određene karakteristike kvalitete : zdravu, čistu i celu ljusku, jezgra teba biti zdrava, zrela, bez stranog mirisa i ukusa i dobro ispunjavati ljusku.

U svakoj kategoriji predviđene su tri kvalitete klase :

ekstra,

I II

Čuvanje i skladištenje ploda orahaNakon što obavite berbu ili sakupljanje oraha, potrebno je obratiti pažnju na pravilno skladištenje i čuvanje ploda. Preporuka je da se plodovi oraha čuvaju na temperaturi od oko 4° C, uz relativnu vlažnost koja se kreće u rasponu od 65-70%, pravilno skladišteni orasi mogu se čuvati i do godinu dana.

7.0. ZAKLJUČAK

Osnivanje zasada oraha iziskuje relativno visoka početna ulaganja u osnivanje i negu zasadsa, ali se ostvaruju i visoki prihodi nakon 6 godina u zasadima sa međukulturom i 9 godina u zasadima bez monokulture. U slučajevima kada uslovi staništa dozvoljavaju, treba obavezno osnivati zasad eoraha sa međukulturom, što obezbeđuje znatno povoljne finansijske rezultate. Osnivanje i gajenje oraha je od izuzetnog značaja iz razloga što se istovremeno obezbeđuje proizvodnja hrane i visokokvalitetnog i vrednog drveta.

Sadržaj

1.0.Upotrebna vrednost oraha

1.1.Orasi donose zaradu

2.0.Uputstvo za sadnju i održavanje oraha

2.1.Izbor terena i priprema zemljišta

2.2.Izbor i nabavka sadnica

2.3.Kvalitet sadnog materijala

3.0.Mesto za sadnju oraha

3.1.Prostor za sadnju oraha

4.0.Podizanje zasada oraha

4.1.Zasad oraha

4.2.Obrada zemljišta u zasadu

4.3.Nega zasada oraha

4.4.Navodnjavanje

5.0.Sorte oraha

6.0.Gajenje oraha

7.0.Zaključak

8.0.Literatura

8.0. Literatura

Sopstvena istraživanja na zadatu temu preko “GOOGLE” pretraživača

Plantaža oraha (SCRIBD) Domaći orah,proizvodnja Kako i gde posaditi orah Izbor i nabavka sadnica (AGROPRESS) Savetodavna služba u biljnoj proizvodnji