Pojam i definicija interesa Interes lat. interesum, interesse – ucestvovati, biti izmedju Interes je pojam novovekovne politicke filozofije. Za opste razumevanje ovog pojma neophodno je uzeti u obzir dve relazije: 1) interes – potreba 2) interes – vrednost 1)U podlozi svih interesa leze ljudske potrebe. Zbog toga se cesto interes definise kao politicki izrazena potreba. Ali on nije samo politicki odraz potrebe, relacija interes – potreba je mnogo slozenjija. Jos je Kant utvrdio dvosmerni uticaj: Interes pretpostavlja, ali I proizvodi potrebu. On je razlikovao “patoloske interese cula” ( ono sto je prijatno I korisno) i “prakticne interese uma” (ono sto je dobro i sto budi potrebu). 2)Relacija interes – vrednost: Ova relacija je dvosmerna. Kao sto vrednosti uticu na sadrzaj i fizionomiju interesa, tako I interes znacajno utice na formiranje, odrzavanje ili promenu sistema vrednosti. Pojam interesa pripada kategoriji kojom se iskazuje odredjeni DRUSTVENI ODNOS. Svaki pojedinacni interes predstavlja vezu,spregu kojom se individua povezuje sa socijalnom sredinom oko nje. Def: Interesima nazivam osnovne orijentacije koje su vezane za rad i interakciju ljudskog roda (Habermas) Interes zbog svoje povezanosti sa sistemom vrednosti nosi i mnoge ideoloske sadrzaje. Interesi su PUPCANOM VRPCOM [!] vezani za politiku, kao sto je politika do grla u interesima. Sa stanovista kategorije interesa, politicki sistem se moze odrediti kao jedinstvo institucija i politickih procesa i odnosa sa osnovnom funkcijom da vrsi selekciju i konvertovanje razilicitih interesa u politicke odluke.2.Klasicne teorije interesa Moderni pojam interesa zacet je u teorijama o drustvenom ugovoru. Jos je Tomas Hobs u svom „Levijatanu“ razlikovao interes u „prirodnom stanju“ – egoisticni interes (po principu „covek je coveku vuk“) i tzv. „drustveno stanje“ u kome nastaje drzava (gradjani svoja prava prenose na suverena na osnovu ugovora). Prema Hobsu, ljudsko ponasanje je odredjeno licnim interesima. Da bi se prevazislo prirodno stanje egoisticnih interesa, suverena vlast uredjuje i regulise interesne konflikte i utvrdjuje zajednicki interes.odn. Smisao drustvenog ugovora Ruso nalazi u opstem interesu. izmedju interesa pojedinca i interesa zajednice kao celine vlada harmonija. korist. 3. Interes zajednice je prost zbir pojedinacnih interesa. Interes zajednice je prost zbir interesa pojedinaca. On smatra da je drustvena nejednakost uzrokovana privatnom svojinom. . Prosvetitelji u interesima nalaze princip promena koji je analogan zakonima kretanja materije. Prema njemu. drzava. Bentam – interes pojedinca je srediste drustvenog sistema vrednosti. interesa za interes.jedini stvarni interes u drustvu je interes pojedinca. Najznacajniji predstavnici klasicne liberalne teorije – Bentam i Stjuart Mil. UTILITARIZAM – ostvariti interes znaci ostvariti zadovoljstvo. POLITICKI LIBERALIZAM – ideja o „prirodnom skladu“ pojedinacnih i zajednickih interesa. Drustvenu vezu sacinjava ono sto je zajednicko u tim interesima i kada ne bi bilo tacke u kojoj bi se svi interesi slozili. Prosvetitelji ce razviti materijalisticku koncepciju interesa. odn. drustvo ne bi moglo da postoji. 4. korisnosti i upotrebe. PRAGMATIZAM - ono sto je u interesu pojedinca to je u krajnjoj liniji najbolji interes za drustvo kao celinu.Koncepcija interesa klasicnog liberalizma Glavne odlike interesa klasicnog liberalizma moze se sazeti u 4 karakteristike: 1. gradjansko stanje. Holbah takodje sve odnose medju ljudima posmatra kroz prizmu interesa. Ruso ukazuje na drustveno-ekonomske osnove interesnih razlika. Drzava je „nocni cuvar“ (konkurencije) utakmice svih interesa. da bi se lakse resavali interesni sporovi. Tako je za Helvecijusa interes univerzalni kljuc za razumevanje ljudi i njihovog delovanja. nastaje da bi sankcionisala delovanje prirodnih zakona.Lok ne smatra da u prirodnom stanju vlada rat interesa. 3. da bi se osiguralo izvrsenje presuda i da bi se garantovala svojina kao osnovno prirodno pravo. Prema Loku. 2. INDIVIDUALIZAM . Ona se uspostavlja razmenom koristi za korist.

Opsti interes ne vazi i ne izvrsava se bez posebnog interesa. Drustvena podela rada je rodno mesto interesa i polarizacije drustva. Marks – Iza interesa stoje potrebe i sistem potreba.Savremene koncepcije interesa . 4. Najvaznija karakterisitka interesnih podela je KLASNA POLARIZACIJA. Dva nivoa: a) nacin uspostavljanja opstosti je gradjansko drustvo b) drugi nivo uspostavljanja opstosti je drzava 3. Razlikovanje posebnih i opstih interesa. Posebnost se nuzno uzdize do oblika opstosti. Posebni interesi su posredovani opstim. a to je kategorija KLASNIH INTERESA. Marks nudi trece resenje. 5. za razliku od Hegela.Stjuart Mil – razvija utilitaristicko shvatanje u kojem je najvisi kriterijum moralnosti kosrisnost i sreca ljudi zasnovana na interesima coveka kao naprednog bica.Hegelova i Marksova teorija interesa Hegel – 3 bitne karakteristike: 1. Dijalekticka povezanost posebnih i opstih interesa. a zatim i interesi posredovani radom. 2.Activity (3)