POKONDIRENA TIKVAVESELO POZORITE U TRI DEJSTVAPREDSLOVIJELICADEJSTVO PRVODEJSTVO DRUGODEJSTVO TREEPREASTNJEJEM GOSPODINU SAMUILU MAIREVIU ARHIMANDRITU S GEORGIJEVSKOM SVOM PREDRAGOM PRIJATELJU POSVEENOPOSVETAKad bi moja knjiga bilaLjupka kano lice tvoje,I svu skromnost u se vlila,Koja krasi nravi tvoje,Kad bi moja knjiga bilaista kano srce tvoje,Kad bi sladost pribavila,Koju nose rei tvoje, -Jamano bi ista vanostitatelju nju dostigla,Koju dela tvoja sjajnostJest pred svetom sebi diglato mom slogu nedostaje,Nek popuni tvoje ime,esto krin i iku dajeCenu kad se drui s njime.PREDSLOVIJEta su ovi nai spisatelji naumili? (uje se glas u drutvu gdi se karte dele, ili ae cede, ili se uz muziku igra). Ne dadu nam ni danuti, nego knjigu za knjigom Kakvo je opet ovo udo: Pokondirena tikva! - Pokondirena tikva, gospodo moja, jest, tako zavemo veselo pozorite koje sam ja dolu niaje potpisani soiniti astije imao za vau, ako soizvolite itati, kako polzu, tako i zabavu. - "Zabavu?Ha, ha, ha! - To e biti unterhaltung? Hi, hi hi!" - Ja znam, moje visokopoitajema gospoe, da bih pet puti vie prenumeranata imao da sam objavlenije na kakav vseopti bol izdao nego na Pokondirenu tikvu, ali to u kad me je stroga sudbina na knjigopisanje opredelila. - "Gospodin spisatelj, nemojte vi biti tako otrljatonosati, zato ako vas ponemo mi salva veni ene kritizirati, neete se znati ni vi ni vaa knjiga, jer mi ako i na bal odlazimo, opet zato pamet ne gubimo." - S oprotenjem, gospoe, moje namerenije nije bilo vreati, jer ja sam nauio razliku praviti izmeu crnog i belog, ali opet mi zato, gospoe, zameriti ne moete to velim da je uvek bolje itati kakvu poleznu knjigu nego na bal ii; jer se na balu mlogo protivu sostava tela ini, tamo se preko mere igra i skae, ne spava se celu no, bogzna ta se jo dogoditi moe, koje neugodnosti oveka pri itanju kakve knjige otud napasti ne mogu. - Gospodin ferfaser!" - "Na slubi, frajlice!" - Jednu re na uvo: Ali, um Gotteswillen' g. ferfaser, ta su vam devojke i ene skrivile te toliko na njih atakirate? Tako ste nas u preanjem vaem delu napali s Jelicom, a sad nam opet Femu predstavljate. Ko vas je postavio arendatorom? Vi znate kako je u vama kad vam ko vaa suvoparna soinenija kritizira. A to na modu viete, sami se izdajete da vam je plitak mozak, jer kad bi se i vi sad onako obukli kao to se va ded nosio, ta mislite, da l' bi vam se i vrapci smejali?" - Moja lepa frajlice, ao mi je to ste mene radi ta vaa mala ustanca zaotrili. Ja na modu nimalo ne viem, nego na zloupotreblenije, na preterivanje ili, kako vi zovete Ubertreibung. To je, frajlice, ono to se iskorenjivati mora i to ja oporoavam, a ne moda. to se pak Jelice i Feme tie, i tu mi zameriti ne moete, jer ja inim moju dunost. Vidite, frajlice, ja doem, na primer, k vami na posjeenije, vi mi taki ponete ui nabijati kako vas je najder prevario, nije vam nainio haljinu po poslednjem urnalu. Kako se onaj i onaj grubo pokazao, u komplimentu dva prsta falio od mere; kako je neka drugarica na balu nametala lokne, u igri izgubila takt, i ovakove stvari tisuama. Na ovakav razgovor ta znam drugo raditi nego smejati se, a smejati se bez vas, bilo bi od mene grubijanstvo; moram i vas, kao to vi zovete, unterhaltovati, i tako, unterhaltujui vas i prepovedajui to sam kojegde uo i vidio, izilazi Pokondirena tikva. Je l' tako, gospodina?U Vrcu, 1830. Va sluga,SoiniteljDODATAKDelo ovo, kao to se gore vidi, soinjeno je bilo godine 1830, taki posle Lae i paralae; no iz toga najvie uzroka nije se na svet izdati moglo, to je Ruii takovu rolu igrao koja bi gdikom zazorna biti mogla. Da bi pak delo ovo - kakvo je takvo je - u mraku ne lealo, preduzeo je soinitelj Ruiiu neviniju rolu dati, i to u vreme kad je neajnom alou optereeni duh svoj s otim razgaliti mislio. Da li nakalameni Ruiia karakter svom teenju odgovara, ne znam; to znam da ne bi pozorite ovo bez dejstva ostalo kad bi moguno bilo prvobitnu mu rolu zadrati. Najposle, da ne pomisli ko da mi je scena, koja se u Rodoljupcu od G. okrljana izdatom peatana nahodi, ka izmeni ovaj povod dala, jer je i ona iz moga pera proistekla.U Vrcu, meseca septemvrija 1837.J. S. P.LICAFEMA, bogata udovicaEVICA, njena kiMITAR, Femin bratANICA, sluavkaJOVAN, egrtSARA, ankoliza kod FemeSVETOZAR RUIIVASILIJEDEJSTVO PRVOPozorje prvoFEMA I EVICAFEMA: Jedanput zasvagda, ja neu da si mi takva kao to si dosada bila. Kakve su ti te ruke, kakav ti je obraz ispucan i izgren, kanda si od najgore paorske familije. Opet ti kaem, devojko, ja hou nobles u mojoj kui.EVICA: Ali zaboga, majko, nije li me i pokojni otac uio da nije sramota raditi?FEMA: ta tvoj otac, on je bio, da ti kaem, prostak, nije razumevao ni ta je pancir ni ta je urnal. Zato je bog stvorio pedintere da oni rade, a mi da drimo u jednoj ruci zvonce, a u drugoj lepezu.EVICA: Ja sam i kod uje radila.FEMA: Tvoj uja... Jes' ula, kako te nije sramota tako to govoriti! Kakav uja? Nema ti nikakvog od roda izmara.EVICA: Zar on nije va brat?FEMA: Devojko, ti valjda nisi sasvim izgubila mozak Ni toliko ne moe da rasudi da on moj brat biti ne moe. Ko je jo video da ja ovako u belo obuena poem s njime izdrtim i jadnim, crne mu se ruke, nikakva rezona ne zna ... vidi, i sama se od njega gadi.EVICA: Nije tako, majko.FEMA: Kakva majka, valjda mi nije sedamdeset leta! Zar ti nisi ula da keri kau svojoj materi mamica?EVICA: Ali kad sam se tako nauila.FEMA: To te je nauio taj tvoj uja i drugi njemu podobni, no ja tebi kaem, devojko, ui se po modi govoriti ako misli da ostane moja ki.EVICA: Meni je uja.FEMA: Opet ona uja? Jesam li ti kazala jedanput da on nama ne moe biti rod? ta e kod njega, da mu pere sudove? Pogledaj kakve su ti ruke, kukavico, kanda si najgora paorentina . Nek' nadmi slukinje ako je rad imati posluge, a ne da mu ti dirindi.EVICA: On me nigda nije terao raditi, ali ja sama imam volju.FEMA: Eto ti, isti otac! Tako je i on imao to ludilo u glavi da radi, pa da radi. Niti mari kakve se haljine nose niti kako se gospoda unterondluju. Idi, kukavico, na ogledalo, pogledaj se kakva si, stoji kao stupa, bez midera i neutegnuta.EVICA: Ja ne mogu mider da trpim, kad se zaptijem u njemu.FEMA: Taka drnda i ne moe, nego koje su dobro vospitane(zatee se).Ja mogu, vidi, a tebi je teko.EVICA: Kad se stegnem, moram da stojim kao ukopana, ne mogu da se sagnem, niti to da prihvatim.FEMA: I ne treba, zato ti stoje dva pedintera za lei, nek' oni rade.EVICA: A zato mi je bog dao ruke?FEMA. Vidi da si muurla: da se beli, da se kiti, da ealj nameta kako ti je volja, zato je bog noblesima ruke dao, a ne da vuku plug(duva u prste).Ne znam, ne znam, ne znam kako u te vospitati: francuski ne zna, ne zna praviti komplamente, a kolika si; sad te moram od azbuke reparirati.EVICA: O, majko, sad je dockan.FEMA: Ja znam, al' ko bi smeo spomenuti dok ti je otac bio iv? On drugo nije znao nego da tee, da sedi kod kue, kao baba, ne marei ni ta je to puket ni ta je koket. Evo, novaca je ostavio dosta, ali ta to pomae kad je ostavio posle sebe kravu. Bog zna ta bi od mene bilo da nisam od nature na gospodstvo stvorena. No jo nije dockan, moja lepa Evicken, samo se ti na mene ugledaj, pa se moe jo koliko-toliko popraviti.EVICA: (Ah, boe, ta e jo od mene biti?)Pozorje drugoVASILIJE, PREANJEVASILIJE: Dobro jutro elim, majstorice.FEMA: Kakva je ovo svinja?(epei se.)Dragi moj, gde si ti taj epiket nauio da u sobu noblesa ue bez kucanja, bez komplamenta? Zna li ti da mogu taki na pedintere povikati da te ak na sokak isteraju?VASILIJE: Ja ne znam ta vi govorite, majstorice.FEMA: Riftik, riftik, on neku majstoricu trai.VASILIJE: ta je to? Evice, ta je tvojoj materi?FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne govori ti, nego milostiva gospoa.VASILIJE: Zaboga, gde sam ja?FEMA: Ti si kuu pomeo, dragi moj. Ti si moe biti traio proste ljude, pa si doao kod noblesa.VASILIJE: Ta ja nisam lud, koliko sam puta dolazio dok de jo i pokojni majstor iveo.FEMA: Riftik, opominjem se, kad je hteo za pedintera stati.VASILIJE: Kakav pedinter, kad ste mi obeali Evicu?FEMA: ta, mamzel tebi obeala? To je grubijanstvo. Jokan, Jokan, kumte pisli her, virfte grubijana hinauz.VASILIJE: Ta nemojte se aliti, majstorice nego ja sam doao da pitam kakve emo haljine za Evicu.FEMA:(podboi se):Molim te, kai mi, s kim misli ti da govori?VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor-Pere opanara ena?FEMA: Ja opanarova ena, u ovi 'aljina opanarica? Ah, same daske moraju od alosti plakati!VASILIJE: Ali zaboga, koliko ste me puta nazvali vaim zetom?FEMA: Ti moj zet, s ovim izdrtim laktovima?Sad e me smesta groznica uhvatiti.VASILIJE: Ali zaboga, majstorice ...FEMA: Ta trista te vraga odnelo, nisam ti ja nikakva majstorica... Taki mi se vuci ispred oiju, nemoj mi smraditi sobu s tvojim 'aljinama.VASILIJE: Slatka majstorice ...FEMA:(uhvati ga za ruku):Mar iz moje kue, trai majstorice kod tvoga oca, a ne kod noblesa. uh!(Najedanput ga pusti.)Uh! usmradila sam ruku!(Duva u ruku, pa je posle brie maramom.)Sad je moram tri dana prati, dok je opet u nobles dovedem.VASILIJE: Majstorice, to nije lepo od vas.FEMA:(poleti na njega, pa se opet trgne):Vuci se, kad ti kaem, iz moje kue, ili u taki pandure dozvati.VASILIJE: Nisam se nadao da ete me s panduri terati.FEMA: S panduri, dakako, s panduri se teraju oni koji est noblesa diraju.(Evici)ta si stala, te ga ne tura iz sobe.EVICA: Ali, slatka majko, ovo je na Vasa.FEMA: Na Vasa, paorska trago! Hoe da se ljubi s njime?(Vasiliju)Napolje se vuci!VASILIJE: Zaboga, majstorice, imate li due?FEMA:(poe, pa se trgne):Uh, to ne smem da mu se pribliim, da ga sama isteram. Ali ekaj, bezobraznik!(Uzme lepezu, pa ga pone s njom turati.)Napolje iz moje kue!VASILIJE: Slatka majstorice, samo jo jednu re.FEMA: Kest mair, mar!(Istura ga.)Bezobraznik jedan, opoganio mi lepezu. Sad je moram pokloniti Anici.EVICA: Ah!FEMA: A ta ti tu uzdie? Paorentino, povela si se za kojekim, pa i ne gleda ta je nobl. Na mene gledaj, ako misli da togod bude od tebe, a ne na kojekakvo ubre.Pozorje treeSARA, PREANJESARA: Slubenica, slubenica, kako ste? Aa, tu i frajlica, drago mi je, drago mi je, hibes ksihtl! Lepe oice, glatki obrazi, smea kosa, hip, hip! Vi kec frajlice, vi kec?EVICA: Oprostite, ja nisam kec.SARA: Ha, ha! Ja nemecki pitam kako se nahodite.FEMA: Ne zna vam ta nita, nevospitana je kao krava.SARA: Aa, nita, nita, dosta su vospitani, jo su mladi; prekrasno, prekrasno, to mi je drago(pokloni se).Jue sam bila kod gospoje Mirkovike na ruku, to je togod prekrasno, od svega dosta, ali sarmu to je imala, nisam jela skoro, pa srnei erek i trudla, to je togod komi fo! Tokajer je tako bio krasan, ja ga nisam skoro pila; pa opet kafa, eera suvie. Tu sam i Finesku povela, o betija jedna, i ona se ba dobro astila, pa najposle zaspala pod astalom. Viem ja: Fineska, Fineska, Fineska ... jedva sam je probudila; to vam je mops, da se ne moe iskazati; volim nju nego najbolje peenje. Pa kako ste mi, kako ste vi ruali?FEMA: Miko fo!SARA: Drago mi je, bez drutva to najbolje nije ba moglo biti. Drutvo vam je osobito pri ruku nuno. Ono se razgovara, ono se ali, a najvie pravi apetit.FEMA: Danas uzimam est ajnodlovati vas na ruak.SARA: Blagodarim, blagodarim! Nemojte se samo e mnogim truditi; ja sam s najmanjim zadovoljna: malo supe i jedno parence rindflaja.FEMA: Miko fo!SARA: Ali samo da je debelo; to je kuriozno da ja sve debelo milujem, ali rindflaj osobito, samo ako je dobar sos.FEMA: To kod mene mora uvek biti miko fo!SARA: Drago mi je, drago mi je, to je za mene dosta. Jot kad bi bilo malo sarme, to mi je ostalo u dui jot od gospoje Mirkovike, a i ajngemock ne kodi; a peenje, a, to daje apetit vinu. Rihtig, malo nisam zaboravila tortu, to sam ba sama mislila mesiti; to je osobito jelo, jot ako e posle konfekt doi. Kafa rastvara sve, daje dobro skuvati, osobito enskim personama.FEMA:(okrenuta ogledalu):Miko fo! .... Mi ko fo!SARA: A, nove lokne! Rihtig! ... Po poslednjem urnalu! armant, ala boner!FEMA: Ovo su iz Pariza, beke nita ne valjadu, a moj je pasion, znate, da mi je sve francuski.SARA: Hip! hip! Ovo nema jo nijedna kod nas, armant! Nek' se zna koja je gospoja od Miri.FEMA: Kaite mi, molim vas, kako emo ovu moju devojuru na nobles podii? Stoji mi kao kost u grlu.SARA: A, mamzel, njojzi emo jednog lepog mladoenju nai od velike familije; un apo, to kae Francuz.FEMA: Zna vam ta ta je apov, ili kapov; ona se dri svoga paorluka, to je od oca primila, kao pijan plota.EVICA:(izie napolje).FEMA: Eto, vidite, sad da ne svisnem od jeda. Druga bi nainila komplament, a ona ...SARA: Ala boner! To e biti mamzel, to e se para traiti. Verujte vi meni, madam, u Parizu nee biti takove. Imate li volju udati je?FEMA: To je moja jedna elja; ali, znate, da mi je kakav nobles!SARA: O, ma chre, imam vam jednog mladoenju, to vam je mladoenja, u Parizu nema takvog. Sputajte samo: on je od karaktera filozof.FEMA: Vilozov? Ah, molim vas, gledajte, nastajavajte, samo da bi se u nju zaljubio; ah, to e biti nobl! Nastajavajte, molim vas.SARA: Tres volontirs! On e nju vospitati, on e nju nobilitirati; on e je nainiti kao pamuk.FEMA: Ah, kako e to lepo biti kad poem s njim u pacir, kako e svaki za mnom pogledati.(epi se.)Da, da, ja u biti na desnoj strani.SARA: To e biti armant, to e biti komi fo! ... A gle, moja Fineska, o betija jedna, da se samo ne izgubi; ja je moram ii traiti. Dakle, ja u zacelo doi na ruak, nemojte se ni najmanje sumnjati, ja nisam nigda u tom moje grubijanstvo pokazala. Ostala bih kod vas dr podne, no izvinite me, moja Fineska ... to vam je mops, ni francuski kralj nema takvog ... Slubenica, slubenica, ... preporuujem se.FEMA: Slubenica.SARA (otide).FEMA: To je ena, kako govori francuski, kanda joj se jezik oparizio. Kako ono ree? Aha! Komi fo! ...(vie)Evicken, Evice!Pozorje etvrtoEVICA, PREANJAEVICA: Evo me, majko!FEMA: Opet ona "majko"; uje, devojko, nemoj me jediti! Kakva majka? Gledaj me u obrazu, mislili bi ljudi da sam ti mlaa sestra. Ui se po modi govoriti: Mamice, mamichen, ili ako hoe sasvim francuski, mama, a nemoj doveka biti paorka, kao tvoj ujak ... uje, Evice, da ti jot jednu kaem(uzme je za ruku).Sad treba da se svega ostavi; na rod da zaboravi, i samo svoju sreu da gleda, Sutra e te jedan prvi vilozof prositi.EVICA: Filozof!FEMA: Dakako. Nego sad idi, pa se nabeli i narumeni, da bi se pree u tebe zaljubio, razume li?EVICA: A moj Vasilije?FEMA: To je nesrea! Ja joj govorim o prvom gospodinu, a ona hoe svinjara. A, neu se ja mnogo tu s tobom rezonirati. Kai komi fo!EVICA: ta je to komi fo?FEMA: Taki kai komi fo ili e ti pui odmah glava.EVICA: Komi fo!FEMA: Ako svaki dan dvadeset redi ne ujem od tebe ovu re, nisi moja ki. Neu ja nepotkovanu kravu da imam, nego devojku od mode.Pozorje petoANA, PREANJEANA: Majstorice!FEMA: Kakva je ovo svinjarua! S njom nije vredno ni razgovarati(pree k ogledalu i pone nametati kosu).ANA: Majstorice!FEMA: Uh, mora ovek u nesvest da padne(sedne na stolicu).ANA: Majstorice, ta emo za ruak?FEMA: Uh!(strese se.)ANA: Majstorice!FEMA: Ja! Zaboga!(Treska se na stolici).ANA: Majstorice, vami je zlo?FEMA:(ipi):Ta, skote enski, to si ti, ta dokle e me jesti? Kakva sam ti ja majstorica, valjda ti inim opanke?ANA(zagleda se u nju).FEMA: Dobro me gledaj, glupavko jedna, ta nalazi majstorsko kod mene? Jesam li obuena kao firkinja?ANA: Pa kako hoete da vas zovem?FEMA: Ja da ti kaem, ti nisi sluila kod noblesa?ANA: Oprostite, ja nisam znala ta vi zahtevate.FEMA: Dobro, neu ni ja za vas znati. Vuci mi se ispred oiju!ANA: A ta emo za ruak?FEMA: Kuvaj makar kremenja kad si takva drolja!ANA(u polasku):(Meer je moja majstorica sasvim izgubila pamet!)(Otidne.)FEMA: Urediu ja drugojae moju kuu, nee se meni takav saueraj praviti. Idi mi zovi Jovana!(Evica otide.)Prokleti paorski rod, to je nauio, nauio; ne zna oseati kako je lep nobles.Pozorje estoJOVAN veseo triJOVAN: Evo me, majstorice!FEMA: Gledaj opet ovog! Sad da ne svisnem od jeda.(Podboi se.)More, ima li ti pameti ili nema? More, zar me ne vidi kako sam obuena? Kad si jo ovakvu majstoricu u tvom veku vidio?JOVAN: Pa dobro, a to sam ja kriv to me je pokojni majstor tako nauio?FEMA: Tvoj je majstor bio, da ti kaem, magarac; ti treba da bude pametniji.JOVAN: egrt od majstora?FEMA: Dakako, medvede! - Vidi i ja kako sam se promenila. Da zna, ja ti vie nisam majstorica. Gospoo, frau fon, ili ma ... ma ... kako, vragu, francuski kau, ne mogu od ljutine da pogodim.JOVAN: ta ste me, dakle, zvali, ma ... majs ... gospoa, hou da reknem.FEMA: Tako svaki magarac radi da ga vie milostiva gospoja po tri sata.JOVAN: E, ta mogu ja zato, kad sam imao posla.FEMA: Ti nema nikakva posla, nego da sedi tu, da slua zapovest.JOVAN: A krava da crkne od gladi; zar joj ne treba dati sena?FEMA: Kravi sena, uh! uh(metne maramu na nos),ala smrdi! Anice, Anice, daj malo vatre da se okadi soba. Idi ukraj, ne mogu da trpim smrad od tebe.JOVAN: Samo to sam dao kravi sena, a kako je bilo kad sam spavao u tali i s vama zajedno jeo? Pa znate li, majstorice, onaj na beli maak ...FEMA: Ju! Maak! Ne govori mi vie takve rei, hou da padnem u nesvest.JOVAN: Niste li ga sami vaom rukom ubili kada je izeo kobasicu?FEMA: Uh, uh! Dajte mi sireta pod nos dok nisam pala u nesvest. Anice, Anice! ANICA(donese vatru i pone kaditi).FEMA: Ah, Anice, kako mi je zlo, poduzima me muka. Daj malo sireta pod nos(Ana joj donese)... Tako, sad mi je ve lake. Ti, bezobraznie, da se vie ne usudi preda mnom tako to govoriti. Ne zna li ti da je moje telo slabo?JOVAN: E, slabo, da! Koliko ste boja od majstora izeli!FEMA: To je inpretinencija! uje, sad ti poslednji put kaem da mi vie ne spominje to je bilo. Tako bi me, bezobraznik, i pred kakvom stranom personom osramotio.JOVAN: Pa ta ste me zvali?FEMA: Zvala sam te da ti dam regulu da ne bude kao dosad ili kao to su ove drolje. Prvo i prvo: ti se nee vie zvati Jovan.JOVAN: Nego?FEMA: Hanc.JOVAN: Zar sam ja konj?FEMA: Budalo! Najlepi pedinteri imadu to ime.JOVAN: Nisam ja pedinter nego egrt, nit' je meni otac kazivao da se nemim, nego da ostanem koji sam bio.FEMA: Kukavico, to je nobles ... ti nee vie raditi kao dosad, samo e za mnom ii, mene i najvee madame - madame, vrag im mater, nisam mogla otoi pogoditi... njih e u ruku ljubiti i s karuca skidati.JOVAN: A gde su nam karuce?FEMA: Ti nee nositi te haljine, nego sam ti nainila druge, svuda unaokolo sa utim partunetom.JOVAN: ta, da me pravite pajacem? Majstorice! ...FEMA: Opet on!JOVAN: Sve zaboravim, gospoo, hou da reknem, ja nisam rad da se pravi od mene komendija.FEMA: Tako najvee gospode pedinteri nose. Dobro samo pazi kad te viknem Hanc.JOVAN: Ja neu da budem konj, makar me ubili.FEMA: To je najlepe ime, ludo! Gledaj kako je suptilno Hanc, bolje nego gurbijansko Jovan.JOVAN: Makar i gurbijansko, moje je, ja ga neu pod starost menjati.FEMA: Hoe li da bude an?JOVAN: an! Sad da me pravite Ciganinom.FEMA: Ludo, ludo! To svi Francuzi imadu.JOVAN: ta Francuzi, one poganije to abe jedu!FEMA: To je nobl, an.JOVAN: Zar bi vi jeli?FEMA: Johan, ti jot ne osea ta je to nobles. to god je u modi, to je lepo.JOVAN: Boga vam, majstorice, da li bi' vi nosili izme s mamuzama kad bi to bilo u modi?FEMA: Dakako, to se zove nobles.JOVAN: I pantalone?FEMA: Zar ti nisi video da madame nose frak?JOVAN: He, he! Tako bi' najposle ja morao obui suknju, kad bi' se na modu dao.FEMA: To moe biti, an, propopo, an.JOVAN: Molim vas, majstorice, nemojte me zvati Danom.FEMA: To mora biti an.JOVAN: Ja neu, makar znao ovaj as trideset batina izvui.FEMA: A ti hajde budi Johan, to je lepe.JOVAN: I to neu, nisam ja Nemac. Bolje da idem topiti one koe to su od majstora zaostale.FEMA: ta, koe? Taj smrad u mojoj kui nee vie biti.JOVAN: Kad nee, ja idem od vas.FEMA: To je inpetretinencija! Zna ta je, Jokan, ako me opslui tri godine dana, dau ti pet stotina forinata.JOVAN: Pet stotina forinata! Pa posle da duvam u prste? - Volim ja izuiti zanat, pa biti poten majstor nego bitanga svetska.FEMA: Jokan, dobie jo i Anicu.JOVAN: Anicu, Anicu! Hm, ala ste vi majs - onaj, gospoa, veliki avo!FEMA: Uh, uh, ja avo!JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki.FEMA: Ja sam mlada, Jokan.JOVAN: Otkad ja na Anicu mislim! A jeste li vidili kako je lepa? Nos joj je kao struk karanfila, obraz crven kao karmainska koa, a kosa crnja nego naeg maka rep.FEMA: Uh, uh! Idi, dok nisam sve povratila. Anice, daj sireta!JOVAN: Nemojte, sad u ja sam doneti(poe).FEMA: Grubijan, bezobraznik, ti si za svinjara, a ne za potenog pedintera. Zar se tako od noblesa ide! Nisi ni u ruku poljubio.JOVAN: ta vas znam ja, kad kaete da vam je zlo.FEMA: Makar da izdiem, ugursuze, opet se nobles u ruku ljubi(prui mu).Na!JOVAN(gleda je):Majstorice, ali su vam ispucane ruke!(Poljubi je i brzo izie.)FEMA: to je nevospitano, nevospitano! Anice! Aa, ne treba vikati, velike gospoe zvone(uzme dva cvancigera i pone kucati).Aja! Ne zna paorka ta je zvoniti.(Vie.)Anice, Anice!ANA, PREANJAANA: Evo me!FEMA: Da mi kupi malo hop-hop - kako ga vraga zovu, hopmanie tropn. Ovaj gurbijan Johan tako gadne rei govori da se oveku moraju creva mutiti. Anice, danas emo imati jednu gou. Koliko ima sati?ANA: Devet prolo.FEMA: Sad je najbolje praviti vizite, je l'? Anice, samo dobro uredi. Evo ti trinkelta(dade joj tri cvancika).ANA: Milostiva gospoja!FEMA:(uspija):Anicken, to je moje pravo ime.ANA: Milostiva gospoja, vi ste vrlo dobri.FEMA:(hoda, uspijajui, po sobi):Anicken, koliko me god puta mojim pravim imenom, milostivom gospoom, nazove, toliko e puta dobiti trinkelt.ANA: Milostiva gospoja!FEMA: Komi fo!(Hoda ponosito.)ANA: Milostiva gospoja!FEMA:(epei se):Samo zapii, Anicken, pa e mi poslati kontu. Ti zna velike madame o Novoj godini trinkelt daju. Anicken!ANA: ujem, milostiva gospojaFEMA: Oh, oh!(Opet hoda uspijajui.)Anicken, samo zapii. - No ja u meni biletu nainiti, je li, Anicken, svaka nobles nosi svodu biletu.ANA: Jest, milostiva gospoja.FEMA: Propopo, Anicken. Ti si sluila kod noblesa, kako se sad nosi al? Preko ruke ili oko vrata?ANA: Preko ruke, milostiva gospoja(zabelei).FEMA: To je moj gust. Obino se nosi krst na vratu, ali ja sam naruila zvezdu; to je lepe, a i ne nosi svaka ua. ta ti se ini, Anicken?ANA: Vrlo lepo, milostiva gospoja(zabelei).Jo vam jedan sat treba.FEMA: O imam, Anicema, ostalo mi je od pokojnog dva sata(izvadi.)Istina, srebrn je, no ja u ga dati pozlatiti.ANA: To je vrlo veliki sat.FEMA: Nita, ja ne alim platiti. Je li, Anicema, u depu se nosi?ANA: A, boe sauvaj, ovde na levoj strani(na prsi pokazujui).FEMA: Riftik, riftik, Anice, ovaj prokleti francuski jezik zabunio mi je glavu. Sve o njemu mislim, pa u drugom moram da falim.(Pridene sat.)Anicken, moe i ovako podneti, dok se ovaj pozlati, je li, Anicken?ANA: Jeste, milostiva gospoa(zabelei)FEMA:(hoda ponosito po sobi, sve na ogledalo gledajui):Anicken, ta mi jo moe faliti?ANA: Jedan teherFEMA: Prokleti francuski jezik, tako mi je zabunio glavu da sad upravo ne znam ta je to teker.ANA: Od belih kostiju, to se gledi kroz njega.FEMA: Pravo, Anicema, i ja u da postanem kratka vida.ANA: Verujem, milostiva gospoa(zabelei)FEMA: Dok se taj, kako se bestraga zove, teker kupi, mogu se i s naoarima posluiti, je li, Anicema?ANA: Moe, milostiva gospoa.FEMA:(uzme naoare i gleda kroz njih)'Komi fo! ... Propopo, Anichen, kako se nobles tamo gde si sluila unterlondruje?ANA: Lepo. Igraju vista, taroka, aha, bostona.FEMA: Moram ovaj vraki francuski jezik sasvim ostaviti. Tako mi je glavu zabunio da ne mogu nita da pogodim.(Tare elo.)ta je to, bestraga?ANA: To su karte.FEMA: Riftik, riftik, puniaka, poklopica i marjaa. Komi fo, Anicema, da kupi karte, to emo i mi igrati. - Kako se dalje unterlondruju?ANA: Udaraju u fortepijano.FEMA: O, to je davno u modi. togod novo, po novom urnalu. Propopo, Anicema, da kupi tri drombulje, da se unterlondrujem. Mogu i ja kakvu modu izneti, je li, Anichen?ANA: Jeste, milostiva gospoa(zapie).Pozorje sedmoMITAR, PREANJEMITAR: Pomozi bog, Femo.FEMA: I ovaj je doao da mi smradi nos(metne maramu na nos, pa se okrene ogledalu).MITAR: Femo, ta je tebi? ta si se naroguila kao patak?FEMA: Komi fo! Komi fo! danas imam jednu osobitu vizitu. Jokan, aufponen(ode).MITAR: ta je ovoj mojoj sestri! Gdi je Evica?ANA: U bati.MITAR: Idi je zovi(Ana otide.)Kog vraga, il' je poludela ili se ini. Kakve su to rei: miko! miko! Kanda krave vabi.EVICA, MITARMITAR: Devojko, ta je tvojoj materi?EVICA: Ah, ujo, ona kanda nije pri svesti, gledajte ta je uradila s kuom.MITAR: Ja vidim promenu, ali ne znam zato; ta ni est nedelja nema otkad ti je otac umro.EVICA: Ona hoe da je kod nje sve kao kod najvee gospode. Psuje me i grdi to radim, nego kae da se nakitim pa da sedim.MITAR: O, sluta jedna, a je li ona sedela dok je otac bio iv? On se, bog da mu duu prosti, kinjio i ivot prekraivao da vam to vie pribavi, a gledaj ti sad ove, hoe da utamani kuu. A, drugojae u ja s njom poeti!EVICA: Grdila me i ruila to sam bila kod vas i to sam radila.MITAR: Data, i tebe da vaspita kao to je ona? Bezobraznica, videla ono malo krajcara, pa hoe da spiri.EVICA: Nekakva gospoa Sara dolazi, pa je tako ui. Sve kau da nisam vospitana kako valja.MITAR: Kad nisi vospitana, a ti e ii sa mnom.EVICA: Ja ne smem, ujo, u vau kuu ulaziti.MITAR: Zato?EVICA: Zapretila mi je strano, zato kae da nema brata izmara.MITAR: ta, ta pokondirena tikva! A ta joj je otac i mu bio, nisu li poteni majstori bili kao i ja? Hajde ti sa mnom, pa samo neka doe po tebe, prebiu joj obadve noge.EVICA: (mazei se):Ah, ujo!MITAR: No, ta ti je?EVICA: Ah, moj Vasilije! I njega je oterala.MITAR: Moja erko, jest da je Vasilije dobar, i da je i tvoj otac jo namislio da te za njega da, ali ja ti to ne mogu dopustiti, a ni za to drugo nego to je siromah.EVICA: (plae).MITAR: No, no, ti plae?EVICA: Nije li moj otac i mnogi drugi ljudi, niste li i vi sami bili oskudni kad ste se enili, pa eto ste, hvala bogu, stekli! Moj je Vasilije vredan.MITAR: E, moja erko, sad nisu ona vremena koja su bila kad sam se ja enio. Sad je sve drugojae: prokleta moda jako je ovladala. Tvoja se baba, bog da joj duu prosti, u venanoj haljini sahranila, a od kape joj i sad srebrna dugmeta na sveanoj urdiji nosim, ali nai mlai sve hoe da svetle, da su pred svetom obueni, makar u kui proje ne imali.EVICA: Moj Vasilije nije takav.MITAR: Ja znam, ali ni on ne moe iz reda izilaziti. Vidi, kad bi ti metnula zlatnu kapu, svi bi zinuli na tebe kao na avku. Mora imati od pauine, i natrkaiti kraklje ili irafe, kako bestraga zovu; oko vrata kule i tarane; mora naobruati glavu i sapeti ruke sa zlatnim lancima, a to sve otkuda e?EVICA: Nisam ni ja siroe uboga.MITAR: Vidi li ti da ti mati luduje? Ona e sve s njenom prokletom modom da spiri i izmodi, pak onda? - Ne, ne, ao mi je, al' ne moe biti ... Koji vrat, kakav je to pandur?EVICA: To je Jovan.MITAR: Jovan, pa ta se tako naruio? ... Jovane!Pozorje osmoJOVAN uniformiran,PREANJIJOVAN: Evo me, majstor-Mitre!MITAR: O, asni te krst potro; koji te avo nagrdi?JOVAN: Majstor-Mitre, pazite s kim govorite! Ja nisam vie Jovan, nego Hanc, an, ili ako to ne moete da upamtite, Johan. Koji me egrtom nazove, onaj je propao od moje gospoe majstorice.MITAR: Tvoja je majstorica sasvim poludila.JOVAN: Dosta je i bila pametna.MITAR: Pa kud je sad otila?JOVAN: Da joj itaju molitvu.MITAR: I ona ti je zapovedila da se tako obue?JOVAN: Dakako. Ja sam njen pedinter. Sad moram sve drugojae urediti nego to je dosad bilo. Vidite ovaj orman? Napolje s njime, mora soba biti prazna, zato kau da ljudi od mode sve prazno u sobi imaju. Vidite ovaj zid? Tu emo poreati neke goliave ljude i frajle s razdrljenim grudima i s nekim klobucima na glavi, gde se na pauni voze. Kreveti moraju doi nasred sobe uspored, i to jedan za goste, a drugi za majstoricu. Ova polica,..MITAR: Dosta, imena ti boja, prevru mi se creva. ta je ta ena naumila? Hajde, Evice, od jeda neu moi itav dan jesti(odu).JOVAN: Idite vi, Jovan je opet od vas sviju najpametniji. Anichen, opet; Anice(odkrine lagano vrata),Anice! ... Jao! Evo mi majstorice!Pozorje devetoFEMA stupi,JOVANFEMA: an, san tunder bour tu.JOVAN: (Ded sad, Jovane!)FEMA: Ne parle francuz!JOVAN: (Pravo sam ja majstor-Mitru kazao da je poludila.)FEMA: Johan, moram i tebe da dam uiti francuski.JOVAN: A, to mi fali; nauio sam i srpski, tek nisam francuski.FEMA: an, to mora biti; barem deset rei.JOVAN: Gde u ja sad pod starost da nauim, to je teko za mene.FEMA: Sapr tuder fo. Vidi kako nije teko ... Zna ta je bour?JOVAN: Kako ne bih znao kad nam je puna bata boura.FEMA: Sapr bu, to je francuski dobro jutro. Sad kai: bour, madam.JOVAN: Bour madam.FEMA: Les trues. Vidi kako je lako.JOVAN: Sapr abl sundier susunprprpardon.FEMA: Vidi kako je lepo. Sad se sve francuski govori. Propopo, an, pogodila sam jednog lamura za dvadeset forinti.JOVAN: A mene da oterate? Majstorice, ja mislim da vas poteno sluim.FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaki nobles pseto vodi!JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti?FEMA: Malo, lepo, kudravo, komi fo!JOVAN: Znate ta, majstorice, doneu vam ja za pet forinti od moga babe pseto to vie vredi nego deset takovih lamura.FEMA: Kako izgleda, an?JOVAN: Dlaka mu je uta, ako nije vee od teleta, manje nije; glava mu je kao polovie; krasno, kudravo, milo vam je da pogledite.FEMA: Kako mu je ime?JOVAN: uov.FEMA: Johan, to je ime gurbijansko, mora biti lamur.JOVAN: Pa dobro, vi mu nadenite ime kako hoete. Videete, svaki e u njega pogledati.FEMA: Donesi ga, an, da vidimo.JOVAN: Nemajte vi brige, pseto pouzdano.FEMA: Propopo, an, da kupi ealj i sapuna, pa e ga svake nedelje miti.JOVAN: Majstorice, nemojte me sasvim ve grditi, sad i pse da mijemFEMA: Ugursuz, kad mogu prve dame i frajle, valjda i ti moe!JOVAN: Ja to ne mogu, makar me ubili.FEMA: Vidi se nisi stvoren na gospodstvo Neka, ja u.JOVAN: Hou li ga doneti?FEMA: Aport!(Jovan poe.)Propopo. Johan, santurtur.JOVAN: Semener rotunder.FEMA: Pravo, Johan, pravo.JOVAN: (Zbogom, pameti!)(Otide.)FEMA:(sama):pogreila sam to sam ga nauila francuski. Sad moe gurbijan sve razumeti kad ponem govoriti s madamama. Ali nita, kad bude kakva tajna, ja u poeti engleski; to je jot vie nobles.

DEJSTVO DRUGOPozorje prvoEVICA I VASILIJEEVICA: Ah, slatki Vaso, kako mi je ao kad pomislim ta se s tobom zbilo! Moja uspaljenica, tako da joj kaem, mati isterala te je kao najgoreg beara, a ja nisam smela da joj nita reknem.VASILIJE: Nita je to, Evice, samo kad ti mene miluje, doi e vreme te emo biti zajedno.EVICA: Ah, moj Vaso! Time nee moi uzeti.VASILIJE: Zato, gdi me je tvoja mati oterala? O, to je nita, ona e se lako povratiti, poznajem ja njeno dobro srce.EVICA: Ali sad hoe da me da za nekog filozofa, pak eto nae nesree.VASILIJE: A ta e tvoj ujak kazati?EVICA: Ah, i on mi ne da da za tebe poem.VASILIJE: To ne moe biti!EVICA: Cela istina to ti kaem, a svu manu nalazi to si siromah(plae).VASILIJE: Ne boj se ti, Evice, dobiu ja novaca i vie, moe biti, nego mlogi to imaju.EVICA: Ah, kako moe dobiti kada si poten?VASILIJE: Zato to sam poten, dae bog te u biti srean.(Izvadi rekontu.)Vidi ovde dvanaest hiljada forinti.EVICA: To je samo hartija.VASILIJE: To je znak da sam metno u lutriju.EVICA: U lutriju? Ah!VASILIJE: Da vidi ta sam snio Kao leim ja na krevetu, a ti si dola, pa me pita ta mi je te sam tako neveseo. Ja kaem da mi je ao to ne mogu da nainim jot jednu haljinu, nego sve moram u starom janklu da idem. Ti mi na to odgovori da se bog i za nas stara, pak me poljubi triput, ode k vratima i napie kredom veliko 3, zatim doe i poljubi me osam puta, pa opet napie 8, trei put poljubi me dvadeset i etiri puta, pa kao i pree napie na vratima veliko 24. S tim se okrene meni i rekne: upamti, Vaso, dobro ove poljupce, bie ti nekada slatki, i ode. Ja se na to probudim i taki se setim sna, jer ko bi na tvoje poljupce zaboravio? No kad dalje razmislim, padne mi na um da metnem na lutriju na tvoju sreu.EVICA: Ah, boe! Ja u. svaki dan po triput metanisati samo da dobije.VASILIJE: Onda mi jamano nee tvoj uja kratiti da tebe uzmem.EVICA: Ah, kako emo lepo iviti dok samo dobije!VASILIJE: Da vidi kad zgrnem dvanaest hiljada. Onda neu u ovakvom janklu ii, nego gerok od najlepe oje i dva para pantalona. A tebi u nainiti vikler od same svile.EVICA: Nemoj vikler. Bolje iberok. Da ne kau ljudi: eno, vidi, dobila na lutriji, pak digla nos.VASILIJE: Pa zna gdi emo kuu kupiti? Na pijaci do "Dva pitolja". Ja sam ve pitao.EVICA: O, ta e ti, bogati, ta kua, gdi emo drati marvu, krave i drugu ivinu? Bolje i u sokaku, samo da je prostrana.VASILIJE: Nije nego jot togod! Sad e se gospoa od dvanaest hiljada s marvom zabavljati. Na pijaci, gde su gospoda, ta e nama ivine?EVICA: Ja drugojae neu.VASILIJE: Ali ti mora.EVICA: Ja neu.VASILIJE: Kad nee, ja ti neu ni jednu haljinu kupiti, zna.EVICA: Vaso, srdi se?VASILIJE(zagrli je):Ne, ti si moja.EVICA: Ti si moj Vasa(poljubi ga).Pozorje drugoFEMA, PREANJIFEMA:(gleda ih donekle, pak se posle prodere):Bos is tos!(Oni se rastave.)Nesree i smradi? Je li to nobl, tako Francuzi rade. Nije li dosta to se na balu grle, nego i po budaci, a? A ti, kukolju od paora, ko ti je rekao da ostavlja kuu? Nisam li ti zapovedila da se ovamo ne dovlai? EVICA: Mene je uja silom doveo.FEMA: Silom, da se grli s momcima? Sram da te bude, kakvog si momka izabrala? Gledaj, propali mu laktovi!EVICA: On ima novaca, majko.FEMA: Poznaje se na njemu, valjda je bio gdegod koija. Komi fo, krmao, nobles, to se sad gledi, a ne kojekakvo ubre. Taki da si se vukla, kui, da te vie nigda ovde ne vidim! EVICA: Ja ne smem od uje.FEMA: Od uje, uja tebe hrani? Sad u ti zube izbiti, bezobraznice jedna, rez tebe sam morala usta pokvariti. Ali platie ti to. A tebi, nitkove, poslednji put kaem, ako te jot jedanput zateem s njome, iupau ti svu kosu. Slukinje trai, a ne diraj u keri noblesa(povue Evicu za sobom i otide).VASILIJE(snuden takoe izie).Pozorje tree(Soba kod Feme)SARAI RUIIstupeSARA: Ova je kua od gospoje ot Miri. To vam je ena, to je gospoja to joj nema para. to ona asti, ne asti nijedna. Osobito je za nobilitetom poginula. Kako ste vi visokih nauka, to e biti za nju apropo.RUII:Nebo grmi, zemlja strepi,Sunce sija, trava rasti,Slavuj peva, eva trepti,A duh stihotvorca letiPreko polja, preko brega,Preko vozdunoga snega,Na visoki Parnas,Gdi s' izvija ljupki glas.SARA: Gospoja ot Miri ima jednu prekrasnu ker, koju ona usreiti eli, i budui da ste vi ...RUII: Samo blagoumiljeno nimfa i gracija obajanije moe Ruiievo sutestvo voshititi. Nepoerpaema simfonija visprenih duhov umnost svoih priverenika vosplamenjava.SARA: Ona je bogataRUII:ta je drugo bogatstvoNeg' na izmi tikle?Koje srea poklanjaMalenima ljudma,Da veliki izdaju,Da poznati bivaju.SARA: Budui, dakle, da je ona vrlo bogata, a i dobro vospitana, zato je namislila, to e lepo biti, verujte, - ona je naumila svoju ker za vas dati.RUII: Kad se Ruii himnu posvjaava, svo jestestvo paezemno torestvuje, zmijevidni potok muziku pravi, a tihoprohladitelni zefir u sodruestvu boginja i gracija kolo vodi, oku neponjatno, umu nepostino.SARA. Bre, ostavite se vi toga, mon frer, nego da pravimo mi lepo bal, pak da se igra kotiljon, galopad, mazur; da se nosi pun, limunada, barabaras, torte i patete svakog . .RUII: Dosta!Bedni robe grada,Ne zna ta je priroda,Ne zna ta je jestestvo,Tiho veliestvo,Gdi fauni 'ode,Gdi se smeju rode,Gdi travica raste,I proleu laste,Tam je usladenije,Tam je voshitenije.SARA: Dakle, da doemo k devojki. Bi li se privoleli nju uzeti?RUII: Samo lepo lice moe moje serdce obinitiSARA: Ja u nju taki dovesti. Ona je jamano u kujni, ureuje ta e se za supu mesiti, kakav e biti sos, od koliko feli cupajz, kakvo peenje, zato, da vam pravo kaem, nema gostoljubivije ene od gospoje Mirike; i ja sam na ruak pozvata, i neu joj otrei, verujte mi, mon frer. Dakle, da dovedem frajlicu; samo je vi doekajte modern; nemojte tako visoko govoriti, da se ne uplai, jer je devojka mlada(otide).RUII(sam):Nek' se nae lepotice bele,Kartadije neka karte dele;Nek' ir Janja koti svoje novce,Zaljubljene nek' okreu lonce.Kom' je milo nek' se s enom tue,Nek' se tue i za kose vue.Neka gajde pored svirca jee,Pune ae pri veselju zvee.Ne zavidim, na ast svakom svoje,Moja je sva slava stihotvorstvo moje.Pozorje etvrtoFEMAi SARAdovedu EVICU lepo nakienuSARA: Ovo je moj roak Svetozar ot Ruii, koji je ...RUII(digne ruku):Stan'te! Ruica je cvea carica. Kad je boginja Venus, ili Afrodita, Adonisu jagnjence davala, raskrvavi se od trnja okolostoeih rua, i ruicu, koja je bela donde bila, u crvenu pretvori. Otuda moje ime koren svoj vodit. Kao to je penorodna Venus carica olimpijskih boginja, tako je rua carica poljskih cvetova, tako je ime "Ruii" car na verhu Parnasa, a Svetozar svetlo ozarjava ime neuvjadajemog Ruiia.FEMA:(pokloni se):Komi fo!SARA(Ruiiu):Gospoja ot Miri, za koju sam vam kazivala da je vrlo nobl, osobito to se jela tie; a ovo je madamojzel Evica.FEMA: Evicken, Evicken, to je njeno pravo ime.RUII.(Evici):Zdravstvuj, cvete ljubovi, oroeni strujom nimfa. Zefiri Amora oko tvojih persiju lete, i sjajnopune oi tvoje strelu Kupidonu zatupljajut(hoda gore-dole).SARA: Mamzel, artigkajt iziskuje da odgovorite na kurmaheraj.FEMA: Paorko, zar sam te malo vospitavala? Kamo bour, komifo-le sues? Zar hoe doveka da me sramoti?EVICA: Verujte, majko ...FEMA: Pst!(Vrti glavom na nju.)Mama, mamichen... No, ta si htela kazati? San tunder, mamzel. San tunder.EVICA: Ja nisam nita razumela to je ovaj gospodin govorio.RUII: Sestro Meleagrova, bogom preobraena v urku! Nebeska harmonija iz Ruiievih usti preliva se.SARA(Femi na uvo):Malo sveta ima naa frajlica.FEMA: Ne mogu da govorim od jeda. Jeste li vid'li kakav mi komplament daje?SARA: Da ih ostavimo same, on e nju jamano doterati, te e joj se usladiti nobilitet.FEMA: Hu! Kamo ta srea! Ja sam zaista nesrena mati.SARA: Ne starajte se nita, ovo je filozof.(Ruiiu)Nas kao stare persone eka po jedan olj kafe, vi se meutim unterhaltujte.FEMA: Evicken, ti ostaje ovdender. Samosender pametno vladajder. prekte pisli francuz, mamzel, prekte pisli francuz.(Ruiiu)Komi fo!RUII (pokloni se).Pozorje petoEVICA, RUIIRUII(gledajui as gore, as u Evicu):ta je ivot bez ljuboviNego nemi stubovi?Nego oi bez vida,Il' devojka bez stida.Ili dan bez sunca,Il' no bez meseca.(Evici)Blagozrana Heleno.EVICA: Moje je ime Evica.RUII: Ti si Evica, no zato opet Helena; devojka, no zato opet boginja.EVICA: Oprostite, ja nisam boginjava.RUII: Junonin soputnie, prekrasni paune, ima li ponjatija o poeziji?EVICA: ta je to poezija?RUII: Nie neba i previe ljudi, previe pregrdnih planina lei paezemni prestol, na kojemu pjesnoslovije tiho torestvuje. Tamo se mi stihotvorci na vozduni krili penjemo i duh paezemno usladavamo.EVICA: Nije vam zima tamo?RUII: Ognj stihotvorstva svoje ljubimce obilno greet.EVICA: A kad ogladnite?RUII: Heleno, Heleno, ti jo ne zna s kim govori!EVICA: Molim, ko ste vi?RUII: Ja sam onaj koji u romanima ljude po sto godina u ivotu obdravam, bez da togod jedu. Ja sam onaj koji kurjake krotke, a magarce pa metne pravim. Ja sam onaj koji mnogo redi kazujem da ene za tajne ne mare, da mnogo ne govore i da muu za ljubav i ivot svoj ertvuju; jednim slovom, ja sam poeta ili stihotvorec, i na moju zapovest taki e tigri i salamandri, najstranije zverinje sveta, lafi i skorpije, krokodili i aspide proizii.EVICA:(uplaeno)Ah!RUII: Jot su i zemnorodni u mojim rukama. Od moje volje zavisi sredstvom basne pretvoriti vas u skakavca, u slepa mia, u gutera, ili sasvim vam ivot uzeti.EVICA: Zaboga!(Hoe da pobegne).RUII(uhvati je za ruku):Heleno, stani! Tako je Dafna beala od Apolona, i pretvorena bila u lavr koji se stihotvorcima na dar daje.EVICA:(otima se):Ako boga znate, pustite me.RUII: Dafno moja, zri moga lica; ovo serce (hm) za tebe kuca.EVICA: Ah, ostavite me, ostavite me, ja s veticama neu nita da imam(strese se od njega i pobegne).RUII(sam, posle kratkog utanja):ta je drugo ljupki brak,Nego ren i crni luk?Suze lije kad ga jede,Al' ga zato opet jede.Sa muzama pravi brak,Jest blaenstvo, to zna svak;Kad po kui ena psuje,Muza mene tad miluje;Kad je ena neoeljana,Muza meni ide sjajna.I kad eir hoe ena,Muza je s cveem zadovoljna.Pozorje estoSARA, RUIISARA: No, kako vam se dopada madamojzel?RUII: Helenu je Juno u pauna pretvorila. Lep je paun, i krasan, i s perjem se dii, ali bi se postidio da zna kako krii, kae bezsmertni Dositej Obradovi.SARA: Dakle, nita nema od svadbe?RUII: Himen samo dva jednaka serca stee?SARA: Imate pravo, nevospitana je, a i svata. Nego, mati joj je druga ena. Ona i vas na ruak poziva.RUII:Velkomoni trbuve,Tvoje silne meuve,Gone gladnog pevati,Gone stihe praviti.S tebe mnoge devojkeZa starkelje polaze,S tebe lepi mladiiBabuskere uzimaju.SARA: Kaite vi meni pravo, ali samo pravo, mon frer, kako vam se dopada gospoja ot Miri.RUII:Troja pada, no Hekuba ivi da kao sova unuad preivi.SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba ena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi, ali sam vaa tetka, mon frer, a tetke, znate, svuda se umedu nai, a i treba da se za vas staram. Vidite, vi ste mladi, ja sam malo starija, treba da vas usreim, da lepo ivite, ja imam jedan vrlo lep plan: da uzmete gospoju ot Miri za enu.RUII: Ho, ho, ho! Nebo plae, zemlja se otvara da Hekubu u objatja primi.SARA: Mislite vi gdi je ona u godinama? Treba da znate, mon frer, da su udovice kao zeleno iblje; to vie s jedne strane gore, to vema sok na drugom kraju putaju. Tako i ene, to vie godina imadu, to jae i silnije ljube.RUII: A kad amoreti dou na posjeenije, i kad ushtem Venus pojati, i kad mi gracije voobraenije obuzmu, gdi je original?SARA: E, nije nego jo togod, vi ne znate kakav je bio Vulkan, pa ta je falilo vaoj Veneri? Jesti i piti, mon frer, jesti i piti, to je ljubov; manite se vaih gracija i boginja.RUII(razrogai se):O, Apolo, gdi je tvoja sila da pretvori oporoitelnicu u kravu!SARA: Gledajte vi, mon frer, da se usreite; sluajte moj sovet, mon frer, ona je krasna ena, vaa prilika. Koliko su vai ti bogovi sa malo postarijim personama zadovoljni bili, samo da im je pun trbu'.RUII: Stan'te, Baucis i Filemon, sreni par ljudi. Hou - tek tako mogu ja moja soinenija izdavati.SARA: Hoete, mon frer?RUII: Muze pokoj ljube, s prenumeracijom se knjige ne izdaju. Mirika e biti moj ferleger.SARA: Vivla! Ja u njojzi ovaj veseo glas odneti, ona e to voleti nego bogzna to, ona e viditi da sam joj prijateljica. A, evo je, remarkabl.Pozorje sedmoFEMA, PREANJISARA: Apropo, kako vas mogu nazvati, boginja, gracija, grafica ili baronica, ja ne mogu da se rezolviram.FEMA: Komi fo! Ja ne znam ta vi s ovim elite kazati.SARA: Ah, gledajte kako ste sreni, kako ste alaboner. Gospodin filozof, moj roak, koji se u Parizu mogao oeniti, moj roak, ja se diim, sklonio se, hoete li moi pogoditi? Sklonio se...FEMA: Uzeti moju ker ...SARA: O, manite frajlicu, ona je jot zelena.FEMA: Sluta je ona, a ne zelena; ao mi je to se i nazvala mojom... ali neka... ta su se gospodin filozof sklonili?SARA: Gledajte kako je divno, ja vas mogu pozdraviti le bon ton, vi ste supruga gospodina filozofa.FEMA: Oh!(Izvali se na stolicu.)SARA: Hoe da padne u nesvest. Friko hofmanie tropfn(uzme staklo s pendera i prinese joj k nosu).FEMA:(lagano):Jesam li dobro pokazala kako se noblesa vladaju?SARA: Ni moja grofica nije mogla bolje.FEMA:(stavi se u drugu pozituru):Gospodin ot filozof, dakle, vi zacelo mislite?RUII: Ja s oblaka silazim i tebe za mene nalazim.FEMA: Oh, oh!(Lagano Sari)Kako se francuski uzdie?SARA: Alaboner.FEMA: Alabunar, alabunar, gospodin filozof, ja sam slaba, neu moi ...SARA(lagano):Nemojte se ustezati da se ne rasrdi.FEMA:(naglo):Hou, gospodin vilozov, verujte hou. Ja sam vam samo htela pokazati kako noblesi rade, no ja hou... Ah, ja od radosti opet padam u nesvest kad pomislim kako e oko mene moje kominice puziti, kako e me nazivati milostivom gospojom filozoficom, a ja u njih preko gledati, da pokaem da sam vea od njih.SARA: Mi emo se svaki dan na etir' konja voziti.FEMA: Neu se ja meati s kojekakvima. Ko si ti? - Ja sam va brat, ja sam va ujak, stric. Jesi li i ti vilozov? Jesi li neme? - Nesam. Mar ispred mojih oiju! Da si mi ti rod, i ti bi bio vilozov kao ja.SARA: Vidite vospitanije?RUII: Koja nju u voshitenije dovodi, jest blagodetelna muza. Mi emo neprerivno u sodruestvu boginja i gracija biti.FEMA: Ja u biti s njima "per tu".SARA: Pravo, pravo!FEMA: Kako se kae francuski draga?SARA: Ma chre.FEMA: Kad ih zapitam kako ste mi, ma ere, kako ste spavali, kad ete u pancir, ko vam je pravio kur.RUII: Ne larmaz. Ljubimac muza i gracija jest samo Apolo.SARA: I mi njene drugarice, pravo, pravo, pravo.FEMA: Pa kad donesu puna, limunade.RUII: Parastok; nema tamo puna; nektar i amvrozija.SARA: Puna, mon frer, puna, auspruha, tokaera, limunade, barbarasa, remarkabl! To emo i danas imati, je l' te, gospoja ot Miri, i gospodin e filozof s nama ruati?FEMA: Mekarabl, ja u taki rebarbarasa spraviti.SARA: Pravo, pravo!(Na uvo.)Ali hoe li mladoenja kakav dar dobiti?FEMA: Alabunar, od moga pokojnog mua ostalo je dosta stvari(naini smean kompliment i otide)SARA: No, kako vam se dopada?RUII: Zla volebnica pretvorila je lepotu Helene u rugotu Hekube.SARA: Vidite, kolika i kakva razlika izmeu nje i njene keri.RUII:Doe milo vremeDa volebnica bremeSa Hekube svueI u graciju obueTada e (hm) sunceSjajno svoje lice,U Helene okuU visprenom skokuS radostiju gledatZadovoljstv' oseat.Pozorje osmoFEMAnosi burmuticu i sat, PREANJIFEMA: Gospodin vilozof, vi ste moj, i Ja sam vaa. Ovo je prezident to vam nosim. Istina, moglo bi i drugo biti nego burmutica i sat, ali on e pokazati koliko puti kuca srce kad hoe da bude venanjeSARA:(pljeska rukama)Pravo, pravo; to je vic, to je noblRUII(skine s vrata maramu i pone naglo dole i gore hoditi)SARA: Mon frer, vi nita ne odgovarate na artigkajt gospoje Mirike?RUII(Jednako hodi nikoga ne gledajui)FEMA: On se valjda togod srdiSARA: Zato bi se srdio? Ko se srdi na venanje?(Uhvati Ruiia za ruku)Mon frer, gde ste vi?RUII(kao doavi k sebi)Na Parnasu, na vrh HelikonaSARA Jao, jao! Mlada nevesta vas eka! ta ste skinuli maramu'?RUII: Maramu?(Pipa se.)eni, geni treba li da se s onim zanima kojima vi prosti robujete? Duh ostavlja svoje blatno telo pa se u oblake die da se nasladava.SARA: Mon frer, u oblaku nema ovako lepog sata i burmutice.RUII(Femi, koja mu iste stvari prua):Blagodarnosti blagi znaciSolncu jesu podobni,S blagodatni koje zraciTmu od sveta progoni.Skrob i tuga iezavaRavnje svaka so sveta,Ljubov tepla gde poiva,Prijateljstvo gde cveta** Iz knjige pod zaglavijemStatustiesko opisanije SrbijeFEMA: Zaboga, kakve nebeske rei!SARA. Pravo, pravo zato se on zamislio. Vidite, madam de Miri, ta mislite sada?FEMA:(klekne pred njim):Ja moram ovako da ga poitujemSARA: Oho, oho! ta je to, madam de Miri? Muki pred enskima kleeFEMA: Ovo nije ovek, ovo je vilozov; ovako slagati rei.SARA: Mon frer!RUII: Tako je Leda pred Joviem u strahopoitaniju kleala kad je njegovu silu iskusila.SARA: Gospoja ot Miri, molim na jednu reFEMA: Zapovedajte.SARA: (Ne bi kodilo kad bi u kujnu otili da vidimo ta se radi; da se ne presoli supa, da se sarma kako treba zapri, da ne pregore peenje)FEMA. (O, iz drage volje, ako zapovedate.)SARA.(Ruiiu, koji se, meutim, pustio u misli)Mon frer, skoro je podne, mi idemo da uredimo, vi, meutim, doiteFEMA: Zapovedajte, alabunar(otidu)Pozorje devetoRUIIsamKlei preda mnom? Klei, Ledo, tako muza svoje ljubimce diet, tako ih slavom uvenava. No zato ja ne bih neiserpajemi istonih otvorio i slavjanskim jezikom duh zemnorodnih u voshitenije privodio? ... Zdravstvuj, zemlje, raznimi preizpetrena cvetmi; blaen vsjakij v perseh tja nosjaj. Gdje jesi, vozljubljenaja Ledo, da uzrii kakovi eer voznositsja vo jazicje ljubjaago tja eniha. No da ugledaju kakovi mnje dar prinela. to jest sije? Burmutica, nepotrebna mnje; ne dostojit bo visokoparjatemu pjevcu burmut merkati, ponee ni jedina muza to e sotvori. Sej sat da budet soputnik mislej mojih ... No to glagolju? Potrebno jest da soinu jedinuju pjesn k prestojatemu torestvu; i ponee pjenjazi ne imjeju, da pojdet sej sat u zalog, da bih vozmogl peatiti sej epitalamium. Sije da budet i so burmuticeju.Pozorje desetoJOVAN, RUIIJOVAN: Vrako peenje, kad sam se jedanput kurtalisao. Ali kakav je ovo grabancija? Izgleda kanada je po Banstolu putunju nosio.RUII: Kogo itei gorjaimi oesi tvojimi?JOVAN: Aha! Ovaj je Slovak.RUII: Nesmisleni, dad mi otvjeta.JOVAN: Pani, prosim ponienje, ja sam bio egrt kod moje majstorice, a teraz sam avandiral; u sam postal bedinter.RUII: Da prilpnet jazik gortani tvojemu.JOVAN: Pani, prosim ih peknje, iz koje su oni stolici? Bohu prisam, ja sam mloge Slovake poznaval, ali taki razgovor ne u sam.RUII: Vjesi li ti to jest jazik slavjanski?JOVAN. Hej, ja sam buo do Levoi.RUII: Due gluhi i nemi, o gramatieskom jazicje glagolju ti.JOVAN: ert me vze ked znam o povjedaju oni.RUII: Magarac!JOVAN: Aa, to razumem, tak ima ui kako ert.RUII: to ue sotvorju s otmenijem sim roda elovjeeskago!JOVAN: Ovo je belaj na moju glavu.RUII: Dovljejet.(Pokae mu sat.)Vjesi li to jest sije?JOVAN: Len su to hodinski, bogu prisam, su pekni.RUII: A to jest sije?(Pokae burmuticu.)JOVAN: To je tak e peknje, to se vola burmutica.RUII: Vsjaeski. Obae ne vjesi li kim obrazom mogla bi az malode pjenjaz islo pod lihvoju na sija vei poluiti?JOVAN: Hej, panovi, budete kupit jedin pekni lanac za penjazi, a potom buete obesit i buete znat kelko je hodini, a potom buete takulu alebo burmuticu napunit s burmutom, i buete merkat kako jedin mocni pan.RUII: Magarac, ta bulazni?JOVAN: A gle, vi znate srpski, pa ta me muite tuim jezikom?RUII: Bezumne, ne zna ta je sladost. To sam slavjanski kazao. Bi li mogao ovaj sat i burmuticu gdegod zaloiti za deset forinti?JOVAN: Ako mi togod date, mogu.RUII: Ne starajsja, dau ti forintu.JOVAN: To je lepo.(Uzme burmuticu.)Ala bi ovo bilo za mene.(Otvori je i nae rekontu.)ta je ovo?RUII: Soderi to, to je obligacija za onu forintu.JOVAN: Hajde ne branim.RUII: Ue djelo sovereno jestJOVAN: U' buet ist' dostat' penjazi.RUII: Jee jedino Da ne urazumjejet niktoe, jako pod lihovoju vzajl jesmJOVAN: Bue, bue.RUII: Molanije jest krasnjejaja dobrodjetelj junoi.JOVAN: U' buem pitat, u' buem pitat(Jedan na jednu, drugi na drugu stranu otide.)ZAVESADEJSTVO TREEPozorje prvoFEMA sasvim u crveno obuena, sa eirom na glavi, spustila val preko lica i naslonila se na ruku, koketirajui,SARASARA: Madam de Miri, vi ste se jako zamislili.FEMA: Komi fo! Nije to ala, ma ere, ja sam gospoa vilozovica. Kaite mi, ma ere, koja je jot tako srena? Nije to mala briga, ma ere, da znam s kim u se meati i u ije u drutvo odlaziti.SARA: S groficama, s baronicama, ma ere, to je vae pravo drutvo.FEMA: Alabunar, ali vidite da se sad svaka ua kiti. ta e biti da se s kojom u neznanju pomeam ili da se jo poljubim? Nisam ja od onih to na moj karakter, ne pazim.SARA: Siperb, siperb, vi vaem rangu est pravite. Ali kaite mi, madam de Ruii, kad e biti veselje, kad e se jesti, piti, unterhaltovati?FEMA: Ja moram ili drugu kuu nainiti, ili gdegod za vreme pod kiriju uzeti. ta mislite vi, ma ere, kad mi dou madame na vizitu? Ne mogu se ja rezonirati kao kakva paorka; ja sam vilozovica, ma ere. U jednoj sobi treba da se rua, u drugoj da se unterhaltuje, u treoj se viziti primaju. Jot mi nisu ni karuce gotove, nisu konji kupljeni.SARA: Da vam ne majhlujem, vi vrlo lep gust imate.FEMA: Mora se doneti iz Bea karte za puniake i marjae. Moram betelovati drombulje za koncert. Moram sebe u rezon dovesti, nema jo gdi e se vui za zvonce, gdi e se svee paliti.SARA: Luster, armant, armant!FEMA: ta vi mislite, nije to ala. Ja sam gospoja vilozovica. Koja jo u varoi ima takvu titulu? Svaka mi mora triput nainiti vizitu dok ja njojzi jedanput. Ako ne dobijem prvi stol, ja neu u stol ni ulaziti. Nisam ja iftinica, ma ere, ni krpinica, nego gospoa frau fon, to ima pedintere sa portunetom.SARA: armant, ma ere, armant!FEMA: Nisam ja nauila badava francuski, nisam ja dala zabadava moj sat na reparaturu i kupila teker, nego da se odlikujem. Samo grofice i baronice mogu biti meni ravne.SARA: Prekrasno, prekrasno, verujte, vas e sav nobles vrlo uvaavati.FEMA: Kamo sree da mi je taka i ona drnda, moja ki, da se ne moram bar od nje stiditi.SARA: A, popravie se mamzel, verujte mi, ma ere.FEMA: Ako se ne popravi, ja u nju batinom doterati. Nee ona mene sramotiti. Nee mider, nee cvet u ruci, da ta e, plug? Krmao jedna, ekaj, nauiu ja tebe; ako si nobl, moja si, ako nisi, a ti bestraga.SARA: Siperb, siperb.FEMA: Nisam ja od onih to ne paze na sebe. Gledim, boe moj, gdikoje velike gospoe, grofice baronice, pak i ne paze ta su. Idu prosto obuene, sa svakim se razgovaraju, one se jot prve klanjaju. isto se ja stidim. Blago onom koji je od nature na nobles stvoren. Eto mi je roena ki, pa kakva razlika od mene?SARA: Cela istina. Ali apropo, madam de Ruii, kakve emo haljine za venanje?FEMA: Ja sam dvadeset pari naruila, ali moram jot tri za jaenje.SARA: Amazon-klajder, armant!FEMA: Moj je osobiti pasion, znate, jaiti. Istina, ovde se takovo to i ne vidi, ali ovde nema pravih noblesa.SARA: Ma er, to je u Parizu samo u modi. Verujte mi, vi ete veliku paradu s otim uiniti.FEMA: Moram i jednog konja iz Pariza betelovati, zato ovi nai nisu za taj posao. Jue sam htela jednog probirati, ali to je pravi gurbijan bio. Tako me je bacio da sam ovo koleno odrla.SARA: Gledajte vi, to je bezobrazluk nobles uvrediti. Ali, molim, meni je tako neto muno, ne bi li dobro bilo po jedan olj kafe, je l' te, i vami se prokteva?FEMA: Komi fo! an! Aport! Johan, Hanc, an!Pozorje drugoJOVAN, PREANJEJOVAN: Evo me, majstor ...(Stisne usta.)Da ti avo nosi jezik, kad sve na bedu ide!FEMA: Gurbijan, ti nisi roen za pedintera nego za kakvog egrta.JOVA: E, a znate kako mi je pokojni majstor ...FEMA: Pst! Bezobraznik, kakav majstor? Ne zna rei pokojni gospodar ili gospodin.SARA: On govori o vaem suprugu?FEMA: Da! Imao je, znate, obiaj katkad s opancima unterhaltovati se, budui da mu je doktor tako sovetovao, a bezobraznici su izneli da je sam pravio opanke.JOVAN: E, nego nije! Gledajte, jo su mi ruke ispucane.FEMA: To je gurbijan! Moe biti da je katkad i probirao, ja vam slabo za to i znam, jer sam vam sve jednako u sobi sedela kod moga trikeraja.JOVAN: A, ba pogodiste! Koliko ste redi bosi i sa mnom zajedno rastezali koe.FEMA: To je impretinencija!JOVAN:(produi):Pa znate li, majstorice, kad vas je pokojni majstor oklagijom ak u podrum oterao to niste hteli raditi.FEMA:(skoi):To je bezobrazluk! Taki mi se vuci ispred oiju jer u ti svu kosu poupati, nitkov jedan, ko te pita za to?JOVAN: E, lako je vama, jer ste utekli u podrum, ali ja siromah! I sad me svrbi kad se setim kakav sam boj za to izvukao.FEMA: Da si vrat slomio kad si takva nesrea!SARA: Ovaj se momak vidi gurbijan biti, ali zato se vi nemojte ljutiti, nego, molim, izvol'te za onaj olj kafe ...FEMA: Nitkov, zaopucao me njegovim pripovetkama, te sam sasvim na to zaboravila. Vuci se kod Ane, neka skuva dve crne kafe!JOVAN: A nee biti dobro tri?FEMA: Nitkov, uje moju zapovest?JOVAN: Hajde, videemo.(Poe.)Oho! A znate ta je novo, majstor ... gospoa? Naem utovu prebili nogu.FEMA: Kakvom utovu?JOVAN: Lamuru.FEMA: ta, koji je taj gurbijan bio to je moga Lamura dirao?JOVAN: Gnjavio je kapova gospodina Petria i udavio pudlu jednu, pa su mu zato prebili nogu i jot mu prete da e ga ubiti dati.FEMA: A, to je gurbijanstvo. an, privei mu nogu, pa ga donesi ovde na kanape(Sari),nek sedi sa Fineskom.JOVAN: Bre, ako on ne smrsi i Fineski vrat, da nisam koji sam!FEMA: Misli ti da je on gurbijan kao ti?JOVAN: Hajde, videemo.FEMA: Nee njemu vie niko nogu skr'ati(pokazuje na kanape),tu je njemu mesto. Propopo, Johan, donee ilim da prostremo ovuda(pokazuje astal).JOVAN: A na ta u posle ja spavati?FEMA: To je gurbijan; ja mu govorim za nobles, a on hoe da spava.JOVAN(vrti glavom):Da neto ustane pokojni majstor!FEMA: Opet ti?JOVAN: Ala bi nas mlavio. Sve bi se preko ilima i utova prevrali(otide).SARA: aljivo se mome vidi.FEMA: O, molim vas, gurbijan je odve, nita ne pazi ta e rei.SARA: Nita, to ne treba da vas interesira.FEMA: Mene i ne atresira, ali mi je udo gdi gurbijan govori ono to je ve prolo.Pozorje treeMITAR, PREANJEFEMA: Uh, uh! Opet mi dolazi na vrat(metne maramu na nos).MITAR: Bogati, Femo, doao sam da te pitam ta si poludela te pravi komendije po kui. ta si se naroguila kao patak na kiu, je l' to lepo, to ini je l' to pametno?FEMA:(Sari)Je l' te da smrdi ovaj?SARA:(metne maramu na nos)Vrlo. Ko vam je to?FEMA: Moga brata koija.MITAR: ta ste zapuili noseve, kanda ste se uvonjale. Govori to te pitam ili u drugojae poeti.FEMA: Komi fo! Komi fo! Ovde se samo po modi govori.MITAR: O, avo ti odneo i tu modu! Kakva te moda snala, nesreo, kad ti stoje ruke ispucane kao panjevi. Ko te vospita na modu? Valjda to si sluila? Sram te bude! Obajgoro jedna, lepu si mi est uinila, i celoj familiji. Dobila si krasnog mua, pak ga nisi znala uvati nego si ga donde angrizala i jela dok se nije sdoksao.FEMA:(Sari):Sin sunzer, ser tuzer.SARA: Uj!FEMA: Seper se lepr.SARA: E bien!MITAR: Bre, ako uzmem toljagu, sad u ti dati sepr lepr, te e se krstiti. Krmao jedna, obezobrazila si se kao vaka!SARA: Fidon! Ovaj je gori gurbijan nego prviFEMA:(ipi):Ta ja neu ovo u mojoj kui trpiti. Ko si ti, ta trai ti ovde? Mar iz moje sobe, hinauz, mar, aport!MITAR: ta, ti e me jo isterati? A ne zna li, nesreo, kad nisi imala ta jesti, nego si se oko mene kao kuka unjala?FEMA: to sam bila, neu da znam, ali to sam sad, to ti ne moe biti da ti se jo jedanput nos podui. Mar, ja te ne pripoznajem za moga brataMITAR: Ja te opet traim. Zaista, veliku mi est i pravi! Samo sam doao da uzmem onu devojku, pak onda kad zapitam za tebe, moe se pofaliti.FEMA: Sier, tuer, ti e moju devojku uzeti?MITAR: Nego ta, da je naini takvom kao to si ti?FEMA: Kakva sam, takva sam, za sebe sam, i ona je moja, videe ko se sme usuditi odvesti je.MITAR: Da vidim smem li ja.FEMA: Samo je dirni.MITAR: Samo pristupi, pa u ti obadve noge prebiti, nesreo jedna.(Otide.)FEMA: Pogani paorski rod, nikad me nee bog od njega kurtalisati.SARA: To je veliko gurbijanstvo!FEMA: Doao da mi vodi devojku, naast mu, nije ni ona bolja od njega. O, moj dragi? Lako u ja bez vas iveti, ali kako ete vi bez mene ... Doi e vreme, ljubiete vi mene u ruku i moliete da vas poznam. Mar, takvo ubre meni ne treba!SARA: armant, armant!FEMA: ta vam se ini, jesam li ga lepo ispratila?SARA: Komi fo! Meni se inilo da moju groficu gledim. I ona je imala obiaj katkad ljutiti se, ali to joj je tako lepo stajalo, tako lepo, ja vam ne znam kazati.FEMA: Komi fo! Ne bi li dobro bilo malo proi se dok kafa gotova bude.SARA: armant, vi vrlo lepe ainfele imate. Alaboner! To e biti komocija vrlo prijatna za jauzn. Dakle izvol'te.(Otvori vrata.)FEMA: Molim, vi ste goa.SARA: Vi ste blagorodni.FEMA: Molim!SARA: Molim!(U smenom komplimentiranju obadve najedanput iziu.)Pozorje etvrtoEVICA sama u bati, zalivajui cveeEVICA: Moje milo cvetance, ti e mene srenom uiniti. Vasa mi je obeao ovamo doi, i ja ga svaki as oekivam. Ah, boe, kad u ga mojim Vasom nazvati? Onda u mu tepati, pa u ga zvati Vasilicom! No moja, boe mi oprosti, materentina zaludila se za onom babuskerom, pak i ne gledi na njega. ta to tamo uti? Ah? moj Vasa, moj Vasa!Pozorje petoVASILIJE kao izvan sebeVASILIJE: Evice, ha moja lepa, medena, eerna Evice, hodi, Evice smokvena, cukerpokerajska Evice, da te poljubim, i jot jedanput, i jot jedanput. Ja sam srean, ti si moja, gledaj me, ja igram od radosti, ti si moja, hodi da te poljubim. Ja sam tvoj.EVICA: ta je tebi, Vaso, ti kanda nisi pri sebi?VASILIJE: I nisam, vere mi; ja sam na nebu, u raju, s tobom, mojom milom, bademskom, alvenskom Evicom.EVICA: Ja te ne razumem nita. ta ti se dogodilo?VASILIJE: Jot pita? Ne moe da se seti? Dvanaest hiljada forinti! Jesi li ula? Dvanaest hiljada, to e biti ivot, to e biti grljenje, evo ovako, evo ovako(grli je).EVICA: Ja ne znam nita, gdi su ti novci, i otkuda su ti?VASILIJE: Gdi su mi, otkuda su mi? Daj samo rekontu, pa e videti. Do po sata pune tri kese dukata doneu ti.EVICA: Al' edu biti uti! Blago nama!VASILIJE: Sad daj rekontu, ne mogu vie da ekam.EVICA: Kakvu rekontu?VASILIJE: Zaboga, rekontu, ja sam je kod tebe ostavio.EVICA: Nisi ti meni nikakvu rekontu dao.VASILIJE: Kako ti nisam dao kad je ostala u tvojoj ruci? Daj ovamo, nemoj me toliko muiti.EVICA: Ti sniva, ja ne znam ni za kakvu rekontu.VASILIJE: Ha! Eto enske vernosti! Evice, to je lepo! Tako li ti mene miluje? Daj rekontu, zaboga nemoj me ubiti!EVICA: Ja ne znam ta si ti poludio.VASILIJE: Poludio.(Plae.)Da, poludio, pravo kae, lud sam i bio to sam takvu omilovao. To je lepo da ubije siromaha momka ... Evice, ja znam da se ti ali, samo hoe da me namui; daj rekontu, da primim novce pa onda uzmi koliko hoe.EVICA: Ubio me bog ako znam o kakvoj rekonti!VASILIJE:(legne na zemlju)Oh, sad sam nesrean! Sa svake, kukavac, strane stradati moram.EVICA: ekaj malo, Vaso.VASILIJE: Idi, ti si otrov, ti si zmija pred mojim oima.EVICA: Ta ekaj, kad ti kaem. Kai mi ta je to rekonta, jede li se? Kako izgleda, da vidim.VASILIJE: Ne zna, ona plavetna hartija to sam ti je dao u majstor-Mitrovoj kui, kad nas je tvoja mati zatekla.EVICA: A, to je kod mene u burmutici. ekaj, sad u ti doneti(otide).VASILIJE(ipi):ta, kod tebe je, i ja sam te tako osramotio! Ah, Vaso, ta uini! Kako e joj u oi pogledati? No, ja u moliti, ona je dobra, ona e mi oprostiti.Pozorje estoEVICA doe lagano pak sedneVASILIJE: Gdi je rekonta?EVICA: Ubi me!VASILIJE: ta?EVICA: Ubi me!VASILIJE: Gdi je rekonta?EVICA: Izgubila sam.VASILIJE? Oh!(Sedne.)EVICA: Ah! ...VASILIJE: ta u sad? ...EVICA: Ti si magarac to si mi dao.VASILIJE: Ti si magarica to si je primila kad nisi vredna bila uvati.EVICA: Sad neu moi nainiti haljine po modi i ... i ... i!(Plae.)VASILIJE: U... u...! Sad te opet ne mogu uzeti.EVICA: Ja u skoiti u bunar.VASILIJE: Ja u se ubitiEVICA: Ja luda, to sam je tamo ostavila'VASILIJE: Gdi si je, do trista vraga, ostavila?EVICA: U burmutici. A moja nesrea mati dala filozofu.VASILIJE: ta, filozofu? Kod filozofa moja rekonta? ekaj malo!(Poe.)EVICA: Vaso!VASILIJE: Nee se pedalj od mene maknuti dok mi rekontu ne da. Nije on snio numere nego ja.EVICA: Stani malo, Vaso, meni neto na pamet pade. On je mene i tako prosio, da se uinim u njega zaljubljena, valjda u mu lake moi izvarati.VASILIJE: ta, u njega zaljubljena? Tu alu ja neu da probam.EVICA: Zar se ti sumnja o meni?VASILIJE: Ja se ne sumnjam, ali...EVICA: Nemoj ludovati, molim te, ko bi na onog bivola pogledao. Evo ga gdi ide, ba dobro. Idi se ukloni dok ja s njim svrim.VASILIJE:(straljivo)Evice, nemoj se aliti, ti zna da me to vrea. Ja u biti blizu, jesi li ula?(Udalji se.)EVICA: Ah, boe, sad mi pomozi!Pozorje sedmoRUII, EVICAEVICA: Slubenica ponizna, svetli gospodin filozof.RUII: Mir tebje, Heleno, oesa tvoja zvjezdonosno bleat.EVICA: Meni je vrlo ao to ne mogu vaim jezikom govoriti, no ja u se postarati da to skorije nauim.RUII: Izjano, izjano! (Koje razlije medu jeja i materi jeja.)EVICA: Ja nisam znala ceniti filozofe, no sad, kako sam razumela kako su u velikoj slavi i esti, volela bih i slukinja biti kod filozofa nego za sebe prva gazdarica.RUII: Ne podobajet li sej soputniceju biti ivota Svjatozarja Roziia?EVICA: Visokorodni gospodin filozof, kad bih srena bila jot jedanput vae oi na mene obratiti, volela bih nego najlepi vikler.RUII: Heleno moja, lice tvoje die te die do udivlenija, dopusti, preljubeznija Heleno, da torestvo ovo poljubcem ukrasim.(Na ovu re Vasilije izbulji glavu.)EVICA: To e onda moi uiniti kad srena budem vaa ena biti.RUII: Ne ena, vozljubljenaja Heleno, no nimfa ljubjaago tja Svjatozarja.EVICA: Ja se radujem. I zato elim da vam kakav dar spravim.RUII: Najvisperniji neba dar jest stihotvorstvo.EVICA: Molim, jeste li to od moje matere dobili?RUII:Mati jest panj stari,So svojimi dari.EVICA: Niste li kakvu burmuticu dobili?RUII:Dafno moja, zri moje lice,Nedostojno toe burmutice.EVICA: Molim vas, niste li kakav plavetni papir nali?RUII: Rujna boja ruice Ruiia jest to lice.EVICA: Molim, slatki gospodin filozof, ja to nisam razumela, ne bi li dobrotu imali prostije mi kazati.RUII: Najprostije jest to da je za nikakvu boju ne znam kromje crvene.EVICA: A gde je burmutica?RUII: Otila je vo svoja si.EVICA: Ej, teko si ga meni!(Otri.)RUII(sam):Njest li sija bolja od matere jeja? Voistinu, sej obraz jest idilskago ivota, siju da vozmu az v suprugu, ne marei to so materiju jeja budet.Pozorje osmoSARA, FEMA, BIVISARA: Slubenica, slubenica, kako, vi sami?FEMA: Komi fo! Mi smo na vas zaboravile.RUII: Kolero zemli, lice tvoje jest predjel rugoti.SARA: Moj gospodin roak ima volju sve visoko govoriti. Ko vas je sad razumeo?RUII: Kaem za gospoju Miri kako izgleda, kanda dvadeset prvo dete doji.SARA: Ha, ha, ha, na mladoenja hoe svoju suprugu s komplimentom ala boner da probira!RUII: alu provodjat bozi, stihotvorec prirodu izobraaet; gledajte kako joj belilo na obrazu stoit.SARA: Ha, ha, ha! Ma chre, jedva eka prsten.RUII:Gdje ki svoja draesti pokazuet,Tamo mater vjenanje ne ekaet.FEMA: ta, gospodin filozof, ta vi govorite?RUII: Svojstvo jest pjesnoslovca vei podrobno opisati, zato se vi i ne moete razsrditi. Vidite kako ste godinama otjagoeni da se misli da ste tristaljetnago Nestora supruga, s druge pak strane izgledate kao Rabenerova satira. Zato ustupite keri vaoj sladost branogo vjenca.FEMA: To je inpretinencija tako togod meni u oi rei.RUII: Nesmislene, da mi jo platite da vas u stihovi opiem.FEMA: Ja moju ker ne dam.RUII: Biete prevreni u blato kao Licijanci.SARA: Ha, ha, ha! Ja mislim da se nai zaljubljeni neeju posvaati.RUII: Rozii ostaet pri sveoemu pretprijatiju postojani.SARA: Nemojte praviti komedije, mon frer.RUII: Muza moja vie za previspremnim tragedijam teit ne eli, ve za tihotekuim komedijam.FEMA: Gospodin filozof, a zato sam ja otoi pala u nesvest? Zato sam toliko komplamenta pravila? Zato sam ja po tri sata nametala usta na ogledalu?RUII: Ne gnjevajtesja, ne gnjevajtesja, tako Ariadna gnjevalasja, no az vam kaem da az ne mogu privolitisja da s vaeju rugotoju dne provodim. Svjatozar Rozii, pjesnoslovec, dostoin jest da lepu uzme.FEMA: Ta trista te vraga ...SARA: Pst! (Ne alite se vikati, on ima takvu narav.)FEMA: Bre, ale ga odnele, nee on mene sramotiti! Napolje iz moje kue!RUII: Ne ban, ne ban.Pozorje devetoBIVI,MITARMITAR(Femi):Nesreo i pogani, ima li pameti? ta si naumila s kuom? More, misli li ti ostariti?FEMA:(metne maramu na nos):Uh, opet mi doao da mi smradi nos.MITAR: ta se zamotava, pogani jedna! Ja ti smrdim, a kako ti je bilo kad si koe gazila? - Zar ti nije mu dosta novaca ostavio, nego i stvari da zalae?(Izvadi sat i burmuticu.)ta si imala tovati ovo kod mene?RUII: Nesmislene, da pril'pnet jazik gortani tvojemu.FEMA: ta je tebi za to to sam ja to drugom poklonila?MITAR: Poklonila, nesreo, a jesi li stekla? ta trae ove stvari kod mene za deset forinti?FEMA: To nije istina.MITAR: Nije istina?(Vie)Jovane, Jovane!JOVAN, PREANJIMITAR: Govori otkuda ti ovaj sat i burmutica?JOVAN: Ja ne smem da kaem.MITAR: Ne sme(ui ga),ko ti je gospodar? Govori kad te pitam!JOVAN(uhvati se za uvo):Dao mi je gospodin filozof.RUII: Bezumne i neestive, to sam zapovjedil da niktomue ne otkrije!JOVAN: Ale pre pana boha, ne viie e me bije.MITAR: No, moja lepa sestro, ded sad!FEMA: Ja sam njemu sat poklonila.MITAR: Poklonila, a zato da mu pokloni?FEMA: Ja sam htela poi za njega.MITAR: ta, bezobraznico, za njega da poe, a ko je on, ta je on, otkuda je?RUII: Nesmislene, ne dostojit tebe jazik vloiti na muz ljubimca.MITAR: ta, ta? ...RUII: Az jesm pjesnoslovec i niktoe nadomnoju.MITAR: Ta ovaj je lud, ovo je vantasta.RUII: Fantazija jest dar nebesnago suestva.MITAR: ta, ovaj se jot fali to je vantast; na moju duu, lud ovek; gle kako i govori!JOVAN: E, majstor Mitre, samo ja mogu s njime na kraj izii! i je tak' panove? Mi sme druzja.RUII: Da porazit tja Vulkan molnijeju svojeju.JOVAN: A, to i ja ne razumem.MITAR: Ko e razumeti ludog oveka. Ej, Femo ej, Femo! Teko tebi, teko tebi!RUII: Gore, tebje, Izraile!Pozorje desetoEVICA, VASILIJE, PREANJIEVICA: Ah, ujo, dobro kad smo vas nali, molim, vas, vi nam pomozite. Moj je Vasilije dobio lutriju, ali je rekonta u ovoga gospodina filozofa.MITAR: Aa, filozof je ovo? Zato vi ne date momku to je njegovo?RUII: Heleno moja, tvoje (hm, hm) lice vozgrjevat moje (hm, hm) serce.MITAR: Bre, govori ljudski, zato ako te okupim, nee se znati ni ti ni tvoj jezik. Rekontu daj ovamo!RUII: Da pretvoritsja v kamen moje tjelo, ae znam za kakovu rekontu.EVICA: Nije li vam moja mati dala s burmuticom?RUII: Dafno moja, zri moje lice, nedostojno toe burmutice.VASILIJE: Ah, moji lepi dvanaest hiljada!EVICA: Ujo slatki, nemojte ga putati, nije mala suma. Naterajte ga da nam vrati, daemo i njemu togod, je l' Vaso?VASILIJE: Sto forinti. Samo da nam da.EVICA: Vidite kako moj Vasa dobro misli.MITAR: Dakle, napolje s rekontom.RUII: Faraonovi potomci, razumejte mja, ne znam ni za kakovu rekontu.EVICA: Ne znate onu malu plavetnu hartiju, ispisanu?RUII: Nikakoe.JOVAN: Da ne bude ova?(Pokae rekontu.)VASILIJE: Ha(zagrli ga),slatki, medeni Jovane!EVICA: Kod Jovana rekonta. Ah, ah! Kako si je naao?JOVAN: Dao mi je ovaj filozof.RUII: Bozi, vskuju az ne vjedal toje.JOVAN: Hej panove, ked biste mi vjedali, za raz bisme ot'li i vzeli pjenjazi, a potom bisme kupili ruhu.VASILIJE: Jovane, slatki Jovane, pet stotina forinti ... to je malo, osam stotina forinti, ... hiljadu forinti ima od mene. Ti si mene srenim uinio. Majstor-Mitre, ovde ima dvanaest hiljada primiti, jesam li sad zasluio Eviinu ruku dobiti?MITAR: Jesi, moj sinko, ti si se uvek poteno vladao, i samo ti je kodilo to novaca nisi imao. No evo, fala bogu, i toga si dostao. Sad moe biti moj zet.FEMA: ta, tvoj zet, a mene niko ne pita kad se moja ki udaje.MITAR: E, ti si od velike familije, ko se sme s tobom meati. Samo filozofi se mogu s tobom razgovarati, drugi niko.VASILIJE: Slatka majstorice.FEMA: Majstorice, nitkove, valjda sam ti koe inila.MITAR: Nego nisi Zna ta je, Femo, Vasa neka uzme Evicu, a ti poi za filozofa.FEMA: Nek' ide bez traga, ja ga ne trebam.MITAR: Zato? Vidi kako je lep, kako je odeven i novan. Sram te budi, ta si poela! Zato ne raspita najpre ko je on i ta je? Ne verujem da mu i imena zna.FEMA: Svetozar Ruii.MITAR: Ruii, Ruii, da ne bude taj to je sluio u duanu kod Jelkia i tetu uinio? On je, na moju duu, zato smo uli da se posle nekako na nauku dao. Ej, Femo, Femo! A ko ti je to do trebe, otkud je ta opet?SARA: Ja sam gospoda Sara od Mladeni, supruga pokojnog gospodina Mladenia, koja sam est imala kod grafa i kod grafice varc na desnoj, vrlo retko na levoj strani biti.MITAR: Aa, sad mi pada na pamet koliko sam je puta vidio kad sam pokojnom grofu izme pravi. Tu je ona bila kuvarica. - Moja Femo, stidi se, kakvo si drutvo izabrala!FEMA: Ja ne mogu biti paorka kao vi.MITAR: U emu ti misli da si bolja od nas?FEMA:(pokae mu sat):Ko jo ovo nosi? To se zove nobles, a ne prati sudove.MITAR: E, ako hoe ti na to, to je moja ena od vas sviju najvea pomodarka, zato ona nosi klepetuu oko vrata, a to je samo u Londonu obiaj.FEMA:(Sari):Moe to biti, ma ere?SARA: Uj, urnalu nema granice.FEMA:(uspijajui);I ja mogu tako isto nobl biti kao Engleskinje. Johan, da mi kupi jednu klepetuu, samo koja dobar glas ima.MITAR: Da, samo koja dobar glas ima, da se iz daleka uje da je Fema luda. Poganije enske, ta mislite vi da je to moda? Jedan ima guke oko vrata, pa meto krogn da zakloni svoju bolest, a drugi to taki za modu uzimaju. Jedan ima krive noge, mora da ih zakloni s pantalonama; hajde, to je moda. Jedna stoji kao petaka, rairena i neotesana, mora svoju masu malo da utegne, pa daje nainiti mider, to je sad moda; i one koje kao trska stoje moraju da se utegnu, ne pazei to s tim zdravlju svom kode. Jedna nema kose, uzima tuu da svoju rugotu sakrije; e, i to je moda; hajde pravi lokne, natrkai ih na oi, makar vid izgubila, i makar kako stajalo, to mora biti, tako hoe moda.FEMA:(Sari):Hi, hi, hi! ... Sun paurentr.SARA: Uj!FEMA: Jedanput zasvagda, ko je nobl, onaj je moj, a ko nije, mar aport!(Pokazuje na Vasilija.)VASILIJE: Milostiva gospoja, komi fo, komi fo, ja imam dvanaest hiljada, mogu biti nobl, samo mi dajte Evicu.SARA: armant, ma ere.FEMA: A, ko mi fo, zato nisi odavno kazao da si nobl pak bi dobio Evicu.VASILIJE: I ona je moja?FEMA: Uj, samo pod tim ugovorom da s njome francuski govori.VASILIJE: I turski, ako hoe, samo kad je moja.FEMA: Da vidimo. Les fines, les lamorsVASILIJE: Lius, pius, bonus, azinus, porkus, mus, urbanus.FEMA: Pravo, pravo, Vasilije. Ti si moj zet.VASILIJE: Zacelo?FEMA: Nobles lukte nit!MITAR: No, sad vidim da si pametan, Vaso, s urkama i ne moe drugojaije nego magarei. Povtori joj jot nekoliko puta one njene kravlje rei: miko, miko, pa e i kuu zapaliti. Evo ta ini moda.JOVAN: Majstorice, sad imamo mi dvoje proces Kaite vi meni ko e mi platiti to sam bio kod vas pedinter, jer, kako vidim, majstor Mitar nee me vie ovakvog trpiti.MITAR: Ti da radi, nitkove, a ne da skita!JOVAN: Ali moja sluba?VASILIJE: Jovan ima od mene hiljadu forintiJOVAN: E, ali mi je majstorica jot i Anu obeala.MITAR: Ako spopadnem onu toljagu, sad u ti Anu dati, te e se krstiti. Nitkov, kad svri zanat, onda se moe eniti!JOVAN: Ali, onda mogu li uzeti Anu?MITAR: Uzmi ako e i svraku, ta marim jaJOVAN: Pravo, Anica moja. Ihuhu!(Udari Ruiia.)Panovi, o su se zmrzli; veru, treba bit veseli.RUII: Due neastive, oesa moja zrjat premjenenije ot stojaih gromno bezakonije.MITAR: Sluajte, deco, ja vas kao star mogu malo i pouiti. Dobro upamtite od Feme kako je zlo kad prost hoe da digne nos navisoko. To ba tako lii kao da bi krmaa vikala: "Molim vas, metnite mi sedlo, meni to lepo stoji. Ja mogu biti kamila." - A ti, Femo svaki dan da proui onu poslovicu: "Nema ti gore nego kad se tikva pokondiri", pa unapredak teraj ovakove od sebe(pokazujui Saru).SARA: ta je to! Madam de Miri, Vous m'avez toujours fait tant d'amitis.FEMA: Alibunar, ke sent de makarbal, an danter tu.MITAR: A gle Feme jako!FEMA: Kunt moj bratandr gurbijan velikandrMITAR: Uzminder ti koender, pa pravider opankender Femo, pamti srpsku poslovicu kad se tikva pokondiri. A vi, gospodin filozof, ta li ste, da i vama kao prost togod kaem: ovek ma kako da je uen i kolat, ako nema pameti, sve je maler.RUII(gledi ga sa soalenijem):Bjedno gluposti izadijeKakvo imai ponjatijeO stihotvorstva cjeni,O mudrosti blagostini.JOVAN: O pani, i ja znam peknje spivat(peva)Na pan' gazda,Dobri gazdaDobro vino ma,A mi z'jeho laski,Pime s' toj to flakiNa pan' gazda, dobri gazda,Dobro vino ma,Kad' ho ma, neg ho da,ak' mu to pan bog poena.RUII:Roziiu, ti dosjagne bezisleni vjeki,Proslavivsja medu elovjeki,Slava tvoja ostanet do konca,Spodobivsja lavrovago vjenca.JOVAN: Veselo, svatovi!MITAR: Vidi, Femo, kako ti se slavi kua.FEMA: Les nobles, les modesMITAR: Opet poinje? Kai ti nama, ostaje li ti i dalje tako pokondirena i luda, ili e biti kao mi?FEMA: Nobles kon nit biti paorMITAR: E, kad kon nit, a ono zbogom! Pravo kau ljudi da je moda ludilo kao kijavica: od jednog prelazi na drugog, a kad pone, ne ume da prestane.FEMA: Uj!MITAR: Bogme, ujela je mloge, udee i tebe. Hajdemo, deco, da ne pree i na vas ova boletina.JOVAN(klanja se Femi):Bour, madamFEMA: Adies, an.(Vasiliju)Samo francuz sun mamzel.MITAR: Nemaj brige ... Zbilja, Femo, da l' bi ti imala volju ii u Pariz?FEMA(izvre oi):Les Paris, les nobles, les modes, les intov.MITAR: Vidi, ja bih te sam o mom troku u Pariz odveo samo kad bi mi obeala tri godine onako postupiti kao to ja hou.FEMA: Da budem paorka? Oh, kon nit, kon nitMITAR: Femo, samo tri godine.FEMA(metne ruku na elo, sasvim alostivo):Kon nit, kon nit.MITAR: Promisli se dobro, ovde je razgovor o Parizu.FEMA: Ah, i tri dana biti bez karaktera mlogo je, a kamoli tri godine.MITAR: U Parizu svaka gospoa ima po dva mua.FEMA(jako):Oh!(Sasvim tiho.)Oh!(S jednom tercom vie.)Oh! ... Libri pruder, vodi me u Pariz, vodi me u Pariz. Vidi kako nobles ivi? Ah, po dva mua, razume? Po dva mua, ah, ah, a kukavne proste?MITAR: E, one imaju po tri.FEMA:(dugo ga gleda)Po tri? ... Mua?MITAR: Pitaj svakog koji je god bio u Francuskoj, pa e ti svaki to isto kazati.FEMA: Ali tamo prosti nisu kao ovde?MITAR: A, tamo su poslednje ene kao kod nas ti to si.FEMA: Libri pruder, ja sam ve isterala elju za noblesom. Sad hou malo da budem prosta, da vidim kako se i prosto ivi.MITAR: No, fala bogu! Jedva joj nao' leka.FEMA(epei se):Da, prosto! Sasvim prosto!(Sari)Adies, ma ere, adies, nobles, adies, urnal.JOVAN: Adies, utov.FEMA: Ja u malo u kolibi da ivim da mogu posle prei u dvokatne kue.JOVAN: Ej, krasna tri mua! ta nee uiniti!ZAVESA