ideje o ujedinjenu evropeprve ideje srednji vekmirne / nasilne period posle I sv. rata : Panevropski pokret - podran od strane evropske elite intelektualaca i politiaraBrijanov memorandum Drutvu Naroda (Ligi naroda) prvi dravni dokument u kojem se pominje Evropska federalna unija.- Ove ideje su imale za cilj da spree ponavljanje traginih dogaaja iz I sv. ratau periodu posle II sv. rata jaa ideja evropskog federalizmarazlozi: posledice nacionalsocijalistike i faistike ideologije,spoznaja ogranienih funkcionalnih mogunosti nacionalne drave da osigura opstanak nacije, neposredno uee SAD u oblikovanju evropske arhitekture nakon II sv. rata.otvorenost politike elite za nova reenja u meunarodnim odnosima,proces postindustrijske modernizacije (ekonomskog ukrupnjavnja). Prisustvo SAD u Evropi - Maralov plan (1947.g - program masovne ekonomske pomoi SAD, 12 milijardi dolara za 16 zemalja), Organizacija za ekonomsku saradnju (1948. g), danas Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju. Haki kongres (1948) Rezolucija o stvaranju politike i ekonomske unije.Beneluks (1948.) carinska, zatim ekonomska unijaSavet Evrope (1949. g)Meunarodna zbivanja :1945.g - potpisivanje Univerzalne deklaracije UN, stvaranje MMF-a (Meunarodnog monetarnog fonda), Svetske banke (Meunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj), 1946.potpisivanje GATT-a (Opteg sporazuma o carinama i trgovini iz kog je1993. nastala Svetska trgovinska organizacija), 1948.g na polju bezbednosti osnovan NATO (Severnoatlanska alijansa) u Briselu

3.Stvaranje EZUC Evropska zajednica za ugalj i elikGlavni razlog koji je doveo do stvaranja EZUC je bio stvaranje SR Nemacke.Oblasti Rur i Sar izuzetno bogate rudom celika i uglja trebale su da se pripoje,tj vrate SR Nemackoj jer su im bile oduzete posle Drugog svetkog rata.Francuzi u strahu da ce ovi postati vecinski proizvodjaci celika iznose predlog Roberta Sumana. Ovaj plan je osnova za potpisivanje Pariskog ugovora kojim je 1951. osnovana EZUC ugovorom o osnivanju.Potpisalo ga je 6 zemalja (Francuska,ITalija,NEmacka i zemlje BENELUKSA)Ezuc pretpostavlja uspostavljanje zajednickog trzista za ugalj i celik koje ce biti pod upravom Visoke vlasti. Sumanov plan je predlozen 9. v 1950. i to je dan Evropske unije.Suman je bio francuski ministar inostranih poslova.4.EUROATOM,Evropska odbrambena zajednicaEvropska odbrambena zajednica jeste ideja stvaranja evropske armije 6 zemalja koje su potpisle EZUC. MEdjutim francuzi i britanci odbijaju.NA celu armije bi bio evropski ministar vojni,a kojom bi upravljao Evropski komeserijat.NEuspeh EOZa pokazao je da i dalje postoji velika politicka nestabilnost koja ukazuje na to da je nacionalisticki pokret i dalje jak.KAo protiv teza ovome javlja se jaka struja koja podrzzava ideju evropskih integracija na celu sa Moneom i Spakom( spakov izvestaj,belgijski ministar ) Spakov izvestaj predstavlja pretecu rimskih ugovora,potpisan je u Mesini,Italija.

5. EEZ1957.godine su potpisani rimski ugovori.potpisalo ih je 6 zemalja .JEdnim ugovorom osnovana je EEZ,a drugim EUROATOM.oba ugovora stupaju na snagu 1958.godine.Glavna ideja je bilo formiranje zajednickog trzista bez unutrasnjih granica,sto garantuje slobodu kretanja lica,robe,novca,informacija,kapitala...NEke od znacajnih odredbi su carinska unija,regulisanje drzavne pomoci..Oblast saradnje se siri i na poljoprivredu,saobracaj,zdravstvo,socijalnu politiku...1960. EFTA protiv teza ovome (VB,Danska,INorveska,Svedska,Svajcarska i Portugalija(

8) .INSTITUCIONALNE PROMENE Potpisivanjem PAriskog i Rimskih ugovora uspostavljene su 3 zajednicae EZUC,EEZ i EUROATOM.Svaka od ovih zajednica je imala zasebne organe,jedino su SUd pravde i E.paralament bili zajednicki za sve...1960. Nemacka,Holandija KOmisija EEZ i EUROATOMA i vosoka vlast EZUC izjasnile su se za jedan savet i jednu komisiju.OVaj predlog zahtevao je izmene ugovora.Francuska i Luksemburg odbijaju jer smatraju da se i time spajaju same zajednice( LUKSEMBURSKI SPORAZUM).IZmene u uspostavljanju buddzeta koji bi bio nezavisan ,2 budzetska ugovora,treca novina po pitanju izbora za parlamanet.Prvi neposredni izbori bili su 1979.danas se odrzavaju na svakih 5 godina.

9) POLITICKA SARADNJA DRZAVA CLANICANAkon smrti Sarla de Gola doslo je do renesanse u politickoj saradnji.PRvi korak je bila koordinacija nacionalnih spoljnih politika kroz razne konsultacije.Tu imamo DAvinjonov izvestaj iz 1970 godine,ovaj izvestaj je pretece zajednicke spolje i bezbednosne politike.

10) TALASI SIRENJA - PRISTUPANJE NOVIH DRAVAVelika Britanija se nije pridruila estorki, zbog: ideje nadnacionalne zajednice, zajednikog trita, bojazni da bi oslabila vezu sa SAD.Shvatilaje znaaj ekonomskih veza, i pokrenula 1956.g. inicijativu za stvaranjem slobodne trgovinske zone1960.g stvorena EFTA (European free trade area). lanovi: VB, Danska, Norveka, vedska, vajcarska i Portugalija1963.g arl de Gol veto na ulaz VB1967.g VB ponovo podnosi zahtev za ulazak u EZ sa Irskom, arl de Gol stavlja vetoDdlazak . de Gola, Samit u Hagu otvoreni pregovori sa VB, Irskom i Danskom1973.g VB, Irska i Danska ulaze u EZ (9 lanica)Norveka referendum (53% biraa protiv ulaska u EZ)PRISTUPANJE NOVIH DRAVAGrka 1962. potpisan Sporazum o pridruivanju EZ (carinska unija)1967-1974.g odnosi zamrznuti1975. g podnet zahtev za lanstvo1981.g ula u EZ (10 lanica)1986. panija, Portugalija (12 lanica)Austrija, Finska, vedska 1995. (15 lanica)Madjarska, Slovenija, eka , Slovaka, Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija, Kipar, Malta 2004. (25 lanica)Rumunija, Bugarska 2007. (27 lanica)Danas Unija broji 27 zemalja, a u upotrebi su 22 slubena jezika 12) JEDINSTVENI EVROPSKI AKTNAjvazniji razlog za njegovo donosenje jeste bila recesija,ekonomska kriza koja je naglo usporila ekonomskirast EEZ,drugi razlog jeste bila ekonomska situacija u SADuJEdinstven evropski akt potpisan je 1986 ,a stupio na snagu godinu dana kasnije,doneo je izmene u osnivackim ugovorima u cilju : stvaranja jedinstvenog umesto zajednickog trzistajacanje monetarne i ekonomske integracije i institucionalne reforme,poveceanje nadleznosti parlamaneta

13) UGOVOR O EUBela knjgia - skup mera mahom tehnike za zavrsetak uspostavljanja unutrasnjeg trzistaEvropska unija je osnovana ugovorom o EU u MAstrihtu 1992. i to predstavlja prekretnicu u daljem produbljivanju evropske integracije sto ce dovesti do napretka u svim poljima.Izmene uigovora o EEZ uneo je revolucionarne novine,kao sto su prelazak na zajednicku valutu - evromprosirena je nadlaeznost zajednice u poljima obrazovanja,kulture i zdravlja, zatim promena imena u EU,institucionalna reforma- novi organi,Ombudsman) tripartitna struktura unije ( 3 stuba, jedan je supranacionalan,a druga 2 zasnovana na medjunarodnoj saradnji)da bi stupio na snagu ugovor je morao biti reqalizovan u svim drzavama clanicama,to je bio tezak posao i u danskoj i irskoj doziveo je neuspehgradjanstov unije se dobija14) EKONOMSKA I MONETARNA I POLITIKA UNIJA1. EKONOMSKA UNIJA - od zajednikog, preko jedinstvenog trita, do ekonomske unije2. MONETARNA UNIJA kao jedinstvena valutna zona - 1998. osnovana ECB (Evropska centralna banka) iji statut je deo Mastrihtskog ugovora -1999. Savet doneo odluku o uvoenju jedinstvene valute - 1.1.2002. ECB i centralne banke lanica pustile evro u opticaj - evrozona 12 lanica (VB, vedska i Danska ne) - danas su u evrozoni i Kipar, Malta, Slovenija i Slovaka3. POLITIKA UNIJA tripartitna struktura (nova organizaciona struktura EU) EU poiva na tri stuba:a) postojei komunitarni poredak (tri, odn. dve zajednice) je odraz najjaeg dravnog povezivanja, podrazumeva jedinstveno trite, jasni su nadnacionalni elementi i dravni elementib) zajednika spoljna i bezbednosna politika zasnovana na meudravnoj saradnji zbog ega Savet ima centralnu ulogu. Osnovni ciljevi: zatita integriteta Unije, jaanje bezbednosti Unije, odravanje mira i meunarodne bezbednosti, razvoj i jaanje pravne drave i demokratijec) Saradnja u oblasti unutranjih poslova i pravosua kao i drugi stub zasnovan je na meudravnoj saradnji Osnovni ciljevi: spreavanje i borba protiv organizovanog kriminala (posebno prekograninog), terorizma, trgovine belim robljem, krivinih dela protiv dece, korupcije, krivotvorenja, krijumarenja droge i oruja bliom saradnjom policijskih snaga, carinskih i pravosudnih organa; engenski ugovor 1985-1995. U cilju jaanja politike unije Mastrihtskim ugovorom: a) se UVODI GRAANSTVO UNIJE; b) JAA MEHANIZAM ZATITE PRAVA GRAANA (korpus prava koji se garantuje svim graanima Unije pravo kretanja i nastanjivanja, aktivno i pasivno birako pravo lokalni izbori i izbori za Evropski parlament, pravo na konzularno-diplomatsku zatitu, itd); c) se UVODI INSTITUT OMBUDSMANA (stara se o pritubama na rad organa Zajednice); d) JAA ULOGA EVROPSKOG SUDA (izricanje novanih kazni za nepotovanje komunitarnog prava), PREDSEDNIKA KOMISIJE i EVROPSKOG PARLAMENTA;

15) PRAVNA PRIRODA EZ I EUEvropska zajednica je: naddravna, nadnacionalna tvorevina, meunarodna organizacija, samostalna (pravni subjektivitet - potpisuje ugovore na meunarodnoj sceni).Evropska unija je: PRELAZNA ORGANIZACIONA FORMA U PRETVARANJU EVROPSKE ZAJEDNICE U EKONOMSKU, MONETARNU I POLITIKU UNIJU.

16) Amsterdamski ugovorPeriod do doneenja Amsterdamskog ugovora okarakterisali su: ekonomski bum EZ/EU pad komunizma pad Berlinskog zida Evropski ekonomski prostor 1991.g formalno uspostavljen izmeu EZ i lanica EFTE (Norveka, vedska, Austrija, Lihtentajn, vajcarska, Island i Finska) koje su u obavezi da u nacionalno pravo unesu propise Zajednice o unutranjem tritu, socijanoj politici, obrazovanju, zatiti potroaai i zatiti zivotne sredine. Austrija, Finska , vedska, Norveka podnele zahtev 1993. Samit u Kopenhagenu uslovi za lanstvoMastriht uneo revolucionarne novine, ali nije reio sva pitanja, a pojavila su se i nova (prijem novih lanica, promene nadlenosti organa, stvaranje mehanizama za voenje spoljne politikei bezbednosti i saradnje u oblasti policije i pravosua) 1996.g pregovori izmena postojeeg Ugovora pregovori vrlo teki proirenje broja pitanja o kojima se odluuje kvalifikovanom veinom kamen spoticanja (Irska, Beneluks, Italija, Austrija, Grka vs. VB). Francuska protiv proirenja nadlenosti Parlamenta AMSTERDAMSKI UGOVOR 1997.g potpisan Ugovor u Amsterdamu druga izmena osnivakih ugovora. 1999.g stupio na snagu produbljene nadlenosti EU u vie pravaca nove oblasti zajednike saradnje : zapoljavanje i ljudska prava (uvedena generalna klauzula o zabrani diskriminacije i predviena mogunost suspenzije prava ili oduzimanja glasa lanici ukoliko bi povredila osnovna naela EU sloboda, demokratija, potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda kao i vladavina prava) AMSTERDAM PROMENE U III STUBU Promena sadrine: materija azila, viza, imigracija, pitanja granica i saradnja sudova u graanskim stvarima prebaena iz III u I stub Pravosudna i policijska saradnja u krivinim stvarimaostala u III stubu Uz Ugovor potpisana i dva protokola kojima se VB i Danska izuzimaju od zajednikog reima izdavanja viza engenski sporazum uz Ugovor iz Amsterdama potpisan Protokol o poloaju Danske (nee uestvovati u usvajanju mera donetih u okviru ove oblasti) AMSTERDAM INSTITUCIONALNE REFORMESupranacionalni momenti: 1. proirene zakonodavne nadlenosti Parlamenta2. proirene konsultativne nadlenosti Komiteta regiona3. Kvalifikovana veina proirena na oblasti zapoljavanja, javnog zdravlja, jednakog tretmana ena i mukaraca..4. Razraena je ideja fleksibilne/asimetrine integracije ili blie saradnje i bre integracije drava koje to ele DALJE INSTITUCIONALNO JAANJE EU - AMSTERDAMSKI UGOVOR (1997)Nadnacionalni momenti su ogranieni kroz: 1. naelo transparentnosti koje daje pravo uvida fiz. i pravnim licima u rad organa EU kroz konsultovanje svih dokumenata EU2. Protokol o ulozi nacionalnih parlamenata u EU potpisan sa ciljem da da se svi predlozi Evropske komisije blagovremeno dostavljaju nacionalnim parlamentima - ovom izmenom redigovani su tekstovi Pariskog i Rimskih ugovora

17) UGOVOR IZ NICEUgovorom iz Amsterdama nisu reena tri osnovna pitanja od znaaja za budue proirenje EU:1. sastav organa EU, naroito Komisije2. podela glasova u Savetu3. proirenje donoenja odluka kvalifikovanom veinom Meuvladina konferencija u Nici 2000.g 2001.g potpisan Ugovor u Nici, 2003.g ratifikovan od strane svih zemalja i stupio na snagu (nakon ponovljenog referenduma u Irskoj)Usvojene su sledee izmene: Predvieni novi sluajevi u kojima se odluuje kvalifikovanom veinom Jednoglasnost ostaje u oblasti poreza, socijalne politike, neka pitanja trgovinske politike... Izvrene su institucionalne pripreme za prijem novih lanica u EU Novi nain obraunavanja glasova u Savetu i Komisiji Novi nain raspodele mandata u Parlamentu reforma Evropskog suda UGOVOR IZ NICE (2001) EVROPSKA KOMISIJA SAVET MINISTARA - KVALIFIKOVANO VEINSKO ODLUIVANJE U 36 novih oblasti EVROPSKA KOMISIJA - SVAKA ZEMLJA moe imati samo jednog predstavnika u Evropskoj Komisiji (od 2004.) a ne dva kako su do tada imale velike drave OJAAN POLOAJ Predsednika Komisije (odluuje o raspodeli nadlenosti, pravo da trai ostavku lana Komisije, uz prethodnu saglasnost Komisije). Usvojena je Deklaracija o proirenju EU UGOVOR IZ NICE (2001) EVROPSKI PARLAMENT LIMITIRAN BROJ LANOVA PARLAMENTA DO 732 I IZVRENA NOVA RASPODELA MANDATA U PARLAMENTU IZMEU LANICA. Proirene su nadlenosti Parlamenta EFIKASNIJA RASPODELA NADLENOSTI IZMEU EVROPSKOG SUDA I SUDA PRVE ISTANCE: OSTAJE PRAVILO da svaka lanica ima po jednog sudiju, ali Sud MOE ODLUIVATI I U VEU OD 13 SUDIJA, umesto da uvek odluuje na plenarnom zasedanju (prisutne sve sudije).

18) EVROPSKI USTAV Reforme EU su nastavljene i nakon 2001.g Razlozi: sloenost usvajanja odluka, dalja proirenja Unije, drugi problemi... Konferencija za budunost Evrope nacrt budueg ugovora (sastav: predstavnici nac. parlamenata, Evropske komisije i Evropskog parlamenta) na elu sa francuskim predsednikom iskarom Destenom 2003.g predat nacrt pod nazivom Evropski ustav Evropskom savetu na usvajanje 2004.g u Rimu potpisan od strane 25 lanica ali i Rumunije, Bugarske i Turske EVROPSKI USTAV u 9 drava je trebalo da se odri referendum na samom poetku nije uspela ratifikacija u Francuskoj (54,7% protiv) i u Holandiji (61,6% protiv) te su obustavljene dalje aktivnosti razlozi propasti ovako velike reformistike ideje: ambiciozan pokuaj uvoenja najvieg akta u pravni poredak EU, samo nazivanje akta ustavom, elementi i simboli dravnosti... Cilj Ustava: da olaka i uini delotvornijim rad organa proirene Unije od 25 lanica STRUKTURA USTAVA Ustav je sjedinio sve ugovore u jedan tekst olakava razumevanje teksta Sastoji se od 4 dela: I deonaela, funkcije i organi II deo-Povelja o ljudskim pravima III deo-pravila za doenje odluka i primenu razliitih politika EU IV deo-pravila o stupanju na snagu, protokole i deklaracije jasno su propisane nadlenosti EU i podeljene su u 3 kategorije: materija u kojoj EU podrava ili upotpunjuje aktivnost lanica; materija u kojoj EU i lanice dele nadlenost i materija u kojoj EU ima iskljuivu nadlenost NAJVANIJE IZMENEOdnosile su se na sledea pitanja: raspodelu glasova u Savetu proirenje donoenja odluka kvalifikovanom veinom predsednika Evropskog saveta veliinu Komisije fleksibilnu geometriju davanje vee legitimnosti EU oblast pravosua i unutranjih poslova Povelju o ljudskim pravima spoljnu i odbrambenu politiku ekonomsku politiku

19)LISABONSKI SPORAZUM LISABONSKI SPORAZUM- nakon neuspele ideje reforme Unije, kree se drugim putem- kompromis nadjen u proverenom nainu izmena ve postojeih osnivakih ugovora (a ne u jednom potpuno novom aktu)- neoekivano brzo ponuen izlaz iz krize- 2007.g nemaka kancelarka Angela Merkel donela odluku da se krene u dalje pregovore- Nemaka sainila predlog novog reformskog ugovor za vreme predsedavanja EU- 2007.g u decembru je Evropski savet na zasedanju u Lisabonu usvojio Lisabonski sporazum LISABONSKI SPORAZUM Ratifikacija: Madjarska ratifikovala ve posle 5 dana Sporazum! Irska odrala 2 referenduma. eka uz potekoe ratifikovala akt veina drava je brzo i lako ratifikovala (parlamentarno potvrdila) Sporazum 1. 12.2009.g je stupio na snagu model sitnih korakaStruktura LS: sastoji se iz UGOVORA O EVROPSKOJ UNIJI (UEU), UGOVORA O FUNKCIONISANJU EVROPSKE UNIJE (UFEU), i protokola i deklaracija koji su dodati uz ugovore.- Unija zasnovana na dva odvojena ugovora a ne na jedinstvenom dokumentu ugovori su povezani i imaju jednaku pravnu snagu prenumeracija ranijih lanova iz Ugovora o EZ i Ugovora o EU LS-UEU - odredbe od znaaja za organizaciju i sistem funkcionisanja Unije, odredbe o zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici LS-UFEU odredbe o unutranjem tritu i ekonomskim aktivnostima Unije Lisabonske promene nisu samo redovne, uobiajene ve revizione i korenite LISABONSKI SPORAZUM cilj i sadrina cilj da se u politikom smislu ojaa EU, njen laki, efikasniji rad i dalje irenje Izvrene su sledee promene:1. Ugovor o EZ je preimenovan u Ugovor o funkcionisanju EU (UEU je zadrao stari naziv) Unija je nasledila i zamenila EZ (stekla jedinstveni pravni subjektivitet)2. uvoenje stalnog Predsednika Evropskog saveta (postavljaju ga nac. Vlade na 2,5g)3. uvoenje Visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku (objedinjuje nadlenosti ranijeg Visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednost i Komesara za spoljne odnose) LISABONSKI SPORAZUM sadrina4. povean broj pitanja o kojima se odluuje kvalifikovanom veinom5. smanjen broj komesara u Evropskoj komisiji (od 2014. e 2/3 drava biti zastupljene u mandatu ovog tela-sistem rotacije)6. Nacionalnim parlamentima data vea ovlaenja u procesu usvajanja komunitarnih propisa (rani sistem upozorenja, uti karton, narandasti karton)7. uveden nov sistem glasanja u Savetu ministara (sistem duple veine u oblastima gde odluuje kvalifikovanom veinom 55% lanica+65% stanovnika. Primena od 2014.g, do 2017.g prelazni p.) LISABONSKI SPORAZUM sadrina8. pojednostavljena pravila o pojaanoj saradnji (fleksibilna geometrija unutar Unije)9. Povean broj oblasti i politika Unije u kojima je potrebna saglasnost Evropskog parlamenta pored saglasnosti Saveta prilikom donoenja komunitarnih akata10. LS ukljuio Povelju o ljudskom pravima (VB izuzetak) Promene su doprinele boljoj poziciji EU na meunarodnoj sceni LS preuzeo preko 90% reenja propalog Ustava. Brisane su odredbe o dravnim obelejima (simboli, zastava, himna, dan dravnosti...) koji su prepoznatljivi i dalje kao njeni simboli - struktura tri stuba je ukinuta Sud pravde ni LS-om nije dobio optu nadlenost, tako da i dalje odluuje o zakonitosti odluka Saveta, ne moe da odluuje u oblastima slobode, bezbednosti i pravde unutranja bezbednost ostaje u iskljuivoj nadlenosti drava u pogledu komunitarnog prava nema revolucionarnih izmena (Ugovori i pravo Unije doneto na osnovu Ugovora imaju primat u odnosu na pravo drava lanica)

20) PRAVNI SUBJEKTIVITET EUpitanje pravnog subjektiviteta u spoljnim odnosima vezano za ovlaenja Unije da samostalno zakljuuje pravne poslove i preduzima druge radnje sa treim dravama i me. organizacijama; - u unutranjim odnosima za sposobnost nametanja obaveza lanicama, dravljanima i graanima Unije, i na obavezu da im prui pravnu zatitu LS-om EU dobija puni meunarodnopravni subjektivitet PRAVNI SUBJEKTIVITET EU Do LS pravni subjektivitet je bio priznat samo zajednicama odreene odredbe Ugovora o osnivanju su stvarale zabunu i konfuziju kod odreivanja pravnog statusa same Unije tako je EU na makroplanu potvrivala svoj identitet na meunarodnoj sceni (imala ak pravo zakljuivanja sporazume sa dravama i me. organizacijama), vodila zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku a na mikroplanu jaala zatitu prava i interesa dravljana uspostavljanjem prava graanstva Unije atributi pravnog subjektiviteta U teoriji podeljena miljenja - jedni smatraju da samo zajednice imaju pravni subjektivitet drugi imaju stav da i zajednice i Unija imaju svojstva subjekata me. prava navodi se da je nakon amsterdamskih izmena EU preutno priznato pravo da u spoljnim odnosima postepeno legalizuje svoj do tada nepriznati pravni subjektivitet u svakom sluaju re je o vrlo specifinom meunarodnom entitetu, o jedinstvenoj pojavi u meunarodnom pravu.

ORGANI EUOsnovni organi EU su: - POLITIKI 1) Evropska komisija 2) Evropski parlament 3) Savet ministara 4) Evropski savet - SUDSKI 1) Evropski sud pravde 2) Prvostepeni sud 3) Finansijski sudI OSTALI - 1) Evropska centralna banka.Pomoni organi (savetodavni) su:1) Komitet regiona2) Ekonomsko-socijalni komitet3) Evropski ombudsman4) Evropska investiciona banka i dr.

21) EVROPSKA KOMISIJA - Specifian organ EU, nastao kao pravni sledbenik Visoke vlasti. Politiki nezavisan organ koji se stara o stvaranju interesa unije kao celine, a ne o interesima pojedinanih zemlja lanica.Sedite u Briselu sa kancelarijama u Luksmeburgu. Ima predstavnitva u svim zemljama EU, drugim zemljama, ukljuujui i Srbiju.Sastav EK:1) lanovi komisije: 27 komesara (po jedan iz svake drave lanice)2) lanovi su eksperti za razliite oblasti koji moraju da zastupaju iskljuivo interese EU3) Struktura najslinija strukturama nacionalnih vlada (27 resora - komesarijata)4) Komesarijat na elu komesar, sa timom od 3-5 pomonika5) Komisija je administrativni organ sa preko 30.000 zaposlenih ljudi (na trokove komisije odlazi ak 6% ukupnog budeta EU).Nain odluivanja:PROSTOM VEINOM OD UKUPNOG BROJA GLASOVA, IZA ZATVORENIH VRATA.ESTA PRAKSA PISMENOG POSTUPKA (ODREENI PREDLOG CIRKULIE U PISMENOM OBLIKU IZMEU SVIH KOMESARA, AKO NIKO NE ULOIPRIGOVOR, ODLUKA SE SMATRA DONETOM). KOMISIJA SE SASTAJE NAJMANJE JEDNOM NEDELJNO, odluke donosi naSastancimaPismenim postupkomDelegiranjem nadlenosti na jednog ili vie komesara (moraju da potuju princip kolektivnog odluivanja)

22) NADLENOSTI EVROPSKE KOMISIJEInicira donoenje propisa i drugih mera Savetu ministara i Evropskom parlamentu U uem obimu vri zakonodavnu vlastObezbeuje i nadgleda primenu prava Unije (zajedno sa Evropskim sudom)Stara se o primeni utvrenih budeta UnijePredstavlja EU na meunarodnoj sceni Legislativna ovlaenja osim iskljuivim pravom legislativne inicijative raspolae ovlaenjima za donoenje propisa sekundarnog zakonodavstva (pitanja funkcionisanja trita koja su navedena u Ugovoru o osnivanju)Komisija jedino ovlaena da inicira i priprema predloga propisa Savetu ministara i Evropskom parlamentuInicira donoenje propisa samo ako je sigurna da odreeno pitanje treba urediti na nivou EU, pre nego na nacionalnom nivou (princi subsidijarnosti)Pre pokretanja inicijative, konsultuje se sa Ekonomsko-socijalnim savetom i Savetom regiona Administrativna ovlaenja pravo i dunost da brine o primeni prava EU (prikuplja informacije, otkriva povrede, ukazuje na njih i pokuava da ih otkloni)Komisija, zajedno sa Evropskim sudom, uvar osnivakih sporazumaUkoliko neka zemlja kri osnivake sporazume i druge propise EU:a) Komisija alje zvanino pismo vladi te zemlje, navodei razloge zato Komisija smatra da ta zemlja kri propise EU i daje odreen rok vladi zemlje da odgovori.b) U sluaju da ova procedura nije uspena, Komisija predaje sluaj Sudu, koji ima pravo izricanja novanih kazni. Izvrna ovlaenja na osnovu izvedenih izvrnih ovlaenja predlae budet, stara se o sprovoenju prava konkurencije, vodi pregovore u spoljnim odnosima Unije, razmatra preduslove za prijem u lanstvo nove drave, itd. Izvrna ovlaenja najbolje ilustruje injenica da je ovlaena da direktno kanjava pravna lica na svojoj teritoriji. Kao izvrno telo pretea je budue Evropske vlade. U pogledu spoljnopolitike aktivnosti ima vanu ulogu za celu EU kroz svoju operativnu poziciju. Subjekti meunarodnog prava je vide kao organ koji reprezentuje EU Komisija omoguava EU da bude aktivan uesnik meunarodnih odnosa i zastupljena u meunarodnim organizacijama (Svetska trgovinska organizacija) Komisija ovlaena da pregovara o zakljuenju meunarodnih ugovora (ali ne i da ih zakljuuje!).23) SAVET MINISTARASVAKA LANICA ima po JEDNOG PREDSTAVNIKA U SM MINISTAR U NACIONALNOJ VLADISTRUKTURA SM je dinamina ne statinaLANOVI SM su ODGOVORNI svojim NACIONALNIM PARLAMENTIMA a ne Evropskom parlamentu ili drugom telu EU!Koji e ministar iz vlade (resorni ministar) biti na zasedanju zavisi od pitanja o kom se raspravlja - Specijalni savetSASTAV SAVETA MINISTARAU redovnim prilikama - kada su na dnevnom redu opta pitanja ministar inostranih poslova je prisutan Savet za opte poslove i spoljne odnose Ministri ovlaeni da obaveu dravu - predstvanici su drava po ijim instrukcijama rade ali su istovremeno duni da rade i u interesu UnijeSM ne radi stalno, saziva se za konkretno pitanje od ega zavisi i njegov sastavNain odluivanja:Odluke se donose:1. KVALIFIKOVANOM VEINOM - najee2. PROSTOM VEINOM je izuzetno i primenjuje se samo kod proceduralnih pitanja (jedna drava-jedan glas)3. JEDNOGLASNO o fundamentalnim pitanjima (zakljuivanje ugovora sa treim dravama i meunarodnim orgnizacijama, prijem u lanstvo Unije, spoljna i bezbednosna politika, izmena Ugovora o osnivanju, uvoenje nove zajednike politike). 24) NADLENOSTI SAVETA MINISTARADONOSI PROPISE EU zakonodavna nadlenost (samostalno ili zajedno sa Parlamentom)1) ODLUUJE O USVAJANJU BUDETA EU (zajedno sa Parlamentom)2) FORMULIE ZAJEDNIKU SPOLJNU I BEZBEDNOSNU POLITIKU EU, na osnovu smernica Evropskog saveta. Parlament?3) USKLAUJE SARADNJU NACIONALNIH SUDOVA I POLICIJE U KRIVINIM STVARIMA4) ZAKLJUUJE MEUNARODNE UGOVORE SA TREIM DRAVAMA I MEUNARODNIM ORGANIZACIJAMA. 6) KOORDINIRA EKONOMSKE POLITIKE LANICA7) Vri nadzor nad radom ostalih organa, RADI NA IZMENAMA OSNIVAKIH UGOVORA i uestvuje u izboru lanova drugih organa LEGISLATIVNA NADLENOSTI SAVETA MINISTARADONOSI PROPISE EU (samostalno ili zajedno sa Parlamentom) i GLAVNI je ZAKONODAVAC UNIJE LISABONSKI UGOVOR JAA ULOGU PARLAMENTA (SAODLUIVANJE)!Donosi propise na inicijativu Komisije (nema pravo da sam pokree inicijativu za donoenje propisa ve samo pravo da od Komisije zahteva da istrai odreeno pitanje i predloi mere za ega je potrebna prosta veina). Moe odobriti predlog Komisije ili ga odbiti ili zahtevati da bude izmenjenOBAVEZUJUI PRAVNI AKTI koje donosi Savet su: PRAVILA, UREDBE (opti pravni akti) I ODLUKE (pojedinani pravni akti).Koristei legislativna ovlaenja u najveem broju sluajeva radi zajedno sa ParlamentomU odreenim pitanjima (pravda, porezi, unutranji poslovi) odluuje sam u posebnom zakonodavnom postupku (ali mora traiti miljenje Parlamenta, Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Komiteta regiona)Iako se mora kretati u okviru svojih ovlaenja, Savet je (u sluajevima kada je to bilo neophodno zbog funkcionisanja zajednikog trita) irio dobijena ovlaenja preduzimajui odgovarajue mere (jednoglasno, na predlog Komisije i uz konsultaciju Parlamenta) NADLENOST U OBLASTI BUDETAKOMISIJA priprema prednacrt budetaSAVET utvruje nacrt budeta kvalifikovanom veinomPARLAMENT usvaja, predlae izmene ili odbija budetAKO SE SAVET I PARLAMENT NE USAGLASE U VEZI PREDLOGA BUDETA: SAVET ODOBRAVA i ima poslednju re u pogledu OBAVEZNIH TROKOVA (poljoprivredni , zatim trokovi koji prozilaze iz meunarodnih ugovora). PARLAMENT ODOBRAVA NEOBAVEZNE TROKOVE I IMA KONANU RE PRILIKOM USVJANJA BUDETA. NADLENOSTI U OBLASTI USKLAIVANJA AKTIVNOSTI UNIJE- Pravo SM da utvruje i usklauje aktivnosti Unije podrazumeva da utvruje i vodi zajedniku SPOLJNU I BEZBEDNOSNU POLITIKU- U tom cilju donosi odgovarajue mere, akte, instrumente i zakljuuje sporazume- Odluke se donose jednoglasno, osim ako se konsenzusom ne dogovori drugaijeAMSTERDAMSKI UGOVOR (1999) Visoki predstavnik za spoljnu politiku : pomae predsedavajuem SM u formulisanju spoljne politike kao i u sprovoenju mera u ovoj oblastiLISABONSKI UGOVOR (2009): - Visko predtavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku (novina) vri dvostruku funkciju:1) PREDSTAVLJA SAVET MINISTARA PREMA TREIM ZEMLJAMA I ORGANIZACIJAMA; 2) KOMESAR ZA SPOLJNE POSLOVE U EVROPSKOJ KOMISIJI.NADLENOSTI U OBLASTI UNUTRANJIH POSLOVAdonosi odluke i usklauje policijsku i pravosudnu saradnje lanica u krivinim stvarimaSTARA SE DA SE ODLUKA SUDA U JEDNOJ DRAVI PRIZNAJE U DRUGIM DRAVAMA;DA SE PODNOSIOCI ZAHTEVA ZA AZIL JEDNAKO TRETIRAJU U SVIM ZEMLJAMA; DA SU SPOLJNE GRANICE EU ZATIENE.NADLENOSTI U OBLASTI EKONOMSKE POLITIKESavet ovlaen da u vezi pitanja ekonomske politike (iji sadraj nije definisan Ugovorom) koordinira akcije lanica usvajanjem mera (rezolucijem stavovi, smernice, deklaracije, opti akcioni programi...)25) EVROPSKI SAVETUstanovljena praksa da se efovi drava i vlada redovno sastaju i razmatraju najznaajnija pitanja za EU i njen razvoj postala je poznata pod nazivom Evropski savet. 1974. g telo je institucionalizovano. Lisabonski sporazum predvia ES kao politiki organ i uvodi funkciju Predsednika EU (Predsednik ES). (U POLITIKOM SMISLU Savet ministara PREVASHODNO ODGOVARA EVROPSKOM SAVETU )Sastaje se najmanje dva puta godinje a ine ga efovi drava ili vlada lanica i predsednik Komisije (a prate ih ministri inostranih poslova i lan Komisije). Telom rukovodi Predsednik, koga (prema Lisabonskom sporazumu) Evropski savet bira na dve i po godine kvalifikovanom veinom (mogunost jednog reizbora)Opta nadlenost ES daje podsticaj za razvoj Unije (koji SM dalje realizuje) - odreuje njenu optu politiku orjentaciju i prioritet - kreira mir i spoljnu politiku EU - upravlja UnijomPredsednik ES :predsedava, obezbeuje rad i rukovodi ovim organompredstavlja Uniju na spoljnom planu (poslovi zajednike spoljne i bezbednosne politike)olakava usklaivanje stavove i postizanje konsenzusapodosi izvetaj Parlamentu posle svakog sastanka ESnaziva se Predsednikom EU i ne moe vriti drugu funkcijuSastanku ES ima pravo da prisustvuje Predsednik Evropske komisije i Predsednik Evropskog parlamenta.26) EVROPSKI PALAMENT sastav i organizacijaSASTAV EVROPSKOG PARLAMENTA poslanici u EP predstavnici nacionalnih, a NE PARTIJA REGISTROVANIH NA NIVOU UNIJE (jo uvek ne postoji politiko-partijsko organizovanje na nivou Unije)lanovi EP su grupisani po politikoj opredeljenosti (ne po dravljanstvu) a stranke slinog politikog opredeljenja ine (labave) koalicijeZa formiranje poslanike grupe neophodno je najmanje 19 poslanika iz najmanje pet lanica poslanik moe pripadati samo jednoj poslanikoj grupiSvakoj zemlji-lanici priznaje se odreeni broj poslanika u Parlamentu (broj stanovnika i veliina zemlje su parametri koji ga uslovljavaju, ali nisu potpuno dosledni, napr. Malta ima 400.000 stanovnika i 5 poslanika a Nemaka 82 miliona stanovnika i 99 poslanika)Postojei sistem predstavljanja je rezultat kompromisa i ne odrava osnovni liberalni princip: jedan ovek-jedan glas.735 + Predsednik =736 POSLANIKA (najvei parlament u svetu posle indijskog) LISABONSKI SPORAZUM: od 2014.g Parlament 751 poslanika-750+Predsednik (svaka zemalja-lanica najmanje 6, a najvie 96 poslanika Malta bi tada imala 6 a Nemaka 96)ORGANIZACIJA:PARLAMENTARNI KOMITETI: RAD PARLAMENTA ORGANIZOVAN U 20 KOMITETA PRIPREMAJU ZAKONSKE PREDLOGE I IZVETAJE O ODREENOM PITANJU RAZMATRAJU PREDLOGE KOMISIJE I SAVETA, PRIPREMAJU IZVETAJE ZA SEDNICE PARLAMENTA MOGU OSNOVATI POTKOMITETE I PRIVREMENE KOMITETE DA SE BAVE ODREENIM PITANJIMA RAD KOMITETA KOORDINIRA KONFERENCIJA PREDSEDAVAJUIH KOMITETA.DELEGACIJE EVROPSKOG PARLAMENTA: SARAUJU SA PARLAMENTIMA DRAVA KOJE NISU LANICE EU27) EVROPSKI PARLAMENT NAIN ODLUIVANJA I NADLENOSTI1. LEGISLATIVNAUestvuje u donoenju propisa (sa SM) - legislativna nadlenost uee Parlamenta u zakonodavnom postupku mogu je u redovnom zakonodavnom postupku (zajedniko usvajanje uredbe, uputstva ili odluke sa SM na predlog Komisije) ili u posebnom zakonodavnom postupku (posebni sluajevi usvajanja ovih akata od strane Parlamenta uz uee SM ili od strane SM uz uee Parlamenta)Nadlenosti:2. Nadlenost u postupku DONOENJA BUDETA Uestvuje u postupku donoenja budeta - Komisija priprema prednacrti budeta - SM utvruje nacrt budeta kvalifikovanom veinom - Parlament razmatra predlog budeta Komisije usvaja ga, predlae izmene ili odbija budet - na kraju procedure, zajedno sa SM usvaja, daje primedbe i predloge izmena ili odbacuje budet - Savet, na osnovu sugestija Parlamenta, moe predloiti izmenjeni budet . Parlament usvaja ili odbacuje budet na drugom itanju - ako se Savet i Parlament ne usaglase u vezi predloga budeta : Savet odobrava obavezne trokove (poljoprivredni t., trokovi koji proizilaze iz meunarodnih ugovora), a Parlament neobavezne i ima konanu re prilikom usvajanja budeta3. Vri politiki nadzor nad radom drugih organa Unije Daje saglasnost na imenovanje Komisije en block i odluuje o izglasavanju nepoverenja Komisiji en block Razmatra godinji izvetaje Komisije (o troenju budeta, primeni propisa EU) lanovi Komisije obavezno prisustvuju sednicama Parlamenta i njegovih tela i odgovaraju na postavljena pitanja

28) Uloga parlametna u postupku odluivanjaEvropska komisija ima inicijativu za donoenje propisaUkoliko se nakon dva itanja ne postigne saglasnost izmeu Parlamenta i ES predlog akta se razmatra na Komitetu za mirenjeAko se u Komitetu postigne saglasnost, predlog se dalje alje P i SM na tree itanje i usvajanje (ak i tada P moe odbaciti predlog apsolutnom veinom od ukupnog broja lanova P). Ako P odbaci predlog akta, takav akt se smatra definitivno odbaenimUGOVOR IZ MASTRIHTA je Parlament dobio pravo da uestvuje u postupku saodluivanjaLISABONSKI SPORAZUM oznaava ovaj postupak kao redovan i JAA ZAKONODAVNE NADLENOSTI PARLAMENTA proiruje krug pitanja koja se ureuju u postupku saodluivanja (ukupno 83 oblasti)

29) ULOGA PARLAMENTA U POSTUPKU SARADNJEPostupak donoenja propisa u SARADNJI SA PARLAMENTA - SAVET, na predlog Komisije, usvaja odreeni predlog i prosleuje ga Parlamentu - ako PARLAMENT ne pristane na predlog Saveta, SAVET PROPIS USVAJA KONSENSUSOM- AKO SAVET PRISTANE na predloene IZMENE od strane Parlamenta, ODLUKA O USVAJANJU AKTA se donosi KONSENSUSOMLisabonskim sporazumom postupak saradnje je u mnogim oblastima zamenjen redovnim zakonodavnim postupkomEP u ovom sluaju ima SAVETODAVNU ulogu30)Evropski parlament pravo vrenja politikog nadzora PRAVO VRENJA POLITIKOG NADzORA SAVET MINISTARAParlament ima pravo da postavlja Savetu ministara usmena i pismena pitanjaPredsednik Saveta prisustvuje sednicama Parlamenta i uestvuje u radu kada se raspravlja o bitnim pitanjimaSavet obavetava Parlament o pitanjima koja se tiu spoljne i bezbednosne politike i saradnje u oblasti pravosua i unutranjih poslovaPRAVO VRENJA POLITIKOG NADZORAULOGA GRAANAGraani imaju pravo direktnog slanja peticije Parlamentu, ukoliko smatraju da se postupanjem organa Unije kre neka njihova pravaImenuje OmbudsmanaParlament moe osnovati privremeni komitet da ispita optube, ili peticiju proslediti Ombudsmanu

31)Evropska centralna bankaJedan od osnovnih organa Unije, koji ima sve vei znaaj u institucionalnoj strukturi Ustanovljena Mastrihtskim ugovorom (1998), Poela sa radom 1. januara 1999. godine, kao kulminacija projekta ekonomsko-monetarne unijeIma pravni subjektivitet, ali nije zamenila nacionalne centralne banke, ve ini EVROPSKI SISTEM CENTRALNIH BANAKA ESCB (zajedno sa nacionalnim centralnim bankama 27 lanica)UNUTAR ESCB - EVROSISTEMA ECB i 16 centralnih banaka zemalja koje su prihvatile euro (CRNA GORA NIJE DEO EVROSISTEMA) UGOVOR IZ MASTRIHTA (Protokol o prelasku na euro) daje kriterijume za jedinstveni monetarni sistem, i to:1) STABILNOST CENA - stopa inflacije ne sme biti via od 1,5% od zbora tri najnie stope inflacije u EU 2) BUDETSKA STABILNOST (javni dug mora biti ispod 60% BDP)3) BUDETSKI DEFICIT mora biti ispod 3% BDP (izuzetno su mogua odstupanja)4) KAMATNA STOPA ne moe biti via od 2% u odnosu na stopu koja je na snazi u tri zemlje lanice EU sa najniom inflacijom5) da valuta NIJE DEVALVIRALA 2g pre prelaska na evroEVROPSKA KOMISIJA ZADUENA ZA PRAENJE DA LI SU OVI KRITERIJUMI ISPUNJENIOsnivai Evropske centralne banke su centralne banke drava lanica UnijeOsnovni kapital banke 5, 760,652,402 evraOsnivaki udeo drava lanica u osnovnom kapitalu odreen je na osnovu uea zemlje u drutvenom proizvodu Unije i broju stanovnikaPROFIT BANKE se plasira:1) U sredstva REZERVE (ne vie od 20%ostvarenog profita)2) DEONIARIMA (nacionalne banke evrozone) saglasno njihovom ueu u osnovnom kapitaluGUBICI: SREDSTVA REZERVE I TEKUI PRIHODIZemlje lanice monetarne unije uplatile u potpunosti svoj deo u osnivakom kapitaluZemlje koje nisu lanice monetarne unije uplatile samo 5% od odreenog udela u osnivakom kapitalu; od 2007, taj iznos je 7% (uee u pokriu trokova poslovanja banke, tako da Banka zapravo raspolae sa oko 4 milijarde EVRA osnivakog kapitala)Banka raspolae i sa etrdeset milijardi EVRA rezervi u zlatu i drugim valutama (15% zlato, ostalo jen i dolar)

Nadlenosti ECB:Vri emisiju novca (evro), kao jedinog sredstva plaanja u monetarnoj uniji (emisiju banknota moe vriti Banka, ili na osnovu njenog odborenja centralne banke)U okviru svoje legislativne nadlenosti donosi uredbe, odluke i upuuje miljenja i preporukeMora biti konsultovana o predlozima svih pravnih akata Unije (napr. Savet ministara obavezan da konsultuje Banku povodom bilo kog akta koji donosi u oblastima koje spadaju u nadlenost Banke) i akata na nacionalnom nivou iz oblasti njene nadlenosti

32) EVROSISTEM EVROSISTEM - NADLENOSTIOSNOVNI ZADACI ECB su:1. STABILNOST CENA, i u tom cilj ECB: definie i sprovodi monetarnu politiku u evrozoni; kupuje i prodaje strane valute; uva i odrava devizne rezerve zemalja-lanica monetarne unije; stara se da sistem plaanja efikasno funkcionie.2. PODRAVANJE OPTE EKONOMSKE POLITIKE koja se vodi u EU, pri emu ECB donosi neophodne mere za ostvarivanje njenih zadataka i zadataka ESCB.EVROSISTEM - ORGANIProces odluivanja u Evrosistemu centralizovan kroz organe ECB:Izvrni odbor (IO) i Savet guverneraIO ima est lanova, imenuju se iz redova strunjaka Na elu IO Predsednik (Guverner), sa mandatom od 8g, koji se ne moe obnavljatilanovi IO imenuje se na osnovu zajednikog sporazuma drava lanica (na nivou efova vlada ili drava), na osnovu predloga Saveta ministara, nakon to je Savet konsultovao Parlament.IZVRNI ODBOR - NADLENOSTISprovodi monetarnu politiku koju je utvrdio SavetDaje neophodna uputstva nacionalnim centralnim bankama za sprovoenje utvrene monetarne politikeVri druge poslove koje mu je poverio SavetSAVET GUVERNERA Savet ine predsednik, potpredsednik Izvrnog odbora i guverneri centralnih banaka svih drava lanica UnijeSavet utvruje monetarnu politikuGuverneri iz drava koje nisu usvojile evro imaju specijalan status u Savetu ne odluuju o pitanjima koja se tiu jedinstvene evropske valute

33) Ekonomsko-socijalni komitet I Komitet regionaOsnovan Ugovorom o osnivanju EEZSavetodavno telo koje imenuje Savet Ministara na predlog drava lanica, nakon konsultacija sa KomisijomSastavljen od 344 lanova, koji se biraju sa liste koja ima dvostruko vie kandidata svaka drava dobija odreeni broj mestaMandat etiri godine, sa mogunou reizboraine ga: -predstavnici poslodavaca, -predstavnici radnika i drugih zaposlenih, -predstavnici ostalih slobodnih profesija i zastupnici javnog interesa.lanovi Komiteta su nezavisni u svom radu i kao takvi su duni da vode rauna o interesima Unije kao celine, a ne pojedinih zemalja - lanica (slinost sa lanovima Komisije)lan Komiteta ne moe biti lan Evropskog parlamentaKomitet je konsultativno telo Saveta i Komisije.U odreenim sluajevima, Savet i Komisija se moraju konsultovati sa Komitetom (graanstvo Unije, zajednika poljoprivredna politika, zatita potroaa, kultura, obrazovanje, socijalna zatita) KOMITET REGIONAosnovan Ugovorom iz Mastrihta, 1994.g obrazovansavetodavno je telo Komisije, Saveta i Parlamentanastao kao odgovor na pritisak da se regionalni i lokalni interesi artikuliu na nivou Unije (pribliavanje EU graanima +ukljuivanje predstavnika graana u zakonodavni postupak )Komitet broji 344 lana (mandat 4g, mogunost reizbora)nain izbora imenuje Savet ministara na predlog drava-lanica raspored lanova po dravama je isti kao i kod Ekonomsko-socijalnog komitetalan Komiteta ne moe biti lan Evropskog parlamentanain na koji se odreuje regija, zavisi od unutranjeg ureenja drave (Austrija i Nemaka federalne drave, ostale razliiti modeli regionalne i lokalne samouprave).Komisija i Savet imaju obavezu da se konsultuju sa Komitetom u odreenim oblastima (obrazovanje, kultura, ekonomska i socijalna kohezija, politika zapoljavanja, zatita ovekove okoline...)Razliita miljenja o svrsishodnosti Ekonomsko-socijalnog komiteta i Komiteta regiona naroito nakon stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma i proirenje nadlenosti Parlamenta

34) EVROPSKI OMBUDSMANZatitnik graana (narodni advokat, advokat graana Unije) je osnovan Ugovorom iz Mastrihta (ustupak Danskoj da bi ratifikovala Ugovor u Mastrihtu)Imenuje ga Evropski parlament, na period od pet godina, sa mogunou reizbora i donosi statut i pravila radaPrvi Ombudsman imenovan 1995. gPotpuno nezavisan u svom radu: ne sme od od drugog tela da trai instrukcijene sme da obavlja drugu plaenu ili neplaenu funkciju u toku trajanja mandataRazlog za uvoenje institucije Ombudsmana: da se rad organa i tela Unije uini to transparentnijim, usklaenim sa propisima Unije i blii graanima (podizanje kvaliteta rada EU administracije)Nadlenost - Ombudsman postupa po pritubama lica u sluaju nezakonitog ili nepravilnog postupanja organa i tela Unije: u sluajevima zloupotrebe ovlaenja, diskriminatorskog tretmana, odbijanja da se da informacija od javnog znaaja, utanja administracije, neopravdanog zastoja u postupku OMBUDSMAN - AKTIVNA LEGITIMACIJAPravo pokretanja postupka ima svaki dravljanin Unije, lice sa prebivalitem u Unije, i pravno lice sa seditem u Uniji Ombudsman moe pokrenuti postupak i na svoju inicijativuPosebno znaajna uloga u podizanju kvaliteta rada administracije EU Svaki organ Unije je usvojio svoj kodeks dobrog ponaanja, neki od ovih kodeksa (na rimer, Komisije) kritikovani od strane OmbudsmanaOmbudsman predloio Kodeks za sve organa Unije, koji je odobren rezolucijom Parlamenta

OMBUDSMAN - POSTUPAKEvropski ombudsman: prima pritubu (koja po pravilu ne sme biti anonimna) proverava da li prituba sadri podatke nune za postupanje (instrukcije kako da se sastavi prituba na web stranici Ombudsmana) ne postupa u stvari koja je presuena, ili je predmet sudskog postupka, ili koja se odnosi na politike odluke organa EU ispituje osnovanost pritubi (moe od svih organa i tela Unije, kao i od tela drava lanica zahtevati dostavljanje podataka u razumnom roku) ukoliko smatra da su pritube osnovane, pokuava da sporazumno rei problem sa organom ili telom Unijeukoliko to nije mogue, formalno izvetava da je konstatovao propust i eventualno predlae reenje organ ili telo Unije mora odgovoriti na dopis Ombudsmana u roku od tri meseca ako organ ili telo Unije ne prihvati preporuku Ombudsmana, upuuje poseban izveaj Evropskom parlamentu, ukljuujui i eventualne preporuke, koje takoe dostavlja organu ili telu Unije, i o tome obavetava inicijatora postupka u odreenim sluajevima informie i nadlene nacionalne organe (npr. policiju u sluaju kriminalne aktivnosti)

35)Evropska investiciona bannkaFinansira projekte u svim privrednim oblastima: programe za razvoj manje razvijenih regiona projekte za modernizaciju ili restruktuiranje preduzee, zatim pokretanje novih delatnosti uspostavljanjem jedinstvenog trita projekte od zajednikog interesa za vie drava lanica (koji ne mogu biti pokriveni u potpunosti raznim oblicima finansiranja dostupnim na nivou draava lanica)ne radi poslove sa stanovnitvom i depozitne posloveobrtni kapital obezbeuje izdavanjem obveznica i drugih hartija od vrednosti i drugim operacijama na meunarodnom finansijskom tritu.Najvaniji organ: Odbor guvernera - ine ga resorni ministri drava lanicaOdbor direktora (27 lanova) sprovodi odluke Odbora guverneraUpravni odbor vodi redovne poslove Banke EVROPSKA INVESTICIONA GRUPA Kao rezultat tzv. Lisabonske agende o poveanju konkurentnosti EU, osnovana je 2000.g Evropska investiciona grupa ine je Evropska investiciona banka (EIB) i Evropski investicioni fond (EIF)Evropski investicioni fond - podrka malim i srednjim preduzeima, novim tehnologijama...Akcionari Evropskog investicionog fonda: EIB 59,15%, Unija (preko Komisije) 30%, ostalo privatne evropske banke i finansijske institucijeEIB od 2000-2003.g. plasirala oko 2 milijarde dolara operativne dobiti u EIF

36) Osnovne karakteristike Evropskog suda pravde1957.g osnovan Sud pravde Evropskih zajednica kao zajedniko i najvie sudsko telo ZajedniceLisabonskim sporazumom je preimenovan u Sud pravde EU koji se sastoji iz : SUDA PRAVDE, OSNOVNOG ili OPTEG SUDA i SPECIJALIZOVANIH SUDOVASUD PRAVDE broji 27 SUDIJA ( iz svake drave po jedan) koji su nezavisni u svom radu i uivaju imunitet predvien Protokolom o imunitetu i zatiti slubenika Zajednicelanovi su izabrani sporazumom drava lanica (lica su pravnici priznate strunosti kod kojih ne postoji starosna granica) na 6g sa pravom reizboraOsim to se biraju iz redova lica koja ispunjavaju uslove za obavljanje najviih pravosudnih funkcija u svojoj zemlji ili iz pravnih naunika, sudije su dune da sude nepristrasno i savesno i da uvaju tajnost sudskih odlukaSudija za vreme svog mandata ne moe obavljati drugu plaenu ili neplaenu funkciju (izuzetak akademski posao).na elu Suda je PREDSEDNIK koji se imenuje na period od 3g od strane drugih sudija i koji se stara o orhanizaciji rada Suda i predsedava kada Sud zaseda u punom veuZemlja lanica ne moe opozvati sudiju za vreme trajanja njegovog mandata, ali to moe uiniti Sud na osnovu jednoglasne odluke sudija i javnog pravobraniocaRAZLOZI ZA OPOZIV: - ukoliko sudija vie ne ispunjava uslove za savesno i nepristrano obavljanje sudske dunosti - ukoliko je ponaanje nespojivo sa funkcijom sudije SUD PRAVDE ODLUUJE U VEU ILI PLENUMUODLUIVANJE U VEU (3-5 SUDIJA) je OSNOVNI NAIN ODLUIVANJA.ODLUIVANJE U PLENUMU je IZUZETAK (kod smene komesara)ODLUIVANJE U VELIKOM VEU (NAJMANJE 11 SUDIJA), NA ZAHTEV DRAVE LANICE ILI INSTITUCIJE EU KOJA JE STRANA U POSTUPKU ODLUKE se donose PROSTOM VEINOM Odluke se donose PISMENO, NE POTPISUJU SE, NITI JE MOGUE IZDVOJENO MILJENJENe postoji obaveza da se slede presedani (precedenti), ali Sud po pravilu sledi svoje prethodne odluke

37) Sastav, nain odluivanja i nadlenosti Evropskog suda pravde SUD PRAVDE OPTI PRAVOBRANIOCISastavni su deo organizacije i postupka pred Sudom pravdePRAVILA KOJA SE ODNOSE NA USLOVE ZA IZBOR SUDIJA, MANDAT SUDIJA, OBAVEZE, PLATE, PRIMENJUJU SE I NA OPTE PRAVOBRANIOCEPostoji osam optih pravobranilacaNADLENOST: - razmatra pojedinane sluajeve pre nego to ih Sud uzme u razmatranjeOPTI PRAVOBRANIOCI - NADLENOSTIPredlae sudu reenje konkretnog sluaja (naelo nepristrasnosti i nezavisnosti nastupa u javnom interesu)Predlae izmene u komunitarnim propisima (na osnovu praenja sudske prakse).SUD PRAVDE - NADLENOSTIZajedno se Komisijom obezbeujeJEDNOOBRAZNU PRIMENU PRAVA EU NA VIE NAINA:DAVANJEM SAVETODAVNIH MILJENJA;ODLUIVANJEM O PRETHODNOM PITANJU u sporu koji je pokrenut prednacionalnim sudomODLUIVANJEM PO TUBI U SPORU koji je pokrenut pred Sudom pravdeODLUIVANJEM U DRUGOSTEPENOM POSTUPKU PROTIV ODLUKA SUDA PRVE INSTANCEODLUIVANJEM PO TUBI U SPORU KOJI JE POKRENUT PRED SUDOM: -POSTUPAK PROTIV DRAVE LANICE ZBOG POVREDE OBAVEZA IZ KOMUNITARNOG PRAVA, NA INICIJATIVU KOMISIJE, ILI DRAVE LANICE - POSTUPAK PROTIV INSTITUCIJA EU ZBOG TOGA TO NE ISPUNJAVAJU SVOJE OBAVEZEII OSNOVNI (OPTI ili PRVOSTEPENI)SUDOsnovan odlukom Saveta Ministara iz 1988. g, na osnovu ovlaenja sadranog u Jedinstvenom evropskom aktu, a sa radom poeo 1989.gDo sporazuma iz Nice (2001) delovao kao pridrueno telo Suda pravde, a ne kao poseban sudTo je prvostepeni sud iji naziv je Lisabonskim sporazumom promenjen u Osnovni, tj. Opti sudzadatak SUDA PRVE INSTANCE je bio da rastereti ESP ,da mu se smanji broj sluajeva tako to e sporovi manje vanosti biti u nadlenosti posebnog sudaTreba da doprinese kvalitetu suenja potpunijim istraivanjem injeninog stanjaBroji 27 sudija - IMENOVANJE, MANDAT, BROJ SUDIJA, ORGANIZACIJA ISTI KAO I KOD SUDA PRAVDEU radu mu mogu pomagati opti pravobranioci ali ih nema kao stalne Sudi veima ali postoji mogunost i da sudi sudija pojedinacOSNOVNI SUD - NADLENOSTSud prve instance je nadlean za:1. sporove fizikih i pravnih lica protiv odluka institucija, slubenika ili agencija EU koja na njih proizvode neposredno dejstvo (napr. odluka Komisije o kanjavanju trgovakog drutva)2. sporove fizikih i pravnih lica za naknadu vanugovorne tete nastale zbog proputanja institucija EU da ispune svoje obaveze3. po tubama na osnovu arbitrane klauzule iz javnih ili privatnih ugovora koje je zakljuila UnijaOPTI SUD - NADLENOSTI4. sporove izmeu drava lanice i Evropske komisije (po tubama lanica)5. sporove izmeu drava lanica i Saveta ministara u vezi sa dravnom pomoi, dampingom i aktima kojima Savet ostvaruje izvrnu vlast 6. sporove u vezi zatite iga EUodluuje o preliminarnim pitanjima iz svoje nadlenosti u postupku pred nacionalnim sudovima (na predlog opteg pravobranioca Sud pravde e ponititi odluku OS, ako ona moe da ima uticaj na jednoobrazno tumaenje komunitarnih propisa) odluuje u drugom stepenu protiv odluka specijalnih sudova (o radno-pravnim sporovima izmeu slubenika i institucija EU) SUD PRVE INSTANCE Protiv odluka OS stranka moe pokrenuti postupak po albi pred SUDOM PRAVDE iz razloga: -povreda nadlenosti -ozbiljnog procesnog nedostatka -svake druge povrede komunitarnog prava Sud pravde moe potvrditi odluku, doneti konanu odluku ili postupak vratiti OS Osim u radno-pravnim sporovima, drava lanica ili telo EU moe podneti albu na odluku suda ak i ako nije bila strana u postupkuIII SPECIJALIZOVANI SUDOVI SUD ZA REAVANJE RADNIH SPOROVA ODLUUJE O RADNO-PRAVNIM SPOROVIMA U IREM SMISLU IZMEU CIVILNIH SLUBENIKA I ORGANA EU, U PRVOM STEPENU (PLATE, NAPREDOVANJE, PREMETAJ NA NOVO RADNO MESTO, DISCIPLINSKE MERE, SOCIJALNO I PENZIJSKO OSIGURANJE, ITD.) SEDAM SUDIJA, IMENUJE IH SAVET MINISTARA MANDAT 6 GODINA, MOGUNOST REIZBORA PRAVO ALBE SUDU PRVE INSTANCE U ROKU OD DVA MESECA OD DONOENJA ODLUKE OSNOV ZA ALBU: ISTI KAO I NA PRESUDE SUDA PRVE INSTANCE.

39) FINANSIJSKI SUDOVI FINANSIJSKI SUD - ORGANIZACIJA Dobio status organa Unije na osnovu sporazuma u Mastrihtu SASTAV: - 27 lanova finansijskih strunjaka (iz svake drave po jedan) - mandat 6g - biraju ih drave lanice nakon konsulacija sa Parlamentom - lanovi FS se biraju meu linostima koje se bave raunovodstvenom kontrolom i ija je nezavisnost van simnje - funkciju obavljaju potpuno samostalno i nezavisno - Sud pravde razreava lana FS na zahtev FS, ako ne ispunjava uslove ili obaveze propisane za lana FS FINANSIJSKI SUD - NADLENOST Nije klasian sud nego revizorsko telo koje kontrolie prihode i rashode Unije, kao i sve prihode i rashode svih organa i tela EU iji je osniva Unija Na osnovu izvrene kontrole sastavlja godinji izvetaj i izjavu o tanosti rauna i o zakonitosti i regularnosti obavljenih poslova i podnosi Savetu ministara i Parlamentu. Godinji izvetaj se objavljuje u slubenom listu EU lanovi imaju iste privilegije kao i sudije Suda pravde

41) POLITIKA IRENJA je deo ukupne spoljne politike koju je EZ vodila i koju EU vodi sastoji se u preduzimanju mera i akcija s ciljem prijema treih drava u punopravno lanstvo u prvom talasu irenja (VB, Danska i Irska) kao i u drugom (Grka), nije bilo predvieno ispunjavanje posebnih uslova za ulazak u EZ, ve su drave primane na osnovu individualnih puteva pribliavanja nakon toga EZ/EU poela da formulie posebnu platformu za grupni prijem zemalja 1992.g stvaranje EFTE (Evropske zone slobodne trgovine) kao pravno-politike osnove za prilagoavanje pravnog i ekonomskog sistema drava za njihovo pristupanje EUUslovi za clanstvo:na osnovu lana 2. Ugovora o EU,Unija se zasniva na naelima: potovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, potovanja ljudskih prava, ukljuujui i manjinska prava, vladavini prava.

42) OSNOVNI POSTUPAK PRIJEMA:Drava kandidat podnosi Savetu Ministara kandidaturu za lanstvo u EU,2. Savet Ministara, na osnovu pozitivnog miljenja Komisije i dobijene saglasnosti od Evropskog Parlamenta donosi odluku o prijemu u lanstvo.2.1. Evropski Parlament daje saglasnost apsolutnom veinom od ukupnog broja poslanikih glasova2.2. Savet Ministara odluuje jednoglasno.3. Ugovor o prijemu u lanstvo i izmene u osnivakim ugovorima koje prouzrokuje prijem nove lanice mora se ratifikovati u svim dravama lanicama, saglasno njihovim nacionalnim propisima (parlament ili referendum). 43) Kopenhagenki kriterijumi prijema u lanstvo

EZ je posebnu panju politici irenja posvetila tek nakon pada Berlinskog zida i raspada Istonog bloka. Za drave koje e nastati nakon ovih promena, EU je osmislila poseban postupak pridruivanja. 1993.g na Samitu u Kopenhagenu ustanovljeni su dodatni kriterijumi za prijem u lanstvo. Evropski savet ustanovio dodatne kriterijume za prijem u lanstvo - acquis communautaire1) Politiki kriterijum: acquis communautaire podrazumeva stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, pravnu dravu, zatitu osnovnih ljudskih prava i zatitu manjina2) Ekonomski kriterijum: acquis communautaire podrazumeva postojanje funkcionalne trine ekonomije koja moe da izdri slobodnu utakmicu u EU3) Pravni (institucionalni) kriterijum: acquis communautaire podrazumeva sposobnost organa drave da primenjuje pravni sistem EUacquis communautaire je opti kriterijum integracije i oznaava pravne tekovine ili komunitarne tekovine i obuhvata politiku, ekonomsku i pravnu dimenziju pridruivanja i lanstva u EU44) Sporazum o pridruivanju

Unija moe da zakljui sa jednom ili vie drava ili sporazume o pridruivanju, to obuhvata uzajamna prava i obaveze, zajednike akcije i posebne procedureDve vrste sporazuma o pridruivanju: 1. Sporazum koji jureuje Institucionalni mehanizam kojim se u praksi stie do punopravnog lanstva 2. Sporazum kojim se ureuju odnosi izmeu Unije i treih (vanevropskih) zemalja u bilo kom segmentu aktivnosti Unije (najee uspostavljanje ekonomske i finansijske saradnje, ukidanje ili smanjenje carina na uvoz robe u Uniju, davanje statusa najpovlaenije nacije

45) Pakt o stabilnosti

1999. u Kelnu usvojen Pakt sa ciljem da se uspostave trajni mir, prosperitet i stabilnost u jugoistonoj Evropi drave jugoistone Evrope (Albanija, BiH, BJRM, Hrvatska i SRJ) su potpisujui Pakt preuzele optu obavezu da rade na izgradnji stabilnosti i privrednog razvoja, da sarauju meusobno i sa EU ne iskljuuje se pravo drava da i dalje razvijaju svoje odnose sa treim dravama na bilateralnoj i multilateralnoj osnovi drave su se obavezale na sprovoenje trajnih demokratskih i privrednih reformi kao osnovni pravno-institucionalni instrument predvien je Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju

ureuju se odnosi ekonomske saradnje i meusobne obaveze zemlje kandidata i EU u sva tri biva stuba Unije oblasti ureene sporazumom: politiki dijalog, regionalna saradnja, sloboda kretanja roba, radne snage i kapitala, sloboda pruanja usluga, poslovno okruenje, usklaivanje zakonodavstva, saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova, finansijska saradnja, itd. kljune oblasti kod pregovaranja: otvaranje trita, promet zemljita i nepokretnosti, pravosue (borba protiv korupcije) kljune oblasti kod pregovaranja: otvaranje trita i promet zemljita i nepokretnosti

SRBIJA: 2006. pregovori sa Srbijom zamrznuti 2007. Srbija parafirala Sporazum 2008. - Srbija potpisala SSP i PTS - ratifikacija i primena suspendovani zbog nesaradnje sa Hagom. 2009. Srbija poela sa jednostranom primenom prelaznog trgovinskog sporazuma 7. 12. 2009. odmrzunuti pregovori i primena Sporazuma, Srbija podnela zahtev za punopravno lanstvo 2011. Evropska komisija dala pozitivno miljenje za poetak pregovora o punopravnom lanstvu ali bez datuma! 8.4.2013. neuspeo dogovor oko Kosova (uslov za dobijanje datuma poetka pregovora) 2013 planirano potpuno ukidanje carinskih barijera izmeu EU i Srbije

45) Postupak za ulazak u lanstvo Srbije u EUPostupak za lanstvo: 1. iskazana elja za lanstvom u EU2. uspostavljanje mehanizma stalnog dijaloga za izradu studije izvodljivosti o zakljuenju sporazuma (feasibility study)3. pregovori o uslovima za zakljuenje sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju4. zakljuenje sporazuma (i privremenog trgovinskog sporazuma)5. ratifikacija sporazuma u svakoj zemlji lanici (27!)6. ispunjenje obaveza preuzetih iz sporazuma7. zahtev za punopravnim lanstvom8. Savet ministara, nakon pozitivnog miljenja Komisije i dobijene saglasnosti od Evropskog parlamenta, donosi odluku o prijemu u lanstvo8.1. Evropski parlament daje saglasnost veinom od apsolutnog broja poslanikih glasova8.2. Savet ministara odluuje jednoglasno9. Sporazum stupa na snagu nakon ratifikacije u svim dravama EU i dravi kandidatu

48) Savet EvropeSedite : Strazbur najstarija evropska politika organizacija osnovan 5. maja 1949. godine u London potpisivanjem Statuta osnivai : Belgija, Holandija, Luksemburg, Danska, Irska, Italija, Francuska, vedska, Norveka, Velika Britanija sve drave Evrope, osim Belorusije su lanice

Savet Evrope ne predstavlja telo EU i treba ga razlikovati od Evropskog saveta i Saveta ministara lanstvo u Savetu Evrope nije uslovljeno lanstvom u Evropskoj uniji ali je lanstvo u SE prvi stepenik ka EU (sve lanice EU su lanice SE) Osnovni zadaci Saveta Evrope:1. unapreenje parlamentarne demokratije2. osnovna ljudska prava (obezbeivanje i potovanje)3. uspostavljanje vladavine pravaSFRJ nije bila lanica Saveta Evrope, ali je imala status specijalnog gosta. dravna zajednica Srbije i Crne Gore 3. aprila 2003. godine postaje punopravni lan Saveta Evrope. Srbija kao pravna naslednica ostaje lan Saveta Evrope, po odvajanju Crne Gore iz dravne zajednice i 2004.g je potpisala Konvenciju. CG postaje lanica 2007.g.Iinstrumenti delovanje SE su rezolucije (preporuke) i konvencije (ija delotvornost zavisi od saradnje nacionalnih vlasti i inkorporacije u unutranje pravo). Sutinska uloga SE je porasla osnivanjem Evropskog suda za ljudska prava (graani drava ugovornica mogu se obratiti Sudu ukoliko nadleni organi drava ugovornica ne potuju prava garantovana Konvencijom). SE ine:1. Komitet ministara,2. Parlamentarna skuptina,3. Kongres lokalnih i regionalnih vlasti,4. Generalni sekretar i Sekreterijat,5. Komisija za ljudska prava i6. Evropski sud za ljudska prava

49) Evropski sud za ljudska prava

meunarodni sud, sudska institucija Saveta Evrope, sedite u Strazburu cilj Suda je zatita prava i sloboda garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima primenjuje Konvenciju i zadatak mu je da obezbedi da drave lanice potuju njene odredbe Broj sudija je jednak broju drava potpisnica Konvencije. Iako svaka drava ima po jednog sudiju oni deluju samostalno i ne predstavljaju nijednu zemlju (postavlja ih Parlamentarna skuptina)

Predsednik, dva potpredsednika i predsednici odeljenja Sud odluuje u odborima od tri sudije, veu od sedam sudija ili Velikom veu od 17 sudija ; Odbori odluuju o prihvatljivosti predstavke, vee o sutini spora, a Veliko vee o tumaenju Konvencije ili protokola i o odlukama vea neusklaenim sa sudskom praksom Presude su obavezujue (drava je u obavezi da deluje u skladu s njom, po potrebi politiki pritisak Komiteta ministara) Sud donosi i savetodavna miljenjaPOSTUPAK: Inicijalni akt za pokretanje spora pred Sudom je predstavka (sredstv kojima se trai zatita u sluaju krenja ljudskih prava i sloboda) Predstavku podnosi pojedinac, grupa lica ili nevladina organizacija Lice ne mora biti dravljanin potpisnice Konvencije ve i lice kome je lanica povredila pravo iz Konvencije Sadrina predstavke: lini podaci, predmet tube, navoenje tuenog, navoenje injenica i dokaza i dokaz o iscrpljenosti unutranjih pravnih sredstava Postupak se odvija na jednom od zvaninih jezika Suda (engleski/francuski) Suenje se obavlja u seditu Suda (u posebnim sluajevima, mogue je i suenje van Strazbura, pa ak i van Francuske) Vee od 3 sudija ispituje doputenost predstavke a moe da rei sluaj samo ako je situacija jasna i ako je bilo puno slinih postupaka O meritumu reava vee od 7 sudija (prvo se pokuava poravnanje) Vee od 17 sudija reava po albi na odluku vea od 7 sudija u roku od 3 meseca i to samo ako je re o novim okolnostima ili bitnim povredama Konvencije Sud se u odluivanju oslanja na ve donete presudePresuda postaje pravnosnana:1. ako se stranke odreknu zahteva za iznoenje predmeta pred Veliko vee2. Ako, po proteku roka od 3 meseca ne bude uloena alba Stranka nezadovoljna ishodom sudskog spora moe, u roku od 12 meseci, od vea zahtevati tumaenje ili ispitivanje presude (zbog naknadnog otkrivanja injenica koje nisu bile poznate Sudu i stranci u vreme presuenja)

Predstavnik koji zastupa tu lanicu pred Sudom -zastupnik - pie odgovore na predstavke graana tj. brani lanicu pred sudom, prati izvrenje presuda i o tome obavetava Komitet ministara Saveta Evrope

50) Evropska konvencija o ljudskim pravima

Savet Evrope doneo Konvenciju u Italiji, Rimu, novembra 1950. g.. Stupila je na snagu 3. septembra 1953. godine. ideja zemalja Evrope o uspostavljanju jedinstvene zatite ljudskih prava i individualnih politikih sloboda koji uz vladavinu prava, a prema osnivakom aktu Saveta Evrope, ine temelj istinske demokratije. Pristupanje SE nije vie mogue bez potpisivanja Konvencije Svaki graanin lanice SE je automatski zatien odredbama Konvencije nezavisno od dravljanstva i mesta boravka Konvencija odreuje sadraj prava i sloboda, i u sluaju krenja, obezbeuje meunarodnu zatitu Postupak se vodi pred Evropskim sudom za ljudska prava

za prijem u lanstvo SE drava koja je podnela zahtev duna je da usaglasi nacionalno zakonodavstvo sa KonvencijomStruktura Konvencije: preambula, osnovni tekst i protokoli Preambula - osnov Konvencije je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koju je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija donela 1948. g lan 1 - utvruje obavezu svih drava potpisnica da potuju prava i slobode koje garantuje Konvencija prvi deo Konvencije (l. 2 - 18) sadri osnovna prava i slobode drugi (l.19 -51) ureuje funkcionisanje Evropskog suda za ljudska prava

trei deo (l. 51 - 59) regulie proceduralna pitanja i nadlenost u vezi sa potpisivanjem, ratifikovanjem, tumaenjem, kao i predmetnom, teritorijalnom i vremenskom primenom odredbi Konvencije; Protokoli su pravna pravila kojima se vre izmene i dopune osnovnog teksta Konvencije

Ogranienja prava mogua su samo u sluaju vanrednih okolnosti (mora se obavestiti Parlamentarna skulptina)

PRAVA I SLOBODE SADRZANA U KONVENCIJI: pravo na ivot (l. 2); zabrana muenja, kao i neovenog i poniavajueg postupanja (l. 3); zabrana ropstva i prinudnog rada (l. 4); pravo na slobodu i sigurnost (l. 5); pravo na pravino suenje (l. 6); kanjavanje samo na osnovu zakona (l. 7); pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota (l. 8); sloboda misli, savesti i veroispovesti (l. 9); sloboda izraavanja (l. 10); sloboda okupljanja i udruivanja (l. 11); pravo na sklapanje braka (l. 12); pravo na delotvorni pravni lek (l. 13); zabrana diskriminacije (l. 14

51)EFTA

Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA) je osnovana 3. maja 1960. godine u Stokholmu kao alternativa Evropskih drava kojim nije bilo dozvoljeno ili nisu htele pristupiti Evropskoj zajednici (dananjoj Evrpskoj uniji). Drave koje su osnovale EFTU su: Velika Britanija, Danska, vedska, Norveka, vajcarska, Austrija i Portugal.

52) Pravo drutvena pojava i dravna tvorevina

tradicionalno : pravo smatrano nacionalnom pojavom (nastanak vezivan za dravu, dejstvo ogranieno dravnom teritorijom) Pravo je razliito shvatano zavisno od uloge koja mu je namenjivana zemlje zapadne demokratije i Dalekog istoka ga shvataju kao simbol pravde i regulator drutvenih odnosa Marksistika teorija pravo u slubi politike volje vladajue klase - shvatanje prava kao ukupnosti normi prinudnog drutvenog poretka koje potiu od organizacije koja raspolae monopolom fizike prinude (obezbeena prinudna primena) - razlikuju se od normi morala i obiaja - pravo tei da ima snagu prinude i da se primenjuje bez obzira na volju - ne moe se odvojiti od pojma drave i organizovanog sistema vlasti (ovakva vlast se tradicionalno poistoveuje sa dravom)

u realnosti i u unutranjim okvirima postoji pravo koje ne stvara drava (meko pravo, soft law koje stvaraju i primenjuju neposredno zainteresvani subjekti, sistem autonomnih pravila ponaanja)

meunarodne organizacije i EU imaju svoj pravni poredak, pravni sistem kao poseban Pravo EU njegovo autonomno postojanje je priznao ne samo Sud pravde EU ve i sudovi drava lanica komunitarno pravo Nemaki Savezni ustavni sud je prihvatio stav Suda pravde da pravo Evropskih zajednica ini poseban autonomni pravni poredak ije norme nisu ni meunarodnog ni nacionalnog karaktera pa ne moe biti osporeno pred sudom pozivanjem na pravila nacionalnog prava

53) Izvori prava EU

materijalni osnovni i odluujui razlozi, motivi nastanka propisa, kao i drutvene snage koje su stvarale propise i pravo EZ/EU - formalni oblici u kojima je sadrana volja osnivaa EZ/EU i dele se obino na : a) primarne b) sekundarne s obzirom na pravnu snagu i subjekte koji ih donose

54) Primarni izvori prava EU

stvaraju drave lanice ureujui meusobne odnose imaju najviu pravnu snagu sadre norme kojima su regulisana osnovna pitanja u odnosu na sekundarne ine osnov za njihovo donoenje, imaju jau pravnu snagu i njihov odnos je regulisan naelima lex posterior derogat legi priori i lex specialis derogat legi generali imaju formativnu snagu stvaraju pravni poredak EU, te Sud pravde nema ovlaenje da ceni njihovu valjanost, ve samo da ih tumai primarni izvori zajedno sa optim pravnim naelima ine ustavno pravo Zajednice/Unije

1)OSNIVAKI UGOVORI I NJIHOVE IZMENE (dopune, aneksi, protokoli i odluke) 2) UGOVORI O PRIJEMU NOVIH DRAVA 3) OPTA PRAVNA NAELA (PRINCIPI) PRAVA EU

- posebnu kategoriju (koja se po nekim miljenjima nalazi izmeu primarnih i sekundarnih izvora) ine : 1) KONVENCIJE IZMEU DRAVA LANICA2) SPORAZUMI UNIJE SA TREIM DRAVAMA I MEUNARODNIM ORGANIZACIJAMA

55) Osnivaki ugovori i njihove izmene kao primarni izvor prava

UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE ZAJEDNICE ZA UGALJ I ELIK UGOVOR O OSNIVANJU EEZ UGOVOR O OSNIVANJU EZ ZA ATOMSKU ENERGIJU JEDINSTVENI EVROPSKI AKT MASTRIHTSKI UGOVOR (UGOVOR O EU) AMSTERDAMSKI UGOVOR UGOVOR IZ NICE SPORAZUM IZ LISABONA koi se sastoji iz : UGOVORA O EVROPSKOJ UNIJI i UGOVORA O FUNKCIONISANJU EU

Danas su primarni izvori pre svega UGOVOR O EU i UGOVOR O FUNKCIONISANJU EU, dakle Lisabonski sporazum Prema shvatanju Evropskog suda pravde ova dva ugovora predstavljaju Ustavnu povelju EU Radi se o ustavu u materijalnom smislu, ne formalnom Razlog- sloenost i heterogenost Pravna priroda osnivakih ugovora hibridni akti Sama hijerarhija akata nije utvrena Osnivakim ugovorima ve ju je Sud pravde izveo i ustanovio komunitarnu ustavnost i zakonitost

56) Meunarodni sporazumi kao primarni izvor prava EU

meunarodni sporazumi (konvencije) su : 1) KONVENCIJE IZMEU DRAVA LANICA: - drave lanice su pre Lisabonskog sporazuma mogle da zakljuuju konvencije sa ciljem ostvarivanja odreenih pogodnosti svojim dravljanima iz oblasti utvrenih Osnivakim ugovorom (ukidanje dvostrukog oporezivanja, uzajamno priznanje trgovakih drutava, pojednostavljen postupak priznanja sudskih i arbitranih odluka, itd.) - i kada zakljuivanje konvencija nije bilo predvieno Ugovorom, konvencije su smatrane delom komunitarnog prava u meri u kojoj su u funkciji ostvarivanja ciljeva Osnivakih ugovora - konvencije su morale biti u saglasnosti sa Osnivakim ugovorima

ova mogunost unifikacije prava je Lisabonskim sporazumom ukinuta ali su pomenute konvencije iz prethodnog perioda preuzete u tekovine EU i deo su prava EU

2) SPORAZUMI IZMEU ZAJEDNICE/UNIJE I TREIH DRAVA I MEUNARODNIH ORGANIZACIJA - ovu grupu izvora neki smatraju nepravilnim jer je jedna strana subjekt van komunitarnog poretka - iako su to akti u kojima uestvuju i drave nelanice, Sud pravde ih je tretirao kao integralne delove komunitarnog prava i odredbe tumaio u skladu sa pravilima meunarodnog ali i komunitarnog prava

57) Opta pravna naela i njihova funkcijaI Opti pravni principi i naela- opta nepisana pravila koja se nalaze u osnovi pravne strukture (nijedan pravni sistem ne moe regulisati sva pravna pitanja pisanim izvorima prava)- ovo su apstraktna pravila vee pravne snage od odredaba sekundarnih izvora prava EU

u osnivakim ugovorima njihovo postojanje nije na izriit nain predvieno, pa je Sud pravde naao pravni osnov za njihovu primenu u sluajevima kada ne postoje pisani izvori komunitarnog prava praznina se popunjavala primenom ili stvaranjem optih pravnih naela drave lanice su prihvatile ovu praksu Suda pravde koji nije samo pozajmljivao naela iz njihovih unutranjih prava, ve je i stvarao potpuno nova razlozi stvaranja lee u potrebi da se nepotpuni komunitarni pravni sistem upotpuni i uini funkcionalnim Ugovor o osnivanju EZ nije formulisao ova naela kao pisana pravila, pa ih je Sud pravde stvarao kroz postupak tumaenja postojeih njegovih odredaba u postupku konkretne primene komunitarnog prava (za reenje konkretnog sluaja-spora) Ugovor o EU iz Lisabona je prihvatio ranija opta naela i dodao nova koja su rezultat potovanja slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i potovanja ljudskih prava, ljudskog dostojanstva i prava manjina

II OPTA PRAVILA MEUNARODNOG PRAVA komunitarno pravo je autonomno Sud pravde je u vie sluajeva isticao da EZ mora potovati meunarodno pravo u vrenju svojih ovlaenja

PODELA:A. prema poreklu i predmetu : - konstitutivna naela ine osnovnu ustavnu strukturu Zajednice/Unije - naela koja potiu iz prava drava lanica i tiu se odnosa izmeu pojedinaca i i komunitarne ili nacionalne vlasti - naela materijalnog komunitarnog prava ine osnovu osnovnih sloboda B. prema pravnoj prirodi i sadrini : - prinudna pravna naela (obavezujua pravila, sudovi duni da ih primenjuju bez obzira da li na njih izriito upuuju Osnivaki ugovori; pooreklo imaju u zajednikom pravnom nasleu Zapadne Evrope- regulativna pravna naela (zajednika pravima drava lanica) se primenjuju kada u pravu jedne drave neko pitanje nije regulisano pozitivnim pravom a u pravu neke drave lanice jeste, dakle nije potrebno da to pravilo postoji u svim dravama lanicama. Cilj pravedno reenje i u sluaju pravnih praznina. Sud je priznao kao opta pravna naela i ona koja nisu bila poznata u svim dravama lanicama i tako razvio sledea komunitarna naela: naelo nediskriminacije, proporcionalnosti, pravne sigurnosti, zatite legitimnih oekivanja, zatite osnovnih ljudskih prava i prava na odbranu. opta pravila svojstvena komunitarnom pravnom poretku je stvorio i razvio Sud pravde nezavisno od nacionalnih pravnih poredaka. To su: naelo supsidijarnosti, solidarnosti, nediskriminacije po osnovu dravljanstva i etiri osnovne slobode. Sud pravde je razvio specifina naela: direktne primene, direktnog dejstva i superioronosti komunitarnog prava i dr.FUNKCIJA:Trostruka uloga:1) Primena pravnih naela u tumaenju prava EU : kod tumaenja postojeih propisa EU i kod popunjavanja pravnih praznina (legislativna aktivnost kroz proces tumaenja stvaranje pravila za reavanje konkretnog sluaja koje e imati optu primenu)2) Primena optih naela kod ocene zakonitosti komunitarnih propisa: na opta pravna naela se mogu pozivati drave i pojedinci u postupku ocene zakonitosti akata sekundarnog zakonodavstva i drugih mera i akcija Unije sud moe oglasiti akte nitavim u celosti, a moe pojedine delove ostaviti na snazi ukoliko utvrdi da nisu u skladu sa optim naelima3) Povreda optih naela kao osnova vanugovorne odgovornosti : opta naela su osnov za odgovornost Unije (ukoliko povredi naela jednakog tretmana, legitimnih oekivanja, proporcionalnosti ili osnovnih ljudskih prava) i drava lanica (ukoliko povrede opta naela u postupku usvajanja ili implementiranja prava EU). Nema jasnog stava da li ova naela obavezuju i pojedince Sud pravde nema pravo da ispituje primarne izvore prava, ali je ovlaen da tumai da li su odredbe Lisabonskog sporazuma u skladu sa optim pravnim naelima Ovim naelima nije dat primat u hijererhiji izvora, ali su izvila snaan uticaj na njihovo tumaenje

58) Sekundarni izvori prava EU

akti koji su navedeni u Ugovoru o funkcionisanju EU Prema naelu zakonitosti moraju biti u saglasnosti sa Osnivakim ugovorima (izvedeni, sekundarni ili derivativni akti) Evropski sud pravde ima ovlaenje da kontrolie njihovu zakonitost i da po tubama pravnih i fizikh lica ponitava nezakonite akte

Pravni akti sui generis (ne treba ih meati i izjednaavati sa pravnim aktima slinih naziva u nacionalnim pravima)donose ih organi Unije: Savet ministara sa Komisijom kao i Evropski parlament sa Savetom ministara- to su: obavezujui:1) UREDBE (pravila)2) UPUTSTVA (direktive)3) ODLUKE neobavezujui akti:1) PREPORUKE 2) MILJENJA i dr. neimenovani akti

59) Uredbe (pravila)

donose: I Parlament i Savet ministara na predlog Komisije u redovnom zakonodavnom postupku II Parlament uz uee Saveta ministara ili Savet ministara uz uee Parlamenta po posebnom zakonodavnom postupku (samo u sluajevim a predvienim UFEU) OPTI PRAVNI AKTI, OBAVEZUJU U CELINI I DIREKTNO SE PRIMENJUJU U SVIM DRAVAMA LANICAMA na opti nain reguliu odreeni pravni odnos, primenjuju se na neodreeni broj subjekata, odnosno kategoriju lica primenjuju se neposredno, proizvode direktno dejstvo na adresate opti, normativni akti nakon stupanja na snagu obavezuju bez intervencije ili posredovanja drava lanica (u roku i na nain koji su odreeni) po sadrini i prirodi odredaba su evropski, nadnacionalni zakoni direktna primenljivost karakter vaeeg, tj. pozitivnog prava u svim dravama lanicama od dana stupanja na snagu obaveza primene u celini potpuna obaveznost; drave nisu ovlaene da Uredbe primenjuju delimino ili da biraju deo koji e primeniti a koji neusvajanjem uredbi, lanica vie nema prava da donosi propise ili preduzima mere koje su u suprotnosti sa njihovim ciljem i predmetom

primenom uredbi se postie POTPUNA UNIFIKACIJA pitanja obuhvaena njome na teritoriji EU objavljuju se u Slubenom listu EU i stupaju na snagu 20 dana nakon objavljivanja

60) Uputstva (direktive)OBAVEZUJU DRAVE LANICE na koje su adresirani u pogledu CILJA koji treba ostvariti, ALI OSTAVLJAJU SLOBODU dravama u pogledu NAINA NJEGOVOG OSTVARIVANJA U DOMAEM PRAVNOM PORETKU sloboda podrazumeva diskreciju : - PROCEDURALNU DISKRECIJA: DRAVA IMA SLOBODU DA IZABERE NAJPOGODNIJI INSTRUMENT PRIMENE DIREKTIVE (ZAKON, PODZAKONSKI AKT, ITD.) MATERIJALNA DISKRECIJA: DRAVA IMA SLOBODU U POGLEDU IZBORA SADRINE INSTRUMENTA KOJIM SE OSTVARUJE CILJ PROPISAN DIREKTIVOM ZA RAZLIKU OD PRAVILA, NE PRIMENJUJU SE NEPOSREDNO, VE SE PRVO INKORPORIRAJU U NACIONALNI PRAVNI SISTEM u postupku implementacije se donose nacionalni propisiPITANJE DIREKTNOG DEJSTVA UPUTSTVA SAMO U SLUAJU DA DRAVA LANICA U PREDVIENOM ROKU NIJE DONELA PROPIS KOJIM JE TREBALO DA SE INKORPORIRA DIREKTIVA

61) OdlukeOBAVEZUJUI POJEDINANI PRAVNI AKTI , kao pojedinani akti obavezuju samo adresate koji su u njima naznaeni. Donose Komisija i Savet ministara. Adresati: drave, fizika i pravna lica. Najvei broj je adresiran na drave lanice, a najmanji na pojedince (u pravu konkurencije). Proizvode direktno dejstvo za adresate koji su unapred poznati, odreeni ili odredivi. Ako su adresati drave nemaju neposredno dejstvo

62) Preporuke i miljenja i ostali sekundarni izvori pravaPRAVNO NEOBAVEZUJUI AKTI. NISU PRAVNI PROPISI U UEM SMISLU, ve instrumenti usmeravanja ponaanja nacionalnih zakonodavstava. Miljenja i preporuke Saveta ministara i Komisije vre odreeni politiki uticaj na one kojima su upueniOstali izvori prava su akte, koji nisu izriito pomenuti Ugovorom o osnivanju a ije postojanje nije iskljueno, organi Zajednice su u dosadanjoj praksi donosili, i to: Pravila za regulisanje unutranjeg funkcionisanja organa Zajednice Uputstva, preporuke i miljenja jednog organa koje su upuene drugom organu Zajednice, sui generis odluke Sveta ministara Odluke o osnivanju komiteta, pomonih tela (i statuti tih tela) Rezolucije, deklaracije, zakljuci

63) Sudska praksa kao izvor prava EU

POSEBNO ODLUKE, NAELNA MILJENJA I STAVOVI Suda pravde i Osnovnog suda u VODEIM SLUAJEVIMA NACIONALNI SUDOVI NAJVIE INSTANCE IMAJU OBAVEZU DA SE OBRATE SUDU PRAVDE POVODOM NEJASNIH ILI SPORNIH PROPISA UNIJE NII NACIONALNI SUDOVI IMAJU MOGUNOST DA SE DIREKTNO OBRATE SUDU (BEZ POSREDOVANJA DOMAEG SUDA NAJVIE INSTANCE) RADI ODLUIVANJA O PRETHODNOM PITANJU U KONKRETNOM POSTUPKU Stavovi u vodeim sluajevima vre uticaj na nac. sudove u postupku primene komunitarnog pava i na doslednost samog Suda pravdeUgovorom o osnivanju nije uspostavljen hijerarhijski odnos izneu Suda pravde i nac. sudova, ve odnos saradnje. Izvor prava predstavljaju stavovi Suda pravde u kojima tumai propise i tumaenjem stvara pravo

64) Odnos prava EU prema lanicama i pojedincima Odnos prava EU prema unutranjem pravu lanica odreen principima :I) direktne primeneII) direktnog dejstvaIII) superiornostiParalelno postoje u lanicama : propisi EU, implementirajui propisi i nacionalni propisi na koji nain propisi EU postaju deo nacionalnog zakonodavstava? pravo EU je strano pravo, nastalo izvan drave primena se ne podrazumeva, mora biti uneto (inkorporirano, implementirano) u nacionalno pravo EU bazirana na pravu (bez vojske, policije, aparata prinude), te njeni propisi moraju biti uvedeni u domai pravni sistem i sprovedeni od strane dravnih organa postupak prinudnog izvrenja odluke/presude : primena prava EU pred Sudom pravde ide samo do stadijuma izvrenja, samo izvrenje ostvaruje se u skladu sa UFEU pred upravnim i sudskim organima drava lanica i prema njihovom pravu nalog za izvrenje izdaje nacionalni organ koji drava odredi (samo u retkim sluajevima Komisija ima pravo da donosi pojedinane akte kojima neposredno primenjuje pravo materija konkurencije izricanje novanih kazni), i primena komunitarnog prava zavisi od sudova drava lanica zato se kao prethodno pitanje primene prava EU postavlja pitanje naina njegovog implementiranja tek implementirano pravo postaje primenljivo od strane nacionalnih sudova (bez dodatnih mera) i naziva se DIREKTNOM PRIMENOM

65) Naelo direktne primenedirektna primena podesnost pravnih normi komunitarnog prava da budu direktno/neposredno unete i primenjene u untranje pravne sisteme lanica bez intervencije. Dravnim organima je zabranjeno da spree njihovu primenu ili da inkorporacijom maskiraju komunitarno poreklo tih normi. znaaj naela direktne primene omoguavanje jedinstvene i jednoobrazne primene propisa EU na teritoriji svih drava lanica kako bi se ostvarili zajedniki ciljevi Unije nakon to je Sud pravde stvorio ovo naelo, bilo je potrebno da ga lanice prihvate1) metod adopcije se koristi u dravama u kojima je prihvaeno monistiko shvatanje prava: pravo je univerzalna jedinstvena pojava ije sastavne delove ine meunarodno i unutranje pravo nacionalni sudovi neposredno primenjuju meunarodno pravo Francuska, Belgija, Holandija, Luksemburg, Grka, panija, Portugalija meunarodno pravo obavezuje samo po sebi nema potrebe za transformacijom prava

pitanje naina unoenja komunitarnih pravila se praktino ne postavlja (automatski se primanjuju)2) metod transformacije karakterie dualistiko shvatanje meunarodno pravo ne obavezuje samo po sebi niti ini deo unutranjih pravnih sistema da bi bilo uvedeno u nacionalno pravo potrebno ga je transformisati (aktom odobriti njegovu primenu) ouvan je suverenitet drava me. ugovori ne postaju automatski deo unutranjeg prava (tek nakon ratifikacije-transformisani dobijaju pravnu snagu) - meunarodno i komunitarno pravo transformacijom postaje deo unutranjeg prava VB, Danska, Irska ublaenu varijantu ovog metoda koriste Nemaka i Italija DIREKTNA PRIMENA OSNIVAKIH UGOVORA po nainu nastanka - me. ugovori u unutranje pravo se unose u skladu sa unutranjim ustavnim pravilima obaveza drava da obezbedi potovanje normi na svojoj teritoriji uz slobodu izbora metoda dualistiki, monistiki princip metod transformacije, metod adopcije nakon uvoenja u pravni sistem Osnivaki ugovori proizvode pravno dejstvo u konkretnim dravama (uvoenje je preduslov da postanu pozitivno pravo lanice)

DIREKTNA PRIMENA SEKUNDARNIH IZVORA UFEU ustanovljava direktnu primenu uredbi (prihvatanjem Ugovora o osnivanju njihova vanost i diretna primena su automatski obezbeeni) Sud pravde je direktnu primenu priznao i direktivama nakon isteka roka za imlementaciju. Isto je postupio i u sluaju odluka

66) Naelo direktnog dejstva

Pojam direktnog dejstva nije odreen Osnivakim ugovorima ve je izveden iz jurisprudencije Suda pravde Kad je Sud pravde odluivao o tome da li i koje konkretne odredbe Osnivakih ugovora mogu imati direktno dejstvo utvrivao je:1) da li su dovoljno precizno formulisane za sudsku primenu2) da li nameu bezuslovnu zabranu U kasnijoj praksi je ovaj drugi uslov preformulisao u bezuslovnu obavezu koja mora biti kompletna, pravno perfektna i ne sme da zavisi od kasnijih mera organa Unije ili drava lanica. To znai da mora biti jasna, nedvosmislena i bezuslovna Sud je zatim ovaj postupak poeo primenjivati i na odredbe drugih propisa (uredbe, uputstva, odluke) nisu direktno primenljive nepotpune pravne norme, kao ni one opte prirode (ne mogu proizvoditi neposredno pravno dejstvo zbog svoje sadrine-nema namere da im se to svojstvo prizna)Sa stanovita zatite interesa pojedinca direktno dejstvo odreene odredbe predstavlja pravni osnov za tubu kako pojedinca, tako i za organe javne vlasti. Bez priznavanja direktnog dejstva odredbama komunitarnog prava kao utuivih prava i obaveza, pojedinci bi morali da se prvo obrate Komisiji koja bi zatim nastojala samo da primora dravu da odustane od takvog ponaanja

67) Sloboda kretanja (prometa robe)Danas se podrazumeva ali je zapoelo sa dve robe uglja i elika. U Ugovoru obraeno na prvom mestu obuhvata uvoenje carinskih osloboenja : prema pozitivnom pravu lanica ,zabranjeno je uvoenje carinskih ogranienja u meusobnim odnosima. Postoji obaveza da se prema istim carinskim stopama carini roba iz treih drava (nelanica), ali kad jednom ue u Uniju ona se tretira kao domaa roba pri prelasku iz jedne lanice u drugu. 1968.g. uvedena je zajednika spoljna carinska tarifa

da bi jedinstveno trite funkcionisalo, potrebno je stalno usklaivanje popisa robe koja podlee slobodi prometa zabranjene su sve aktivnosti koje imaju isto dejstvo kao i carine, razna kvantitativna ogranienja, mere diskriminacije...kako bi se spreile razne mere drava kojima se mogu izigrati propisi EU u vezi cariskih sloboda izuzeci od ovog naela : Sud pravde je do danas naveo odreen krug razloga zbog kojih drava moe ograniiti slobodu prometa robe (ako je to neophodno kako bi se zadovoljile imperativne norme drave, posebno u oblasti poreskog nadzora, javnog zdravlja...ekologije) dravno subvencionisanje preduzea izuzetna mera

68) Sloboda kretanja ljudi

sloboda kretanja lica i pravo nastanjivanja jedna od osnovnih ideja ujedinjenja evropskih drava nema ujedinjene Evrope bez potpune slobode kretanja lica, prava nastanjivanja i slobodnog izbora posla ostvarenje ove slobode je stvorilo preduslove za uvoenje graanstva EU status lica koji boravi na teritoriji druge drave lanice trebalo bi da bude jednak njegovom poloaju u sopstvenoj dravi (pravo je ire od tranzita ili turistikih boravaka jer podrazumeva i pravo na ekonomske aktivnosti) pravo nastanjivanja se ne odnosi samo na promenu mesta boravka ve obavezno ukljuuje i vrenje ekonomske aktivnosti (pravo se primenjuje kada neko lice u drugoj lanici obavlja neku vrstu posla)Sloboda se odnosi na fizika i pravna lica. engenski sporazum Francuska,Nemaka, Beneluks 1985., postepeno prilazile druge drave

69) Sloboda pruanja usluga

oblast iroka i obuhvata veliki broj aktivnosti od kojih zavisi funkcionisanje slobodnog trita radi se osnovnom naelu zabrane diskriminacije i slobode konkurencije jedini uslov je da se radi o pruanju neke usluge uz naknadu od opteg principa zabrane diskriminacije treba izuzeti sluajeve kada se radi o javnopravnim uslugama (jer je to stvar svake drave i proizlazi direktno iz matinog dravljanstva)

70) Sloboda kretanja kapitala71) povezano sa makroekonomskim aktivnostima koje su lanice dugo vremena zadravale samo za sebe72) ova sloboda se znatno sporije ostvarivala od ostalih73) kod slobode kretanja kapitala jasno je zato je naelo zabrane diskriminacije uzdignuto na mesto jednog od osnovnih naela u pravu EU74) u ovoj oblasti drave najsporije ukidale mere koje su direktno diskriminirajue (ticale su se ogranienja za strane investitore da ulau kapital preko izvesne mere)75) monetarna unija - liberalizacija trita u prometu kapitala (ni danas nije apsolutna)