ПОМОРАВСКО БИБЛИОТЕКАРСТВО

ЗБОРНИК СТРУЧНИХ РАДОВА ИЗ ОБЛАСТИ БИБЛИОТЕКАРСТВA НАСТАЛИХ У

ПЕРИОДУ ОД 2004. ДО 2014. ГОД.

Јагодина, 2014.

‘

Tehnika akademskog pisanja

Nauka o informacijama svoje korene vuče iz nauke o bibliotekama, zato je predmet istraživanja ove nauke informacije koje daju te ustanove: javne, univerzitetske, specijalne biblioteke, dokumentacioni centri itd. Razvoj informacija postao je još privlačniji i ubzao se sa dolaskom informacionih tehnika.

Pojam podatka ih informacije je kameleonski posao. Informacija je zapisano znanje (registrovano) u pisanoj (štampanoj, digitalnoj), usmenoj ili audio-vizuelnoj formi na nekom mediju. Informacija sadrži i element smisla. To je značenje koje se prenosi svesnom biću posredstvom poruke upisane na određenom prostomo-vremenskom medijumu: štampanom mediju, električnom signalu, zvučnom talasu itd. Cilj informacije ostaje saznanje.1

Posle sastavljanja radne bibliografije i pronalaženja dokumenata - prvi zadatak koji se nameće u procesu izrade jednog naučnog rada je PRIKUPLJANJE GRAĐE (podataka, informacija i sl.). Tu građu je autor već prikupio pre izbora teme: bez te delimične dokumentacije ne bi ni mogao oceniti podesnost teme za naučnu obradu; morao bi je nametnuti neko iskusniji kome je određena problematika bhska ili koji je na osnovu prikupljene dokumentacije, ispitao podesnost teme.

Prikupljanje podataka počinje sa već pripremljenim skiciranim, tačnim ili netačnim idejama o temi. Stalno se dešava da se otpočne sa potvrđivanjem nekog stanovišta o temi, ih da se neka misao potvrdi. To stanovište, misao još ne postoje: ona predstavljaju neku vrstu radnje (tj. naučne) hipoteze, koja će postati istina ako se dokaže da je tačna, inače će ostati samo proizvoljna tvrdnja. Te radne, naučne hipoteze daju istraživanju smer. Ukoliko rezultati istraživanja budu suprotni, a pri tom potkrepljeni činjenicama, istraživač može ove naučne tj. radne hipoteze da zanemari. To je zato što se hipoteza mora prilagođavati činjenicama a ne obrnuto. U ovakvim slučajevima, pravac prikupljanja građe biće u dobroj meri određen i pojednostavljen.

Kada nema hipoteza prikupljanje građe se odvija otežano, na širem planu, bez strogog određenja u pogledu izbora dokumenata.

Hipoteza je od bitnog značaja u eksperimentalnim naukama, u kojima najviše dolazi do njene primene jer ona istraživaču služi kao ideja vodilja u istraživanju, osvetljava mu put da kroz carstvo mraka, u moru podataka izvrši plodno istraživanje i izbor činjenica.

Rad na temi istraživač započinje u proseku odmah obradom literature o predmetu: prirodno je i prevashodno nužno, da pre nego što otpočne sa

1 Ruyner.R.: La cybemetigue et L’origine de L origine de I information. - Paris: Flammarion, 1954.

1

samostalnim istraživanjem, da se upozna sa savremenim stanjem o nekoj temi, da upozna status guestions; inače mu se može desiti da napravi duplikat rada.

Prva stvar koju kandidat koji sastavlja neki rad, bilo da je u pitanju diplomski, seminarski, master rad, doktorska disertacija treba da obradi, kada je reč o literaturi, jeste da najbolja i najnovija dela iz neke oblasti obradi. Pored mentora u tome mu pomažu i kritike iz stručnih časopisa. Ostala dela, koja su po merilima istraživača sekundarna građa on će samo delimično proučiti ili prehstati.

Obrada literature: Nije nimalo lak posao, ni mehanička stvar, jer je literatura po pravilu obimna, posao izuzetno stvaralački; čitalac mora da se prema literaturi odnosi aktivno, da prema činjenicama i idejama koje u njoj sreće i eventualno crpe zauzima kritički stav.

Obrada primarnih izvora

Prikupljanje podataka obuhvata dve glavne faze obrade:

1) ČITANJE I KRITIKU TEKSTOVA i

2) PISANJE BELEŽAKA.

Ove dve faze se međusobno prepliću i teku često i istovremeno. Npr. Pročitavši neki odlomak teksta, čitalac na njega odmah i reaguje kritikom i stvaranjem beleške.

1) ČITANJE I KRITIKA TEKSTOVA

Čitanje je vrlo složen proces koji učimo praktično čitavog života; pomoću njega crpemo informacije (činjenice, ideje) i ujedno se upoznajemo sa sadržinom natpisa. Gete je rekao: „Ti dobri ljudi (...) ne znaju koliko je vremena i muke trebalo da netko nauči kako se čita. Ja sam za to trebao osamdeset godina, pa ni sad još ne mogu reći da sam na cilju. “

I) Razumeti tekst, ceo i u pojedinostima - potpuno shvatiti, dobro razumeti u

njemu svaki paragraf, svaku rečenicu, svaku reč.Radi postizanja punog efekta, proces čitanja mora da bude sa velikom pažnjom

sprovođen i to sledećim tehnikama (taktikama): polako čitanje, pažljivo, sa velikim strpljenjem naročito kada su u pitanju kompleksniji delovi teksta ili celi tekstovi. Čitanje mora biti spojeno sa razumevanjem teksta, da

2 J.P.Eckermann, o.c., str. 163.

2

nas podseća na one pojmove koje smo već usvojili, pri tom ispitujući konstantno u sebi i

oko sebe podatke, ideje, informacije, istinitosti koje tekst nudi.Tu treba napraviti razliku između činjenice i ideje.- pojam ideje - činjenica interpretiran

- pojam činjenice ideja = činjenica + interpretacija

Čitalac mora da ima stalan kritički odnos prema tekstu koji obrađuje.O vrednosti knjige čitalac ponekad može da dobije slik u i po nekim spoljašnjim

činiocima njenim:1) po godini izdanja, koja ukazuje donekle na njenu savremenost, što ni u kom

slučaju ne znači da i stare knjige, ma o kojoj naučnoj disciplini se radilo, ne mogu da budu i vredne, i vrednije od novih;

2) po naslovu knjige koji izražava, ili treba da izražava, sadržinu i domet dela kao i obim istraživanja;

3) po predgovoru ili uvodu, koji pokazuju cilj i plan dela, karakter istraživanja, njihov obim i granice, ukazuju na izvore koji su iskorišćeni ih nisu mogli biti iskorišćeni i sl.;

4) po indeksu knjige, koji je toliko važan za neku knjigu da su retka dela koja mogu biti lišena indeksa;

5) po apendiksu, koji sadrži često vrlo koristan i zanimljiv materijal koji nije unesen u tekst u užem smislu;

6) po bibliografiji, čija je korist za čitaoca neprocenljiva;7) po podnožnim napomenama, itd.3

Čitalac ne sme svoje zaključke da donosi prenagljeno i brzopleto. Delove teksta koje ne razume treba da čita iznova sve dok ih ne razume u potpunosti. Jedno čitanje nije dovoljno.

„Tekst treba čitati onoliko puta kolik o pitanja ima mo da mu postavimo, treba ga, dakle, čitati deset, dvadeset, sto puta - veli hiperblički jedan istaknuti istoričar. “ 4

Prilikom prikupljanja građe ne treba čitati svaku knjigu, dokument, u celini, od početka do kraja. Knjige koje zaslužuju da se pročitaju od korica do korica spadaju u ređe knjige. Dovoljno je pročitati samo one podatke, koji pružaju naučne informacije, (podatke, ideje) o određenoj temi. U tom slučaju može da bude od koristi indeks imena, tj. pojmova i sadržaj knjige, koje treba pregledati.

3 Cf. Fr. Cordasco and E.S. M. Garner, o.c., pp. 23-26.4 Upor.Ch.H.Vivian and MJ. Bemetta, English composition, str. 122.

3

Dijagonalno učenje - preleteti samo preko onih delova knjige koji su bitni i ono nije uopšte površno ih nesavesno. Ovo čitanje pravi uštedu u vremenu.

2) PISANJE BELEŽAKA

Pisanje ozbiljnog naučnog rada zahteva pravljenje beležaka. Pamćenje nije toliko pouzdano pa onda ne bi moglo obuhvatiti sve delove (činjenice, ideje, citate i dr.) koji su potrebni za izradu obimnijeg rada.

Beleške služe kao građa za izradu jednog naučnog rada. Bitno je savladati tehniku pravljenja beležaka, radi uštede vremena i energije. Način beleženja zavisi od:

1) predmeta naučnog rada i2) individualnosti samog istraživanja.

Beleške mogu biti različitih kategorija, s obzirom na svoju sadržinu ioblik:

1) bibliografske2) dokumentarne (odnose se na predmet (temu) koja se obrađuje);3) metodološke (odnose se na metodu i tehniku).

Bibliografske mogu biti: obične i kritičke.Dokumentarne (u zavisnosti kako su nastale - tj. od izvora nastanka):

a) beleške iz prve ruke (iz primarnih izvora: rukopisa, arhivskih dokumenata ili retkih knjiga - po pravilu

su najdragocenije)b) beleške iz druge ruke (iz sekundarnih izvora)c) beleške koje su lične i kritičke opservaciie i sl.

Beleške prema svome obliku mogu biti:1) ispisi,2) perifraze i3) rezimei nekog teksta itd.

Kada govorimo o dokumentarnim beleškama tu odmah nastaje problem. Autor nije još načisto koje podatke će beležiti na hstiće, pošto nije odredio predmet i nije mu poznata sadržina i oblik rada; s druge strane kada autor ujedno ovlada glavnim materijalom rada tada će i sadržina i oblik rada biti jasni i tema određena.

4

Ро mišljenju Sandersa, izlaz iz ovog lavirinta je da čitalac, pre nego li uzme beleške, uzme da čita orijentaciono, pa tek onda kada se pred njim pokažu obrisi predmeta počne sa uzimanjem beležaka:

DVE STVARI koje treba da uradi istraživač, čitalac ako hoće da bude siguran da će beleške koje uzima biti od koristi.

PRVA STVAR mora puno toga da pročita iz one naučne discipline koju obrađuje, uzimajući pri tome samo bibliografske beleške. Kada se bude u adekvatnoj meri orijentisao, problem će početi da dobija svoje konture prave i on će moći da razluči i odvoji relevantnu od nerelevantne informacije.

Najveći deo gradiva, odgovoriće svojoj svrsi kada se to čitanje na široj osnovi iz tog prethodnog čitanja završi, i ono se neće navoditi u samom radu, jer će student naći, izvesno, autoritativnie izvore za ma koju informaciju crpenu iz prethodnog čitanja i on će imati priliku da ih upotrebi.

Sanders pri tom dodaje da će se uz put beležiti pitanja i problemi koji, eventualno, budu iskrsli u toku prethodnog orijentacionog čitanja.

N a č i n i b e l e ž e n j a

I Većina istraživača zapisuje svoje beleške u svesku ili na hstove standarnog formata (21 х 29,5).

Na taj način beleške iz jednog dela mogu da zauzmu veći deo sveske tj. desetinu araka hartije. Ovakvo pravljenje beležaka ima svojih dobrih i loših strana.

Dobra strana - materijal se nalazi sakupljen na jednom mestu;Loša strana - nedostatak je to što je građa vezana na jednom mestu i nemoguće

je pomerati, premeštati njene delove i drugu građu.Il način je beleženje na listićima hartije.

Ovakav način zahteva veliku urednost i sistematičnost (loša strana).Dobra strana

Listići su pokretni, lako se daju prema potrebi (kompozicijii, predmetu, ideji, asocijacijama, itd.), pomerati, premeštati, povezivati jedne sa drugima i dr.

Ova oba načina beleženja mogu se kombinovati: manje beleške ispisivati na listićima, a za radove većeg obima upotrebljavaju se listovi standardnog formata ih sveske.

Svako treba da se odluči i da izabere neki sistem beleženja koji odgovara njegovom ukusu, temperamentu, prirodi i sl. Ako se upotrebljava sveska, treba ostaviti rub sa strane i tu upisivati svaku belešku, neku reč koja odražava njenu suštinu: (keyword - ključna reč).

FIŠE - hstić za beleženje može biti različite veličine.I) 7,5 х 12,5 cm;

5

2) 11 х 17 cm;3) 12 х 18 cm i4) 12 х 20 cm.

Upotreba fisa izvesne veličine zavisi od mnogih faktora:1) od navika i individualnog ukusa istraživača,2) od naučne discipline i teme koja se obrađuje.

Primer:Lingvisti, pošto se bave rečima koristiće fiševe manjeg formata, dok npr. istoričari trebaju fiševe većeg obima.

Veličina fi š a: zavisi i od rukopisa;Istovremeno se mogu upotrebljavati kombinacije fiševa manjeg i većeg obima; npr. manji za bibliografske podatke a veći za beleške o radu.Ono što je važno je da kad se odluči za jednu veličinu istraživač nju treba stalno i dosledno da upotrebljava.

FIŠEI OD KARTONA (7.5 X 12.5 cm) koriste se za radnu bibliografija, oni su skuplji i retko se koriste za dokumentarne beleške, posebno ako je potreban veći broj njih.

FIŠEispisuju se beleške razne vrste:

1) izvodi (doslovno prepisani fragmenti teksta);2) misli iz teksta parafrazirane ili rezimirane;3) sopstvene misli koje čitaocu padnu na pamet prilikom obrade teksta, u dodiru sa

piščevim mislima i zapažanjima, stavovima i tvrdnjama; prilikom ovog procesa autor treba da obrati pažnju na to da belešku ispiše u onom obliku u kome će je upotrebiti u radu, tako da se ona može, kao takva, ne samo sadržinski nego i oblikom da se što bolje uklopi u tkivo teksta.

Bez obzira na vrstu beleške bitno је da se ona ispiše na zasebnoj fiši (hstiću). Znači, na jednom listiću treba staviti samo I naučnu informaciju, I informativ. Jedinicu (I činjenicu, I podatak, I ideju, I citat, I sopstvenu refleksiju), koja se odnosi samo na I problem, na I ideju, na I predmet, na I pisca: jedino u tom slučaju biće fiše pokretne, moći će da se sa njima izvrše razna pomeranja. Za ovaj sistem beleženja postoji u engleskom jeziku i kovanica: The single - fact - to - a card svstem.

Ovo pravilo je kako to kaže Sanders - lako postaviti i naučiti ali ga je teško primeniti;

6

Za neke beleške biće bolji tabaci papira: za arhivsku građu, za duže ispise iz nekog dela, za pisma i sl.

Fiše su podesne kada se prikupljaju podaci za neku određenu temu dok je sveska pogodnija za beleške koje se prave svakodnevno u toku lektire, razmišljanja o njoj i povodom nje.

Fiše različite veličine mogu se poručiti u štampariji; a može ih, vrlo jednostavno, i svako sam napraviti, sekući arak papira na osam jednakih delova.

Fiše u Parizu, knjižare prodaju fiše: razhčitog kvahteta, formata i boje. Naučiti raspoznati jedinicu gradiva traži sposobnost razlikovanja., a ponekad i dosta nagađanja.

Jedinica gradiva, to je onaj zbir (podataka) - paragraf, rečenica, fraza ili reč - koja stoji sama za sebe u završenom naučnom radu, i u koju se nikakva druga informacija, - izuzetak je komentar, neće verovatno unositi.

Kada treba prepisati, parafrazirati ili rezimirati duži odlomak teksta, može se to učiniti na više fišea, koji se numerišu i spajalicom povežu.

Pored sadržine (citata, rezimea, itd.), na fisu se ispisuju i neki drugi podaci neophodni za rad:

1) naslov teme za koju se sakuplja dokumentacija (stavlja se odmah na početku fišea, pri vrhu);

2) ime autora i naslov napisa koji se obrađuje sa najnužnijim bibliografskim podacima (pri dnu ili pri vrhu).Na dokumentarne] liši ispisuju se ovi podaci u skraćenom obliku, a potpuni

podaci nalaze se na bibliografsko] fiši.

OD BIBLIOGRAFSKI!! PODATAKA

Dovoljno je ispisati:

1) ime pisca,2) broj stranice i3) naslov (ako se uzima više naslova istog pisca).

Preporuka: ispisati na fisu i naslov poglavlja teme kojoj fis pripada i koje odgovara naslovu poglavlja iz plana (da bi svi naslovi poglavlja bili pred očima prilikom pravljenja beležaka neki preporučuju da se ili ispišu na posebnoj fiši, koja se drži stalno u ruci), kao i kratku sadržinu fiše (izraženu jednom ili dve reči).Nedoumice: kakav naslov dati belešci, u koje polje je smestiti i slično.

7

Neki savetuju da se ostavi na rubu fisa dva do dva i pola cm da bi se napisao datum pravljenja beleške, kao i kasniji podaci, reference o izvorima i sl.Pišite samo na jednoj strani fišea! Rajnberg

razlozi: ušteda vremena i energije; praktičnost;

Redigovanje beležaka na fišama nije nimalo lagan posao, i nije pre svega mehanički posao.

Umesto da se mehanički prepisuje bolje je sopstvenim rečima sadržinu odlomka dati na fišu;

Šta će se u pojedinim slučajevima zabeležiti na fišu zavisi od mnogih činilaca:1. karaktera teme,

2. vrednosti teksta koji se obrađuje,3. čitaočevog iskustva i umešnosti,4. temperamenta i trenutne asocijacije i raspoloženja i

5. vrste beleške i dr.

Na fiše se ne smeju unositi, g omilati suvišne stvari i detalji, dugi tekstovi, opširno parafrazirani ili rezimirati autorove misli, unositi činjenice i misli koje nisu u vezi sa temom ili su opštepoznate.

Ako bi se tako radilo moralo bi se kasnije, prilikom redigovanja rukopisa, eliminisati veliki broj fiševa, kao suvišnih.

Svaki autor naučnog rada mora da se pomiri sa Činjenicom da će morati da odbaci jedan deo fiševa.

Neki naučnici smatraju da treba praviti obimne izvode iz svega što je bitno, ne žaleći pri tom vremena. Ovako treba postupiti naročito u dva slučaja:

1) kada je teško doći do dokumenta iz koga se izvlače podaci, i2) kada je reč o obimnijim naučnim radovima.

Doslovan citatNeophodan je u posebnim slučajevima:

1) kada je odlomak teksta vrlo značajan,2) kada njegov oblik predstavlja posebnu vrednost (ističe se svojom konciznošću i

životnošću stila), tako da ne bi izgubio od te vrednosti.3) ili bi mu misao bila izneverena, unakažena, ukoliko bi se odlomak prevodio ili

rezimirao. To je slučaj sa definicijama, sentencijama i maksimalna (o konciznim formulacijama), stihovima, kao i kada odlomak potiče iz pera kakvog autoriteta o određenom pitanju, čije mišljenje potkrepljuje autorovu misao.

4) tekst se citira doslovno: i onda kada je misao izražena u njemu nedovoljno jasna, dvosmislena;

5) ako se žeh nečija tvrdnja da opovrgne;6) ako se javi mogućnost da neko ospori navode;

8

7) ispisi na stranom jeziku u celosti ili u delovima; time je zagarantovanatačnost i autentičnost.

U drugim slučajevima se delovi teksta opisuju i rezimiraju sopstvenim rečima. Kada se naučna informacija objasni sopstvenim rečima, ona se bolje asimilira, postaje autorova svojina, autorova činjenica i ideja. To znači da ako želimo da pravilno parafraziramo i rezimiramo deo teksta prvo moramo da ga pročitamo oprezno, ne jednom, obraćajući pažnju na ideje i činjenice; onda ne gledajući u tekst, sadržinu dela teksta (fragmenta) parafrazirati i rezimirati po sećanju; pošle toga se rezime upoređuje sa tekstom originala tek pošto se završi kako bi se autor uverio da nešto nije izostavio, ili da nije osnovnu misao teksta promašio; ukoliko bi autor gledao sve vreme u original teksta na taj način bi se izložio opasnosti da napravi kopiju teksta. Čitavoj belešci treba dati ličnu notu i potkrepiti je ličnim opservacijama, mišljenjima, pogledima i formulisati sopstvenim rečima.

Podrazumeva se da na fiši - uz doslovan zapis, parafraza rezime teksta, treba zabeležiti i sopstvenu misao, kritiku; to se ne sme nikako odložiti jer ćemo na kraju zaboraviti najlepšu misao, zapažanje, refleksiju. Kada se prave beleške treba doslovno označiti tuđu misao (doslovno, citiranu, parafraziranu, rezimiranu) i svoju sopstvenu.

Inače, kasnije, autor može pomešati sopstvene i tuđe beleške, propuštajući da to obeleži u rukopisu rada, da se izloži opasnosti i neprijatno štima da bude optužen za pozajmice, plagijat, o kojima nije ni slutio.

BELEŠKA i NAUČNA INFORMACIJA sadržana u njoj treba da bude tačna i precizna (tako da citat treba proveriti odmah pošto je prepisan ili kasnije), potpuna, tj. da su u njoj navedene sve informacije koje mogu doprineti rešenju nekog problema, i objektivna.

Znači nema:1. prenagljenost!2. lakovernost3. nehata4. nebrige5. zlonamernosti6. predrasuda svih vrsta.

Svaka od ovih osobina je nespojiva sa atributima PRAVOG NAUČNOG RADNIKA.

Pored pisanih izvora, koji su glavni i najčešći, za saznavanje činjenica i ideja nisu beznačajni ni usmeni izvori.

Ne samo razgovor sa nekim iskusnim i priznatim naučnikom - koji može dati neprocenljive savete i uputstva o raznim pitanjima u vezi sa obradom neke teme : o njenoj sadržini i obimu, metodama koje treba primeniti, o

9

štampanim i rukopisnim izvorima koje treba pregledati itd. Tu još i diskusije sa kolegom iste ili srodne struke i discipline može ponekad da navedu na srećne asocijacije, da urodi plodnim mislima, da donese srećna rešenja.

Sadržinu te plodne razmene misli i sve korisne sugestije treba, svakako, zabeležiti što pre, po mogućnosti još istog dana kada je razgovor vođen. Ukoliko u rukopisu citiramo činjenicu ili misao koju smo na taj način usmenim putem, saznali, treba to u napomeni i označiti (npr. rečima „saopštenje profesora dr Aleksandre Vraneš 14

i sl.).Prilikom prikupljanja podataka nužno je voditi računa da se predmet iscrpe. Pri

tome treba ići do tačke dokle treba ići u gomilanju beležaka? Teoretski, tome nema kraja, s obzirom na mnoštvo izvora koji postoje o nekom problemu i koji se svakodnevno o njemu ili o sličnim pitanjima objavljuju. U praksi je mnogo drugačije, pošto se autor upoznao sa glavnim dokumentima (podacima) o nekom predmetu, može biti potpuno siguran da se upoznao sa osnovnom građom koja o određenom predmetu postoji. Ipak treba nastojati da se o nekom predmetu prikupi što veći broj beležaka. Razlog za pravljenje beležaka je da se napravi IZBOR i da se NAPIŠE DOBAR RAD.

Od obima istraživanja zavisi koliko će trajati prikupljanje podataka: mesecima, godinama..., tako da se od njega može stvoriti DOBAR NAUČNI RAD. Otuda obradi podataka treba prići sa što više plana, metodski, što više sistematski. U prikupljanju građe (podataka) ne smeju se prelaziti okviri teme. Treba se striktno ograničiti na građu kojaje u vezi sa temom.

Postupci pri obradi neke knjige, napisa, kao i reda tih postupaka, zavise od karaktera napisa, i još više, od individualnog iskustva i navika samog čitaoca.

Autor teksta kada dođe do neke knjige ili članka koje treba da obradinajpre:

1) ispisuje bibliografsku fisu, sa svim nužnim podacima ukoliko to ranije nije uradio.

2) ukoliko je fišu već ispisao, proveri je i eventualno dopuni njene podatke sa podacima u knjizi;

3) pošle toga autor dalje razgleda knjigu, sadržaj poglavlja, indeks imena, tj. pojmova prelistavajući knjigu, čitajući delimično njene odlomke ist.

4) zatim čita ceo napis, ili samo deo koji se odnosi na predmet, obeležavajući sa strane tanko olovkom mesta koja su po njegovom mišljenju značajna i koje će kasnije obraditi (rezimirati) i od njih napraviti beleške.

5) u isti mah se beleže i brojevi stranica na kojima se nalaze ta mesta, bilo na prvoj praznoj strani knjige, bilo na komadiću papira koji će biti podsetnik koji će autor stalno držati u ruci.

6) opet se čitaju mesta označena u knjizi i prave se beleške razne vrste.

10

7) poslednja radnja je pravljenje beležaka - obavlja se obavezno za neke autore za stolom, za razliku od prethodnih radnji koje se mogu vršiti i u fotelji npr.

PRAVLJENJE BELEŽAKA se obavlja za stolom najčešće jer je tako najlakše pisati beleške i zato što je u tom položaju naš duh bolje mobilisan, a i zato što su kod pravljenja beležaka na stolu uvek prisutni pored knjiga i zapisa koji se obrađuju i (enciklopedije, rečnici, bibliografije i sl.) koje treba da budu stalni činioci svakog istraživanja: još u ovoj fazi izrade dela dobro je svaki nedovoljno jasan i neprecizan podatak, termin, razjasniti, proveriti, precizirati, konsultujući odgovarajuće priručnike. Ukoliko se to ne učini tada, može da se to kasnije zaboravi i grdno osvetiti.

ZAKLJUČAK:

Literatura:ŠAMIĆ M./ Kako napisati naučno delo4. Бошњак, Б. (1977) Писање и моћ. Загреб : Младост.

1. Писање као економија искупљена2. Индивидуално и техничко3. Још игра са открићем4. Писање и моћ5. (Негативне) биљешке о happeningu или о моћи ријечи6. Текстуална производња7. Књига (планетарни текст)8. Пасторала међу свемирским прометалима9. Писање као експанзија „постојања*1

10. У име неког другог11. Козмички презент искуства12. Арго или говор скептичне генерације13. „Бесмислени11 дио стварности14. Пјесништво и „трошење" језика15. Каза о ишчезлим људима16. Аутоматизирана искуства свијета17. Географија силе18. Писмо, калиграфија, арабеска19. Судбина писања или „крај11 умјетности

1. Писање као економија искупљења

Романтнчари су ти који су ..криви" за бег из стварности и одвојеност од живота и ексклузивност у писању.

Искушење земаљског раја:Реалност свакако не беше смисаона, смирена и разумно уређена, као што је претпостављао човек пишући о „неким побољшањима“ која су (евентуално) потребна па да свет буде уређен као најбољи од свих светова. Хришћанску слику света са својим откупом греха и животом у загради уништило је веровање да би већ овај свет могао постати оним који нам је обећан као награда.

Мисао о земаљском рају води тако и кроз земаљски пакао.Свет романтичари откривају као поприште Сатанино. Изгубивши смисао који је задржавао у пријашњем систему, свет је изгубио и могућност заштите од зла. Земља је долина суза, али сузе потекоше од истине којим се желело дохватити земаљски рај.

Читав систем веровања чинио је бесмисленим њихове евентуалне покушаје да сами учине нешто што је било резервисано за самог Бога.

Теолози. Протестантизам је тако најнепосреднији претходник романтичарског преврата.

Читање БиблијеЧитање Библије постало је најекстремнијом и најјачом херезом. У основи

је појединачно обраћање Богу и лични пут до истине, персонализам који и данас задаје непоправљиве ударце католицизму. Појединац је читач, али истовремено тумач и преводилац Библије, те тиме нужно инаугурира особни пут до истине, a пут истини истовремено је арбитража истине, уз поверење у божју наклоност при том послу.

Наспрам слике света као статичне и непроменљиве резбарије, долази могућност варијација, тумачења сумњи.

У почетку бијаше Реч, u Реч беше од Бога - u Реч беше Бог.Тако још од 14. века постоји реч као Исус Христ „реч која ствара свет".

Пут од бога-речи до самог знака био је дуг. Средњевековна је мисао спора и трома.

Култура и уморство БогаУморство Бога још није уништило и логос: реч наизглед задржава топлину

заједништва, артикулира очајање чије је упориште управо утемељено у Божјој одсутности. Реч тако постаје темељем новог прелазног (привидног) логоцентризма, омогућава конституисање културе као трансценденције. Небеску трансценденцију сменила је култура. Тек се с одсутношћу Бога Реч јавља у целини своје моћи.

Песник је трагач одбеглних богова.Човек се јавља као онај који сведочи о себи, сведок властитог битка у свету

опустошеног неба, онај који располаже собом али је

12

истовремено и једини сведок тог располагале. Тако се осамљеност и напуштеног јављају као основне људске категорије, a човек је „нешто 11 непрестано оспоравано, „...реч је живо биће, моћније од онога ко је употребљава; потекла из таме, она ствара смисао који жели; она сама јест оно - и више од тога - што мишљење, гледање и осећање очекују извана: она је боја, ноћ, радост, сан, горчина, ocean, бескрај; она је логос Бога,, (Из H.Friedrich: „Структура модерне лирике11).

Први пут се бришу границе фикције и стварности, те на сцену ступа читалац, онај који пристаје на економију пишчеве намере, улазећи у споразум са свим стањима духа која су му сигнализирана.

Технологија искупљењаУништење основе која је обећавала искупљена на другом свету омогућила

је рађање предоџбе о промашеном животу. Писац се објављује у огољеној реалности као економ искупљења. Писање постаје значајна али и безлична технологија. Тако се читава колевка цивилизације сагледава као уметничко разрешење, где је обрт уметника још обрт демијурга u искупитеља. У свету нема другог до речи, u све је реч сама.

2. Индивидуално и техничко(Белешке о неколико савремених уметничких дела)

Уметник или филозоф застаје на пола пута. Они још настоје схватити. Појављује се мисао о неком другом човечанству, или, можда боље и јасније речено, новом човеку.

„Прилагодити се значи учинити себе сличним свету објеката ради самоодржања.“ Отуда чежња за „неким другим човеком" Лектира која се сервира људима-стројевима као послеподневни оброк читања, заостао као неки чудновати рудимент из прадавних времена, сматра се „уметничким11, јер се као синоним за уметничко и узима посао око измишљања, a никако и мишљење.

Занимљиве су асоцијације на савремени роман. Готово обавезна одсутност дијалога, чак неке одређене радње, одбацивање фабуле, a уместо тога непрестано психолошко врзино коло. Дијалог више не може носити поруку својих јунака, човек је затворен у мраку својих рушевина из којих израња у свет: чисто u једносложно. Реч је сигнализација неких основних стања или конвенционални оклоп. Разговори па и они најбаналнији изазивају комплетну духовну исцрпљеног. Суседи се ретко поздрављају, a јунаци су тмурни и одбојни.

Други вид напуштања дијалошке форме је есејизам.Љубав и све књиге које су, ето, чувари те људске слабости већ вековима,

спаљене су и уништене. Књига и било какво мисаоно разблудништво уклоњени су из тог света.

13

Постоје само стројеви који производе, граде, измишљају све нове и нове ствари, и њихови додаци - бивши људи.

3.Још игара с открићем

Судбина смо која одустаје. Криза слике света поставила је пред уметника задатак испитивања свога посла. Сама уметност постаје медијум испитивања ове одсудности, или, како је речено: уметност постаје Један од начина да се исплива41.

Ствари се уништавају (ниште) јер поседују и реалну димензију, оне су „нечисте и неапсолутне“ - и тако димензија одсутности у језику скупља само најконцентриранији израз Апсолутног.

Реч (која рођена из хаоса да га обликује, подари и свијету светлост препознавања) артикулацијом доведена до способности првенствено механичке, телескопске, затворена је у одломке којима се брише смисао. Говорење које обликоваше хаос завршава се тамо где искрсава опасност избегавања и заборављања хаоса. Све експериментално искушава се у испуштању, праћењу разарања језика. У њима још налазе остатке „препознавања божанског 44, али сада већ као свој властити отисак.

Ја спознаје себе као достојан материјал свог озбиљења44 - ,Живот постаје песништво али тиме истовремено човек постаје песник свог властитог живота и проматрач овог живота као створеног уметничког дела44. Али то јединство ипак је само лирске природе. Тоталитет одбија да прихвати овај напор: битна препрека то је раздвојеност Ја који и властиту самосвест доживљава као манифестације. Ја се више не збива, оно производи.

4. Писање и моћ

Литература се схвата као настављачка традиција битног.Писање ћемо стога покушати сагледати као повест баратања вољом за моћи, његово разлагање на нововековно располагање атрибутима моћи, и писање као технологију искупљења, која у себи садржи одсудно овладавање последњим божијим атрибутима.

Првобитна је Реч стваралачка. „У почетку бијаше Реч 44. Она, дакле, бијаше почетак у једном идентитету Речи и стваралачке моћи, где се разлика Моћи и Речи није испољавала. Реч бијаше логос, бог, моћ. Зато је то хармонија, истост, идентитет, креација. Идентитет по којему је свет једно, и све једно, сачувано у окупљању Моћи Речи.

Писање, као писање, настаје тако у удаљавању од овога извора у обнављању моћи Речи. Кроз Реч појављује се тако могућност, додуше још кроз жртву, овладавања светом.

14

Занимљиве су у томе смислу натукнице McLuhana о снажном утицају писмености и (индустријске) полицентричности на развитак агресивне енергије у појединаца. Индивидуализам, који неки тумаче из протестантског интерпретирања Библије и индивидуализације истина и светоназора, битно је везан за писменост и његову експанзију. Ти облици овладавања моћима произашли« из Прве Речи доводе до коначног артикулирања бити овога пута: човек постаје бог, премда у облицима што божанске атрибуте, који су битно иманентни, надомештава продужецима, гранајући се у једном облику технике, која је у битној колизији с индивидуализацијом којом је тај пут отпочет. Човек постаје богом управо у игри надомештања, замене, разоткривајући тако битно трагику своје повесне игре и њезину склоност нихилистичким адорацијама,,,човекова историја претвара стварност у говор41

Теорија тзв. песничког језика или језика ослобођеног „сигнализаторских функција11, теорија „чистог језика11 у којему се потпуно руши питање традиције у традиционалном смислу, али и битно не разрешава проблем писања-као-владања, управо у својој дефункционализацији.

Писање се разоткрива као питање хтења, питање воље, последњег од атрибута који нису „пренесени11 у „ризницу11 човека-бога.

5. (Негативне) белешке о happeningu или: О моћи речи

Свет нити је пун смисла нити апсурдан: (за Grilleta) он је једноставно ту.

6. Текстуална производња

Језик је оно што човека чини друкчијим. „Када кажемо човек,кажемо језик, a када кажемо језик говоримо друштво.11

Одређена способност говора, али и одређена психичка својства се наслеђују. „Привидна11 се мудрост наравно приписује тексту. Реч мора пребивати у самој аутентичности људске судбине како би била „чиста11.Откривајући основну језичку вредност у најмањој јединици, тзв. фонему- откривено је да ове најмање јединице творе речи и реченице, слажући се попут атома материје. Основна разврставајућа вредност јесте у коду, који се, како то спомиње Умберто Еко, у случају језичког кода утврђује друштвеном кристализацијом. Код је производ просека који одређује употреба и од оног тренутка када се код установи, сва говорна лица ће користити исте знаке у односу на исте појмове, правећи комбинације према одређеним правилима.

15

7. Пасторала међу свемирским прометалима (о поезији Николе Шопа)8. Писање као експанзија „постојања44

(уз: Славко Михалић: „Последња вечера44, „Коло“ 1969)9. У име неког другог (о поезији Ивана Сламнига)10. Козмички презент искуства

(о поезији Данијела Драгојевића)11. Арго или говор скептичне генерације (уз поезију Алојза Мајетића)12. Песништво и „трошење64 језика13. Каза о ишчезлим људима

(читајући: Тито Билопавловић : ,,Exodus“, Младост, Загреб 1971) .Живот као дубина припада једино воску психичког памћења14. Ј. Дерида

Инферналије међуживотаБити нетко други или каза о ишчезлимаПодложност великим очевима14. Аутоматизирана искуства света (уз поезију Марије

Пеакић-Жаје)„Латерна мотика11 кућног притвора;

15. Географија силе(уз Г. Бабић : Лапот и друге истине из љетописа, Питања 1969)Остале отворене игре, Младост 1969. Крабуља, МХ, 1970.

16. Писмо, калиграфија, арабеска (СЛоргер: Репарације, Видик, Сплит)17. Судбина писања или „Крај44 умјетности (уз једну од многих антологија)

„Сарадња, образовање, квалитет11 - Скуп библиотекара балканских земаља

Усвојена идеја да су националне библиотеке памћење света разгранала у различитим правцима: активније сарадње, успостављања Балканске библиотеци мреже, усвајања COBISS-a као система унификације, видова трансформације и процеса транзиције, развијања специјализованих информационих центара или стручно усмерених носилаца информација.

Промоција Хжандарског тефтера из 18. века, фототипског издања Народне библиотеке Србије и Народне библиотеке „Св. Ћирило и Методије11 из Софије.

16

Студије о образовању библиотекара заправо су медаљони у националних оквирима, спремним да се прошире у складу са изазовима новог миленијума и светских искустава.

Успостављања система квалитета у библиотекарству и система менаџмента квалитетом укључује, између осталог, примену стандарда у пословању, развијање маркентишке стратегије, аутоматизацију библиотека, анализу квалитета услуга.

Други скут библиотекара балканских земаља значајно је допринео осветљавању одређених практичних проблема и научних тема, развијању и деполитизацији регионалне сарадње националних културних и образовних центара.

Бранислав Лечић, министарМинистарство за културу Републике Србије, Београд СР ЈУГОСЛАВИЈА

Регионална сарадња - предуслов глобализације Размена информација и знања примарно је људско право и пресудан чинилац демократског друштва, a улога библиотека у томе процесу незаменљива и непроценљива.

Сретен УгричићНародна библиотека Србије, Београд СР ЈУГОСЛАВИЈА

Постбалканска симболичка инфраструктура одговорност - знање - језик - технологијаЈедноставно, људи се деле на оне који желе да знају и оне који не желе да

знају. Треба само одабрати страну. На једној страни влада културна легитимност, a на другој страни никаква легитимност. На једној страни су знање, одговорност, разум и стваралаштво као стварање за вредности, a на другој страни су незнање, ирационалност и бројне самообмане као замена за темељну људску некомпетентност.

Међу онима који пак желе да знају, најпре треба говорити о знању,о располагању подацима и вредностима, о реалном као таквој спрези, између нас и нашег искуства, која је делотворна не само интелектуално него и непосредно политички, историјски и развојно.

Како то знање одлучујуће утиче на друштвене односе?Податак је елементарни траг о промени стања ствари. Информација је

порука, има значење и структуру, може бити смислена и без икаквог податка. Знање је начин појавл.ивања информације. То што се појављује као знање чини да разумемо оно што се догађа a да се не појављује, чини да можемо нешто да учинимо, да нешто променимо.

Међутим често то није довољно. Знање као да се олако губи у балканским главама, a чува једино у институцијама и процедурама

17

његовог обезбеђивања и испољавања. Знање не може бити моје него наше, тек ту смо на свом. Знање има везе са истином само утолико што нас чин и истинитим, јаким, безбедним, одговорним.

Знање је оно што се чини истинитим у задатом историјском оквиру, оно је контекстуално и тражи што више времена у све мање расположивог времена, друштвено је изразито условљено и уједно друштвено изразито делотворно. Оно је драгоценије и далеко скупље од свега што смо до сада стекли, ако смо га и најмање стекли. Да поновим: знање одлучујуће утиче на друштвене односе.

Култура знања, заснована на вредностима које прекорачују изолованост, самодовољност, ксенофобију, и предрасуде омогућава виталне процесе комуникације и размене података, идеја и компетенција. Проширење граница сазнања и слободан приступ информацијама као основна људска права можда нису довољни, али су свакако нужни услови друштава чија сувереност почива на владавини права, плурално- партиципативној демократији, тржишној утакмици и лековитој равнотежи односа толеранције и ироније.

Језик је незаменљива вредносна и информатичко-комуникацијска инфраструктура.

Језик је најизворнија људска технологија. Језик не само да једносмерно преноси информацију, он је и чува и креира и размењује, чинећи чак да изговорено или написано производи реалну промену. Језик је врло суптилна технологија интеракције између симболичког и реалног. Зона румунског језика Зона мађарског језика Зона албанског језика Зона ромског језикаЗона српског, хрватског и босанског језика Зона грчког језика Зона турског језика Зона бугарског језика итд.

Прихватање језика као технологије и технологија као језика.На овој стратегији може се у нашем региону градити једна културно и

цивилизацијски легитимна, самосвесна, европска, постбалканска симболичка инфраструктура. Нарушену спрегу између нас и нашег искуства без такве инфраструктуре тешко ћемо успоставити.

У једној реченици: постбалканску симболичку инфраструктуру чине језици и технологије, знање и одговорност, a без библиотека и библиотекара Балкана она није замислива. У прилици смо да понудимо компетентну и одлучујућу иницијативу и ја сам уверен да прилику нећемо испустити.

18

Проф.др Раде Божовић, деканФилолошки факултет Универзитета у БеоградуСР Југославија

Трактат о слободи књиге

Доживљавајући библиотекаре као пробрану интелектуалну публику, свесну друштвене важности и дуговекости сопственог занимања, придружујем им се на овом међународном скупу не само као декан Филолошког факултета, у чијем окриљу успешно ради Катедра за библиотекарство и информатику, већ и као научник и библиофил, за кога је књига највиши израз људске слободе.

На једној асирској глиненој плочици сачуван је запис: „Бојте се да вам се не догоди ништа ново“. Трајање књиге, у рукописном, штампаном, или електронском облику, штити нас од таквог проклетство

Организују!!!! Скуп библиотекара балканских земаља, изражавамо своју увереност да су и данас књиге једнако неопходне свима нама, како су биле и једном мало познатом арапском песнику који је признао: „Никада нисам заспао да ми књига није била у руци и завршила на мојим грудима". Библиотекари, коју су знање умели да негују и да шире и онда када је књига била ланцима везана за сто, налазе и у нашем времену, са једнаком одговорношћу, озбиљношћу и преданошћу, начина да књигу ослободе политичких, економских и идеолошких стега.

САРАДЊА НАЦИОНАЛНИХ БИБЛИОТЕКА БАЛКАНСКИХ ЗЕМАЉА

Александра Вранеш Филолошки факултет, Београд СР ЈУГОСЛАВИЈА

НАЦИОНАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ - памћење светаГосподари усмене речи, попут гуслара u мисионара, обликовали су

националну историју, бојили је субјективношћу проистеклом u из ондашње друштвене ангажованости, просвећивали народ u утицали на његово мишљење u емоције, баш као данас, са научним или поетским утемељењем, чине аутори писане или на други начин пројектоване спрегнуте људске мисли.

Национално памћење променило је медиј којим се преноси, од глинених плочица, папируса, штампе покретним словима, дигиталних записа до недокучивог u необјашњивог интернета.

Глобализација културе изазов је и неопходност савременог информатичког доба, али она не сме водити ка денационализацији. Очување и изграђиван^ комплексног националног идентитета једне

19

културе могуће је само уз развијање националних библиотека и универзитета.Чврста спрега националних библиотека и универзитета одговор је

нарастајућим захтевима да свака нација пружи примерен допринос установљењу и развијању светског памћења, a да при том несвесно не потисне социолингвистичка, етнографска, верска обележја сопственог народа.

20

Dečje biblioteke

Dečje biblioteke su biblioteke čiji su korisnici deca. Knjižni fond ovevrste biblioteke je sastavljen najvećim delom od publikacija koje su svojimsadržajem kao i opremom namenjene prevashodno dečjem uzrastu.

Od bibliotekara se zahteva poznavanje pedagoških metoda rada sadecom. Katalozi kao i ostala bibliotečka pomagala moraju biti prilagođenadečjem uzrastu. U nedostatku dečjih biblioteka narodne biblioteke otvarajudečja odeljenja.

Pojam „dečja biblioteka44 ima i značenje posebne edicije knjiganamenjenih deci.

Postanak i uređenje dečjih biblioteka

Dečje čitaonice su glavna mesta u čitavoj varoši za rad čitalaca bezkojih je biblioteka samo puki ukras; one su mesta za vaspitanje dobrih građanaradi čega se biblioteke osnivaju. Svaki, koji kao inteligentan posmatrač uđe udečju čitaonicu, mora izaći s uverenjem da se iza njenih zidova rešavanajvažniji problem biblioteke i života samog grada.

Dečja biblioteka je glavni pripremni stadij za prelaz u bibliotekuodraslih čitalaca.

Iz godišnjeg izveštaja Dečje biblioteke u Bostonu

Dobra knjiga u dečjim rukama, to je svetlost koja osvetljava ceo životniput.

Zanoni5

Dva su glavna motiva koja su do toga dovela:

5 Marija Ilić Agapova, Javne biblioteke (Beograd: Biblioteka grada Beograda, 2003),81 .6 https://encrypted-

tbn2.gstatic.corn/images?q=tbn:ANd9GcT0WxcLFsNj_ev3ddrnhUlFFbQe99A5Ca8vqYhI2V

YWrJtVMbJljA (preuzeto 18.02.2014).

21

1) literarno-pedagoški i2) socijalno-pedagoški motiv.

Literarno-pedagoški motiv odnosi se na vaspitni značaj dobre knjige i borbu protiv loše literature a socijalno-pedagoški je borba protiv nedaća i bede siromašne dece, koja su izložena ulici i njenim štetnim uticajima.

Istorijat dečjih biblioteka

Pojava javnih dečjih biblioteka usko je vezana s pojavom prvih javnih biblioteka uopšte.

Prva javna biblioteka u Evropi osnovana je u Engleskoj na inicijativu tkačkih radnika koji su u doba najveće ekonomske krize odredili 2 Vi % svojih prihoda za nabavku korisnih i dobrih knjiga za opšte obrazovanje. Prva dečja biblioteka po Ervert Bilu osnovana je u industrijskom gradu Mančesteru (bivši stari naziv Menčestr) 1861. godine. Javila se u vreme kada je u Mančesteru vladala glad i nemaština, u trenutku kada roditelji nisu mogli pošteno ni da prehrane decu a ni da im obezbede po koju knjigu. Za Mančesterom sledio je Liverpul, London i svi ostah gradovi u Velikoj Britaniji.

7

http://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&docid=JIzg

lszUFHod9M&tbnid=G6LlYqq0FYZA8M:&ved=0CAUQjRw&url=http%3A%2F%2Fglassrb ije.org

%2Fkultura%2F%25C4%258Dlanak%2Frestaurirana-verzija-filma-bilo-jednom-u-

americi&ei=ijgDU62dG9Ce0wXu9YH4Bg&bvm=bv.61535280,d.bGE&psig=AFQjCNErVIS

u4Wism6kHNth_xA_9jku 1I w&ust= 1392806409013855 (preuzeto 18.02.2014).

22

Svako dete ima pravo da čita. Pošto je dobra dečja knjiga potreba ne samo socijalno ugrožene kategorije dece, već uopšte svakog deteta, dečje biblioteke u Engleskoj su se veoma brzo širile.

Osnivanje dečijih biblioteka u Nemačkoj vezano je za borbu protiv loše dečje literature, da se omogući da deca zadovolje svoju potrebu za čitanjem dobrom knjigom, kvalitetnim dečjim novinama, časopisima. Cilj je bio jasan: zaštititi decu od uticaja loše literature i veličati svetle primere velikih ljudi na koje će se deca ugledati, ujedno udaljavanje od informacija o pokvarenom tipu ljudi u određenim „lošim" knjigama.

Tako su posebno učešće u borbi za otvaranje dečjih biblioteka u Nemačkoj preuzela određena socijalna i humana društva, ali ipak najveći doprinos osnivanju istih su dali pojedini nemački gradovi. Svaki veći grad u Nemačkoj poseduje po nekoliko dečjih biblioteka; takođe svako društvo koje brine o deci ima svoju dečju biblioteku.

Kako bi rezultati bih što bolji uvedeno je predavanje o dečjoj literaturi kao obavezni predmet u mnogim školama, posebno u onim socijalnog karaktera.

Istorija osnivanja dečjih biblioteka u Francuskoj naročito je dirljiva, vezana je za svetski rat i strahovite posledice koje je on ostavio ostavljajući veliki broj dece bez roditelja. U želji da pomognu francuskoj deci američki bibliotekari iz Čikaga prikupili su novčana sredstva i 1918. god. kupili knjige za decu iz ratom opustošenih krajeva. International Kindergarten Union je sakupljen novac podelio osnivajući tridesetak dečjih biblioteka, svaka je imala po 25 knjiga.

Zemlja dečjih biblioteka je ubedljivo Amerika zato što su se one tamo pojavile najranije. Glavni motiv koji su isticali Amerikanci je da deci pa na kraju i odraslima treba pružiti u što većem broju dobru knjigu.

Čehoslovačka je prva od slovenskih zemalja, odmah pošle oslobođenja donela značajan Zakon o obaveznom osnivanju javnih biblioteka koje bi sve trebale da imaju adekvatna dečja odeljenja.

Rusija je poznata po Institutu koji je osnovan radi proučavanja dečje literature i koji je u sebi sadržavao dečju biblioteku, uređenu i vođenu po savremenim metodama rada dečjih biblioteka. Ruske dečje biblioteke imaju kao najvažniji motiv staranje, što podrazumeva aktivan rad sa decom kako bi se postigh što bolji rezultati u smeru širenja knjige kako među gradskom tako i među seoskom decom.

Organizacija dečjih biblioteka

Nekada - sada

U Engleskoj je na značaju dato saradnji između dečjih biblioteka i škola tzv. System of School deliveries, slično današnjoj pozajmici čiji je rok

23

zadržavanja knjige na 15 dana, tada je to bilo 14 dana i učitelj je imao glavnu ulogu u sistemu, on je bio spona između biblioteke i đaka. Učitelj je odgovoran za knjige koje mu biblioteka daje na poverenje, tj. za njihovo uredno vraćanje. Loša strana ovog sistema je da su deca odvojena od mirne atmosfere koja vlada u biblioteci i skrivenih čari. Dobra strana ovog sistema je ta da se više angažuju učitelji engleskih škola koji na taj način sarađuju sa bibliotekarima tako da udovolje dečijoj znatiželji.

Ovaj vid saradnje se ostvaruje tako što ih učitelji vode u grupama u biblioteku gde ih bibliotekari upoznaju kroz zanimljive pričice sa istorijom pisma, knjige, biblioteka, štamparija, knjiga za slepe osobe, ilustrovanih knjiga koje su njima i najinteresantnije. Bibliotekari su nekada a to rade i sada organizovali ovakve susrete dece sa bibliotekom i tom prilikom su deca upućivana da vide i samu srž organizacije biblioteka, značaj njenih kataloga i upotrebu.

Posle takvih susreta deca pišu eseje o onome što su čula i videla u biblioteci, i devojčice i dečaci svoju znatiželju oslobađaju na papir koji učitelj dalje prosleđuje bibliotekaru. Interes za biblioteku se sa dece pošle takvih susreta prenosi na njihove roditelje koji dolaze nakon dečijih poseta i sami u biblioteku da vide i osete njene draži.

Danas-juče

Postoje sličnosti i danas između nekadašnjih dečijih biblioteka i današnjih čitaonica i odeljenja za decu. Najmlađi tu imaju priliku da se druže sa svojim omiljenim junacima priča, pustolovina, bibliotekar ih uči da pribeleže u čitaonici sve što je važno dok čitaju a što će im trebati u daljem korišćenju kako u školi tako u formiranju književnog ukusa malih čitalaca.

Stojeći na stanovištu da biblioteka mora svakom detetu pružiti sve ono što mu može pružiti najlepši roditeljski doms engleske biblioteke ne samo da su pune svetlosti, cveća već imaju i umetničke slike veoma vredne, atmosfera je predivna i deluje vaspitno na decu. Knjige su bogato ukrašene i lepih korica a smeštene su tako da je omogućen otvoreni pristup deci.

Interesantna je činjenica, što se Engleske tiče da je biblioteka za decu lepša i bogato opremljenija što je taj kraj siromašniji.

U Indiji dečje biblioteke poseti oko 20 000 dece, dečja biblioteka u Sidneju osnovana 1918. god. već 1932. god. imala je oko 7000 upisanih članova, u Torontu, Kanadi, gradu u kome je 1932. god. bilo 15 dečjih biblioteka, deca pročitaju godišnje od ЗОО do 400000 knjiga.

Kada su se osnivale dečje biblioteke u Nemačkoj korišćena su dva motiva: socijalno-pedagoški i literarno-pedagoški motiv. Njihova deviza glasi:

s Marija Ilić Agapova, Javne biblioteke (Beograd: Biblioteka grada Beograda, 2003),86 .

24

„odgajanje u razumevanju i ljubavi prema nemačkom pesništvu, književnosti, znači odgajanje u nemačkom duhu.14

Godine 1927. na 700 000 stanovnika Minhen je imao 12 dečjih biblioteka sa oko 18 000 knjiga za decu.

Vrlo bitan pedagoški momenat

Da bi javna biblioteka dobro funkcionisala, a posebno dečja javna biblioteka bitan je bibliotekar koji koristeći sva moguća i dozvoljena pedagoška sredstva radi sa decom. Takav jedan znalac mora poznavati pre svega dečiju dušu, znači na prvom mestu dečju psihologiju pa onda potom dečju literaturu i ta se funkcija širom sveta uglavnom poverava ženama.

Od žene, dečjeg bibliotekara traži se da pored ljubavi prema deci bude vedra i komunikativna, da u toj meri voli decu da svako dete bez razlike, u svakom momentu sa njenog lica čita emociju i da njeno srce bije za decu, da je njihova sreća - njena sreća, daje njihova radost - njena radost.

Prvo mesto po radu na književnom vaspitanju dece dobrom knjigom, van našeg kontinenta pripada Americi. Interes za dečje biblioteke javalja se početkom 19 v.

U daljem razvoju pokret je naišao na veliku potporu Udruženja za nacionalni odgoj koje je 1896.god. rešilo da osnuje odeljenje za biblioteke koje će poštovati princip da je čitanje moćan činilac u vaspitanju, da će škole,

9 http://jabooka.org.rs/images/sajt/decije/deca.jpg (preuzeto 18.02.2014).

25

ukoliko biblioteke nabavljaju knjige brinuti o tome da biblioteku školska deca redovno posećuju.

Prva javna dečja biblioteka osnovana je u Bostonu 1895.godine.„Dečje čitaonice su glavna mesta u čitavoj varoši za rad onih čitalaca bez kojih

je biblioteka samo puki ukras, ona su mesto za vaspitavanje dobrih građana radi čega se biblioteke osnivaju...inteligentan posmatrač uđe u dečju čitaonicu, mora izaći sa uverenjem, da se iza njenih zidova rešava najvažniji problem biblioteke i života samog grada."10

Boston 1917.god. ima 16 dečjih biblioteka, broj knjiga koje one izdaju godišnje iznosi Vi od svih knjiga što se izdaju u bibliotekama uopšte. U njima se održavaju što je najvažnije:

pripovedački časovi i osnivaju čitalački klubovi.

Njujork danas ima 44 dečjih biblioteka.Njegova dečja čitaonica u centralnoj biblioteci predmet je opšteg divljenja,

posećuju je ne samo deca, već i njihovi roditelji, učitelji, profesori, umetnici, izdavači, knjižar i... svi vezani interesom prema lepoj i dobroj dečjoj knjizi.

Za razvoj dečijih biblioteka u Americi od naročitog značaja je i dečije odeljenje u Karnedžijevoj biblioteci u Pitsburgu, osnovano 1898. godine.

Ima ova odeljenja:1. administrativno odeljenje,2. dečju čitaonicu,3. rad sa školama i4. rad sa kućnim bibliotekama i čitalačkim klubovima.

Kada govorimo o dobroj dečjoj knjizi neophodna je redovna, kvalitetno osmišljena propaganda dobre dečje knjige a pre toga treba postaviti pitanje dečje biblioteke kao jedno od glavnih problema kulturno-društvenog života.

Postanak dečjih biblioteka kod nas

Značajno je sa stanovišta da su sve bibloteke osnovane u isto vreme:

1. Zagrebačka knjižnica Udruženja za unapređenje dečje književnosti -novembra 1930.god.;

2. Zagrebačka knjižnica Materinstva - približno u isto vreme i3. Dečje odeljenje Javne biblioteke Opštine grada Beograda - jan.1931, tj.

juna 1929.god.

10 Ris o Bostonskoj dečjoj biblioteci.

26

Prve dve biblioteke su u Zagrebu, i obe su privatne a Dečje odeljenje Javne biblioteke opštine grada Beograda osnovala je Gradska opština iz čijeg se budžeta i izdržava.

Organizacija dečjih biblioteka - glavne stavke

Tri su glavna pitanja u dečjim bibliotekama:

1. čitalac i čitanje,2. aktivan rad bibliotekara sa decom i3. dečiji bibliotekar-profesionalna sposobnost, kreativnost i pedagoške i karakterne

crte.

Već sam napomenula u delu u kome se govorilo o istoriji dečjih biblioteka da svako dete ima pravo da čita. Ovo pravo jednog još nerazvijenog bića, koje će proći kroz nekoliko faza u svom razvoju a koje nazivamo periodima detinjstva štiti i omogućuje niz međunarodnih i domaćih zakona i propisa o bibliotečkoj delatnosti i pravima deteta.

Dokumenta koja štite pravo deteta da može da čita:1. Konvencija UN o pravima deteta11,2. Povelja UNESKO-a o knjizi12,3. Manifest UNESKO-a o radu javnih biblioteka (1994.),4. Zakon o bibliotečkoj delatnosti (1994.),

5. Međunarodni i nacionalni standardi i smernice za rad sa decom u javnim i školskim bibliotekama.

Sve ono što deca vide ili čuju ostavlja duboki trag na njihovoj osetljivoj duši. Svaki takav utisak moze biti od presudnog značaja za njihovu budućnost, pa je baš zbog svega toga u dečjoj biblioteci (odeljenju) centar svih interesa samo dete, izučavanje njegovih psihičkih osobina i književnih sklonosti.

Kvalitetna biblioteka za decu pruža deci neophodne veštine za učenje tokom celog života, za pismenost na taj način osposobljavajući decu da daju doprinos svojoj društvenoj zajednici.

Jedna savremena, dobro organizovana biblioteka mora da odgovori na zahteve svojih korisnika, da stalno poboljšava i unapređuje svoje usluge. Tu

'1 Konvencija Un o pravima deteta usvojena je na Generalnoj skpupštini Ujedinjenih nacija 20.11.1989.god.

U članu 13. propisuje da dete ima pravo na slobodu izražavanja, a to istovremeno uključuje i pravo da

traži, prima ili daje informacije i ideje bez obzira na granice, u usmenoj, pismenoj ili štampanoj formi, ili

preko nekog drugog sredstva informisanja po izboru deteta.

'Povelja UNESKO-a o knjizi iz 1972. god. čiji su osnovni postulati: svako ima pravo da čita i knjige su

osnov obrazovanja.

27

sada govorimo o aktivnim metodama kojima se bibliotekar približava deci kako bi im olakšao izbor kada biraju knjige vodeći računa o tome da im pruži sveobuhvatne informacije na najlepši i ujedno najprijatniji način. Na taj način dečji bibliotekar dobija veliku odgovornu ulogu jer kreira ukus svojih malih čitalaca i njihovo obrazovanje usmerava tako da im kasnije u životu bude od koristi.

Kada govorimo o snu o savršenoj dečjoj biblioteci svuda se pominje da bibliotekar mora biti profesionalac. Postavlja se pitanje šta to konkretno znači? Ja sam pokušala da u ovom radu dam odgovor na ovo na prvi pogled jednostavno ali vrlo kompleksno pitanje:

Neophodne veštine dečjeg bibliotekara:

1. odgovarajuća stručna sprema,2. profesionalnost u smislu preciznosti pri davanju informacija o knjižnom fondu

dečje biblioteke,3. dobre karakterne osobine: da bude prijatan u razgovoru sa decom, njihovim

roditeljima koji ih uglavnom učlanjuju u biblioteku, sa njihovim učiteljima, nastavnicima i ostalim licima koja dolaze sa decom u posetu biblioteci; da na najbolji način približi biblioteku deci tj. decu biblioteci,

4. da bude i pedagog i psiholog, što znači da razume dečje potrebe i da shvati njihove afinitete,

5. da stalno radi ankete o tome koje knjige se najviše čitaju, koje treba nabaviti a deca ih traže, koliko je bilo poseta biblioteci itd.,

6. vrši konstantan nadzor tj. stara se o deci za vreme njihovog rada u čitaonici,7. radi statistiku pročitanih knjiga, i8. pre svega je lojalan, tj. najbolji i najveći dečji prijatelj.

13https://encryptedtbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSC)0bRsj_D50u_ofl vCgPIKH-

CuwAXwzumdDW-AGgZpM3zPYRra (preuzeto 18.02.2014).

28

То је ujedno i sadržaj IFLI-nih smernica za bibliotečki usluge za decu.14

Od posebnih uslova koji su važni detetu za izbor knjige u vezi sa radom biblioteke najvažniji su:

1. umetnička vrednost dečje knjige,2. format knjige i estetika,3. ilustracije,4. veličina slova,5. izbor pisma (ćirilica za mlađu decu)6. raznovrsnost knjiga vezana za različite faze dečjeg razvoja.U današnje vreme interneta, fejsbuka, igrica teško je privući decu poprilično

starom mediju zabave, knjizi, zato je neophodna stalna promocija knjige i čitanja. Kako to postići, primer dečjeg odeljenja „Narodne biblioteke Radislav Nikčević41 u Jagodini kao i čitaonica seoskih biblioteka u okolini grada koje ulaze u sklop ove matične ustanove:

> prvo i osnovno u ovom vremenu kada je svaki dinar značajan, smanjenje godišnje članarine sa njenog punog iznosa na 2/3 kada se deca učlanjuju kolektivno preko škole, ovom prilikom novac prikuplja učitelj, nastavnik i time obezbeđuje i sebi kategoriju besplatnog članstva što ujedno daje motiv za što češće posete dečjem odeljenju i školske časove koji se u njemu održavaju;

> pružanje raznovrsne bibliotečke građe;> likovne radionice koje vodi pedagog u saradnji sa profesorom engleskog jezika;> posete vrtića, gde se najmlađi prvi put sreću sa različitim formatima slikovnica i

knjiga pričica;> posebni programi za decu - pripovedački časovi u saradnji sa školama;> predstave za decu;> maskembali, veoma uspešan i posećen, Pipi Duga Čarapa, u čijoj je organizaciji

i izradi maski učestvovao i pisac ovog teksta;> elektronski časopis za decu odobren od strane Ministarstva za kulturu i

informisanje: Slova na struju, po uzoru na nekadašnju štampanu verziju dečjeg časopisa Gorocveta,

14

U njima stoji da kvalitetna biblioteka za decu pruža deci neophodne veštine za učenje tokom celog života

i za pismenost, osposobljavajući ih da učestvuju i doprinose svojoj zajednici. Ona treba neprekidno da

reaguje na promene u društvu i da zadovoljava informacione i kulturne potrebe dece, kao i njihove potrebe

za zabavom i razonodom. Sva deca treba da poznaju svoju lokalnu biblioteku, da se u njoj osećaju udobno i

da vladaju veštinama koje su neophodne za snalaženje u bilo kojoj biblioteci.

29

> učenje roditelja da pretražuju elektronsku bazu Dečjeg odeljenja preko interneta, programa Cobiss Nbja, kako da koriste štampanu bibliotečku građu,

> pomoć pri učenju čitanja i promovisanje knjige i druge vrste građe i svakako najvažnije

> podsticanje dece da od malih nogu koriste biblioteku jer se na taj način povećava verovatnoća da će i u budućnosti biti njeni korisnici.

Ciljna grupa je šarolika, nju sačinjavaju: bebe, mala deca, deca predškolskog uzrasta, školskog uzrasta, njihovi roditelji kao i drugi članovi porodice, vaspitači, učitelji, nastavnici... svi oni na koje su deca upućena.15

Problemi vezani za prostor dečjeg odeljenja:

• dečje biblioteke (odeljenja) redovno ulaze u sastav javne biblioteke, obično su u prizemlju zgrade kako bi bile dostupne svojim najmlađim korisnicima;

• prilikom razmeštaja treba posebno obratiti pažnju na uređenje prostorija, posebno da postoji sala (čitaonica) za časove priča, adekvatan nameštaj, garderober i umivaonik;

• dečje odeljenje (biblioteka) treba da bude u globalu privlačno, deci interesantno mesto, uzbudljivo gde deca trebaju da se osećaju tako da su uvek dobrodošla.

Bibliotečka građa:

• opredeliti se za raznovrsnost bibliotečke građe,• bibliotečka građa mora biti prilagođena kako polu deteta tako i njegovom

uzrastu;• knjige deca vole u različitim oblicima tj. formatima;• mora postojati pored alfabetskog i sistematski katalog;• sve knjige najpre treba podeliti na srodne grupe a zatim svaka grupa prema

dečjim uzrastima;• pored kataloga treba uraditi i decimalnu klasifikaciju po UDK sistemu:decimalna klasifikacija gde postoji IO grupa od 0-9, a svaka grupa dalje se deli na

IO podgrupa.

Primer nemačke dečje biblioteke:

■ knjige slike,

15 Milica Matijević, Umeće čitanja za početnike (Lazarevac: Biblioteka „Dimitrije Tucović") rad.

30

■ pripovetke za mlađu i srednju decu,■ narodne umotvorine,■ pustolovna dela,■ literatura za odraslu decu - proza, lirika, ep, drama,■ poučna literatura - istorija, prirodopis (geografija)■ udžbenici.

ZAKLJUČAK:

Danas sanjamo o takvoj dečjoj biblioteci (odeljenju) koje će moći svojom organizacionom strukturom, osobljem, i prostorom da jednom detetu korisniku usluga biblioteke ostvari kvalitetan život u okviru dobrog društva. To je malo teško postići u sadašnjim uslovima ali nije ni nemoguće. Rad, rad, i samo rad to je moja deviza, kako na sebi tako i na usavršavanju tima, jer za uspešno poslovanje potrebna je pomoć svih kreativnih ljudi, entuzijasta i pregalaca. Smatram da je početak ostvarivanja jedne takve vizije upitnik o tome koliko su korisnici zadovoljni uslugama biblioteke, to je početak stvaranja kvalitetnog okruženja u kome će se deca osećati kao kod svoje kuće i moći da istražuju omamljujuće pustolovine kroz svet knjiga koja dečja biblioteka pruža.

31

PRIMENA ALFABETSKOG KATALOGA U ZAVIČAJNIM ZBIRKAMA OPŠTINSKIH NARODNIH BIBLIOTEKA POMORAVSKOG OKRUGA

Sažetak:U radu su prvo objašnjeni pojmovi kao što su: zavičajna građa, zavičajna zbirka i

zavičajno odeljenje a posebna pažnja je posvećena određivanju odnosa koji imaju ova dva poslednja pojma. Objašnjen je i pojam alfabetskog kataloga i njegovih pojavnih vidova: Usnog, štampanog i elektronskog, postojeća zakonska regulativa koja se odnosi na ovu oblast bibliotečke delatnosti a zatim se prešlo na utvrđivanje primene alfabetskog kataloga u opštinskim narodnim bibliotekama Pomoravlja. Primena alfabetskog kataloga je proučavana u pomoravskim bibliotekama po redosledu nastanka istih, prvo u Jagodini, pa onda u Svilajncu, Ćupriji, Paraćinu, Rekovcu i Despotovcu. Dat je prikaz prošlog, trenutnog i planiranog stanja u zavičajnim zbirkama pomoravskim biblioteka. Grafički je istaknut odnos primene lisnog i elektronskog alfabetskog kataloga prema obimu zavičajne građe (zavičajne monografske, zavičajne serijske publikacije jer su najzastupljenije u ovim bibliotekama). U prilogu rada nalazi se i adresar ovih biblioteka.

Ključne reči: bibliotečka delatnost, bibliotečki fond, zavičajno odeljenje, odeljenje dokumentaristike i zavičajne građe, zavičajna služba, zavičajna zbirka, zavičajni fond, zavičajna građa, zavičajna publikacija, zavičajna monografska publikacija, zavičajna serijska publikacija, zavičajna periodika, zavičajna neknjižna građa, zavičajna rukopisna građa, legat, spomen-soba, zavičajna bibliografija, zavičajna monografija, zavičajni pesnik, zavičajac, bibliotečki katalog, predmetni katalog, stručni katalog, topografski katalog, hronološki katalog, alfabetski katalog, imenski katalog, abecedni katalog, lisni katalog, kataloški listić, odrednica, štampani katalog, program biblio, elektronski katalog, elektronska baza podataka Srbije (COBISS.SR), elektronska baza podataka jagodinske biblioteke (COBISS.SR : NBJA http://www.jabooka.org.yu/ ).

„Zavičaj je uporište koje daje i uzima, nudi i zahteva. Nudi osećanje pripadnosti jednom užem svetu, koje obezbeđuje stabilnost pripadanja. "Analogno tome, „zavičajni fond je jedan od mostova koji vezuje mesto našeg porekla sa mestom našeg sveukupnog življenja.”16

Zavičajni fond, a istog značenja je po meni i termin zavičajna zbirka je deo nacionalnog fonda za određenu sredinu tako da mora biti sveobuhvatna kako bi se obezbedili podaci za dalja izučavanja materijalne i duhovne kulture zavičaja.

16 O zavičajnim bibliotečkim fondovima : kratak osvrt na rad Zavičajne zbirke Narodne i

univerzitetske biblioteke Tuzla / Sabina Babajić II DIVAN - časopis za kulturu

32

Zavičajna zbirka sakuplja, obrađuje, čuva i daje na korišćenje knjižnu i drugu građu koja sa istorijskog, kulturnog, političkog, urbanističkog, literarnog i drugih aspekata govori o životu i razvoju zavičaja u prošlosti i sadašnjosti.

U zavičajnoj zbirci se skupljaju:

□ publikacije objavljene u zavičaju;□ publikacije autora zavičajaca, a objavljene su bilo gde;□ sve što je objavljeno o zavičaju ili o njegovim ljudima (ili samo pojedincima), bez obzira na mesto objavljivanja.

„Zavičajni fond i katalozi biblioteka vrše funkciju informacionog centra i, u saradnji sa zavičajnim muzejom, arhivom, omogućavaju istraživački rad i kompletno izučavanje svih vidova života, razvoja i stvaralaštva određene sredine. Sa autentičnim materijalom u svojim zbirkama fond je sastavni deo

i n

opštinskog sistema informisanja.” Iako se u poslednjoj rečenici ovog teksta može primetiti da je termin zavičajna zbirka podređen terminu zavičajni fond, odnos ovih pojmova je veoma kompleksan a iz sledećeg crteža možete videti moje viđenje ovog problema.

ZAVIČAJNO ODELJENJE

zavičajna zbirka (fond) npr.: serijskih publikacija

zavičajna zbirka (fond) npr.: monografkih publikacija

zavičajna građa ilizavičajne publikacije :(npr. monografskapublikacija, serijska publikacija)

Po ovom sistemu piramide na dnu lestvice naći će se zavičajne publikacije, tj. zavičajna građa, kao najmanje jedinice sistema npr.: knjige, stare i retke knjige, periodične publikacije, separati, udžbenici, almanasi, kalendari, kartografske publikacije, muzikalije, grafičke mape i gravire, audio i

17 Osnovi bibliotekarstva : skripta za kandidate koji pola'u stručni bibliotekarski ispit / Dr

Vladimir Jokanović, Leposava Čukić II Narodna biblioteka Srbije.- Beograd, 1991, str. 43.

33

vizuelni materijal, sitan bibliotečki materijal (plakati, leci, programi manifestacija, pozivnice, prospekti, propagandni materijal), rukopisna građa, službeni materijal, dokumentaciono-informacioni materijal opštinskih organa uprave, društveno-političkih organizacija, škola, kulturnih i sportskih udruženja i društava koja imaju trajnu vrednost - žuti deo piramide, zatim sledi viši nivo koji predstavlja formirana zavičajna zbirka od određenih zavičajnih publikacija, npr.: zbirka monografskih publikacija predstavljena je narandžastom bojom ili zbirka serijskih publikacija formirana od određenog broja periodičnih glasila, predstavnjena na slici ljubičastom bojom a kao najviši i ujedno najobuhvatniji pojam dolazi vrh piramide zelene boje a to je zavičajno odeljenje koje u sebi sadrži i zbirku monografskih, i zbirku serijskih publikacija, i takođe ostale zbirke sastavljene od drugih oblika zavičajne građe.

Pošto sada znamo šta čini zavičajnu građu jedne zavičajne zbirke, odnosno fonda u zavičajnom odeljenju jedne opštinske narodne biblioteke možemo preći na razmatranje sledećih bitnih pitanja:

□ Kako na najbolji način obraditi bibliotečki materijal zavičajne zbirke?□ Koji katalog izabrati u zavisnosti od vrste zavičajne građe?□ Kako obezbediti maksimalne uslove za smeštaj i čuvanje vrednih zavičajnih

zbirki?□ I najvažnije pitanje: šta uraditi u slučaju da trenutno ne postoji nijedan

zakonski propis koji bi obavezivao narodnu, opštinsku biblioteku da se pozabavi formiranjem zavičajnih fondova?

S obzirom da je zavičajni fond ustvari „ zavičajna biblioteka u malom” mora da ima sve kataloge koje ima i njegova biblioteka i još neke posebne. Glavni katalog zavičajnog fonda je imenski (autorski) tj. alfabetski katalog. U zavisnosti od organizovanost! jedne narodne biblioteke i od toga da li ona ima zavičajno odeljenje, ili samo dobro sređenu zavičajnu zbirku tj. zbirke, alfabetski katalog se može pojaviti u:

□ lisnom,□ štampanom□ ili elektronskom obliku.

Lisni alfabetski katalog sadrži kataloške listiće i onih bibliotečkih publikacija sa kojima zavičajna zbirka ne raspolaže jer se nalaze u nekoj drugoj radnoj organizaciji na teritoriji zavičaja ili van njega. Ovaj tip alfabetskog kataloga je prvi koji je počeo da se primenjuje i samim tim je i najrasprostranjeniji jer ga je većina biblioteka sačuvala i pored primene mnogo bržih štampanih i elektronskih kataloga. Kataloški listić na kome se obrađuje zavičajna građa mora da sadrži njen najpotpuniji mogući opis, opis kakav se primenjuje i u nacionalnoj biblioteci jer se ovim putem predstavlja nacionalno

34

blago jednog naroda, a da bi se razlikovao od kataloških listića ostalih bibliotečkih publikacija predlaže se da bude u drugoj boji.

Narodna biblioteka Srbije je 1953. godine uputila obavezujući predlog svim opštinskim narodnim bibliotekama da počnu sa formiranjem zavičajnih fondova a na Prvom savetovanju bibliotekara iste godine ovaj predlog je uobličen u zaključak: „Sve bibliotečke ustanove, na čijoj teritoriji je u vremenu od 1884. do 1918.godine postojala izdavačka delatnost, treba da prikupe sve knjige, brošure, novine i časopise, koji će se koristiti za naučne i bibliografske svrhe.”18 Već na Drugom savetovanju bibliotekara i knjižničara sledeće 1954. godine donet je zaključak da je „..izrada lokalnih bibliografija i prikupljanje građe o određenom mestu obaveza svih biblioteka.” 1 Zaključci sa ovih savetovanja su takoreći prvi pokušaji da se ozbiljno pristupi problemu koncipiranja zavičajnih zbirki. Prvi Zakon o bibliotekama iz 1960. godine i Pravila o radu matičnih biblioteka20, kao i svi kasniji zakoni do 1994. i Desetogodišnji program razvoja bibliotekarstva 1971-1980. godine21, određenim članovima i poglavljima su OBAVEZALI opštinsku narodnu biblioteku na formiranje i održavanje zavičajnog fonda. Dalji razvoj bibliotečkog zakonodavstva vezanog za stvaranje zavičajnih zbirki uslovio je donošenje raznih standarda, uputstava ah najznačajnije je Metodsko uputst\>o za formiranje i vođenje zavičajnih fondova u opštinskim narodnim bibliotekama, koje je razmatrano i usvojeno na Savetovanju u Nišu u oktobru 1982. godine. 22 Međutim, pored dobre namere stručnih bibliotekarski!! lica, sijaseta donesenih zakona, standarda, uputstava, priručnika, kao i ZAKONOM PROPISANE OBAVEZE za postavljanje i vođenje zavičajnih zbirki prema podacima iz 1999. godine samo 40 od 192 opštinske narodne biblioteke je uspelo da formira svoju zavičajnu zbirku. Prema izveštajima narodnih biblioteka, njih 47 obrađeni fond predstavile su kroz 70 alfabetski^ 15 predmetnih, 23 stručna, 12 hronološki!!, Il topografski kataloga, za serijske publikacije formiraju se samo IO kataloga i 19 ostalih, a o kartotekama nema izveštaja. U velikoj meri ovakvo stanje zavičajnih fondova u opštinskim narodnim bibliotekama u Srbiji prouzrokovano je novim Zakonom o bibliotečkoj delatnosti iz 1994. godine u kome se ne predviđa i nigde izričito ne pominje obaveza biblioteka da imaju zavičajne zbirke a još manje zavičajna odeljenja u svom sastavu.

18Zaključci Prvog savetovanja bibliotekara.

19Drugo savetovanje bibliotekara i knjiničara Srbije. - Beograd, 27-28. 12. 1954. i Uputstvo o unutrašnjem

uređenju i rukovođenju sredskim bibliotekama (či. 5, 6, 7 odnose se na zavičajni fond). 20

Zakon o bibliotekama II Slu'beni glasnik SR Srbije, 1960, br. 48 (či.38). 21Desetogodišnji program razvoja bibliotekarstva u Srbiji 1970-1980. - Beograd, 1971, (str.

34-37).22

Metodsko uputstvo za formiranje i vođenje zavičajnih fondova u opštinskim narodnim

bibliotekama / Desanka Stamatović //Zajednica biblioteka, 2, 1982.

35

Opštinske narodne biblioteke pomoravskog okruga prema ovim podacima nisu se mogle pohvaliti bogatim i precizno organizovani zavičajnim fondovima.

Pomoravski okrug obuhvata 6 opština pa tako imamo 6 opštinskih narodnih bibloteka koje su predmet ove teme, a to su:

□ jagodinska□ svilajnačka□ ćuprijska□ paraćinska□ rekovačka i□ despotovačka biblioteka.

NARODNE BIBLIOTEKE POMORAVSKOG OKRUGA

Република Србија

36

I. NARODNA BIBLIOTEKA „RADISLAV NIKČEVIĆ” JAGODINA

Istorijat (šta bi sve trebalo da biblioteka poseduje od zavičajne građe)

Prve podatke o ovoj najstarijoj biblioteci u Pomoravlju nalazimo u izveštaju Društva srpske slovesnosti iz 1851. godine gde se ovo „Čitalište jagodinsko” pominje kao korisnik Glasnika Društva.23 Period 1858-1860. godine karakteriše slabo napredovanje čitališta „...jer članovi njegovi neće da plaćaju članarinu.” U svom prvom broju 1869. godine list Srbija potvrđuje da je Čitalište obnovljeno, da su osnovane nedeljna škola i pozorišna družina.

Jagodinsko čitalište te 1869. godine krajem marta broji 80 članova, a jedan od svakako najistaknutiji!} je poznati srpski pesnik i slikar ĐURA JAKŠIĆ, pisac političkih satira i pripovedaka koji u periodu od 1870-71. godine živi i radi u Jagodini.

„Čitalište se pominje poslednji put u izveštaju iz 1875. godine, kada pomoćnik okružnog načelnika piše da je Čitalište prestalo da radi januara 1874, pošto je u njegovim prostorijama smešten III razred realke. Ovo je, jednim dopisom iz Jagodine od 19. februara 1881. godine, okružni načelnik potvrdio da se Čitalište ugasilo krajem januara 1874. godine i od tada više ne radi. Istovremeno, načelnik javlja da knjige čitaoničke sud ovdaš. opštine nije mogao iznaći niti saznati kud su. U dopisu se takođe, nagoveštava mogućnost ponovnog otvaranja čitališta, ali nema podataka daje to i učinjeno.”24

Danas - (funkcija matičnosti i njen uticaj na formiranje zavičajnih zbirki u bibliotekama pomoravskog okruga ili šta se mora učiniti) Odlukom ministra kulture Republike Srbije Narodna biblioteka u Jagodini je određena da vrši matičnu funkciju za područje pomoravskog okruga a ista je precizno

23 Srpski rječnik / Vuk Stefanović Karadić. - Beč, 1852.24Čitališta u Srbiji u XIX veku / Dr Desanka Stamatović . - Beograd, 1984, str. 174.

37

definisana Zakonom o bibliotečkoj delatnosti. Mreža biblioteka Pomoravlja je veoma raznovrsna i omogućava stvaranje jakog bibliotečko-informacionog centra ove regije. U sistemu registrovanih biblioteka su svi tipovi biblioteka od narodnih, mesnih-sreskih, do školskih i specijalnih.

MREŽU BIBLIOTEKA POMORAVSKOG OKRUGA čine:

1 MATIČNA BIBLIOTEKA - Narodna biblioteka „Radislav Nikčević41 u Jagodini

5 OPŠTINSKIH NARODNIH BIBLIOTEKA:□ Resavska biblioteka u Svilajncu□ Narodna biblioteka „Dušan Matić” u Ćupriji□ Narodna biblioteka ,,Dr Vićentije Rakić” u Paraćinu□ Narodna biblioteka „Ribnikar” u Rekovcu□ Narodna biblioteka „Resavska škola” u Despotovcu

8 MESNIH - SEOSKIH BIBLIOTEKA (u jagodinskoj opštini)(Belica, Bunar, Glavinci, Glogovac, Donji Račnik, Duboka, Kočino Selo i Šuljkovac)

1 BIBLIOTEKA U RADNOJ ORGANIZACIJI - Zdravstveni centar u Ćupriji

14 ŠKOLSKIH BIBLIOTEKA U SREDNJIM ŠKOLAMA Jagodina (4)Svilajnac (2)Ćuprija (2)Paraćin (4)Rekovac(1)Despotovac (1)

27 ŠKOLSKIH BIBLIOTEKA U OSNOVNIM ŠKOLAMAJagodina (10)Svilajnac (1)Ćuprija (3)Paraćin (6)Rekovac(2)Despotovac (5)

38

Na svom matičnom području Narodna biblioteka:□ VODI OKRUŽNI REGISTAR BIBLIOTEKA koji sadrži podatke o prostoru,

opremi, knjižnom fondu, kadru i korisnicima svih tipova biblioteka. Paralelno sa ovim formirana je elektronska baza podataka u sklopu jedinstvenog programskog paketa mreža biblioteka Srbije koja se svake godine ažurira podacima tekućeg poslovanja biblioteka.

□ VODI KATALOG BIBLIOTEČKI GRAĐE, pre svega, povezivanjem narodnih biblioteka u jedinstveni informacioni sistem čime se dostupnim čine svi bibliotečki fondovi (za pretraživanje).

□ PRUŽA STRUČNU POMOĆ BIBLIOTEKAMA u radu kod sređivanja knjižnog fonda, nabavke knjiga, inventarisanja i stručne obrade bibliotečkog materijala, zatim kod izrade kataloga, automatizacije poslovanja, u radu sa korisnicima, u vođenju bibliotečke statistike, u organizovanju kulturnih programa i sl.

□ VRŠI NADZOR NAD STRUČNIM RADOM BIBLIOTEKA starajući se tako o primeni standarda i propisa koji definišu rad i uslove za obavljanje bibliotečke delatnosti.

□ STARA SE O USAVRŠAVANA BIBLIOTEČKI!! KADROVA organizovanjem seminara, savetovanja i predavanja o aktuelnim pitanjima iz savremene bibliotečke prakse. Istovremeno se vrše i obuke bibliotečkih radnika za obavljanje pojedinih procesa rada biblioteke.

□ PRATI I PROUČAVA STANJE, POTREBE I USLOVE RADA U BIBLIOTEČKOJ DELATNOSTI

□ PREDLAŽE MERE ZA UNAPREĐENJE BIBLIOTEČKE DELATNOSTI I NJIHOVO SPROVOĐENJE

Danas - (trenutno stanje u zavičajnom odeljenju u jagodinskoj biblioteci)

ZAVIČAJNO ODELJENJE

rukovodilac: viši knjižničar Snežana Aleksandrović

Narodna biblioteka „Radislav Nikčević” u Jagodini zahvaljujući zakonskoj regulativi koja se odnosi na njenu matičnost za ceo pomoravski region obavezna je da u svom sastavu ima pored dečijeg i zavičajno odeljenje. Fond zavičajnog odeljenja čini deo nacionalnog fonda za područje Jagodine a sadrži:

39

□ PUBLIKACIJE KOJE SE SVOJIM SADRŽAJEM ODNOSE NA JAGODINU,

□ GRAĐU KOJA JE NASTALA, OBJAVLJENA ILI ŠTAMPANA NA TERITORIJI JAGODINE NEZAVISNO OD ROĐENJA STVARAOCA

□ STVARALAŠTVO ISTAKNUTIH KULTURNIH I DRUGIH JAVNIH RADNIKA KOJI SU ROĐENI JAGODINCI BEZ OBZIRA GDE SADA ŽIVE I GDE OBJAVLJUJU SVOJE RADOVE.

Zavičajna građa ovog odeljenja je dugo bila deo fonda Odeljenja stručne knjige i sadržavala je uglavnom monografske publikacije i vrlo malo zavičajne periodike. Danas je zavičajno odeljenje izdvojeno, nalazi se na spratu bibliotečke zgrade, u zasebnoj kancelariji gde su fizički odvojene zavičajne publikacije u zavisnosti od njihove vrste.

Zavičajno odeljenje ima ulogu informativnog sistema jer omogućava naučno-istraživački rad tako daje neophodan izvor podataka za:

□ upoznavanje istorije Jagodine,□ praćenje sadašnjih dešavanja,□ dugoročno planiranje razvoja,□ organizovanje izložbi, jubileja i ostalih manifestacija,□ izradu monografija,□ izradu zavičajnih bibliografija□ popularisanje zavičaja.

Ovo odeljenje je formirano 2000. godine prema stručnim normativima i metodskom uputstvu za rad sa ovim specifičnim bibliotečkim materijalom.

SASTAV: (ukupno: 1200 bibliografskih jedinica)

□ ZBIRKA MONOGRAFSKIH PUBLIKACIJA;□ ZBIRKA SERIJSKIH PUBLIKACIJA (zavičajna periodika: nedeljnik „Novi put”);□ ZBIRKA NEKNJIŽNOG BIBLIOTEČKOG MATERIJALA:

40

(pres-kliping,25 plakati, pozivnice i kolekcija letaka26, fotografije

7, geografska građa,

ordenje dobijeno povodom značajnih jubileja,priznanja, diplome, plakete, povelje);

□ ZBIRKA RUKOPISNE GRAĐE;□ ZBIRKA IZDANJA OPŠTINSKIH ORGANA, USTANOVA I SLUŽBI;□ POSEBNA KOLEKCIJA : KNJIGE KOJE JE IZDALA NARODNA BIBLIOTEKA (časopis „Gorocvet”)28I□ FOND STARE I RETKE KNJIGE

□ LEGAT29 PORODICE ARANĐELOVA (smešten na odeljenju

25 Isečci iz novina (press clipping) se prikupljaju kako iz zavičajne periodike tako i iz periodike sa

drugih geografskih područja ako su tekstom vezani za zavičaj. Osim isečaka koji se odnose na

biblioteku skupljaju se i isečci sa različitim temama: istorijat pojedinih udruženja, ustanova, o

manje poznatim događajima, biografije ljudi koji su svojim radom obogatili zavičajnu kulturnu

istoriju.26 Plakat je pisan, štampan, čitan ili ilustrovan oglas na papiru, koji se lepi na javnim mestima da

bi privukao prolaznikovu pažnju. Letak se štampa na manjem formatu do 29 cm dužine i 15 cm

širine i sadrži kraći tekst. Pozivnica je ujedno poziv na skup i obaveštenost o pojedinom događaju.

Zahvaljujući stručnom radu urednika Kultumo-umetničkog programa biblioteke „Radislav

Nikčević” u Jagodini, Vesni Crnković postoji znatna zavičajna zbirka pozivnica kako onih za dečije

predstave, takmičenja tako i najave stručnih predavanja i skupova.

27Fotografija izloga dečije biblioteke, slikana u decembru mesecu 2004.godine inače deo velike

zavičajne zbirke fotografija zavičajnog odeljenja biblioteke „Radislav Nikčević” u Jagodini.

28 Časopis za decu „Gorocvet” uređuje i izdaje Narodna biblioteka „Radislav Nikčević” u Jagodini a

sadrži mnoštvo literarnih radova dece osnovih škola u Jagodini i okolini, zabavne kvizove i nove

informacije o dečijim kulturnim programima u biblioteci, zatim dosta korisnih informacija o

poznatim srpskih piscima i pesnicima koji potiču iz zavičaja ili njegove šire okoline. Uređuju ga i

vode: viši bibliotekar Mirjana Moravčević, urednik kulturno-umetničkog programa biblioteke

Vesna Crnković, bibliotekar dečijeg odeljenja Snežana Vulić, upravnik biblioteke Milun Vasić i

poznati zavičajni dečiji pesnik i ilustrator Predrag (Peđa) Trajković, miljenik jagodinske dece.

29Po uzoru na ostale gradove u Srbiji i u ovoj biblioteci ima zaduzbinarstva i to u vidu čitave

biblioteke legata, tj. poklon-zbirke ugledne porodice Aranđelova iz Jagodine. Zbog svoje

41

za odrasle korisnike)

□ FOND STARE I RETKE KNJIGE

Najznačajniji deo zavičajne građe predstavlja fond stare i retke knjige a čini ga oko 1300 knjiga, od kojih je 13 spomenika kulture, 120 knjiga štampanih do kraja 19. veka i 260 retkih primeraka nastalih u ratnim godinama. Ostali deo fonda čine bibliofilska izdanja, numerisana i potpisana, knjige sa posvetom i minijaturni primerci.

Odvojeno se čuvaju vredne:

kolekcije knjiga Srpske književne zadruge

Biblioteka srpskih i starih pisaca u izdanju Narodne prosvete i zbirka izdanja Knjižarnice Gece Копа.

Najstarija knjiga koju zavičajno ode ljenje poseduje je Žitije Petra

Velikog Zaharija Orfelina (1772)30, Ia među najvrednijim su i Istorija različitih slovenskih naroda Jovana Rajića (1794) i Gramatika italijanska namenjena ilirskoj omladini autora Vićentija Ljuštine iz 1794. godine. Stara i retka knjiga kao dobro od posebnog kulturnog i istorijskog značaja čuva se u

aktuelnosti ova biblioteka celina je smeštena na odeljenju za odrasle korisnike gde je izdvojena na posebnoj

polici i obeležena natpisom:

Legat porodice Aranđelović. Po pravilu bibliotečko osoblje ne izdaje na korišćenje publikacije

koje ona sadrži masovno zato što su to uglavnom dela SKZ i uglavnom su namenjena studentima i

profesorima književnosti.30 Žitije Petra Velikog jedna je od najraskošniji!! srpskih knjiga 18.veka. Prva je slovenska monografija o

jednom ruskom caru. Istovremeno je i najobimnije delo srpske barokne istoriografije. Pisana je slaveno-

serpskim jezikom. Posebnu vrednost predstavlja njena grafička oprema којије izradio sam Orfelin. Knjiga

sadrži portret Petra Velikog, zatim veliki broj medalja sa njegovim likom, ali i ambleme sa motivima

poznatih događaja toga doba. Tu su i slike ordenja carice Katarine i Aleksandra Nevskog, kao i nekoliko

geografskih karata Nemačke, Holandije, Danske, Poljske, Švedske, Engleske i Francuske. Štampana je

1772. godine u Veneciji u štampariji Grka Dimitrija Teodosija. Primerak koji poseduje biblioteka u

Jagodini drugi je tom knjige i predstavlja drugi sačuvani primerak potpisanog izdanja u na prostorima

bivše Jugoslavije.

42

svom izvornom obliku, pod posebnim uslovima. Koriste se samo njihove mikroforme i fotokopije.

Kao član baze podataka COBISS.SR Narodna biblioteka „Radislav Nikčević” u Jagodini je oformila svoju bazu podataka i njeno je pretraživanje na ovaj način omogućeno preko interneta. U prilogu pretraživanje, popularno nazvan ,,worms”.

baze rezulta pozajmi« podešt infor-podatat pretra pretra zapis košaru prodić Vanje macij« pomoi C0B1SS.S(baza podataka u sistemu COBISS.SR: NBJA <http://www.jabooka.org.yu/ >)

^Pozajmica nije automatizovana

* baze podataka pretraživanje rezultati pretraž. zapis košarica pozajmica, produž. podešavanje informacije pomoć cobiss.sr

Predlozi? Pošaljite

©1997-2005 IZUM

ih na: vbsuser@nbs.bg.ас.yu

Као rezultat ovog pretraživanja dobijamo korisnički listić sa sledećim podacima koji nam govore da se knjiga autora Đure Jakšića sa naslovom Izabrana dela. 2, u izdanju Prosvete iz Beograda, štampane 1948. godine nalazi u zavičajnom odeljenju jagodinske biblioteke a to potvrđuje oznaka (Z) ispred prezimena Jakšić u donjem delu listića.

Ovako postavljen elektronski katalog je najsavremenije sredstvo za pronalaženje podataka ne samo o zavičajnim publikacijama već o svim vidovima bibliotečke građe.

Budućnost - (šta možemo očekivati od zavičajnog odeljenja)

U razgovoru sa rukovodiocem zavičajnog odeljenja u Jagodini stekla sam utisak da je unos svih vrsta zavičajne građe intenziviran pri samom početku primene jedinstvenog sistema elektronske baze podataka. Do sada je unos tretirao najvećim delom monografske publikacije jer je serijskih publikacija znatno manje na ovom odeljenju, ali to ne znači da u dogledno vreme nećemo imati jednu ogromnu bazu podataka koja će u sebi obuhvatiti sve za šta je nekada bilo potrebno izraditi posebne vrste kataloga, npr.; alfabetski katalog serijskih publikacija, neknjižne građe, muzikalija, stare i retke knjige. Sada ćemo umesto da listamo staru i nadasve nefunkcionalnu kartoteku lisnog alfabetskog kataloga da iz svojih fotelja vidimo na internetu jednostavnom pretragom da li recimo zavičajno odeljenje u Jagodini ima zbirku poezije Baja Džakovića Ра, šta?31 i saznamo kada je ona objavljena a takođe koja još dela ovog autora biblioteka poseduje.

11 Pa, šta? / Bajo Džaković. - Jagodina, 2003.

44

2. RESAVSKA BIBLIOTEKA SVILAJNAC

Istorijat (šta bi sve trebalo da biblioteka ima od zavičajne građe u svojim fondovima):

Grupa građana varošice Svilajnca, sveštenici Milisav Bogosavljević, Pavle Krstić i Nikola Popović, trgovac Kosta Dimitrijević i sreski lekar Vladislav Jasnevski 3. IV 1868. godine podneli su molbu za otvaranje čitaonice. Molba je priložena uz pravila buduće čitaonice. Čitaonica „Omladine resavske” otvorena je IO. avgusta 1868. godine sa 86 članova (5 učitelja, I profesor, 3 sveštenika, 14 činovnika, I komandir,! domaćica, 40 trgovaca i 19 zanatlija) a smeštena je u zgradu osnovne škole gde su se članovi redovno sastajali i čitali novine i časopise a sveštenik Pavle Krstić podnosio književne izveštaje o pojedinim delima. Pored ondašnjih dnevnih listova Čitaonica je ubrzo nabavila i knjige i formirana je biblioteka. Odmah zatim osnovan je pozorišni odsek tj društvo kome je Čitaonica ustupala kulise, pozornicu i garderobu. Sa sastanaka članova Čitaonice potekle su mnoge ideje o:

□ otvaranju prve pošte;□ otvaranju prve apoteke;□ kaldrmisanju glavne ulice;□ izradi regulacionog i nivelacionog plana varoši;□ podizanju železničke stanice;□ podizanju rampe i pristupne stanice u Markovcu;□ podizanju zgrade osnove škole i gimnazije.

Godine 1870. predsednik je bio Jovan Šarić, a već 1871. pokrenut je časopis „Resavski poštonoša”, u istoriji srpske štampe poznat kao „prvi provincijski list u Srbiji”. Izlazio je na 2 strane srednjeg formata i u glavnoj rubrici „Naše domaće stvari” objavljivao dopise iz Srbije i drugih naših krajeva. List je takođe donosio i priloge iz književnosti i nauke, a bio je namenjen učiteljima i sveštenicima. Ovo strateško-političko glasilo je izašlo u svega IO brojeva.

Nešto kasnije 1874. godine Čitaonica „Omladine resavske” brojala je oko 70 članova koji su bili pretplaćeni na oko 17 periodičnih naslova: Beogradske novine, Budućnost, Vidovdan, Glas naroda, Glas Crnogorca, Domišljan, Istok, Javor, Mlada Srbadija, Obzor, Oslobođenje, Otadžbina, Prijatelj mladeži, Sion, Srbske novine, Težak, Škola. Sama 328 knjiga, 5 mapa i 22 razne slike.

U ratovima od 1876. do 1878. godine fond Čitaonice sačuvan je zahvaljujući predanom svešteniku Nikoli Popoviću. Posle rata Čitaonica kupuje jedan broj retkih rukopisnih dela, knjiga, slika, 139 pisama kneza

45

Miloša resavskim vojvodama iz Drugog srpskog ustanka, Trebnik popa Staniše iz Crkvenca - savremenika Stevana Sinđelića, na čijim su koricama bili ispisana dragoceni podaci iz Prvog srpskog ustanka.

Prema izveštaju predsednika Čitaonice Pavla Krstića, 1880. godine imala je 21 naslov novina i časopisa, od čega je 15 bilo domaćih, 3 na nemačkom, 2 na ruskom i I na bugarskom jeziku i 407 knjiga.

Čitaonica „Omladine resavske” radi do 1905. godine kada novim pravilima dobija naziv „Resavska biblioteka” i postaje jedna od prvih javnih narodnih biblioteka u Srbiji.

Danas (šta sve biblioteka poseduje od zavičajne građe, kako se ona prikuplja, da li su formirane zavičajne zbirke i da li se može govoriti o postojanju zavičajnog odeljenja a samim tim razmatrati uopšte primena alfabetskog ili nekog drugog bibliotečkog kataloga)

ZAVIČAJNO ODELJENJE

Rukovodilac: viši bibliotekar Ružica Sibinović-Rajković

U veoma jednostavnoj i prijatnoj konverzaciji sa rukovodiocem zavičajnog odeljenja „Resavske biblioteke” Ružicom Sibinović-Rajković dobila sam potrebne podatke kako bih mogla da uradim sledeću analizu trenutnog stanja u njenom odeljenju.

Ovo zavičajno odeljenje u svom sastavu ima:

□ ZBIRKU MONOGRAFSKIH PUBLIKACIJA;□ ZBIRKU STARE I RETKE KNJIGE;□ ZBIRKU RUKOPISNE GRAĐE;□ ZBIRKU NEKNJIŽNE GRAĐE;□ LEGATE

ZBIRKA MONOGRAFSKIH PUBLIKACIJA

Ova zbirka je formirana prema Metodskom uputstvu... Dr Desanke Stamatović, kao i u skladu sa postojećim standardima o ovoj vrsti bibliotečke građe i zakonskom osnovom

Zbirka broji oko 536 inventarskih jedinica a prema postojećim mogućnostima zavičajne monografske publikacije su obrađene samo Usnim alfabetskim katalogom dok tehničku brzinu omogućuje rad sa programom BIBLIO. Osim lisnog alfabetskog kataloga zastupljen je i predmetni katalog koji je u zavičajnom fondu omogućio jednostavnije pronalaženje odred enih publikacija.

46

ZBIRKA STARE I RETKE KNJIGE

Po popisu ima 211 inventarskih jedinica a najznačajnije su svakako najstarije knjige kao što su:

„Crkveni služabnik” iz 1620. godine štampan u Lavovu u kožnom povezu sa metalnim kopčama, zatim još jedan „Crkveni služabnik” iz 18.veka, „Miloš Obrenović - vojvoda rudnički” - istorijska drama u pet razdela, autora Milenka Maksimovića, štampana u Beogradu 1834. godine. Ne treba svakako zaboraviti i najznačajniji srpski časopis tog doba koji se takođe nalazi na ovom odeljenju „Srbijanku” Sime Milutinovića Sarajlije koja je štampana 1826. godine u Lajpcigu.

Kada govorimo o serijskim publikacijama osim prethodno navedenog časopisa koji svrstavamo u vrlo retke publikacije treba navesti i ostale iz prošlosti ovog područja a to su: „Resava” iz 1904. godine, „Resavski poštonoša” iz 1871. godine koji se nalazi na mikrofilmu zbog zaštite samog materijala od starenja, zatim „Resavski glasnik” iz 1929. godine takođe mikrofilmovan a original se nalazi u „Sveučilišnoj biblioteci” u Zagrebu. S obzirom na to da je „Resavski glasnik” informativno glasilo njegovo izlaženje je ponovo pokrenuto 2001. godine. Osim ovih zavičajno odeljenje poseduje i publikacije koje objavljuju škole i druge organizacije kao što je glasilo učenika gimnazije „Zora” iz 1980.godine ili izdanje fabrike nameštaja „Crvena zastava”.

Prethodno navedene serijske publikacije iako su grupisane prema rečima rukovodioca ovog odeljenja nisu formirane u zbirku te se ne može ni razmatrati njihova obrada.

ZBIRKA RUKOPISNE GRAĐE

Grad Svilajnac nema svoj zavičajni muzej, istorijski arhiv pa je sva odgovornost na zavičajnom odeljenju Resavske biblioteke da pokuša da na najbolji način odbrani od zaborava prošlost, prikupi trenutna kulturna ostvarenja i na taj način ih što bolje predstavi u budućnosti. „Najvažniji vid prikupljanja zavičajne građe, jer pruža najšire mogućnosti je neposredan kontakt sa ljudima, žiteljima sredine koja predstavlja zavičajno područje.”32 Prikupljen materijal mora da ima podatak o vlasniku i datum ukoliko se ni na koji način ne može doći do njegovog originala, ako se radi o emotivnoj vezanosti za isti. Upitnik je dobro sredstvo koje omogućuje bibliotekara da istraži zavičaj i sagleda sveobuhvatnu riznicu informacija koju on krije u sebi.

32

Stanje i perspektive razvoja zavičajnih fondova : (zbornik radova sa savetovawa bibliotekara održanog 14.

i 15. decembra 2000. godine u Čačku) / (urednik Danica Otašević). - 1.izd. - Čačak : Gradska biblioteka

„Vladislav Petković Dis” , 2004. tekst „Iskustva Resavske biblioteke u prikupljanju zavičajne građe” / Ružica

Sibinović - Rajković, str. 172.

47

ZBIRKA NEKNJIŽNOG MATERIJALA

Velika i raznovrsna zbirka fotografija, razglednica, plakata, starih dokumenata.

3. NARODNA BIBLIOTEKA „DUŠAN MATIĆ” ĆUPRIJA

Istorijat (šta bi sve trebalo da ima biblioteka od zavičajne građe)Osnovana je 29.12.1868.godine i do 23.01. iste godine imala je 50 članova i bila

pretplaćena na 16 listova. Broj članova se vremenom postepeno povećava pa 1870. godine ima 62 a četiri godina kasnije 85 članova. Sa 48 groša godišnje koliko je dobijala od članarine i prihodima od beseda 1874. godine Čitaonica je bila pretplaćena na 22 naslova periodičnih publikacija i to na 2 strana jezika. Od Srpskog učenog društva na poklon je dobijala „Glasnik” a knjige nije kupovala pa je 1875. godine imala samo 76 knjiga. Prestala je sa radom 1880/1881.godine.

Biblioteka je ime dobila po pesniku Dušanu Matiću koji je rođen u Ćupriji a veći deo života je proveo u Beogradu.

Danas (šta ima trenutno od zavičajne građe i kako su formirane zavičajne zbirke, po čemu je ova biblioteka jedinstvena u Pomoravlju) Ćuprija je poznata po velikom broju institucija u kulturi a nekoliko manifestacija u ovoj oblasti uživaju određeni ugled i širu popularnost. Oblast kulture reprezentuju mnogobrojne institucije od kojih je najznačajnija Biblioteka „Dušan Matić” a manifestacija „Matićevi dani”.

U biblioteci postoji i SPOMEN-SOBA Dušana Matića, sa njegovim stvarima i čuvenim šalom koji se tradicionalno, svakog septembra, na manifestaciji „Matićevi dani” dodeljuje najboljem mladom pesniku, čija je poetika na Matićevom tragu.

Zavičajno odeljenje nije formirano ali zato ćuprijska biblioteka ima:□ Prethodno pomenutu SPOMEN-SOBU tj. LEGAT DUŠANA MATIĆA;□ ZBIRKU PESAMA ZAVIČAJ ACA;□ MONOGRAFIJE USTANOVA U ĆUPRIJI I□ ZBIRKU STARE I RETKE KNJIGE

LEGAT DUŠANA MATIĆA:□ lične stvari - šal;□ nameštaj: fotelja, radni sto;□ rukopisi koje je ostavio za sobom na radnom stolu;□ knjige koje je dobio na poklon i□ posebna kolekcija knjiga na francuskom jeziku.

48

Spomen-soba je izdvojena i uvek se nalazi pod ključem zbog svoje izuzetne neprocenljive istorijske i kulturne vrednosti a zaštićena je Zakonom o kulturnim dobrima. Smeštaj je prilagoćen predviđenoj površini za normalan rad biblioteke.

ZBIRKA PESAMA ZAVIČAJACANajznačajnija među njima je zbirka pesama ćuprijskog pesnika Zorana

Andrijašovića.NAJZNAČAJNIJE MONOGRAFIJE I KNJIGE ZAVIČAJNOG FONDA

monografije „Zdravstvenog centra u Ćupriji”, „Više medicinske škole”,... то no grafija „Ravanica” knjiga „Ravanica” Bogomira M. Mihajlovića knjiga „Na Moravi Ćuprija” „Neumorni Moravac” Milutina Stojkovića (dobrotvor koji je pomogao rad Više medicinske škole u Ćupriji) monografija „160 godina u Senju”, knjige o selima ćuprijske opštine knjiga „Boj na Ivankovcu”

Na svu zavičajnu građu raspoređenu po pomenutim zbirkama primenjen je lisni alfabetski katalog, sa izradom elektronske baze podataka još nije započeto delom zbog činjenice da celokupni bibliotečki fond broji oko 50 000 knjiga a delom usled nedovoljne računarske tehnologije.

Budućnost (šta možemo očekivati u narednom periodu, još neku novu koncipiram! zavičajnu zbirku ili čak kompletno odeljenje)

Sve ovo je moguće ostvariti s obzirom da još uvek postoji obavezni primerak svih štampanih publikacija na teritoriji zavičaja, da se ova biblioteka uključuje u kulturne manifestacije pa i pobeđuje na pojedinim (takmičenje Hari

, ima poznato kulturno dešavanje poputMatićevih dana, njegovu spomen-sobu koja predstavlja otvoreni prozor u jedandrugi svet, neko drugo vreme daleko po opet na domak ruke, tu blizu, ućuprijskoj biblioteci.

33Fotografija preuzeta sa internet adrese : www.jabooka.org.yu , slikana na regionalnom takmičenju „Hari

Poter” održanom decembra meseca 2004. godine, na slici je ekipa Narodne biblioteke „Radislav Nikčević”

iz Jagodine koja je tom prilikom osvojila 3. mesto. Ova fotografija je inače deo zavičajne zbirke fotografija

smeštene u zavičajnom odeljenju biblioteke u Jagodini.

49

4. NARODNA BIBLIOTEKA „VIĆENTIJE RAKIĆ” PARAĆIN

Istorijat (šta bi sve biblioteka trebalo da poseduje od zavičajne građe)Čitaonica u Paraćinu je otvorena 16. februara 1869. godine i brojala je oko 110

članova koji su svojini ulozima podmirivan sve njene rashode. Uglavnom se izdržavala prihodom od beseda i pozorišnih predstava koje su igrane u njenim prostorijama. Nabavljala je sve hstove koji izlaze u Srbiji, časopise nije pretplaćivala a imala je svega 50 knjiga.

Od opštine Čitaonica nije primala nikakvu pomoć.Danas (šta trenutno postoji u zavičajnim zbirkama ove biblioteke i kako su one

organizovane)

ZAVIČAJNA SLUŽBA34

U Biblioteci radi ukupno li radnika, od čega je 8 angažovano na bibliotečkim poslovima (radu sa korisnicima 6 i nabavci i obradi bibliotečkog materijala 2 radnika). Sakupljanje zavičajne građe obavljaju radnici po potrebi i na osnovu svojih sposobnosti i afiniteta. Zavičajna zbirka nije formirana već se samo prikuplja građa.

- Aktivnosti u 2004. godini -

Služba je organizovala tematske izložbe knjiga, sarađivala sa zavičajnim književnim klubom „Mirko Banjević” i podsticala literarno stvaralaštvo mladih.

U toku iste godine promovisano je više knjiga, organizovane su književne večeri i susreti književnika. Promovisana je knjiga pesama „Bombaj” Žike Markovića. O romanima Zlate Živadinović: „О jagodama i strahu”, „О ljubavi i vinu”, „Šum prolaznosti” i „Neizgovorena reč” govorila je Milica Jeftimijević Lilić, književni kritičar. O poeziji, putopisima i esejima Mome Dimića govorili su pored samog autora i Miroslav Dimitrijević i Tomislav Đokić, članovi Udruženja književnika Srbije. Pesnik Dobrica Erić i izdavačka kuća „Srpska knjiga” iz Rume bili su gosti Biblioteke.

Biblioteka je 27. avgusta priredila susret Gradimira Đurovića, proznog pisca sa decom bez roditeljskog staranja. Doktorska disertacija Sofije Miloradović „Upotreba padežnih oblika u govoru Paraćinskog Pomoravlja” i monografija Zlatoja Lazarevića „О Buljanu i Buljancima” predstavljeni su u

34 Ovaj termin nalazimo u Izveštaju o radu biblioteke ,,Dr Vićentije Rakić” u Paraćinu za 2004. godinu.

50

prostorijama Biblioteke. O romanu ,,S Evom u raj” govorila je Eva Ras, autor i Radmila

Kunčar.Tradicionalnim organizovanje!!! Opštinske smotre recitatora okupljeno je 50

recitatora iz opštine, od kojih su najbolji imali zapaženo učešće na Okružnoj smotri koju je Biblioteka organizovala 26. aprila pod imenom „Pesniče naroda mog” na kojoj je učestvovale 6 opština sa 42 takmičara. Na 36. republičku smotru upućeno je 3 takmičara recitatora.

Biblioteka je bila organizator 8. Đačke likovne kolonije - Grza 2004.Zamišljena u duhu mini akademije, ova pedagoško-edukativna manifestacija je

te godine okupila 30 učenika i isto toliko likovnih pedagoga iz12 gradova u zemlji. Učenici su se konkursom javljali za učešće na koloniji, a selekciju je vršio žiri kolonije koji čini pedagoški savet kolonije. Kolonija propagira ideju o zaštiti životne sredine, zaštiti dece i porodice. Radovi sa kolonije su izlagani u toku godine u različitim prostorima i sredinama.

Registrovan je domen Biblioteke (nbvrackic.org.yu), a izrada Web prezentacije je odložena zbog nedostatka sredstava. Zaposleni mogu da pristupaju sadržajima interneta bez ograničenja.

Problem:

Biblioteka u Paraćinu ne raspolaže adekvatnim prostorom za rad i smeštaj svojih fondova. Nalazi se u posebnoj jenostranoj zgradi koju deli sa Muzičkom školom „Milenko Živković” i koristi zajednički ulaz sa njom. Na spratu je Radnički univerzitet sa odvojenim ulazom. Ukupna površina prostora koji Biblioteka koristi je 445 metara kvadratnih. Prostor nije namenski građen za biblioteku niti je u potpunosti prilagođennjenom radu. Postojeće prostorije (13) nisu funkcionalno povezane, što umnogome otežava obavljanje bibliotečke delatnosti. U bibliotečke svrhe se koristi samo 350 metara kvadratnih, a ostalo je nefunkcionalni prostor (hodnici i hol koje koristi i muzička škola). Zgrada u kojoj je smeštena Biblioteka je građena u drugoj polovini 19. veka a proglašena je za kulturno dobro - spomenik kulture. Poslednji put je renovirana 1974.

Iako je prethodnih godina saniran deo krova koji je prokišnjavao, krajem juna 2004. prokisli su opet isti delovi, pa su voda i vlaga ponovo direktno ugrozili knjižni fond i funkcionisanje Biblioteke. Sto se tiče sredstava za nabavku knjiga ona su izdvajana redovnije nego ranijih godina. Ipak problem popunjavanja knjižnih fondova ostao je i dalje najveći i najozbiljniji problem biblioteke u Paraćinu. Biblioteka nijeobezbedila rast fonda, pa čak ni njegovo održavanje. Fond je zato nedovoljan, delom neaktuelan i ugrožen otuđivanjem, čime je izvorna funkcija biblioteke dovedena u pitanje.

51

Program za 2005. godinu:Planirano:□ organizovanje tribine „Da li je knjiga najbolji drug?” na kojoj će publicista

Biljana Đurđević Stojković govoriti o novim oblicima sektaške mimikrije;□ predstavljanje romana „Slivnik” autora Zorana Ćirića;□ Biblioteka će biti izdavač knjige pripovedaka „Pohvala čoveku” Petra

Kuhtičeka kao i drugog toma monografije Zlatoja Lazarevića;□ 2 promocije knjiga zavičajnih pisaca;□ smotra recitatora „Pesniče naroda mog”;□ apel građanima paraćinske opštine da zaveštavaju svoje poklon- biblioteke.

Danas (organizacija zavičajne službe, primena bibliotečkih kataloga)

Bibliotekar: Slavica Stojanović

U razgovoru sa bibliotekarom zaduženim za zavičajne zbirke paraćinske biblioteke došla sam do sledećih zaključaka:□ zavičajne zbirke nisu u celosti formirane ah to ne znači da ne možemo govoriti o postojanju zavičajne građe, načinima njenog prikupljanja, njenom sadržaju i mogućnostima za dalju obradu;□ zavičajnu građu ove službe čine:• kolekcija knjiga zavičajnih pesnika,

• kolekcija knjiga poznatih fizičara,

• kolekcija knjiga iz prirodnih nauka sa posvetama autora,

• monografije autora koji su pisali o Paraćinu,• kolekcija knjiga na stranim jezicima: engleskom francuskom i nemačkom,• izdanja Enciklopedije Britanike na engleskom jeziku,• kolekcija neknjižne građe: pečat paraćinske Čitaonice iz 1920., plakati, pozivnice, fotografije, pres-kliping (isečci iz novina):npr. veliki broj o kulturnim dešavanjima u paraćinskoj opštini ih o privatizaciji paraćinske cementare,• kolekcija pedagoških časopisa između 2 rata,

• lokalna štampa: jagodinski „Novi put” i paraćinskih „14 dana”,

• LEGAT DR VIĆENTIJA RAKIĆA - OSNIVAČA BIBLIOTEKE I

• LEGAT pravnika Tome Živanovića.

□ Od kataloga zavičajna služba trenutno koristi samo alfabetski katalog a njegova primena je uslovljena specifičnošću same građe koju predstavlja, tako da u zavisnosti da li su u pitanju monografske,

52

serijske publikacije, neknjižna građa, legati, stara i retka knjiga imamo različite alfabetske kataloge. Biblioteka raspolaže sa adekvatnom računarskom tehnologijom ali još uvek nije formirala svoju elektronsku bazu podataka najverovatnije zbog još nepostojanja određenih sredstava za adaptiranje prostorija u kojima radi. Za sada je omogućena primena Usnog alfabetskog kataloga za one zavičajne zbirke koje su koliko toliko formirane.

Budućnost:

Uvođenje nove tehnologije nametnuće neizbežno novu organizaciju samog procesa rada zavičajne službe. Stručnom usavršavanju radnika pokloniće se veća pažnja jer bibliotekarsko znanje podrazumeva i niz specijalizovanih veština za korišćenje moderne tehnologije. Automatizacija rada će usloviti u rekordnom roku pravilno koncipiram) i oformljeno zavičajno odeljenje koje će vrlo brzo moći da se uključi u procese popunjavanja ogromne zavičajne elektronske baze podataka koju danas imamo na internetu. Elektronski alfabetski katalog zavičajnog odeljenja paraćinske biblioteke, zamisao ili skorija realnost, umnogome zavisiće od entuzijazma bibliotekara ali i od pomoći lokalne samouprave. Jedno je sigurno, na kulturnoj mapi grada Narodna biblioteka ,,Dr Vićentije Rakić” će nastojati da zauzme centralno mesto i neće dozvoliti da u surovoj utakmici na tržištu kulture bude isključena.

5. NARODNA BIBLIOTEKA „RIBNIKAR” REKOVAC

Istorijat (šta bi sve trebalo da biblioteka ima od svoje zavičajne građe)

Kulturna liga - kulturni pokret profesora beogradskog univerziteta u svom nastojanju da opismene narod osnivaju čitaonice i knjižnice po Srbiji u periodu 1909-1914. godine. Kao rezultat ovog pokreta a prema izveštaju istog,3.novembra 1909. godine otvorena je u Rekovcu Čitaonica.35

Danas (šta biblioteka sve ima od zavičajne građe, kako se ona prikuplja, da li se obrađuje, imali li primene alfabetskog ili nekog od drugih bibliotečki]! kataloga)

U razgovoru sa gospođom Perkom Rajković, bibliotekarom koji je zadužen za evidenciju i čuvanje zavičajne građe u Narodnoj biblioteci „Ribnikar” u Rekovcu došla sam do saznanja da je zavičajna građa iako neznatnog obima sva precizno inventarisana i sređena u skladu sa pravilima koje nalaže Usni alfabetski katalog za svaku od pojedinačnih vrsta građe.

35 Podatke o postanku ove Čitaonice dobila sam u razgovoru sa Dr Desankom Stamatović,

autorom čuvene monografske publikacije „Čitališta u Srbiji u XIX veku”.

53

Dakle, ukoliko želite informaciju o nekoj zavičajnoj publikaciji iz ove biblioteke može te je naći u sistemu lisne kartoteke, gde je svaki kataloški listić nosilac podataka samo jednog naslova publikacije.

Jednostavnim azbučnim tj. abecednim redosledom odrednica prikazan je ovaj mali deo nacionalnog fonda (svega 200 inventarskih jedinica) za područje opštine Rekovac.

Budućnost (kada će ova biblioteka dobiti svoje zavičajno odeljenje). Realno gledano u skorije vreme biće neophodno da se prvo ustanove odvojene zbirke zavičajne građe, urade katalozi za svaku pojedinačno pa tek onda pristupi odvajanju novčanih sredstava za prostoriju i smeštaj građe, angažovanje jednog bibliotekara koji će voditi novo zavičajno odeljenje i starati se da se sačuva kulturna baština ove oblasti.

6. NARODNA BIBLIOTEKA „RESAVSKA ŠKOLA” DESPOTOVAC

Istorijat (šta bi biblioteka trebalo da ima u svojim zbirkama od zavičajne građe)Narodna biblioteka „Resavska škola” u Despotovcu osnovana je Rešenjem

Skupštine opštine Despotovac 30. marta 1966. godine, a sa radom je počela I. maja iste godine. Pre zvaničnog osnivanja radila je kao knjižnica i čitaonica menjajući lokacije i prostore. Sem u Despotovcu, bibliotečka delatnost je bila razvijena i u ostalim naseljima koja danas pripadaju despotovačkoj opštini. O tome najbolje svedoči originalni tekst Statuta seoske knjižnice i čitaonice sela Vitanca iz 1920. godine.Inače, bibliotečka delatnost resavskog kraja datira još iz srednjeg veka i vezana je za period „Resavske škole”36 despota Stefana Lazarevića.

36 Razvoj prve srpske pismenosti vezuje se bez sumnje za početak rada „Resavske škole” u manastiru

Manasiji. Još od pada Bugarske od Turske 1399. godine mnogi učeni ljudi i kaluđeri našli su utočište u

Srbiji, naročito na dvoru Despota Stefana i u njegovom manastiru Resavi, koji je kasnije nazvan Manasija.

Despot Stefan se i sam

bavio književnošću i voleo knjige, te je od Resave napravio centar za popravku prevoda i prepisa crkvenih

knjiga, poznatog kao „Resavska škola”. Na čelu ove škole bio je veoma učeni bugarski emigrant Konstantin

Filozof, a zatim Grigorije Camblak. Prepisi i prevodi „Resavske škole” bili su toliko tačni i ispravni da su za

dugi niz stoleća služili kao najbolji obrasci. „Resavska škola” se ne podrazumeva samo kao ustanova, već

kao pravac u razvoju srpske pismenosti. „Resavska biblioteka” je imala preko 20 000 knjiga u rukopisu. Na

zahtev Stefana u pustinji ljubostinskoj preveden je Stari zavet i Zonara. Igumana Lesjamskog manastira

Venedikta slao je u Svetu goru da mu preved Šestodnev Jovana Zlatoustog. Od knjiga ove biblioteke danas

se čuva u Manasiji jedan deo i deo drugog rukopisa, dok se u Svetoj gori u manastiru Kostomonitu nalazi

Teofilovo tumačenje jevanđelja. Turska razaranja i nasilje nisu poštedela ni ovu biblioteku. Prilikom

zauzimanja Manasije, Turci su spalili veliki broj rukopisnih knjiga ove biblioteke dok je manji broj

zaslugom kaluđera spasen i prenet u razne krajeve ondašnje Srbije. Najviše je sačuvano onih rukopisa u

Svetoj gori. Nije poznato kako je

54

Nasleđujući ime slavnog duhovnog pretka Narodna biblioteka je nasledila i veliku obavezu širenja duhovnosti sa ovih prostora. Zbog ogromnog značja koji je imala „Resavska škola” za razvoj srpskog jezika i pismenosti uopšte ova biblioteka u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije radi na otvaranju stalne izložbe iz rukopisa „Resavske škole” u prostorima manastira Manasije.

U tom cilju snimljen je i izvestan broj rukopisa i napravljene su fotokopije u prirodnoj boji i veličini. Zgrada u kojoj se danas nalazi biblioteka građena je od 1901. do 1905. godine za potrebe tadašnjeg Sreskog načelstva. Bila je u svojoj jednovekovnoj istoriji: dom zdravlja, sud, banka i mnogo toga još. Bibliotečki fondovi su u njoj od 1973. godine, a u periodu od 1991. do 1993. godine renovirana je i savremeno uređena za potrebe bibliotečke delatnosti.

Danas (sa kojim sve zavičajnim publikacijama biblioteka raspolaže, kako ih prikuplja, inventariše, obrađuje i prikazuje)

Narodna biblioteka „Resavska škola” u Despotovcu u svojim fondovima ima oko 50 000 jedinica bibliotečke građe od čega 35 000 naslova publikacija. S obzirom na činjenicu da je Biblioteka matična u njen sastav ulazii pozajmno odeljenje u Resavici sa fondom od oko15 000 knjiga.

Organizaciona shema biblioteke:

□ ODELJENJE ZA RAD SA ODRASLIM KORISNICIMA;□ ODELJENJE ZA RAD SA DECOM;□ ODELJENJE STRUČNE OBRADE BIBLIOTEČKE GRAĐE I□ ODELJENJE DOKUMENTALISTIKE I ZAVIČAJNE GRAĐE□ ODELJENJE ZA RAD SA ODRASLIM KORISNICIMA;

jedan broj ovih rukopisa dospeo u Rusiju, gde se i sada čuva. U Odesi se nalazi I rukopis „Resavske škole”

iz 1420. godine. U našoj zemlji ovih rukopisa ima u Pećkoj Patrijaršiji i Patrijaršiji srpske pravoslavne

crkve u Beogradu, a možda i u još nekim manastirima. Pored prevoda i prepisa u Resavi je od originalnih

radova napisana biografija Despota Stefana od Konstantina Filozofa. Despot Stefan je i sam pisao knjige.

Od njega imamo „Slovo Ijubve” , „Dušepoležnoje Spasenije” i „Mudrost i prorečenstvije”.

Kakav je ugled uživala „Resavska škola” može se videti iz zapisa jednog hilandarskog kaluđera iz

1667. godine, gde stoji da se ne menja u njegovoj knjizi ništa „jer smo prepisali od dobra izvoda od starih

prevodilaca resavskih koji su bez mane”. Resava je u to vreme bila prevazišla i sam Hilandar. Uticaj ove škole

osećao se i van granica srednjovekovne Srbije.

55

ODELJENJE DOKUMENTALISTIKE I ZAVIČAJNE GRAĐE

Bibliotekar: Dragana Milutinović

Prema rečima bibliotekara ovo odeljenje trenutno ima oko 900 knjiga među kojima je deo knjiga dobijen na poklon od građana opštine Despotovac, deo su izdanja same biblioteke, određeni broj su monografije resavskog kraja a znatan je broj i zbirki pesama lokalnih pesnika. Osim zbirke monografskih publikacija druga po vrednosti značajna zbirka je zbirka serijskih publikacija koja sadrži zavičajnu periodiku. Najpoznatija resavska glasila su: „Naša komuna” časopis opštine Despotovac, stariji časopis „Resavska reč” čijih svih 20 brojeva biblioteka čuva, zatim razni bilteni osnovnih i srednjih škola u regionu.

Lisni alfabetski katalog monografskih publikacija je do kraja razrađeni primenjen na zavičajne monografske publikacije a tehniku unosa podataka ubrzava korišćenje programskog paketa BIBLIO.

Fond stare i retke knjige nažalost ne postoji jer je najveći broj tih knjiga smešten u manastiru Manasija. Fond rukopisne građe bi svakako bio bogatiji da je ogroman broj rukopisne zaostavštine čuvene „Resavske škole” ušao u fond ove biblioteke.

U biblioteci nema puno neknjižne građe ah se čuva jedan LEGAT anonimnog španskog borca koji sadrži sledeđe vrste neknjiže građe: slike, ordenje i diplomu ovog borca.

Budućnost (šta se može očekivati u narednom periodu od ovog odeljenja i kako ga na najbolji način predstaviti u sistemu elektronske baze podataka na internetu)

Mada prethodni podaci navode na zaključak da je ovo zavičajno odeljenje prilično formirano još treba poraditi na uvođenju svih vrsta alfabetskog kataloga, predmetnog pa što da ne i stručnog kataloga. Nakon završetka ovih procesa može se pristupiti daljem usavršavanju sistema kataloga i njihovom prevođenju na mašinski čitljive nosioce informacija. U velikoj meri ovde će pomoći iskustvo koje imaju kolege iz jagodinske biblioteke na formiranju elektronske baze podataka na internetu a posebno rukovodilac Zavičajnog odeljenja u Jagodini Snežana Aleksandrović37. Za uspeh novih pokušaja da se prosečnom građaninu približe informacije o željenoj publikaciji u budućnosti biće zaslužna volja bibliotekara zavičajnih odeljenja za jedan timski rad.

37 Snežana Aleksandrović, rukovodilac Zavičajnog odeljenja u Narodnoj biblioteci „Radislav Nikčević” u Jagodini.

56

ZAKLJUČCI:

PREGLED PRIMENE ALFABETSKOG KATALOGA MONOGRAFSKIH PUBLIKACIJA U ZAVIČAJNIM ZBIRKAMA OPŠTINSKIM NARODNIM BIBLIOTEKAMA POMORAVLJA

zavičajne monografeke pubfkacije

lisni alfabetski kafaIog zaviсајnihimonografskih publikacijaelekronski alfabetski katalog zavičajnihmonografskih publikacija

PREGLED PRIMENE ALFABETSKOG KATALOGA SERIJSKIH PUBLIKACIJA U ZAVIČAJNIM ZBIRKAMA OPŠTINSKIH NARODNIH BIBLIOTEKA POMORAVLJA

jaga dm a svila! пас си prija pae cin rekovac despotovac

zavičajne serijske publikacije (zavicajnaperiodka)lisni alfabetski katalog zaviсајne periodike

elekronski alfabetski katalog zaviсајneperidike

Pregledi su urađeni na osnovu podataka ankete vršene decembra 2005. godine a svi ispitanici, bibliotekari zavičajnih zbirki su se složili sa stavom da je neophodno mnogo finansijskih sredstava kako bi se postigla što optimalnija primena ove vrste bibliotečkog kataloga kao i da treba što pre doneti dopunu Zakona o bibliotečkoj delatnosti koja će se odnositi na obavezu kojom se bibliotekama nalaže da sređuju svoje zavičajne zbirke i odgovorno se pozabave otvaranjem zavičajnih odeljenja trenutno jedinih pravih čuvara zavičajne kulturne baštine jednog regiona pa i zemlje u celini.

ADRESAR POMORAVSKI!! BIBLIOTEKA

❖ NARODNA BIBLIOTEKA „RADISLAV NIKČEVIĆ”35 000 JAGODINA Knjeginje Milice 2-4 Tel. 035/ 221-817 e-mail: nbjag@ptt.yu

rukovodilac zavičajnog odeljenja: Snežana Aleksandrović

57

❖ RESAVSKA BIBLIOTEKA 35 210 SVILAJNAC Lazin trg br.19

Tel. 035/321-531rukovodilac zavičajnog odeljenja:Ružica Sibinović-Rajković,višibibliotekar

❖ NARODNA BIBLIOTEKA „DUŠAN MATIĆ”ĆUPRIJA Tel. 035/ 470-843

❖ NARODNA BIBLIOTEKA „DR VIĆENTIJE RAKIĆ”35 250 PARAĆIN Branka Krsmanovića br.47 Tel. 035/ 573-061,573-435 bibliotekar zavičajne službe:Slavica Stojanović

❖ NARODNA BIBLIOTEKA „RIBNIKAR”35 260 REKOVAC Kralja Petra I br.57 Tel. 035/711-152 bibliotekar zavičajne zbirke:Perka Rajković

❖ NARODNA BIBLIOTEKA „RESAVSKA ŠKOLA”35 213 DESPOTOVAC Despota St. Lazarevića 118 Tel. 035/611-172e-mail: office@resavskaskola.org.yubibliotekar odeljenja dokumentalistike i zavičajne građe:Dragana Milutinović

BIBLIOTEKE POMORAVSKOG OKRUGA NA INTERNETU

58

Narodna biblioteka „Radislav Nikčević” Jagodina (http://www.jabooka.org.rs)

Narodna biblioteka ..Resavska škola” Despotovac (www.resavskaskola.org.yu )

Narodna biblioteka ,,Dr Vićentije Rakić” Paraćin Trenutno registrovan samo domen (nbvrackic.org.yu)

59

Visokoškolske biblioteke

UVOD:

Osnovna funkcija visokoškolskih biblioteka je podrška nastavnom i naučnom radu u sklopu naučnih disciplina koje se uče na univerzitetu. Iz ovog, glavnog zadatka proističu svi ostah njeni zadaci među kojima su tri najznačajnija:

1. POPUNJAVANJE BIBLIOTEČKI!! FONDOVA2. OBRADA BIBLIOTEČKI!! FONDOVA I3. RAD SA KORISNICIMA

Iz ovih tri nastaju i ostali glavni zadaci visokoškolske biblioteke:

1. popunjavanje i čuvanje bibliotečki!! fondova;

2. formiranje depozita;

3. obrada bibliotečkog materijala;

4. informaciona delatnost biblioteke;

5. bibliografska istraživanja i

6. kulturno-prosvetna delatnost biblioteke.

I. Popunjavanje i čuvanje bibliotečki!! fondovaPrvi zadatak visokoškolskih biblioteka je kontinuirano i promišljeno

popunjavanje fondova, koji treba da zadovolje potrebe dve različite grupe korisnika: nastavnika i studenata.

S obzirom da su potrebe prve grupe usmerene prema publikacijama o naučno-istraživačkim dostignućima i aktivnostima, periodici i referensnoj građi i nisu specifikovane, potrebe druge grupe su već određene i usmerene ka udžbenicima i drugoj građi koja je specifikovana nastavnim programima.

To otežava dosta funkcionisanje biblioteka, od kojih se očekuje da kroz svoje fondove ispolje obe od funkcija univerziteta: vaspitno-obrazovnu i istraživačku. Od članarine upisanih studenata finansiraju se udžbenici koji izlaze u više egzemplara. U Engleskoj i u SAD često samostalno postoje biblioteke za dodiplomce i postdiplomce odvojeno.

VAŽNO:Univerzitetska biblioteka teži da bude bitan centar opšte kulture i obrazovanja, zato je

potrebno da se stalno kontrolišu i ažuriraju želje

60

korisnika i pored toga frekvencija korišćenja fondova, da se konstantno prati sekundarna i tercijalna literatura, tekuća izdavačka produkcija i da se zatim donosi PLAN NABAVKE izabranih publikacija u okvirima svoje finansijske situacije.

Manje fakultetske biblioteke moraju da svoju nabavnu politiku usklade sa nastavnim planom i naučnim oblastima koje se izučavaju na fakultetu, tako da se na primer u fondu biblioteke tehničkog fakulteta ne mora naći građa iz oblasti srpske književnosti.

Prema bibliotekara J.A.Urguhartu uspešna nabavna politika zavisi od „znalačke selekcije, kontrole budžeta i prostora predviđenog za smeštaj publikacija". Takođe, David Spiller, autor obimne studije o ovom problemu, insistira na značajnoj selekciji bibliotečke građe, jer se jedino tako može osigurati i formirati vredna zbirka. Prema Spillera selekcija je prvi u nizu procesa koji su obuhvaćeni terminom nabavke i označena je kao „odlučivanje o tome koju građu treba uključiti u fond, i to u kom obliku i odnosu prema drugim publikacijama iz te oblasti i prema potrebama korisnika”.

Patford se izričito zalaže da pojedine biblioteke same izvrše selekciju tj. odabir građe i tu je odgovornost data samim bibliotekarima.

K.W.Neal zato i kaže da je selekcija - najprofesionalnije zaduženje bibliotekara.Knjiga University libraries for developing countries, Gelfand kaže da su samo

bibliotekari slobodni (nasuprot nastavnicima) ili stalni članovi kolektiva (nasuprot studentima), da mogu da nabavljaju knjige kontinuirano i sistematski.

Ipak, nabavka ne treba da bude samo u nadležnosti bibliotekara, čak i onda ako su oni predmetni specijalisti, već je poželjno da oni sarađuju sa nastavnicima kako bi kako to vidi Thompson kao jedinstveno rešenje došlo do centralizovane selekcije - koja je naročito bitna kod nabavke serijskih publikacija.

Komisijsko odlučivanje, tako postaje imperativ savremene nabavke. Međutim još uvek postoje biblioteke u kojima bibliotečki građu nabavljaju isključivo nastavnici.

Jedan primer: u Japanu u samo od 1,6% svih biblioteka, misli se na univerzitetske biblioteke, bibliotekari se bave izborom publikacija za svoje biblioteke.

Раrry Report i njegovi autori se zalažu protiv ovakvog pristupa uz objašnjenje da samo bibliotekari mogu biti stalno spremni da prate ogromnu izdavačku produkciju i budu kompletno upućeni u sve puteve formiranja bibliotečke zbirke.

Osnovni oblik i sadržinu bibliotečkih fondova diktira univerzitet, a ne univerzitetski bibliotekar, o čemu govori podatak da stepen razvijenosti fonda biblioteke za pojedine predmete, zavisi od stepena razvijenosti tih naučnih disciplina na matičnim fakultetima.

61

D.J.Foskett „uravnoteženi fond“ - „neizreciv pojam”, jer biblioteka nije kolač, čiji ukus zavisi od tačnosti njegovih sastojaka.

David Spiller:“elegantna bibliotekčka zgrada je beli slon”, osim ako sadrži publikacije koje trebaju korisnicima. Tu je i uloga selekcije, koja ima vredonosni karakter, dok je uloga nabavke, koju Spiller prepoznaje kao drugi korak u popunjavanju fondova, funkcionalna.

Biblioteka može da ispuni svoj osnovni zadatak služenja korisnicima samo ukoliko postoji koordinirana nabavka bibliotečke građe.

David Spiller definiše pet glavnih funkcija nabavke na osnovu motivacije korisnika:1. INFORMATIVNA MOTIVACIJA, koju zadovoljava fond biblioteke sačinjen od

materijala, seminara, istraživačkih projekata ili programa aktivnosti;2. KULTURNA MOTIVACIJA - za nju je potrebna opšteobrazovna literatura, ona

je najčešće deo fondova narodnih biblioteka;3. OBRAZOVNA MOTIVACIJA - najpametnija je visoko školskim bibliotekama, u

kojima nabavka udžbenika zauzima značajno mesto;4. ISTRAŽIVAČKA MOTIVACIJA - odnosi se na formiranje fondova

univerzitetskih i specijalnih biblioteka, čiji fondovi najčešće služe kao podrška naučno-istraživačkom radu;

5. REKREATIVNA MOTIVACIJA - uglavnom se koristi kod narodnih biblioteka, mada u poslednje vreme je ima i kod osnivanja odeljenja sa popularnom literaturom pri univerzitetskim bibliotekama u Engleskoj,

6. ARHIVSKA MOTIVACIJA - to je konstantna motivacija za stalnu nabavku publikacija od strane bibliotečki!! radnika, bez ili sa zahtevom korisnika.

Dok David Spiller obraća svu svoju pažnju funkcijama nabavke, Robert Hellenga, bibliotekar Кпох College-a u Illinois-u razmišlja prevashodno o više vidova popunjavanja fondova, i pri tom se zalaže za princip prioriteta kao merodavan u tom procesu. Ovaj princip se sprovodi u zavisnosti od nivoa podrške, na kojem je potrebno izgrađivati jednu zbirku. Hellenga razlikuje pet nivoa:

1) NIVO UPOZNAVANJA (za zbirku radova objavljenih na svim jezicima, koji se odnose na neku omeđenu oblast);

2) NIVO ISTRAŽIVANJA (za kolekciju koja uključuje materijale neophodne za samostalna naučna istraživanja, poput izveštaja o najnovijim dostignućima i rezultatima eksperimenta);

3) NIVO PROUČAVANJA - fond je namenjen dodiplomcima;4) BAZIČNI NIVO - visoko selekcionirana kolekcija, koja ima karakter vodiča kroz

svet informacija;

62

5) MINIMALNI (OSNOVNI) NIVO - koji je predstavljen referensnom zbirkom.

STRUKTURA ZBIRKE JEDNE FAKULTETSKE BIBLIOTEKE

Nabrojani nivoi, smatra Hellenga imaju vrednost samo kada je u pitanju formiranje fondova velikih univerzitetskih biblioteka, dok je za manje fakultetske biblioteke mnogo značajnije da se utvrdi dovoljan broj i vrsta publikacija pomoću kojih će one dati podršku nastavi.

On, zato predlaže strukturu zbirke jedne fakultetske biblioteke:Literatura koja se redovono koristi u dodiplomskoj nastavi treba da bude zastupljena sa 70% u odnosu na celokupni fond biblioteke; preostalih 30% bilo bi ravnopravno podeljeno između priručnika, koji pružaju opšta znanja, savremene literature, koja bi zadovoljila rekreativnu potrebu studenata i specijalnih zbirki, što bi bile podrška naučno-istraživačkom radu nastavnika i dodiplomaca.

Od broja upisanih studenata zavisi i veličina fonda i univerzitetske i fakultetske biblioteke, a stepen njene adekvatnosti vidljiv je kroz poređenje tekuće godišnje nabavke sa brojem korisnika biblioteke.

Раггу Report - najpreciznije preporuke mora svake godine obezbediti popunjavanje fonda biblioteke, obezbediti 6% od ukupne sume novčanih sredstava univerziteta. Na osnovu toga David Spiller zaključuje da bi model dohotka biblioteke za univerztet od 3000 studenata, 1000 istraživača i 500 nastavnika trebalo da omogući godišnji priliv od 16000 knjiga, 3000 pretplata na časopise i 4000 tomova kopija. Istraživanja K.W.Neal-a pokazuju da u praksi to nije slučaj.

Slična situacija je i u američkim bibliotekama od kojih su 204 univerzitetske biblioteke i imale su učešće u jednom istraživanju. Odgovori ovih biblioteka na opširne upitnike vezane za probleme nabavke navleli su Elizabeti! Futas na zaključak da biblioteke već nekoliko godina dobijaju finansijska sredstva, ali je njihova kupovna moć ipak smanjena. Zato je sasvim prirodno zalaganje ARL (American Research Libraries) da se istraže novi putevi finansiranja biblioteka, posebno mogućnost povećanja materijalne podrške državnih tela.

Сох: „Biblioteka koja prestane da raste je mrtva/4

- Naručivanje periodike bibliotekari ma zadaje više teškoća nego naručivanje knjiga;Daniel Melcher i Margaret Saul i drugi teoretičari bibliotekarstva i bibliotekari se

slažu daje selekcija u današnje vreme skupih knjiga i eksplozije informacija, neophodan preduslov diskusija o stepenu udela bibliotekara i nastavnika u tom procesu, pri čemu se prevaga u odlučivanju ne daje „ad hoc“ ni nastavnicima ni bibliotekarima.

63

ZAKLJUČAK:

Potrebno je dati i uzajamno preispitivati mišljenja obe grupacije. Ne treba potcenjivati stručnost i obrazovanost bibliotekara na taj način što će mu biti prepuštena samo nabavka refernsne literature. Uzajamno poverenje i konstantna saradnja nastavnika i bibliotekara, preduslovi su za nastajanje promišljene i korisne bibliotečke zbirke. Zajedničko odlučivanje treba da bude imperativ nabavne politike univerzitetske biblioteke, utoliko pre što potrebe njegovih korisnika nisu jedinstvene. Bibliotekari i nastavnici bibliotekarstva slažu se da u tome mnogo otežava poslovanje univerzitetskih biblioteka i u procesu odlučivanja ističu potrebu uvažavanja predloga studenata. Pitanje finansiranja biblioteka takođe je živa tema isavremenih diskusija, a kao njihov zaključak može se izvesti konstatacija da materijalni položaj akademskih biblioteka direktno zavisi od materijalnog položaja univerziteta.

2. Formiranje depozita

1. popunjavanje bibliotečki!! fondova2. revizija bibliotečkih fondova i depozit

Popunjavanje bibliotečkih fondova samo je jedan proces, jedna strana medalje. Drugu stranu predstavlja revizija bibliotečkih fondova na osnovu koje se obavlja otpis knjiga iz fonda biblioteke i njihovo odlaganje u depozit.

Ovaj postupak za Davida Spillera čini treću kockicu u mozaiku nabavke i on ga definiše kao: „utvrđivanje da u svakoj biblioteci fond odgovara potrebama korisnika.To uključuje istovremenu selekciju i odlaganje u depozit, kao i studiju logičkih faktora.14

Termin ,,weeding“ - označava preispitivanje postojećih zbirki koje se nalaze u slobodnom pristupu i izdvajanje malo korišćenih primeraka. U tome odlučujuću ulogu ima analiza godišnjeg priliva i frekvencije korišćenja literature.

Na osnovu ovih parametara J.A.Urguhart razlikuje tri kategorije bibliotečkog materijala i to: visokog, niskog i

srenjeg stepena iskorišćenosti.Rangiranje knjiga u biblioteci prema ovim kategorijama treba vršiti svake pete

godine, a što se tiče periodike nju treba ispitivati pomenutim kategorijama svake treće godine.

Redovno se izdvajaju u fond depozita sledeće kategorije: referensni priručnici, udžbenici, zastarele medicinske i tehničke knjige, skraćena izdanja i publikacije, koje su u biblioteku dospele kao poklon, dok se od periodike u

64

prostor za depozit izdvajaju najčešće starija godišta časopisa zbog neaktuelnosti njihovog sadržaja, tj. informacija koje nose.

Kriterijume za otpis periodike lakše je utvrditi od kriterijuma za otpis monografskih publikacija, ali kompletnu preciznost ipak nije moguće postići. Urquhart predlaže princip utvrđivanja frekvencije korišćenja, koja je jedan od najpouzdanijih kriterijuma za odlaganje publikacija u depozit, prema sledećoj formi:

N - P

A=N

pri čemu je A - tačnost izražena u %;N - broj knjiga koje nisu bile pozajmljene u posmatranom periodu,

dok jeP - broj pozajmljenih knjiga za koje je pretpostavljano da ih niko neće tražiti.

Studija Weeding Library Collections Stanley-a. J.Slote-a nastavnika bibliotekarstva Queens College University of New York.

Slotev

1) bibliotečka zbirka treba da ostane nedirnuta, jer je ona svedočanstvo o razvoju ljudske civilizacije;

2) izdvajanje pubhkacija u depozit mogu da vrše samo profesionalni (bibliotekari, specijalisti sa dugačkim radnim iskustvom) koristeći se, pri tom, isključivo „zdravim razumom" a ne pravilima;

3) biblioteka mora da poseduje stabilan, uravnotežen fond, koji ovim procesom ne sme biti ugrožen.

Slično ovome je i mišljenje engleskog teoretičara Сох-а da broj kupljenih knjiga treba da bude jednak broju otpisanih knjiga, zbog čega ga ubrajaju u tradicionaliste bibliotekarstva.

Prisutnost na policama publikacija različitog stepena iskorišćenosti, u stvari odgovara teoriji da čitaocu valja pružiti ono što mu treba, a ne ono što on želi.

65

Odlaganje u depozit:

1) povećava obrt knjiga, jer se fond ne umrtvljuje već se ostavljaju samo češće upotrebljavane i aktuelne publikacije;

2) postiže se brzina kod pretraživanja fonda i usluživala korisnika, što je u skladu sa savremenim težnjama otvaranja biblioteke ka korisnicima;

3) bibliotekari su dužni da vode računa o mogućem budućem obrtu upotrebe određenih publikacija.

Osnovni kriterijumi na osnovu koga se donosi odluka o otpisu određenih publikacija je period tokom koga knjiga nije pozajmljivao. Ovaj period označava i meri dužinu vremena između dve pozajmljene knjige.

Prema Slotev podaci o ovom periodu mogu se dobiti na osnovu:

1) kontrole korišćenja fonda, pri čemu bi se utvrdila dužina pomenutog „praznog 11

perioda (načina za sprovođenje te kontrole bili bi:vođenje karte knjige u kojoj se beleži datum pozajmice, beleženje posebnog kada na hrptu knjige i kompjutersko pretraživanje);

2) ustanovljen^ tehnika kojima se olakšava sprovođenje ove kontrole, kao što su: zadržavanje u knjizi već ispunjenog kartona pozajmice pored otvorenog novog kartona;

3) redovnih godišnjih pisanih izveštaja o rezultatima i ciljevima ovog procesa;4) godišnjih prognoza o stepenu iskorišćenosti fonda u budućem periodu;5) javnog Usnog kataloga, koji treba da realno odražava stanje fonda.

Osobine procesa kontrole fonda, које doprinose njegovoj efektivnost:

1) redovnost kontrole, koja treba da se obavlja makar jednom mesečno pri čemu se knjiga koja nije na mestu, a nema ni podatke o zaduženju, oglašava izbubljenom;

2) objektivnost i pažnja pri obavljanju ovog posla;3) korektnost otpisivanja, što znači da knjige iz zatvorenih magacina, koje

su predviđene za premeštanje u depozit, prethodno treba da budu izložene na otvorenim polićima;

4) ažurnost bibliotekara, čime se podrazumeva da se knjiga odstranjuje iz redovnog fonda čim se za to ukaže potreba.

Problem odlaganja bibliotečkog materijala u zasebna zatvorena odeljenja, iU namenski zidane magacine, zajedničke za više biblioteka, obuhvaćen je mnogim američkim standardima među kojima najkonkretnije teze donose:

66

1) Standards for college libraries;„zastareli bibliotečki materijal, kao što su nekorisne knjige, potisnuta izdanja, nepotpuni kompleti, prekinute serije neindeksiranih časopisa, suvišni duplikati, istrošeni primerci, treba da budu kontinuirano suvišni duplikati, istrošeni primerci, treba da budu kontinuirano otpisivati, pri čemu se moraju obavljati konsultacije sa nastavnicima.“

2) Recommended standarde for senior high school libraries:„nabavka treba da se obavlja iz utvrđenog dohotka namenjenog za kontinirani proces zamene zastarelih naslova novim izdanjima, novim edicijama istrošenih kopija, novim kopijama zastarelih naslova, kao i tekućom izdavačkom produkcijom/1

3) Recommended standarde for yuonior college libraries:„sistematsko i regularno otpisivanje zastarelih materijala.11

Standardi koji se odnose na javne biblioteke ovome problemu posvećuju obimnije pasaže u kojima ima više kvantitativni!! pokazatelja.

Slotey:1. Zbirka biblioteke u svakom trenutku treba da zadovolji 95% do 99% trenutnih

zahteva korisnika;2. moraju se ustanoviti precizna pravila za otpis pojedinih vrsta materijala;

a) duplikate po: naslovu, datumu ili mestu reprinta, ceni, starosti izdanja,b) publikacije čiji sadržaj je siromašan zbog: zastarelosti informacija,

stilskih propusta, nekorektni!! informacija;3. publikacije na stranim jezicima, koje u fondu već postoje na maternjem jeziku,4. „stare knjige11, tj. one koje su objavljene pre više od 20 godina; knjige koje niko

ne preporučuje kao literature, a starije su od IO godina; bestselere čija je vrednost pošle 15 godina efemerna: stare pamflete; razna izdanja časopisa.

Slotey preporučuje reviziju bibliotečkog materijala kao stalan proces, što je i prihvaćeno u mnogim bibliotekama, a ona se vrši povremeno na 3 ili 5 godina.

SSSR Razrađena je precizna metodička uputstva, čije sprovođenje zavisi od:1. raširenost! kruga biblioteka učesnica u formiranju depozita,2. stepena razvoja međubibliotečke integracije,3. operativnosti informacija o malo korišćenoj literaturi,4. profila fondova biblioteka koje su tim sistemom obuhvaćene.LA.Jefremova kao osnovni problem za sprovođenje „ovih11 metodički!!

uputstava „navodi određivanje kriterijuma za „isključenje11 pojedine literature iz osnovnog fonda. 1981. godine za zonu Gorkovskog međuoblasnog depozita

67

sačinjen približan popis literature, koji svakoj biblioteci te oblasti nameće obavezu da redovno preispituje svoje fondove usklađujući ili sa naučno- obrazovnim potrebama svojih korisnika.

Iste, 1981. godine, objavljena su i metodička uputstva pod nazivom SSSR-a (GPNTB SSSR), u kojima su doneti osnovni principi depozitamog pohranjivanja fondova naučno-tehničkih biblioteka (visokoškolskih i specijalnih), u kojima je bilo najviše Uterature što u kratkom vremenskom roku zastareva.

Dva glavna principa po kojima su organizovane depozitne biblioteke su: granski i teritorijalni. Dok granski princip reguliše formiranje depozita prema predmetu publikacija, teritorijalni princip omogućava ravnomerno razmeštanje depozita po celoj zemlji, pri čemu se rukovodi njenim ekonomskim i geografskim osobenostima.

Depozitne bibliotke u SSSR-u su, prema pomenutim principima, podeljene na:

1. višegranske depozitne biblioteke saveznog značaja,2. međugranske depozitne biblioteke saveznog značaja,3. granske depozitne biblioteke saveznog značaja,4. regionalne depozitne biblioteke republičkog i međuoblasnog značaja,5. biblioteke koje imaju jedinstveni, unikatni fond i ispunjavaju i funkcije

depozitnih biblioteka.

Za razliku od prethodne četiri, biblioteke pored redovnih, obavljaju i depozitne funkcije, uglavnom su veće biblioteke naučno-istraživačkog karaktera sa dugom tradicijom, kao i biblioteke fakulteta i viših škola. One ne formiraju tipične depozitame kolekcije, već neku vrstu muzejskog fonda koji sadrži.

a) izdanja iz oblasti nauke i tehnike iz perioda pre fonda koji sadrži,b) izdanja koja postoje u malom broju primeraka i predstavljaju bibliografsku

retkost,c) specijalizovane zbirke koje uključuju i dokumentaciju o razvoju posebnih grana

ljudskog znanja.

Obaveza je svake biblioteke, koja je istovremeno i depozitna, da vidno razdvaja redovno korišćenu od malo korišćene Uterature, a u okviru nje da odvojeno smešta zastarelu zbirku svoje biblioteke od zbirki ostalih biblioteka. Pored toga, što mora da obezbedi najbolji mogući smeštaj,biblioteka treba da analizira efektivnost korišćenja depozitnih kolekcija, koja se meri brojem udovoUjenih zahteva korisnika.

Pri tome brojem negativnih odgovora, ne bi, prema metodičnom uputstvu GPNTB, trebalo da bude veći od 1 - 3% od ukupnog broja zahteva.

U procesu organizacije depozitnih fondova predviđeno je da sovjetske biblioteke ispunjavaju sledeće zadatke:

1. stvaranje i trajno čuvanje depozitnog fonda prema utvrđenoj tematici i obliku publikacije; obezbeđenje njegove punoće i celovitosti;

2. preuzimanje podataka od naučno-tehnihčkih biblioteka i organa NTIo malo korišćenoj literaturi i odabir neophodnih izdanja za do kompletiranje depozitnog fonda;

3. upućivanje podataka, koja je dostavila NTB, o malo korišćenoj literaturi nepotrebnoj tome depozitu u druge depozitne biblioteke, ili u fondove za razmenu;

4. korišćenje Uterature depozitnog fonda u informacionom procesu;5. operativno i besprekorno zadovoljavanje zahteva za malo korišćenih

literaturom i dokumentacijom kako individualnih, tako i kolektivnih korisnika,0to ustupanjem i originala i kopija.

6. metodični rad sa naučno-tehničkim bibliotekama i organima NTI organizovani prema granskim ili regionalnom principu.

Još od 1975. godine u SSSR, npr., postoji 14 depozitnih biblioteka republičkog i 7 međuoblasnog značenja.

Sve ove biblioteke se rukovode dekretom Ministarstva kulture o koordinati poslovanja depozitnih biblioteka, čime se omogućuje „osiguranje formiranja celovitih fondova nacionalne literature, kao i izdanja iz svih oblasti ljudskog znanja sa prvenstvenim izborom literature prema teritorijalno- ekonomskom profilu republike, likvidiranje duplikata malo korišćene literature, poboljšanje bibliografsko-informacione delatnosti.

Opravdanost formiranja depozita Tereščenko nalazi i u „Perspektivnom planu priUva informacija o korišćenoj literaturi od 1979. go 1985. god., u kome je zabeležen podatak da je 40% fonda pasivnog karktera, tj. da sadrži duplikate i izdanja koja ne odgovaraju profilu biblioteke iU nemaju ni načnu, ni praktičnu vrednost.

Ruski proučavaoci bibliotekarstva posebnu pažnju obraćaju na poslovanje depozitnih biblioteka. Otuda Tereščenko naglašava da bi svaka depozitna biblioteka trebalo da formira dve kartoteke: po alfabetu izdanja i po nazivima oblasnih biblioteka čime se omogućuje pravovremeno i korektno informisanje svih korisnika.

Među publikacijama koje se odlažu u depozit značajno mesto zauzima literatura na stranim jezicima.

Grihanov je načinio tabelu koliko čitalaca vlada stranim jezicima u %, a koliko njih zaista koristi Uteraturu.

Državni komitet za nauku i tehniku SSSR-a 1980. godine Utvrđujuju se preporuke o izdvajanju literature iz osnovnog fonda. U depozitnim bibliotekama treba da budu smeštene:

69

1) knjige sa ponovljenim izdanjima i materijalima sa savetovanja, konferencija, seminara, pošle IO do 15 godina nakon dana objavljivanja;

2) periodika pošle 5 godina od dana izlaženja;3) instruktivno-metodička građa, koja zastareva pošle 3 godine;4) patentna literatura tek kroz 20 godina;5) normativno-tehnička dokumentacija (standard SEB-a međunarodni

standardi, preporuke međunarodnih organizacija o standardizacija6) katalozi, za koje interesovanje ne postoji već pošle 3 godine;7) nepublikovani prevodi naučno-tehničke literature, koji se izdvajaju iz

osnovnog fonda pošle 5 godina.Kod Grihanova pojavljuje se još jedna kratka dopuna pomenutih metodički!!

uputstava, kojom se diferenciraju neki dodatni opšti kriterijumi:1. ako izdanje nema posebnog značaja, biblioteka treba da ga čuva u osnovnom

fondu 4 do 5 godina;2. za periodične i monografske publikacije naučnog karaktera, predviđeno je da

budu u knjižnom jezgru IO do 12 godina;3. za proizvodno-tehničku literaturu pošle 8 do IO godina nema odgovarajućeg

interesovanja;4. poslovna dokumentacija, osim one koja je bitna za samu biblioteku, zastareva

kroz 5 do 7 godina;5. informativne, reklamne brošure, humoristički časopisi gube od svoje vrednosti

nakon 4 do 5 godina.Kriterijum o starosti publikacije primenjuje se samo ako u navedenom periodu ne

postoje zahtevi korisnika za tom građomCak i depozitna biblioteka, Grahov susreće se sa problemom smeštaja

i, zato, on preporučuje da se starija izdanja mikrofilmuju, kako bi njihovo čuvanje bilo jednostavnije.

Na osnovu pojedinih teorijskih razmatranja i praktičnog iskustva SAD-a, Engleske i SSSR-a dolazi se do zaključka o potrebi osnivanja depozita kao spremišta, za najopštije rečeno, stručnu literaturu čije su informacije prevaziđene i kojaje malo, ili nimalo, korišćena.

Odlaganje literature u depozit je kontinuirano i prateća je pojava revizije. Parametri koji određuju vrstu literature i vremenski period pošle koga se ona uklanja iz opšteg fonda biblioteka, relativno su ujednačeni u pomenutim zemljama. Ipak, stiče se utisak da u zemljama engleskog govornog područja pri formiranju depozitnog fonda odlučujuću ulogu ima dužina vremenskog perioda tokom koga publikacija nije pozajmljivao. U sovjetskoj praksi kao da je bitnije vreme objavljivanja publikacije, jer se na osnovu njega procenjuje aktuelnost njenih potreba da depozitni fond bude aktivnog, a ne pasivnog karaktera, tj. da se iz njega mogu pozajmljivati bibliotečke jedinice. Time se pobija konvencionalno shvatanje da je izgubljena za korisnike svaka knjiga

70

која је smeštena u depozit. Odgovornost za formiranje depozitnog fonda jednaka je odgovornosti za popunjavanje opšteg fonda univerzitetskih i fakultetski!! biblioteka.

3. Obrada bibliotečkog materijala

ELEMENTARNI INFORMACIONI APARAT SVAKE BIBLIOTEKE SU NJENI KATALOZI, KOJI TREBA DA PRUŽE TAČNU SLIKU STANJA U KOME SE FONDOVI NALAZE.

Procesi obrade bibliotečkog fonda, posebno katalogizaciia i klasifikacija, tema su zapaženih studija engleskih i američkih teoretičara bibliotekarstva: G.Woledge i B.S.Page-a, J.Friedman i A.Jeffreys-a, Thompson-a, K.W.Neal-a i Josephine Riss Fang.

Thompson definiše oba pomenuta procesa katalogizacije i klasifikacije: „Katalogizirati knjigu znači načiniti izveštaj o svim bibliografski detaljima - autoru, naslovu, izdanju, paginaciji, izdavačkoj celini, mestu izdavanja, izdavaču i godini izdavanja.

Klasifikovati knjigu znači predvideti njen predmet, uneti ga na odgovarajuće mesto u klasifikacionom sistemu koji biblioteka koristi;_takva predmetna klasifikacija uključuje i izbor odgovarajuće predmetne odrednice za predmetni katalog."

Služba za obradu bibliotečkog materijala može biti organizovana na više načina, što smatra Thompson, zavisi od broja bibliotekara zaposlenih u njoj. Tako je ustaljena forma organizacije prema predmetu ljudskog znanja ili prema jeziku publikacije, pri čemu jedan bibliotekar i katalogizuje i klasifikuje građu iz iste naučne oblasti ili na istom jeziku.

Moguće je, mada nešto ređe, da procese katalogizacije i klasifikacije ne obavlja ista osoba, već da katalogizator vrši tekuću obradu knjige, tj. da formira alfabetski katalog, a klasifikator da je kasnije predmetizuje u cilju oblikovanja sistematski!! kataloga.

Pored pitanja organizacije odeljenja, diskutabilno je i pitanje radne norme bibliotekara. Friedman i Jeffreys pokazuju da broj publikacija, koje u toku godine treba da katalogizacije ili klasifikuje I radnik, varira zavisno od biblioteke od 1000 do 7000, pri čemu je cifra od 3000 verovatno najobjektivnija. Mnogo je bitnije, veruju ova dva autora, ostvariti zahtev izložen u Guide to Canadian university Library standarde, da bibliotekar nakon godinu dana radnog iskustva, sa sigurnošću može obrađivati građu bez ičije pomoći i nadzora.

Produktivnost bibliotekara je uvećana i ukoliko on samo ispisuje kataloške Ustiće, a daktilograf ih prekucava, što posebno naglašavaju Woledge i Page: Iskustvo pokazuje da je, bez obzira na veličinu biblioteke, ekonomične pisati kataloške Ustiće, sa kojih potom daktilograf prekucava

71

tekst: katalizator mora da bude visoko stručna osoba i zaposliti ga na, skoro neprofesionalnom, poslu daktilografa znači finansijski gubitak."

Kataloški listići su osnov za formiranje lisnog kataloga o čijim prednostima i manama piše Thompson. Mada lisni katalog pruža pravovremenu informaciju, jer je njegovo ažuriranje jednostavno, nepraktičan je zbog svoje nepreglednost!, statičnost! i velikog prostora koji zauzima.

Za štampani katalog Thompson navodi da nije ekonomičan, pošto se više puta u toku godine moraju štampati dopune, mada je kod korisnika omiljen, jer je lako prenosiv i pruža mnoštvo informacija samo na jednoj stranici. Za katalog na mikrofišu iskustvo pokazuje da su njegove osobine slične osobinama štampanog kataloga, mada u još naglašenom obliku: ogromna ušteda prostora; lako i brzo korišćenje brojnih podataka ah i visoki troškovi, koje uzrokuje snimanje dopune 3 do 4 puta godišnje i potom kumulativno presnimavanje svih listića.

O savremenom „оп line" kompjuterizovanom katalogu, izazovu i potrebi našeg vremena, sa oduševljenjem piše Frederich Kilgor, navodeći sledeće njegove prednosti:

1) KORISNOST, jer je više usmeren zadovoljavanju potreba korisnika, nego poštovanju bibliografskog principa;

2) DOSTUPNOST INFORMACIJA i van bibliotečke zgrade preko terminala;3) POTPUNOST I AŽURNOST pošto poseduje tekuće informacije, koje su

dostupne neposredno pošle njihovog unošenja u kompjuter;4) ĆAK NI VELIČINA , koja varira od personalni kompjutera do velikih

sistema, ne predstavlja njegov nedostatak;5) FLEKSIBILNOST, jer je podatke moguće dobiti i na ekranu i u štampanom

obliku;6) PRODUKTIVNOST, jer ubrzava procese katalogizacije i klasifikacije, a

time štedi vreme i bibliotekaru i korisniku.

Josephine Riss Fang ističe da se upotrebom računara omogućuje efikasna centralizovana katalogizacija, koja je osnovni preduslov za formiranje mreže biblioteka, što dalje vodi visokoj profesionalnosti bibliotekara, smanjenju troškova, povećanju broja obrađenih naslova, kao i širokoj distribuciji publikacija i informacija.

Uvođenje novih formi kataloga u biblioteke, uzrok je mnogih problema, sa kojima se njihov kadar suočava. K.W.Neal navodi dva alternativna rešenja na osnovu saznanja iz prakse: ili retroaktivno prekatalogizirati ceo fond biblioteke, kao što je to učinila Univerzitetska biblioteka u Notingamu: ili zadržati stari oblik kataloga, a od određenog datuma formirati novi za građu koja tek pristiže, kao što je učinjeno u akademskim bibliotekama Liverpula i Glazgova.

72

Isti ovaj problem javlja se i pri prelasku na korišćenje novih pravila za katalogizaciju i klasifikaciju bibliotečkog materijala, a jedno od dva već ponuđena rešenja ne nameću standardi, već ih bira sama biblioteka.

Bez obzira da li biblioteka koristi ISBD sistem i njegove varijante za opis pojedinih vrsta građe, ili BBK, Pruska pravila za katalogizaciju, RAC; bez obzira da li se opredelila za klasifikacione sheme Dewey-a, UDC, LC, BLISS, Garside, Barnard ili je načinila neka lokalna pravila primereno njenom fondu i potrebama njenih korisnika, G.Woledge i B.S.Page savetuju: „...koji god sistem da je prihvaćen, ne treba oklevati u primenjivanju shodno potrebama pojedine biblioteke. “

Uglavnom sve akademske biblioteke, smatraju Friedman i Jeffreys poseduju alfabetski katalog, koji se često naziva azbučni ili abecedni katalog, zavisno od korišćenog pisma, ili autorski katalog, prema odrednici na ime individualnog i korporativnog autora.

Thompson savetuje da se svaka biblioteka zbog različitosti i kompleksnost! odrednica pridržava detaljnog uputstva za formiranje odrednice.

U američkim bibliotekama u upotrebi su:Rules for Šiling catalog cards (ALA, 1942); Filling Rules in the Dictionary

catalog (LC 1956); Rules for a đictionary catalog (Charles Cutter, 1904) i Guide to the arrangement of heading and entries in the General Calalogue of Printed Books (British Museum).

Predmetni i stručni katalozi, koji čitaocima mogu biti korisniji od alfabetskog kataloga, najčešće obuhvataju samo delove bibliotečkog fonda. Kao kriterijumi za odabir građe, koja će biti predmetizovana i klasifikovana uzimaju se:

1. SADRŽINSKI PRINCIP (ne obrađuje se na primer: beletristika);2. HRONOLOŠKI PRINCIP (publikacija ulazi u katalog ukoliko je

nabavljena pošle godine kada je biblioteka počela sa predmetnom i stručnom obradom)

Friedman i Jeffreys su utvrdili da oko 2/3 univerzitetskih biblioteka Engleske izrađuje tzv. „predmetni katalog", koji je u većini slučajeva, u stvari sistematski katalog, s obzirom da predstavlja ukomponovanje predmeta knjige u već utvrđene klasifikacione tablice za snalaženje u ovakvom katalogu, neophodan je alfabetski indeks.

Thompson, sledeći razmišljanja Jeffrey-a i Friedman-a zalaže se za izradu predmetnog kataloga, jer za snalaženje u njemu čitaocima nije potrebno poznavanje komplikovaniji klasifikacioni]! shema, već samo predmeta publikacije. Thompson bibliotekarima nudi spasonosno rešenje: „Klasifikujte što je šire moguće i u skladu sa potrebama korisnika."

73

Zaključak: U našoj bibliotečkoj teoriji i praksi sigurno se nalaze oni o neophodnosti

postojanja kataloga, kao i o potrebi zapošljavanja visokoobrazovanog kadra na poslovima koji odgovaraju njihovoj stručnoj spremi, što je bitnije od postizanja radne norme na poslovima katalogizacije i klasifikacije. Otuda su zahtevi standardizacije bibliografski!! zapisa pokrivali sledeća područja: bibliografski opis, standardizacija naslova, ključne reči; transliteracija; setovi karaktera; format; kodovi; identifikacija jedinice.

Unificiranost u primeni poslova za obradu bibliotečkog materijala unutar mreže biblioteka jedan je od osnovnih preduslova njihove uspešne saradnje.

4. Informaciona delatnost biblioteke

Uvod: Obuhvatanje sintagme „usluživanje korisnika11 može biti vrlo širok. Pod njom se

podrazumeva izdavanje bibliotečke građe, pružanje informacija o publikacijama i iz publikacija, obrazovanje korisnika o informacionom aparatu biblioteke, uvođenje u tehniku naučnog rada.

U svim ovim oblastima kontakt bibliotekara sa korisnicima je konstantan, pa je rad bibliotečkog osoblja neprekidno izložen javnoj kritici, i pozitivnoj i negativnoj, što nije slučaj sa procesima nabavke i obrade bibliotečkog materijala. Velika pažnja se pri obavljanju ovog posla (procesa) posvećuje odnosu bibliotekara i nastavnika. Samo iz korektne saradnje zasnovane na visokoj profesionalnosti i uzajamnom poštovanju ovih grupa, može, što je i ranije naglašavano, poniknuti dobra referensna služba, koja je u stanju da zadovolji potrebe korisnika.

Donald Davidson, profesor biblotekarstva u Leeds Politehnic school of librarianship, izdvojio je referensnu službu kao najvažniju od svih u biblioteci i problemu organizacije ovog odeljenja posvetio studiju. Njegova definicija informacionog odeljenja glasi: “Referensno i informaciono usluživanje je aktivnost bibliotekara, koji koriste zbirke knjiga i drugog bibliotečkog materijala, čuvanje u biblioteci za drugu namenu od one koju imaju zbirke namenjene za čitanje kod kuće.

Davidson ukazuje na neusaglašenost značenja pojedinih termina vezanih za ovo područje prakse i teorije bibliotekarstva, što otežava uspostavljanje zajedničkog jezika američkih i engleskih naučnika.

Pojam REFERENSNA SLUŽBA u ovim zemljama ima različito značenje.U Velikoj Britaniji ono prvenstveno, označava specijalno odeljenje u narodnim

bibliotekama u kome se čuva materijal namenjen isključivo za čitaonicu.

74

Razlog za korišćenje ove građe samo unutar prostorija narodne biblioteke, leži u činjenici da su to skupe, ili retke publikacije, a neke su tomovi dragocenih izdavačkih celina. Da bi boravak korisnika u biblioteci bio što prijatniji, posebna pažnja posvećena je uređenju te čitaonice koja treba da bude „dobro snabdevena građom, komforno opremljena a informacije treba da pruža stručno osoblje".

Bibliotekari koji pružaju informacije o literaturi i iz literature nazivaju su u Velikoj Britaniji ..oficiri za prenos informacija i predmetni specijalisti* 14 , i pre svega, zadovoljavaju potrebe korisnika koji dolaze iz privrednih preduzeća i istraživačkih instituta, što znači da je njihova delatnost više vezana za narodne i specijalne nego za univerzitetske biblioteke.

Nasuprot tome, u SAD-u, informativna služba je vezana ne samo za narodne, već i za akademske biblioteke i više obuhvata osoblje biblioteka koje „pruža savete i pomaže korisnicima pri istraživanjima", nego građu smeštenu u tom odeljenju. U američkim akademskim bibliotekama, koje imaju zatvoren krug korisnika, publikacije iz referensne zbirke moguće je pozajmljivati i van biblioteke, čime se, povremeno, remeti rad bibliotekara - informatora, jer mu, u tom slučaju, referensna literatura nije pristupačna u svakom trenutku kada za njom postoji potreba.

Donald Davidson je više sklon da informativnu službu posmatra kroz ličnost bibliotekara, nego kroz referensnu literaturu koja je dostupna korisniku. Po njemu, informator je jedini u stanju da udovolji postojećim zahtevima i da predvidi zahteve sutrašnjice.

VISOKOKVALIFIKOVANI EKSPERT što je uobičajeni kvalifikativ informatora, treba da racionalno razmotri prispela pitanja i pruži korektan odgovor, imajući neprekidno na umu da će njegovi sledbenici prosuđivati kompetentnost njegovog rada.

O INFORMATORIMAPosao informatora najčešće se idealizuje. To je i razlog što Davinson analizira

položaj informatora u odnosu na druge radnike biblioteke. „Kolege na manje čarobnim poslovima u biblioteci smatraju informatore isuviše uobraženim. Služba za nabavku bibliotečkog materijala može o informatorima misliti kao o neosetljivim „grabežljivcima" većeg dela fonda u slobodnom pristupu; katalogizatori ih mogu smatrati pedantnim galamdžijama, koji zahtevaju više detalja i analiza; tehničko osoblje vidi samo njihovu „arogantni težnju da raspolažu vremenom i pažnjom telefonista i radnika sa kseroksom, jer je svaki zahtev informatora hitniji od potreba ostalih odeljenja.

INFORMATOR je posrednik između korisnika i Uterature. Stoga je mnogo bitnija njegova socijalna uloga u biblioteci, nego enciklopedijsko poznavanje svih izvora.

Davinson karakteriše kao „životnu žalost" činjenicu da su bibliotekari koji memorišu veliki broj podataka često veoma loši informatori. Jer

referensno-bibliotečka delatnost ne označava samo proces odgovaranja na pitanja korisnika.

Uloga referensnog centra izražena je u procesu prepoznavanja potreba korisnika i u učešću u selekciji literature koja treba da bude nabavljena za biblioteku. Selekcija u sadašnjoj eksploziji informacija postaje važno zaduženje svakog bibliotekara. Jesse Hawk Shera poredi selekciju sa sakupljanjem „zlata" koje ima trajnu vrednost.

Pomenuti aspekti ovog procesa postali su kompleksniji tokom poslednjih godina, jer su sredstva informisanja modemizovana, što je omogućilo brži i tačniji pristup informacijama.

Shera, kao i Davinson ističe značaj informatora kao posrednika između izvora i primalaca informacija.

„Informator je potreban stoga što je jaz između katalogizatora, kao ključa za otvaranje bibliotečkih fondova, i samih fondova suviše veliki. U stvari, taj ključ nije bio savršen i otključavao je samo neka vrata; bilo je još mnogo vrsta čijim bravama ovaj ključ nije odgovarao. Zato je informator, slobodnije nazvan ključarem, mogao da istraži još mnogo do tada nepoznatih izvora".

Istovremeno je i tumačenje američkog teoretičara biblliotekarstva William-a Katz-a po kojem su nabavka i obrada bibliotečkog materijala „zakulisne scene" dok je rad informatora zasnovan na aktuelnom kontaktu sa korisnicima.

Informatori jedini ostvaruju neposrednu saradnju sa čitaocima.Obuka korisnika, takođe je integralni deo funkcionisala referensne službe

biblioteke i treba da bude organizovana u visokoškolskim bibliotekama s obzirom na naučno-istraživački karakter rada studenata i nastavnika.

Suočeni sa naučnim metodama, koje ranije nisu primenjivali, kao i sa potrebom korišćenja druge vrste literature i biblioteke, na koje, takođe, u svom pređašnjem iskustvu nisu navikli, studenti se osećaju izgubljenim. U školskim i javnim bibliotekama, koje su koristili pre početka studiranja, ostvarivan su direktan kontakt sa bibliotekom, češće nego sa sistemom kataloga, bibliografija i drugih nosilaca informacija. Upravo zbog toga potrebna im je pomoć bibliotečkih radnika, koja se može razvijati u tri pravca:

1) upućivanje u korišćenje biblioteke,2) korišćenje literature i3) selektivna diseminacija informacija.

Prva stepenica, upoznavanja studenata sa organizacijom bibliotečkih službi i uslugama, koje mu one mogu pružiti, može biti lako premošćena ukolik o postoji želja nastavnika i bibliotekara za međusobnom saradnjom. Bibliotekar mora biti čovek fakulteta, kome nastavni i naučno-istraživački procesi nisu strani. Odnos biblioteke i fakulteta na kome se ona nalazi sve više teži kompleksnosti, pa je i upućivanje studenata u rad biblioteke samo jedan od kontakata, koji vode tome cilju.

76

Studentima prve godine, koji su najnesnalažljiviji, informacije o radu biblioteke su i najpotrebnije. Bibliotekar ih može pružiti na više načina:

1) predavanjem o biblioteci održanim u učionici;2) predavanjem održanim u samoj biblioteci; i obilaskom biblioteke;3) filmskim i video-projekcijama i4) upoznavanjem sa štampanim vodičem.

Pomenuti časovi mogu se uklapati u redovan fond nastave jednog predmeta, koji je po pravilu najbliži bibliotečko-informacionoj delatnosti, ili mogu biti potpuno samostalni, a njihovo pohađanje na dobrovoljnoj osnovi.

Nivo i sadržina ovih časova zavise od toga da li se organizuju za studente dodiplomskog ili postdiplomskog studija.

Na Royal Scientific Information Conference, koja je 1943. godine održana, donete su sledeće preporuke:

1) za studente dodiplomskog stepena, potreban je samo uopšten uvod o funkcionisanju i korišćenju biblioteke;

2) za studente postdiplomskog stepena poželjna su detaljna uputstva o bibliotečkim katalozima, klasifikacionim shemama, referensnim zbirkama, metodama korišćenja sekundarne i tercijarne literature.Ideju o obučavanju studenata formulisao je prvi put još 1876. godine.

Kenneth J. Brough u knjizi The Scholar's Workshop, koja je zasnovana na izveštajima biblioteka Čikaga, Kolumbije, Harvarda i Jela. Njegov osnovni stav je da studente treba upoznati sa osnovnim bibliografskim aparatom, što treba da čine stručnjaci kojima je glavno opredeljenje pružanje informacija, a ne nabavka i obrada podataka.

U Americi se neprekidno posvećuje pažnja izgrađivanju što korektnijeg odnosa bibliotekara i nastavnika. U Velikoj Britaniji, uloga bibliotekara u nastavi nije toliko velika. Pored informacija o biblioteci studentima su potrebne još češće, informacije o literaturi, i iz literature.

Student I godine bez kritičkog stava prikuplja literaturu potrebnu za seminarski rad, ili za ispite.

Student II godine, obično, očekuje potrebne informacije kada od bibliotekara zatraži nešto o određenom predmetu.

Informator je tada u dilemi da li da mu pruži kompletan odgovor, što je u mogućnosti u 80% slučajeva, ili da ga uputi na bibliografske izvore. U svakom slučaju, naglašavaju i Nancy Fjallbrant i Malcolm Stevenson, ne postoji idealan model ponašanja, koji se može preporučiti informatoru.

- referensni intervju: do izvesnih saznanja o studentu informator može doći samo kroz razgovor sa njim koji se ovako naziva u teoriji bibliotekarstva.

Marion Hawes, b ibliotekar treba da pronađe najpogodniji način da stupi u kontakt sa čitaocem, insistirajući, pri tom na strpljenju i razumevanju, predusretljivosti i srdačnosti kontakata. Pošto ustanovi i formuliše zahtev korisnika, bibliotekar može ponuditi jedno od tri tipa rešenja:

77

1. da uputi čitaoca kako da sam reši svoj problem tako što će ukazati nasekundarne i tercijarne publikacije iz te oblasti;

2. da predloži izvorna dela koja sadrže tražena rešenja;3. da pripremi željenu informaciju na osnovu postojeće literature.

Prvo rešenje R.A.Mackenna smatra suviše tradicionalnim, mada još uvek najprisutnijim u praksi. Ukoliko informator korisniku pruži celovitu informaciju, obrazlaže dalje Mackenna svoje mišljenje, on mu ni najmanje ne čini uslugu, jer čitalac ni u svom budućem samoobrazovnom, ili naučnom radu, neće biti sposoban da sam pronađe rešenje problema.

Nasuprot studentima, naučni radnici se, naglašava Neal, retko obraćaju informatoru, posebno ako se interesuju za onu oblast, za koju ih smatraju specijalistima.

Naučni radnik, čak i kada dobije obrađenu kompleksnu informaciju, nju koristi samo kao osnov za svoja teoretska zaključivanja, koja, uostalom jednom delu i daju karakter naučnog rada. Pa ipak, najsloženija istraživanja treba da budu prepuštena samim naučnim radnicima.

Philippa Dolphin ističe, kao podršku naučnom radu, kontinuirano obaveštavanje istraživanja o objavljenim dostignućima iz jedne oblasti, tj. tekuću diseminaciju informacija.

Ona se može ostvarivati:1. dostavljenjem tzv. „tekućih izveštaja" u određenim intervalima (mesečnim, ili

tromesečnim);2. redovnim praćenjem tekuće produkcije monografskih i serijskih publikacija i

sastavljenjem selektivne bibliografije i3. slanjem fotokopija ili mikrofiševa značajnih tekstova.Čest i prijateljski kontakt naučnog radnika i bibliotekara je, prema rečima

Philipa-e Dolphin, osnov redovnog i ažurnog informisanja.Bez obzira na to koji su vidovi i metode informisanja pogodni, a koji od njih su

zaista prisutni u praksi, zaključak je jedinstven: biblioteke se moraju okrenuti korisnicima više i aktivnije nego što su to činile u prošlosti.

Automatizacija radnih procesa u akademskim bibliotekama umnogome će doprineti ostvarivanju toga zadatka.

Šta se podrazumeva pod pojmom tehnološke i informacione pismenosti današnjice, o kojoj lakše prosuđujemo nego kada treba da procenimo da U se dete opismenilo i počelo da čita i piše bez greške?

Da li ćemo priznati da je tehnološki i informaciono, pismena ona osoba koja ume da koristi opremu, ili ona koja na njoj može da pribavi složenije informacije? Skoro da je neprihvatljivo da i korisnik i bibliotekar ne ovladaju pomenutom tehnik om. Prirodno ustezanje bibliotekara pred u toj oblasti stručnim korisnikom, može rezultirao njegovim potpunim povlačenjem i odbijanjem dokvalifikacije. Stoga se mora postići nenametljivost, prirodnost i uvideti neophodnost promena u poslovanju, praćenih kontinuiranim obrazovanjem osoblja biblioteke i razvijanjem takmičarskog duha.

78

TRADICIONALNE I ELEKTRONSKE INFORMACIJE U VISOKOŠKOLSKIH BIBLIOTEKAMA

Koje su osnovne srodnosti i razlike TRADICIONALNIH i DIGITALNIH INFORMACIJA?

I jedne i druge uslovljene su dobro, čak precizno, formulisanim zahtevom korisnika i podrazumevaju određeni sistem koji olakšava njihovo pronalaženje: nekada je to obrazovan i sposoban bibliotekar, drugi put sistema kataloga, katkad bogata referensna zbirka ili baze podataka. Najčešće, sve troje zajedno.

Proglašavanje pojedinih osobina, omogućeno savremenim tehnološkim napretkom, obezbeđuje digitalnoj informaciji kvalitete multimedijalnosti, međusobnog povezivanja, inter aktivno sti, enciklopedičnosti ah istovremeno i poštovanja proceduralnosti, hijerarhijskog odnosa i međusobne saradnje institucija uključenih u sistem.

ETIKA U VISOKOŠKOLSKIM BIBLIOTEKAMA

Pitanje pružanja informacija i znanja delimično hendikepiranim osobama?Treba li se ovom problemu posvetiti sa stanovišta ovladavanja digitalnom i

tehnološkom pismenošću ili sa pozivanjem na pravo na intelektualnu slobodu svakog pojedinca?

Visokoškolske, kao i sve druge biblioteke, po društvenim i ljudskim zakonima, valja da udovolje potrebama svih korisnika - to i čine, bez obzira na rasu, pol, versko i političko opredeljenje, ah da И se realno, a ne samo deklarativno suočavaju sa razlikama u korišćenju biblioteka kao posledicama usled fizičke i mentalne hendikepiranosti.

Dok u svetu postoje posebne pogodnosti u dizajniranja enterijera, modeliranju korisničkih servisa i alternativnih čitaonica sa namenski oblikovanom opremom (velikim monitorima, prilagodljivim stolovima, fleksibilnim kopir mašinama, tekst telefonima - TTY) za lica sa specijalnim potrebama, kao i u ustanovljavanju i razvijanju specijalizovane stručne pomoći tokom celog radnog dana, domaća univerzitetska i bibliotečka, a i šira društvena javnost zanemaruju postojanje ovakvih osoba iz dva osnovna razloga:

1) apsolutne tehničke neopremljenosti biblioteka, i2) nedovoljne sopstvene obučenosti za rad sa takvim korisnicima.

Zbog rasprava o kompleksnosti i sadržajnosti informacija mora uključivati i dimenziju prilagođavanja biblioteka fizičkim i intelektualnim potrebama licа sa hendikepom.

79

5. Bibliografska istraživanja

„Za autora je bitno da u potpunosti bude eliminisan problem sakupljanja unapred utvrđene i pretražene bibliografije o određenoj temi. To se još ne događa zato što, nažalost bibliografska tehnika nije na visini našeg vremena. Ekonomija umnog napora hitno zahteva pomenuti pristup. Mora se dakle, stvoriti jedna nova bibliografska tehnika strogog automatizma. Pomoću nje će biti ostvaren krajnji cilj svega što je vaša služba započela pre nekoliko vekova katalogizacijom.“

Tako je govorio Jose Orteg Gasset prilikom svečanog otvaranja Međunarodnog kongresa bibliotekara 20. maja 1935. godine, a mi smo nakon 60-tak godina svedoci te nove AUTOMATIZOVANE BIBLIOGRAFSKE TEHNIKE.

Bogatstvom, raznorodnošću i značajem svojih fondova i informacionih izvora, istorijskom ulogom u oblikovanju kulturne svesti, obrazovnog nivoa i očuvanju nacionalnog identiteta nacionalna biblioteka, izvirala iz nasleđa vekova ili upravo utemeljena, očuvala je ulogu nacionalnog muzeja pisane reči, katkad se izdigla i do lidera nacionalnog razvoja, te nalikuje na staro vremenski portret u okviru osavremenjenom upravo ulogom menadžera procesa nacionalne bibliografske kontrole.

Beč 1958. god. određenje sadašnji koncept bibliografske kontrole koji počiva na odgovornosti nacionalne biblioteke da nabavi i sačuva kompletnu nacionalnu produkciju štampane građe, kao i inostranu literaturu kojaje zemlji potrebna; da promoviše opšteprihvaćena pravila za bibliografsku obradu podataka: da organizuje rad na tekućoj nacionalnoj bibliografiji, kao i da koordinira rad bibliografski!! servisa i agencija u svojoj zemlji.

Kenneth W. Humphries na Generalnoj skupštini Međunarodne federacije bibliotečkih asocijacije 1964. god., određeno je 7 osnovnih funkcija nacionalnih biblioteka:

1) utemeljenje i razvijanje centralne kolekcije nacionalne književnosti i nauke;2) održavanje fonda knjiga dobijenih kao obavezni primerak ili nekim drugim putem

predviđenim propisima o autorskom pravu;3) održavanje kolekcije značajne strane Uterature;4) publikovanje nacionalne bibliografije;5) publikovanje kataloga fondova nacionalnih biblioteka i drugih državnih

biblioteka.6) preuzimanje uloge nacionalnog bibliografskog centra.

Prve 3 funkcije ukazuju na ulogu nacionalne biblioteke kao čuvara, obrađivača i distributera, pre svega nacionalnog kulturnog blaga i u njihovom

80

središtu je na različite načine umnožena publikacija kao nosilac znanja i informacija.Sledeće 3 funkcije određene nacionalne biblioteke kao tvorca i promotera

bibliografskih zapisa, samim tim kao nacionalni centar i internacionalni sistem univerzalne bibliografske kontrole.

Svaka nacionalna biblioteka je SVET ZA SEBE.Nacionalna bibliografska kontrola je neophodna da bi identifikovala nosioce

informacija u svim medijima, da bi obezbedila duhovno napredovanje jednog naroda kroz dostupnost informacijama i da bi se standardizovan procesi komunikacije.

Univerzalna nacionalna i internacionalna bibliografska kontrola povela je i Kongresnu biblioteku putem nacionalne, a ne specijalne biblioteke. Nacionalna biblioteka kao nacionalni bibliografski centar treba da:

obezbedi dostupnost bibliotečkoj građi kako bi opis bio po viđenoj publikaciji a ne na osnovu omota knjige, knjižarski kataloga, reklama i sličnih beležaka;da ustanovi ili primeni opšteprihvaćeno standarde kako bi sačinila razumljiv, svuda čitljiv bibliografski zapis, kojim se na unificiran način predstavljaju i forma i sadržaj publikacije.

Ovakva polazišta uzrokuju: razvijanje nacionalnih kataloških pravila a za zapise koji su od međunarodnog značaja prihvatanje međunarodnih kataloške prakse. Međunarodni standardi ne moraju uvek odgovarati nacionalnim potrebama.

Bibliografska kontrola, kao zbir svih praktičnih operacija koje bibliotekar preuzima u nameri da organizuje dokumenta i njihove opise tako da se korisniku pruži najbolji i najtačniji odgovor kako bi se zadovoljila njegova potreba za informacijom ili za znanjem, u praksi ne znači pronalaženje predmetnog primerka, već:

1) identifikoVanje svih mogućih dokumenata, bez obzira na fizički oblik, o određenom predmetu;

2) identifikovanje radova koji su u vezi sa traženim dokumentom ili sa jednim njegovim delom (uključujući priloge u periodici, monografijama, zbornicima sa savetovanja, antologijama);

3) pripremanje popisa svih dokumenata, u skladu sa standardizovani načinom citiranja;

4) pronalaženje svili korisnih ključnih pojmova za pretraživanje, kao što su naslovi, imena autora, predmet;

5) unapređenje načina za što brže i tačnije lociranje dokumenata bilo kao fizičke kopije ili kao digitalnog fajla, do kojih se stiže direktno ili uz posredovanje bibliotekara.

standardizovanje veličine kataloškog listića na 7,5 х 12,5 cm.

81

Standardi, koji se danas kreiraju na svim mogućim nivoima, ukoliko su međunarodnog karaktera, rezultat su rada nekoliko glavnih institucija:

ISO (Intemational Organization for standardization), osnovana 1946. god. koja sarađuje sa svim srodnim organizacijama na lokalnom i regionalnom nivou, među kojima se mogu izdvojiti COPANT (Pan American Standards Coordinating Committee), ĆEN (European Committee for Standardization), ANSI (American National Standards Institute, National Bureau of Standards), IFLA (Intemational Federation of Library Associations).

Akademske biblioteke se izdvajaju kao značajni činioci u dostizanju kvaliteta bibliografskih istraživačkih projekata. Proces formiranja uzajamnih kataloga svim učesnicima nameće odgovornost za formiranje kataloškog zapisa, koji dopunjen ili skraćen, može biti i bibliografska građa za tekuću nacionalnu bibliografiju.

Pred akademske biblioteke se postavljaju vrlo visoki zahtevi za bibliografskim istraživanjima, bilo da su tematska ili personalna (bibliografije nastavnika i saradnika fakulteta i univerziteta), redovna, tekuća ili izazvana (na zahtev istraživača).

Program COBISS, razvijenu IZUM-Maribor, koji je trenutno u upotrebi u većini balkanskih država, pa i u Srbiji, sadrži preciznu nomenklatura stručnih i naučnih radova koji se uključuju u bibliografiju.

U nadležnosti univerzitetskih i fakultetski biblioteka, ostale su predmetne i personalne bibliografije, kao i bibliografije odbranjenih doktorskih i magistarskih radova. Sa savremenim tehnološkim pogodnostima sve one zajednički doprinose uspostavljanju nacionalne bibliografije ali i formiranju lične karte istraživača, naučne oblasti i visokoškolske ustanove.

6 . Kulturno-prosvetna delatnost biblioteka

Kako se odlučiti za određeni tip organizacije službi ih procesa u biblioteci kad i sam teoretičar menadžmenta u bibliotekarstvo! Peter Drucker kaže da takav tip ne postoji, jer svaki vid organizacije ima svoje prednosti i mane, zavisno od prostornog, vremenskog, еко no mic nog okruženja kao objektivnih ali i energije i entuzijazma pojedinca, kao subjektivnih kriterijuma.

Uspešnost, efikasnost i efektivnost organizacije, pouzdanost i preciznost uputstava i propisanih procedura, doslednost i potpunost njihovog poštovanja, ili brzina, fleksibilnost, adaptibilnost i rastući takmičarski duh učesnika procesa. Svi ovi činioci, nalaze se uključeni u jedan organizacioni model, koji bi pružio optimalne rezultate, ali do njega je najteže doći.

Po mišljenju Barbara-e Moran i Robert-a Stueart-a, organizacija je ciljno usmerena, ograničena i socijalno uslovljen sistem ljudskih aktivnosti, nije i ne treba da bude ni psihološki, ni biološki uslovljena, već ciljno stvorena

82

na određeno vreme. Predviđena da traje duže od ljudskog života, ona mora da bude podložna promenama, čak i da ih ne čeka već da ih sama diktira.

Do kod stepena se treba prilagođavati zahtevima sredine, tehnološkog napretka, lokalnog i globalnog ekonomskog i kulturološkog okruženja - odgovor će opet biti u nadležnosti biološke i emotivne jedinke, čoveka, čije je delovanje uslovljeno objektivnim i subjektivnim faktorima. Ipak nepobitna je činjenica da mora postojati jasna organizacija, bilo institucije ili njenog delovanja u društvu.

Načini manifestacije rada biblioteke u kulturi i u prosveti, tj. kultumo- prosvetna delatnost biblioteke:

podizanje stepena vaspitnog, obrazovnog, naučnog i kulturološkog uključivanja u proces svih učesnika u ovim procesima, koji su uspešni samo ukoliko su svi istovremeno i njihovi tvorci i konzumenti, ako se nastavnici i bibliotekari ostvaruju isključivo u ulozi autora, rukovodilaca, propagatora, učesnika kulturno-prosvetnih manifestacija, a nikad u svojstvu učenika, ili publike, oni sasvim sigurno neće obezbediti trajanje niti svoje organizacije, niti manifestacija kojima ona rukovodi.

U bibliotečkoj praksi to predstavlja primedbu na ponašanje na sledećenačine:

1) nedoživljavanje kulturno-prosvetne manifestacije biblioteke kao svoje ako u njenoj organizaciji direktno ne učestvujete;

2) neprihvatanje aktivnosti, bez obzira na njihov pozitivan efekat na prisutnu publiku i opšti društveni milje, jer je njihov pokretač ih promoter vama neomiljena i neprihvatljiva osoba;

3) nesagledavanje opšteg značaja akcije biblioteke, bez obzira na trenutno, možda nedovoljno, interesovanje publike za nju, jer i manifestaciju i publiku treba negovati.

Postavlja se pitanje ima li prostora za neku vrstu tolerancije u kulturnom prosvećivanju? U kojoj meri potražnja može da usmerava ponudu biblioteka? Da li visokoškolska biblioteka komunicira sa publikom uopšte, ih segmentamo, sa nastavnicima, naučnim radnicima, studentima? Da li se biblioteka miri sa činjenicom da se, kako je govorila Desanka Maksimović, u Srbiji samo novine redovno čitaju? Da li biblioteke na univerzitetu sprovode ankete koje mogu biti pokazatelji uspešnosti njene delatnosti?

Hijerarhija među bibliotekama u Srbiji počiva na principu matičnosti. kao spojnice između centralizovanog i decentrahzovanog tipa organizacije, koji ističe nacionalne, univerzitetske i okružne biblioteke stepenovano odgovorne za razvoj bibliotečke delatnosti i vaspitno-kultumog delovanja biblioteka i ministarstva nadležno za oblasti kulture, nauke, tehnologije,

83

razvoja i prosvete kao državotvornu organe bitne za njihovo funkcionisanje i finansiranje, valja sagledati aktivnosti koje su u njihovoj nadležnosti.

Pre nego što se biblioteka opredeh za kulturnu manifestaciju, koja može biti njena naučna ili poetska hčna karta, ona mora da izvrši svoju osnovnu funkciju: da svakom korisnik u da knjigu koja mu je potrebna, željena, neophodna, odgovarajuća, bez obzira da li je on svestan te potrebe i da li pri tome poštuje pravila Drucker-a, Gorman-a, Urquhart-a ili Dositeja, Đure Daničića, Stojana Novakovića, Pavla Popovića, jer sva ona u osnovi su pravila srdačknog zaljubljenika u svoj bibliotečki poziv. Kako vreme prolazi, čini se da se sve uspešnije tehnološkim napretkom pravdamo za sopstvene propuste.

Kultumo-prosvetna delatnost bibhoteka ohčena je u svakodnevnom radu s korisnicima, negovanju i razvijanju zbirki i legata, organizovanju književnih razgovora, sastanaka, konferencija za štampu, takmičenja, nagrađivanja, izdavačkoj delatnosti, uređivanju časopisa, edicija. Pojedine visokoškolske biblioteke u Srbiji poznate su već po manifestacijama koje slave, tumače i utemeljuju knjigu u naše duhovno nasleđe. Sve kulturne manifestacije uživaju veliko poštovanje odabrane publike, počivajući na sposobnosti njihovih urednika, rukovodilaca biblioteka, entuzijazmu zaposlenih, primenljivoj sreći u traženju sponzora i stepenu razumevanja fakultetski vlasti, kao i stabilnosti psihičke konstitucije svih koji su se ovog posla poduhvati.

U svetu, ovakve ili mnogo jednostavnije i lošije osmišljene manifestacije, rezultat su timskog rada, uspostavljenog sistema procedura, ispitivanja dostignutog uspeha. Takozvana provera programa u stranim akademskim bibliotekama počinje nekoliko meseci ranije ustanovljenjem teme, razvijanjem programa, indentifikovanjem dostupni izvora. Mesec dana ranije sakupljaju se odgovarajuće dozvole za održavanje, odabiraju učesnici i potrebni materijali, utvrđuje mesto i vreme održavanja ali i publika, kontaktiraju se učesnici, počrnje se publikovanjem namera organizatora i istovremeno za svaki slučaj razvija i alternativni plan. Nedelju dana ih dve pre događaja određuje se raspored sedenja, angažuju dobrovoljci, predavačima se daje tačan raspored događanja, preciziraju uslovi prevoza učesnik a. Dan pre kulturnog dešavanja priprema se i proverava raspored sedenja, audiovizuelna oprema, izložba, organizuju se volonteri i podsećaju predavači. Na sam dan organizovanog sustreta proverava se sobna temperatura, osvetljenje, nameštaj, audiovizuelna oprema, podijum za predavača, zaduženja volontera i priprema dobrodošhce gostima. Nakon kulturnog događaja obavlja se formalna i neformalna evaluacija, šalju se pisma zahvalnosti učesnicima i analizira program. Evaluacija podrazumeva ne samo način na koji je predavanje primljeno u pubhci i utisak koji je na nju ostavilo, već i tehničke karakteristike, kakve su čujnost i vizuelizacija.

84

Vrlo je važno u procesu procenjivanja imati uvid i u prethodnu informisanost i obrazovanost publike, kao i stepen njene zainteresovanosti da naknadno u toj oblasti još nešto pročita i nauči, kao i da predloži moguće teme drugih sastanaka. Iako sve ove procedure sprovodimo po utvrđenom redosledu ili bez njega, možda u kraćem vremenskom roku i sa mnogo više organizacionih i finansijskih problema, dolazimo uvek do istog zaključka - da uvek može da bude bolje i tu oblast treba kritički oceniti.Statistika, može biti koristan pokazatelj zastupljeno sti vesti o bibliotečkim aktivnostima u sredstvima javnog oglašavanja, novinama i drugim lokalnim medijima, o broju učesnika programa i broju posetilaca, o broju i vrsti zahteva vezanih za određenu temu budućeg susretanja, o broju, a kod nas možda uopšte postojanju, volontera i drugim nepredvidivim beleškama. U mnogim bibliotekama, poput Javne biblioteke Nju Jorka, ili Kongresne biblioteke u Vašingtonu, ah u onima koje su u sastavu univerziteta, neguje se volonterski rad i to ređe omladine a mnogo češće osoba u zrelim ili čak poznim godinama.

Tako, kod nas omiljena priča o podmlađivanju kadra, ne samo zbog otvorenosti novim idejama, već i zbog utiska koji biblioteka ostavlja na korisnika, u SAD nema svoje poklonike. Naprotiv, svi volonteri, bez obzira na godine starosti su dobrodošh, ali prethodno moraju da prođu obuku, čije trajanje varira od nekolik o sati do nekoliko dana.

Rad Kongresne biblioteke potpomaže 420 obučenih volontera, što ima pozitivan odjek ne samo na funkcionisanje biblioteke i njenu duboku društvenu utemeljenost, već i na osećaj korisnosti i životne smisaonosti mnogih domaćica ili starijih osoba. Bitan je i podatak da postojeći zakon ne propisuje dužinu radnog veka, već svako može da radi do starosne granice koju sam odredi, obaveštavajući na vreme o tome svoga rukovodioca, ah uz mogućnost da se predomisli i produži svoje radno angažovanje. Osećaj da nik o po nekoj opštoj odluci ne mora da napusti radno mesto, već procenjujući sopstvene potrebe i moći, čini zaposlene relaksiranim u odnosu na sopstveno starenje, ah podrazumeva i stalno usavršavanje i praćenje tehnološkog napretka. I jedno i drugo u visokoškolskim bibliotekama mogu biti primenljiviji nego u drugim ustanovama kulture i kada se ima u vidu stručnost kadra i mogućnost samoobrazovanja. Naravno, stabilnost i pouzdanost radnog mesta nikome nije zagarantovana, iako se čini da su biblioteke više od ostalih ustanova, u tome povlašćene.

Kako su biblioteke odraz društva u kome se razvijaju, njihova uloga i mesto mogu biti pravilno shvaćeni samo ako se tumače socijalnim faktorima. U vremenu ranoranilaca i radoholika, rasprodati]! između zahteva poslovođe, pravila službe, doživotnog obrazovanja i učenja na daljinu, posvećenost karijeri i snu o uspehu veća je nego sopstvenoj porodici. Otuda škola i biblioteka postaju bitni činioci odrastanja svakog

85

pojedinca i njihovi programi jednako su usmereni učenju, koliko i socijalizam - među svojim vršnjacima, na radnom mestu. Otuda biblioteka postaje učionica, informacioni i administrativni centar, bitan marketinški činilac društva.

ZAKLJUČAK:

Poslovi i zadaci:Svaka viskoškolska biblioteka mora da:- sprovodi nabavnu politiku fakulteta/ustanove u čijem je sastavu, u skladu

sa nastavnim planom i naučnoistrživačkim projektima, a u koordinati sa srodnim bibliotekama;

- materijalno odgovara za fond i vodi inventar celokupnog fonda; sprovodi bibliografsku kontrolu celokupnog fonda i to:

- kataloško-bibliografskom obradom građe,- stručnom klasifikacioni po UDK - pored obaveznog UDK, moguće je i

korišćenje drugih klasifikacioni!! shema;- predmetnom klasifikacijom u skladu sa obaveznim standardima za

predmetnu analizu i tezauruse;- čuva bibliotečku građu u skladu sa odgovarajućim propisima; obezbeđuje

pristup informacijama i dokumentima u fondu i van fonda biblioteke;- obavlja međubibliotečku pozajmicu;- učestvuje u planiranju tehničko-tehnološkog razvoja biblioteke;

sistematski obrazuje korisnike za efikasno korišćenje bibliotečko- informacionih usluga biblioteke;

- čuva i obrađuje dokumenta nastala u obrazovnom i naučno- istraživačkom procesu matične institucije;

- formira statistike podatke o svom radu u skladu sa propisima o bibliotečkoj statistici;

- obavlja obaveznu reviziju i otpis bibliotečke građe;- obavlja i ostale poslove predviđene zakonom, kao i planom i- programom Biblioteke.

Literatura:

VRANEŠ, Aleksandra Visokoškolske biblioteke / Aleksandra Vraneš. - Beograd: Konzorcijum TEMPUS projekta UMI_JER 16059-2001. - Beograd: Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković". - Banjaluka: Narodna i univerzitetska bibloteka Republike Srpske, 2004. - 347 str.

86

COBISS u bibliotekama pomoravskog okruga

Uvod:

Cobiss kao model međubibliotečke saradnje i razmene informacija

COBISS je akronim za Co-operative Onime Bibliographic System and Services tj. kooperativni on-lajn bibliografski sistem i usluge, još od svog početka 1987. godine obezbeđuje osnov za međubibliotečku saradnju i razmenu informacija. Osnovna funkcija sistema je onime centralizovana katalogizacija koja obuhvata COBIB centralni katalog i onoliko preslikani katloga koliko ima biblioteka, punopravni članova, u sistemu.

Nacionalna biblioteka koja je u saradnji sa istaknutim matičnim bibliotekama u Srbiji definisala je projekat Virtuelna biblioteka Srbije opredelivši se za kompleksan i zaokružen program KOBIS, prisutan na našem tržištu od 1989. godme, imala je u vidu potrebu da se biblioteke u Srbiji što pre uključe u balkanski i svetski digitalni bibliotečki prostor.

COBISS je jedan od uslova razvoja i iformacione pismenosti u javnim tj. narodni! bibliotekama. Takođe uloga biblioteka u razvoju iformacione pismenosti je nešto što je imperativ u svakoj državi.

Biblioteke u Srbiji zauzimaju danas vodeće mesto u razvoju iformacione pismenosti domaće populacije imajući u vidu kultumo-prosvetni karakter njiove delatnosti, tehničku opremljenost i ljudske resurse. Osim toga zapažen je njiov uticaj na dinamiku intelektualnog i kulturnog života.

Informaciona pismenost koja je, inače, neophodna kako bibliotekarima tako i korisnicima, osnovni je preduslov za slobodan pristup informacijama i slobodu izražavanja. Bibliotekari jesu često posrednici u elektronskom okruženju. Samim tim zaslužuju, u smislu obučavanja, posebnu pažnju.38

Tekuće nacionaie bilb io grafije omogućavaju celovit uvid u nacionaiu izdavačku produkciju. Bibliografija Srbije, kao tekuća nacionaia bibliografija, registruje izdavačku produkciju u Republici Srbiji. Bibliografija se izrađuje na osnovu uzajamnog elektronskog kataloga COBISS.SR u Narodnoj biblioteci Srbije i od 2005. godine je dostupna u onlajn izdanju. Do sada je u sistem uzajamne katalogizacije uključeno 64 ustanove, sa stotinak biblioteka, među njima i naša Narodna biblioteka „Radislav Nikčević", koja je i matična za pomoravski okrug, a srpski uzajamni katalog COBISS.SR sadrži 1.700.000 bibliografski zapisa. Pretraživanje je moguće preko Interneta sa bilo koje tačke pristupa i na

38 Župan, V. Uloga bibliotekara u razvoju informacione pismenosti. Univerzitetska biblioteka „Svetozar

Marković", B eograd. 2008, str. 193.

87

raspolaganju su podaci o traženoj publikacija bez obzira u kojoj se biblioteci-članici sistema ona nalazi.

Bibliografija Srbije kao izvor informacija obuhvata sledeća izdanja: Bibliografija Srbije - Serijske publikacije, Bibliografija Srbije - Zvanične publikacije i Bibliografija Srbije - Članci i prilozi u serijskim publikacijama (koja izlazi u tri serije: Serija A. Društvene nauke, Serija B. Prirodne, primenjene, medicinske i tehničke nauke, Serija C. Umetnost, sport, filologija, književnost).39

Biblioteke Srbije u tranziciji

Srbija je zemlja u tranziciji. Društvo znanja podrazumeva da dobro informisani bibliotekari koji sede za personalnim računarima obavljaju svoj posao blagovremeno i precizno, a sve u skladu sa potrebama i zahtevima tj. interesovanjima korisnika. Između propasti i napretka srpske biblioteke su izabrale logično napredak. Mnoge od njih, gotovo sve, usredsređene su na osavremenjavanje radnog procesa, a sve u cilju dobrog obavljanja radnih zadataka i kreiranja boljeg uslužnog ambijenta. Matične biblioteke su te koje imaju glavnu ulogu u unapređivanju procesa rada.

Uloga Narodne biblioteke Srbije u organizaciji obuka je naročito bitna s obzirom na brojne inovacije i vrlo intenzivan tehnički progres. „Upućeni jedni na druge, regionalno, bibliotekari treba da daju svoj doprinos razvoju i prosperitetu prostora jugoistočne Evrope gdje postoji zajednička baština. Razvoj informatičkog sistema, tzv. Povezanog svijeta, kao da shjedi Demokritovu ideju univerzuma kome je centar na svakom mjestu, a periferije

“ 40

uopšte nema .Slika bibliotekarstva je izmenjena u odnosu na onu od pre 15 godina. Korisnici

mogu danas agregate baza podataka da pretražuju samostalno ili uz dežurnog bibliotekara u elekronskim odnosno e-čitaonicama. Pretraživanje e- časopisa i preuzimanje stručnih radova na CD-ove, ili pak „fleš memorije”41, u biti pospešuje enormno istraživanje korisnika, dok u poslednjoj deceniji 20. veka nisu mogh da pronađu ni desetak ključnih naslova časopisa iz svoje naučne oblasti, za svoj seminarski, diplomski ih magistarski rad, doktorsku disertaciju.

Na ovaj način bila je umanjena mogućnost razvoja naučne misli kao i publiko Vanja stručnih radova. Tehničke veštine nisu dovoljne za uspeh

39 Đoković G., Resan B., Nabavna politika javnih biblioteka u Srbiji. Javne biblioteke (časopis za teoriju i

praksu bibliotekarstva). Gradska bibliioteka „Božidar Knežević". Ub. 2009. 33 str.40 Risojević R. Cooperation of the National Libraries of SouthEastem Europe, The Meeting of Librarians of

the Balkan Countries. Cooperation, Education, Quality. Belgrade, 5-8th December 2001, p. 13.

41 Ova reč se odomaćila u Srbiji sa pojavom džepnih drajvova.

88

pretraživanja ukoliko neko nema dovoljno znanja iz određene naučne discipline.Biblioteke Srbije uključene su neizbežno u proces globalizacije.

Njihovi sajtovi su interaktivni. Biblioteke se ne razlikuju samo prema tipu već i prema stepenu dostignute automatizacije.

Virtuelna biblioteka Srbije (VBS) funkcioniše od 2002. godine. Biblioteke u sastavu VBS-a koriste programsku opremu COBISS-2, Instituta za naučne informacije IZUM iz Maribora.42

Uzajamna katalogizacija u Srbiji omogućila je da se biblioteke integrišu u jedan kooperativni bibhografsko-informacioni sistem, pored ostalog zato da bi fondovi tih organizacija postali vidljivi za korisnike koji ih sada mogu brzo i lako pretraživati.

Treba raditi i na edukaciji i istraživati stalno potrebe korisnika bibliotečkih usluga.

Čini se da digitalna biblioteka opstaje iznad problema vezanih za kadar u bibliotekama. Naprotiv, nedovoljna obrazovanost ili profesionalna neposvećenost imaju sasvim vidljive negativne posledice i na planu digitalne biblioteke.

Odlukom ministra kulture Republike Srbije Narodna biblioteka u Jagodini je određena da vrši matičnu funkciju za područje pomoravskog okruga a ista je precizno definisana Zakonom o bibliotečkoj delatnosti. Mreža biblioteka Pomoravlja je veoma raznovrsna i omogućava stvaranje jakog bibliotečko-informacionog centra ove regije. U sistemu registrovanih biblioteka su svi tipovi biblioteka od narodnih, mesnih-sreskih, do školskih i specijalnih.

Република Србија

42www.izum.si

89

MREŽU BIBLIOTEKA POMORAVSKOG OKRUGA čine u glavnom delu:

MATIČNA BIBLIOTEKA - Narodna biblioteka „Radislav Nikčević" u Jagodini

6 OPŠTINSKIH NARODNIH BIBLIOTEKA:

□ Resavska biblioteka u Svilajncu□ Narodna biblioteka „Dušan Matić” u Ćupriji□ Narodna biblioteka ,,Dr Vićentije Rakić” u Paraćinu□ Narodna biblioteka „Ribnikar” u Rekovcu□ Narodna biblioteka „Resavska škola” u Despotovcu

1.NARODNA BIBLIOTEKA „RADISLAV NIKČEVIĆ” JAGODINA Danas -

(trenutno stanje u Odeljenju obrade u jagodinskoj biblioteci) ODELJENJE OBRADE

Narodna biblioteka „Radislav Nikčević” u Jagodini zahvaljujući zakonskoj regulativi koja se odnosi na njenu matičnost za ceo pomoravski region obavezna je da u svom sastavu ima pored dečijeg, zavičajnog i odeljenje obrade između ostalog.

I ПЕЧАТИРАЊЕ И ПРИПРЕМА БИБЛИОТЕЧКИХ ПУБЛИКАЦИЈА ЗА ОБРАДУ:

- лепљење адекватних cobiss налепница на корице библиотечких публикација;

II ДОСТАВЉАЊЕ ОБРАЂЕНЕ БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕ: (мисли се првенствено на монографске и серијске публикације) библиотекарима задуженим на пословима издавања књига на: одељењу за одрасле

90

кориснике, завичајном, одељењу стручне кљиге и дечијем одељењу библиотеке и одељењу стране књиге.

III САРАДЊА СА БИБЛИОТЕКАРИМА СВИХ ОДЕЉЕЊА У БИБЛИОТЕЦИ У ЦИЉУ ПОВЕЋАЊА БРОЈА КОРИСНИКА БИБЛИОТЕКЕ

Као član baze podataka COBISS.SR Narodna biblioteka „Radislav Nikčević” u Jagodini je oformila svoju bazu podataka i njeno je pretraživanje na ovaj način omogućeno preko interneta. U prilogu možete pogledati obrazac za pretraživanje, popularno nazvan „worms”.

Kao rezultat ovog pretrazivanja dobijamo korisnički listić sa sledećim podacima koji nam govore da se knjiga autora Đure Jakšića sa naslovom Izabrana dela. 2, u izdanju Prosvete iz Beograda, štampane 1948. godine nalazi u zavičajnom odeljenju jagodinske biblioteke a to potvrđuje oznaka (Z) ispred prezimena Jakšić u donjem delu listića.

Ovako postavljen elektronski katalog je najsavremenije sredstvo za pronalaženje podataka ne samo o zavičajnim publikacijama već o svim vidovima bibliotečke građe.

Budućnost - (šta možemo očekivati od Odeljenja obrade)

91

Stekla sam utisak da je unos svih vrsta bibliotečke građe intenziviran pri samom početku primene jedinstvenog sistema elektronske baze podataka. Do sada je unos tretirao najvećim delom monografske publikacije jer je serijskih publikacija znatno manje na ovom odeljenju ali to ne znači da u dogledno vreme nećemo imati jednu ogromnu bazu podataka koja će u sebi obuhvatiti sve za šta je nekada bilo potrebno izraditi posebne vrste kataloga, npr.; alfabetski katalog serijskih publikacija, neknjižne građe, muzikalija, stare i retke knjige. Sada ćemo umesto da listamo staru i nadasve nefunkcionalnu kartoteku hsnog alfabetskog kataloga da iz svojih fotelja vidimo na internetu jednostavnom pretragom da h recimo zavičajno odeljenje u Jagodini ima zbirku poezije Baja Džakovića Pa, šta?43 i saznamo kada je ona objavljena a takođe koja još dela ovog autora biblioteka poseduje.

2. RESAVSKA BIBLIOTEKA SVILAJNAC

Danas

ODELJENJE OBRADE

Rukovodilac: viši bibliotekar Ružica Sibinović-RajkovićKako stoje stvari u svilajnačkoj biblioteci po pričanju bibliotekara Vesne

Miladinović, biblioteka trenutno raspolaže sa 6 što se tiče obrade podataka u COBISS elektronskom katalogu + 2 računara za potrebe korisnika. Datum pod kojim obrađuju bibliotečku građu koja je starijeg porekla je 31.12.2007. godine.

Što se tiče saradnje sa VBS-om bibliotekari ove biblioteke je ocenjuju kao jako dobru saradnju. U našem daljem razgovoru Vesna Miladinović kaže da su bibliotekari ove biblioteke oduševljeni seminarima koji su održani u novembru mesecu 2008. godine u organizaciji Narodne biblioteke „Radislav Nikčević 14 iz Jagodine a na temu implementacije COBISS-a u javne biblioteke.

Trenutno „Resavska biblioteka" u Svilajncu raspolaže sa oko 55 000 bibliotečkih jedinica uključujući u ovaj broj i monografske publikacije, zavičajnu građu i različite plakate.

Godine 2007/2008. su počeh sa obukom u sistemu COBISS, i otprilike negde oko dve i po godine obrađuju bibliotečki fond gde su u pitanju i stare i nove bibliotečke jedinice i to na 6 računara. Do početka ove godine obrađeno je 6055 pubhkacija a za 2 godine 7745 jedinica bibliotečke građe.

43 Pa, šta? / Bajo Džaković. - Jagodina, 2003.

92

3. NARODNA BIBLIOTEKA „DUŠAN MATIĆ” ĆUPRIJA

Danas (šta ima trenutno od građe i kako su formirane zbirke, po čemu je ova biblioteka jedinstvena u Pomoravlju) Ćuprija je poznata po velikom broju institucija u kulturi a nekoliko manifestacija u ovoj oblasti uživaju određeni ugled i širu popularnost.

U biblioteci postoji i SPOMEN-SOBA Dušana Matića, sa njegovim stvarima i čuvenim šalom koji se tradicionalno, svakog septembra, na manifestaciji „Matićevi dani” dodeljuje najboljem mladom pesniku.

Na svu zavičajnu građu raspoređenu po pomenutim zbirkama primenjen je lisni alfabetski katalog, sa izradom elektronske baze podataka još nije započeto delom zbog činjenice da celokupni bibliotečki fond broji oko 50 000 knjiga a delom usled nedovoljne računarske tehnologije.44

U prijatnoj konverzaciji sa višim knjižničarom Gordanom Marković, koja radi u ovoj biblioteci saznala sam da su počeh da koriste COBISS elektronski katalog od 2009.godine, da ukupan fond i dalje stagnira i da broji oko 50 000 bibliotečkih jedinica kao i 2006. godine, da je obrađeno od tog broja 8 000 jedinica. Ukupno u COBISS-2 paketu rade 5 bibliotekara (što knjižničara što bibliotekara). Ukupno je dobijeno 7 licenci a toliki je i broj raspoloživih računara.

BudućnostSve ovo je moguće ostvariti s obzirom da još uvek postoji obavezni primerak

svih štampanih publikacija na teritoriji zavičaja, da se ova biblioteka uključuje u kulturne manifestacije pa i pobeđuje na pojedinim (takmičenje Hari Poter)

, ima poznato kulturno dešavanje poputMatićevih dana, njegovu spomen-sobu koja predstavlja otvoreni prozor u jedandrugi svet, neko drugo vreme daleko po opet na domak ruke, tu blizu, ućuprijskoj biblioteci.

44 Džufić, N.Primena alfabetskog kataloga u zavičajnim zbirkama opštinskih narodnih biblioteka

pomoravskog okruga.20006. 18.str.45 Fotografija preuzeta sa internet adrese : www.jabooka.org.yu , slikana na regionalnom takmičenju „Hari

Poter” održanom decembra meseca 2004. godine, na slici je ekipa Narodne biblioteke „Radislav Nikčević” iz

Jagodine kojaje tom prilikom osvojila 3. mesto. Ova fotografija je inače deo zavičajne zbirke fotografija

smeštene u zavičajnom odeljenju biblioteke u Jagodini.

93

4. NARODNA BIBLIOTEKA ..VIĆENTIJE RAKIĆ” PARAĆIN

Danas

SLUŽBA OBRADE46

U Biblioteci radi ukupno 11 radnika, od čega je 8 angažovano na bibliotečkim poslovima (radu sa korisnicima 6 i nabavci i obradi bibliotečkog materijala 2 radnika).

Sakupljanje zavičajne građe obavljaju radnici po potrebi i na osnovu svojih sposobnosti i afiniteta. Zavičajna zbirka nije formirana već se samo prikuplja građa.

□ Od kataloga zavičajna služba trenutno koristi samo alfabetski katalog a njegova primena je uslovljena specifičnošću same građe koju predstavlja, tako da u zavisnosti da li su u pitanju monografske, serijske publikacije, neknjižna građa, legati, stara i retka knjiga, imamo različite alfabetske kataloge. Biblioteka raspolaže sa adekvatnom računarskom tehnologijom ah još uvek nije formirala svoju elektronsku bazu podataka najverovatnije zbog još nepostojanja određenih sredstava za adaptiranje prostorija u kojima radi. Za sada je omogućena primena lisnog alfabetskog kataloga za one zavičajne zbirke koje su koliko toliko formirane.

Budućnost:

Uvođenje nove tehnologije nametnuće neizbežno novu organizaciju samog procesa rada zavičajne službe. Stručnom usavršavanju radnika pokloniće se veća pažnja jer bibliotekarsko znanje podrazumeva i niz specijalizovanih veština za korišćenje moderne tehnologije. Automatizacija rada će usloviti u rekordnom roku pravilno koncipiram) i oformljeno zavičajno odeljenje koje će vrlo brzo moći da se uključi u procese popunjavanja ogromne zavičajne elektronske baze podataka koju danas imamo na internetu. Elektronski alfabetski katalog zavičajnog odeljenja paraćinske biblioteke, zamisao ili skorija realnost, umnogome zavisiće od entuzijazma bibliotekara ali i od pomoći lokalne samouprave. Jedno je sigurno, na kulturnoj mapi grada Narodna biblioteka ,,Dr Vićentije Rakić” će nastojati da zauzme centralno mesto i neće dozvoliti da u surovoj utakmici na tržištu kulture bude isključena.

46 Ovaj termin nalazimo u Izveštaju o radu biblioteke ,,Dr Vićentije Rakić” u Paraćinu za 2004.

godinu.

94

5. NARODNA BIBLIOTEKA ..RIBNIKAR” REKOVAC

Danas

(šta biblioteka sve ima od bibliotečke građe, kako se ona prikuplja, kako se obrađuje, primena COBISS-2 elektronskog kataloga)

U razgovoru sa Anom Radovanović , bibliotekara!!!, kojia je zadužena za evidenciju i čuvanje, i obradu bibliotečke građe u Narodnoj biblioteci „Ribnikar” u Rekovcu, došla sam do saznanja daje bibliotečka građa iako neznatnog obima sva precizno inventarisana i sređena u skladu sa pravilima koje nalaže lisni alfabetski katalog za svaku od pojedinačnih vrsta građe. Dakle, ukoliko želite informaciju o nekoj zavičajnoj publikaciji iz ove biblioteke, možete je naći u sistemu lisne kartoteke, gde je svaki kataloški listić nosilac podataka samo jednog naslova publikacije.

Jednostavnim azbučnim tj. abecednim redosledom odrednica prikazan je ovaj mali deo nacionalnog fonda (svega 200 inventarskih jedinica) za područje opštine Rekovac.47 Trenutno u ovoj bibhoteci se radi otpis oko 35 000 bibliotečkih jedinica, a ukupno ima 2000 kvalitetni]! bibliotečkih jedinica. Sa COBISS-om 2 su počeh da rade februara 2008. godine, radi se na 3 računara, rade 2 bibliotekara u jednoj smeni. Saradnja sa VBS- om je odlična.

Budućnost:

Realno gledano u skorije vreme biće neophodno da se prvo ustanove odvojene zbirke zavičajne građe, urade katalozi za svaku pojedinačno pa tek onda pristupi odvajanju novčanih sredstava za prostoriju i smeštaj građe, angažovanje jednog bibliotekara koji će voditi novo zavičajno odeljenje i starati se da se sačuva kulturna baština ove oblasti.

6. NARODNA BIBLIOTEKA „RESAVSKA ŠKOLA” DESPOTOVAC

Danas

(sa kojim sve značajnim publikacijama biblioteka raspolaže, kako ih prikuplja, inventariše, obrađuje i prikazuje)

Narodna biblioteka „Resavska škola” u Despotovcu u svojim fondovima ima oko 51 000 jedinica bibliotečke građe od čega 36 000 naslova

47 Džufić, N. Primena alfabetskog kataloga u zavičajnim zbirkama

pomoravskog okruga. Grafika Trumpić. Jagodina.2006.

95

publikacija. S obzirom na činjenicu daje Biblioteka matična u njen sastav ulazii pozajmno odeljenje u Resavici sa fondom od oko 15 000 knjiga.

Organizaciona shema biblioteke:

□ ODELJENJE ZA RAD SA ODRASLIM KORISNICIMA;

□ ODELJENJE ZA RAD SA DECOM;

□ ODELJENJE STRUČNE OBRADE BIBLIOTEČKE GRAĐE I

□ ODELJENJE DOKUMENTALISTIKE I ZAVIČAJNE GRAĐE

ODELJENJE DOKUMENT ALISTIKE I ZAVIČAJNE GRAĐE

Bibliotekar: viši bibliotekar Dragana Milutinović Simić

Prema rečima direktora ove biblioteke 3 koleginice bibliotekari rade na 2 računara COBISS-2 , imaju 2 ulaza, ukupno su obradili 7300 bibhotečkih jedinica u cobiss-u a saradnja sa VBS-om je izuzetna. Sa COBISS-2 elektronskim katalogom počeh su da rade 10.07.2008. godine. Na obradi knjiga radi viši bibliotekar Silvana Cakić.

Zavičajno odeljenje trenutno ima oko 900 knjiga među kojima je deo knjiga dobijen na poklon od građana opštine Despotovac, deo su izdanja same biblioteke, određeni broj su monografije resavskog kraja a znatan je broj i zbirki pesama lokalnih pesnika. Osim zbirke monografskih publikacija druga po vrednosti značajna zbirka je zbirka serijskih publikacija koja sadrži zavičajnu periodiku.

Najpoznatija resavska glasila su: „Naša komuna” časopis opštine Despotovac, stariji časopis „Resavska reč” čijih svih 20 brojeva biblioteka čuva, zatim razni bilteni osnovnih i srednjih škola u regionu.

Lisni alfabetski katalog monografskih publikacija je do kraja razrađeni primenjen na zavičajne monografske publikacije a tehniku unosa podataka ubrzava korišćenje programskog paketa BIBLIO.

Fond stare i retke knjige nažalost ne postoji jer je najveći broj tih knjiga smešten u manastiru Manasija. Fond rukopisne građe bi svakako bio bogatiji da je ogroman broj rukopisne zaostavštine čuvene „Resavske škole” ušao u fond ove biblioteke.

U biblioteci nema puno neknjižne građe ah se čuva jedan LEGAT anonimnog španskog borca koji sadrži sledeđe vrste neknjižne građe: slike, ordenje i diplomu ovog borca.

Budućnost (šta se može očekivati u narednom periodu od ovog odeljenja i kako ga na najbolji način predstaviti u sistemu elektronske baze podataka na internetu)

Mada prethodni podaci navode na zaključak da je ovo zavičajno odeljenje priličnoformirano, još treba poraditi na uvođenju svih vrsta

96

alfabetskog kataloga, predmetnog pa što da ne i stručnog kataloga. Nakon završetka ovih procesa može se pristupiti daljem usavršavanju sistema katalogai njihovom prevođenju na mašins ki čitljive nosioceinformacija. U velikoj meri ovde će pomoći iskustvo koje imaju kolege iz jagodinske biblioteke na formiranju elektronske baze podataka na internetu a posebno rukovodilac Odeljenja obrade, bibliotekar Nada Dimitrijević48. Za uspeh novih pokušaja da se prosečnom građaninu približe informacije o željenoj publikaciji u budućnosti biće zaslužna volja bibliotekara zavičajnih odeljenja za jedan timski rad.

ZAKLJUČCI:

BIBLIOTEKE POMORAVSKOG OKRUGA

NB. .RADISLAV NIKČEVIĆ4

JAGODINA

SEOSKABIBLIOTEKADEONICA

EKONOMSKO-TRGOVINSKA

ŠKOLAJAGODINA

N.B. ..DUŠAN MATI

BIBLIOTEKEPOMORAVSKOGOKRUGA

N B ..RIBNIKAR- I MB. „RESAVSKA ■ ŠKOLA" REKOVAC ■ SVILAJNAC

IN.B. „RESAVSKA

ŠKOLA'4

DESPOTOVAC

Primena COBISS-2 programskog paketa u bibliotekama Pomoravlja

48 Dimitrijević Nada, šef Odeljenja obrade u Narodnoj biblioteci „Radislav Nikčević” u Jagodini.

Pregledi su urađeni na osnovu podataka ankete vršene decembra 2005. godine, a svi ispitanici, bibliotekari zavičajnih zbirki su se složili sa stavom da

97

је neophodno mnogo finansijskih sredstava kako bi se postigla što optimalnija primena alfabetskog bibhotečkog kataloga kao i da treba što pre doneti dopunu Zakona o bibliotečkoj delatnosti koja će se odnositi na obavezu kojom se bibliotekama nalaže da sređuju svoje zavičajne zbirke i odgovorno se pozabave otvaranjem zavičajnih odeljenja trenutno jedinih pravih čuvara zavičajne kulturne baštine jednog regiona, pa i zemlje u cehni.

Моћ набавне политике у библиотеци кроз призму стварања квалитетне информације

The power of the procurement policy throw the prism of making

quality information

Сажетак

У раду je дато ново виђење проблема са којима се сусрећу библиотекари у

јавним библиотекама у домену вођења набавне политике a како би исту усмерили

на задовољавање све већег обима потражње информација од стране корисника.

Такође је дат и осврт на експанзију информација на Интернету и потребу да не само

библиотекари већ и корисници буду информационо писмени како би дошли до

жељене информације. Посебно је истакнута и потреба за информационо

описмењавање и доживотно учење свих учесника у овом процесу.

Кључне речи: набавка, обрада, набавна политика, информациона писменост,

доживотно учење

Увод

Набавка, начин попуњавања библиотечких фондова. Врши се куповином,

примањем поклона и разменом, a у одређеним библиотекама

98

и добијањем обавезног примерка.49 У зависности од постојећег фонда, његове

структуре, самог типа библиотеке a такође и потреба друштвене средине у којој се

библиотека налази, тј. захтева њених корисника, библиотекари ће одредити и саму

набавну политику. Набавна политика једне библиотеке је уствари планирање

набавке библиотеке грађе за исту или више библиотека које су умрежене ради

координиране набавке. Координирана набавка се спроводи као договор библиотека

једног града, регије или сродних библиотека и на тај начин се усмерава набавка да

не би дошло до појаве непотребних дупликата библиотечких публикација ако су у

питању вредне књиге (енциклопедије, лексикони, библиографије, луксузна издања и

сл.).

Библиотекари Одељења за набавку и обраду библиотечких публикација

треба да одлуче на основу претходног увида у каталоге издавача, прегледа

библиографија и приказа књига било на интернету било у штампи, које су то

публикације које су потребне библиотеци, тј. њеним финалним корисницима. У

пракси је мало другачије у односу на теорију, данас обично библиотекари

позајмних одељења у јавним библиотекама имају више информација од стране

самих чланова библиотеке које су то књиге које њих интересују, па онда уз договор

са управом библиотеке врше поруџбину књига. Ова пракса је устаљенија из разлога

што нпр. библиотекари Одељења за одрасле у народној библиотеци у директном

разговору са корисницима сазнају од њих информацију шта би они желели највише

да читају итд.

49 Vladimir Jokanović et al. , Bibliotekarski leksikon , Beograd, 1984, str. 130

99

Библиотека и набавка одређена наставним процесом и обезбеђеним

новчаним средствима

Неопходно је да библиотеке схвате потребу да се укључе у наставни процес

као равноправни партнери. Оне су истовремено и битни извори информација и

публикација али је свакако њихова главна функција усмерена ка реализацији

наставних планова и програма.

Библиотека се тако крајем двадесетог века намеће као локални, образовни,

васпитни, научни центар заједнице, о чијој моћи сведочи сваки задовољни

корисник.50 Набавка у „моћној библиотеци41 без обзира ког типа она била треба да

буде у складу са захтевима њених корисника и да понуда публикација буде

актуелна.

Јавне библиотеке су у IFLA/UNESCO Манифесту за јавне библиотеке

дефинисане као животна снага образовања, културе и информисања чиме се истиче

њихов значај али и обавеза њиховог финансирања из буџета од стране државних,

регионалних и локалних извора.51 Набавна политика библиотека зависи у многоме

од њиховог начина финансирања, a само финансирање је уређено законским

прописима и на тај начин су одређене и обавезе и права оснивача у домену

обезбеђивања услова за рад одређених типова библиотека.

Када говоримо о мрежи библиотека у Републици Србији, шк олске

библиотеке представљају битан део те националне мреже. Оне се

50 Александра Вранеш и Љиљана Марковић и Јасна Јанићијевић. Етичност у науци u култури (Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2008), стр.90.

51 Владимир Шекуларац, „Финансирање библиотека у Србији44, у: (рад представљен на Међународном стручном скупу библиотекара јавних библиотека Србије и Бугарске, Ниш, Србија, 25-26 новембар 2010.)

100

финансирају у складу са Законом о основама система образовања u васпитања и

који регулише све системе: предшколски, основни и средњи ниво образовања.

Школске библиотеке се финансирају из два извора: из буџета Републике Србије за

зараде запослених, и из буџета општина и градова за опрему. Тако да средства за

набавку библиотечких јединица обезбеђују локалне самоуправе општина, односно

градова.

Остали типови библиотека имају као једно плус у набавној политици

донације, као додатан извор прихода, ту се пре свега мисли на националне и јавне

библиотеке. Постоје још и средства које обезбеђује Национални инвестициони

план a која се формирају од вишкова приватизационих прихода. Ова средства су

умногоме помогла тридесетак јавних библиотека у периоду од 2006. до 2011.

године, a не треба заборавити да су коришћена за реконструкцију, адаптацију и

санацију објеката, библиотечку и техничку опрему и техничку опрему за санацију

објеката пословања.

Начела међународних докумената убачена су у национална документа

којима се регулише библиотечко-информациона делатност у Републици Србији у

делу правне регулативе која помаже реализацију функција јавних библиотека a ту

спада и набавна политика.

Будући да је једна модерна библиотечка установа уз савремену технологију

стално подложна променама условљеним друштвено- економским приликама

заједнице у којој битише она мора да има лидера кога треба да одликују следеће

карактеристике:

• одлучност уз одмереност,

• предузимљивост,

• неговање колективног духа, тј. тимског рада

• висок ниво радних и интлектуалних способности и склоности

• способност мотивације и

101

• комуникативност

Ипак, иако наше библиотеке имају сјајне менаџере, тј. управнике

(директоре), у погледу набавке библиотеке грађе и њене даље реализације кроз

обраду и прослеђивање позајмним одељењима, не остварује се идеал коме теже

чланови библиотеке па и сам њен лидер и библиотекари окупљени око њега. Ова

појава је последица пружања неадекватне финалне информације корисницима, јер

библиотекар«® тим не може константно да нуди квалитетну информацију, тј.

публикацију како би произвео задовољне кориснике.

Џим Мален каже: „тајна лежи у потреби да сваки библиотекар ради свој

посао/452 У набавци треба подржати сваки истраживачки напор и креативност, a

развити такву атмосферу у библиотеци где се одвија дијалог, повезују набавка и

обрада са процесима рада на другим одељењима у установи, било да су позајмна

или не.

Библиотека, како би остварила једну од својих примарних функција, a то су

развој и унапређење библиотечке делатности, мора да комбинује класичне и

савремене методе и технике када је у питању набавна политика коју води и

реализација приновљених публикација. Неопходно је да се врше сталне провере и

анкете како би се моћ библиотеке увећала a самим тим и њена позиција у оквиру

јединственог библиотечко-информационог система коме припада. Тимски рад је

свакако пресудна тачка у опредељивању за одређени метод, за узорак испитаника,

обим и облик услуга.

Ради остваривања крајњег циља - најуспешније набавне политике у земљи

библиотека и на њеном челу лидер треба да примени све своје моћи које има:• моћ награђиван^

52 Jim Mullen, ,,Owners Need Not Apply“, INC.

102

• моћ кажњавања

• легитимну моћ

• стручну моћ

• референтну моћ

Да би се избегло одумирање традиционалне библиотеке, неопходна је

високо-персонализована услуга које је извор моћи једног савременог библиотекара.

Успешан рад одељења набавке и обраде публикација у једној библиотеци

условљен је услугом која се пружа кориснику, зато је број један од задатака

библиотекара да се удружују, дакле тимски рад и то рад стручних, утицајних и од

стране корисника уважаваних људи - библиотекара. Библиотека треба да развија

услуге за које са постојећим кадром може да достигне квалитет, односно да

оспосољава кадар како би могла да развија исте, што подразумева и одређену

самокритичност и рестрикције.53

У погледу обраде и њене моћи у функционисању једне библиотеке важну

улогу у данашње време има организациони модел повезивања библиотека у

јединствени библиотечко-информациони систем, који је промовисан од стране

Института информационих знаности из Марибора 1991. године a тоје COBISS.

33 Александра Вранеш и Љиљана Марковић и ЈаснаЈанићијевић, Етичност у науци u култури (Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2008), стр.94.

103

COBISS (Co-operative Onime Bibliographic System & Services) je пре свега

организовани концепт повезивања библиотека у националне библиотечко-

информационе системе и мрежу COBISS.Net.54

Друштво информација и доживотно учење

За друштво информација које подржава развој заснован на знању, где моћ

информације има важну улогу, посебно данас је потребно продубити знање,

непрекидно пратећи новине како у својој струци, тако и у информационим

технологијама, али и у науци уопште.

Добра информисаност и обученост библиотекара корак је напред ка боље

информисаним студентима и другим корисницима, a информационо писмен

библиотекар предуслов је за информационо описмењавање свих оних који користе

његове услуге.53

COBISS омогућава узајамну каталогизацију, са узајамном библиографско-

каталошком базом података COBIB и локалним базама података библиотека

учесница, базом података о библиотекама COLIB, нормативном базом података

CONOR, и др. функцијама.

Важна предност овог система у информационом друштву

спремном и вољном за доживотно учење a уједно и главне

карактеристике овог система су:

54 Cobiss.Net, „Platforma COBISS - Kooperativni online bibliografski sistemi servisi”, http://www.cobiss.net/platforma_cobiss-SR.htm (преузето08.06.2012).

55 Александра Вранеш, ур. и Љиљана Марковић, ур. и Гвен Александар, ур. ,Информаг(иона писменост u доживотно учење (Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду. Библиотекарско друштво Србије, 2008), стр.98.

104

1. стандардизована и узајамна обрада библиотеке грађе, те уједначено вођење

каталога и библиографија,

2. одговарајућа оспособљеност стручних радника за узајамну каталогизацију, и

3. рачунарска и комуникациона повезаност библиотека.36

У процесу узајамне каталогизације унос информација одвија се преко

локалних база података са истовременим ажурираним података узајамне базе

података COBIB. Библиотечка установа на овај начин постаје свеопшта база

података и преко web апликације COBISS/Opac библиотекарима и корисницима

(не само члановима библиотеке) омогућен је приступ:

1. узајамној библиографско-каталошкој бази података COBIB,

2. другим базама података COBISS (COLIB, CORES, CONOR, ELINKS, SGC),

3. специјализованим базама података (домаћих и страних произвођача) на

серверу библиотечко-информацијског сервиса и

4. базама података на удаљеним серверима Z 39.50. Најважније је да је моћ

обраде података (публикација) у библиотекама исказана кроз овај невероватно

прецизан и свеобухватан систем и његову апликацију намењену библиотекарима и

корисницима COBISS/Opac прилагођен корисницима кроз три вида претраге:

* основни

* изборни и* комадни начин, (следе слике)

56 Cobiss.Net, „Platforma COBISS - Kooperative onime bibliografski sistem i servisi”, http://www.cobiss.net/platforma_cobiss-SR.htm (преузето 08.06.2012).

105

До сада у систему COBISS има 142 библиотеке учеснице са 2.347.537 записа

у узајамном каталогу, и све ове библиотеке су чланице Виртуелне библиотеке

Србије (VBS) и корисници програма COBISS и на тај начин активно учествују у

систему узајамне каталогизације креирањем записа у своје узајамне базе података. 57

Електронски извори података - задовољни корисници, предусретљив, одговоран и

надасве стручан кадар, све су то главни фактори моћи једног библиотечког тима и

установе уопште. Најбољи пример за то је градска библиотека у Вршцу која је 2006.

године проглашена за најбољу јавну58

библиотеку у електронском систему COBISS.SR.

Литература:

1. Jokanović, Vladimir, Fahrudin, Kalender, Emil Popović, Miloš Stojanović.

Bibliotekarski leksikon. Beograd: Nolit, 1984.

2. Вранеш, Александра и Љиљана Марковић и Јасна Јанићијевић, Етичност у

науци u култури. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2008.

3. Шекуларац, Владимир . „Финансирање библиотека у Србији" Рад представљен

на Међународном стручном скупу библиотекара јавних библиотека Србије и

Бугарске, Ниш, Србија, 25-26 новембар, 2010.

4. Jim Mullen, ,,Owners Need Not Apply“, INC.

http://www.inc.com/magazine/19900801/5287.html

(преузето 08.Об.2012),DOL

5. Cobiss.Net, „Platforma COBISS - Kooperativni onime bibliografski sistem i servisi”,

http://www.cobiss.net/platforma_cobiss-SR.ћш(преузето08.06.2012 ).

57 „Cobiss putokaz”, Gradska biblioteka “Karlo Bjelički“, http://www.biblioso.org.rs/cobissphp (преузето: 11.06.2012).58 http://www.bibUotekavrsac.org.rs/o%20nama.php , (преузето 11.06.2012).

106

6. Вранеш, Александра. Информационо писменост u доживотно учење . Уредник

Љиљана Марковић, Уредник Гвен Александер . Београд: Филолошки факултет

Универзитета , Библиотекарско друштво Србије, 2008.

7. Cobiss.Net, »Platforma COBISS - Kooperativna online bibliografski sistem i servisi”,

http://www.cobiss.net/platforma_cobiss-SR.htm

(преузето 08.06.2012).

8. „Cobiss putokaz”, Gradska biblioteka “Karlo Bjelički“,

http://www.biblioso.org.rs/cobissphp (преузето: 11.06.2012).

9. http://www.bibliotekavrsac.org.rs/o%20nama.php , (преузето 11.06.2012).

10. Митрић, Марина.”Анализа фондова периодике у школским библиотекама

у Србији, набавка, смештај, инвентарисање, обрада и коришћење”. Рад

представљен на седници Скупштине Заједнице матичних библиотека Србије,

Београд, Србија, 25. децембар, 2007.

11. Смернице за развој јавних библиотека, IFLA/UNESCO Манифест за јавне

библиотеке (2005).

12. Kobson, http://kobson.nb.rs/kobson/o_konzorcijumu.I.html (преузето

11.06.2012).

13. „Cobiss putokaz”, Gradska biblioteka “Karlo Bjelički“,

http://www.biblioso.org.rs/cobissphp (преузето: 11.06.2012).

14. http://www.bibhotekavrsac.org.rs/o%20nama.php , (преузето

11.06.2012).

107

The povver of the procurement policy throw the prism of making quality information

Abstract

In this work was presented new view of the probleme which librarians are deahng

with in the public libraries in the domain of management of procurement policy so that

they could direct it to the providing increasing volume of demands of information from

the members of the libraries. Also it was given a review on the expansion of informations

on the Internet and the need that not only librarians but also members of the libraries as

well know to use and work with informations

so that they could gain desired information. Specially was prominted need for gaining

informations and lifelong learning for ali participants in this process.

Keywords: procurement, processing, procurement pohcy, information literacy,

lifelong learning

108

САДРЖАЈ ТЕХНИКА АКАДЕМСКОГ ПИСАЊА

Увод - Појам науке о информацијама, појам податка или информације....

.....................................................................................................................1Прикупљање података као један од првих задатака приликом састављања

научног рада.......................................................................................................................2Читање и критика текстова...............................................................................................2Писање бележака...............................................................................................................4Закључак (писање је моћ)...............................................................................................11Писање као економија искупљена ............................................................................ 12-13 Индивидуално и техничко .............................................................................................. 13 Још игара с открићем ...................................................................................................... 14 Писање и моћ .............................................................................................................. 14-15 (Негативне) белешке о happeningu или: О моћи речи.................................................15Текстуална производња..................................................................................................15Пасторала међу свемирским прометалима...................................................................16Писање као експанзија „постојања"..............................................................................16У име неког другог (о поезији Ивана Сламнига).........................................................16Козмички презент искуства............................................................................................16Арго или говор скептичне генерације...........................................................................16Песништво и „трошење" језика......................................................................................16Каза о ишчезлим људима................................................................................................16Аутоматизирана искуства света.....................................................................................16Географија силе...............................................................................................................16Писмо, калиграфија, арабеска........................................................................................16Судбина писања или ,Драј“ умјетности........................................................................16

ДЕЧИЈЕ БИБЛИОТЕКЕ

Постанак и уређење дечијих библиотека......................................................................21Историјат дечијих библиотека.......................................................................................22Организација дечијих библиотекаНекада- Сада....................................................................................................................23Данас - Јуче.................................................................................................................. ....24Врло битан педагошки моменат.....................................................................................25Постанак дечијих библиотека код нас...........................................................................26Организација дечијих библиотека, главне ставке........................................................27Неопходне вештине дечијег библиотекара...................................................................28Закључак...........................................................................................................................31

109

ПРИМЕНА АЛФАБЕТСКОГ КАТАЛОГА У ЗАВИЧАЈНИМ ЗБИРКАМА ОПШТИНСКИХ НАРОДНИХ БИБЛИОТЕКА ПОМОРАВСКОГ ОКРУГА

Разјашњење појмова: завичај, завичајна збирка, завичајни фонд..........................32-33Однос између завичајне публикације, збирке и одељења............................................33Врсте алфабетског каталога............................................................................................34Библиотечко законодавство везано за завичајне збирке до данас...............................35НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ ПОМОРАВСКОГ ОКРУГА:НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „РАДИСЛАВ НИКЧЕВИЋ" ЈАГОДИНАИсторијат...........................................................................................................................37Данас..................................................................................................................................38Данас (Завичајно одељење)............................................................................................39Будућност..........................................................................................................................44

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА,РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА11 СВИЛАЈНАЦИсторијат...........................................................................................................................45Данас (Завичајно одељење)........................................................................................46-48НАРОДНА БИБЛИОТЕКА .ДУШАН МАТИЋ11 ЋУПРИЈАИсторијат...........................................................................................................................48Данас..................................................................................................................................48Легат..................................................................................................................................49Будућност..........................................................................................................................49НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ,ДР ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ11 ПАРАЋИНИсторијат...........................................................................................................................50Данас..................................................................................................................................50Активности у 2004. години.............................................................................................51Проблем.............................................................................................................................51Програм за 2005. годину..................................................................................................52Данас (Организација завичајне службе)........................................................................52Легат............................................................................................................................52-53Будућност..........................................................................................................................53НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „РИБНИКАР11 РЕКОВАЦИсторијат...........................................................................................................................54Данас..................................................................................................................................54Будућност..........................................................................................................................54НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „РЕСАВСКА ШКОЛА11 ДЕСПОТОВАЦИсторијат.....................................................................................................................54-55Данас (Одељење документалистике и завичајне грађе)..........................................55-56Будућност.....................................................................................................................56-57ЗАКЉУЧЦИ О ПРИМЕНИ АЛФАБЕТСКОГ КАТАЛОГА У ЗАВИЧАЈНИМ ЗБИРКАМА ОПШТИНСКИХ НАРОДНИХБИБЛИОТЕКА ПОМОРАВЉА......................................................................................57АДРЕСАР ПОМОРАВСКИХ БИБЛИОТЕКА.........................................................58-59

110

ВИСОКОШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕПопуњавање библиотешких фондова.......................................................................60-64Формирање депозита..................................................................................................64-71Обрада библиотешког материјала.............................................................................71-74Информациона делатност библиотеке......................................................................74-80Библиографска истраживања.....................................................................................80-82Културна просветна делатност библиотеке.............................................................82-86Закључак...........................................................................................................................86

COBISS У БИБЛИОТЕКАРА. ПОМОРАВСКОГ ОКРУГАУвод .............................................................................................................................. 88-89 Библиотеке Србије у транзицији...............................................................................89-90Народна Библиотека Радислав Никчевић Јагодина................................................91-93Ресавска Библиотека Свилајнац................................................................................93-94Народна Библиотека ,Душан Матић" Ћуприја........................................................94-95Народна Библиотека „Вићентије Ракић" Параћин..................................................95-96Народна Библиотека „Рибникар" Рековац.....................................................................96Народна Библиотека „Ресавска Школа" Деспотовац..............................................97-98Закључци.....................................................................................................................98-99

МОЋ НАБАВНЕ ПОЛИТИКЕ У БИБЛИОТЕЦИ КРОЗ ПРИЗМУ СТВАРАЊА КВАЛИТЕТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕУвод........................................................................................................................100-101Библиотека и набавка одређена наставним процесом и обезбеђенимновчаним средствима...........................................................................................101 -105Друштво информација и доживотно учење........................................................105-108Литература.............................................................................................................108-109Уџбеник за библиотекаре - Војислав Трумпић.................................................112-113

МИШЉЕЊЕ (не и рецензија)

УЏБЕНИК ЗА БИБЛИОТЕКАРЕ

Књига коју имате у рукама је Зборник стручних радова из библиотекарства библиотекарке јагодинске Народне бублиотеке "Радислав Никчевић". Како се ради о стручним радовима које је у десетогодишњем раду написала и презентирала ауторка, то би ова књига могла да буде и уџбеник за оне који се определе за библиотекарски смер и дружење са књигом у свом будућем животу.

Аутор Зборника верује да ће својим истраживачким радовима помоћи свим будућим истраживачима у овој области.

На почетку књиге ауторка каже да је посао истраживача "камелеонски посао". Тиме је хтела да само потврди истину да у овом послу не сме бити површности, па они који су томе склони боље да се не хватају у коштац с овим проблемом, a то је и порука свима онима који желе да се озбиљно баве неким послом.

У првом делу књиге говори се о Читању и критици текстова, писању бележака, односно о том првом и основном сусрету са књигом да би се савладала материја која ће бити предмет и будућег рада.

Следећи део говори о дечјим библиотекама, њиховој организацији и неоходности постојања ових установа за увођење деце у свет књиге.

Организација библиотека у Поморавском округу упознаје нас са начином рада ових установа, прегледом мреже библиотека на нашем подручју, чији је носилац матична библиотека "Радислав Никчевић", којој припадају општинске библиотеке у Параћину, Ћуприји, Свилајнцу, Деспотовцу и Рековцу са мрежама школских и сеоских библиотека на својим подручјима.

У другом делу књиге говори се о високошколским библиотекама - попуњавању и чувању библиотечких фондова, формирању депозита, обради, истраживањима и културно-просветној делатности библиотека. Ауторка узгред цитира научне раднике, домаће и стране, који су свој рад посветили овој делатности.

Библиотеке су центри за истраживање. Сви они које интересује било који рад, у библиотеци ће наћи највећи део материјала за обраду својих радова. Разноврсност фонда књига и другог материјала из скоро свих области, омогућавају интересентима да на једном месту пронађу скоро све оно што им је неопходно. Томе треба додати да им и библиотекари, као стручна лица, итекако могу помоћи .

Савремени начин рада у библиотекарству омогућава тачну евиденцију свих издања кроз COBISS, a COBISS је један од услова развоја и информационе писмености у јавним, тј. народним библиотекама.

Зборник "Поморавске библиотекарство" могао би да буде и користан уџбеник за све оне које интересује библиотекарство, посебно за ученике и студенте који свој животни и радни век виде у овој области.

Војислав Трумпић, проф.

113

r

Наташа Џуфић:

ПОМОРАВСКО БИБЛИОТЕКАРСТВО

Издање аутора

Компјутере припрема:Аутор

Лектура и коректура:Војислав Трумпић, проф.

—CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

0202(497.11)

ЏУФИЋ, Наташа, 1978- Поморавско библиотекарство : зборник стручних радова из области библиотекарства насталих у периоду од 2004.до 2014. год. / [Наташа Џуфић]. - Јагодина : Н. Џуфић, 2014 (Јагодина : Графика Трумпић). - 113 стр. : илустр. ; 22 cm

Податак о аутору преузет из коло фона. - Тираж 50. - Стр. 112-113: Мишљење : (не и рецензија) / Војислав Трумпић. - Напомене и библиографске референце уз текст.

ISBN 978-86-87155-34-3

a) Библиотекарство b) Библиотекарство - Поморавски округ - 2004-2014 COBISS.SR-ID 206488844

Штампа: С.З.Р. "Графика Трумпић"Јагодина, Краља Петра Првог број 8 тел. 035/221 793

Gmail: trumpicgraphic@ gmail. com Тираж: 50

114

Мастер библиотекарства и информатике ма Наташа

Џуфић запослена јеу Народној библиотеци „Радислав

Никчевић" у Јагодини као библиотекар Одељења

обраде библиотечких публикација где ради од

2004.године. Постдипломске студије на Катедри за

библиотекарство и информатику Филолошког

факултета у Београду завршила је 9. јуна 2010. године

са просечном оценом (9,33).