SADRŽAJ

UVOD …………………………………………………………………………….. …….. 1

1. KARAKTERISTIKE POREZA NA POTROŠNJU ……………………………………. 2

2. OPŠTI POREZI NA PROMET DOBARA I USLUGA ………………………………... 2

2.1. JEDNOFAZNI POREZ NA PROMET DOBARA I USLUGA………………. 2

2.1.1. Porez na promet u fazi proizvodnje ………………………………… 2

2.1.2. Porez na promet u fazi trgovine na veliko ………………………….. 2

2.1.3. Porez na promet u fazi trgovine na malo …………………………… 3

2.2. VIŠEFAZNI (SVEFAZNI) POREZ NA PROMET …………………………. 3

2.2.1. Bruto svefazni porez na promet …………………………………… 3

2.2.2. Neto svefazni porez na promet (porez na dodatu vrednost) ……….. 4

2.2.2.1. Porez na dodatu vrednost ………………………………… 4

2.2.2.2. Klasifikacija poreza na dodatu vrednost ............................. 4

2.2.2.3. PDV u Srbiji ........................................................................ 5

2.2.2.4. Porez na dodatu vrednost u zemljama Evropske unije....... 7

3. POSEBNI POREZI NA POTROŠNJU ........................................................................... 8

3.1. AKCIZE ............................................................................................................ 8

3.1.1. Pojam i vrste akciza ........................................................................... 8

3.1.2.Akcize u Srbiji .................................................................................... 8

3.1.3. Akcize u zemljama Evropske unije ………………………………... 9

3.2.POREZ NA PREMIJE NEŽIVOTNIH OSIGURANJA ……………………… 10

3.3. POREZI NA UPOTREBU, DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA …………….. 10

3.4. DOBIT FISKALNIH MONOPOLA …………………………………………. 11

ZAKLJUČAK ……………………………………………………………………………. 12

LITERATURA …………………………………………………………………………… 13

UVOD

Porezi na potrošnju predstavljaju posredne poreze koji se javljaju isključivo u procesu

prometa i koji za objekat oporezivanja imaju potrošnju određenih dobara i usluga. Cilj poreza

na potrošnju je da pogodi dobra namenjena ličnoj potrošnji na njihovom putu ka potrošaču.

Poreze na potrošnju možemo zvati i porezima na dobra i usluge. Oni zauzimaju veoma bitno

mesto u poreskim sistemima, odnosno u strukturi javnih prihoda.

Cilj seminarskog rada je upoznavanje pojma poreza na potrošnju i osnovnih karakteristika, i

sa različitim vrstama ove vrste poreza. Kao najvažniji porezi na potrošnju se ističu porez na

dodatu vrednost i akcize, kao i druge vrste poreza koje ćemo obuhvatiti u radu. Osvrnućemo

se i na to kakve su sličnosti i razlike ovih poreza u našoj zemlji i zemljama Evrope.

1. KARAKTERISTIKE POREZA NA POTROŠNJU

Porezi na potrošnju predstavljaju jedan od najstarijih poreskih oblika. Javljaju se još u

antičkom dobu kao vid poreza na promet i akciza. Kao što je rečeno u uvodu, porezi na

potrošnju su posredni porezi koji se javljaju isključivo u procesu prometa. Moderna vrsta

poreza na potrošnju se javlja u Prvom svetskom ratu u Nemačkoj, 1916. godine i u Francuskoj

1917. godine kao vanredni porez. Posle rata su ga uvele i druge zemlje u Evropi. Prvi put se

uvode kod nas 1921. u Kraljevini Jugoslaviji.

Poreze na potrošnju možemo svesti na sledeće vrste poreza:

1. porezi na promet dobara i usluga,

2. akcize (posebna vrsta poreza na potrošnju),

3. dobit fiskalnih monopola,

4. ostale vrste poreza na potrošnju i

5. druge dažbine.1

Porez na promet je oblik poreza koji se plaća u sferi prometa, a teret poreza snosi potrošač

proizvoda, odnosno kupac na taj način što plaća cenu u koju je uračunat porez, za proizvod ili

uslugu koju kupuje. On je najomiljeniji oblik poreza svake države, jer se njime obezbeđuje

stalan, siguran i pouzdan priliv novca u državnu kasu.

Prednosti poreza na potrošnju su izdašnost, stabilnost prihoda, ugodnost pri plaćanju, niski

troškovi naplate, mogućnost ostvarivanja i drugih ekstrafiskalnih ciljeva.

1 Radičić M., Raičević B. (2008:145)

1

Pored brojnih prednosti, postoje i nedostaci poreza na potrošnju, kao što su njihova

regresivnost, izražen inflatorni potencijal.

2. OPŠTI POREZI NA PROMET DOBARA I USLUGA

Opšti porez na promet je porez koji obuhvata sve proizvode i usluge koji se nalaze u prometu,

ili bar njihov pretežni deo. Može se javiti u vidu jednofaznog poreza na promet i višefaznog

poreza na promet.

2.1. JEDNOFAZNI POREZ NA PROMET DOBARA I USLUGA

Jednofazni porez na promet se pojavljuje u jednoj fazi prometnog ciklusa i mogu se plaćati u

proizvodnji, trgovini na veliko maloprodaji.

2.1.1. Porez na promet u fazi proizvodnje

Porez na promet u fazi proizvodnje se plaća prilikom puštanja u promet proizvoda

proizvođača. Osnovna prednost ovog oblika plaćanja poreza na promet je u tome što je broj

poreskih obveznika manji nego kod drugih jednofaznih poreza na promet. Bitno je istaći da je

kontrola ubiranja poreza jednostavnija i lakša, ograničene su mogućnosti poreske evazije iz

dva razloga: manji je broj poreskih obveznika i obveznici kao pravna lica moraju da vode

poslovne knjige po principu dvojnog knjigovodstva.

2.1.2. Porez na promet u fazi trgovine na veliko

Porez na promet u fazi trgovine na veliko se plaća u momentu prodaje proizvoda od strane

trgovca na veliko trgovcu na malo, ili krajnjem potrošaču. Stope koje se primenjuju kod ove

vrste poreza su niže od poreskih stopa pri oporezivanju u fazi proizvodnje, a više od onih koje

se plaćaju kod jednofaznog poreza na promet u trgovini na malo.

2

2.1.3. Porez na promet u fazi trgovine na malo

Porez na promet u fazi trgovine na malo se plaća prilikom prodaje proizvoda krajnjem

potrošaču. Prodaju vrši trgovac na malo, ali ona postoji i u slučaju kada proizvod kranjem

potrošaču prodaje sam proizvođač ili trgovac na veliko. Prednost ove vrste poreza je u tome

što se njime izbegava kumulativni efekat oporezivanja. Troškovi ubiranja poreza na promet u

trgovini na malo su relativno niski, tako da ovaj porez obezbeđuje visok neto efekat ubranih

poreza. Nedostaci to što je broj poreskih obveznika veći nego kod drugih jednofaznih poreza

na promet, pa samim tim to utiče na troškove ubiranja poreza, otežava kontrolu i proširuje

polje moguće evazije.2

2.2 VIŠEFAZNI (SVEFAZNI) POREZ NA PROMET

Višefazni (svefazni) porez na promet se vrši u svakoj fazi prometa dobara i usluga. Proizvod u

prometu se oporezuje onoliko puta kroz koliko faza u prometu prođe. Izražava se u dva

modaliteta, kao bruto svefazni porez na promet i kao neto svefazni porez na promet (porez na

dodatu vrednost – PDV).

2.2.1. Bruto svefazni porez na promet

Oporezivanje proizvoda kod bruto svefaznog poreza na promet se vrši u svakoj fazi prometa

dobara i usluga, nezavisno od toga da li je promet izvršen u procesu trgovine ili proizvodnje.

Porez se naplaćuje tako što se u svakoj fazi prometa novčana naknada koja se dobija

prodajom proizvoda javlja u vidu poreske osnovice na koju primenjujemo odgovarajuću

poresku stopu. Osnovna karakteristika bruto svefaznog poreza na promet je njegovo

kumulativno dejstvo, ali to je istovremeno i njegova najviše izražena slabost. Pored

kumulativnog dejstva, pojavljuje se još jedan negativan efekat, a to je eliminisanje korisnih

funkcija specijalizovanih veletrgovaca i posrednika u prometu i podsticanje proizvođača da

razvijaju sopstvenu maloprodajnu mrežu. Takođe, bitno je istaći i nepovoljno dejstvo koje

ovaj oblik poreza ima na spoljnotrgovinski promet.

2 Radičić M., Raičević B. (2008:148)

3

2.2.2. Neto svefazni porez na promet (porez na dodatu vrednost)

Neto svefazni porez na promet se naziva porezom na dodatu vrednost ili PDV. On zamenjuje

bruto svefazni porez na promet zbog njegovih prethodno navedenih slabosti. Suština ovog

poreza je u činjenici da se proizvod oporezuje u svim prometnim fazama, ali tako da porez

koji je plaćen u prethodnoj fazi ne ulazi u poresku osnovicu u narednoj fazi oporezivanja

poreza, što znači da se porezom oporezuje samo dodata vrednost proizvoda.

2.2.2.1. Porez na dodatu vrednost

Porez na dodatu vrednost ne opterećuje celokupan promet, već samo dodatu vrednost.

Obračunava se u svakoj fazi ciklusa prometa, tako da kad god proizvod ili usluga prelazi iz

jedne u drugu fazu prometa plaća se samo porez na iznos dodate vrednosti. Dodatu vrednost

čini novostvorena vrednost ili razlika u ceni između nabavne i prodajne cene u prometnom

ciklusu (marža ili provizija). Zbog ovih razloga je PDV najpopularniji oblik oporezivanja

prometa i usluga, i primenjuje se u poreskim sistemima država različitih nivoa privredne

razvijenosti.

Karakteristike poreza na dodatu vrednost:

1. plaća se u svakoj fazi kroz koju prolazi, ali samo za iznos dodate vrednosti,

2. poreski obveznik utvrđuje poresku obavezu tako što umanjuje iznos poreza

koji je iskazao u fakturama za isporučene proizvode ili usluge, za iznos poreza

koji je plaćen pri nabavci,

3. PDV je posredni porez jer nezavisno od toga da li će biti prevaljen, bitno je da

postoji namera zakonodavca da se on prevali,

4. očekuje se da će obveznik PDV-a prevaliti poreski teret, kroz povećanu cenu,

na kupca da bi na kraju poreskog lanca poreski teret pogodio ličnu potrošnju

krajnjeg potrošača.

2.2.2.2. Klasifikacija poreza na dodatu vrednost

Dodatu vrednost je moguće utvrditi primenom dva metoda: direktnog i indirektnog.

Direktnom metodom se utvrđuje poreska osnovica. Direktni metod se može javiti u dva

oblika: metoda sabiranja i metoda oduzimanja. Metod sabiranja utvrđuje dodatu vrednost

sabiranjem svih elemenata koji je formiraju. Metod oduzimanja utvrđuje dodatu vrednost na

4

osnovu razlike između ukupne vrednosti isporuke dobara i pruženih usluga poreskog

obveznika i ukupne vrednosti njegovih nabavki u naznačenom periodu.

Indirektni metod se sastoji u izračunavanju poreske obaveze poreskog obveznika. Obveznik

poreza na dodatu vrednost je dužan da obračuna PDV na isporuke proizvoda i usluga, a zatim

ima pravo da od tog iznosa odbije porez na dodatu vrednost koji mu je fakturisao prethodni

subjekt u proizvodno-prometnom lancu. Primenom ove metode je moguće efikasno suzbijanje

poreske evazije, s obzirom da se zasniva na lancu faktora (prodavci i kupci se sami

kontrolišu). 3

U zavisnosti od tretiranja nabavke stalnih sredstava, postoje tri vrste PDV-a: 1) potrošni tip

PDV-a, 2) dohodovni tip PDV-a, 3) tip bruto PDV-a.

Potrošni tip PDV-a je dominantan u savremenim poreskim sistemima. U okviru njega se sve

nabavke koje se koriste u proizvodnji, uključujući i nabavke opreme odbijaju prilikom

utvrđivanja dodate vrednosti obveznika. Ovaj oblik PDV-a je neutralan, sprečava pojavu

kumulativnog efekta koji bi se pojavio da investicija u stalno sredstvo ne može da se odbije.

Dohodni tip PDV-a ne dopušta da u momentu nabavke dođe do odbitka celog iznosa

investicije u stalna sredstva, nego samo dozvoljava odbitak godišnjeg iznosa amortizacije koja

se obračunava na nabavljeno sredstvo. Ovo znači da je veliki deo poreza koji tereti inpute

ostao u osnovici za obračun poreza u narednoj fazi, što ukazuje na prisustvo kumulativnog

efekta.

Tip bruto PDV-a ne dozvoljava odbitak PDV-a koji je plaćen prilikom nabavke osnovnih

sredstava, što znači da je investicija u osnovna sredstva dva puta oporezovana. Prvi put je

oporezovana kada su stalna sredstva nabavljena, a drugi put kada se dobra, koja su

proizvedena uz pomoć stalnih sredstava, prodaju potrošačima.4

2.2.2.3. PDV u Srbiji

Porez na dodatu vrednost uveden u Srbiji Zakonom o porezu na dodatu vrednost, koji se

primenjuje od 1.1.2005. godine. Urađen je po uzoru na odgovarajuću pravnu regulativu

Evropske unije. Prihod od PDV-a pripada budžetu Republike Srbije i čini najizdašniji deo

poreskih prihoda budžeta Republike Srbije.

Predmet oporezivanja PDV-a su:

3 Radičić M., Raičević B. (2008:152)4 Radičić M., Raičević B. (2008:153)

5

1. isporuka dobara i pružanje usluga koje obveznik izvrši u Srbiji, uz naknadu u okviru

obavljanja delatnosti,

2. uvoz dobara u Srbiju.5

Porez na dodatu vrednost se primenjuje u okviru koncepta tzv. “EU modela PDV-a”, koji se

naplaćuje u svim fazama proizvodno-prometnog ciklusa. Osnovne karakteristike EU modela

PDV-a su:

1. potrošni tip kojim se ne oporezuju nabavke kapitalnih dobara, pa je makroekonomska

osnovica poreza jednaka ličnoj potrošnji,

2. kreditni metod pri utvrđivanju poreske obaveze kojim se poreska obaveza utrvrđuje

kao razlika između poreske obaveze na prodaje i poreske obaveze na kupovine,

3. princip odredišta koji se odnosi na oporezivanje prometa proizvoda i usluga prema

mestu potrošnje, pri čemu je izvoz oslobođen plaćanja poreza, a uvoz se oporezuje,

4. široka osnovica oporezivih transakcija.6

Poreski obveznik PDV-a je svako pravno lice i preduzetnik iz bilo koje faze prometnog

ciklusa, kao i svako pravno i fizičko lice koje uvozi. Obveznik utvrđuje iznos poreza koji

treba da plati preko faktura gde je prodavac, umanjujući ga za iznos poreza iskazanih u

fakturama svojih snabdevača, onima koji su vršili isporuke.

Poreska osnovica je iznos naknade koja se prima ili treba da se primi za isporučena dobra,

odnosno uslugu. Ona obuhvata i akcize, carine i druge uvozne dažbine, kao i sve ostale

troškove koji su zaračunati primaocu dobara i usluga.

Poreska stopa PDV-a može biti opšta i posebna. Opšta stopa PDV-a za oporezivi promet

dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%. Posebna stopa PDV-a iznosi 10% i naplaćuje se

na zakonom utvrđenu listu namirnica, lekova i medicinskih sredstava, udžbenika i publikacija,

dnevnih novina, ogrevnog drveta, usluge smeštaja u ugostiteljstvu, itd.7

Oslobođenja od plaćanja PDV-a bez prava na poreski odbitak su predviđena za sledeće

grupe proizvoda:

socijalnog i opšteg karaktera koje su značajne za opšti razvoj društva (socijalne

usluge, zdravstvo, obrazovanje, sportske usluge, itd.),

razvojnog karaktera (naučne, bankarske, finansijske usluge, usluge osiguranja i

reosiguranja),

humanitarnog karaktera (religiozne usluge, aktivnosti Crvenog krsta, itd.).8

5 Stakić B., Jezdimirović M. (2012:321)6 Radičić M., Raičević B. (2008:157)7 http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dodatu_vrednost.html (Pristup 17.12.2013.)8 Stakić B., Jezdimirović M. (2012:270)

6

2.2.2.4. Porez na dodatu vrednost u zemljama Evropske unije

Poreski sistem Evropske unije je označen serijom direktiva od kojih je za PDV najznačajnija

šesta direktiva. Neke države su stvorile različite stope za određene regije i teritorije, kao npr.

Kanarska ostrva, Melila (Španija), Gibraltar (Velika Britanija) i dr. su svi izvan EU sistema

poreza na dodatu vrednost.

Uobičajena stopa je 15%, ali su ponegde snižene i do 5%, a ponegde i podignute do

maksimum 25%. Iako nije predviđeno šestom direktivom, neke države za određena dobra i

usluge imaju nultu stopu. 9

U zemljama Evropske unije se porez na dodatu vrednost plaća na sve komercijalne aktivnosti,

odnosno na isporuku proizvoda ili usluga, uvoz robe iz trećih zemalja i transakcije unutar

jednstvenog tržišta između zemalja članica. Porez na dodatu vrednost pri uvozu se ne

naplaćuje za robe koje se podvode pod sledeće regulative: privremeno čuvanje, carinsko

skladištenje, aktivna prerada u postupku nenaplate.10

Predmet oporezivanja u EU čine: promet proizvoda uz naknadu na teritoriji članice, promet

usluga sa naknadom u okviru članice od strane poreskog obveznika, uvoz proizvoda. Od

oporezivanja su izuzeti promet proizvoda unutar EU od strane poreskog obveznika ili pravnog

lica koje nije obveznik, kada je nabavka tih proizvoda unutar teritorije članice oslobođena od

oporezivanja u vezi sa međunarodnim transportom; promet proizvoda unutar EU koji nisu

polovni proizvodi dela umetnosti, antikviteti i kolekcije, ni nova sredstva transporta.

Poreski obveznik je lice koje na povremenoj osnovi nabavlja nova transportna sredstva koja

otprema ili transportuje korisniku na destinaciju iz jedne u drugu zemlju članicu, unutar

teritorije EU. Državni organi mogu biti poreski obveznici ukoliko ispunjavaju dva uslova: da

su registrovani kao javno-pravna lica i da vrše javnu delatnost u statusu javnog organa.

Stope PDV-a su standardna (opšta) i niža stopa. Opšta stopa ne može biti niža od 15%. Niže

stope ne mogu biti manje od 5%. Njihova promena je politički veoma osetljivo pitanje, pa

većina država smatra da je uvođenje ovih stopa važan fiskalni instrument.

Poreska oslobođenja. Proizvodi i usluge čiji promet je oslobođen plaćanja PDV-a, ne

podležu obračunu poreza, i on se ne naplaćuje kroz njihovu cenu.11

3. POSEBNI POREZI NA POTROŠNJU9 http://bs.wikipedia.org/wiki/Porez_na_dodatu_vrijednost (Pristup 17.12.2013.)10 http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeEkonOdnosiSInostranstvom/Smernice/trgovina.pdf (Pristup 17.12.2013.)11 Stakić B., Jezdimirović M. (2012:280)

7

3.1. AKCIZE

3.1.1. Pojam i vrste akciza

Akcize predstavljaju specijalne poreze na potrošnju. Javljaju se kao najstariji oblik poreza na

potrošnju, i njihovim uvođenjem je prvi put primenjena ideja oporezivanja potrošnje. Osnovni

cilj njihovog uvođenja je bio fiskalnog karaktera i zadržao se i danas. Da bi se taj cilj

dostigao, neophodno je da se oporezuju proizvodi masovne potrošnje koji se ne mogu

supstituisati ili je njihova supstitucija teško izvodljiva. Mnoge zemlje u svetu su zadržale

akcize kao jedini porez na potrošnju, jer je njihovo ubiranje jednostavno i državi obezbeđuju

sigurne i stabilne prihode.

Akcize se mogu razlikovati po vrstama proizvoda (akcize na so, šećer, kafu, duvan, i sl.),

akcize na potrošnju i akcize na upotrebu određenog proizvoda. Mogu biti i posredne i

neposredne. Posredne su sve akcize na potrošnju, ali i neke akcize na upotrebu proizvoda, a

neposredne su samo akcize na upotrebu određenih proizvoda.

3.1.2.Akcize u Srbiji

Prema Zakonu o akcizama, akcizama se oporezuju sledeći proizvodi: derivati nafte, duvanske

prerađevine, alkoholna pića, kafa.

Poreski obveznik je lice koje proizvede i stavi u promet ili uveze proizvode na koje se plaća

akciza, odnosno proizvođač ili uvoznik. Obveznik akcize je i pravno lice koje je ovlašćeno od

strane državnog organa za prodaju zaplenjenih akciznih proizvoda, kupac akciznih proizvoda

oduzetih u postupku kontrole, a koje prodaje državni organ.12

Poresku osnovicu čini jedinica mere, osim za kafu za koju osnovicu čini vrednost proizvoda

utvrđena carinskim propisima, uvećana za vrednost uvoznih dažbina i gde je poreska stopa ad

valorem.

Stopa akcize. Iznosi i stopa akcize se određuju na dva načina. Visina akcize je utvrđena u

apsolutnom iznosu za sve proizvode kod kojih se kao osnovica javlja jedinica mere. Kod

proizvoda kod kojih se osnovica utvrđuje prema ceni poizvoda, iznos akcize se utvrđuje

primenom stopa izraženim u procentima.

12 http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_akcizama.html (Pristup 18.12.2013.)

8

Poreska oslobođenja. Akciza se ne plaća na proizvode koje izvozi proizvođač, proizvode

koje nabavljaju, pod uslovima reciprociteta, diplomatska i konzularna predstavništva,

određene proizvode koji se koriste u medicinske svrhe i dr.13

3.1.3. Akcize u zemljama Evropske unije

U zemljama članicama Evropske unije akcizama se oporezuju različiti proizvodi, međutim,

zajednička je i obavezna za sve zemlje utvrđena harmonizovana lista akciznih proizvoda. Ova

lista obuhvata naftne derivate, duvanske proizvode, alkoholna pića. Zemlje članice mogu da

uvode akcize i na neke druge proizvode, pod uslovom da one ne ugrožavaju funkcionisanje

unutrašnjeg tržišta Evropske unije.14

Zajednički sistem akciza u Evropskoj uniji je stupio na snagu 1993. godine, kada je počelo da

funkcioniše jedinstveno tržište. On obuhvata poreze na mineralna ulja, duvanske prerađevine,

alkohol i alkoholna pića. Usvajanjem direktiva o držanju, otpremanju, kontroli akciznih

proizvoda, definisani su zajednički stavovi zemalja članica u pogledu predmeta oporezivanja,

teritorije primene, obaveze plaćanja akciza, strukture i minimalne stope akciza, vrsta

oslobađanja, otpremanja akciznih proizvoda.

Lica obavezna da plaćaju akcize su: ovlašćeno fizičko ili pravno lice sa odobrenim

poreskim skladištem od strane nadležnih organa da proizvodi, drži, dobija i otpremi akcizne

proizvode u cilju obavljanja poslovne aktivnosti; registrovani trgovac ili primalac ovlašćen od

strane nadležnih organa članice da dobija akcizne proizvode iz druge države članice prema

režimu odloženog plaćanja; registrovani trgovac ili pošiljalac ovlašćen od strane nadležnih

organa članice uvoza da, u cilju obavljanja poslovne aktivnosti, prema režimu odloženog

plaćanja, otprema akcizne proizvode.

Obaveza za plaćanje akciza nastaje kada je akcizni proizvod proizveden, odnosno pušten u

potrošnju, primenom stopa koje važe u toj članici, i pri uvozu ovih proizvoda.15

Akcize se ne naplaćuju kada akcizni proizvodi dolaze iz treće zemlje i skladište se prema

obustavnom postupku ili se unose u pripisane slobodna carinska skladišta; kada se akcizni

proizvodi otpremaju između država članica preko zemalja članica EFTA ili između članica

EFTA.

Članice mogu da zahtevaju da proizvodi koji se puštaju u potrošnju na njihovoj teritoriji budu

obleženi akciznim markicama.13 Radičić M., Raičević B. (2008:163)14 http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeEkonOdnosiSInostranstvom/Smernice/trgovina.pdf (Pristup 18.12.2013.)15 Stakić B., Jezdimirović M. (2012:293)

9

Akcizne stope. Harmonizacija stopa akciza je veoma fleksibilna, jer su propisane minimalne

stope. Strukturna direktiva o alkoholnim pićima pravi razliku između različitih vrsta alkohola,

kao što su pivo, vino, žestoka pića, pa tako za svaki od njih propisuje različite akcizne stope.

Ista je situacija i različitim vrstama duvana i mineralnih ulja.

3.2.POREZ NA PREMIJE NEŽIVOTNIH OSIGURANJA

Porez na premije neživotnih osiguranja spada u poreze na pojedinačne usluge. Ovaj porez se

obračunava plaća na osiguranja motornih vozila, osiguranja vazduhoplova i plovnih objekata,

osiguranja robe u prevozu, osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornog vozila,

vazduhoplova, polovnog objekta, osiguranja od opšte odgovornosti, osiguranja kredita..

Poreski obveznik je društvo za osiguranje koje zaključuje ugovor o neživotnom osiguranju i

naplaćuje premije.

Poreska osnovica je iznos ukupne premije osiguranja koja se sastoji od funkcionalne premije

i režijskog dodatka.

Poreska stopa je proporcionalna i iznosi 5%.

Poreska oslobođenja se odnose na osiguranje od posledica nezgode, osiguranja od povrede

na radu, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranje poljoprivrednih kredita, osiguranje

stambenih kredita, itd.16

3.3. POREZI NA UPOTREBU, DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA

Porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara su porezi kojima se oporezuje pravo svojine na

motornim vozilima i drugim dobrima.

Poreski obveznik kod poreza na motorna vozila je fizičko i pravno lice na čije se ime vozilo

registruje, produžava registracija, ili zamenjuje registarska tablica.

Kod poreza na upotrebu čamaca je obveznik fizičko i pravno lice na čije ime glase dozvole,

dok poresku osnovicu čini pogonska snaga motora, odnosno površina objekta. Poreske stope

su specifične i diferencirane po snazi motora.

Porez na upotrebu vazduhoplova se plaća u momentu upisa u registar, obveznik je fizičko i

pravno lice na čine ime glase dozvole. Poreska osnovica je broj sedišta, a poreske stope su

specifične.

16 Radičić M., Raičević B. (2008:164)

10

Porez na registrovano oružje se plaća na držanje i nošenje oružja za ličnu bezbednost. Poreski

obveznik je fizičko i pravno lice na koje glasi oružni list. Osnovicu čini komad oružja, a

poreske stope su specifične.

3.4. DOBIT FISKALNIH MONOPOLA

Dobit fiskalnih monopola je poseban oblik javnih prihoda koji država naplaćuje za proizvode

čiju je proizvodnju, uvoz i prodaju monopolisala kao svoje isključivo pravo. Visinu fiskalne

komponente čini razlika između prodajne cene i troškova proizvodnje s prosečnom dobiti.

U Srbiji nema dobiti fiskalnih monopola. U Kraljevini Jugoslaviji su bili zastupljeni prihodi

od dobiti fiskalnih monopola na duvan, so, šibice, petrolej, i oni su činilli značajan deo

prihoda državnog budžeta. Dobit fiskalnih monopola je danas retko u upotrebi.

11

ZAKLJUČAK

Posmatrajući poreze na potrošnju u našoj zemlji, kao i u zemljama Evropske unije, možemo

zaključiti koliko je poreski sistem u razvijenim zemljama drugačiji u odnosu na našu.

Kao najbitnija vrsta poreza na potrošnju se ističe porez na dodatu vrednost, čijim uvođenjem

dolazi do zamene dotadašnjeg poreza na promet proizvoda i usluga. Njegovo uvođenje je

bitno uticalo na finansijsku poziciju korisnika poreskih prihoda, sa jedne strane i poreskih

obveznika, sa druge strane. Po osnovu poreza na dodatu vrednost institucije države mogu brže

I jednostavnije ostvariti poreske prihode. Spomenuli smo i druge vrste poreza na potrošnju,

posebno se osvrćući na akcize. Kao što je rečeno, njima se oporezuju duvan, alkoholna pića I

mineralna ulja. Kod oporezivanja potrošnje propisan je veliki broj različitih poreskih stopa,

kao i brojana poreska oslobođenja. Udeo poreza koji se prikupi od stanovništva uglavnom je

beznačajan. U zemljama koje nastoje da ostvare veće učešće spoljnotrgovinskog sektora u

društvenom proizvodu vodi se računa o poreskom sistemu (naročito kada su u pitanju

posredni porezi), i to u smislu uvođenja poreskih oblika koji će pospešivati izvoz.

12

LITERATURA

1. Radičić M., Raičević B., (2008), Javne finansije, Beograd, Data status

2. Stakić B., Jezdimirović M., (2012) Javne finansije, Beograd, Univerzitet

Singidunum

3. http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dodatu_vrednost.html (Pristup

17.12.2013.)4. http://bs.wikipedia.org/wiki/Porez_na_dodatu_vrijednost (Pristup 17.12.2013.)5. http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeEkonOdnosiSInostranstvom/Smernice/trgovina.pdf

(Pristup 17.12.2013.)

13