porodicno i nasledno pravo

PORODINO I NASLEDNO PRAVO

PORODINO I NASLEDNO PRAVOProf. Dr Dragan [email protected]: 062 809 15 60Asistent: Vladan [email protected]: 062 809 15 15PORODINO I NASLEDNO PRAVOObavezna literatura:

Porodino pravo i porodino pravna zatitaAutori Milan Poua i Neboja arki

Nasledno pravoAutor Oliver Anti

Zakon o nasleivanju (komentor Zakona od Olivera Antia)

Porodini zakon (komentor zakona od Ilije Babia)

1. Pojam i razvoj porodinog prava

Stara i znaajna disciplinaUticaj ekonomski, pravno-politiki, religijski i drugi uslovi

Bavi se odnosima u braku, vanbranoj zajednici, usvajanje, starateljstvo, zatita

Spada u privatna prava (elementi javnopravnog karaktera)

Tradicionalna nova porodica (human i kvalitetan odnos)

2. Podela porodinog prava

Znaajna i nadasve razgranatapravna disciplina (crkvena i dravna)

Podela na:Materijalno pravoProcesno pravo Organizaciono pravo2. Podela porodinog pravaMaterijalno - ureuju se porodini odnosi

Procesno - graansko procesno, upravno procesno, upravni spor, vanparnino-produetak roriteljskog staranja, dozvola za zakljuivanje braka, liavanje poslovne sposobnosti

Organizaciono organi starateljstva i ostali u porodino pravnoj zatiti (imamo i primjenu upravnog postupka)

Mirno rjeavanje branih sporova i konflikata u porodici (sistem zatite porodinih odnosa predstavlja sveobuhvatnost porodinog prava). Odredbe su svrstane u vie zakona.

3. Metode izuavanja

Porodino pravo je iva materija (menja se i prilagoava). Smanjuje se uticaj obiajnog pravaIstorijsko-pravna metoda(istorijske okolnosti, miraz)

Komparativno-uporedna metoda(drugi pravni sistemi, u svijetu, danas i zemlje bive Jugoslavije, dostizanje pravnih standarda, edukovanja i irenja znanja)Socioloka metodaSocioloka komponenta (predmet se zvao porodino pravo i sociologija porodice)Normativni metod

4. Srodne grane prava

Deo je sistema graanskog prava i ukupnog sistema pravne zatite

Ciljevi izuavanja-raanje, formiranje porodice, odrastanje, odnosi u braku

Radno, nasljedno, upravno, krivino, imovinsko pravo, ustavno

5. Pojam i naela porodinog prava i mjesta u pravnom sistemuPojam skup pravnih normi kojima se ureuju odnosi izmeu lanova porodice, srodnika, odnosi u braku i branoj zajednici (moral, obiaji, tradicije, opte prihvaena pravila ponaanja dopunjavaju domete norme)(porodino pravna nauka)

Subjekti porodinog prava samo fizika lica poslovna i pravna sposobnostObjekti ili predmeti porodinog prava jesu ljudske radnje i stvari (radnje meu sobom i prema drugim zainteresovanim) (stvari ili predmeti - javljaju se kod imovinskih prava)5. Pojam i naela porodinog prava i mjesto u pravnom sistemuPorodino pravo moemo podijeliti da vie naina:U uem i irem smislu (samo u porodici i van porodice)Prema nainu zasnivanja porodinog odnosa (brano, roditeljsko i starateljsko pravo)Materijalno i procesno pravo(materijalno pravo-odredbe koje se bave sadrinom odnosa, a procesno-postupak za ostvarenje porodinih odnosa)Odnosi lini i imovinski

5. Pojam i naela porodinog prava i mjesto u pravnom sistemuNaela principi znaaj pravu daju

Naelo posebne zatite porodice (ustavno pravna zatita bez obzira da li je brana, vanbrana, usvojenika), osnovna grupa drutvaNaelo posebne zatite majke i djeteta (trudnoa, materinstvo i ivot djeteta faktori uticaja na majku i djete)Naelo funkcije roditeljskog prava(roditelji da se staraju o djeci, a i djeca o roditeljima, drutvo ne dozvoljava da funkcija roditeljskog prava ostane van drutvenog interesa i brige)

5. Pojam i naela porodinog prava i mjesto u pravnom sistemuNaela principi znaaj pravu dajuNaelo ravnopravnosti brane i vanbrane zajednice(ustav dozvoljava slobodu o odluci o zakljuenju i razvodu braka)Naelo ravnopravnosti polova(ne samo na porodino pravne odnose nego i sve graane-u naem pravu od 1946)Naelo slobodnog odluivanja o raanju djeceUstav-slobodno odluivanje o potomstvu (raanju ili neraanju), pravilno voenje pronatalne politike-Ustav utvruje podsticanje.

5. Pojam i naela porodinog prava i mjesto u pravnom sistemuMjesto u pravnom sistemu

Mjenjan je kroz periode-od Hamurabijevog zakonika (o braku i porodici), zakonik XII tablica, Justinijanova kodifikacija.

U privatna prava, poslednje vreme i elemente javnog prava (zatita djece-prekid bioloke veze roditelja i djece-drastini sluajevi).

6. Izvori porodinog prava

Materijalni i formalni izvori a sve njih na domae i maunarodne

Ustav kao izvor porodinog prava(najznaajniji nacionalni izvor prava pa i porodinog prava, zatita porodice, diskriminacije, ljudsko manjinsko pravo, prava djeteta, porodice, zatita porodice, neka se Ustavna neela)

Zakon kao izvor porodinog prava(zakon kao izvor u dva oblika-kao osnovni i kao dopunski)

6. Izvori porodinog prava

Zakon kao osnovni izvor porodinog prava

Porodini zakon Republike Srbije (17. februar 2005), do tada vaio Zakon o braku i porodinim odnosima.

etiri perioda porodinog prava:I period od 1918 do II svetskog rata-est podruja-uticaj verskih organizacija, patrijarhalna porodica, nejednakost brane i vanbraneII period II svetski rat do FNRJ-jedinstveno ureenje zakonomIII period od FNRJ do 1974, Zakon o braku, Zakon o odnosima roditelja i djece IV period Ustav 1974 do raspada Jugoslavije, od tada republike imaju sopstvene zakone iz porodinih odnosa6. Izvori porodinog prava

Zakoni kao dopunski uzvori pravaJednim svojim delom dopunjuju osnovni porodini zakon, bez tih zakona ne bi se mogla reiti sva pitanja:- Zakon o obligacionim odnosima (naknada nematerijalne tete, zastarelost, rokovi, odgovornost za postupke dece)- Zakon o nasleivanju Republike Srbije (normira pitanja srodstva, krugove zakonskih i nunih naslednika, izdravanja)- Zakon o porodinom postupku- Zakon o vanparninom postupku (proglaenje nestalog lica za umrlo, oduzimanje poslovne sposobnosti, dokumentacija o smrti)- Zakon o ureenju sudova (stvarna nadlenost)- Zakon o optem upravnom postupku- Zakon o stanovanju- Zakon o dravljanstvu Republike Srbije (dravljanstvo deteta, suprunika)- Krivini zakon Srbije- Zakon o krivinom postupku (izuzee)- Zakon o radu- Zakon o matinim knjigama

7. Sudska praksa kao izvor porodinog pravaPropisi se donose da ljudi po njima vladaju, Normativnost i stvarnost nisu uvijek u skladu, kod nas sudska praksa ne predstavlja formalan izvor prava, sudovi primjenjuju pravo, postoje razliita miljenja (sluaj pravnih praznina), sudska praksa supsidijarni izvor prava-kad se ne moe primeniti propis

Nesklad norme i stvarnosti sud ne moe ekati da se donese novi propis

Sudska praksa postoji: u formi pravosnanih sudskih presuda, u formi pravnih shvatanja (sudsko odluivanje), u formi naelnih pravnih stavova (opta sednica vrhovnog suda)

7. Sudska praksa kao izvor porodinog pravaSudska praksa kao izvor porodinog prava (nije izvor porodinog prava)anglosaksonsko pravo se oslanja na sudsku praksupresude suda za ljudska prava u Strazburu (Engleska-batinanje dece u privatnim kolama) i kod nas se sudska praksa mora uvaavati kao dopunski izvor (odluke niestepenih sudova ne), vanbrana zajednica-do tri godine, to je miljenje suda-ili kraepravna nauka kao izvor porodinog prava (u nekim spornim sluajevima posluiemo se i dostignuima nauke),(najee-pitanja novoroeneta-DNK analiza, osim pravnih i medicinski i genetski

8. Obiaj kao izvor porodinog prava

Justinijanove kodifikacije ga priznaju za izvor pravaDrutvene norme koje nastaju dugotrajnim ponavljanjem istog ponaanjaObiaji jo iz neureenih zajednica-steena znanja i iskustvaZa neke obiaje graani mogu biti sankcionisani, dok im neki nisu zabranjeniObiaji se razlikuju vremenski i prostorno, znaajni su za porodino pravoNe predstavljaju tradicionalni relikt, nego kasne za vremenom i savremenou, ali mogu da budu korektiv nekih normiUstanove kojih vie nema u porodinom zakonodavstvu: napredak i civilizacijske promene, ali i danas imaju neke institute


Porodina zadrugaZajednica ivota porodina zajednica, uzrok mali zemljini fondovi i mali stoni fondovi, ive svi ivi srodnici, sve generacije.Karakteristna je zajednika imovina neopredeljeni delovi (suvlasnici na idealnim dijelovima).Valtazar Bogii starjeina nema pravo da raspolae porodinom imovinom ni testamentom, zadrugar moe traiti dio imovine, danas negdje u brdsko-planinskim krajevima.Oblici zajednike ruke u u savremenom pravu(zajednika imovina suprunika, posle stareine, zajednika ograda)8. Obiaj kao izvor porodinog prava

Miraz(ena donosi prilikom zakljuivanja braka, da se ojaa novonastala porodica, dobijaju i muka i enska djeca imovinu, mu ima pravo raspolaganja)Miraz se danas pojavljuje kao posebna predbrana imovina.

Veridba (Nije regulisana zakonskim odredbama, to je dogovor o zakljuivanju braka /ugovor o obeanju braka/ moe se raskinuti sporazumom ili izjavom jednog verenika, smru i na druge naine, naknada tete. To je javno objavljivanje namere za brak, te slede neke zajednike radnje, ima pozitivne elemente).

Oglaavanje braka(na neki nain oglaavanje, da se utvrde okolnosti koje bi dovele do nevanosti braka gubi svaki smisao i znaaj, tehnika elektronizacije)


Muevljeva vlast(vlast mukarca, uloga stareine)Rastava od stola i postelje(povremeno ili trajno razdvajanje suprunika /emotivna i seksualna veza/, po hrianstvu strogo zabranjena rastava suprunika).KumstvoKumstvo je obred kojim kum uvodi dete u religijsku zonu, znaajna uloga, kumovi su bliske osobe, sa generacije na generaciju-neka vrsta porodine veze, danas svjedoenje i dokazivanje stepena bliskosti.Pobratimstvo i posestrinstvo(bratimljenje-in izuzetne bliskosti-zahvalnost lica za uslugu, za pomo u nevolji ili stepen bliskosti, to je duhovni odnos i nema srodnikih odnosa, to su i obaveze buduih generacija-potovanje ).

9.Meunarodni ugovori kao izvor porodinog pravaUstav kae da su opte prihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni dio pravnog poretka Srbije i neposredno se primjenjuju, mora biti u skladu sa ustavom. To pravo je sa kraom istorijom.Dokumenti meunarodnog karaktera:Konvencije o pravima detetaKonvencie o zatiti materinstvaKonvencije o eliminisanju diskriminacije enaKonvencije o najgorim oblicima dejeg rada

9.Meunarodni ugovori kao izvor porodinog prava-Konvencije o pravima detetaNajvaniji meunarodni dokument koji regulie pravni poloaj djece.Pravna zatita najirim potrebama djeteta.Za provoenje konvencije formiran je Odbor za prava djeteta, sastaje se jedanput.

Sva prava iz konvencije moemo potpisati na temeljna i lina.- Temeljna: ivot, zdravlje, ivot sa roditeljima, odgoj, obrazovanje.- Lina: pravilan fiziki, duhovni razvoj, prijava roenja, dravljanstvo, odravanje porodinih odnosa, pravo na privatnost.

9.Meunarodni ugovori kao izvor porodinog pravaDetetu pripadaju i sva druga graanska prava.Najvii standardi zatite, zdravlje, olakice.Ekonomska prava (zabrana izrabljivanja, tetni poslovi, ivotni standard).Kulturno pravo (veroispovest, kulturoloki obiaji, jezik).Odnos, slobodno vreme, igra i dr.Prava na pravosudnu zatitu (kao stranke u postupku).Uloga porodice u ivotu djeteta, uslovi za odvajanje djeteta.

9.Meunarodni ugovori kao izvor porodinog pravaMeunarodni ugovori u Evropi

- Konvencije za zatitu ljudskog prava i osnovnih sloboda (2003 Srbija) 47 zemalja potpisnica.- Evropske konvencije o priznavanju i izvravanju odluka, o staranju o deci i niz drugih konvencija koje nisu ratifikovane osim ove.- Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava-pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota i na sklapanje braka (Evropski sud za ljudska prava).

9.Meunarodni ugovori kao izvor porodinog pravaPraksa evropskog suda za ljudska prava i slobode Znaaj suda (Evropske komisije za ljudska prava-ukinute 1994 godine a uveden sud).Nadlenost: Donoenje odluka o svim pitanjima, tumaenja imaju obavezujui karakterDonoenje savetodavnih miljenja koja se tiu pravnih tumaenjalanice predlau sudije-47 sudija-karakteristike-6 godina-odbori od tri i veliko vijee od 17 sudija.

10. Pojam i struktura porodice

- Najstarija drutvena grupa, u svim sistemima

- Razvoj porodice (Engels)

- Definicija: porodica predstavlja krug lica vezanih brakom i vanbranom zajednicom i srodstvom izmeu kojih postoje zakonom utvrena prava i dunosti ije nepotovanje povlai odreene sankcije.

- Po formi: brana i vanbrana

- Po stepenu srodstva i broju lanova: velika i nuklearna porodica


-Funkcije porodice: Bioloko reproduktivna funkcija (potreba oveka da se razmnoava i brine o potomstvu)Ekonomska-zajednica da se lake preivi, sposobnost, firmeSocijalna-prenoenje vrednosti, kola, drutvo, pravo da ive zajedno, stvaraju odnose potovanja

Planiranje porodice i populaciona politika

Slobodno odluivanje o planiranju porodice, nekad i ograniavano, nekad nagraivano (mo drave i verska uenja)


Metode planiranjaMetode planiranja sa ciljem raanja dece (najee u braku)Metode planiranja s ciljem spreavanja raanja (preventivni i korektivni)Preventivni-koncepcije i sterilizacijaKorektivni-prekid trudnoeZakon o postupku prekida trudnoe u zdravstvenoj ustanovi-Prekid na zahtjev trudnice-Prekid na zahtjev trudnice za koju je potrebna dozvola odreenih organaZahtjev do 10 nedelje trudnoe-nisu bitni razloziLekar upozoravaPosle roka-razlog medicinski, eugeniki, krivino pravni (silovanje, obljuba, nemonim i maloljetnim, rodoskrnavljenje, zloupotreba poloaja).Izmeu 10 i 20 nedelje-konzilijum ljekaraPreko 20 nedelje-etiki odborMjesto izvrenja i pismena saglasnostSrbija negativan prirataj-uprija 35000

11.Nasilje u porodici

Istorijat

Krivino pravna zatita

Prekrajna odgovornost

Subjekti i mjere

Postupak povodom zatite od nasilja u porodici

Posebni sluajevi zatite u porodici


Zatita djece ometene u razvoju

Djeca ometena u razvoju ili psihofizike osobenosti, dovode do nemogunosti normalnog odrastanja i kolovanja imaju posebnu zatitu. roditelji, medicinsko-socijalna zatita, pomo drutvene zajednice

utvrivanje uzroka poremeaja (nasledni, steeni, privremeni, uslovi odrastanja, ekonomski)

upuivanje u zdravstvenu ustanovu, upuivanje u posebnu ustanovu za djecu, upuivanje u hraniteljsku porodicu, te blai sluajevi pomoi

liavanje roditeljskog prava, ograniavanje roditeljskog prava, upuivanje u hraniteljsku porodicu.


Zatita djece sa poremeajem u ponaanju

Do 14 nema odovornosti, od 14-18 maloletnici, mlai i stariji, od 18-21 mlai punoletnici. Vaspitni nalozi (do 6 mjeseci): poravnanje sa oteenim, redovno pohaanje kole i posla, ukljuivanje u rad humanitarnih organizacija, podvrgavanje ispitivanju i odvikavanju.- Vaspitne mjere: kaznama maloletnikog zatvora i mere bezbednosti.11.Nasilje u porodici

Mere bezbednosti (sudski ukor, mere pojaanog nadzora, roditelja, staraoca, usvojioca u drugoj porodici, dnevni boravak).Zavodske mere (vaspitno popravni dom, ustanova za leenje i osposobljavanje, uzrast i zrelost i druga svojstva).Sud vri stalni nadzor nad sprovoenjem mera.Sudije i tuilac moraju imati odreena znanja iz oblasti prava deteta.Organ starateljstva ima znaajnu ulogu12. Srodstvo

Pojam srodstvaPosledica postojanja porodice je srodstvo, odnos dva ili vie lica.Tri vrste srodstva: 1.krvno srodstvo2.adaptivno srodstvo3.tazbinsko srodstvoSrodstvom nastaje itav niz vanih i znaajnih posledica (prava, obaveze, zabrane i smetnje).

12. Srodstvo

Ti odnosi srodstva traju.

agnatsko srodstvo (Rim), zajednica ivota i radasrodstvo po mleku-elijatsko

Definicija - Srodstvo je pravom priznati prirodni i drutveni porodini odnos izmeu dva ili vie lica na osnovu koga se zasnivaju odreena prava i obaveze.

12. Srodstvo

Krvno srodstvoNajznaajniji oblik i predstavlja prirodnu bioloku vezu izmeu dva ili vie lica.Prava linija (linea recta) krvni srodnici potiu jedan od drugog neposredno ili posredno-uzlazna ili silazna linija (prema precima i prema potomcima).Pobona linija (linea colateralis) srodnici imaju zajednikog pretka. Zajedniki predak i po mukoj i po enskoj lozi punorodni srodnici, a po jednoj polurodni. Ako je po mukoj jednokrvnim, a po enskoj jednoutrobnim.

12. Srodstvo

Raunanje krvnog srodstva po stepenimaKod nas je parentelarno linearni sistem.Podjela srodnika u odreene grupe parentele.U okviru linije po stepenima koliko roenja toliko i stepeni.Majka dete baka majka dete to je prava linijaPobona linija Srodstvo nastalo u braku i van braka

12. Srodstvo

Prava, obaveze i smetnje krvnih srodnika u porodinom pravu

Prava: pravo najbliih srodnika na izdravanjepravo na nastavljanje parnice za razvod ili ponitaj brakapravo da trae ponitaj braka u sluaju apsolutne nitavostipravo roditelja prema imovini i linosti njihove dece

12. Srodstvo

Obaveze: obaveza izdravanja zakonom utvrenog kruga srodnikaobaveza roditelja prema djeciobaveza dece prema roditeljimaSmetnje:smetnja za usvojenjebrane smetnja do IV stepenazabrana seksualnih odnosasmetnja izbora sudija, branioca

12. Srodstvo

Adaptivno srodstvo po usvojenju nastaje pravnim putem prestaje veza izmeu deteta i krvnih srodnika, nova graanska veza, dobija ista prava i obaveze kao djeca nova panja, ljubav, normalan ivot predstavlja branu smetnju

Tazbinsko srodstvo Nastaje kao posledica zakljuenja braka nastanak pravnim putem izmeu jednog suprunika i srodnika drugog suprunika, suprunici ne.

Stepeni srodstva su kao i kod krvnog ali za drugog suprunika.Predstavlja branu smetnju sud moe dati sudsku dispenzaciju.

12. Srodstvo

Matine knjige

Pojam:Evidencije dravljanstva, boravita, prijave stana, oruja, vlastitog motornog vozilaLina stanja matine knjige ( Zakon o matinim knjigama, vode upravni organi - matiar)knjige roenihknjige venanihknjige umrlih

12. Srodstvo

Javne knjige, javne isprave

Dokumenti koji se izadju su javne isprave.

U matinim knjigama su: osnovni podaci, dopunski podaci, naknadni podaci.

Uvid u knjige lino ili lanovi porodice.

12. Srodstvo

Naela:

Oficijalnosti slubena dunost matiar Svetovnosti (voene u crkvama i one su i danas znaajne) Verodostojnosti Jednoobraznosti

12. Srodstvo

Vrste:Roenih od roenja osnovni podaci i zabelebe o promenama.Prijavu vre: zdravstvena ustanova, najblii srodnici, vlasnik stana, slubena lica po poroaju, lice koje je saznalo. ivo roeno 15 dana, a mrtvo 24 asa. Kasnije dolazi do promjena statusa (oinstvo, materinstvo, usvajanje, starateljstvo, promjene dravljanstva, smrt). Svi ovi podaci su zabelebe.Venanih zakljuenje braka, prestanak braka, ponitenje i promjena imena i prezimena, prisustvo punomonika.Umrlih upis injenice smrti (lanovi porodice, zdravstvena ustanova ili druga ustanova rok tri dana), proglaenje nestalog lica za umrlo.

12. Srodstvo

Lino ime Za razlikovanje i identifikaciju, ime i prezimeRoditelji daju ime sporazumno u roku 60 dana, a ako ne onda organ starateljstva.Dijete preko 10 godina, daje saglasnost za promjenu, a ima pravo na promjenu imena.Nema promjene ako se vodi krivini postupak ili izbjegava kaznu(zabrana davanja imena Adolf)Promjena prezimenaDjeca istog braka isto prezime

13. Brano pravo i sklapanje braka

Dio porodinog prava, deo pravne naukeManji dio normi su dispozitivne, a ostalo je preputano subjektima Brakovi vladajuih dinastijaRazliite forme i oblici, sloboda volje.Crkva brak je sveta tajna


Definicija: Brak je zakonom ureena zajednica ivota mukarca i ene

1.da ispunjava zakonske uslove2.monogamija mukarac i ena3.zajednica ivota je temelj (osjeaji, bioloki, materijalni, kulturni i dr.)


Naela (nalazimo u Ustavu i Porodinom zakonu)-naelo institucionalnosti (pravni drutveni odnos, ureeni zakoni)-naelo slobodnog pristanka na brak slobodna volja-naelo ravnopravnosti nekad patrijarhat-naelo monogamije-naelo laiciteta svetovnosti braka (crkveni nekad)-naelo potpunosti i trajnosti nema na odreeno vreme-naelo slobodnog raskida braka


Sklapanje brakaOsnovno ljudsko pravo, ali treba ispuniti zakonske pretpostavke pozitivne i negativne pretpostavke (negativne-nitavan, ruljiv, brane smetnje).

-Zajednica ivota(mornari, vozai, vojna lica i dr.) namera da ive zajedno i potomstvoFiktivna namera


Pretpostavke:1.Razliitost polova i prirodno je i zakonski, potomstvo i produenje (Homoseksualni brakovi Holandije, Belgije, Danske, Argentine...).Sudu u Strazburu se obraaju homoseksualci.

2.Saglasna izjava voljeDa bi izjava volje bila relevantna potrebno je ispunjenje uslova:-lan 15. Brak skalapaju dva lica razliitih polova davanjem izjava volje pred matiarem. Preutno se brak ne zakljuuje (neke osobe ne mogu izjaviti svoju volju).-Izjava mora biti ozbiljna, razumljiva-Izjava mora biti istovremena ne moe se opozvati niti povui.-Ne mogu se postaviti uslovi-Prisustvo oba brana druga pred matiarom (uz odobrenje punomonika


3.Zakonska forma zakljuivanja brakaZahteva se forma, samo graanski brak je punovaan, forma je konstitutivni element, forma se mora ispuniti. Kroz zakonsku formu drava vodi evidenciju i vri kontrolu ispunjenosti pretpostavki.Sveana forma zakljuivanja braka (u poslednje vreme gubi na znaaju). Svedoci pri zakljuivanju brakaobavezno prisustvo (kumovi-svedoci) ne moraju znati okolnosti vezane za lica koja zakljuuju brak. Moe se desiti da zahtevaju.Ako su upoznati sa nedostacima ozbiljne prirode trebali bi upoznati slubeno lice.Ne treba minimizirati


Nadlenost za zakljuivanje braka (postupanje u nekoj pravnoj stvari)1.stvarna nadlenost2.mesna nadlenost porodini zakon ostavlja slobodu da izaberu optinski organ3.funkcionalna nadlenost specifina stvarna nadlenost matiarPrisustvo matiara je konstitutivni element (radnje)


Postupak sklapanja braka (sveana forma)

1.Predhodni postupakPokreu zainteresovani budui suprunici usmeno ili pismeno uz isprave (identitet i pretpostavke), matiar utvruje uslove, pravo albe, ako ne, onda datum, nema roka, a matiar razgovara o obavezama i planiranju porodice, imovinski odnosi.



2.Postupak venanjaPosupak venanja na propisan nain sveani izgled prostorije, zastava, izvjetaj matiara o identitetima, punomo, postupak odgovor jasan DA, tuma, proglaenje, prezime.



3.Postupak registracije sklapanja brakaPristupa se registraciji u matinu knjigu, potpisuju novim prezimenom, svedoci, izvod iz matine knjige vjenanih



4.Sklapanje braka radi ostvarivanja zajednice ivotaOsnovni elemenat je zajednica ivota (brak je nitavan) ali se moe konvalidirati.

5.Zakljuivanje braka uz predhodnu saglasnost sudaPunoletstvo, neke smetnje su apsolutno neotklonjive, brak maloletnika, ispod 16 nikako, biloka i svesna granica.


a.Zakljuivanje braka maloletnika oba lica ili jedno, izmeu 16 i 18 godina matiar upozorava, imena roditelja i buduih suprunika i podaci o njima.Sud to sve pribavlja, provjerava volju, zrelost lica, sveobuhvatan postupak i organ starateljstva.Sasluanje i roditelja te maloletnika (bez prisustva javnosti), volja, miljenje lekara, trudnoa, poveanje sluajeva, starosne granice nema.


b.Zakljuivanje braka po tazbini te usvojenika i usvojiocaKrvno srodstvo apsolutna smetnja:-vertikalna linija (roditelji, baba, deda, unuci), po svim osnovama-pobona do etvrtog stepena, braa i sestre od strieva i tetaka-usvojilac i usvojenik te njihovi roaci-tazbinsko srodstvo samo prvi stepenRelativne smetnje podnosioca zahteva uputiti na sud-postoji li opravdanost utvruje sud.Zalbe i revizije prema vrhovnom sudu.


Brane smetnjeBrane smetnje predstavljaju zakonom negativno odreene injenice ije postojanje u trenutku zakljuivanja braka prouzrokuje nitavosttakvog braka.Takav brak se ne bi trebao ni zakljuivati-moe se ponititi.Podela branih smetnji:1. Postojanjem u trenutku povlae nitavost braka apsolutno (branost, nesposobnost za rasuivanje, srodstvo i starateljstvo).2. Posledice koje povlae ruivost braka relativnu nitavost (maloletstvo, mane volje i nesposobnost za rasuivanje koja je prestala brakom).3. Druge brane smetnje delimo na otklonjive i neotklonjive (zavisno od toga da li se moe dobiti sudsko oslobaanje). Smetnje mogu biti i privremene i trajne.


Branost

Branu smetnju predstavlja brak i nevaei brak.

Povlai apsolutnu nitavost prema svima (erga omnes) i kod crkve smetnja (crkva dozvoljava do etri sklapanja i razvoda).


Nesposobnost za rasuivanje Nemogunost lica da shvati znaaj i posledice zakljuenja pravnih poslova, duevna bolest.Rasuivanje je psihika funkcija duevna bolest (znaaj i posledice sklapanja braka).Nesposobnost za rasuivanje kao brana smetnja opravdava se.Pravni razlozi brak je ugovor (lienje poslovne sposobnosti).Etiki razlozi zbog zatite lica nesposobnih za rasuivanje od prevare i iskoritavanja (nije stabilan i eljen brak, pitanje je i zdravlja dece ili bolesna ili zdrava u bolesnoj porodici).


Srodstvo (brana smetnja) -Krvno srodstvo, neotklonjiva i trajna smetnja (brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a pobonoj brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestriina, tetka i bratanac, tetka i sestri, deca roenih brae i sestara i deca polubrae i polusestara (u pobonoj do etvrtog stepena srodstva).Nitavan je nije prihvatljivo iz iz moralnih i biolokih razloga (meanje iste krvi kroz potomstva, potovanje, pomaanje).Tazbinsko srodstvo trajna, relativna, otklonjiva smetnja samo u prvom stepenu.Adaptivno srodstvo (neotklonjivo, trajna smetnja apsolutna nitavost, usvajanje)


MaloletstvoKo je maloletnik, interes sa se spree maloletniki brakovi, psihofiziki smisao, stvaranje potomstva.Maloletstvo ispod 16 godina i iznad 16 godina (ispod 16 neotklonjivo).Sud u vanparninom postupku: podnosilac zahteva opravdani razlozi duevno i fiziki zreo za brak13. Brano pravo i sklapanje braka

Mane volje Volja je vaan konstitutivni element, sveana izjava volje.

Prinuda (psihika i fizika prinuda)

Nedozvoljeni akt prisiljavanja na davanje izjave, postoji svesna nesaglasnost volja je drugaija.


Prinuda mora ispuniti sledee uslove:

a.mora biti ozbiljna opravdan strahb.odnos takav da je vidljivo da je prinuda uticalaFizika prinuda fizika sila prisiljavanje na potpis, hipnoza ili zlostavljanje.Psihika prinuda pretnje slobodne volje nema, ona je rezultat straha (pretnje na linost, telesni integritet, bliske srodnike strah veeg intenziteta).


ZabludaPredstavlja nesvesnu nesaglasnost izmeu prave i izjavljenje volje, kriva predstava o stvarnosti.Zabluda o fizikoj linosti suprunika ili zabluda o identitetu (rijetka).Zabluda o graanskoj linosti (i fiziki izgled a i podaci o identitetu).Zablude o bitnim osobinala linosti ( ne zna neku od bitnih osobina drugog suprunika).

13 A. Dejstvo braka

Sklapanjem braka - novi odnosi, neki su normirani, neki su trajni. a.Dejstvo braka na poslovnu sposobnost suprunikaAko maloletna osoba dobije saglasnost, moe od suda traiti potpunu poslovnu sposobnost, da ispuni uslove:-navrenih 16 godina-da je postala roditelj-duevna zrelost (za samostalno staranje), potreban vanparnini postupakb.Dejstvo braka na line odnose suprunikaCilj braka je i stvaranje socijalno i drutveno prihvatljivog odnosa za suprunike u drutvu, uzajamno potovanje i pomaganje, rod, zanimanje, voenje zajednikog domainstva i dr.

-Ravnopravnost suprunikaPo zakonu ravnopravni i po Ustavu potovanje linog dostojanstva.-Voenje zajednikog ivotaZajednica ivota je konstitutivni element, bez toga je apsolutno nitavan.Elementi su:Intelektualni ljubav kao emocija, ispunjavanje branih obaveza,Materijalni zajedniko stanovanje, zajedniko domainstvo, briga o djeci, seksualni odnosi.

13 A. Dejstvo braka

-Uzajamno potovanje i pomaganjeZajedniko nastojanje i uzajamna ljubav da brak opstane, potovanje i tolerancija, pomaganje, uzajamna vernost (lan 25. Porodinog zakona o tome govori).Brak nije statian i dolazi u krizu, nasilje u porodici.-Sloboda izbora rada i zanimanjaSamostalnost izbora, ekonomska samostalnost.-Izbor prezimena Mogunost sporazuma (da zadri, da promeni, da ima dva prezimena).

13 A. Dejstvo braka

-Odreivanje mesta stanovanja sporazumno, zajedniko mesto stanovanja, odlazak iz mesta zbog materijalnih razloga.-Voenje zajednikog domainstva sporazum o obavljanju poslova-Dejstva braka na imovinske odnose suprunika i izdravanje suprunikaZakonski imovinski reim i ugovorni imovinski reimPravne i moralne obaveze i u braku i van braka (lini imovinski odnosi)

13 B. Prestanak braka

a.Prestanak braka smruZakonom zasnovana zajednica smru na prirodan nain prestaje zajednica, prestaju sva prava i obaveze, a preivjeli drug dobija najira prava u pogledu prestalog braka.Izvod iz matine knjige roenih ili pravosnanim reenjem


b.Prestanak braka proglaenjem nestalog lica umrlim nije naveden u porodinom zakonu. Nestanak jednog lica - moe se pokrenuti vanparnini postupak.Uslovi za proglaenje:-od roenja proteklo vie od 70 godina, a pet godina nema vesti-pet godina nema vesti, a okolnosti su verovatne da nije u ivotu-ako je nestalo u neposrednoj smrtnoj opasnosti, a nakon prestanka opasnosti 6 meseci nema vesti-nestalo u ratu a za godinu dana nema vesti po prestanku neprijateljstava.


Postupci za utvrivanje smrti i proglaenjeKonstatacija smrti: u bolnici umrlica - vreme i as.

Van bolnice mrtvozornik, da li trebaju dodatne analize.

Pitanje uzroka smrti krivini problemi.

Dan smrti je znaajan u porodinom pravu zbog rodbine, koji je to trenutak smrti. Postupak je zbog zatite prava preivjelih lanova porodice ili korisnika naslednih prava.13 C. Ponitenje braka

Kada nisu ispunjeni zakonom utvreni uslovi posledica je nitavost ili ruivost. Poniteni brak prestaje na dan pravosnanosti presude o ponitenju.Sluajevi za ponitenje:1.ukoliko nisu ispunjene pretpostavke za postojanje braka: razliitost polova, saglasna izjava volje, zakljuen bez zakonske forme (matiar).2.ukoliko postoje brane smetnje3.brak nije zakljuen sa ciljem zajednice ivota

13 C. Ponitenje braka

Nitavost braka

apsolutna i relativnaApsolutna nitavost ima za cilj zatitu javnog interesa, dok relativna titi privatni interes jadnog ueg kruga, najee dve osoce.Nitavost je ovde (ex nunc) u porodinom pravu od trenutka donoenja odluke o ponitenju. Do tog trenutka brak proizvodi sve pravne posledice punovanog braka, za razliku od graanskog prava.


Razlozi nitavosti:nepostojanje razliitih polova nepostojanje saglasne izjave voljenepostojanje zakonom propisane forme sklapanja brakanepostojanje namere za stvaranje zajednice ivota suprunikabranost nesposobnost za rasuivanjesrodstvoStarateljstvoOsnaenje nitavih brakovaNitav brak pred sudom moe validirati, ostati na pravnoj snazi (zajednica ivota se uspostavi, brak izmeu tazbinskih srodnika ako sud utvrdi opravdane razloge, branost prestao I brak).


Ruljivost brakaUzroci su:1.maloletstvo2.mane volje (prinuda i zabluda)3.nesposobnost za rasuivanje (koja je prestala tokom braka).Maloletstvo ispod 16 godine predstavlja uzrok za ponitenje, sklopljen brak bez sudske dozvole, pravo na tubu roditelj ili staratelj, a i sam maloletnik- rok godina od dana sticanja punoletstva za maloletno lice. Rok za roditelje je do sticanja punoletstva.-prinuda i zabluda prinuda fizika i psihikasuprunik moe podneti tubu za ponitenje rok je godina dana od dana kada je prestala prinuda ili uoena zabluda.-lice koje je u trenutku zakljuivanja braka bilo nesposobno za rasuivanje, ako je nesposobnost prestala tokom braka. Rok je godina dana od dana ozdravljenja.


Postupak ponitenja braka

U sluajevima nitavosti braka prava na podnoenje tube, osim suprunika ima lice koje ima pravni interes i javni tuilac. U sluajevima ruivosti braka imaju suprunici pravo tube.Lino je pravo i ne moe prei na naslednika, oni mogu nastaviti zapoeti postupak od strane suprunika.Kad je suprunik maloletan ili poslovno nesposoban u ime njega tubu moe podneti staratelj.Brak prestaje danom pravosnanosti presude ako se tuba odbaci brak ostaje na snazi.

14. Razvod braka

Istorija razvoda

Razvod nogu izmeu ivih suprunika, patrijarhat na strani mua.Hamurabijev zakonik dva glavna razloga preljuba i neplodnost ene.Rimsko pravo razvod braka po sporazumu i jednostran raskid moe i jednostrana izjava slanje glasnika.

14. Razvod braka

Po crkvi brak je sveta tajna.

-Rimokatolika crkva nema razvoda, samo rastava od stola i postelje (doivotno i privremeno), dozvoljeno je ponitenje.-Pravoslavna doputa mogunost razvoda kao i protestantska.-Islam prihvata uenje o raskidivosti braka (sporazumi, sudskom odlukom i otkazom brak)

Savremena zakonodavstva dozvoljavaju razvod braka.

14. Razvod braka - Brakorazvodni uzroci

1.Opti i posebni uzroci za razvod rakaOpti uzroci - ozbiljna i trajna poremeenost branih odnosa, nepovratni propast braka, nepostojanje duhovne i materijalne zajednice, neuspjeh brakaPosebni uzroci - preljuba, sadistiko ponaanje prema branom partneru, zlostavljanje, neopravdano naputanje branih partnera, duevna poremeenost i nerazumno ponaanje

14. Razvod braka

Apsolutni i relativni uzroci za razvod braka

Apsolutni samostalno dovode do razvoda braka, to je sasvim dovoljno.Najei je: odvojen ivot (koja je to duina odvojenog ivota najee od dve do pet godina).

Relativni uzroci ako samostalno postoje nisu dovoljni

14. Razvod braka

3.Skrivljeni i neskrivljeni uzrociZavise od suprunika (zlostavljanje, preljuba, naputanje i dr.).Neskrivljeni bolest, nezaposlenost, neimanje sredstava.U naem pravu:- ozbiljna i trajna poremeenost odnosa u braku- ako se objektivno ne moe ostvariti zajednica ivota. Vrste razvoda brakaDva naina:-Razvod braka na osnovu sporazuma suprunika-Na osnovu tube za razvod

14. Razvod braka - Sporazumni razvod braka

Saglasna izjava volje oba suprunika da brak prestane.

Samo kod suprunika koji imaju dobru komunikaciju i spremnost da to ree.

Pismena izjava pismeni sporazum, pootreno, trai se i sporazum o vrenju roditeljskog prava i o deobi imovine, jer su ova dva sporazuma i tea (objasniti).

14. Razvod braka - Sporazumni razvod braka

Potrebno je sledee: predlog za sporazumni razvod braka,pismeni sporazum o vrenju roditeljskog prava,pismeni sporazum o deobi zajednike imovine.

Sud e traiti dopunu ako treba i procjenjivati sporazume. (zajedniko vrenje roditeljskog prava) odrediti prebivalite.Mnogo pitanja u ovim sporazumima, najbolji interes deteta.Eliminacija, trokovi.Niz prednosti laki i bri za suprunike, ne provodi se posredovanje, da da zadre solidnu komunikaciju. Sporazum je u najboljem interesu deteta, sve se zavrava na jedan do dva roita.14. Razvod braka - Razvod braka po tubi

Podnoenje tube, ozbiljan i trajan poremeaj ili se ne moe ostvariti trajna zajednica ivota, razvod je izlaz.Poremeaj mora biti ozbiljan i trajan. Sud je nadlean.Objektivna nemogunost ostvarenja zajednice ivota, duina poremeaja i ozbiljnost.Volja jednog suprunika dovoljna je da se brak razvede.Sudija na osnovu subjektivne procjene donosi odluku.Oba suprunika mogu podneti tubu, to pravo ne prelazi na naslednike, a mogu nastaviti zapoeti postupak, moe podneti i punomonik: staratelj.

14. Razvod braka

Postupak prestanka brakapostupak spada u brane sporove, postupak pokree jedan od suprunika.Tube mogu da budu: tuba za ponitenje braka, tuba za utvrenje postojanja braka i tuba za razvod braka.Aktivnu legitimaciju imaju suprunici, lino je pravo i nenasledivo. Nadlenost je podruje prebivalita ili boravita. Prvostepeni jedan sudija i dva porotnika. Drugostepani vee od troje sudija. Znanje o porodici, deci i dr.(pokretanje postupka, pripremanje glavne rasprave, donoenje odluke i eventualno ulaganje pravnih lekova).

14. Razvod braka

Specifinosti i naela branih sporovaLini odnosi suprunika, karakter braka uslovljavaju i specifini postupci.Posebna naela:-Naelo iskljuenja javnosti (slubena tajna u svim fazama)-Istranp naelo (ii i van granica tubenog zahtjeva)-Naelo posebne zatite pojedinih lica u postupku-Naelo ogranienosti i raspolaganja predmetom spora (nema presude zbog proputanja, na osnovu odricanja i priznanja)ne moe se okonati poravnanjem-Naelo hitnosti postupka roite u roku 15 dana, ne moe ekati odgovot na tubu, zavriti na 2 roita, drufostepeni sud u roku 30 dana-Naelo slobodne ocene trokovaUglavnom dozvoljena revizija, mogua objektivna kumulacija zakona, odricanje tubenih zahtjeva kao i povlaenje.Tuilac moe povui tubu do zakljuivanja glavne rasprave a uz saglasnost do pravosnanosti.Presude kod ponitenja ili razvoda nama vanrednih pravnih lekova.

14. Razvod braka

Postupak posredovanjaFaze:1.Postupak mirenjaSamo u postupcima koji su pokrenuti tubom, svrha mirenja, znaaj i posledice razvoda, razgovor, ako se poire tuba je povuena. Rok je dva mjeseca, nakon toga sud 15 dana.2.Postupak nagodbeKad mirenje nnije uspjelo sprovodi se nagodba ili pokuaj sporazumnog okonanja.Pokuava se postii sporazum o vrenju roditeljskog prava i sporazum o podjeli imovine,, suprunici i punomonici.Sud cijeni da li su sklopljeni sporazumi u najboljem interesu djece te ga moe izmeniti.Moe se dogovoriti i zajedniko renje roditeljskog prava ili jednog roditelja, ako ne odluie sud.

15. Posledice prestanka braka

Pravna dejstva u zavisnosti od naina na koji je prestao odnose se na suprunike i na decu.

Posledice prestanka braka smru suprunikaSmru ili proglaenjem nestalog lica za umrlo preivjeli ima prava:a)Sklapanja novog brakab)Prezime suprunika (u roku od 60 dana daje predlog matiaru)Kasnije promene u upravnom postupku.c)Zajednika imovina ima pravo na izdvajanje imovine.


Posledice prestanka braka ponitenjem i razvodom

Proizvode iste posledice ali i jo dve pravne posledice a to su:1.Izdravanje suprunika2.Povraaj poklona


Posledice prestanka braka na decuPosledice mogu da budu i u odnosu na decu i to:a)Vrenje roditeljskog pravaU braku to vre oba roditelja, a nakon smrti jednog to pravo vri drugi, a nakon razvoda to pravo mogu vriti oba ili jedan roditelj (sporazum ili sudska odluka).Roditelj koji ne vri roditeljska prava ima obavezu da izdrava i da ima kontakte i da dogovata o bitnim pitanjima.b)Pravo stanovanja uvodi se pravo stanovanjaRoditelj kome je povereno vrenje roditeljskog prava ima pravo stanovanja u stanu drugog roditelja (do punoletstva).


c)Poveravanje deceAko postoje maloletna deca sud odluuje o njihovoj deci:Briga, uvanje, vaspitanje i ureenje odnosa sa drugim roditeljem.-Deca se daju jedinstveno jednom roditelju, sem izuzetno opravdanih razloga-Sud prvo sasluava roditelje, sud neme uvek prihvatiti sporazum, sud pazi na interese deteta-Ako nema sporazuma sud e odluiti nakon izvoenja odreenih dokaza uz prihvatanje miljenja odreenih institucija-Pribavljanje pravno relevantnih podataka o roditeljima, njihov status. Moe se doi do sveobuhvatne analize.Imovno stanje nije ni jedini ni glavni kriterij, sve zavisi od roditelja i njihove ukupne linosti. Odluka je sloena, ta sasluati i koje dokaze sprovesti.Poslednjih pet godine 18% odluka poverava decu ocu.


Izmena odluke o poveravanju deceU novom parninom postupku est je sluaj podnoenja tube od strane roditelja kome sud nije dodelio decu, ali mora navesti razloge da je dolo do promene okolnosti.Pogoranja i poboljanja stanja kod roditelja.-Ne treba donositi preterano este odluke, jer e promene kod deteta biti este (samo izuzetni sluajevi)-Ne treba prekinuti odnose deteta i drugog roditelja (on ima i prava da aktivno uestvuje u odravanju kontakata, donoenju odluka, te vaspitanju, uvanju, kontroli).


Utvrivanje naina vianjaU sluaju maloletne dece sud e urediti odnos roditelja prema deci.-Dete i deca se poveravaju jednom roditelju, ali i drugi roditelj ima prava da uestvuje u vaspitanju i odgoju dece.Izuzetak liavanje rodteljskog prava ili ograniavanje vrenja roditeljskih prava.Sporazum o nainu vianja djece konkretne okolnosti i mogunosti, i ovde se pribavljaju miljenja strunih organa i ustanove gde dete boravi.Neophodan je dogovor roditelja, bitna je njihova posveenost deci.-Problem je kada su odnosi razvedenih suprunika poremeeni i ne ele da sarauju izmeu, a ni sa organima.


Izmena odluke o ureenom nainu vianjaMogua je promena odluke, promena rada, mesta boravka, tuba moe odvojeno a i sporazumno, trai se:

-Potpuno ukidanje naina vianja (lien roditeljskog prava)-Promena rasporeda vianja-Privremeno nevianje deteta (razlozi loi)-Sud ima velika ovlatenja

16. Vanbrana zajednica

Zajednica ivota jedne ene i jednog mukarca koji nisu u braku.Stabilna i dugotrajna zajednica kojoj nedostaje zakonska forma (dva lica razliitog pola i trajanje i stabilnost).IstorijatRimsko pravo (konkubinat) trpe ene i deca, hrianstvoU Srbiji 1980 i zakon prihvata, danas su izjednaene i brana i vanbrana zajednica.


Vanbranu zajednicu karakteriu sledei uslovi:Razliitost polovaMonogamija Zajednica ivota vanbranih partnera (volja za stanovanje, ishranu, brigu)Trajnost zajednice vanbranih partnera (ne zasniva se na formi, papiru, partneri zadovoljavaju sve svoje potrebe (emotivne, seksualne, kulturne, ekonomske)Brane smetnje (branost, nesposobnost za rasuivanje, srodstvo, starateljstvo, maloletstvo i mane volje)


Zajednica lica istog pola Istopolne zajednice (Belgija, Holandija, Norveka, panija i vedska, od aprila 2013 i Francuska)Veliki broj drava priznaje koncept registrovanog partnerstva.Hrvatska i Portugalija priznaje neregionalne zajedice.Usvajanje dece od istopolnih parova: Andora, Belgija, Ujedinjeno kraljevstvo, Holandija, Island, Norveka, vedska, panija, Argentina.

17. Deja i roditeljska prava

Potrebno je roenje i pravni osnov usvajanje.Subjektivno pravo oca i majke nastalo roenjem ili na osnovu prava prema detetu, nazivamo roditeljskim pravom.Deje pravo kao skup individualnih, apsolutnih prava deteta utvrenih zakonom, da trai od roditelja i da uiva samostalnu, pojaanu i posebnu zatitu drutva u odnosu na ostale lanove.Termin roditeljsko pravo su uglavnom obaveze roditelja to je subjektivno pravo, ne moe se ustupati lino je i apsolutnoTo pravo roditelji vre u interesu deteta17. Deja i roditeljska prava

IstorijatRimsko pravo neograniena vlast nad decom (pater familijas)Prodaja enske dece Srednji vek otac gospodar ene i dece, poinju i dunostiRoditeljsko pravo u kodifikaciji XIX veka i dalje ima pravo nad decom Van braka decaSavremena prava uspostavljaju ravnopravnost mukarca i ene u roditeljskim odnosima, brana i vanbrana deca izjednaena.


Prava dece se tite i meunarodnim dokumentima:1.Deklaracije o pravima deteta UN 1959 posebna kategorija prava nije imala obavezujui karakter.2.Konvencije o pravima deteta iz 1989 - obavezujui karakter Osnovan je komitet za prava deteta. Uroeno dostojanstvo i jednaka i neotuiva prava.


Naela dejeg i roditeljskog prava1.Naelo posebne zatite majke i deteta (poroaj i nakon poroaja, samohrani roditelj)2.Naelo ravnopravnosti roditelja i jednakosti roditelja i usvojitelja (zabrana diskriminacije i ravnopravnost roditelja-polova)3.Naelo posebne zatite dece bez roditeljskog staranja i dece ometene u razvoju (bez roditelja pod zatitom drave kroz razne oblike staranja) konkretni sluajevi.4.Naelo ravnopravnosti brane, vanbrane i usvojene dece. Svako dete ima pravo da raste i da se razvija u najboljem interesu, to je civilizacijska tekovina


Porodini status deteta

Brano i vanbrano dete

Status je izjednaen

Razlika kod utvrivanja statusa oinstva17. Deja i roditeljska prava

Odnos majke i deteta.Za brano dete tri uslova: da postoji brak, da ga rodi majka u braku i pretpostavka branog oinstva.Materinstvo Rimsko pravilo majka je uvek poznata (mater semper in jure). ena koja ga je rodila nije bitan status u roku od 15 dana upis.Ko prijavljuje?Utvrivanje materinstva sudskom odlukom (moe da se desi da se ne upie legitimisane osobe su: dete, ena koja tvrdi da je majka, ena koja tvrdi da je majka na nain da osporava materinstvo druge ene).Majka 10 godina od roenja detetaU treem sluaju samo ako je upisano u matinu knjigu roenih.


Pravne posledice sudske odluke:1.Utvrno je poreklo deteta2.Nastupaju prava i obaveze (od trenutka roenja) erga om nes3.Promena linog imena (10 godina)Osporavanje materinstva - Deava se ali retko osporavanje nije doputeno:Materinstvo koje je utvreno sudskom odlukomPosle usvojenja detetaPosle smrti deteta


Pravo na tubu je line prirode.

Ko ima pravo isto ko ima pravo da utvruje

Dete nema rokaMajka koja je upisana 10 godinaKoja nije upisana a tvrdi da je majka, mora dokazivatiMukarac koji se smatra ocem godinu dana od saznanja da majka koja je upisana nije rodila dete.17. Deja i roditeljska prava

Oinstvo

Oinstvo se utvruje u odnosu na postojanje injenice da li je u braku li van braka. Dete u braku roeno ima za oca mua svoje majke.

Oinstvo van braka na osnovu priznanja mukarca ili ljudskom presudom17. Deja i roditeljska prava

Utvrivanje oinstvaBranog: 1.Da je dete rodila ena koja je bila u braku u vreme zaea ili roenja2.Da dete potie od mua majke (u vreme zaea ili roenja)300 dana od dana prestanka braka (trudnoa 280 dana)Pater is est quem nuptiae demonstrant (otac j na koga ukazuje brak)(Pretpostavka branog oinstva je oboriva medicina?)Sklapanje braka u roku 300 dana od dana prestanka braka.


Utvrivanje vanbranog oinstvaUtvrivanje oinstva priznanjem ocaJe lini, dobrovoljni in, neopozive izjave kojem neko dete priznaje za svoje (pred matiarem, organom starateljstva ili pred sudom (ne moe preko zakonskog zastupnika).Uslovi su:Prvi uslov je da mukarac ima 16 godina i da je sposoban za rasuivanje Drugi uslov da je dete ivo u vreme priznanja, ili da je zaetoTrei uslov je davanje saglasnosti od majke. Priznanje pred matiarem u zapisnik ili pred organom starateljstva koji je dostavlja matiaru, matiar poziva majku u roku od 30 dana, takvu izjavu je majka mogla dati pri upisu. Data izjava se ne moe opozvati (samo prevara, zabluda, prinuda, u roku od godine dana).Moe i u praninom i vanparninom postupku.17. Deja i roditeljska prava

Postupak priznanja u testamentu

Ostavilac ili testator pored poslednje izjave volje moe dati izjavu o priznanju sve zavisi od proglaenja testamenta, nitavan testament Ako je delimino nitavan priznaje se izjava o oinstvu. Dete dobija oca, zasnivaju se roditeljski odnosi.


Utvrivanje putem suda (vanbrano oinstvo)Odbija da prizna oinstvo.Aktivno legitimisana lica za utvrivanje su dete, majka, otac koji trai priznanje. Dete pokree spor bez obzira na vreme, praksa kae 25 godina.Majka godina dana od saznanja da otac ne priznaje a do 10 godina nakon roenja deteta.Pasivno legitimisani mukarac je koji ne priznaje (protiv naslednika ili Republike Srbije).Presuda deluje (ex tunc) od dana roenja i prema svima (erga omnes) i trajno jer se ne moe osporavati.


Osporavanje oinstvaUpisani mukarac ne mora uvek biti otac. Ko je brani ko vanbrani Osporavanje branog oinstvaSmatra se mu majke deteta , cilj je utvrivanje materijalne istine biolokog oca. Nije dozvoljeno utvrivati posle smrti ili usvojenja deteta.Ukoliko je oinstvo utvreno putem suda nije dozvoljeno njegovo osporavanje.


Majka godinu dana od dana saznanja ili 10 godina od roenja deteta. Pretpostavka da se rodilo u braku ili posle 300 dana braka (prestanka).Mu majke moe se sumnjati u roku od godine dana od dana saznanja ili 10 godina od roenja. Ako je lien poslovne sposobnosti njegov staratelj.Dete trai prirodnog oca, nije ogranieno rokom, ako je maloletno mora mu se odrediti koliziciski staratelj.Mukarac koji tvrdi da je otac deteta, ali da istovremeno trai utvrivanje svoga oinstva (jedna godina od saznanja ili 10 godina od roenja deteta). Ne prelazi na naslednika ali mogu nastaviti postupak


Osporavanje vanbranog oinstva

Moe se osporavati samo ako je uinjeno na osnovu priznanja (oinstvo utvreno na osnovu sudske presude se ne osporava)Majka, dete i mukarac koji tvrdi da je otac (zahtev za osporavanje i zahtev da utvri vlastito oinstvo).Vie se ne smatra ocem mukarac koji je priznao oinstvo (za svoje dete).


Zaee uz biomedicinsku pomo

Razliite reproduktivne tehnologije telesnog i vantelesnog zaea kad biolokim putem nije mogue, primenjuje se i prema enama i prema mukarcima ne moe se utvrivati ni materinstvio ni oinstvo.

Smatraju se brani i vanbrani partneri.


Maternitetski i paternitetski sporoviNeka modifikovana naela:Pokretanje postupka aktivno legitimisana licaNadlenost suda opte nadlenosti (vii i apelacioni) Mesto prebivalita i boravita mesni. Hitnost postupka (I roite za 15 dana, II stepeni sud 30 dana)Posebno znanje sudije i porotnikaIstrano naeloIskljuenje javnostiSlobodna ocena sudskih trokova pravinostNedozvoljenost nekih presuda (proputanje, odricanje, priznanje, sudsko poravnanje)Pravila punomoja


Dokazivanje u maternitetskim i paternitetskim sporovima.Dokazivanje je zadatak i suda i stranaka, proveravanje istinitosti navoda.Strane u sporu nisu dune da se podvrgnu medicinskom vetaenju.Analiza krvnih grupa, antropoloko genetski metod (kojim se uporeuju nasledne osobine (otisci prstiju, pigmentacije, boji kose), analiza DNK otiska. DNK kod utvrivanja 99,8 a kod iskljuenja 100 procenata

18. Prava deteta

Pojam i sadrina

Dete nije sposobno da se samo brine, nije uvek bilo isto.Dodatna posebna zatita, prava su bila inkorporirana u prava roditelja.Roditeljska prava su lina i apsolutna, ne mogu se odrei i prava deteta su u direktnoj vezi sa datim pravima roditelja, poveanje prava deteta na teret roditeljskih prava. Konvencije o pravima deteta 1989.ivot, opstanak i razvoj, da ga uvaju roditelji.Najbolji interesi deteta, spreiti zanemarivanje, te fiziko i psihiko zlostavljanje.Obavezno porodica, hraniteljska porodica, institut kolektivnog zbrinjavanja.

18. Prava deteta

Pojedina prava deteta

Pravo deteta da zna svoje poreklo Da zna svoje poreklo, upis u matinu knjigu roenih (nain, postupak i lica, ko su mu roditelji i dravljanin, da dobije lino ime, dravljanstvo).Sa 15 godina uvid u dravljanstvo moe da izvri i drugu dokumentaciju.Pravo da utvruje svoje poreklo.

18. Prava deteta

Pravo deteta na ivot sa svojim roditeljima Najbolji uslovi su u porodici, razvoj, kolovanje, pripremanje. Roditelji imaju prirodnu i bioloku odgovornost prema detetu, u najboljem interesu.Moe se ograniiti sudskom odlukom i to zbog najboljeg interesa deteta (hraniteljska porodica ili upuivanje u ustanove za decu ometenu u razvoju).Sa 15 godina e dete moi da odlui sa kojim roditeljem e da ivi (ali da izrazi elju samo), ivot maloletnika je nemogu.

18. Prava deteta

Pravo deteta na odravanje linih odnosa

Meusobne odnose i kontakte. To pravo se daje detetu.Posebno je pitanje prilikom hraniteljstva i usvojenja, ti odnosi se ne mogu ograniavati osim sudskom odlukom u sluaju lienja roditeljskog prava. Navrenjem 15 godina dete samostalno odluuje o kontaktima i vienjima.Lini kontakti sa srodnicima bliskim.

18. Prava deteta

Prava deteta na potpuni i pravilan razvojPotpuni i pravilan razvoj, obezbeivanje moguih i najboljih ivotnih i zdravstvenih uslova, obaveza roditelja da vode rauna o ivotu i zdravlju dece.Zatita i podizanje dece, fiziko, psihiko i socijalno blagostanje.Roditelji sarauju sa ostalim institucijama.18. Prava deteta

Pravo deteta na obrazovanje

Obavezno do zavretka osnovne kole, apsolutno i lino pravo.To je opta norma, roditelji pravo na izbor i pomo.Materijalni uslovi u porodici, drutvo je obavezno da stvara uslove18. Prava deteta

Pravo deteta da preduzima pravne posloveMaloletni nemaju poslovnu sposobnost, ali ima i pravo da preduzima neke poslove, zavisi od uzrasta deteta i poslova.Razlikujemo:Mlade maloletnike: nije navrilo 14 godina, poslovi kojima preduzima samo pravne poslove, kojim pribavlja neka prava, pravne poslove i poslove malog znaaja, svi drugi poslovi bili bi apsolutno nitavi i ne bi proizvodili pravno dejstvo.Starije maloletnike: 14 navrenih godina ivota, moe preduzimati gore navedene poslove i druge poslove uz saglasnost roditelja.18. Prava deteta

Nakon navrene 15. godine stariji maloletnik ima pravo zaposlenja i sticanja vlastitih prihoda i zarade, zakonodavac daje pravo raspolaganja zaradom i imovinom steenom vlastitim radom.Maloletnik ije su izjave volje uslov za punovanost pravnog poslaStariji maloletnik 16 godina sam mora izvriti priznanje oinstva.Trudnica koja ima 16 godina prekid trudnoe moe izvriti samo na njen zahtev.Maloletno lice preko 15 godina sainjava testament.Dete starije od 10 godina saglasnost za usvojenje.Promena linog imena dete preko 10 godina daje saglasnost.Navrenih 16 godina trai dozvolu za sklapanje braka.Ovi i slini poslovi su pobrojani u zakonu.

18. Prava deteta

Pravo deteta na slobodno izraavanje miljenja

Dete u nekim poslovima linom voljom da izjavi i odlui.Kad navri 10 godina ima pravo da izrazi svoje miljenje u sudskom i upravnom postupku.U tom smislu dete postaje partner roditelju u skladu sa godinama, psihikom i fizikom zrelou. kola mora da vodi rauna o obrazovanju.

19. Roditeljska prava

Skup prava i dunosti roditelja prema svojoj deci nazivamo roditeljsko pravo, to su ustvari dunosti roditelja.Pravo je da imaju decu, ostala prava su ograniena pravima deteta.U rimskom pravu oinska vlast - pravo ima samo otac.Tek u XIX veku imamo roditeljska prava.Roditeljska prava postoje u meri koja je potrebna za zatitu linosti prava i interesa dece. Lino je i ne moe se prenositi. S njim se ne moe raspolagati, apsolutno je pravo.Roditeljsko pravo ne podrazumeva neogranienu vlast i pravo nad detetom.Mogunost intervencije u roditeljsko pravo.


Sadrina roditeljskog pravaStaranje o linosti detetaOdreivanje linog imena po roenju odreuju lino ime, pravo deteta na lini identitet. 30 dana od dana roenja, stvar je izbora i dogovora, kakvo e ime dati detetu.Matiar upozorava roditelje pogrena ima, nemoralna imena, suprotna obiaju.Zajednika deca ne mogu nositi razliita prezimena.Ako nema dva roditelja jedan roditelj odreuje ime, ako i nema organ starateljstva, ak i prezime (razlozi).


Sadrina roditeljskog prava

uvanje deteta smetaj deteta, ima pravo da ivi zajedno sa roditeljima (osiguravaju opstanak i izgradnju ljudskih osobina). To je njegov opstanak.Trajan nadzor nad kretanjem deteta. Moe da ivi i odvojeno od svojih roditelja ako je to u interesu.19. Roditeljska prava

Sadrina roditeljskog pravaPodizanje deteta Kontinuirani proces briga o ivotu i zdravlju deteta.Hrana, odea, zdravstvena zatita, preventivne zdravstvene mere.Nema poniavajueg postupka i kazni a i da ga tite od drugih osoba.


Sadrina roditeljskog pravaVaspitanje detetaOvo je najkompleksnije pravo i dunost roditelja, to je najprijatniji i najtei zadatak. Roditelji da budu moralno i mentalno sposobni. Odnos ljubavi, poverenja, uzajamnog potovanja.Bitan je skladan odnos roditelja, vie vrsta obrazovanja:Moralno vaspitanje stvaranje i prihvatanje etikih vrednosti: ljubav, potovanje drugih, solidarnost, humanost, da naue dete da razlikuje dobro od zla, moralno od nemoralnog, dozvoljeno od nedozvoljenog, zakonito od nezakonitog19. Roditeljska prava

Njihov odnos i lini primer od presudne su vanosti.Drutveno vaspitanje priprema deteta da se uklopi u drutvenu zajednicu i postane potovan i koristan lan, potovanje linih i imovinskih prava.Seksualno vaspitanje - Savremeno drutvo postavlja nove zahteve u pogledu seksualnog vaspitanja.Tradicionalno se o tome u porodici malo govorilo.Dete e samo o tome saznati.Zbog negativnosti roditelji moraju razgovarati na tu temu.Ostali oblici vaspitanjaFiziko, intelektualno i emocionalno vaspitanje omoguuje da se formira kao zdrava, kreativna i samostalna linost.Nekad ne prihvata roditeljske metode vaspitanja, nastupalo je fiziko kanjavanje i psihiko maltretiranje.Zabrana upotrebe sile.


Sadrina roditeljskog pravaObrazovanje deteta Dunost roditelja, do nivoa zavrene osnovne kole zakonska je obaveza. Dalja je obaveza u mogunostima roditelja i sposobnostima i sklonostima dece.Koliko je besplatno dalje kolovanje, stipendije, domovi, odlini uenici, ostalo.


Sadrina roditeljskog pravaZastupanje detetaPunoletstvo 18 godina. Maloletna deca ograniena posl. sposobnost.Svako lice po roenju stie neogranienu pravnu sposobnost.Puna poslovna sposobnost 16 godina za brak, 16 godina ako radi - roditeljsko pravo.U ostalim sluajevima roditelji su kao zakonski zastupnici.Roditelji su ravnopravni.Roditelji zastupaju dete u svim poslovima koji izlaze iz zakonom utvrenih granica poslovne i procesne sposobnosti deteta.Sticajem punoletstva prestaje zakonsko zastupanje roditelja.Zakonsko zastupanje nakon 18 godina moe da se produi (odluka suda duevna bolest, lini i imovinski odnosi).


Sadrina roditeljskog pravaIzdravanje deteta Odnosi se i na maloletno i na punoletno lice i neroeno dete tri meseca pre roenja.Obaveza oca i na izdravanje majke u periodu tri meseca pre poroaja i godinu dana posle poroaja.Pravo na izdravanje od roditelja, ako roditelji ne mogu ili nisu ivi pravo izdravanja prelazi na ostale srodnike u uspravnoj liniji. Ovo je najznaajnija obaveza roditelja (zdravstvena zatita, hrana, odea, obua, obrazovanje, kultura, socijalne potrebe).Od uzrasta deteta zavisi i nivo potreba.Mogunost roditelja zavisi od njihovih prihoda i materijalnog statusa porodice. Izdravanje sporazumno.Ostalo sa jednim roditeljem, obaveza drugog roditelja stupa na snagu.


Sadrina roditeljskog pravaStaranje o imovini detetaRoditelji raspolau i upravljaju imovinom deteta, zavisi od uzrasta deteta. Ako je imovinu steklo besteretnim raspolaganjem, staraju se roditelji.Ako je imovina steena vlastitim radom onda ono raspolae i upravlja tom imovinom uslov je da je navrilo 15 godina. Iz ove imovine da podmiruje dio trokova.


Vrenje roditeljskih prava

Zajedniki i sporazumno, postoje izuzeci. Kad su zajedno bilo u braku ili vanbranoj zajednici zajedniki i na osnovu dogovora vre roditeljsko pravo. Razlikujemo kad su zajedno ili razdvojeni. Postoji preutna saglasnost drugog roditelja.Vrenje roditeljskog prava od strane oba roditeljaRoditelji stiu roditeljska prava automatski roenjem branog deteta.Ako nisu u braku, majka stie automatski, a oinstvo na ureen nain. Dve vrste zajednikog staranja:


Zakonsko ili pravno staranje i faktiko staranje.Obuhvata donoenje odluka o bitnim pitanjima za dete i njegovu imovinu.Faktiko staranje je donoenje dnevnih odluka.I nakon prestanka braka roditelji imaju priliku da nastave vrenje prava.Dete treba da u najmanjoj meri oseti razlaz svojih roditelja.Sporazumno prebivalite deteta.


Vrenje roditeljskog prava od strane jednog roditelja

Preuzima drugi roditelj Jedan od roditelja nije poznat, umro, lien roditeljskog staranja, nisu roditelji u mogunosti, jedan ili oba.


Samostalno vrenje roditeljskih prava zbog faktike ili pravne nemogunosti drugog roditeljaFaktiki spreen roditelj moe biti u sluaju tee bolesti, odlaska na izdravanje kazne zatvora, rata i mobilizacije, prirode posla.Pravna spreenost kad je roditelj maloletan i nema poslovnu sposobnost (manje od 16 godina), lien poslovne sposobnosti ili se odrekao roditeljskog prava. Ako oba roditelja nisu u situaciji, dete e biti stavljeno pod starateljstvo (ako razlozi prestanu moe traiti povraaj roditeljskih prava).


Samostalno vrenje roditeljskog prava na osnovu sporazuma roditeljaAko roditelji ne ive zajedno, mogu se sporazumeti da jedan roditelj samostalno vri roditeljsko pravo. Takav sporazum mora da prihvati i sud.Sporazumom se poverava vrenje roditeljskog prava jednog roditelja. Sporazum o visini doprinosa od drugog roditelja i sporazum o nainu odravanja deteta s drugim roditeljem.Roditelj koji ne vri roditeljsko pravo ima pravo i dunost:Da izdrava deteDa odrava line kontakteDa o bitnim pitanjima dogovara sa drugim roditeljem koji ima roditeljsko pravo(bitna pitanja: medicinski zahvati, promena prebivalita, raspolaganje detetovom imovinom).


Samostalno vrenje roditeljskog prava na osnovu sudske odlukeOdluku o vrenju roditeljskog prava ako ne postoji sporazum donee sud. Dete ne moe da ostane bez roditeljskog staranja.Pribavlja se miljenje organa staratelja, porodinog savetovalita i druge specijalne ustanove. Sud ceni i druge okolnosti: stavovi i elje roditelja, stav i elje deteta, opte i materijalne prilike roditelja, ponaanje roditelja, uzrast deteta.Sud donosi odluku: sva deca da ostanu na uvanju i vaspitanju kod jednog roditelja, da neka ostanu kod majke, a neka kod oca, da budu poverena nekom treem licu ili ustanovi.


Pravni poloaj roditelja koji ne vre starateljsko pravoRoditelj koji ne vri roditeljsko pravo je i dalje titular prava, bez obzira da li je o poveravanju deteta odluio sud ili sporazum:Pravo i dunost da izdrava deteNe moe se osloboditi obaveze izdravanja deteta, to je pravo i dunost, visina doprinosa se odreuje sporazumom ili sudskom odlukom, ak i u sluaju lienja prava postoji obaveza izdravanja.


Pravo i dunost odravanja linih odnosa sa detetomKad prestane da ivi sa svojim detetom zakon mu daje pravo da odrava line odnose.Kontakti su znaajni za pravilan razvoj deteta. I ovo se regulie sporazumom ili putem suda (odreujui vreme, mesto vianja i trajanja vianja, koritenje nedeljnih i godinjih odmora).Sud moe ograniiti pravo i dunost na odravanje linih odnosa (u sluaju nasilja u porodici i dr.).


Pravo na zajedniko odluivanje o bitnim pitanjima koja utiu na ivot deteta.Saglasnost oba roditelja, u ovim pitanjima to su: obrazovanje, medicinski zahvati, prebivalite, raspolaganje imovinom deteta, sudu je ostavljeno da ceni koja su to jo pitanja.Pravo roditelja koji ne vre roditeljsko pravo da trae da se odluka o poveravanju deteta drugom roditelju izmeni.Roditelj moe traiti izmenu odluke ako su se promenile prilike. Prilike se mogu promeniti na strani roditelja koji se stara o detetu (bolest, alkohol, lien slobode, droga) ili na strani drugog roditelja (vratio se, zaposlio se), zahtev mogu podneti oba roditelja, staratelj i dete. Roditelji donose novi sporazum koji potvruje sud.


Pravo roditelja da u sluaju smrti roditelja koji je vrio roditeljsko pravo sam pone vriti roditeljsko pravo.Ima pravo da mu se preda dete na uvanje i vaspitanje, ako mu spree odluku donosi sud (moe biti nepovoljno nasilje).Pravo roditelja koji ne vri roditeljsko pravo na davanje saglasnosti na usvojenje(mora dati saglasnost na eventualno usvajanje svoga deteta od strane drugih lica, ako su oba roditelja iva mora postojati saglasnost osim ako je jedan od roditelja potpuno lien roditeljskog prava).


Nadzor nad vrenjem roditeljskog pravaPostoje ogranienja, kroz istoriju da se drava ne mea u porodine odnose.Savremeni sistemi ograniavaju i pootravaju odgovornost roditelja.Bioloki je prirodno da roditelji vole svoju decu (nisu nekad sposobni, a nekad to pravo zloupotrebljavaju ili kre, zanemaruju, tad drava preko svojih organa preduzima mere, a to su organi starateljsva i sud).


Preventivni nadzorVri organ starateljstva preko centra za socijalni rad, kad roditelji imaju nedoumice, neslaganja ili ne znaju kako. Posledica jo nije nastala.Jo uvek je zajedniki i sporazumno.Nesporazumi nesporazumi oko kole, izbor slobodnih aktivnosti Slobodno vreme deteta, druenje deteta.Organ starateljstva nekad daje saglasnost na odreene pravne poslove upravljanje imovinom, lino ime i sl. Nekad je potrebno da se sa savetima ili davanjem saglasnosti ukljui centar za socijalni rad.Roditelji se obraaju zahtevom za preventivni nadzor, moe se ukljuiti i sud.19. Roditeljska prava

Korektivni nadzorU preventivnom nadzoru se omoguava vrenje prava, a u korektivnom koriguje.Roditelji kad donose odluke, znai korekcija ve uinjenogUpozorenje roditelja na nedostatke u vrenju roditeljskog pravaOvo je prva i najblaa mera, ovlaenje da ukae roditeljima na nedostatke (neuredna deca, nedolazak u kolu, agresivnost, zaputenost, bolest).Ako i treba duni su da dolaze u centar kako bi dobili odreene savete (neznanje i neiskustvo roditelja). Da roditelji poseuju predavanja, obilazak roditelja u stanu i na radnom mestu, sve u interesu deteta.Upuivanje roditelja na razgovor u porodino savetovalite i ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodinim odnosimaAko mera upozorenja ne uspije, organ e obavezati roditelje da se obrate 19. Roditeljska prava

Polaganje rauna o upravljanju imovinom detetaZatita imovinskih prava i interesa deteta, roditelji imaju pravo da samostalno upravljaju imovinom deteta, nemaju obavez da polau raune. Ali ako postoji smetnja organ starateljstva ima pravo da zahteva da roditelji poloe raun o upravljanju imovinom, bez obzira zbog ega je nastupilo tetno upravljanje (sve do punoletstva). Trajanje mera nije propisano.Pokretanje sudskih postupakaAko mere ne daju rezultate organ starateljstva moe preduzeti i ovu meru, sudski postupak.

19.1 Lienje roditeljskog prava

Najtea porodino pravna sankcija, radi zatite prava i interesa deteta. Lienje u pojedinim sluajevima moe imati i krivino pravnu odgovornost.Potpuno lienje roditeljskog pravaMoe potpuno a razlozi su:Zloupotreba prava kad ugroava osnovna prava deteta na njihov nesmetan i pravilan psihiki i intelektualni razvoj, posledice se direktno odnose na ivot, zdravlje, razvoj i vaspitanje deteta. Zakon navodi:Fiziko, seksualno i emocionalno zlostavljanjeIzrabljivanje preteranim radom i zabranjenim radomAko ga navikava ravim sklonostimaDruge zloupotrebe


Svesno i voljno ponaanje roditelja da se to ponavlja.Namernim ponaanjem se dete upropatava, ponavljanje se ne sme ekati ve odmah reagovati.Grubo zanemarivanje roditeljskih dunosti je nevrenje roditeljskih prava prema detetu, ne brine o svome detetu.Vrenje roditeljskih prava je aktivna uloga kroz injenje i vrenje obaveza.


Postupci grubog zanemarivanja su:

Ako naputa deteAko se uopte ne stara o detetuAko izbegava da izdrava dete, ne odrava line kontakte i odnoseAko izbegava stvaranje uslova za zajedniki ivotAko na drugi nain zanemaruje dunosti.


Ovo ponaanje mora biti okrivljeno. Vlada Srbije je 2005. godine usvojila Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (uvod i peta glava, poziva se na Konvenciju UN o pravima deteta, treba da donese i doprinese poboljanju prijavljivanja i registrovanja svih vidova zloupotrebe i zanemarivanja dece).Osnovni su ciljevi: pravo deteta na ivot, opstanak i razvoj, nediskriminacije i najbolji interes.


Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizikog ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje, nemaran postupak, kao i komercijalnu i drugu eksploataciju, to dovodi do stvarnog ili potencijalnog naruavanja detetovog zdravlja, ugroavanja razvoja i dostojanstva.19.1 Lienje roditeljskog prava

Fiziko zlostavljanje

Koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog fizikog povreivanja deteta usled injenja i neinjenja.

Primeri fizikog zlostavljanja su: udaranje, utiranje, troenje, davljenje, bacanje, posipanje vrelom vodom.


Seksualna zloupotrebaUkljuivanje deteta u seksualnu aktivnost koju ono ne shvata potpuno, sa kojom nije saglasni i nije doraslo.Aktivnost izmeu deteta i odrasle osobe.Seksualnom zloupotrebom smatra se:navoenje ili primoravanje deteta na uee u seksualnim aktivnostima, bilo da je re o kontaktnim ili nekontaktnim.eksploratorsko koritenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite radnje.


Emocionalna zloupotrebaProputanje da se obezbedi razvojno prikladna sredina ukljuujui i dostupnost primarne figure, kako bi dete moglo razviti stabilne emocionalne i socijalne sposobnosti koje odgovaraju njegovom potencijalu.Emocionalnom zloupotrebom vri se omalovaavanje, ocrnjivanje, okrivljivanje bez razloga, zastrauje, ograniava kretanje deteta, diskriminacija, ismejavanje i drugi oblici odbacujueg ponaanja.


Zanemarivanje i nemarno postupanje

Proputanje pruaoca njege, roditelja ili druge osobe koja je preuzela odgovornost da obezbedi razvoj deteta: zdravlje, obrazovanje, emocionalni razvoj, ishrana, smetaj, sve u okviru raspoloivih mogunosti i sredstava porodice.


EksploatacijaKomercijalna i druga eksploatacija odnosi se na koritenje deteta za rad ili druge aktivnosti u korist drugih osoba (rad dece, prostitucija, kidnapovanje, prodaja dece u svrhu radne ili seksualne eksploatacija.Sve ovo naruava zdravlje i obrazovanje.Liavanje roditelj gubi pravo i dunost da se stara o detetu, njegovom ivotu i zdravlju i drugom, ali ima obavezu izdravanja.Unosi se u matinu knjigu roenih liavanje roditeljskog prava.


Delimino liavanje roditeljskog pravaKad nesavesno vri neka roditeljska prava moe da se delimino lii, a ostala prava vri koja mu nisu oduzeta. Dva sluaja:1.Delimino lienje roditeljskog prava roditelja koji vri roditeljsko pravoAko sud utvrdi da je roditelj nesavesno vrio ta prava moe ga liiti sledeih prava: pravo i dunosti na uvanje, vaspitanje, podizanje, obrazovanje, zastupanje deteta te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.Kog roditeljskog prava e biti lien zavisi od njegove radnje ili postupka


2.Delimino lienje roditeljskog prava roditelja koji ne vri roditeljsko pravoU ovom sluaju moe biti lien roditeljskog prava da odrava odnose sa detetom i prava da odluuje o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta (mera se izrie u sluajevima vee ili manje nesavesnosti roditelja.Odluka se donosi na neodreeno vreme i moe se odnositi na jedno ili svu decu. U delu u kome nije lien normalno nastavlja vrenje roditeljskog prava.Mora se postaviti privremeni staratelj ili pak u socijalnu ustanovu.


Vraanje roditeljskog pravaDa li je potpuno ili delimino oduzeta moe se vratiti odlukom suda. Odluka suda je privremenog karaktera i donosi se na neodreeno vreme.Ko moe podneti tubu za vraanje roditeljskog prava: roditelji, deca, OJT, organ starateljstva. Postupak je isti, i vraanje se belei u matinu knjigu roenih i u knjige nepokretnosti.

19.2. Prestanak roditeljskog prava

Nakon 18 godina ivota, moe i ranije kad dobije punu poslovnu sposobnost (sklapanje braka i roditeljstvo) emancipacija.Roditeljsko pravo se gubi i usvojenjem deteta od strane drugih, prava prelaze na usvojitelja (izuzetak je usvojenje od strane ouha ili maehe).Prestaje smru roditelja ili dece ili proglaenjem nestalog lica za umrlo.

19.3. Produetak roditeljskog prava

Sa 18 godina dete postaje punoljetno i stie punu poslovnu sposobnost.Ex lege prestaje roditeljsko pravo. Ako zbog bolesti i smetnji ne dostigne zrelost, kad nije sposobno da se samo stara o svojim pravima i interesima zakon predvia produenje.Osnov je bolest ili smetnje u psihofizikom razvoju jer e ugroavati sopstvena prava i interese.19.3. Produetak roditeljskog prava

Neophodna je sudska odluka, roditelji nastavljaju roditeljsko pravo pripada za oba roditelja, ako je imao samo jedan roditelj tako se i nastavlja, i to se upisuje u matinu knjigu roenih i registar nepokretnosti ako ih ima.Produetak roditeljskog prava razlikujemo od roditeljskih obaveza.Sud cijeni do kada to traje, a prestaje poboljanjem zdravstvenog stanja, sticanjem poslovne sposobnosti, smru roditelja, smru deteta, nemogunou vrenja daljeg roditeljskog prava i drugo.Obaveza je da se brinu o kolovanju u vreme studiranja a najkasnije do 26 godine (prestaje gubitkom zaposlenja, loeg zdravstvenog stanja i drugo).

19.4. Postupak u sporovima za zatitu prava deteta i vrenju roditeljskih pravaPostupak u sporovima za zatitu prava deteta i vrenju roditeljskih pravaVode se prema pravilima parninog postupka, ali uz specifinosti.pokreu se tubom: tuba za zatitu, za vrenje, za lienje.Aktivnu legitimaciju imaju: dete, roditelji, OJT i organ starateljstva.sudovi opte nadlenosti, u mestu prebivalitasudije i dva porotnikaU drugom stepenu troje sudijaDa budu struniSa deset godina dete moe traiti kolizijskog staratelja

19.4. Postupak u sporovima za zatitu prava deteta i vrenju roditeljskih pravaNajbolji interesi detetaMoe i privremeni zastupnik, ako nije dobro zastupano.Istrano naeloIskljuenje javnosti, nuna je zatita privatnostiPostupak je hitan (prvo roite 8 dana, drugostepeni sud u roku od 15 dana)Sud moe traiti struno miljenjeNema presude zbog proputanja, priznanja ili odricanjaNema sudskog poravnanjaMoe izrei i meru zatite od nasilja osim navedenih presuda

20. Dete bez roditeljskog staranja

Pojam i zatita bez roditeljskog staranjaPorodino pravna zatita u dva pravca:zatita dece pod roditeljskim staranjem i zatita dece koja nemaju roditeljsko staranje. U prvom sluaju provodi se putem opteg nadzora (preventivni i korektivni) organ starateljstva.Porodini zakon daje sledeu definiciju: Dete koje nema ive roditelje, dete iji roditelji su nepoznati ili je nepoznato njihovo boravite, dete iji su roditelji i potpuno lieni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete iji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost, ili su lieni prava na uvanje i podizanje, odnosno vaspitanje deteta i dete iji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajui nain (l. 113).


U istu kategoriju svrstavamo i dete iji je roditelj ili oba roditelja dao saglasnost za usvojenje, takoe i deca iji su se roditelji odrekli roditeljskog prava.Deca bez roditeljskog staranja uivaju odgovarajuu pravnu i socijalnu zatitu.Drava je obavezna da preduzme sve potrebne mere da zatiti dete od zanemarivanja, zlostavljanja i eksploatacije.Drava prati efekte preduzetih mera. Kolektivni oblik zatite nije uvek u stanju da zameni porodicu i odrastanje u njoj.Naelo slobodnog izbora oblika zatite


Zakon je propisao: usvajanje, hraniteljstvo, starateljstvo.Kolektivni smetaj i zbrinjavanje deteta u ustanove (Zveanska ulica Beograd). Postoje i specijalne zdravstvene ustanove za decu. Ne treba meati decu bez roditeljskog staranja sa problemom zdravstvenog stanja deteta. Danski smetaj je neto izuzetno (iz nude) i vremenski ogranieno.


Usvojenje (adoptio)- Ustanova socijalne zatite i porodinog prava kojom se vetakim putem formira roditeljski odnos izmeu tueg maloletnog deteta (usvojenika) i punoletne poslovno sposobne osobe (usvojitelja).- Izmeu njih nastaje neraskidiv odnos srodstva i sva prava i dunosti koja iz toga proizilaze. Znai roditeljski odnos ne moe biti uvek zasnovan na biolokoj vezi. Usvojenjem nastaje roditeljski odnos. Postoji od 2005. godine potpuno usvojenje. Mogua ogranienja se navode u ugovoru o usvojenju.Usvojenje je doputeno ako je to u najboljem interesu deteta.


Istorijski razvoj adoptio naturam imitatur (usvojenje podrava prirodu i prije nastanka drave).U Rimu adopcije izabrati nekog posiniti, naputa se ranija porodica. adrogacija samo odrasla lica mukog pola.U Justinijanovom pravu adoptio plena potpuno usvojenje i adoptio minus plena nepotpuno usvojenje.Cilj je zatita interesa usvojitelja i obezbeenje naslednika.


Razlika izmeu usvojitelja i usvojenika 18 god.u srednjem veku usvojenje gubi na znaaju.period posle II svetskog rata velike promene vezane za usvojenje, veliki broj ratne siroadi podstaklo je na usvajanje.Doneen je i zakon o usvojenju (maloletnik mlai od 5 godina moe biti potpuno usvojen).


Zakonski uslovi za zasnivanje usvojenjaUsvojenje je institut javnog prava, postoje odreeni uslovi koji se mogu ispuniti.Odluka organa starateljstva reenjem.Faktiki odnos u kome je dete usvojeno u porodicu novu kao svoje.Uslovi:uslovi koji se odnose na usvojenikauslovi koji se odnose na usvojiteljazajednike usloveUsvojiti se moe samo lice koje je subjekt u pravu, ne moe zaeto, a ne roeno dete. Starost deteta tri meseca.


Za pasivnu adoptivnu sposobnost potrebno je (za usvojenika): Interes detetaOsnovni je uslov uslov svih uslova, ako nije u najboljem interesu deteta nema usvojenja odluuje organ starateljstva. Dete starije od 10 godina da da saglasnost na vlastito usvojenje, ako je dete protiv iako je u najboljem interesu do usvojenja nee doi. Dete ima apsolutno pravo.


Maloletstvo detetaUsvojiti se moe samo maloletno lice do navrene 18 godine, najmanje tri mjeseca da nije steklo punu poslovnu sposobnost (prije punoletstva) tada nije doputeno.Porodini status usvojenika:dete koje nema ive roditeljeroditelji nisu poznati ili nije poznato boraviteda su roditelji lieni poslovne sposobnosti i roditeljskog pravada su saglasni sa usvojenjem (tad su i ivi).


Krvno i adoptivno srodstvo usvojenika

Zabranjuje usvajanje deteta koje je usvojitelju krvni srodnik u pravoj liniji. Izuzetak nije mogu. Spreavanje dupliranja porodinih obaveza. Nema ponovnog usvojenja dok usvojenje traje.

Starateljstvo usvojitelja nad usvojenikom staratelj ne moe usvojiti svog tienika, nakon prestanka moe.


Saglasnost roditelja ili staratelja usvojenikaRoditelji koji su ivi i imaju roditeljsko pravo i poslovnu sposobnost moraju dati saglasnost. Pre davanja saglasnosti preporuuje centar za roditelje psihosocijalno savetovanje, da shvate sve posledice. Dva naina: oznaavanje usvojitelja i bez oznaavanja. Ne moe bez dva meseca ivota i rok od 30 dana da mogu povui saglasnost, tako da je to tri meseca, pravo povlaenja iskoristiti samo jednom. Ako nema roditelja starateljstvo najbolji interes deteta. Organ starateljstva moe pokrenut sudski postupak.


Saglasnost usvojenika

nakon 10 godina potrebna i njegova saglasnost, ako je sposobno za rasuivanje.


Uslovi koji se odnose na usvojiteljaUsvojitelj treba da ispuni neke uslove, mora biti stariji od usvojenika najmanje 18, a najvie 45 godina.Starost usvojitelja ne manja od 18, a najvie 45, razlika. Samo uz saglasnost ministarstva moe drugaiji odnos godina.Poslovna sposobnost usvojiteljaLice koje je delimino ili potpuno poslovno nesposobno ne moe usvojiti. Samo sposobni su aktivno legitimisani za usvojenje. Zato razlika 18Zbog emancipacije pre navrene 18 godine.


Lina svojstva usvojiteljaAko ima lina svojstva da se moe zakljuiti da e se roditeljsko pravo vriti u najboljem interesu. Organ starateljstva to ispituje. Cijeni moralne i ljudske osobine, porodine i materijalne prilike kao i sposobnost za podizanje dece. Dobro je da pribavi nalaz i struno miljenje psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara. Da se utvrde motivi za usvojenje i stabilnost. Ko ne moe usvojiti: potpuno i delimino nesposobno lice, delimino ili potpuno lieno roditeljskog prava, lice obolelo od bolesti koja e tetno delovati na usvojenika, lice koje je osueno za krivino delo protiv braka i porodice, protiv slobode. (Frete protiv Francuske).


Brani i roditeljski status usvojiteljaZakon je dao pravo na usvojenje suprunicima ili vanbranim partnerima ako usvajaju zajedno. Usvojenje je dozvoljeno ako postoje dva roditelja. Postoje dva izuzetka jedan roditelj suprunik, kad on usvaja svog suprunika ili vanbranog partnera ili davanje odobrenja od strane ministarstva osobi koja ivi sama.


Priprema usvojitelja novim zakonom ostavljeno je potpuno usvojenje, dolo je do potovanja da bi dolo do pravno valjanog usvojenja. Jedan od vanih uslova je priprema usvojitelja. Priprema po pose priprema da budu dobri roditelji. Dravljanstvo usvojiteljaDravljani Srbije. Da bi stranac usvojio dete treba dva uslova: da ne postoji usvojitelj meu domaim dravljanima i da se saglasi nadleni ministar. Potreban je rok od godinu dana da bi se utvrdilo da nema domaeg usvojitelja, ali ako je u dobrom interesu onda ministar moe i ranije odobriti.20. Dete bez roditeljskog staranja

Zajedniki uslovi da bi bilo pravovaljano i da bi proizvodilo pravne posledice:Forma usvojenja da usvojenje provede nadleni organ i da je usvojenje provedeno u propisanom postupku. Nadlenost stvarna, mesna i funkcionalna. U prvostepenom postupku centar za socijalni rad, u drugostepenom postupku nadleni ministar.Postupak usvojenja regulisan je kroz tri faze20. Dete bez roditeljskog staranja

predhodni postupak sastoji se od inicijative organa. Pismeni zahtev buduih usvojitelja, pismeni zahtev roditelja ili staratelja.Strani dravljanin podnosi zahtev ministarstvu. nadleni organ starateljstva je gde dete ima prebivaliteuz zahtev izvod iz MKR kao i druge dokaze (dokaz da nisu lieni roditeljskog prava, da se ne nalaze u krvnom srodstvu, lekarsko uverenje).


Roditelji deteta dostavljaju dokaze o podobnosti deteta za usvojenje a pre toga roditelji na psiholoko savetovanje.saglasnost u pismenoj formi, odreuje se privremeni starateljorgan starateljstva je duan da utvrdi optu podobnost obe straneako nema podobnosti u roku od 60 dana zahtev e biti odbijenalba ministru od 15 dana


Ako postoji opta podobnost podaci se unose u Jedinstveni registar koji je javna isprava i vodi se evidencija o usvojiteljima: usvojenicima. Registar vodi ministarstvo.Nakon izbora usvojitelja dete ide u tu porodicu radi prilagoavanja (izuzetak stranci) najdue do 6 meseci.Organ starateljstva prati prilagoavanje, da li dete to moe prihvatiti u novoj sredini.Proverava se i posebna podobnost (lina i meusobna), ako prilagoavanje nije uspelo odbie se zahtev za usvojenje. alba ministru u roku 15 dana.


Postupak donoenja odlukeAko se ispune sve pretpostavke donee se konano reenje o usvojenju. Reenje se uruuje usvojiteljima i staratelju usvojeniku i dete moe prisustvovati sveanom inu, ako je zrelo da to shvati.Nakon toga bez javnosti slubeno lice obavlja razgovor upoznavanje sa pravnim posledicama, moe i sa detetom.Ukupan postupak je tajan, podaci su slubena tajna (za sve uesnike u postupku).Prekid da bude potpun i definitivan (sakrivanje i dranje u tajnosti, da nikada vie ne dou u kontakt), stav psihologa, princip istine i nesakrivanja. Nakon 15 godina ivota ima pravo uvida u matinu knjigu.


Postupak registracije

Nakon reenja o usvojenju, donosi se reenje o novom upisu roenja usvojenika i bez odlaganja se dostavlja matiaru, ponitava se raniji upis i podaci o roditeljima se zamenjuju podacima za usvojitelje (samo ih precrtava, a u naknadnim upisima upisuje podatke iz reenja o usvojenju). Uvid ima dete i usvojitelji, upozorenje detetu daje matiar20. Dete bez roditeljskog staranja

Upravne posledice usvojenjaNastaju prava i dunosti nakon usvojenja neraskidiv odnos srodstvaLino ime usvojenika (kao upravne posledice)Od ega se sastoji, dobija prezime jednog od usvojitelja ili zajedniko, ime ne bi trebalo menjati (ali nakon 10 godina ivota saglasnost, a nakon 15 godina ima samostalnost u tome).Kao porodino pravna dejstvaZasnivanje graanskog srodstva


Stvara se pravni odbor odnos izmeu usvojitelja i njegovih srodnika i usvojenika i njegovih potomaka.

Adoptivno srodstvo krvno srodstvo na osnovu toga prestaje u smislu postojanja prava i obaveza (zakonska obaveza izdravanja roditelja i dece, te nasledno pravne obaveze) bioloka veza ne moe prestati.

Zabrana osporavanja porekla usvojenika


dozvoljava se osporavanje oinstva i materinstva, jer se po reenju upisuju usvojenici kao roditelj novo roditeljstvo.Ustanovljavanje brane smetnjeKonstituisanje roditeljskog prava - zasnivanje svih prava i dunosti koje roditelji imaju prema vlastitom detetu. Ova prava se konstituiu danom donoenja reenja, bez izuzetka i bez ogranienja, sadrina je identina u svim roditeljskim pravima, primenjuju se ista pravila.Raskida se pravni odnos prema biolokim roditeljima (prestaju prava naslednog, socijalnog obligacionog prava i dr.)


Najznaajnija posledica usvojenja je konstituisanje roditeljstva identinog kao bioloko. Poinje novi ivot i integracija u novu porodicu (ne odreuje se vremenski), ako zloupotrebljavaju desie se liavanje roditeljskog prava.Jedini pravni osnov prestanka jeste ponitenje.Usled postojanja injenica koje dovode do nitavosti (apsolutna nitavost) Nastaje ako nisu bili ispunjeni usloviRelativna nitavost (saglasnost data pod prinudom ili zabludom)Tubu daje lice koje je dalo saglasnost na usvojenje u roku godinu dana.Nadleni Osnovni sud a u drugom stepenu vii nadlenost po sjeditu organa starateljstva. Prestaje danom pravosnanosti presude, dostavlja je organu starateljstva, na osnovu ega on pravi novo reenje, na osnovu ega se osnauje prvobitni upis.


Dejstva prestankaSamo ponitenjem sudskim putem, gase se sva prava i obaveze izmeu subjekata usvojenja, o starateljstvu nad detetom odluuje organ starateljstva.Sve se oituje u gaenju adoptivnog srodstva, ne vraa se bive roditeljsko pravo, dete dobija staratelja.Roditeljima ostaje mogunost pokretanja sudskog spora kojim trae ponitenje izjave o davanju saglasnosti na usvojenje svoga deteta. Promena i prezimena.

20. C Hraniteljstvo (porodini smetaj)

Novi pojam u porodinom zakonu.

Uzimanje tueg deteta na besplatnu brigu i staranje, kao drutveno organizovan oblik zbrinjavanja u drugoj porodici.

Zatita dece bez roditeljskog staranja ili dece ometene u razvoju. U odnosu na porodini smetaj hraniteljstvo je besplatno, hranitelj moe biti i pojedinac.


Pojam hraniteljstvaPorodica - znaaj, sposobnost, sigurnost kad nema dete bez roditeljskog staranja.Tad treba da uivaju zatitu od dravesmetajem u drugu porodicusmetajem u institucionalni kolektivni smetaj (drava)Prednost je porodice, najblii vlastitoj porodici.


Razlike u odnosu na usvojenju Roditeljska zatita ivota i linosti dece i njihovog pravilnog odgajanja. Hraniteljstvom se na hranjenika ne prenosi roditeljsko pravo.Prenose se neka prava i obaveze iz sadrine roditeljskog prava kao to su uvanje, hranjenje, vaspitanje, obrazovanje. Izvan toga hranitelj i hranjenik nemaju nikakvih meusobnih prava i dunosti (za razliku od usvojenja). Hraniteljstvo je kvaziporodini odnos.Kod hraniteljstva se

porodicno i nasledno pravo

Documents