posebno vocarstvo doc

7/25/2019 Posebno Vocarstvo Doc

1/30

JABUASTE VONE VRSTE

Fam. RosaceaePodfam. PomoideOve vone vrste imaju potpuno izdiferenciran cvet (hermafroditni), imaju aine, krunine

istie, pranike i tuak.

JABUKARod! "aus

#a$uka se uspeno %aji pri temperaturi izmedju &' i *+c.Optimana temperatura zafotosintezu je izmedju ' i *+c.-skoritavanje svetosti zavisi od veiine, o$ika i nainarasporeda voaka u zasadu, (ekspozicije). od veikih sta$aa intenzitet svetosti u srednjemdeu je nizak pa su podovi vro sitni. /vetost naj$oje iskoriavaju sta$a na sa$o $ujnim

podo%ama. Prinos ja$uke se u zavisnosti od sistema %ajenja i o$ika krune kree od 0+1+t2ha

3avodnjavanje je neophodno u sredinama %de je %odinja suma padavina manja od ++ mm,dopunsko u reonima sa ++14+ mm, a nije neophodno %de je %odinja suma padavina 54+mm. /matra se da se nai reoni moraju navodnjavati6oren sa$o $ujnih podo%a je pitak pa je u%ro7en od niskih temperatura i vetra. 8akodje suvvetar isuuje 7i% tuka, poveava transpiraciju, dovodi do opadanja podova.

3a akim peskovitim zemjitima naj$oje rezutate daju sta$a na so$o $ujnim podo%ama.Ovakva zemjista sa nivoom podzemne vode 9m su povojna za ja$uku.Pravi pesak nije po%odan za podo%e ": i "'4.;inovita zemjista mo%u da se koriste za ja$uku ako su do$ro propustjiva.

Optimaan sadr7aj humusa *a>O*.Opraivanje! ja$uka je stranoopodna pa u zasadu moramo kom$inovati vie sorti, o$ino

jednu osnovnu i 91' opraivaa. ?reme cvetanja tre$a da im se to vie pokapa. @ praksi senajee sreu kom$inacije sa parnim $rojem redova u kojima je %avna sorta zastupjena sa01= redova, a sorte opraivai sa po '10 reda. #edna od mera za po$ojaanje opraivanja jeunoenje peinjih drutava u vonjak. ada su u pitanju sorte kod kojih postoje tekoe priopraivanju preporuuje se unoenje 0 drutva po ha, a za made zasade '1*. Aa do$roopraivanje se smatra da u zasadu tre$a da $ude 19+< sorte opraivaa. Razmak izmedjuopraivaa ne tre$a da $ude vei od 9m, odnosno 01 redova. 3aj$oje je pri temperaturiveoj od 9'c, od : do 9'h.

Oplodnja:je spajanje muko% i 7ensko% %ameta u zi%ot. Ba $i doo do opodnje mora da seuspeno o$avi opraivanje. Poen koji je pao na 7i% tuka u povojnim usovima kija.Poenova cevica prodire kroz tkivo tuka, a istovremeno se vri deo$a %enerativno% jedra nadve spermatine eije. ?e%etativno jedro u procesu rasta poenove cevice stimuie njen

porast. /permatine eije iz poenove cevice prodiru u em$rionovu kesicu. #ednaspermatina eija se opodjava s jajnom eijom i nastaje zi%ot ('n), od zi%ota nastaje kica iiem$rion. Bru%a spermatina eija se spaja sa centranim jedrom, stvarajui sekundarno jedro(*n), od nje%a se razvija hranjivo tkivo. Od omotaa semeno% zametka nastae semenjaakoja titi kicu.

Diferenciranje cveni! p"polja#a! dejenje pupojaka na cvetne i ve%etativne se deavasredinom prethodne %od., tj. u dru%oj poovini ve%etacije pa sve do pupjenja. ?reme poetka

9


2/30

diferenciranja pupojaka zavisi od meteorookih i edafskih usova, primenjene a%rotehnike,podo%e, starosti voke. Proces diferenciranja traje C19+ meseci, ai ve u jesen mo7e da seodredi koji je cvetni a koji ve%etativni pupojak. Ba $i doo do o$razovanja cvetnih

pupojaka voka tre$a da je u stadijumu zreosti i periodu rodnosti. @ sta$u mora da postojiravnote7a izmedju u%jenih hidrata i minerano% azota.Dijka mora da $ude o$ez$edjena

dovojnom koiinom hormona. Ba ekooki inioci $udu povojni (va%a, temperatura,svetost). 3a o$razovanje pupojaka deuju i a%rotehnike mere! prstenovanje, paranje kore,stavjanje metanih pojaseva, orezivanje sta$a i korena, povijanje, proredjivanje, defoijacija.

$roce% diferenciranja p"polja#a prola&i #ro& ri fa&e:9. odikuje se $rzim razvitkom pupojaka. @ povojnim usovima se na ve%etativnoj kupi

etorasta o$razuje proireno kupasto tvorno tkivo, od ko%a prvi nastaje zaetak aice,krunica, pranici, tuak. /matra se da su svi or%ani cveta zaeti krajem okto$ra.

'. odikuje se sporijim razvitkom pod uticajem niskih temperatura (zimsko mirovanje).*. odikuje se u$rzanim razvitkom pupojaka kada doazi do formiranja konanih

dimenzija or%ana cveta i zavrava se cvetanjem.

Re'"li%anje ra%a i rodno%i:@ %ustim zasadima koriste se sta$a sa$e $ujnosti, koja su vro rodna ako se uspostaviravnote7a rasta i rodnosti. Dujnost se re%uie iz$orom podo%e (":, "'4). @ suaju sa$o%

porasta potre$na je otra zimska rezid$a koja utie na poveanje $ujnosti. Bozvojenaprimena sintetskih re%uatora, ai samo onih koji se stvaraju u $ijci.

(&)or podlo'e:?oke na sa$o $ujnim podo%ama ranije prorode, i mo%u se %ajiti u %ustoj sadnji.":1 po $ujnosti se naazi izmedju "'4 (kod nas se mao koristi), od koje je $ujnija i "'= odkoje je kr7javija. /ta$a na ovoj podozi su sa$e $ujnosti. -znad spojno% mesta formira se%uka. Bosti7e $ujnost *+< sejanca. 3eophodna je potpora. /ta$o na ovoj podozi prorodi u

prvoj %odini."'=1 ini 0+< $ujnosti na sejancu. 3a pesku i u vetrovitim poo7ajima potre$na potpora, dokna kvaitetnijim zemjitima potpora nije potre$na. Prorodi rano. /a$o ukorenjavanje se

po$ojava vijim kaemjenjem i neto du$jim sadjenjem.ada se primenjuje vijekaemjenje do$ro se ukorenjava. Bosta je otporna na mraz.""9+=1 daje sta$a srednje $ujnosti, znatno superiornija od podo%a ""9+0, ""9+: i""999. Rano prorodi.Ovo je naj$oja podo%a, nije potre$an nason.

O)li# #r"ne:

8re$a da je takav da se pomou nje%a do$ije naj$oja osvetjenost i kvaitet podova, to ranijiprinosi i to manji utroak rada. 3a iz$or o$ika krune presudan znaaj ima! sorta odnosnopodo%a, zemjite, ne%a...od sa$o $ujnih kom$inacija primenjuje se vitko vreteno.3a $ujnim podo%ama (E') primenjuje sepalmeta sa kosim granama.?isina prekraivanja zavisi od sorte i kvaiteta sadnice. od zatno% deiesa, %ostera iriareda prekrauje se na C+ cm1sorte iji etorasti rastu pod otrim u%om.od jonatana, ajdareda na :+ cm1sorte iji etorasti rastu pod otvorenim u%om.?eoma je va7no spreavanje prenoenja ve%etacije u vrni deo krune. 8o se radi vodjenjem

produ7nice u cik1cak, ime se usporava kretanje hranjivih materija.?rh sta$a mora imatisa$e etoraste. ?rh se prevodi na sa$u $onu rodnu %ranicu. Eko na vrhu postoji samo jaketorast on se ostavja, pa se orezuje u maju2junu, pose cvetanja. "o7e da se povije, pa kad na

njemu iz$iju sa$e %ranice prekrati se na neku od njih.

'


3/30

Ra&*aci %adnje:-zmedju redova o$ino *, m, mo7e i na * ii 0 m. @ redu na ": rastojanje 919,4 m. @o%ednim zasadima ide se na razmak +,* do +,0+ m, ai uz primenu re%uatora rasta. 3a "'=%aji se na '+< veem rastojanju od ":. 3a ""9+= rastojanje je 01'10 m.

$opora:3ajee stu$ovi i 7ice. /tu$ovi $etonski ii drveni ',C m du7ine, irina krajnjih je CC cm, a uredu == cm. @kopaju se u zemju +,41+,C m. Postavjaju se 0 reda 7ica, prva na + cm odzemje a ostae na + cm jedna od dru%e.Gto je spojno mesto podo%e i pemke vije iznadzemje to je manja $ujnost voaka.

Rodne 'ran+ice:3a$orite, krute, vite, rodni koai, so7eno rodno drvo i du%e rodne %ranice (ova kate%orijase retko %de spominje).

,elena re&id)a:3jenim sprovodjenjem smanjuje se potre$a za zimskom rezid$om, u$rzava $er$a, poveavase $roj podova prve kase, $oja osvetjenost podova. Pri formiranju odredjenih o$ika krunezeenom rezid$om se ukanjaju porasti koji nisu po%odni za do$ijanje %rana na 7ejenommestu, uspravne %rane se ukanjaju. od madjih sta$aa prednost se daje povijanju. odformiranja sta$a, rezid$a se izvodi kada je porast 19 cm. asnija rezid$a nije do$ra jerizaziva ponovan porast madara koji do zime ne sti%nu da odrvene pa mo%u da izmrznu.Hetnja rezid$a se izvodi kada je prestao ii je usporen rast %rana, (av%ust), madari seukanjaju iz osnove osim ako se 7ei zasenjivanje (%reni smit).

Re&id)a na &relo:"o7e se o$avjati za ceo perion mirovanja kada su temperature oko ii iznad nue. /uvie jakarezid$a potencira rast i oda7e poetak puno% podonoenja. O$navjanje drveta kod vitko%vretena! ukanjaju se skeetne %rane nepovojno% poo7aja ii prejake $ujnosti./avijanje se vrikod sorti koje imaju otar u%ao %rananja.

$roredjivanje:/e vri da $i smo do$ii podove ujednaenije po krupnoi i $oji, da ne $i doo doaternativno% radjanja.

Odr-avanje &e*ljia:

@ aridnim reonima vri se o$rada zemjita ii se odr7ava u vidu jaovo% u%ara, da $i se to$oje sauvaa va%a. @ dru%im usovima to se ne preporuuje. 8ravni pokriva se preporuujeu reonima sa preko 4++ mm padavina. "airanje.

.ee od po&ni! prole/nij! *ra&eva:Gtete nastaju u fazi zatvorenih cvetova pri &0 do &c, dok u fazi otvorenih cvetova na &9c.

,aia od *ra&a:-z$orom poo7aja, dimjenjem, iz$orom sorti, navodnjavanjem radi usporavanja ve%etacije,za%revanjem vazduha, prskanjem voaka u cvetu vodom pri minus temperaturi, prskanjemfitohormonima.

*


4/30

KRU.KARod! PIrus

Jvropa je najvei proizvodja kruke, 0+< ukupne svetske proizvodnje. ?eiki proizvodjaisu i ina, /EB, -taija, Francuska...

ruka u naim usovima tra7i topao poo7aj.Aemjite tre$a da $ude topo, ake, neutrano,sa$o kiseo sa ph =14. /a$o otporna prema niskim temperaturama. Podovu su osetjivi

prema mrazu. /adi se na veoj nadmorskoj visini od '++1*+ m. ?eiki pro$em je krukina$uva i $akteriozna pamenjaa.3e tre$a je %ajiti u uvaama, zatvorenim potezima, sa sa$im strujanjem vazduha, (ovo va7i zapemenite zapadno1evropske sorte, dok su nae domae autohtone i divje kruke dostaotporne na niske temperature).Otpornost prema sui zavisi od sorte i podo%e. aemjene nadunju sa$ije podnose suu ne%o kaemjene na divju kruku. aemjena na divju kruku(PIrus comunis) tra7i rastresita, pia, aka, topa, neutrana i sa$o kisea zemjita, sa *vast je%ronja.

$odlo'e:ruka se kao i ja$uka kaemi na %enerativne i ve%etativne podo%e.0eneraivne podlo'e:Gumska1divja kruka. 3jeni sejanci se medjuso$no veoma razikuju./eme za proizvodnjusejanaca tre$a uzimati samo sa sta$aa koja se odikuju ro$usnim porastom, otpornou premamrazu i koja imaju do$ru kijavost semena. /orte kruaka okaemjene na njoj dosti7u veiku

starost, $ujno rastu i otporne su prema mrazu i sui. "o%u se %ajiti na neto sa$ijemzemjitu./ejanci pitome kruke1 koriste se o$ino ro$usne i otporne sorte prema mrazu i sui i kojedaju $ujne sejance.Ve'eaivne po%lo'e:ao pdo%a za kruku koristi se vie tipova dunje, koji potiu od vrste >Idonia vu%aris H.Ova vrsta dunje predstavja osnovnu i %avnu podo%u sa$e $ujnosti za kruke, od koje su

proizai mno%i konovi. 3aveemo samo naj$oje!"E1 ova podo%a se danas u proizvodnji najvie koristi. / veim $rojem sorti kruaka imado$ar afinitet. Odino se o7ijava i dosta do$ro ukorenjava. Aahteva du$oka, podna,rastresita i umereno va7na zemjita. @ zemjitu podnosi do =< krea.

Provansaska dunja. @ okviru ove popuacije dunje oda$ran je jedan kon, koji nosi naziv ':D, do skora vodjen pod ifrom > ': Hi. Ovaj kon je so$odan od viroza i pokazuje veutoerantnost prema sadr7aju krea u zemjitu, to je od znaaja za krena zemjita. /

pemenitim sortama kruaka ima $oji afinitet i neto du7u ve%etaciju, pa joj je z$o% to%asezona kaemjenja neto du7a.

3emaju sve pemenite sorte kruke do$ar afinitet sa dunjom. /orte koje nemaju do$ar afinitet,ukoiko se okaeme na dunju, sa$o se primaju, a ukoiko se i prime, kr7javo rastu i ako seome na spojnom mestu. @ ove sorte spadaju! viijamovka, crvena viijamovka, starkrimson,koija rana, $oskova $oica, ker7o, 7irardova, trevuka i dr. One se kaeme na dunju preko

posrednika. 3a dunju se prvo okaemi posrednik, sorta koja ima do$ar afinitet s dunjom, kao

to su kaudjerka, jakovka, druardova i hardijeva. ada se ove sorte prime i dovojno razviju,na njih se okaeme 7ejene sorte, koje s dunjom nemaju do$ar afinitet. aemjenje se mo7e

0


5/30

o$aviti u toku iste ii sedee %odine. 3a ovaj nain do$ijaju se voke du%ovene i vroproduktivne.

Ra&*a# %adnje i o)li# #r"ne:Pravina i nepravina pameta!

3a sejancu 010,'1*,3a ve%etativnoj podozi *,109,19,C?retenast 7$un! ve%etativna *,109,19,:?itko vreteno *1*,919,'.

DUNJARod! >Idonia

Bunja je deficitarna, svetoju$iva vona vrsta. Prema niskim temperaturama je osetjivija odja$uke i kruke. oren izmrzava na &=,c, asno cveta (krajem apria2 poetkom maja), pa jeotporna prema poznim proenim mrazevima. Bo$ro podnosi visoke temperature. Doje

podnosi suu ne%o ja$uka i kruka.?etar je najee nepovojan kimatski iniac.

Aahteva du$oka zemjita. 3aj$oja su zemjita sa odnosom %ine i peska +!+, odnosno=+!0+. 3e $i tre$ao da sadr7i preko =< aktivno% krea. "ora imati *< humusa. @ po%edukiseosti naj$oja su zemjita sa ph 1=,. 3e tre$a je %ajiti na nadmorskim visinama veimod 4++m. 3aj$oje osvetjene su ju7ne ekspozicije, ai su najsuvje. /everne se mo%u koristitisamo do 0+ m visine. @ prirodnim usovima razvija se kao 7$un, sa '1C sta$aa, redje kao

sta$aica. Prorodi od dru%e do etvrte %odine po sadjenju. Bu7ina 7ivota sta$a dunje iznosi*+10+ %odina, a pojedinano i do 4+ %odina.orenov sistem dunje se razvija reativno pitko,pa se zato ne preporuuje da de$o $ude visoko.

O)ra&ovanje rodni! i cveni! p"polja#a:Rodne %ranice se razvijaju u istoj %odini kad i cveta, ai iz rodnih pupojaka koji suo$razovani u prethodnoj %odini. Rodni pupojci se o$razuju krajem av%usta i u septem$ru.>veta krajem apria, poetkom maja. Razika u cvetanju najranocvetnijih i najpoznocvetnijihsorti iznosi proseno = dana.

Rodi na vitim rodnim %ranicama, raziite du7ine, od 9+1*+ cm. Pupojci su meoviti,

smeteni su u pazuhu petejke poda, iz pupojka prvo se razvijaju madari (019+cm), kada sena njima razvije 1C istova onda se na vrhu javja po jedan krupan cvet. Po spojnom iz%edurodni pupojci se razikuju od isnih. >vetovi su pojedinani i hermafroditni.Pod je sinkarpna kotunica, razvija se iz cvetne o7e i podnika tuka.

3a osnovu o$ika poda mo7e se determinisati sorta, postoje!okru%ao2ja$uast (Heskovaka, "oravica, Pazard7ijska, Keka, onstantinopojska, Rdjasta,Ruska ru7a),krukast (?ranjska, Portu%aska, Dermeckova, Gampion, Povdivska),zvonast (Aan%akeni, Emareva, "akadzorska). Podovi nemaju petejku.


6/30

Opraivanje:/amoopodnjom & poenova zrna se prenose na 7i% tuka isto% cveta, ii na cvetove isto%sta$a, ii na cvetove raznih sta$aa iste sorte. /amoopodne sorte su! vranjska, ampion,

povdivska.Beimino samoopodne sorte su! eskovaka, portu%aska, konstantinopojska.

/tranoopodnja & poenova zrna se prenose sa jedne sorte na dru%u sortu. /tranoopodne sortesu! eka, pazard7ijska, trijumf.

Ra&*no-avanje d"nje:;enerativno (semenom) priikom stvaranja novih sorti i podo%a. ?e%etativne podo%e sestvaraju reznicama, na%rtanjem i poo7enicama. @ masovnoj proizvodnji dunja se proizvodikaemjenjem.

$odlo'e &a d"nj":;enerativne podo%e se retko koriste u rasadniarskoj proizvodnji, u o$zir doazi samo Dei%o%, i to samo za suva, krena i peskovita zemjita. /a sortama dunja ima do$ar afinitet i

daje sta$a sa$ije $ujnosti. oriste se jo sejanci oskorue i japanske dunje.?e%etativno se koriste podo%e dunja koje potiu od vrste >Idonia vu%aris."E1 odino se o7ijava i vro do$ro ukorenjava, otporna je prema mrazu, srednje $ujna,

potre$an nason."D1 manje $ujna i osetjivija prema mrazu od "E.">1 najkr7javija, vro osetjiva prema mrazu.Provansaska dunja1 podnosi veu koiinu aktivno% krea. 3jen kon Da ':, kod nas senajvie koristi.KE 4 i KE 9 &otporne na mraz.Bunja severnaja1 otporna prema surovim zimama.

$roi&vodnja %adnica:/astoji se iz prozvodnje podo%e, kaem %ranice, kaemjenja, tehnike %ajenja.;enerativne podo%e se proizvode iz semena %o%a, oskorue i japanski dunje. /eme se seje usemenite u jesen ii u proee. Potre$na redovna ne%a. Po zavretku ve%etacije se vade i to poopadanju ia, zatim se trape.?e%etativne podo%e se proizvode najee reznicama, na%rtanjem i poo7enicama.Aa reznice se uzimaju jedno%odinji do$ro razvijeni etorasti u jesen kada se i sade. Bu7ina im

je 91'+ cm, a iznad zemje se ostave 91' pupojka.3a%rtanjem se proizvode podo%e tako to se prizemni deo sta$a dunje na%re pri emurazvija o7ijene iz$ojke. Prve %odine madice se ne za%ru. @ proee dru%e %odine skrauju

se '1* cm iznad korenovo% vrata. ad dosti%nu du7inu '+1' cm na%ru se zemjom. @ jesen$ankovi se od%ru i madice se odsecaju do same %ave 7$una. Aatim se kasiraju.Poo7enicama se podo%e proizvode u proee, kada se sa sta$aa iza$eru *10 najni7a

jedno%odinja etorasta i savijaju se po dnu iskopanih jarkova (du$ine9+19' cm), a vrhovi seizvuku da vire. @ ve%etaciji iz pupojaka etorasta iz$ie iz$ojci.aem %ranice proizvode se u matinim zasadima peminitih sorti.

,a%nivanje ra%ila:@ pripremjeno zemjite sade se jedno%odinje podo%e. Odstranjuju se povredjene 7ie,nadzemni deo se skrauje na '+1*+ cm od korenovo% vrata.aemjenje se vri oenjem na

spavajui pupojak, prostim spajanjem i spajanjem sa strane.

=


7/30

$ripre*a &e*ljia:3akon ienja i ravnanja terena vri se popravka zemjita. Aemjite tre$a da ima +1=+veta u martu ii apriu. Pod jemonokarpna kotunica.

Vr%e liva:Prunus domestika1 domaa jiva, nastaa spontanim ukrtanjem crno% trna i d7enarike, nepostoji divja forma. -z te vrste nastaa je Po7e%aa. /ta$o visine 19+ m, sa ii $ez trnova.Razmno7ava se izdancima i kaemjenjem, osetjiva prema mrazu i virusu arke jive.

Prunus insititia1 trnojiva, razmno7ava se semenom i izdancima. Otporna prema mrazu, sui,prouzrokovaima $oesti i tetoina. Podo%a za ivu6Prunus spinosa1 crni trn, podnosi mraz i suu, raste kao 7$un, ima trnove, koristi se za ive

o%rade, pod je okru%ao, veiine $oo$ice %ro7dja.Prunus cerasifera1 d7enarika, podo%a za ivu.

$odlo'e &a liv":/ada se koriste iskjuivo sejanci kao podo%e za jivu, jer oni nisu zara7eni arkom6B7enarika1 najvie se koristi, podnosi kamenita i krena zemjita. /eje se direktno u rastio%de se kaemi. /orte okaemjene na d7enariku $ujno rastu.>rnojiva, petrovaa i crvena ranka, su po%odne kao podo%e na podnijim zemjitima.

O)lici #r"ne i ra&*a# %adnje:/o$odne krune, vaza, piramida, po$ojana piramida, na sejancu d7enarike 1401= m, kod

$ujne podo%e.3a ve%etativnim podo%ama marijana, piksi, $rompi%on 0* m.

C


9/30

?retenast 7$un na d7enarici 01','1* m.

$re*a oplodnji dele %e na:/amoopodne! po7e%aa, aanska rodna, itaijanka, aanska epotica, stenej.Beimino stranoopodne! kaifornijska pava.

/tranoopodne! rut%eteter, cimerova rana, $er$aniske sorte, atanova.

Priprema zemjita za sadnju o$uhvata krenje, ravnanje, popravku, du$oku o$radu, finupripremu, or%anizaciju zemjine povrine. 3a sve7im krevinama ne tre$a podizati jivik $ar*10 %odine, naj$oje je tada %ajiti e%uminoze.

Sadnja:#esenja $oja od proene. /ade se jedno%odinje sadnice. Lie korena se prekrate i potapaju seu ka. Eko dodajemo stajnjak u jame on ne sme da je u direktnom kontaktu sa korenom.

Re&id)a:

Aimskom se re%uie optereenje rodom, etnjom (kraj juna2poetak jua), se omo%uava $ojeosvetjenje unutranjosti krune, $oji kvaitet podova. Gjiva $r7e stupa u period pune rodnostiako se rezid$a pose o$rzovanja krune svede na minimanu i sastoji prvenstveno od

proredjivanja %rana.

BRESKVARod! Prunus persica

-taija je najvei proizvodja $reskve u Jvropi. 8o je voka vino%radarskih reona. @speva na

nadmorskoj visini 9+1'++ m. #ako je skona o%ojavanju, rodnost se ako prenosi na ivicukrune.3e podnosi niske temperature. Po%oduju joj severne ekspozicije, kao i kajsiji. Rano cveta. 3epo%oduju joj uvae i depresije. 8ra7i topo i sunano mesto. Bosta otporna prema sui, areativno osetjiva na mraz (naroito pozni proeni). 3akon sadnje prorodi u *1 %odini, sa

prosenim prinosom *+10+ t2ha.

/etvom iz semena $reskva 7ivi 0+1C+ %odina.Eko se kaemi na stanom mestu 7ivi *+10+ %odina.Patujasta 7ivi oko '+ %odina.Bu7ina 7ivota voke zavisi od ne%e, u naim usovima prosek je 9'19C %odina.

3veanje )re%#ve!@ topijim kimatima $reskva cveta pri srednjim dnevnim temperaturama veim od Cc, za 9C1'9 dan. Dreskve se u po%edu vremena cvetanja jako razikuju. ?eina $reskvi jesamoopodna.

#edna od najdeikatnijih faza proizvodnje je proredjivanje. Hetnja rezid$a je veoma znaajna,zato to se razvija veiki $roj vodopija iz spavajuih pupojaka.Ph 1C, ako je na %orkom $adem i do :, a ph manje od 0 je po%u$no za $reskvu.

$odlo'e &a )re%#v":

@ naim usovima kaemi se u%avnom na'eneraivne podlo'ei to na sejance!

:


10/30

Vinogradarska breskva1 se pokazaa kao, zasad, naj$oja podo%a za pemenite sorte $resaka./orte okaemjene na njoj imaju do$ar afinitet, srednje $ujno se razvijaju i radjaju redovno io$ino. @ nedostatku semena vino%radarske $reskve, mo7e se koristiti i seme od poznijih

pemenitih sorti $resaka, kao to su! hae heven, e$erta, redskin i fieta.Gorki badem1 doazi u o$zir kao podo%a za $reskvu samo za suve i tope rejone. On razvija

du$oko 7ie, te naazi va%u i u du$jim sojevima zemjita. / $reskvom ima sa$iji afinitet,pa se pri kaemjenju do$ija manji procenat sadnica. Dreskva kaemjena na $adem je krae%veka mada je $adem du%ovena voka. oristi se tamo %de je povean sadr7aj krea uzemjitu, ii %de je ve $ia sadjena $reskva.Sejanci domaih sorti ljiva(crnojiva, $eojiva, meta i trnovaa), kao podo%e za $reskvudoaze u o$zir samo za va7nija i te7a zemjita.

Ve'eaivne podlo'e!Hibrid breskva-badem;F =44, podnosi oko 9'< krea u zemjitu i ima do$ar afinitet sa$reskvom, razmno7ava se zeenim reznicama u pastenicima i stakenicima, zato je mao imakod nas u rasadnikoj proizvodnji. Pose$no se preporuuje za topije krajeve i vino%radsarske

rejone. ada se menja zasad $reskve onda se koristi ovaj hi$rid.

O)li# #r"ne i ra&*a# %adnje:otasta kruna na vino%radarskoj $reskvi 01*10osa pameta na vino%radarskoj $reskvi 01'10?retenast 7$un 010,9,1',./adnja od novem$ra do marta.

KAJS(JA

Rod! Prunus armeniaca3a intenzitet osvetjenja veiki uticaj ima $izina vodene povrine, i smanjuje koe$anjetemperature. -ma kratak period $iooko% mirovanja, pa kree ve u fe$ruaru, pri povojnimtemperaturama. >veta vro rano (ve poetkom marta), najee od . do 9. apria. ritinetemperature za izmrzavanje cvetova i podova su &+, do &'c.

ritian period za vodu su fenofaza porasta i naivanja poda, diferenciranje cvetnih pupojakai u jesen kada se akumuiraju hranjive materije u or%anima. Osetjiva je na suu. @ naimusovima zahteva =++1=+ mm padavina %odinje, od +1=+ mm meseno u perioduve%etacije.

?eina sorti je samoopodna, postoje i stranoopodne.3aj$oja su aka, auvijana, du$oka, umereno podna, umereno va7na zemjita. 3aj$oja phoko 4, mo7e od =,14,.

3aj$oje uspeva na visini 0++1++ m. @ Frukoj %ori ne $i tre$ao da se %aje na visini ispod9*+ m. 3aj$oja je visina oko 0++ m, sa $a%im na%i$om terena koji je okrenut vie severnimekspozicijama, jer su one manje osetjive na promene temperature i tereni su izo7eniumerenom strujanju vazduha. 3ikako depresije i uvae. Po%odne su i dru%e ekpozicije, ai akosu u $izini vodene povrine.

Sore:

9+


11/30

?odee! madjarska naj$oja, i%eti orija, kostju7enski, am$rozija, roksana, aansko zato.Pratee! kekemetska ru7a, se%edin mamut, ce%edi orija, harkot, har%rand.Hokane! 3ju B7ersi 9:, stark eri oran7, neptun, oimp, krasni partizan.Perspektivne! 3/1', 3/1*, 3/10, 3/1=, fruko%orska rana, naovosadska rodna, vera, $ijana,aeksandar.

$odlo'e:Sejanci autohtonih sorti kajsija1 ima do$ar afinitet sa sortama kajsije. Bo$ro podnosikar$onatna i skeetna zemjita, oe podnosi va7na, teka i hadna zemjita.

Denarika1 ne tre$a je koristiti jer je uzrok suenja kajsije, dok se ne utvrdi koje sorte imajupodudarnost sa ovom podo%om. O$ino se kaemi preko posrednika. ajsija okaemjena nad7enariku je kratko% veka.

!eloljiva1 kao podo%a daje sta$a srednje $ujnosti. Osetjiva prema arki. "ora da se izvrikonska seekcija da $i se ispitao za koje sorte mo7a da se koristi.

"rukogorska bela ljiva1 naj$oja kao podo%a u fruko%orskom rejonu.#rvena ranka$ petrova%a$ crnoljiva.Vinogradaska breskva1 kod nas ne daje do$re rezutate.

!adem1 nema do$ar afinitet sa kajsijom pa se retko koristi.

$roi&vodnja %adnica:9. aemjenjem kajsije na podo%u.'. aemjenjem kajsije preko posrednika! sta$o kajsije kaemjeno pri zemji je osetjivo nazimsko koe$anje temperature. Aato se kaemi visoko C+19'+ cm, na podozi ii posrednikukoji su otporni prema niskim temperaturam, a imaju do$ar afinitet sa kajsijom. Bo$ro su se

pokazae razne sorte jiva, a podo%a je d7enarika. Ovakva proizvodnja sadnica traje %odinudana du7e6

$roi&vodnja podlo'a:;enerativne iz semena1 direktno se kaeme ii preko posrednika.?e%etativne1 $eojiva, crvena ranka, fruko%orska $ea, d7enarika, samo preko posrednika.Proizvodnja ve%etativnih podo%a! neophodno je da imamo matinjak. Aa podizanjematinjaka za razmno7avanje (na%rtanjem), koriste se reznice ii izdanci koji se sade na '+1'cm, i krate na '1* pupojka. Proizvodnja ista kao kod ja$uke i dunje.Areim reznicama! skidaju se jedno%odinji etorasti, krate na '1*+ cm. @ proee se sadetako da vire '1* pupojka, koji se pokrivaju zemjom. @ jesen se vade nakon opadanja ia,trape do sadnje u rastio.Aeenim reznicama! skidaju se madari, krate na 9+19 cm, ii 1= istova, skidaju se donji i

ostave 91' %ornja ista. Aatim se tretiraju fitohormonima i sade."ikropropa%acijom! moramo imati matini zasad sorti za proizvodnju kaem %ranica.Podo%e se sade u rastio u jesen do proea. Podo%e za visoko kaemjenje se pose sadnje nekrate, a ako se panira kaemjenje posrednika, onda se krate pri zemji. -z skraenih podo%aiz$ijaju madari, od kojih se ostavja jedan a ostai se ukanjaju. aemjenje se vri u av%ustuna spavajui pupojak, prostim i en%eskim spajanjem, spajanjem sa strane na iseak,kaemjenjem pod koru. Eko se ide preko posrednika, onda jedne %odine kaemimo

posrednika a dru%e sortu.

Ne'a %adnica " ra%il" o)"!vaa:

99


12/30

skraivanje podo%e iznad okuirano% okca, ienje izdanaka i podo%e i posrednika,pinsiranje prevremenih %raica, o$radu zemjita, zatitu, prihranjivanje, navodnjavanje,vadjenje, kasiranje i trapjenje sadnica.

$ripre*a &e*ljia o)"!vaa:

Kienje i ravnanje terena, popravku zemjita, ri%oovanje (du$oko oranje), povrinskupripremu, kopanje jama.@ zemjitu mora $iti *< humusa, 9'19= m% P'Oi '+1*+ m% 'O,najvie :< >a>O*.

Eko sadimo kajsiju kao medjukuturu orahu, onda orah sadimo 9999 m, (: sta$aa2ha), akajsiju 0,4*10, (04 sta$aa2ha)!

Jkspoatacija kajsije je 9' %odina. Ba $i se produ7ia ekspoatacija kajsije za 1= %odina, ondasadimo orah 9+9+ m, a kajsiju m.

Re&id)a:-zvodi se u peridou ve%etacije, od kretanja pupojaka u proee, do poovine av%usta. Premavremenu o$avjanja dei se na!$role/n" (rano proee)! izvodi se pred cvetanje kajsije. Proredjuju se made skeetne i

pouskeetne %rane (ne starije od %odina), koje za%uuju krunu, ii se prekrauju na potre$nudu7inu kako $i se odr7aa kruna u po%edu o$ika. oiina odstranjenih %rana ne sme da $udevea od '+< %odinje. Otrijom rezid$om aktiviraju se spavajui pupojci koji daju vodopije.Rana lenja (krajem maja i poetkom juna)! optimaan rok je od '+. maja do 9. juna.Prekrauju se $ujniji madari na poovinu do treinu i na njima izrastu tri do pet meovitih

prevremenih %ranica du7ine '10+ cm, o$ino o$rasih cvetnim pupojcima. Ovom rezid$omposti7e se vei $roj cvetnih pupojaka, vea otpornost pupojaka prema niskim temperaturamai produ7ava se faza cvetanja za 014 dana.2enja(krajem jua i poovinom av%usta)! izvodi se pose $er$e podova od poovine jua do

poovine av%usta. @kanjaju se osuene i poomjene %rane $ez o$zira na starost, odstranjuju

suvine, zasenjene i izrodjene %rane. Bo$ro izvedena etnja rezid$a smanjuje o$im proenerezid$e. Preseci stvoreni ovom rezid$om do$ro zarauju.

O)lici #r"ne:?aza, po$ojana piramida, pjosnata kruna, pameta sa kosim %ranama, vretenast 7$un.

TRE.NJA

9'


13/30

Rod! Prunus avium

@ po%edu kime nije naroito zahtevna. @speva do visine od 90++ m. 3e podnosi mno%osuve i jako tope predee. /trada od poznih proenih mrazeva. /vetoju$iva je vona vrsta.Bo$re rezutate daje u reonima sa prosenim padavinama do ++ mm.Prema poo7aju nema

veike zahteve. 3e tre$a je %ajiti u du$odoinama i zatvorenim kotinama. 3ije veiki pro$iraprema zemjitu. Podzemna voda ne sme $iti via od '1', m.

/ta$o dosti7e visinu od 9 m pa i do ' m. oren prodire i do * m du$ine. Razvija irokopiramidanu ii zao$jenu krunu. @ zasadima 7ive 0+1+ %odina, a pojedinano i du7e. /tupajuu rod *10 %odine po sadnji.

Pupojci su prosti, isni ii cvetni. O$razovanje cvetnih pupojaka poinje krajem juna ipoetkom jua a zavrava se do poetka av%usta. >vet je hermafroditan (dvopoan), cvast jetit. >veta od poetka do kraja apria. Poznavanje vremena cvetanja je od veiko% znaaja zatoto je stranoopodna vrsta. Pod je monokarpna kotunica. Opraivanje se vri peama6

?eina sorti su stranoopodne, neke su samoopodne (stea, san$rst). Postoje i intersterine%rupe, (medjuso$no se ne mo%u opoditi). 8renje se mo%u opraivati i vinjama, ai jezametanje manje.

$odela %ori pre*a vre*en" cveanja:Ranocvetne! $ek tartarman, $er$ankova rana, majova rana, majska rana, primavera./rednjecvetne! kasinova rana, ionska rana.Poznocvetne! dro%anova 7uta, %ermersdorfka, am$ert.

Ra&*no-avanje:"o%u se razmno7avati semenom, izdancima i kaemjenjem. ako $i se iz$e%ao virus arke,u%avnom se kaemi na %enerativnu podo%u.

$odlo'e &a renj":0eneraivne podlo'e:

Divlja trenja-vrap%ara, ovo je naj$oja podo%a za trenju i vinju. -ma do$ar afinitet sa svimsortama treanja i vianja. Podesna je za visoko i pouvisoko sta$o. Dujna je podo%a, do$raza siikatna, aka, du$oka zemjita, dok na te7im zemjitima ne daje do$re rezutate.

Pitoma trenja1 do$ija se iz semena pitomih treanja. /rednje je $ujna i ima do$ar afinitet sasvim sortama treanja i vianja.

&agriva-raeljka, kao podo%a u o$zir doazi samo za jako propustjiva zemjita, kao to su!

krena, siikatna, kar$onatni ernozem, 7ivi pesak... "anje je $ujnosti.Ve'eaivne podlo'e:F19'291 srednje $ujna, i veoma rodne. Otporna je prema mrazu, ai je neto osetjivija naviroze.'adens(ill9+91 novija ve%atativna podo%a, proizvedena u ?edensviu u Gvajcarskoj./rednje

je $ujna i do$ro se o7ijava. Otporna je prema smootoini.&agriva-raeljka, postoje nekoiko ve%etativno izvedenih tipova raejke, proizvedeniho7ijavanjem zeenih reznica ii poo7enicama. /amo se ovi tipovi ponaaju dosta varija$ino,

pa se sto%a i mao koriste u proizvodnji.)olt1 '+1*+< manje $ujnosti od divje trenje.Gi*ela.

Sadnja i ra&*aci %adnje:

9*


14/30

3aj$oja je jesenja sadnja, ako se sadi u proee onda najkasnije do poovine marta./orte okaemjene na sejanac sade se redje, na divjoj trenji neto %ue (=01 m), a nama%rivu jo %ue (1=0 m), na kr7javijim podo%ama razmak je * m pa ak 09 m.

3e sade se sadnice starije od ' %odine. Lie se skrauju i koren potapa u ka. /adi se na du$ini

na kojoj je $ia u rasadniku.

3ajei o$ici krune su piramidana i pameta sa kosim %ranama. Orezivanje u rodu seo$avja u proee i sastoji se od proredjivanja %rana, iz$acivanja poomjenih i oteenih%rana, skraivanja %rana. Hetnja rezid$a se o$avja krajem jua i poetkom av%usta a sastoji seu ukanjanju vodopija, proredjivanju %rana, zameni i o$navjanju rodno% potencijaa,ukanjanju vika prirasta. 3e $ismo smei da o$avimo zeenu rezid$u ranije, jer se formiranovi porast koji do zime ne odrveni pa mo7e da izmrzne.

Aemjite se odr7ava u vidu edine, jaovo% u%ara, zastiranjem, %ajenjem uzrodica, zeeninimdju$renjem. /matra se da je naj$oja kom$inacija jaovo% u%ara i zeenino% dju$riva.

V(.NJARod! Prunus cerasus

Podnosi veike nadmorske visine, vee ne%o trenja i u po%edu zahteva prema kimi sina jetrenji. Bo$ro podnosi niske zimske temperature. @ cvetu je otpornija na niske temperature odtrenje. -ma skromne zahteve prema vodi (0++1++ mm). @speno se %aji na svim poo7ajima."o7e da uspeva skoro na svakom zemjitu. >vet je dvopoan kao kod trenje. >veta u dru%oji treoj dekadi apria. Opraivanje peama6

$re*a vre*en" cveanja dele %e na:Ranocvetne! rimorensi, maraska, oivet./rednjecvetne! majurka, aanski ru$in, hajmanova konzervna, majska vinja, montmorensi,kereka.Poznocvetne! keeris 90, krupna otova.

$re*a na+in" oplodnje:/amoopodne! majska vinja, hajmanova konzervna, aankski ru$in, montmorensi, rekcee,rimorensi, krupna otova. 3ajvie sorti su samoopodne.Beimino samoopodne! mo%u same da se oprauju, ai ne donose dovojnu koiinu roda,

majurka./amo$espodne (cvetaju, ai ne donose rod)! kereka.

?inja zri od 99. juna do *. jua.@ zasadima 7ivi '1*+ %odina. /tupa u rod u treoj %odini.

Ra&*no-avanje:/emenom samo u opemenjivakom radu.-zdancima se razmno7avaju majurka i o$ainska, zato to su na sopstvenom korenu.aemjenje je najei nain razmno7avanja.Podo%e su iste kao za trenju.

Priprema zemjita za sadnju kao kod trenje./adnja kao kod trenje.

90


15/30

Sore:?odee! reksee, hajmanova, keeris 90, umadinska,Pratee! o$ainska, severna, %orsemska, rimorensi.Hokane! meteor korai, aanski ru$in, otova vinja, hajmanov ru$in, keeris 9=.Perspektivne! ara, meteor, erdi $otermo, norstar. ujfertoka %rozdasta.

JE,0RASTE VONE VRSTE

2ESKAFam. DetuaceaeRod! >orIus

3ajznaajnije vrste! >. >ourna, >. Eveana, >. Emericana, >. >aifornica, >. Rostrata.

@speva do$ro na raziitim zemjitima. Aahteva kar$onatna zemjita z$o% formiranjapodova. Ph od =1C, *< humusa, '+1*++ ppm kaijuma i 9'+190+ ppm fosfora. -ma irokdijapazon uspevanja pa joj niske temperature nisu toiko znaajne. ?oi svetost, ai uspeva i uzaseni. 3e tre$a je pre%usto saditi. 3edostatak ai i viak vode u zemjitu i vazduhunepovojno se odra7avaju na rast i rodnost eske. Kesti povetarci korisni su z$o% opraivanja,ai suvi vetrovi u toku cvetanja isuuju 7i% tuka.Pod eske je oraica. /astoji se od spojno% omotaa (kupue), juske i jez%re.

$"poljci *o'" )ii:?e%etativni1 nastaju madari s istovima,>vetni1 formiraju rese, odnosno muku cvast,"eoviti1 naaze se du7 etorasta i na njihovom vrhu. -z njih se razvijaju madari sa istoviam i

7enskim cvetovima.

"uki cvetovi su u resama. od eske je izra7ena protandrija (ranije resanje).Proto%inija (ranije razvijanje 7enskih sponih or%ana), i homo%amija (istovremeno razvijanjemuke cvasti i 7enskih cvetova), su izuzetno retke.

Ra&*no-avanje:Na'ranje*! razvija povrinski korenov sistem, a meja eska i kaemjene na meju eskuimaju sr7nu 7iu./ve vrste eske o$razju $rojne izdanke iz korena, osim meije eske."atinjak se formira od prvokasnih sadnica od%ovarajuih sorti koje se sade u razmaku'+,= m. Aemjite mora imati *< humusa, *+ m% kaijuma, 9'190 m% fosfora, na du$ini od

0 cm. /adi se u jesen. @ martu idue %odine se prekrate na '1* cm iznad zemje. 8ek naredne%odine vri se na%rtanje zemje u dva navrata (krajem maja i poovinom juna). "atinjaktre$a povrinski o$raditi 1= puta, 91' pevjenja, 01 prskanja, '1* zaivanja. @ jesen se samatino% 7$una seku o7ijene sadnice eske. Aatim ih tre$a posaditi u rastio 91' %odine, potonisu do$ro% kvaiteta.(&danci*a! to je oiji nain razmno7avanja. -zdanci se u jesen upaju iz zasada koji je urodu. 3ajee se odmah prodaju, mada $i tre$ao da se dokouju u rastiu.Re&nica*a! vri se u va7nom supstratu, i uz pospeivanje fitohormonima. @ jesen seuzimaju zree reznice '1*+ cm, dr7e se u va7nom supstratu (pesku), do fe$ruara na 9+ c, dakausiraju a da ne ponu ve%etaciju. Aatim se prskaju fitohormonom i sade u prporite da seo7ie.

1i#ropropa'acijo*! kaemi se iskjuivo na meju esku i to kaem %ranicom.$roi&vodnja podlo'e:

9


16/30

/emenski materija meje eske skupja se u av%ustu sa matinih sta$aa. 3akon vadjenjaoraica iz kupua, sedi dorada i setva u rasadniku. /eje se u dru%oj dekadi okto$ra. @ martu

javja se korenak, a u apriu ii maju nadzemni deo. 3eophodno je vriti o$radu, pevjenje,navodnjavanje i prihranjivanje.

$roi&vodnja #ale* 'ran+ica:Proizvode se na matinim 7$unovima sorti koje rode 91' puta, samo da utvrdimo sortu.@jesen ii najkasnije u fe$ruaru seku se kaem %ranice i uvaju u hadnjaama na 910c.

Kale*ljenje la%#e i "&'oj %adnica:aemi se u rastiu krajem apria %ranicom (prosto en%esko spajanje, sedasto, na iseak).aemi se 9+19 cm iznad zemje, naj$oje na jedno%odinjim podo%ama, eventuanodvo%odinjim. /adnice su spremne za sadnju u jesen iste %odine.

$odi&anje &a%ada:Hesku tre$a %ajiti u vidu sta$aice, z$o% primene mehanizacije. O$ino se sadi 9 ii * %avne

sorte i '1* sorte opraivaa.8re$a $irati terene koji nisu u doini z$o% opraivanja vetrom.3ajpo%odniji su $a%i na%i$i sa C++ mm padavina. Prvo se vri krenje i ravnanje terena,zatim se rastura or%ansko i minerano dju$rivo i ore do 0 cm du$ine, podriva na 4+ cm.

3akon to%a se ravna tanjiranjem, onda se vri razmeravanje i kopanje rupa. /adnice se sade cm du$je ne%o u rastiu. Pre sadnje 7ie tre$a skratiti na '+1' cm i potopiti u ka. 3e vri sedju$renje u rupe. O$ino se vri zaivanje sa 9+ vode po sadnici. Razmak sadnje 0. m.

Bole%i! pepenica eske, $akteriozna pamenjaa, $akteriozni rak..eo+ine! enikov 7i7ak, eskina %rinja, enikova stri7i$u$a, eskina isna va, tetne stenice.

Aemjite se odr7ava u vidu jaovo% u%ara, edine, maa, mo%u se %ajiti i podkuture.Heska se o$ino oprauje u fer$ruaru, a opodnja je u maju. Arenje i sakupjanje enika jekrajem av%usta i poetkom septem$ra.

Sori*en:T"r%#e %ore! cvetaju protandrino.8om$u (opraivai! paaz, cosford)Paaz (opraivai! tom$u, impereae di tre$isonda, cosford)/ivri (opraivai! paaz, tonda $ianca, nocione, imperiae di tre$isonda)-mperiae di tre$isonda (opraivai! tom$u, paaz, tonda %entie romana)(alijan%#e %ore:

8onda %entie romana1opraivai! nocchione, daviana, cosford.8onda %entie dee an%he1 opraivai! cosford, haki d7in8onda di %iffoni1 opraivai! nocchione, tonda di $ianca, $arceona.

3occhione1 optaivai! tonda $ianca, mortarea, daviana, cosford.8onda $ianca1 opraivai!haki d7in, cosford"ortarea1 opraivai! tonda %entie, romana, cosford, daviana.A*eri+#e %ore:Baviana1 opraivai! haki d7in, cosford, contorta.Jnnis1 opraivai! am$ert crvenoisni, contorta, haki d7in.Hamsin%1 opraivai! haki d7in, ennis, contorta, am$ert crvenoisni.Duter1 opraivai! haki d7in, ennis, contorta,am$r crvenoisni.

RoIa1 opraivai! haki d7in, contorta, am$ert crvenoisni..pan%#e %ore:

9=


17/30

3e%ret1 opraivai! haki d7in, cosford.Darceona1 opraivai! daviana, mortarea, roIa.O%ale %ore le%#e:Hun%a di spa%na (en%eska sorta), opraivai! haki d7in, ennis, cosford."ervie de $oMier (francuska sorta), opraivai! comtorta, ennis, cosford, am$ert

crvenoisni.>osford (en%eska sorta), opraivai! am$ert crvenoisni, ennis, comtorta.-starski du%i1 opraivai! tonda %entie romana, davianaHam$ert crvenoisni1 opraivai! contorta, ennis, haki d7in.Purpurea maima1 opraivai! haki d7in, contorta, ennis, am$ert crvenoisni.>ontorta1 opraivai! am$ert crvenoisni, ennis, haki d7in.

$redlo' novo' %ori*ena le%#e &a na" &e*lj":Vode/e %ore! ennis, tonda %entie dee an%he, tonda %entie romana, tonda di %iffoni,istarski du%i.Opraiva+i! rimski, nocchione, haki d7in.

ORA4Fam. #u%andaceaeRod! #u%ans

3aj$oje uspeva u vino%radarskoj zoni. Aa poetak ve%etacije zahteva znatno vee sumetemperatura od dru%ih voaka, ai ipak zavisi od sorte. 3a uspevanje i rodnost najvie uticajaimaju mrazevi. Opasniji su kasni proeni od ranih jesenjih mrazeva. @ zavisnosti od to%atre$a $irati sorte sa raziitom du7inom ve%etacije. Orah je svetoju$iva $ijka. Po%oduju mu

va7na zemjita, ai mo7e da uspeva i u sunim reonima. Da%i vetrovi povojni su, jer seoprauje vetrom. /uvi vetrovi mo%u da isue 7i% tuka. #ako je osetjiv na za%adjenostvazduha. @speva na zemjitima raziete podnosti. Aahteva *< humusa, *+1+ m% kaijuma,9 m% fosfora i =1C ppm %vo7dja. @speva na zemjitima sa ph 0,1C, ai najvie mu po%oduje

ph 414,. Rodne sorte u punoj rodnosti (od desete do ezdesete %odine), radjaju 0+ k%2sta$u,ii preko 0 t2ha.

oren kod %enerativno razmno7enih sta$aa je $ujniji sa jae razvijenom centranom 7iom, ave%etativno razmno7ena sta$a imaju vie raz%ranat koren. runa mo7e $iti prirodna irezid$om stvorena. Rezid$om se najee stvara kotasta kruna sa *1 osnovnih skeetnih%rana.

$"poljci *o'" )ii:Ve'eaivni1 formiraju se u proee i eto jedne %odine a u dru%oj daju madare sa istovima.-spod njih se naaze suoice (rezervni pupojci). ?e%etativni su i spavajui pupjci koji su

prekriveni korom i 7ive dok 7ivi voka.0eneraivni1 formiraju se u maju i junu, kupasti su, a sedee %odine daju muku cvast(resu),i vie mukih cvetova.1eovii1 formiraju se na vrhovima jedno%odinjihj porasta i iz njih se naredne %odinerazvijaja porast sa vie istova i na vrhu 910 cveta, 7enska. Hoptasti su.

3ve1 orah je jednodoma $ijka sa razdvojenim poovima, cvetovi su jednoponi.

94


18/30

$lodje kotunica, sastoji se iz kapine, juske i jez%re. Hjuska se sastoji od dva simetrinatea, srasa avom. Hjuska je ispupena po avu, ispupenje se zove krio ava. @ jusci postoji

primarna i sekundarna pre%rada.

Sore ora!a:

5ranc"%#e! franket, pari7en, majet, ara, ferno, fernet.A*eri+#e! harti, pejn, ami%o, midend, cander.B"'ar%#e! ejnovo, drjanovski, d7inavski, povdivski.R"*"n%#e! si$ie ran, si$ie 00, djoadju =.1oldav%#e! kostju7enski, kor7ecuki, skinoski, kiinjevski, kaarakiO%ale po&nae %ore! jupiter, esterhazi -, sorento.

J"'o%loven%#e %ore " %ele#ciji:Rasna, srem sava, ampion, kasni rodni, tisa, ovar, ejnovo.Opraiva+i! %ejzenhajm 9*:, %ejzenhajm '9, jupiter.$er%pe#ivne %ore! ferna, fernet, seekcije 091:2C' i C2:*.

/adnice oraha se proizvode ve%etativnim putem, kaemjenjem. ;enerativnim putem sedo$ijaju samo podo%e koje se kaeme ('+++20).

(&)or erena:3e sme $iti zatvorena doina, z$o% mraza (mrazite), ni z$o% opraivanja. 3ajpo%odniji su$a%o na%nuti tereni, mo%u i severne ekspozicije z$o% kasnije% kretanja ve%etacije. 3aj$ojivino%radarski reoni. 3ajpoznatiji reon u Francuskoj u $izini ;reno$a (=+++ ha).

Pose krenja i ravnanja terena, izvriti podrivanje na 4+ cm, raz$acivanje dju$riva, oranje na+ cm. Aemjite mora da sadr7i *< humusa, *+ m% kaijuma, 9 m% fosfora, C19' m%ma%nezijuma, =1C ppm %vo7dja.

Orah 7ivi 9++19'+ %odina, pun rod se panira na +1=+ %odina. Aato se preporuuje u madomzasadu %ajiti medjukuture. Eko kao medjukuturu sadimo kajsiju pravac redova tre$a da $udesever1ju%, ako sadimo samo orah u istoj kuturi, u temena jedakostranino% trou%a i sakotastom krunom, pravac redova nema znaaja.

3a podnom zemjitu orah se sadi u temena jednakostranino% trou%a, stranice 99 m, razmakizmedju redova :, m. -zmedju dva oraha sade se po dve kajsije, a izmedju dva reda jedan redsamo kajsija.

3a srednje podnim zemjitima orah se sadi u temena jednakostranino% trou%a stranice9+m, izmedju sta$aa oraha po jedna kajsija. Red samih kajsija se sadi na razmaku od m.3a siromanijim zemjitima sadi su u temena jednakostranino% trou%a, stranice C1: m,odnos oraha i kajsije 9!9.

(&)or i ra%pored %ori:Anaajan je z$o% diho%amije (nejednako% sazrevanja muke i 7enske %ametofite), i z$o%otpornosti prema poznim proenim mrazevima. O$ino se sade 91' %avne sorte, i dve, $ojetri sorte opraivaa. Eko imamo tri opraivaa, onda od ta tri sta$a tre$a da imamo od svakesorte po jednu. 3aj$oja je jesenja sadnja. /krate se 7ie na '+1' cm, potope u ortocid ii ka.Bu$ina sadnje kao u rasadniku. Predu$oko posadjene sadnice kasnije prorode i sa$ije radjaju,

a pitko sadjene se mo%u osuiti z$o% pitko% korenovo% sistema. 3a pesku se sade oko 9+ cmdu$je.

9C


19/30

Aemjite se odr7ava u vidu jaovo% u%ara, edine, maa, tretirati her$icidima, %ajitipodkuture./tajanjak se unosi svake *10 %odine i to u kasnu jesen da ne $i produ7io ve%etacijui odmah se zaore.

O)li# #r"ne:Prvih %odina orezivanjem se formira kruna, /adnice se prekrauju u proee naj$oje na 9+cm (vea visina, manje tete od mraza, ai pri veoj visini de$a kasnije stupaju u rod i dajumanje prinose). O$ino se formira kotasta kruna, mo7e se ostaviti i do %rana. @ dru%oj%odini etorasti porasu i do 9+ cm, pa se u proee tree %odine prekrauju kako $i seizazvao %ranjanje. - narednih %odina etoraste tre$a prekraivati za N. "adari koji serazvijaju na ne7ejenom mestu ukanjaju se dok su zeeni. Eko ukanjamo de$je %rane re7e sekrajem marta 9+ cm od osnove, ostavi se nekoiko dana da se ocede sokovi, pa se patrjakukoni i presek prema7e kaem voskom.

JA0ODASTE VONE VRSTE

JA0ODAFam. RosaceaeRod! Fra%aria

?e%etativni deovi! koren, sta$o, stooni, ist.oren je jedno%odinji, a jedan nje%ov deo je vie%odinji. Liiast je i vro raz%ranat. Bosti7edu$inu +14+ cm, a najvei deo je u du$ini od 91'+ cm./ta$o jako kratko, ravanjem u nekoiko iz$ojaka formira krunu iz$ojaka1rozetu.

Hist se sastoji od isne drke sa 01 iski. 3eki istovi mo%u da prezime, to je znaajno jerutie na poveanje prinosa sedee %odine.>vetna drka je cimozna cvast.>vet mo7e $iti dvopoan (hermafroditan, sa mukim i 7enskim ponim eementima u cvetu), i

jednopoan! 7enski samo sa tukom, i muki samo sa pranicima.Pod je z$irna oraica. /r7 poda nastaa je od cvetne o7e, a sitne pojedinane oraice surasporedjene u pravinom nizu oko sr7i u vidu prstenova. 3a povrini su sitne semenke.

Solonesu nadzemni puzei izdanci koji su7e za ve%etativno razmno7avanje. Razvijaju se izpupojaka u pazuhu istova, od maja do kraja ve%etacije.

6ivi/i su $ijke koje se razvijaju iz adventivnih pupojaka stoona i su7e za ve%etativnorazmno7avanje.3jihovo o$razovanje ne tre$a dozvoiti u proizvodnim zasadima, jer iscrpjujumatinu $ijku.

@ naim usovima $okor ja%ode izmrzava na &9 do &9Cc, a ako postoji sne7ni pokrivamo7e da izdr7i i ni7e temperature. "o7e da se %aji na veikim visinama, do *+++ m.Aahteva veiku va7nost zemjita. ?oi podna, humusna zemjita (*10< humusa), va7nost4+1C+


20/30

$eriodi+no% " -ivono* ci#l"%":Period intenzivno% porasta ve%etativne mase! ako se posadi u eto, rod daje u iduoj %odini,ako se posadi u proee rod daje tek za %odinu dana.Period porasta i pune rodnosti! traje '10 %odine.Period smanjenja rodnosti i postepeno% u%inua $ijaka.

$eriodi+no% " 'odinje* ci#l"%":Period ve%etacije! kod nas traje od marta do okto$ra. Dokor poinje sa aktivnou pritemperaturi '10c. Prvo se razvija koren i ist. >vetanje poinje 91'+ dana po istanju. #a%odemo%u $iti! rano, srednje i pozno cvetne.

Opraivanje:"o7e $iti samoopraivanje i stranoopraivanje. Bominiraju samoopodne sorte. 3akonopraivanja doazi do opodnje. Aatim doazi do razvoja poda ja%ode, kod poznih sorti traje0 dana, kod ranih ' dana. O$razovanje staona se odvija od maja do septem$ra. Formiranjecvetnih pupojaka je so7en proces. #ednorodne sorte poinju da formiraju pupojke od

poovine septem$ra do poetka okto$ra (sorte kratko% dana). /tanoradjajue sorte formirajupupojke u toku cee ve%etacije (sorte du%o% dana).

$eriod &i*%#o' *irovanja:8raje 1= meseci. @ decem$ru (krajem), ja%oda izazi iz zimsko% mirovanja, i naazi se u

prinudnom mirovanju. 8o znai da pri poveanju temperature ona uazi u ve%etaciju. 8o jepraktino iskorieno u proizvodnji u zatienom prostoru.

Sore ja'ode:?ro rane! aanska krupna, favet, mis, eri%ou,/rednje rane! kortina, honoj, pokahontas, eris, totem,/rednje pozne! marmeada, esanta, zen%a1zen%ana, simfonija, derseekt,Pozne! pandora, pe%az, sea, idea,/tanoradjajue! seva, siskejp.

Ra&*no-avanje:0eneraivnoje retko i primenjuje se u opemenjivakom radu.Ve'eaivno!Bejenjem $okora! da $i se $okor do$ro razvio ukanjaju se cvetovi i podovi. Dokor se deiseenjem u jesen i mora da ima 19+ 7ia i '10 ista. Postoji opasnost irenja $oesti.aemjenjem! pri testiranju na zara7enost virusima.

Liviima! iz adventivnih pupojaka stoona se razvija sta$o sa iem i korenom1 7ivi. #edan$okor daje 9'19C 7ivia. 3e tre$a ih proizvoditi iz rodnih zasada.Razmno7avanje kuturom meristema.

Sadni *aerijal %e %vr%ava " +eiri 'r"pe:/upereitni1 oso$odjen od pato%ena,Jitni1 nastaje %ajenjem supereitno% u poju, i njime se zasnivaju rodni zasadi,/pecijani1 predstavja tro%odinju reprodukciju eitno% materijaa koji je posadjen umatinjacima i od nje%a se proizvode 7ivii,/tandardni1 nastaje od specijano% sadno% materijaa kojim su podi%nuti standardnimatinjaci. /ade se 7ivii, na razmaku '+, m, ukanjau se pupojci i podovi. Livii se mo%u

o7ijavati na samom mestu u matinjaku ii u pikiraitu. /tooni se mo%u pikirati (otkidati) isaditi u pripremjeno pikiraite (sa rozetom ista i maim 7iicama). Ovim nainom se do$ija

'+


21/30

vie 7ivia. Livii se vade odmah pose njihovo% formiranja. Po praviu vade se u jesen, a kodnekih sorti u juu i av%ustu. Eko se vade u proee ne preporuuju se za proenu sadnju, vese uvaju u hadnjai i sade u juu i av%ustu.Aasadi mo%u $iti amaterski, proizvodno1komercijani i o%edni.

Si%e*i 'ajenja:3a otvorenom prostoru zemjite mo7e $iti odr7avano u vidu jaovo% u%ara, maa (pokrivenoor%anskom materijom), ii pokriveno foijom. Foija je u prednosti u odnosu na kasinenaine jer povojno utie na vodni i topotni re7im, spreava rast korova, poveava prinos,u$rzava sazrevanje podova, podovi ne e7e na zemji, ne true, ne prjaju se, aka je $er$a i

$r7a6

@ zatienom prostoru (stakenici, pastenici), %de je poveana topota vazduha i zemjita,$oje sauvana va%a u zemjitu, ranije kretanje ve%etacije, ranije zrenje.

#a%oda se mo7e %ajiti intenzivno na jednom mestu najvie 0 %odine. 3e tre$a je %ajiti na

zemnjitu %de je ve $ia ja%oda ii pose kukuruza, krompira, paradajza, jer u zemjituostaju prouzrokovai verticiijuma. /adi se tokom cee %odine. /adnja u proee se ne

preporuuje jer u prvoj %odini nema prinosa6 Hetnja sadnja je naj$oje, od sredine jua dosredine av%usta, i to fri%o 7iviima (iz hadnjae). #esenja sadnja se ne preporuuje jer7ivii mo%u da propadnu od mrazeva, zato to se nisu do$ro ukorenii. 3e oekuje se znaajan

prinos sedee %odine. 3aj$oje je saditi 7ivie izvadjene iz matinjaka.

Ne'a po%le %adnje:Redovno zaivati, unitavati korove, odmah po primanju prihraniti azotom, ukanjati stoone,

jer usporavaju rast $okora, ja%odu posadjenu u jesen tre$a zatititi od mraza, o$inopokrivanjem.

Ne'a " rod":/kidaju se cvetovi u prvoj %odini samo kod vie%odinjih ja%oda. @kanjaju se stooni sa7ivia, ime se poveava prinos. @kanjaju se stari, oteeni, suvi, trui istovi nakon $er$e,ime se posti7e $r7i razvoj mado% ia. O$rada pitka do 1= cm.

1A2(NA

Fam. Rosaceae

Rod! Ru$us idaeus

L$unasta istopadna $ijka cvetnica. oren pitak 0+1+ cm. /ta$o sa iem %radi izdanak./ta$o je dvo%odinje. 3a podzemnim izdancima iz pupojaka se razvijaju novi madi izdanci.Histovi su spirano rasporedjeni, a u pazuhu jedno%odinjiih izdanaka razvija se jedan, dva iitri pupojka iz kojih se dru%e %odine razvijaju rodne %ranice. Oista u apriu, a istovi opadajuu okto$ru ii novem$ru. Hist se sastoji od *1 iski.>vetni pupojci se o$razuju kod jednorodnih sorti u septem$ru, okto$ru %odine koja prethodicvetanju./eme se razvija iz semeno% zametka koji se naazi u podniku tuka.

Pod je z$irna kotunica, sastoji se od veiko% $roja kotunica. Beovi kotunice su poko7ica,

meso poda i kotica. 3ajpoznatija naa maino%orja su na $rdsko1paninskom prostoru."aina je $ijka sunca. 3e podnosi zasenu ni pripeku. Aahteva veike koiine padavina ii

'9


22/30

navodnajvanje. /ne% titi od izmrzavanja. #aki, suvi i vro topi vetrovi su nepo%odni, dok su$a%i povetarci povojni. Po%odna du$oka, rastresita, poupropustjiva zemjita. 3epo%odnapitka, aka, krena, peskovita, kamenita, za$arena zemjita. 3aj$oje uspeva na nadmorskojvisini od *++1C++ m. Povojniji su severni poo7aji. Po%odni su tereni sa na%i$om, nikakoravnice.

Sore *aline:9.jednorodne %ore:Proizvodni zasadi! viamet, miker, tjuamin, %radina, pod%orina, skina.Perspektivne sorte! maahat, kjuikum, %en eta, titan.'7 dvorodne %ore:Proizvodni zasadi! heritd7i, otem $isPerspektivne sorte! poana, samet, orus *019+, d7oan skvaje.

$roi&vodnja %adnica:0eneraivnose koristi samo u opemenjivakom radu

Ve'eaivno!(&danci*a od pupojaka na podzemnim deovima u proizvodnim zasadima ii umatinjacima. /avremena proizvodnja o$avja se u matinjacima. -zdanci se sade sarazmacima '1', m izmedju redova i 0+1+ cm u redu. Rano u proee se skrate tako da iznadzemje ostanu '1* pupojka. @ jesen svaki posadjeni izdanak dae po '1* nova izdanka. Bo$rorazvijene izdanke tre$a povaditi i njima u jesen popuniti prazna mesta u matinjaku, a sa$eizdanke spaiti. /vi do$ro razvijeni izdaci se vade, trape, pakuju, kasiraju.Korenovi* re&nica*a! postavjaju se horizontano u pitke $razdice na du$ini 910 cm, i

pokrivaju zemjom. Razmak je 0+1:+9 cm.K"l"ra #iva7

$odi&anje &a%ada:"o%u $iti amaterski 9 ar, proizvodni vei od 9+ ari i o%edni ari.Aahteva ' m% kaijuma, troi jako veike koiine kaijuma.

Na+ini 'ajenja *aline:;ajenje u o$iku 7$unova sa kvadratnim ii pravou%aonim rasporedom $ijaka '1',919,'m. Retko se koristi.;ajenje u o$iku pantjike se danas dosta koristi. Rastojanje '1',+,'1+, m. Aa nason sekoriste $etonski ii $a%removi stu$ovi i ' reda 7ice na =+14+ cm i 9'+190+ cm.;ajenje u o$iku paira!

1 sadi se na rastojanju ','1',+,' m (zavisno od sorte),1 stu$ovi visine ', m, po$ijeni 4+1C+ cm u zemju, rastojanje m,1 dva reda 7ice na C+1:+ cm i 9+19=+ cm,1 izdanci se orezuju na 9=194+ cm tako da imamo '1* pupojka iznad %ornje 7ice,1 svaki izdanak se vezuje za 7icu,1 made izdanke tre$a ukanjati od proea do 9 dana pred $er$u.

-z matinjaka izdanci se vade u novem$ru (+ cm du%i, de$ei 41C mm, sa 1= 7ia du%ih 9+19 cm). Eko se ne sade odmah, uvaju se u trapu ii hadnjai. "aina se sadi zreimizdancima od novem$ra do apria, a popunjavanje sa zeenim izdancima u maju i junu.

''


23/30

Ne'a *lado' *alinja#a:"edjuredni prostor se o$radjuje rotofrezom a u redu motiicom. Posadjene izdanke orezati na'+ cm, odnosno '1* pupojka. O$avezno prihranjivanje i zaivanje. "adi izdanci maineostavjaju se da se so$odno razvijaju do jeseni. Eko se pored svako% posadjeno% izdankarazviju dva nova umereno $ujna izdanka sadnja je uspea, a rod za iduu %odinu je

o$ez$edjen.

Ne'a *alinja#a " rod":Jednorodne!1proredjivanje i vezivanje izdanaka maine. -zdanci u prvoj %odini rastu u visinu, u dru%oj seiz pupojaka formiraju rodne %ranice koje donose rod a zatim u%inu.@ apriu dru%e %odine,kada prodje opasnost od mrazeva, svi $oesni, sa$i, poomjeni, pre$ujni izdanci se ukanjudo zemje. @mereno $ujni se ostavjau za rod, vezuju uspravno za 7icu, ostavja se 14izdanaka po metru.1orezivanje se vri krajem apria na 9=194+ cm.1ishrana maine, troi najvie kaijuma, pa azota a najmanje fosfora. /vake %odine tre$a pitko

unositi stajnjak i minerana dju$riva.1ukanjanje madih izdanaka, u Eriju ukanjanje madih izdanaka sorte ?iamet do kraja majadao je izvanredne rezutate.1o$rada zemjita je pitka 14 cm, 01 puta %odinje.1unitavanje korova her$icidima.1navodnjavane najkorisnije u toku pune $er$e (kraj juna), pri kraju $er$e (sredina jua) i pozavretku $er$e (poetak av%usta).1ukanjanje starih izdanaka maine koji su donei rod.Dvorodne:Bonose dva roda, u jesen na vrhovima jedno%odinjih izdanaka prve %odine, i u eto dru%e%odine na dvo%odinjim izdancima.Bvorodne sorte su osetjive na niske temperature, pa se zato izdanci %aje samo jednu %odinu,donose rod, odstrane se, pa tako svake %odine

KU$(NA

Fam. RosaceaeRod! Ru$us fruticosus

upina je istopadna 7$unasta forma sa vie%odinjim korenovim sistemom i dvo%odinjim

rodnim izdancima.oren kupine se mo7e razvijati do 9 m du$ine z$o% e%a je kupinaotpornija na suu od maine./ta$o na se$i nosi vei $roj spirano rasporedjenih istova u ijem se pazuhu naaze pupojci./ta$o se sastoji iz nadzemno% i podzemno% dea. -z podzemno% dea kao i iz korena razvijajuse madi izdaci iz adventivnih pupojaka. @ proee izdanci iz$ijaju iznad zemje, a na

podzemnom deu i korenu formira se adventivni koren. 3adzenmni deo 7ivi dve %odine. @jednoj raste, a u dru%oj formira rodne %rane, donosi rod i sui se. @ prvoj %odini jedno%odinjiizdanci u pazuhu istova nose dva pupojka. -z %ornje se naredne %odine razvija %ranica, adonji su7i kao rezerva.Hist je so7en, neparno perast (*,,4,: iski).>vet je dvopoan (hermafroditan), cvetovi su %rupisani u cimozne cvasti.

Pod je z$irna kotunica, sastavjen od veiko% $roja monokarpnih kotunica.

'*


24/30

/orte kupine!prema nainu rasta! uspravno%, preazno% i puzee% rsta.Prema vremenu cvetanja! ranocvetne, srednjecvetne, poznocvetne.Prema krupnoi poda! sa sitnim, srednje krupnim, krupnim i vro krupnim podovima.Prema o$iku poda!sa okru%aastim, okru%asto1konusnim, konusnim i pouoptastim

podovima.

Prema vremenu zrenja! rane (sredina jua), srednje pozne, pozne (sredina av%usta).Prema $oji podova! tamnocrveni, svetocrveni, tamnocrni.

Vode/e %ore:Dek satin1 $ez $odji, sazreva poovinom jua, izdanci jaki i $ujni, otporna prema izmrzavajui 7utoj rdji.8ornfri1 $ez $odji, sazreva od kraja jua do poetka av%usta, izdanci $ujni, tra7i nason.Barou1 sa $odjama, poetak zrenja u prvoj poovini av%usta, mo7e se %ajiti $ez nasona,otporna na mraz i suu.Kiroki1 sa $odjama, izdanci $ujni i uspravni.

$rae/e %ore:/mutstem1 zri od poovine av%usta do kraja okto$ra. -zdanci $ujni, puzei, neophodan nason.

Sore lo#alno' &na+aja:Birksen tornes1 izdanci umereno $ujni i rodni.

$er%pe#ivne %ore:Kester tornes1 nema $odje, izdanci otporni prema niskim temperaturama.Qa tornes1 $ez $odji,92---2C41 domaa sorta (hi$rid),Kejn1 izdanci $ujni, uspravni sa $odjama,oman1 $ujni, rodni, uspravni astari.

Sore #oje %e jo "ve# 'aje na *anji* povrina*a:8ornes o%an, tornes ever%rin, d7inovka, $eji, $ojsen, e$oni kin%, edorado, himaaja.

$odi&anje i ne'a #"pinja#a:8re$a $irati topije krejeve i ju7ne ekspozicije. Aahteva va7na i humusom $o%ata zemjita.Aemjita sa visokim nivom podzemne vode, nedostatkom mikroeemenata, i sa visokimsadr7ajem >a, nisu po%odna za %ajenje kupine. ?etroviti tereni nisu po%odni za kupinu. @sunim reonima mo%ue je %ajiti samo uz navodnjavanje.

Ra&*no-avanje:;enerativno samo u nauno istra7ivakom radu.?e%etativno, u%avnom u proizvodnji!orenovim izdancima,orenovim reznicama,Pomou zreih reznica,O7ijavanjem vrhova reznica,uturom tkiva.

3eke sorte $ez trnja mo%u da o$razuju izdanke sa trnjem pa ih ne tre$a koristiti za daje

razmno7avanje.

'0


25/30

/adi se od novem$ra do marta. Pravovoremenom i pravinom sadnjom o$ez$edjujemozadovojavajuu rodnost ve u dru%oj %odini. Aemjite se ore do *+ cm, uz predhodnounoenje dju$riva. Aatim se tanjira. Banas se o$avezno koristi nason od drveta, $etona,metaa, pastike sa '1* reda 7ica. Raznak sadnje je ',1* 9,1' m.

Si%e*i 'ajenja #"pine "& na%lon:Qorizontani sistemi! nakon $er$e ukanju se dvo%odinji izdanci, a madi se razvode ipovijaju u jednom ii o$a pravca, na jednom ii vie redova 7ice./istem 7$una! sorte uspravnih i $ujnih astara, pri visini C+1:+ cm vri se zakidanje izdanaka,da $i se izazvao $ono %rananje. Pose $er$e ukanjaju se izdanci koji su donei rod. Pre

poetka ve%etacije, madari sa izdancima se skrauju do *+10+ cm. ;aji se $ez nasona.?ertikani sistem! neophodan nason, izdanci se vezuju uspravno.

Sadnja:/adi se na du$ini na kojoj su $ie u rasadniku. -znad zemje se ostavi patrjak du7ine '+ cm.

Re&id)a:?ri se skraivanje izdanaka na odredjenoj visini radi razvoja $onih %ranica. @ martu dru%e%odine $one %rane skratiti na *10 pupojka radi stvaranja rodnih %ranica. Pose podonoenjadvo%odinje izdanke ukoniti. od 7$unova se ostavja *10 izdanka, kod puzeih 01=. 3esmemo vriti du$oku o$radu z$o% pitko% korena, ne du$je od 9+ cm6

Bole%i:3arand7asta rdja (kineoa), ju$iasta pe%avost (didimea), pe%avost ia, antraknoza,pepenica izdanka, venjenje izdanka, siva true7 podova, rak korena.

.eo+ine:"ainina $u$a, stakokriac, mainin rediar, mainin prstenjar, mainina muva %aica, veikimajski %undej.

R(B(,2AFam. ;rosuarisaceaeRod! Ri$es

?ie%odinja, 7$unasta, istopadna vrsta $ijaka. L$un 7ivi 91'+ %odina, a pojedinana sta$au okviru 7$una 19+ %odina. Prorodi u '1* %odini, daje prinose =14 t2ha. Pupojci mo%u $iti

drvni, isni i meoviti. Prema mestu %de se naaze deimo ih na prizemne (daju nova sta$a) ipupojke %rananja (daju $one madare).

>vet je hermafroditan. >vetovi su %rupisani u cvasti. Pod je reativno sitna $o$ica. Dojapoda je crna, crvena, $ea ii 7uta.

Ra&*no-avanje:,eleni* ra&nica*a7,reli* re&nica*a! reznice se uzimaju od zdravih i neoteenih jedno%odinjih %rana (=1Cmm de$jine). Bu7ina reznice '+ cm. Reznice se o7ijavaju u jesen ii rano proee. @ toku%odine prporite se dju$ri. Razmak izmedju redova C+1:+ cm, izmedju reznica 9+19 cm.

Priikom prporenja iznad zemje se ostavjaju dva pupojka.

'


26/30

Na'ranje*! tako to se u proee sta$a skrate na 14 cm, a u junu novonastae madicena%rnemo zemjom.

Sore crne ri)i&le:Aa proizvodne zasade!

?odee1 $en omond, $en nivis, $ek rivord, tenah, d7ema.Pratee1$odvin, sive%iter, vein%ton , kotsvod kros./orte od okano% znaaja! rozenta, rudknop, danijes septem$ar.Perspektivne sorte! $en oder, $en mor, $en sarek, eva, oje$in, vioa, rekord, 924.

Sore crvene ri)i&le:Aa proizvodne zasade!?odee! hajnemans rotespatese, detvan, tatran, red ejk,.Pratee! premijerHokano% znaaja! jonder van tets, rondom, dipoma.Perspektivne sorted! osan, rotet, stanca.

,e*ljie:ne od%ovaraju joj na%nuta, suna i topoti izo7ena zemjita, ph ,14. Po%oduje joj prohadnai va7na kima. Reativno otporna prema mrazu pa se mo7e %ajiti na veim visinama =++14++m.

(&)or i pripre*a &e*ljia:Eko je na zemjitu $io zasad nekih sta$aica, onda tre$a '1* %odine %ajiti ratarske kuture,

pa tek onda ri$izu. Aemjite se ri%ouje na 0+1+ cm./adi se krajem okto$ra sa razmakom sadnje *919,' m. /adi se mao du$je ne%o u prporitu,da $i se sedee %odine iz adventivnih pupojaka razvio to vei $roj sta$aa. Ri$iza se %aji upairskom sistemu. Pravac redova u $rdskim predeima sever1ju%, u ravniarkim predeimaistok1zapad.

JU6NO VOE

1AS2(NAFam. OeaceaeRod! Oea europeae

"asina je zimzeeno drvo, kod nas se %aji u primorju. 3ajvei proizvodjai su Gpanija,-taija, ;rka, 8urska. Radja na jedno%odinjim %ranicama. >vetovi se naaze na resama,koje u dru%oj poovini apria izrastaju iz pazuha istova. Rod je osi%uran kada zametne 91'veta krajem maja i poetkom juna. Aahteva prosene %odinje temperature od 9' do'9c. Podnosi minimano &9c, a maksimano 4c.

3e podnosi du%otrajne kie i previe va7an vazduh u toku eta. @ aridnim podrujima ipak semora navodnjavati, a kritini periodi su! fe$ruar (poetak pupjenja), ju (pose opodjenja).Aahteva veiku koiinu svetosti. Aato se sadi na veikim razmacima (C190 m).

3aj$oje uspeva na podnim i du$okim krenim zemjitima, ( sa 9C< >a>O*), a ne podnosi

kisea, nepropusna i movarna zemjita. @ veoma podnim zemjitima masina je previe

'=


27/30

$ujna, pa manje radja, randman uja je manji, kvaitet sa$iji. oren joj ne ide du$oko, vie serazvija u stranu, ak i kod sejanaca.

Aa masinu je neophodan opraiva.Razmo7ava se kaemjenjem divjih masinki na sejanacpitome masine, i to okuiranjem na $udni pupojak u maju. Od ve%etativnih naina

razmno7ava se zeenim reznicama.

Pre sadnje masine zemjite tre$a du$oko o$raditi i zasejati neku e%uminozu. /adi se uokto$ru. Baje pun rod pose ' %odina. @ -taiji se primenjuju 8oninijev i Raventinijevuz%ojni o$ik. od 8oninija svaka skeetna %rana predstavja samostanu piramidu a ima ih doosam. E kod Raventinija *10 %rane. "o7e se formirati u o$iku po$ojane piramide ii kose

pamete.

Bju$renje i $ri%a o vodi u zemjitu u toku ve%etacije mora $iti %avna, kao i zatita od $oeti itetoina.

Sore:O$ica, do$rica, sitnica, 7utica, evantka, astavka.

3(TRUS( 8A0RU1(9Fam. RutaceaeRod! >itrus

>itrusi imaju neke specifinosti, $iooke oso$ine po kojima se razikuju od ostaih voaka.Rast madica je cikian, smenjuju se periodi aktivnosti i neaktivnosti. am$ijum postaje

aktivan u proee i ta nje%ova aktivnost traje ceo proee i eto. Aato se okuiranje mo7e vritiza svo to vreme. -ntenzitet rasta zavisi od vode, temperature, stanja ishrane. oren rasteizmedju dva cikusa rasta sta$a.

@ pazuhu istova mo7e da se razvije jedna ii vie ve%etativnih %ranica, sa jednim ii viecvetova ii spavajuih pupojaka. Po strani %ranice mo7e da se razvije trn. -z pupojaka serazvijaju madari i na njima cvetni %rozdovi. >vet je dvopoan, veina sorti je autofertina(samoopodna).

Proredjivanje nije potre$no jer viak podova sam opadne. @ fazi cvetanja i zametanjapodova voda im je najpotre$nija. Otpornost prema niskim temperaturama, najvea kod

mandarine, zatim %rejpfrut, narand7a pa najosetjiviji imun. >itrusi su zimzeeni i imajujednu fazu zimsko% mirovanja i to vro kratku, kada su sa$o otporni na niske temperature.Aahtevaju dosta vode u etnjim mesecima.3e voe krena i %inovit zemjita, a ostaa imu%avnom od%ovaraju. Ph do 01C, najpovojnija je ,1=.

Razmno7avaju se kaemjenjem (najee okuiranjem), poo7enicama, reznicama i semenom.Aa podo%e se koristi %orka narand7a i poncirus. Poncirus je otporniji na niske tempreature i

$eskrena, du$oka, auvijana zemjita.

Pri podizanju zasada mora se o$aviti ri%oovanje zemjita na +14+ cm du$ine, o$avezanzatitni pojas. "andarina se sadi na razmaku ** ii *0 m, imun i narad7e 00,0 m.

3eophodno je navodnjavanje kod nas jer zahtevaju veiku va7nost zemjita, i to pose$no uproee i poetkom eta. O$rada u ve%etaciji na du$ini 419+ cm. Jkspoatiu se oko 9 %odina.

'4


28/30

/orte mandarine! uniju (sazreva veoma rano u dru%oj poovini okto$ra, u kvaitetu zaostajeza dru%im mandarinama, ai za nas je va7na njena veika otpornost na niske zimsketempertature), havana (kvaitetnija od uniju), dansi ( rano sti7e i o$ino radja, manje otpornana niske temperature od uniju), kementina.

/orte imuna! mesear, is$on, heureka, domai krupni, %rozdasti./orte narad7e! vain%ton nejve, domaa 7uta, portu%aska 7uta.

Rezid$a! odr7ava se i o$navja 7$un na visini +19+ cm, tako da se prvo ukanjaju starije%rane ( preko * %odine), a ostavjaju jedno, dvo i tro%odinje.

-?-Fam. EktinidiaceaRod! Ektinidia

ivi je vie%odinja puzavica. oren ve%etativni se naazi u povrinskom soju (*+10+ cm),%enerativni neto du$je. 3e%uje se samo dva do tri sta$a iz korena, i %aji se o$avezno uznason. "adice aktinidije se razvijaju iz ve%etativnih pupojaka, redje iz spavajuih. "o%u

$iti ve%etativne (poseduju samo isne pupojke) i meovite (rodne %rane).

Pupojci mo%u $iti drvni (daju madice sa istovima), i meoviti (madice i cvetovi).Bvodoma je $ijka (postoje muke i 7enske $ijke). Pod je z$irna $o$ica.

,e*ljie! naj$oja su aka, strukturna i du$oka zemjita sa dovojno kiseonika. 3e podnosivisok sadr7aj krea (preko 0,


29/30

aemjenjem1 prostim spajanjem, en%eskim spajanjem, na iseak i na spavajui pupojak nasejanac aktinidije.

$odi&anje &a%ada:3e preporuuju se tereni izo7eni jakim vetrovima, sa ekstremno niskim temperaturama i

poznim proenim mrazevima. 3akon ienja i ravnanja terena, vri se ri%oovanje 4+1C+ cm,i kacifikacija ako je potre$no. /adi se u jesen u topijim, a u proee u hadnijim predeima.Eko se stajnjak u$acuje u rupe ne sme doi u dodir sa korenom. Pravac redova sever1ju%.Rastojanje sadnje! 0 ii . Odnos mukih i 7enskih $ijaka 9! do 9!:. za aktinidijuneophodna je potpora koja zavisi od uz%ojno% o$ika (kontrapair, per%oa, dvojna per%oa,tune). Rezid$a sina rezid$i vinove oze. O$rada u ve%etaciji 9+19' cm u du$inu. Baje

prinose '1*+ t2ha.

KAK(

;aji se u #apanu, ini, oreji a ima %a i kod nas.Histopadno je drvo, dosti7e visinu do 9' m, i starost do 9++ %odina.Podovi su sini podovim paradajza i narad7e, sa crvenonarand7astom $ojom poko7ice./azreva od av%usta do okto$ra. -ma pitak korenov sistem.Razmno7ava se okuiranjem na B. Hotus i B. ?ir%iniana od apria do poovine septem$ra na

$udni i na spavajui pupojak.

>vetanje kao kod dunje! najpre se razvija rodna %ranica koja potom cveta. A$o% kasnije%cvetanja ne pode7u opasnosti od poznih mrazeva. "o7e da donosi podove i $ez opraivanja,ai opraivanje tudjim poenom donosi mno%o vei rod.

Preporujivi uz%ojni o$ici su kosa pameta i po$ojana piramida. Razmak sadnje 1=01m.

Sore *o'" )ii:?arija$ine1 iji ukus zavisi od to%a da i su opodjene ii nisu, ako su opodjene mo%u se jestiodmah, ako nisu jedu se tek kad ode7e.onstantne1 njihov ukus je uvek opor.Destaninske1 u njihovom mesu nema tanina.

od nas se %aje sedee sorte! kiro1kaki, kostata, mazei, nujkama, tamopan.

BANANA

Fam. "usaceaeRod! "usa (stvaraju izdanke iz korena, koji zauzimaju mesto sta$a, odumro% pose

podonoenja, mada se razmno7ava i semenom, cveta prve %odine pose sadnje).Rod! Jnsete ( ne postoje $azani izdanci, razmno7ava se iskjuivo semenom, cvetaju 1C%odina nakon sadnje).

@speva u tropskom pojasu, od *+ stepena /;G do *+ stepena #;G, tamo se smenjuju suva iva7na sezona./uva ne $i tre$aa da traje du7e od tri meseca. Qadno vreme i sua usporavaju

rast. #edan ist zimi i etiri eti formiraju sta$o. Eko su zimske temperature niske cvet se ne

':


30/30

mo7e razviti, ako se pod ve razvio, nee uspeti da dozre (ii e $iti odo7eno dozrevanje).8emperatura se u kritinom periodu mo7e podii za '10c, dimjenjem.

Od%ovara joj auvijano ii reno zemjite, do$ro drenirano, vie kiseo, sa ph do . ;de sevoda zadr7ava potre$na je drena7a, a %de je sua potre$no je navodnjavanje.

/ve $anane daju podove, ai u nepovojnim usovima sredine ne cvetaju. Potre$no je 9'meseci $ez mraza da $i podovi sazrei (jedne jeseni cvetaju, a naredne sazreva pod).@ naim usovima je nemo%u uz%oj (potre$no 9c). /ve vrste su monokarpne tj. svakiizdanak umire pose cvetanja i podonoenja. 8ra7e puno vode i jako dju$renje tokomve%etacije. >vast iz$ija iz centra sta$a, purpurno du%ujasti izrataji.>vetovi rastu iz sredine,raziitih su poova, ai se naaze na istoj $ijci. >vetovi u du%im redovima oko cvetne ose,

$rakteje okru7uju svaku %rupu cvetova. /poja ju$iast, iznutra crven. 19+ donjih redova su7enske cvasti, zatim nekoiko hermafroditnih, i na vrhu muke.

/ta$o nije drvenasto, ne%o je pseudosta$o, visine =14, m, izrasta iz podzemno% rizoma,

sastoji se od usko sepjenih osnova istova. Hist je spirano rasporedjen, 019 istova, ovanoeiptini (90 m).8aka rasta se naazi na osnovi zadnje% iz$aeno% ista, koji su inae veiki iesto popreno rascepkani to je prirodna zatita od vetra. Histovi odumiru ve na prvomakem mrazu.

Pod1 madi podovi iz%edaju kao zeeni prsti, svaki red podova ini aku $anane. Droj akazavisi od sorte.

"usa Da$isana1 pod sa semenom, ai su $ijke otporne na $oesti.

posebno vocarstvo doc

Documents