Sorte voćaka

U okviru pomoloških proučavanja u Instituta je do sada ispitano, ili je u postupku ispitivanja 750 sorti jabuka, 370 sorti krušaka, 280 sorti šljiva, 150 sorti kajsija, 80 sorti trešanja, 60 sorti višanja, 30 sorti leske, 75 sorti i selekcija oraha, 140 sorti jagoda, 45 sorti malina, 35 sorti ribizle, 20 sorti kupine, 6 sorti borovnice, 11 sorti ogrozda. Ispitivane su i brojne nove introdukovane podloge.

Stvoreno je 35 sorti raznih vrsta voćaka, a pred priznavanjem je 15 najboljih hibrida. Novostvorene sorte i hibridi su poznate i priznate u našoj zemlji, kao i u inostranstvu. Tako su neke sorte šljiva (stvoreno 14 sorti šljiva), Čačanska rodna, Čačanska lepotica, Čačanska najbolja i Valjevka sa ekskluzivnim pravom razmnožavanja ušle u sortiment razvijenih evropskih zemalja. Takođe su zbog izuzetnog kvaliteta zaštićene i sorta jabuke Čadel, kao i višnja Šumadinka. Veoma atraktivna je i nova sorta kupine Čačanska bestrna.

 

JABUKA

ČAČANSKA POZNA

Stvorena je ukrštanjem sorti Starking x Jonathan. Priznata je kao sorta 1971. godine.

 

ČADEL

Stvorena je ukrštanjem sorti Golden delicious x Jonathan. Za novu sortu priznata je 1984. god.

   

KRUŠKA

TREVLEK

Stvorena je ukrštanjem Trevuške (Precoce de Trevoux) sa Lektijerkom (Le Lectier) 1965. u Institutu za voćarstvo u Čačku, a priznata za sortu 1984.

ŠAMPIONKA

Stvorena je ukrštanjem Druardove Maslovke (President Drouard) sa Viljamovkom (William's) 1952. godine.

   

JUNSKO ZLATO

Stvorena je ukrštanjem Trevuške (Precoce de Trevoux) sa Julskom Dekantkinjom (Doyenne de Juillet) 1963. godine u Institutu za voćarstvo u Čačku. Priznata je za sortu 1978. godine.

ŽILAVKA (X/27) *

Stvorena je ukrštanjem Druardove Maslovke (President Drouard) sa Pariskom Groficom (Comtesse de Paris) 1970. u Institutut za voćarstvo u Čačku.

   

DUNJA

MORAVA

Stvorena je ukrštanjem sorti mamutova (Reans Mamouth) i leskovačke 1967. god. u Institutu za voćarstvo u Čačku. Za sortu priznata 1987.god.

 

   

ŠLJIVA

ČAČANSKA RANA

Nastala je 1961. godine ukrštanjem Wangenheims Fruhzwetsche i

ČAČANSKA LEPOTICA

Nastala je 1961. godine ukrštanjem Wangenheims Fruhzwetsche i

Požegače. Za sortu je priznata 1975. god. Požegače. Priznata je 1975, a zaštićena 1991. god.   

ČAČANSKA NAJBOLJA

Stvorena je ukrštanjem Wangenheims Fruhzwetsche i Požegače 1961. godine. Za sortu je priznata 1975., a zaštićena 1991. godine.

ČAČANSKA RODNA

Nastala je ukrštanjem Stanley i Požegače 1961. godine. Za sortu je priznata 1975, a zaštićena 1991. godine.

   

ČAČANSKI ŠEĆER

Stvorena je ukrštanjem Agen 707 x Pacific 1961. godine. Priznata je za sortu 1975.

JELICA

Nastala je ukrštanjem Požegače i Kalifornijske plave (California Blue) 1966. godine. Ispitivana je pod oznakom I/4 CK. Za sortu je priznata 1986.

   

VALERIJA

Postala je ukrštanjem Hall x Ruth Gerstetter 1970. godine. Ispitivana je pod oznakom XXXVIII/50/70: Za sortu je priznata

VALJEVKA

Stvorena je ukrštanjem Agen 707 x Stanley 1959. god. Ispitivana je pod oznakom I/6 ZDR. Za sortu je priznata 1985. a zaštićena 1991. godine.

1986. godine.   

BORANKA

Dobijena je ukratanjem sorti Kalifornijska plava (California blue) x Rut geršteter (Ruth Gerstetter) 1964. godine, a za sortu priznata 2004. godine.

POZNA PLAVA(Sinonim: Čačak Spate)

Stvorena je 1980. godine samooplodnjom sorte Čačanska najbolja. U saradnji sa Klausom Ganterom zaštićena je na području Evropske Unije pod nazivom Čačak Spate, a za sortu je priznata 2008. godine.

   

KRINA

Dobijena je ukrštanjem sorti Vangenhajmova (Wangenheims Fruhzwetsche) x Italijanka 1977. godine, a za sortu priznata 2005. godine.

MILDORA

Dobijena je ukrštanjem sorti Large Sugar Prune x Čačanska lepotica 1980. godine, a za sortu priznata 2004.

   

TIMOČANKA

Dobijena ukrštanjem sorti Stenlej (Stanley) x Kalifornijska plava (California blue) 1964. godine, a za sortu priznata 2004. godine.

ZLATKA

Dobijena je ukrštanjem sorti Large Sugar Prune x Žuta Butilkovidna, a za sortu je priznata 2008.

   

BRESKVA

JULIJA

Nastala je u Institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem Redhevena i Collinsa. Ukrštanje je obavljeno 1970. godine. Ispitivana je pod oznakom No XIII/81 BR. Izdvojena 1975, a za sortu priznata 1986.

ČAČAK

Nastala je ukrštanjem Veterana i Early Easta 1963. godine. Ispitivana je pod oznakom No III/53/63. Za sortu je priznata 1975.

   

DORA

 

Nastala 1966. godine ukrštanjem Elberte i Srpingtime. Izdvojena 1970. i ispitivana pod oznakom No VIII/43 Duš. Za sortu priznata 1986. godine.   

KAJSIJA

ČAČANSKO ZLATO*

Iz generativne populacije domaće kajsije izdvojena klonskom selekcijom 1952. godine.

ČAČANSKA PLJOSNATA*

Stvorena je 1952. godine jednostrukom hibridizacijom sorti domaće samonikle kajsije i madjarske najbolje. Za sortu je priznata 1975. godine.

   

TREŠNJA

ASENOVA RANA

Nastala je ukrštanjem Droganove žute (Drogan's Yelow) sa Majovom ranom 1974. godine

ČARNA

Stvorena je ukrštanjem sorte Majova sa sortom Šeken Bigaro (Shrecken Bigarreau) 1974. godine u Institutu za voćarstvo u Čačku a za sortu je prizanta 1988. godine.

   

VIŠNJA

ČAČANSKI RUBIN

Stvorena je 1960. godine ukrštanjem sorti Šezemorelo (Shasse Morello) i Kereške (Koroser Weichsel). Priznata za sortu 1973. godine.

ŠUMADINKA

Stvorena u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku 1969. godine ukrštanjem sorti Kereške (Koroser Weichsel) i Hajmanove Konzervne (Heimann's Konservenweichsel). Za sortu je priznata 1984. godine.

   

ORAH

IBAR*

Izdvojen tip klonskom selekcijom iz prirodne populacije u dolini reke Ibar, u selu Progorelici, 1969. godine

OVČAR*

Izdvojeni tip klonskom selekcijom iz prirodne populacije u selu Pakovraću na padini planine Ovčar, čije ime nosi. Selekcionisan je 1969. godine.

   

VUJAN*

Ovaj tip je izdvojen klonskom selekcijom iz prirodne populacije u selu Prislonici ispod planine Vujan, čije ime i nosi. Selekcionisan je 1969. godine.

 

   

JAGODA

ČAČANSKA RANA

Stvorena je 1968. Roditelji su: Surprise des Halles x 45/7.

ČAČANSKA KRUPNA

Stvorena je 1968. godine. Roditelji su: Surprise des Halles x 45/7.   

45/7

Nastala je 1959. godine u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku. Roditelji su: Talisman x Mecherauchs Fruhernte. Priznata je 1966. godine za novu sortu.

 

   

MALINA

KRUPNA DVORODA

Roditelji su Malling Exploit x Rubin. Priznata je za novu sortu 1973. godine.

GRADINA

Roditelji su Malling Exploit x Rubin. Priznata je za novu sortu 1973. godine.

   

PODGORINA

Roditelji su Rote Wadenswiler x Latham. Testirana je pod imenom čačanska 17/10/62 i priznata za novu sortu 1980. godine.

 

   

KUPINA

ČAČANSKA BESTRNA

Roditelji su Dirksen Thornless x Black Satin. Ukrštanje je izvedeno 1984. godine, a priznata je 1987. godine.

 

   

CRNA RIBIZLA

ČAČANSKA CRNA

Dobijena je 1980. godine slobodnom oplodnjom sorte Malling Jet, a selekcionisana je 1984. godine.

 

      * Nisu priznate za sorte

 

Kod Komisije za priznavanje u toku je postupak za priznavanje sledećih hibrida:

2 šljive: VI/28/81

4 višnje: XII/57, II/40, II/23, III/31

1 kruška: 10/27

Komisiji za priznavanje biće prijavljeni sledeći hibridi:

2 šljive: XIV/21, 3/262, 6/56

1 kajsija: 4/81

3 jabuke: J 7/2, J 15/22, J 9/22

1 jagoda: III/2/86/88

Učesnici na I simpozijumu o šljivi Srbije sa međunarodnim učešćem. 28-31. 08. 2006

Saopštenja prezentovana na I Simpozijumu o šljivi Srbije

Uvodni referati

S. Milenković et al.Sadašnje stanje i perspektive razvoja šljivarstva Srbije

G. Živkov 

Šljiva i Srbija - Tradicija / Mit / Posao / Šansa

Sekcija I

A. ZhivondovBiometric Studies of Plum - Apricot Hybrids (P. domestica x A. vulgaris)

Đ. Božović, V. JaćimovićHemijski sastav ploda genotipova džanarike (P. cerasifera Ehrh.) sa područja Gornjeg Polimlja

G. Paunović, P. LučićMorfo - fiziološke karakteristike selekcionisanih vegetativnih podloga za šljivu

H. B. JacobPlum Breeding Worldwide

E. Mratinic et al.Biološke osobine sorti šljive kombinovanih svojstava

D. Ogašanović et al.Pedeset godina oplemenjivanja šljive u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku

D. Ogašanović et al.Uticaj vegetativnih podloga na bujnost i rodnost sorti domaće šljive (P. domestica L.)

Sekcija II

Đ. Ružić et alPrimena savremenih in vitro metoda kod vrste roda Prunus L.

Đ. Ružić, T. LazićRazvijanje protokola za brzo razmnožavanje šljive (P. domestica L.) mikropropagacijom in vitro

M. Kuzmanović et al.Ispitivanje progamne faze oplodnje kod šljive cv Čačanska lepotica

T. Lazić et al.

Uvođenje nove podloge za šljivu Ferely Jaspi, u proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala , metodom mikropropagacije in vitro

Sekcija III

Z. Čmelik et al.Rast i rodnost šliva Felsina, Top i Elena

I. Glišić et al.Utrošak vremena za formiranje uzgojnog oblika kod nekih sorti šljive gajenih u gustoj sadnji

I. Glišić, T. MiloševićUticaj uzgojog oblika na rodni potencijala Čačanske rodne u drugoj i trećoj godini po sadnji

V. Komnenić et al.Mehanizovana rezidba šljive

I. Botu et al.New Plum Rootstocks Intended for Intensive Plantings

M. Rakićević et al.Rodnost Čačanske lepotice i Stenleja (Stenly) u gustoj sadnji

S. Milenković et al.Uvođenje sistema sertifikacije u proizvodnju sadnog materijala šljive u Republici Srbiji

R. Miletić et al.Uticaj padavina i navodnjavanja na pomološko-tehnološke i produktivne osobine plodova cv šljive

Sekcija IV

S. Paunović, D. OgašanovićDosadašnji rezultatu Centra za voćarstvo i vinogradarstvo na proučavanju i rešavanju problema šarke

M. Stević et al.Iskustva u eksperimentalnom suzbijanju M. laxa

V. Gavrilović, S. Živković

Karakteristike bakterija roda Pseudomonas izolovanih iz obolelog tkiva šljive

Sekcija V

M. Janković, S. StevanovićPakovanje šljiva u modifikovanoj atmosferi - MAP

M. Kandić et al.Ispitivanje kinetike procesa sušenja šljive

E. Mratinić - NenadovićPogodnost autohtonih sorti šljive (P. insititia L.) za proizvodnju rakije

N. Nikićević, V. TešovićAromatični sastojci šljive Požegače i rakije šljivovice

P. Tupajić et al.Kakvoća rakija proizvedenih od šljive (P. domestica) cv Elena, Topa i Felsina

B. Popović et al.Uticaj izazivača alkoholnog vrenja kljuka šljive bez koštice na kvalitet šljivovice

B. Zlatković et al.Proizvodnja pase od sušenih šljiva

Ostalo

Skupština Naučnog voćarskog društva SCG

Okrugli sto

Sponzori

Agrobanka A. D. Beograd

Dunav osiguranje