vocarstvo sa neta

7/28/2019 Vocarstvo sa neta

1/18

Vocarstvo

Ova tema je vezana za Vocarstvo pod forumom Bata i Vrt, i deo je foruma MajstorskaRadionica

LinkBack

Opcije Teme

Pretrai Temu

Oceni ovu temu

Prikaz

1.

Nostradamus

Registrovan odAug 2009

LokacijaStari RasPostova14.750

2. Dodatne Informacije

#1 Vocarstvo 12-01-2012 06:11

Borovnica sve interesantnija U Srbiji su se pored sljivika imalinjaka pojavili i neki drugi zasadi. To su zasadi visokozbunaste

borovnice( Vaccinium Corymbosum ) koja je poznatija pod imenom"Americka borovnica" jer su Amerikanci pioniri u proizvodnji iselekcionisanju gotovo svih sorti koje se danas gaje u svetu.

Borovnica je po mnogo cemu specificna biljka. Pripada grupi jagodastih vocaka iveoma je znacajna i korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda.Plod ima veoma visoku biolosku vrednost, koristi se u borbi i sprecavanjunastanka raznih bolesti. Vrlo je malo iskoriscena u odnosu na mogucnosti koje

pruza. Tokom poslednje decenije dolazi do veceg interesovanja kako zapotrosnju tako i za njenu proizvodnju.
http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html#post901413http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html#post901413


2/18

Zahvaljujuci povoljnim prirodnim uslovima poljoprivredni proizvodiproizvedeni u nasoj zemlji po kvalitetu su u samom svetskom vrhu i kao takvinalaze svoje mesto na probirljivim trzistima razvijenih zemalja, pa je tu nasasansa i u proizvodnji borovnice. Plod borovnice je veoma ukusno i cenjenovoce. Ima visok sadrzaj secera, ukupnih kiselina, antocijanina, minerala,

vitamina, itd. Energetska vrednost borovnice je niska, svega 60 kcal u 100 gploda tako da je pogodna u raznim dijetama. Najkorisnija je u svezem stanjuali se koristi i u zamrznutom stanju ili u obliku raznih preradjevina kao sto sumarmelade, vocni jogurti, sokovi, zelei, slatka, kompoti i dr.

Konzumiranje borovnice doprinosi prevenciji i lecenju: bolesti ociju,povisenog secera, skleroticnih oboljenja, lose cirkulacije i dr. Antocijanini izborovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala isprecavanju nastanka nekih bolesti pa i kancera kod coveka.

U nasoj zemlji ima veoma malo iskustva u gajenju visokozbunaste borovnice.

Od 70-ih godina proslog veka do danas cinjeno je nekoliko pokusaja uvodjenjau proizvodnju ove plemenite vocne vrste. Intenzivna i profitabilna proizvodnjavisokozbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visokkvalitet ploda. Pre otpocinjanja investicija treba izvrsiti detaljnu analizuagroekoloskih i drugih uslova, koji su relevantni za ovu proizvodnju. Podizanjezasada je slozen i veoma odgovoran posao. Treba obratiti paznju na osnovne

pretpostavke za podizanje zasada:

- izbor proizvodne lokacije- sistem gajenja- izbor sorte ( najcesce se gaje Bluecrop, Duke, Spartan, Patriot i dr.)- zasnivanje vocnjaka ( agrohemijska analiza zemljista, priprema zemljista,sadnja, nega i zastita, navodnjavanje, berba )

Posebno treba naglasiti da borovnica uspeva na lakim, plodnim i kiselimzemljistima ( pH 4,2 - 4,8 ) , sa visokom sadrzajem humusa i dosta padavina( 900 - 1400 mm vodenog taloga godisnje ). Kiselost se moze popravitidodavanjem sumpora u prahu, sadrzaj humusa pomocu stajnjaka i treseta akolicina padavina navodnjavanjem. Osnovni preduslov za uspeh gajenja

borovnice je kiselost zemljista.Eksploatacija borovnice traje 20 i vise godina., najveca ulaganja su u pripremi

zemljista i podizanju zasada ( humus, materijal za popravku zemljista, sadnice-cena jedne kvalitetne sadnice je 5 , sistem za navodnjavanje, protivgradnamreza i dr.). Od trece do seste godine prinosi se uvecavaju, a od sedme godinezasad ulazi u pun rod.

Podizanje 1 ha zasada borovnice iziskuje velika novcana ulaganja. Ako seproizvodjac odluci i za postavljanje protivgradne mreze i sistema "kap po kap",sto se preporucuje, ulaganja su znatno veca, ali su i prihodi visoki. Proizvodnja

borovnice je veoma isplativa i prinosi uz optimalne uslove i strucno odrzavanjezasada mogu dostici i do 15 t/ha.

Dipl.ing. Jelena Ivanovic


3/18

o Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe

Odgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post3.

Evropa i kod nas Ana Nikoli umrla1987. godine?!!!

Sama sam se slikala 5 najeih greakaprilikom minkanja

4.

Nostradamus

Registrovan odAug 2009LokacijaStari RasPostova14.750


#2 12-01-2012 06:11

Pravilna sadnja vocaka

Posle zavrsene pripreme zemljista, a pre sadnje vocaka neophodno je izvrsitijos nekoliko vaznih operacija: razmeravanje i obelezavanje puteva i sadnihmesta, kopanje jamica za sadnju i neposredna priprema sadnica.

Razmeravanje i obelezavanje mesta za sadnjuRazmeravanje parcele i obelezavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnanjaterena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obelezavanje se koriste drveni
http://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901413&noquote=1http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901413http://serbianforum.org/post_thanks.php?do=post_thanks_add&p=901413&securitytoken=1334900811-b11166b3050c0b6ff1589c07e62d0ad9a8ef3f91http://serbianforum.org/blog_post.php?do=newblog&p=901413http://www.linkeri.com/posts/1614741539/515/41170/8/338/http://www.linkeri.com/posts/7652913662/515/42615/1/338/http://www.linkeri.com/posts/7652913662/515/42615/1/338/http://www.linkeri.com/posts/7971967950/515/41237/7/338/http://www.linkeri.com/posts/1682925538/515/42056/1/338/http://www.linkeri.com/posts/1682925538/515/42056/1/338/http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html#post901414http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://www.linkeri.com/posts/1682925538/515/42056/1/338/http://www.linkeri.com/posts/7971967950/515/41237/7/338/http://www.linkeri.com/posts/7652913662/515/42615/1/338/http://www.linkeri.com/posts/1614741539/515/41170/8/338/http://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901413&noquote=1http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901413http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901413http://serbianforum.org/post_thanks.php?do=post_thanks_add&p=901413&securitytoken=1334900811-b11166b3050c0b6ff1589c07e62d0ad9a8ef3f91http://serbianforum.org/blog_post.php?do=newblog&p=901413http://serbianforum.org/report.php?p=901413http://www.linkeri.com/posts/1614741539/515/41170/8/338/http://www.linkeri.com/posts/7652913662/515/42615/1/338/http://www.linkeri.com/posts/7652913662/515/42615/1/338/http://www.linkeri.com/posts/7971967950/515/41237/7/338/http://www.linkeri.com/posts/1682925538/515/42056/1/338/http://www.linkeri.com/posts/1682925538/515/42056/1/338/http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html#post901414


4/18

markeri debljine 10-15 mm i duzine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobiodobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i

posebno napravljena letva duzine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim usredini, koja se zove "ravnjaca".

Vreme sadnje

Sadnja se moze obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleca. Jesenjoj sadnjitreba dati prednost, jer se posadene sadnice bolje primaju, u toku zimeobrazuju jaci korenov sistem i brze rastu u prvim godinama nakon sadnje.Jesenja sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grancicama, jerse efikasnije uspostavlja ravnoteza izmedu redukovanog korenovog sistema inadzemnog dela vocke. Veliki nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasadnije ograden, je velika mogucnost krade sadnica. U takvim uslovima i zecevi i

poljski misevi mogu ostetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovu njihovosusenje. Zato je pri jesenjoj sadnji zastita sadnica neophodna. Ona moze bitimehanicka ili hemijska.Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice ujesen

pripremljene za sadnju sa skracivanjem korenovog sistema i ako su bile dobroutrapljene.Kasna prolecna sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno

posadene sadnice su vrlo osetljive na susu, pogotovo ukoliko u prolece duvajutopli i suvi juzni i jugoistocni vetrovi. Potreba posadenih sadnica za zalivanjem

je velika, one se teze primaju i imaju znatno slabiji porast sto se kasnijeodrazava na visinu prinosa.Kopanje jamica sa sadnju

Jamici za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrsi tik uzmerkere, kojima je obelezeno sadno mesto i uvek sa iste strane markera, pricemu se vodi racuna da markeri ostanu nedirnuti. Ako se za sadnju koristiravnjaca onda se jamic kopa izmedu dva markera. Precnik sadnog mesta trebada je nesto veci od precnika korena sadnice, da bi se zile nesmetano smestile u

jamic i zauzele sto prirodniji polozaj.Neposredna priprema sadnica za sadnju

Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu sadnje. Sadnice sepregledaju i vrsi se poslednje kontrola njihove ispravnosti. Sve ostecene,nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Na zdravimsadnicama se skrate osnovne zile korenovog sistema na duzinu 15-20 cm. Na

pokidanim zilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vrsi kasnazimska sadnja ili rana prolecna sadnja pozeljno je da se prirema sadnica zasadnju obavi posle njihovog vadenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Na taj nacinse postize zarastanje rana na osnovnim zilama do momenta sadnje i one netrose snagu za ponovno zarastanje rana u prolece.

Napravljeni preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji inajlakse zarastaju. Sitne zile ne treba uklanjati niti skracivati ako su zdrave.

Nacin sadnje


5/18

Sadnja se uvek obavlja na priblizno istoj dubini na kojoj je sadnica bila urastilu. Dubina sadnje se lako odreduje po boji kore. Deo sadnice koji je bio uzemlji je svetliji od dela koji je bio iznad zemlje. Sadnju obavljaju dva lica.Jedan radnik stavlja sadnicu u centar jamica, drzi je u vertikalnom polozaju i

proverava da li je u istom pravcu sa markerima. Ako se koristi ravljaca za

sadnju onda se sadnica postavlja u srednji urez, a markeri u bocne ureze naravnjaci. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu i umerenovlaznu zemlju. Laganim povlacenjem sadnice omogucava se bolje

popunjavanje prostora izmedu zilaZemlja se lagano nagazi da bi se istisnuovazduh i sto bolje uspostavio kontakt izmedu zemljista i zila. Ponovo se dodajenova zemlja i vrsi njeno gazenje. Kada se jamic skoro pun sa zemljom sadnicase zalije sa oko 10 l vode (neophodno je ako se sadnja obavlja krajem zime, a

posebno u prolece). Po upijanju vodeu jamic se doda 100-150 grama NPKdubriva. Pozeljno je, ako je na raspolaganju, dodati i 2-3 lopate stajnjaka. Nakraju jamic se potpuno zatrpa zemljom. Sadnja je dobro obavljena ako sesadnica ne moze iscupati laganim povlacenjem rukom i ako stajnjak i

mineralno dubrivo nisu dosli u direktan kontakt sa zilama korenovog sistema.

Mr Dragan Radivojevic, asistentPoljoprivredni fakultet - Zemun

o Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromaheOdgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post

6.

Nostradamus



#3 12-01-2012 06:12
http://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901414&noquote=1http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901414http://serbianforum.org/post_thanks.php?do=post_thanks_add&p=901414&securitytoken=1334900811-b11166b3050c0b6ff1589c07e62d0ad9a8ef3f91http://serbianforum.org/blog_post.php?do=newblog&p=901414http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html#post901415http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901414&noquote=1http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901414http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901414http://serbianforum.org/post_thanks.php?do=post_thanks_add&p=901414&securitytoken=1334900811-b11166b3050c0b6ff1589c07e62d0ad9a8ef3f91http://serbianforum.org/blog_post.php?do=newblog&p=901414http://serbianforum.org/report.php?p=901414http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html#post901415


6/18

Sistemi gajenja sljive

Izbor sistema gajenja

Preporuceno rastojanje sadnje, ako se kao podloga koristi dzanarika, zanavedene sorte sljive je 4-5 m izmedju redova, a unutar reda 2-4 m. Gustinasadnje uslovljava intenzitet rezidbe i neophodnost primene mera za ubrzavanjerodnosti (razvodjenje i savijanje grana). U zasadima velike gustine, sa malimrastojanjem izmedju vocaka mora se primeniti intenzivna zimska ali i jedna dodve letnje rezidbe za smanjenje bujnosti stabala sljive. Takodje se zaubrzavanje rodnosti grane moraju povijati i razvoditi.

Preporuceni oblici krune su za zasade sa redjom sadnjompiramidalna kruna i kotlasta kruna, a za guste zasade (sa viseod 1000 stabala sljive po hektaru) vreteno.

Piramidalna krunaIma 7-9 jakih, dugackih ramenih grana na jasno formiranojcentralnoj vodjici. Visina krune je 3-4 m. Ugao pod kojimizrastaju grane je 45-60 stepeni. Formira se u uslovima kada

je rastojanje sadnje vece od 4x2,5 m.

Piramidalna kruna kod

sorte sljive Stenlej prirazmaku sadnje 5x4

Kotlasta kruna

Ovaj oblik krune je bez centralne vodjice. Ima tri do cetiri skeletne granerasporedjene medjusobno na podjednakom rastojanju. Ugao koji granezaklapaju sa vertikalom je 40-45 stepeni. Na njima se obrazuje nekoliko serija

sekundarnih grana na kojima su smesteni nosaci rodnih grancica. Uklanjanjemcentralne vodjice postize se bolja unutrasnja osvetljenost krune. Ovaj oblik je

posebno pogodan za japanske sorte sljive. Osnovni nedostatak je nemogucnostnjegove primene u veoma gustoj sadnji sljive.

Gusta sadnja sljive

sa vretenastom

formom krune

Vreteno

To je piramidalna forma koja se formira na stablima sljive ako jerastojanje sadnje manje od 4 x 2,5 m. Ima jasno formiranucentralnu vodjicu i spiralno (kruzno) raporedjene kratke skeletegrane, koje izrastaju pod uglom od 90 stepeni.

Otvoreni rast grana jako povecava rodnost i smanjuje bujnost stabala sljive. Zaskeletnu granu se ostavlja svaka umereno bujna grancica sa povoljnim uglomrasta. Ako ugao rasta nije dobar, moraju se razvoditi i savijati. To se radi sacackalicama, stipaljkama ili sa tegovima.

Pravilno formiranje oblika krune, posebno u gustoj sadnji, moguce je samo uzrazvodjenje grana koriscenjem razlicitih pomagala (cacakalice, stipaljke, tegovi)

Dovodjenje skeletnih grana sljive u horizontalni polozaj pozitivno utice napostizanje ranih i visokih prinosa

Mr Dragan Radivojevic,

Poljoprivredni fakultet Zemuno Like
http://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html


7/18


8.

Nostradamus

Registrovan odAug 2009

LokacijaStari RasPostova14.750


#4 12-01-2012 06:12

Izbor sorti sljiveVecina sorti sljive je samooplodna pa su moguci jednosortni zasadi, mada

bolje radjaju ako se obezbede sorte oprasivaci. Pri izboru sorte treba obratitipaznju na sledece momente od kojih zavisi ekonomicnost proizvodnje sljive:Upotrebna vrednost plodova, mogucnosti realizacije plodova pojedinih sorti natrzistu, prilagodljivost sorte podrucju i podneblju gde ce biti lociran zasad i dr.Za gajenje na vecim povrsinama mogu se preporuciti sledece sorte:Cacanska lepotica

Stvorena je u Institutu za vocarstvo u Cacku. Okalemljena na dzanarici jekrzljiva do sredne bujna sorta. Rano prorodi i radja redovno i obilno u svimuslovima.Ova sorta sazreva krajem jula meseca.

Plod je srednje krupan, prosecne mase 30 do 40 grama, okruglastog oblika i vrloprivlacnog izgleda. Vrlo kvalitetna sorta sljive, ciji plodovi su prvenstvenonamenjena stonoj potrosnji. Od plodova se, ako dobro sazru, moze dobiti veomakvalitetna rakija.

Sorta Cacanska lepoticaOsetljiva je na plamenjacu i rdju. U normalnim uslovima ne pati od monilije(susenja cvetova i grancica i trulezi plodova). Tolerantna je na sarku sljive sto

se smatra njenim posebnim kvalitetom.
http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901415&noquote=1http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901415http://serbianforum.org/post_thanks.php?do=post_thanks_add&p=901415&securitytoken=1334900811-b11166b3050c0b6ff1589c07e62d0ad9a8ef3f91http://serbianforum.org/blog_post.php?do=newblog&p=901415http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html#post901416http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901415&noquote=1http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901415http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901415http://serbianforum.org/post_thanks.php?do=post_thanks_add&p=901415&securitytoken=1334900811-b11166b3050c0b6ff1589c07e62d0ad9a8ef3f91http://serbianforum.org/blog_post.php?do=newblog&p=901415http://serbianforum.org/report.php?p=901415http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html#post901416


8/18

Stenlej

Americka sorta. Stablo je srednje bujno. Rano prorodi i radja redovno i obilno.Zahteva redovnu i ostru rezidbu. Sazreva krajem avgusta, deset dana pre

pozegace. Plod je krupan, oko 35 grama, sladunjavog ukusa i osrednjeg

kvaliteta. Dobro podnosi transport. Plodovi sorte stenli mogu se koristiti zapotrosnju u svezem stanju, smrzavanje susenje i preradu u rakiju i drugeproizvode. Rakija je solidnog kvaliteta ako plodovi dobro dozru i primeni seposebna tehnologija spravljanja rakije.Tolerantna je na sarku sljive, pa se moze gajiti u veoma zarazenim podrucjima.Otporna je na plamenjacu i rdju sljive. Veoma je osetljiv na moniliju (susenjecvetova, grancica i truljenje plodova). Takodje, veoma je podlozna napadusljivine ose tako da je hemijska zastita neophodna..Cacanska rodna

Stvorena je u Institutu za vocarstvo u Cacku. Predstavlja jednu od ekonomskinajzancajnijih sorata u novim sljivicima Srbije. Srednje je bujna sorta. Odlicne

je rodnosti, ali zahteva ostru i redovnu rezidbu radi postizanja redovnih iobilnih prinosa sa visokim kvalitetom ploda. Zri kada i stenlej.

Plod je srednje krupan 25-30 grama. Meso ploda je zuto, cvrsto, slatkonakiselo,prijatnog ukusa i dobrog kvaliteta. Kostica je sitna i lako se odvaja od mesa.Plodovi su univerzalne namene. Daje vrlo kvalitetnu rakiju.

Sorta Cacanska rodna

Najveca mana je osetljivost na sarku, ali su stete manje nego kod pozegace.Otporna je na moniliu.

Pozegaca

Sazreva u prvoj polovini septembra. Plod je sitan, oko 17 grama ali vrhunskogkvaliteta, tako da je odlicna za preradu posebno u rakiju.Veoma je osetljiva na sarku sljive pa je njeno gajenje dovedeno u pitanje.Moze se gajiti jedino u nezarazenim podrucjima i sa upotrebom zdravogsadnog materijala. Pored toga osetljiva je na plamenjacu i rdju sljive.

Za gajenje na manjim povrsinama u pojedinim lokalitetima sa specificnimagroekoloskim uslovima, mogu se preporuciti sorte namenjene potrosnji usvezem stanju: cacanska rana, kalifornijska plava, valerija, grossa di felicio, ali ineke sorte japanske sljive: Autumn giant, TC sun i dr.

Sorta Grossa di felicioMr Dragan Radivojevic, asistentPoljoprivredni fakultet - Zemun

o Like


10.
http://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901416&noquote=1http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901416http://serbianforum.org/post_thanks.php?do=post_thanks_add&p=901416&securitytoken=1334900811-b11166b3050c0b6ff1589c07e62d0ad9a8ef3f91http://serbianforum.org/blog_post.php?do=newblog&p=901416http://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901416&noquote=1http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901416http://serbianforum.org/newreply.php?do=newreply&p=901416http://serbianforum.org/post_thanks.php?do=post_thanks_add&p=901416&securitytoken=1334900811-b11166b3050c0b6ff1589c07e62d0ad9a8ef3f91http://serbianforum.org/blog_post.php?do=newblog&p=901416http://serbianforum.org/report.php?p=901416


9/18

Nostradamus



#5 12-01-2012 06:13

Izbor podloge i sadnica sljiveIzbor podloge

U nasim uslovima se, kao podloga za proizvodnju sadnica sljive, uglavnom

koristi sejanac Dzanarike. Najveci nedostatak ove podloge je prevelika bujnosti velika heterogenost sadnica. Postoje klonovi Dzanarike koji se razmnozavajuvegetativno, najcesce kulturom tkiva. Koriscenjem vegetativno razmnozenih

podloga postize se dobra ujednacenost sadnica. Medjutim, koriscenjevegetativno razmnozene dzanarike kod nas je retkost. Neke druge podlogemanje bujnosti, kao sto su: MRs, Istara ili ferciana u nasim uslovima sunedovoljno ispitane, tako da se ne mogu preporuciti za masovniju upotrebu.Izbor sadnica

Osobine sadnica imaju presudan uticaj na prijem, porast, prinos i kvalitetsljive.

One moraju biti:- Garantovano zdrave, bez prisustva virusa sarke sljive- Od deklarisane sorte i podloge- Umereno bujne sa dobro razvijenim korenovim sistemom- Dobro razvijenim zimskim pupoljcima u zoni krune za formiranje skeletnihgrana.- Pozeljno je da u zoni ukrosnjavanja imaju najmanje 5 prevremenih grancicaduzine najmanje 20 cm. Zasadi podignuti sa sadnicama sa prevremenimgrancicama ranije ulaze u period pune rodnosti.

Izgled sadnice sljive loseg kvaliteta
http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html#post901417http://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/members/nostradamus.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html#post901417


10/18

Mr Dragan Radivojevic, asistentPoljoprivredni fakultet - Zemun

o Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe

Odgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post

12.

Nostradamus



#6 12-01-2012 06:13

Oskorusa

Oskorusa (Sorbus domestica L.) je retka vrsta i u Srbiji je zastupljenasporadicno.

Raste kao pojedinacno drvo, redje u grupama, najcesce na livadama ili retkim

sumama hrasta, graba i cera, a ne podnosi bukvu i bor.Heliofitna je biljka i srece se na nadmorskoj visini od 300-700 m. Stabla suuglavnom stara (vise od sto godina) veoma bujna i dobre rodnosti (100-300kg postablu).Plod oskoruse je sitan, najcesce jabukolike ili kruskolike forme, dosta kiseo itrpak, a kada ugnjili vrlo je ukusan i hranljiv. Najcesce se koristi za jelo u svezemstanju (gnjili plodovi), zatim za spravljanje zelea, kompota, a ponekad i zasusenje ili proizvodnju rakije.Ima lekovita svojstva pa se dosta koristi u narodnoj medicini (protiv dizenterije i

bubreznih bolesti).Plod oskoruse poboljsava memoriju i povecava koncentraciju. Prof.dr

Mihajlo Nikolic


11/18

o Like


14.

Nostradamus



#7 12-01-2012 06:14

Primena retardanata u uzgoju jabuka

Intenzifikacija sistema guste sadnje predstavlja jednu od osnovnih tendencija usavremenom vocarstvu. Povecanje broja stabala po jedinici povrsineuslovljeno je smanjenjem bujnosti vocaka.Time se postize ranije stupanje u rod, veci prinosi po jedinici povrsine, lakseobavljanje berbe, rezidbe i zastite od bolesti i stetocina, kao i brze vracanje

sredstava ulozenih u podizanje zasada.Regulisanje vegetativnog rasta, pored izbora podloge i mera rezidbe, moze sevrsiti i pomocu retardanata-sintetickih inhibitora rasta. Primena ovih materija jeznacajna jer obezbedjuje brzo smanjenje bujnosti uz mali utrosak ljudskog rada.Smanjenjem rasta mladara smanjuju se troskovi rezidbe, apoboljsava seosvetljenost i provetrenost u unutrasnjosti krune, sto rezultira boljom obojenoscui kvalitetom plodova.

Hranljive materije se, umesto na rastenje mladara, usmeravaju nadiferenciranje cvetnih pupoljaka, sto u narednoj godini dovodi do obilnijegcvetanja i povecanja prinosa.

Daminozid i paklobutrazolsu jedni od najvise izucavanih i primenjivanih

retardanata u vocarstvu.


12/18

Jednokratno prolecno tretiranje daminozidom moze obezbediti uspesnukontrolu vegetativnog rasta, kao i povecanje prinosa u narednoj godini.

Za razliku od njega,paklobutrazolobezbedjuje efikasno inhibiranje rasta samoako se obezbedi veci broj tretiranja. Za praksu se moze preporuciti 3-5 prskanjasa koncentracijama 200-500 mg/kg, zavisno od bujnosti sorte. Pri tome ne treba

obavljati tretiranje u periodu do tri nedelje posle punog cvetanja, jer ono mozeprouzrokovati proredjivanje plodova i smanjenje prinosa.

Proucavani retardanti mogu naci primenu kod mladih stabala, u drugoj i trecojgodini posle sadnje, posebno kod sorti koje rastu suvise bujno i slabijediferenciraju cvetne pupoljke, zbog cega kasnije prorode i daju nize pocetne

prinose.

Dragan Milatovic

Poljoprivredni fakultet, Beograd

o Like


16.

Nostradamus



#8 12-01-2012 06:14

Proizvodnja lesnikaLeska treba znatno vise da se gaji na nasem prostoru, jer je najdeficitarnija odsvih vocnih vrsta. Nasi ekoloski uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje,koje je vrlo ekonomicno.

Po jednom hektaru godisnja vrednost proizvodnje je 15000-20000 DM, sto nemoze da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva.


13/18

Reseni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a iintrodukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u nasim uslovima pa sustvoreni potrebni preduslovi za uspesno gajenje ove vocne vrste. Plodovi leske suvrlo hranljivi, transportabilni, lako se cuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra odljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su

prvenstveni razlozi sto su lesnici vrlo trazena sirovina.Godisnja prosecna svetska proizvodnja lesnika je oko 500 000 tona. Ovu

proizvodnju ostvaruju uglavnom Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115000, a daleko manje Spanija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75%ukupnog svetskog izvoza.

Vecina evropskih zemalja su uvoznici lesnika. Proizvodnja lesnika uJugoslaviji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba zaovim vocem. Unasoj zemlji ce lesnik jos dugo biti deficitarno voce.

Prof.dr Milovan Koracdr Slobodan Cerovic

o Like


18.

Nostradamus



#9 12-01-2012 06:17

Aronija

Zbog supstanci koje odstranjuju teke metale iz tela, aronija se preporuuje

bolesnicima obolelim od raka, onima koji su bili podvrgnuti teoj operaciji,kao i rekonvalescentima. Plodovi aronije sadre i veliku koliinu karotena, koji


14/18

titi elije od oteenja, a kou od opasnih opekotina sunca. Ne zahtevaprskanje, jer je otporna na bolesti i tetoine.

Aronija (Aaronia melanocarpa) jelistopadni grm, bujnog rasta, koji se orezivanjem moe oblikovati u manjedrvo. Svrstava se u grupu jagodiastog voa. Njena domovina je SevernaAmerika, dok je u Evropi kao vona vrsta najrasprostranjenija u dravama

biveg Sovjetskog Saveza. Najee se moe nai u mokrim umarcima i narubovima movara. Drvo aronije naraste najee 1-6m, bujnog je rasta, a ljudi

je rezidbom oblikuju kao manje drvo. Cesto gaji kao ukrasna biljka. Zbogvisokog stepena otpornosti na mraz, izdrava zimu i do - 47C. Zato je mnoginazivaju "sibirska borovnica". Otporna je i na suu, insekte, zagaenja i

bolesti. Oprauju je pele i vetar, a u jesen listovi menjaju boju u crvenenijanse. Listovi aronije su jednostavi, poreani naizmenino. Cvetovi su mali,sastoje se od pet latica i pet listia. Plod je mala bobica (jagodica), oporog i

pomalo gorkog ukusa. Upravo od oporog ukusa ploda dolazi i ime Chokeberryto znai - "opora bobica". Plodovi nisu jestivi svei jer su gorkog ukusa(osim . cnoplodne aronije), ali se esto koriste u pripremi vina, dema, aja,

sirupa, kompota, likera. Takoe se koriste kao zain i boja u piima ijogurtima.VRSTECrvenoplodna aronijaCrvenoplodna aronija (Aronia arbutifolia) naraste 2-4 m u visinu, ree 6 m.Listovi su joj 5-8 cm iroki. Cvetovi su joj beli ili bledo ruiasti, otprilike 1cm iroki. Plod je crven, 4-10 mm irok i otporan na zimu. Jedino kod ovevrste aronije, sve plod je jestiv.Crnoplodna aronijaCrnoplodna aronija (Aronia melanocarpa) naraste u visinu malo manje od 1 m,a retki primerci narastu do 3 m. listovi su najee 6 cm iroki a cvetovi su beli

i iroki 1,5 cm. u poetku je plod crvene boje a kad naraste, plod je crne boje,veliine 6-9 mm.Ljubiastoplodna aronijaLjubiastoplodnu aroniju (Aronia prunofolia) neki naunici smatrajuhibridnom crvenoplodne i crnoplodne aronije, dok je drugi smatraju zasebnomvrstom. Plod joj je tamnoljubiaste do crne boje, 7-10 mm irok.Lekovitost

Zbog supstanci koje odstranjuju teke metale iz tela, aronija se preporuujebolesnicima obolelim od raka, onima koji su bili podvrgnuti teoj operaciji,kao i rekonvalescentima. Plodovi aronije sadre i veliku koliinu karotena, koji

titi elije od oteenja, a kou od opasnih opekotina sunca.Gajenje i upotreba aronije


15/18

Odgovaraju joj manje plodna zemljita, osim peanih, glinovitih i movarnih.Sadi se u jamu dimenzija 60x60x60 cm. Na dno se stavlja sloj ljunka, zatimsloj fine rastresite zemlje, pa sloj dozrelog stajskog ubriva (da ne dodirujekoren sadnice). Na kraju se zatrpa ostatkom zemlje i obavezno zalije. Ukolikose posade u plodnu zemlju na razdaljinu od 2 metra, grmovi aronije dostii e

visinu od 2 do 4 metra. Ako je posaena u vrtu, aronija e ve druge godinecvetati (obrazuje i po 30 cvetova) a prve plodove dae u jesen. Plodova e bitivie ako raste na hranljivom zemljitu. Aronija ne zahteva prskanje, jer jeotporna na bolesti i tetoine. Orezuje se prema potrebi, da bi se omoguilo

podmlaivanje. Pogodna je za gajenje u manjim vrtovima zbog relativno malevisine i za podizanje ive ograde. Medonosna je biljka. Plodovi aronije suukusna poslastica i za ptice. Plod je slatko-kiselkastog ukusa i crvenog mesa, anajpribliniji je ukusu crnog aja ili crnog vina. Koristi se za spravljanjesokova, sirapa, demova (u kombinaciji sa jabukom i ljivom), kompota,likera, rakija, vina, kao fil za okolade. Sok je prijatnog osveavajueg ukusa.Osim u ishrani, plod aronije ima veliku primenu i u farmaceutskoj industriji.

Bogat je antocijaninom, sadri vitamine A, B, C, E, P, minerale kalijum,kalcijum, fosfor, gvoe, jod, magnezijum, mangan, molidben. Brojnaistraivanja amerikog Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je koliinaantioksidansa u plodu aronije znatno vea nego u namirnicama kao to su

borovnica, brusnica ili kupina.Dragoljub Glii, Agrobiznis magazin, jul-avgust 2011

o Like


20.

Nostradamus



#10 12-01-2012 06:17


16/18

Uzgoj jabuka doveden do savrenstva

U poslednjih 50 godina u Junom Tirolu su utrostruili proizvodnju jabuka. Sa

ekstenzivnih zasada sa 150 do 300 voaka po hektaru su preli na intenzivnusadnju od 2800 4500 voaka po hektaru. Milion tona jabuka na 18.000hektara proizvodi 8.000 proizvoaa. To su uglavnom manji porodini posedi

prosene veliine 2,5 hektara, sa izrazito visokim prosenim prinosima, sa oko60 tona po hektaru.

Juni Tirol u severnoj Italiji jednaje od najznaajnijih regija za proizvodnju jabuka u Evropi. Godinje proizvodedo milion tona tog voa, to je 10 odsto ukupne proizvodnje itave Evropskeunije sa 27 lanica. Kada je re o organskoj proizvodnji, ukupna evropska

produkcija je 150.000 tona, dok se u junom Tirolu od toga proizvode treina,odnosno 50.000 tona organske jabuke.

U tom kraju zadruno povezivanje voara dovedeno je skoro do savrenstva.Na ovom primeru vie je nego oigleno da je kvalitet i kvantitet u proizvodnjipovezan na najbolji mogui nain. Tih milion tona jabuka na 18.000 hektaraproizvodi 8.000 proizvoaa. To su uglavnom manji porodini posedi proseneveliine 2,5 hektara, sa izrazito visokim prosenim prinosima, sa oko 60 tona

po hektaru. Zasadi sa nalaze od 200 do hiljadu metara nadmorske visine, takoda je u proizvodnom regionu i velika razlika u mikroklimi. U ravnicivegetacija traje 240 dana sa 1900 sati sunca a za to vreme padne 850 mm kie.U brdsko-planinskom regionu vegetacija traje 215 dana sa 2200 sunanih satisa 500 mm vodenog taloga.Iz navedenih razloga proizvodnju su organizovali na dva nivoa. Konzorcijum

Vog okuplja proizvoae iz doline, dok Vip konzorcijum organizujeproizvoae na brdsko-planinskom terenu. Voari u Junom Tirolu nemajuproblema sa navodnjavanjem jer poseduju dobre vodne resurse, pre svega reke.

Oroivae koriste radi spreavanja teta od mraza u maju i junu. Za redovnonavodnjavanje koriste drip irigaciju gde sistem kap po kap kombinuju saoroavanjem. Tim sistemom je pokriveno 2/3 svih zasada. U poslednjihnekoliko godina grad je sve uestaliji kao i njegov intenzitet. Iz tog razlogatreina zasada je pokrivena protivgradnom mreom.Standardno u vonjacima su jabuke u redu posaene na 80 cantimetara dok jemeuredni razmak 3 metra i 20 centimetara, tako da po hektaru zasaeno

bezmalo 4.000 stabala. Visina stabala u rodu je od 3,5 - 4 metra visine, torezultuje visokim prinosima. U brdskim predelima razmaci su manji kao i


17/18

visina voaka.Valja napomenuti jo neke karakteristike proizvodnje jabuke u Junom Tirolu.U redu, sa obe strane voaka herbicidni pojas je 30 cm. U vonjacima su

postavljeni feromonski mamci za konfuziju opasne tetoine jabukinogsmotavca. Pod tim sistemom sa nalazi 12 000 hektara. U zatiti imaju

problema s aavom krastavosti i pepelnicom. Jabunjake protiv aavekrastavosti proseno godinje tite od 8 do 12 puta ali istiu da je to dalekomanje nego u severnijim krajevima Evrope gde broj tretiranja prevazilazi 20.Jak napad bakteriske plamenjae iz 2003 se ponovio i ove godine. Od glodarastabla tite postavljanjem mrea oko debla. U zatiti protiv Ervinije ne mogukoristiti antibiotike, tako da preventivno koriste bakar ali to ne daje dobrerezultate.Vie od 90 odsto jabuka prodaju konzorcijumu. Savetodavni centar pokriva 80odsto proizvoaa to je odlian primer javno-privatnog partnerstva.U poslednjih 50 godina u Junom Tirolu su utrostruili proizvodnju jabuka. Saekstenzivnih zasada sa 150 do 300 voaka po hektaru su preli na intenzivnu

sadnju od 2800 4500 voaka po hektaru. Dominirajua podloga je M9.Domaini se hvale i kvalitetom zemljita gde je humus na nivou od 2-4 posto,ali se ipak primeuje pad plodnosti jer se ve 3-4 vonjaka smenjuju na istomterenu.U Junom Tirolu nema ni pedlja slobodne zemlje. Oni retki koji je prodaju zahektar trae od 250.000 do pala miliona evra, pa voari nemaju alternativunego da jabuke ponovno sade na istom terenu.U strukturi sortimenta najvie je zlatnog deliesa, 43 odsto15 odsto gale, 11 odsto crvenog deliesa, 9 odsto breburna i 6 odsto grenismita. U Junom Tirolu u proizvodnji jabuka utroe 600-700 radnih sati pohektaru. Polovina je za vreme berbe, 15 odsto je runog proreivanja i 10-15odsto radnih sati se utroi na zelenu rezidbu. Poslednjih godina zbog

bakteriozne plamenjae i oegotina izbegavaju zelenu pa prednost dajuzimskoj rezidbi.Proizvodna cena jednog kilograma jabuka ukljuujui sortiranje, pakovanje iskladitenje je do 30 evro centi. Najnie trokove proizvodnje imaju zlatnidelies i greni smit dok najvee imaju fudi i crveni delies.Po sortama se razlikuje i otkupna cena. Ona je u rasponu od 25 do 70 evrocenti koliko se moe dobiti za pink lejdi. U Zavisnosti od godine udeo prveklase jabuke je 80-85 odsto. Standard za prvu klasu ploda zlatnog deliesa 65-80 mm. Polovina ukupne prodaje ide na italijansko trite, treina u Nemaku

dok neto manje izvoze u paniju, Rusiju, Engleski, Irsku i severnu Afriku. Ubudunosti se nadaju izvozu u Indiju i Kinu.Radnici za berbu dobijaju 7 do 8 evra na sat, dok ako im poslodavac obezbedismetaj i hranu dobijaju 5 do 6 evra. Berai u Juni Tirol pristiu iz Slovake,Poljske, Ukrajine i Moldavije.ore Simovi, Poljoprivreda.info

o Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromaheSorte kajsija i najoptimalnije podloge

Dva najvea problema u proizvodnji kajsije su izmrzavanje cvetova od poznih prolenihmrazeva i prevremano suenje stabala (apopleksija). Sa ciljem da se unapredi proizvodnja
http://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.htmlhttp://serbianforum.org/basta-i-vrt/294544-vocarstvo.html


18/18

kajsiju treba saditi u odgovarajuim agroekolokim uslovima, koristiti sadnice saposrednikom, bezvirusni sadni material, kombinovati sorte u zasadu, tititi voke odizmrzavanja, obavljati zelenu rezidbu, navodnjavati zasade sa zatravljivanjem.

Proizvodnja kajsije u Srbiji je deficitarna. Suenjestabala ove vone vrste usled apoplcksije, kao I izmrzavanje pupoljaka i cvetova, uticalo je na

visinu i promenjivost proizvodnje iz godine u godinu. Ubudue pri podizanju zasada trebabirati kasnocvetne sorte koje su kalemljene visoko u kruni, gde se kao posrcdmk(deblotvorac) preteno koriste sorte ljiva (stenlej, aanska lepotica i crni trn). Prilikomizbora sorti, treba koristiti one razliitog vremena sazrevanja, od najranijih (krupna rana,aurora, ninfa), preko srednje ranih (cegledi bibor, segdinski mamut, roksana, ambrozija, ligetiorija, bademolika, maarska najbolja), do poznih sorti (kekemetska rua, luizet, umberto idr.), Poslednjih nekoliko godina, dobre proizvodne osobine pokazale su novosadske sorte iselekcije: novosadska rodna, NS- 4, NS- 6 i novosadska kasnocvetna i selekcija DM-1.Podloge za kajsijuZa ovu vonu vrstu jo nije izabrana prava podloga. Najee se koriste generativne podloge,uglavnom sejanci danarike (Prunus cerasgfera L.), Meutim, ona nije najbolje reenje za

kajsiju, jer su voke kalemljene na njoj bujne, u jesen kasnije zavravaju vegetaciju, a uprolee ranije poinje kretanje sokova i zato ona vrlo esto strada od mrazeva. Pored toga,kajsija na danarici u velikoj meri strada od apopleksije i plodovi su dosta sitni.Ovi nedostaci se u poslednje vreme veoma uspeno otklanjaju korienjem posrednika, tj.

pojedinim sortama ljiva (poegaa, stenlej, aanska lepotica, krupna zelena renkloda, crnitrn). Istraivanja uria i Keserovia (1994) su pokazala da razliite sorte daju razliiterezultate na pojedinim posrednicima. Prvo se na sejancu danarike pri zemlji kalemenavedene sorte ljiva, a zatim se na visini od 100-120 cm kaleme sorte kajsije. Ovakav nain

proizvodnje sadnica kajslje, poznat kao kalemljenje na visoko ili u kruni, je danas u pojedinimrasadnicima najzastupljeniji. Prema dosadanjim istraiivanjima, kao najbolja generativna

podloga za kajsiju se pokazala beloljiva, posebno za peskovita zemljita. Za proizvodnjusejanaca je najbolje koristiti seme sa tipova beloljive koji imaju krupne plodove, kod kojih semeso lako odvaja od kotice i koji sazrevaju krajem jula. Kajsija kalemljena na ovoj podlozidaleko manje strada od apopleksije, obilnije raa, a plodovi su krupniji i kvalitetniji nego naostalim podlogama. Posebno su dobri rezultati ako se kajsija kalemi na 80-100 cm od zemlje.Pored ovih generativnih podloga koristi se I domaa kajsija sitnog ploda (zerdelija) za

peskovita zemljita i badem za toplije krajeve i suvlja zemljita. U poslednje vreme ine sepokuaji da se crni trn iskoristi kao posrednik za proizvodnju sadnica kajsija za guste zasade.Od vegetativnih podloga, za kalemljenje kajsije dolaze u obzir izdanci beloljive i novija vrstaPiksi (Piksy), Isthara, Mr. S 2/5, Penta, Rubira, Franco, VVA-1 itd.Zoran Keserovi, Vladislav Ognjanov, Biserka Vraevi, Nenad Magazin

vocarstvo sa neta

Documents