Poštarina plačena 6roj 4. 6poj v u

' . #

Cijena Din. 2

. D EC JI V ESNI K

Vođa viče: e Naprijed sada . Navalimo iznenada •

Ali što se ovo zgodi ? Sva je četa sad u vodi l

Poučno-zabavni Jist za naše mlađe.

Vođa ljuti već se zabra Al pokisnu četa hrabra.

.·

_,

ZADNJU MODU!

e Kupite, kupite, gospe, u mene Lijep Vam je kupus, krumpira· cijene, Zelje i smokve, naranče ~latke, Kukuruz mladi, - kokoši, patke - ».

« Čuješ li, Kato •,- sluškinji reče­« Nek se taj praščić lijepo Ispeče Oos~ i su fini, al nisu siti

• Dođite gos-po, dođite k meni Eto zalogaj, slatki medeni, Imate torbu punu već svega, Samo Vam ovaj praščić još treba 1

e Pečenka pazi, - sve lijepo vodi Onda oki~i - po zadnjoj modi Okolo peršin, a' usta jabitku

Kuhinja mora gospodska biti 1 » Na glavu limun, - ne štedi muku!-.

Qledajte, braćo što se to zgodi? Cude se gosti toj novoj modi ...• . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . Naša se Kata lijepo okiti Ona će danas najljepša biti •...

;.,

Br. 4 DJEČJI VI ESNlK

Još jednom~ Molimo, ne samo našu ml ade ž, nego l sve koji Imadu utjecaja na nju,

gospodu, roditelje i odrasli! prijatelje, te njihove nas tavnike, dn nustoje, kako bi se na~ list - j dini tak01 e vrsti kod nas - što više l brojnije rašir io među našu mlade.i l stekao što više pretplatnika. jer - kao sto tcod svili listova tako l kod našega ,,Dječjeg Vjesni ka" opstanak, napredak l procvat njrgov stoji do što većega broja pretplatn 1ka.

Godišnja pretplata Din. 20. - Pojedini komad Din. 2.-Tko nam sakupi i pošalje 5 p re t p l n t a dobiva suviše za cijelu godinu

"Dječji Vjesnik'' besplatno. "Dječji Vjesn ik" izlazi svakog J.og u mjesecu. ........ ················ ........................................ ········ ......... ············ ........... .

erveno jaje Mali Jova dqbio crveno ja1e. l

time je Uskrs postao i za njega praznik. Crveno jaje to je u isto vrijeme i i gračka i znak praznika i čitav ručak za jednP tako malo i vrlo često glad no dijete.-

Stoji na ulici, drži jaje obim rukama, odmjerava mu težinu, zatim Jta pažJiivo uzima u desnu ruku i kucka o zube, prvo polagano- da ga zub ne bl provalio, a onda sve jače i jače. Ao, što je jako, kao da je od kame:1a 1 All on ne će da se tucka, nije lud da izgubi svoje jaje, Svakako druga bogata djeca imaju još jača jaja.

Zagleda ga! Kak o je lij epo, za­gasito crveno. Kako je dobra ta gospođa što se sje tila da dade jaje njemu, si ročetu. On ni je iskao, o_a nikada ne prosi iako je vrlo Siromašan. Pamti kad nu je majka umrla, ali ne zna da li su se ikad u njihovoj k ućici b•JJi la ja ja za Usk r-;. Siromah ma lišan i ne zna h 1l iki je siromah. on mish da to tako mora . bi tJ . Jedino stvorenj e koje ga vo lt to je otac, ali je otac bio bolestan čitav mjesec dana 1 mal ome ie tako tešk0 da gled:t' u bl ijedo i ispijeno lice. Otac ne kad priča vrlo li jepe p r i če i tvrdi da treba samo jc•š malo da se pretrpe i pomu če, pa će posle i za njih nastati bolji dani. Mal i baš ne ra­z t~mije mnogo što su to bolji dani, all uu se raduje što se otac smi­ješi i što ga grli.

Nije on ni slut io da ima djece koja imaju igračaka za nekoliko stotina dinara pa se v še i ne os­vrću . na njih, jer su im dodijale, ostaqele. Oo je samo vidio da ima na svakoj kapiji, na svakom uglu varošne djece. koja imaju po nekoliko jaja i koja se tucaju ~obijaju, gube, malo se svađaju: jedu raz~ijena jaja i bacaju ljuske ~nutra _biJele, a spolja crvene. I nije ~m zav1d10. Istina bilo bi vrlo pri­Jatno da se i on tuca on bi to učinio kad bi imao dv~ jajeta. ali on to ne smije ni da želi toliko je srećan i zahvalan što i;"a ovo jedno jaje.

Nekoliko dječaka prođoše u li­com. jedan mu doviknu : - Hej, imaš jaje, hajde da se tucamo l

On se uplaši i reče da ne će, jer ima samo jedno. Bojao se da stavi na kocku sve svoje malo crveno imanje. Djeca ae okupiše oko njega. Zanimao ih je kako

on to ozbiljno shvata. Jedan mu zgrabi jaje 'i udari sebi o zube.

Ao, ala je jako! Mora da je od morske kokoške: Tucaj se, sve ćeš da podobijaš!

Mališan je strepio dok mu onaj nije vratlo jaje. Najzad su ga na­govorili i on je pnstao ·da se tuca s jed nim ve ć i m dječakom koji je imao naduvene džepn 'e i koji mu je obećao da mu neće uzeti jaje ako mu dobije, jer za njega samo cijelo jaje rijedi , on ne voli da lh jede.

Sudbonosa n trenutak! Mal i jova sa strepnjom i bojažljivo tuenu svojim jajetom u vrh jednog blje­da - crv nog jajeta i čisto se pre­pade kad ono puče.

E, čekaj još nismo gotovi ! Ali je i s druge strane on razbio. Dečko mu pruži razbijeno jaje. On se snebivao da uzme.

Uzmi, ti si dobio! - povikaše djeca.- Uzmi, ili ću da ga bacim!­reče dečko koj i je imao raz b JI! no jaje

On uze. D eca se razidošc. Veseo Poj~:o Je jaje. l s1t po­

beonik. i njegovo mu imanje u džepu. NtJe on ni bijelih jaja u životu mno••o p 1jco, ali crveno ie slade. Kako je U ·k rs divan pra­znik ! Cvjeta le voćke !T'irišu, sun­ce je tako to plo da je u samom srcu toplo. Sve je svečano i radosno.

Pošao je k ući. Iz: jedne velike bašte i zi đe jedan dečko u kadiv­nom odij elu i ponudi ga da se tucaju. Jova mudro cdgu .. ori da n eće. Ali d ečko okup kao da lliJe imao s ki m dru gim da se tuca .

- Tvoje je jaje od morske koko­~ke, prodaj m1 za moja dva.

Mali šan se nije po:akomio. On je voli o svoje ja je.

- Hajde da se tucamo ! Sto si lud , razbiće š mi sigurno !

Mali nije mogao da odrekn e tako gospe d skom dečku koji je, eto , htio baš sa njim siroče tom da se tuca.

On pristade. D ečk o izvadi iz džepa jedno jaje, oproba ga o zu­be i reče.

- Ovo ne ću , nije dqsta dobro. Zatim brzo izvadi iz donjeg

džepa jedno drugo čudno, sasvim glatko, oči mu pokasno savrnuše i on lupi tim jajetom po vrhu jovinog jajeta. Ono puče, razmrska se i pade na zemlju u prašinu. Mali jauknu. Ali on nije razumio zašto ga je ruka zaboljela. - Ne, ne, to je varalica! - doviknuše i pritrčaše dva druga dečka. - On ti je rat.bio jaje drvenim jajetom 1

5fr. 3 ----Na to je d ečko već pobjegao u

SVOJ U gu stu baš tu. DJeca su ga grd ila. grajala i pretila mu. Sra­mota. N1tko ne će sa njim da se tuca, a on prevario ta ko malo d1jete.

Djeca su sc razišla , neka su možda već r u ča l a, a mali Jovo je za p rep1šćen još stajao na uglu.

Nije ni znao da plače, gorko i bez glasa, krupnim suzama koje padaju za na jmilijim gubitkom. Da je umio da poželi smrt, on bi je toga ča sa pože lio. Nije osje ć ao sun ce i proljeće, mje vidlo rascvj e­ta le voćke koje su i:jihaie grane kao da bi htijrla da ga utješi: Bilo )e prošlo podne, a on je .za­boravio da ode kuć i , zaboravio je na oca, sve je za buravio, samo ne na svoj jad Za n]tga Uskrs više mje Usk rs. On nema u rukama svoju, malen u crve nu sreću . Uzeli su mu je na prevaru. Uskrs tr Jl l 7 i dana, a njegov se već vršio. Potamni la je njegova djetinjska rado · t. On je osjetio ne pravdu života. Nije vidio ka ko iz jedne ulice d, li:!zi grupa lJu di. Bili su veseli, vr<'ćali su se sa če st i ta nJa. Trgao se ka d ga osloviše:

- Hej, mali, za to pl 1češ? - Na Uskrs se ne p lače l - H0d1 da se tucamo ! Dijete im kroz suze reče da mu

i e jed;~n dečko ra1.bi J drvenim JaJt tom njt'g• vo JC:dir , aje.

- l ?at plačen L • ·<lJ! - reče onaj pn· l čika - r\ ja hilš r usli m· šta ću s ov1rn štc m1 vul:e [lžep.

l on .zavuče ruku u už.er • od­jednom svojom vel1rom šakom pruži d) e k tu t rt j..1j la. Izraz ogro­mne sreće zablista na licu rr,alog stročc!a. Sad .t! 1 lJudi. . ao mnio­priJe djrca, okuJJ e oko njeg .

- A ja se baš bojim da mi se u novo!ll ka pt t 1 I' e ni! pravi r.aj­gana. Drži! - r~če Olldj drugi čo­vjek koji je rek o dn s~ na u~krs ne plače, i poče da prazn .1žepove. - Skid aj kapu! - kažt mu smijući se onaj t reći. - Jer u tvoja dva d ie pića ne može nišla da stane. Eto sad imaš č itavo zekino gni je­zd o ! - Dosta, dos ta, hvala! -govorio je za bezekn ut mali.

Ali mu oni napuniše kapu i po­đoše dobre vol je ku ć i , da pojedu svoj uskršnji ručak.

- Ni onaj koji je na lutriji do­bio milion dinara nije ovako sre­ćan kao ovaj mali siromašak danas - govorili su veseli među sobom.

Mali siromašak osjećao se zaista beskrajno bogat. Krijući grudima svoje blago pažl jivo je žurio kući. Rumene jabukine grane su se srne­šile na njega , bi jeli trešnjini listići padali su na glavu, sunce ga milo­va lo po kosi. On je sve to osje­ćao i mislio : eto idu ti bolji dani, o kojima je otac govorio. Proljeće, Vesele ptice. Mirisno cvijeće. Toplo sunce. Dobri ljudi. Crvena jaja. Uskrs. Najveći i najljepši praznik.

Milica janković

Str. 4

JJI il J N a. sve strane melodija,

Svuda :,;n·bren sjaj ve se top/un suncem ~t/a · Došao ic nwj /

Zdr2vo da si, cvijetni m.? ju, Dtvnih boja pun

Tt si bolji - v m om kraju Nego ~to je j un l . .

Evo primi himnu O\'U

Tvoga cv1j'eća sjaj .' J pje~am ci pje mu no;·u · ,.Došao ;e majl" . .. .

Rad. Bl. j o vano vić

~~~~-~~

Sirote. asta v ak broja 3)

Kad su došli Pavica i Perica pred kuću, bilo je skrajnje vrijeme z.a spas ubogoga kunića. Kad je naime Zekonja utekao, odmah ga je spazio Sekica i stao loviti, na­pokon aa i i;č~ pao i prthvatio !fa čvrsto za Ladn ju nugu. Opazivši to Pavica. p risk;1či br7.l! bolje, is­trgnu kun ić •, udari ntoln žes toko ' ekicu , a zatim pode vestlo 1 sra-dosnim pl• klicima u kuću. Perica je krenu n za njim tako der veseo, što je Zeko nja sp:.tsen i što st razveseli o niegov drug.

- Sto vičeš toliko, P avice? -zap1ta gr poda Vlas tinićka. koja se dot le ugo.ino rngovarala.

Sekica je htio razderat i Ze­konju: - stade veselo pripovi je­dati Pavica

1l jeo on to baš htio; - Pe­ri ca će da obran i psića

U kutu sobice začu se glasić malena djeteta.

-· Manian se probudi o Uzmi ga janjo !

Pavica je bio jakn radoznao. gd 1e je taj mali stvo rić . i veoma se začudi0, kad " aša izvadi die­tevce iz. velikoga koštl za rub lje ; to j e bila posteljica Mari janova.

Svi su se čudili malomu djetetu, a m ajka ga tetoši la ·

- Sad će majka dati sinku nešto dobro.

- l meni 1 - zam oli Perica . - l meni ! nehotice izlane Pa-

vicil, da vidi , što će to dobro biti. janja pristupi k ormaru, izvadi

lončić s mlijekom i ponudi najprije l'avici. Pavica srknu nekoliko puta i to mu je godilo, a kod kuće nije mogao ni vidjeti ml i jeka ; zatim se pošteno napije Marijan. a os talo iskapi Peri ca. Ala je to mlijeko bilo slatko!...

- Majči ce, ja volim Pericu! -govorio je Pavica majci, kad su se vraćali. - Zar i oni nemaju tatice? i on se ne će više vratiti?

- Imaju , ::1Ji jP. daleko, a vratit će se iz Amerike, kad uradi novaca.

- A moj tatlca nije daleko l ne

DJEčJI v'JE~t.JK

treba da zaradi novaca, pa se ne će da vrati.

- Ti si rnoje siroče ! - doda Vla stinićka i oni se požure, jer se već mrak spustio.

Ako je 11 Sekice. bilo i malo ra­zuma, morao se čuditi. kad mu je na veče r Pavica · pružio veći dio svoga ko l ača. No, Pavica je htio tim da- popravi nepravdu što mu jt: učin i la Mara, udarivši ga pora­di ... košare. Nevinost Pavice i Sekice bi la je dokazana.

- l Perica i ja smo sirote l -mislio je idući spavati Pavica. - l mi se volimo.

Drugi je dan Mara prešla cijelo selo, t ražeći Pavicu, i nije ga na­šla, dok nije sam došao kući. Bio je kod Perice. Dan se na dan odonda ta dvoj1ca pohađaju i za­jedno igraju. Sprijateljili su se, a njima za volju morali su se spri­jateljiti i šekica i Zckonja.

Svršetak.

3naTHO cpQe Yr,paj nyra ;Jrpli.I.L'H. r !H'Il

ICao rp a rr t yr;.e.1 311 \lP

C!lpuum, Tyi.K·m . ll porjar: He !\JI

Mon u o y ool:RJe m11~

,.Jf,apyjTe lie. 6 at o ~uma. 0411 r.r lli! aarD,lfH.' fl P)l>•' c-y )ll! ~C :J :\11.\TP Jl ore ~rpTau H .lpneHt'

:tap yjr,~ ~rn Dor l,P B;ura .lujt.llll 3JlJ'lill.l•' rpel\y ".:raTll Cm1.1~jH• Cl' Cl!Jhlll otA}

;~a p_1jre M - 6nr Ba If w1aTfi''

.H Ko ,l<l. .liJ' ept(r· lllJlll.i'' 11.1\'lHUll rJiaC0 1ll .'Ofl(<l 6Jill.]t'.'J.:l

J l UJU[ 1'1'<1 pall,, · i:lJl l' a H'l!TI;u

Hn111 q_yje HIITl l rJI CJfiL-

1

. a\l u lrtj T t) }'.ll.Hll l'IITJJO,

· 0TPJlaHn . · 'u.Nia napiJ P. l Ll lj~ :K ll lh t~ .lty ll .l :J;I_i\XIIP:

, J[ t:)ta)l J.p) 1"11 :J•l'lll CTaj•'lt ~- :

CB" iinx TP6n ;rw pa.ao Anu 11 (aM Hr~taar uuwTa H t- M<Dl ;J:urJpux po;I.liTr':ha ])pate, KytP lill ra,J11111<\. .

.J oe . A. 1~pa.u1.t .-

UstClj dike I Dovoljno s1 spavalo Moje drago čedo Hajd na vazduh, jer si mi Već p ost.1/o b/edo Sunce s~ Ije zrake: Po zemljici Širi Miri avt povctarac Odavna već 'piri Ustaj, ustaj diko Nemoj da se lent~ Na vazduhu t/stom Ti će~ da rumeniš.

M. Petrović

Br. 4

ČETIRI PRSTA. Živjela petorica braće - prsta.

jedan se zvao Palac, drugi Kaži, treći Velji, četvrti DomaJi, a peti Mali. jednom dogovore se Kaži, Velja, Domali i Mali da pođu u bijeli svijet. Palac svjetovao braću: "Nemojte ići bez mene zadesit će Vas nesreća. Zašto ne možemo ži­vjeti u slozi i zajedno l" Ali to je bilo sve zaludu, jer ga braća niJesu poslušala. Putovali oni tako dugo vremena, dok nijesu došli do je­dne njeke. "Sto ćemo sad?", -reče Velja braći. - A što ćemo? . Drva Ima da sagradimo čamac -reče Kaži. l oni počeše grad t ti čamac, ali nijesu sa radom mogli napre­dovati , budući da su bili preslabi. Ražalostila se braća i već nijesu znali što bi radili, kada Mali opazi jedan orah. Braća se obradovaše i oni raspolove orah i posjedaju u lju sku. Rijt!.ka je bila Siroka i oni su moral1 dugu veslati grančtcama od rogoza, dok ne stigoše na drugu obalu. Cim braća stigoše potražiše pod j€-dnim hrastom z.godn~ mjesto da se odmme oJ prenapornog ve­slanja .• Evo meda l" - poviče Kaž i - brzo braću sreća nam se je uasmijala." - l braća ogladnjela kao vuci pojedoše cijeli med. A li najednom cijelo veselje pomutt Doma! •. koji reče: " Braćo, ovdje ima zastalno hajduka. Ja se boJim da mi ne ukradu ovaj dragocjeni pr'\ten, a moglo bi i po uas zlo biti!" Ove riječi zabnnuše braću .

Dok su oni stajali tako zami­šljeni, pojavi se iz šume veliki medvjed. " Aha tu ste, je li? Pojeli ste cijeli med?" vikne· medvjed, da su braći koljena od straha kle.:ala. Kad je medvjt'd došao blizu njih, otvori SVOJU velil.u čeljust i htjt'de ih proždrijeti. U zadnji č a s Mali, koji je b1o naj­lukavniji od sve bra će, reče med1: ~ Dragi medo, molimo te, poče kaj malo, dok nam dođe peti hrat, jer želimo svi zajedno umrijeti." Medo veseo što će mu biti veći zalogaj pusti Malog, da dovede i pt.'tog brata. Mali brzo otrči kući i javj Palcu nesreću, koja ih je za desila, Palac ga ukori , ali ipak pođe , jer mu ie bilo žao braćE>. Na putu oni nadu jednu v liku batinu koju te­škom mukom dovuku do braće .

Kad su braća opaz!li Palca ve­selo mu priskočiše, i zaj edničkim silama podi~nu batinu, te ubiiu medvjeda. Sada braća uvidješe, da su pogriješili i da bi bili ludo po~inuli bez Palca. l od toga vre· mena svi se prsti klanjanju bratu Palcu. Po Zmajovanu N. G.

Potpomažite D JEĆJI V JESNJK.

Netko suradnjom, drug! širenjem i pret­platom. Svatko na svoj način prllmll

svojoj moći.

Br. 4.

Da se čovjek prekrsti, 1'rlilom Bogu hvala! E, gledaj je, molim te, K o/iš na je mala ! Nemaš je Uo vidjeli, ,l'fanja j' nego lala, -A već ti se vjesnika Dječjeg dočepala l Čita-l ona ozbi/ja, ll' je samo šala.) - Ja bih rek'o da čita , Maka1 da je mala ; Da ne čita, do sad b1 Na knjizi zaspa/a.

Bracin Račun ~Još imam samo jedan zadatak, -Nije baš lale; Malo je spleten računslci rad, -ba l' ću ga sad?! Ponda bih mogo na igru po ć', Bezbrižan biti vascelu noć. Samo da počnem; pa za po sata l tu bih brigu skinuo s vrata. Al eno, kanda truba već svira, Pantina četa većem mušira, Pa šta ću sad, Ako nam opet opkole grad! jučer su dvared na juriš hteli, Al Bog i vera ne b• nas smeli, Samo da i' Kosta upravljat znao, Grad ne bi pao. U nJih su ada i sablje nove, -Al mi imamo puške od zove, Pa kad još puknu dva topa žuta S našeg reduta, Onda će smesta Pantine čete Okrenut pete. ja sam se juče junački moto, Cetvoricl sam šubare oto, A naša četa reć mi je dala, Da će me izabrat za đenerala, Zato bih trebo da sam već s njima, Ako me četa za vođu prima. banas će biti slavniJI dnn;-l j'i već imam udešen plan. Samo nek dodu, - ml se ne dam0, Ne teče znoj ... " A, gle tt brace, gledaj ga samo, Kako on radi račun svoj!

z. J

--6-~l~

Lutka bez ruke 1.

Uzela je Cvijeta bebu Da zapleše s njome A beba je - hoćeš, ne ćeš -Morala za njome.

2. U vrtenju i plesanju Na teret i muku Lutkica je pala ljuto Slomila je ruku.

].

J sad ju je gledat teško Kako ruke nema Od nezgode ove Cvijeta Svaku paru sprema.

4. Poslati bi bebu rada - Jednog dana; šutke -Na klimku, gdje se liječe Take male lutke.

Bogumil Toni.

DJECJI VJESNIK

Sramežljivost. . l

Đačka crtica.

J( za prekjučerašnjega lijepog da-na osvanu jučer u jutro sva

zemlja pod bijelim plaštom dosta debele sniježne naslage, našto od­mah z.astudi tako, da danas već nije moguće napolje, ako se čo­vjek dobro ne utopli. Pa i u onih, koji su dobro utopljeni, ježi se se koža na ovoj studeni suhomra­zice; a kako je to onda bilo slabo zaodjevenim, kao što to bijaše Rešid, dak u srednjoj školi, sin siromašnih roditelja iz južne Her­cegovine?... Došao je ovamu u Sarajevo i učio; učio neprestance oskrbljujuć svoje tijelo lakom hra­nom, samo da glad utoli, sve o­tud, što mu je dala općina neku m31n svoticu kao potporu .

Teško mu se bilo tako prome­tati; al koja fajda, kad ne mogaše bcdje ? ... Slab0 je bio zaodjeven : nešto čakširica, antenja i fermen priljubljivalo mu se uz tijelo i ču­valo ga od nazebe, što dakako vrlo slabo bijaše prema ovoj že­stokoj zimi.

Cvokotao bi Rešid zubima, kad bi se zaputio u školu ili iz škole natrag u propuhljivi stan idući ulicama i zavidio bi ljudima, koji su ga oštro gledali iz utoplje­nih haljina, i hulio bi ih.

Nu ne mogavši više studeni sno­siti, zamisli, da se zaodjene u ma­lo toplije ruho, i osnuje, da kupi jedan kilput od kojih stotinjak di­nara. Jest, al kamo novci za to? Mislio je i premišljao, otkuda da ih namakne. pošto mu je džep već odavno u miru prazan počivao.

i' alma pete nositi

.,. znaci:

Str. 5

Najzad smisli se, da uzajmi. Radost mu zasja na licu kad mu to u misli pode za rukom i on se već u toplom kaputu zamišljao, zaštićen od studeni, ugodan i ve­seo. U toj mislt zaputi se jednom starom očevom znancu i zaište kroz neko vrijt.ne dvjesta dinara u zajam. Očev mu se znanac, nera­zumijući teške nevolje, ISpričavao u prvi mah, da nema novaca, a kad mu to na posljetku ne može važiti kao odgovor punom Reši ­dovu moljakanJu, reče mu :

- Da ti je otac meni pisao, da ti dam novaca , dao bih, ako ćeš hiljadu dinara, d ovako ne mogu.

To Rešida jako pecnu i on, bez i jedne riječi više, krenu dalje otalen.

Teško mu je to bilo, i on krenu čaršijom, ni' sam ne znajuć, kud ni kamo.

U mislima, isprekidanim sjećajuć se kadikad zirne, jurio je naprijed, metnuvši ruke u džepove i razgll!­juć oko sebe tupo i bojažlJivo, dok se najedanput ne zaustavi pred kancelari jom Fehim-ef ·ndije C .. .. Sjeti se odmi!h, da su Fehim-efen­dija i njegov otac veliki prijatelji, te da bi mu - pomisli - Fehim -efendi ja zarad očeva hatura po­zajmio tu svoticu, da kupi sebi štogod topla kaputa.

Pođe k vratima i najedanput za­stane. Srce mu je jako tuklo, a u tijelu je drhtao Na um mu pade maloprijašnji neuspjeh i htijaše na­zad, kad najedanpt:t iznutra netko viknu. On ni na što ne misleći, otvori vrata i nade se u vrućem predsoblju Fehlm-rfendijine kance­larije, gdje ga d očeka sluga:

ta tražiš O\ dje, mladiću?

(Nastavit će se.)

~(~~t~ ~l [] y til~ l.

XajJI: y mJMY ;~.jervl lfll .Ia. Oa.!!: uaj:hPil lUIUf 11upoN li:Hpn; J 0111 .n;e6e:n Hf'~r<L x..1a.n.a., Osy.JI:a CJHJ(e Kp03 JhY snpii

2. Xaj.n; y lllp ry, UlyMa 'ier><L ,J'.n;je cy J il' ll.ll"- tllfTa J~B~1jete; Jiaxop lbJIXa 1.pn:ra. ~H'r>a. Ha cycper ua11 nOTll l\ Teqe.

3. X&jJ[ y wyMy, .JI:ieu;o ;uu.:ra, Ca..n; ce n ' H>oj MMPM nuje: Oa.u: je rpas;L lntjll:Jmnja. Can: cy nTuu;e lllLjnepHnje.

4.

nemati isk••ivljene pete!

XajJI: y 111) )1)', .rr:n. cc raMo Te csjem11 He nau1-1j eMo! ,I(a ce Tflje,ry. .n;a ce .JI:YXY 3,rr:pas.lba, c:Hare Ha6epello!

"l!UI\<t Jon 3Ma.j.

Str. 6

Račundžijama. Im ala je Milcva dv ajest i pet ora, -Ako sve lu pojede, razboljet' se mora. M leva je umjerena, dobra i valjana, Gd je bi ona pojela sve orahe sama ! Pet je dal a bratu svom, pe.t j.e se~trl dala, Pet je dala prosJaku svt JOJ reklt: !Ivala. Pet je s ama pojela - dosta joj je bilo, A sad što je ost ~lo, metla je u krilo. Te ~:e dati onome, ko računat znade, Izrac unaj koliko još ora imade.

l?- :R~TI .. Stari palac kruh a prosi, a dobri

mu gil I)Udl rad) daju, jer im pa­lac pomaie u S\ ako m poslu. Bijelu se kruhu ve~de svi prsti, jer im ga k<'žiput kućt nosi. Žuri se ka­žip ut kuć a kad ra mo, eto nevo­lje ! ~rcdnjak šul1, pa se ljuti, što će prstenj~k sve pojesti. Ole, ti nj ega malog.t lirenčine; on koji ni šta nL ć.- da r<1di, već se samo kit1 zlatnim prstenom, oteo je ka­žipu tu čita •Jt krull, pa ga hoće svega da pojede. Kako se ne bi sredn ak na nj lj•·tio ; on koji je na j\ eć1. 1 kC'Jt>lllU L i trebalo najviše hrane. Najteže je malome prstu kra j prsltnJak a sta jati i sve to gl adan gledati 1 JC'š k tomu slu­šati malene uče~:ike gdje na sav glas viču :

lari palac kruha prosi, Kažiput ga kući nosi, Srednjak šuti, pa se ljuti, ··to prstenpk sve pojeda, Ma li prst pa k gladan gleda.

(Kr. Kutcn)

Dobra Zlata . Z ,1{,7 dobra ujevojčic-7, \ndela/.. jt- p1, vi, \'eseJa 1e u vip k Jica, /(.?d .'l' pn. /nm bavi.

.<·tuje svoje rod,tr:lje, U chbru 1h slijc·I!J, Sve njihove vr~ te/je, A to mnogo vr •di.

Učiteljki p.1k u školi, ve po volji radi,

Red, čistnću, nauk voli Time sreću gradi.

Bo,[['? mo/1 za rod cijeli, La svu drJmOvJ,7 ,, Ona sv:'lk um dc.bro teli, U srcu ne~mu.

/(ako Zla t it, t ako i ti D1jete moje, budi, Pa ćeš Bogu milo biti, Vo/it će te ljudi J

ZORHU DUH U ZOHHUOM liJ HU.

~ postizm se

~ ~j~gurnj~ upotrebom

.~ ·1'>

"--....................... __v ....... ~< :· niglnalne ---

BR..A.Z.A.Y FRANCUSKE VINOVICE.

Dobiva se svuda.

D!F.čJI VIESNIK

Dječje šale. jedno pitanje l Vidiš, kaže o­

tac maloj Nevenki, onu zvjezdicu tamo visoko gore? Znaj , da je ona puno veća od naše zemlje.

Zbilja? - upita Nevenka. A on­da kako je to, da na ona ne brani od ki.še? * * *

P reteka o gal Vjekoslav i Boris do biše od strica ljekarn ika pun omot šećernih karame la .

- Danas ćemo pojesti svaki po 3 komada, - reče stariji brat Vje­koslav, a ostalo ćemo spremiti, kad nam bude kašalj

- Dobro je odgovori Boris. Poslije 3 dana, Bor s vraćaiući

se iz škole, dotrči k starijemu bratu, dobro se nakašlje, pak će :

- Daj mi, molim te jednu! Ne čuješ lt, kako mi je veliki kašalj?

- žao mi JC Borise, ali. .. ali. .. nemam ih više ...

- Kako ? Zašto ? -jer je meni već j u čer bio kašalj. * :j:

* Ivičin račun . Otac je imao dvije jabuke, jednu veliku crvenu a dru­gu sitnu. Stavio ih je na sto, da ih podijeli izmedu svog malog l­vice i Slavke, koja je bila neko­liko godina starija od brata.

- Ivica dođe i odmah uze veću jabuku, očisti je i stane je jesti, pred očima za pa njene sestrice.

Zar je to pravedno? - progo­vori Slavka. ja . am sta rija od tebe, i moram da se zadovoljim malom jabučicom,- a ti, gos podi ne, uzeo veliku !...

Pa naravno da Je ro pravedno, moja draga, - odgovori Ivica: ta ja sam došao na sviJet tol1ko go dina poslije tebe, a tko -z.na koliko si tl Jabuka do tog vrn~ena pojela ...

VJ~ANA l MlŠ. Gladna vrana spaz1 na polju

miša, kako bojažljivo pred njom u rupu bježi, pa sjedne na grudu naprotiv rupe i reče:

- Koga se, mili mišu, reci mi, koga s e tako plašiš? Ogledam se na sve st1ane, pa ipak ne vidim nikoga, koga bi se trebalo bojat i: dođi van, ubogi, dobri mišu, dođi i reci mi. tko je tvoj neprijatelj ! Ako je potrebno, da toga okrutn i­ka kaznim il i pogubi m, vjeruj mi, bokče, da ću to uči ni l i l Samo se ne boj; dodi, pa mi re<:i !

- Ra do bi h, gospo vrano! -odvrati iz rupe miš ; - rado bih se, vjeruj, vani prošetao, kad se ne bih plašio tebe, svoga bran i­telja i s tražara.

Vrana zagrakće i odleti, da drugdje potraži hrane za S\ oj iz­gladnjeli želudac.

P O Š T A. N a d e ž d a P e tr o v l ć - Split. PošalJI­

te nastavak, sva kako nastoj te Jto bol e. Ratomir Đ. Martić - Sibenik.

Izvolite se svratiti k nama.

.·

Br 4

Radi ,preobilnog materijala morali smo ispustiti ovaj put rubriku:

~ĐAČKI SASTAVCI.

Odgonetke broJa 3. 1.) Konjićev skok : Pa zar nema

tome nikakva Jeka ? Zar se to ne može živet i doveka?

jovan Jovanović . 2.) Homonim : Luka. 3.) Rebus: Nema čizme Đuka (ne­

mac izmedu ka). 4.) Umetak: Čika jovo (C:iovo Kaj) . 5.) Popunjaljka : Sahara, ananas,

malaga, Ararat, Panama, ata nam 6.) Skrivač i ce: Beograd, Djakovo

Carigrad, Babilon. 7.) Anagram : Beograd.

Popis odgonetača 3. broja donijet će se u 5. broj u.

Zagonetke. l . Zemljopisna zagonetka

!.

l A l A l A l A-~~~-~ ~ mjesto u Oalmacrjl

l A l A l A j A l A~ gr:~, CrnoJ ;{o r i

EvrQpsko) furskoJ . A l B ~~ B 1 B j B Staro ime. grada e:

CfCI Ć l D ETE grad u l\jemačkoj El E-~ E l E l E l E l grad u Malui Aziji

EfETFl G j l l l l g-ad u Siriji

_l j_l_1_1 l l I I jl(7.cml)au S tnromqek_

l I I j l l J II< JI< grad na Sicil·jl

K l K TL~ M grad u ~ornjoj !talij,

M 1 M l N l , 1

. l N gr~~r~a j 1dransk11me

N jNf'N .. N N l NJ gr~1~ 1 u ·rcctnjnj Ame-

l O l P P l P . R ! R grad u doojOJ ltalljt

Rl R T RTRf R ~ grad u Maloj Aziji

~~~ l S l S l ISTš- Rr:td ll BugarskOJ

l j T l T l T 1 U l U 1-l•:td u Cmo gori

-U l U l U l V l Z l Z lukn u Grckoj

l l. Od l. do II. daje poznatu posl ovicu

2. Rebus.

K I 3. Dopunhena zagonetka na~ pjesnik l

M ~~ - =1=1=1-A _ ,_ mu§ko Imc

grad ll Spanjolskoj

i ndofvropskl nnrod

pllcll-k ričalica

raslina

1- 1-

i==

M A l

=M~ A -~-M

4. Logogrif. S "k" sam crna ptica S "n • čest tvoga lica

-l

~

UPRAVA, ADMINISTRACIJA i TISAK O dl. Graf. Zavod E. V italian!! Sin, Šibenik

Odg. ured. J. Mravak.

Glete, djeco, umjetnika Taj priroyu vjerno slika

Stari seljak sada vidje Kako slika stvarnost nije

VJERNA SLIKA

Kuće, stabla-selo sivo Sve on slika tako uvo

Naš se slikar grozom čudi: ~ Kud dospješe moji trudi l • .

LAC l NA

L---------~~-----------------------~ Plesačice evo nove Milica se, znajte, zove.

Sada njemu na um pade Kako i on igrat znade

Skoči Laci baš na kosu Da ugrabi lijepu osu

Po žici vam igrat znade, Sto zadaje Laci jade.

Igra lijepo Laco vrli Ali pauk k'osi hrli

Što se zgodi? Udes koji? jadni Laca zvijezde broji.