pravni okvir za poslovanje preduzeća, nov 2014

Pravni okvir koji se odnosi na

poslovanje preduzeća

Milena Vuković Buha

Niš, 18. novembar 2014. godine

Set poreskih zakona u Republici SrbijiDIREKTNI

• Zakon o porezu na dodatu vrednost

• Zakon o akcizama

• Carinski zakon

INDIREKTNI

• Zakon o porezu na dobit pravnih lica

• Zakon o porezu na dohodak građana

• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

• Zakon o porezima na imovinu

SET PORESKIH ZAKONA

DIREKTNI POREZI:

• Porez na dodatu vrednost

• Porez na akcize

• Carinski zakon

Zakon o porezu na dodatu vrednost

(„Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004-ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014-usklađeni din. izn. i 68/2014-dr. Zakon)

Uveden 01.01.2005. (pre Zkona o PDV-u bilo je 30 poreskih stopa izZakona o porezu na promet.


• Porez na potrošnju, obračunava se i plaća na isporuku i promet dobara i usluga, kao i na uvoz dobara

• Poreski obveznik-lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga (u okviru obavljanja delatnosti)

• Mesto prometa dobara je mesto u kome se ono nalazi u trenutku slanja ili prevoza do primaoca


• Mesto prometa usluga je mesto u kome pružalac usluga obavlja svoju delatnost

• Mesto uvoza dobara je mesto u kojem je uvezeno dobro uneto u carinsko područje Republike

• Poreska osnovica- iznos nadoknade koju obveznik prima za isporučena dobra pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica

• Osnovica kod uvoza dobara – vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima


• Opšta poreska stopa – 20%

• Posebna poreska stopa – 10%

(pekarski proizvodi, mlečni proizvodi, jestivo ulje od suncokreta, med, voće, povrće, meso, riba, jaja, žitarice, soja, repa, lekovi, medicinska sredstva, đubriva, udžbenici, dnevne novine, ogrevno drvo, usluge smeštaja, ulaznice za bioskop, pozorišta i sl., prirodni gas, toplotna energija za grejanje, prenos prava raspolaganja na novoizgradjenim stanovima itd.)


• Prethodni porez – iznos PDV-a obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV –a koji duguje

• Pravo na odbitak prethodnog poreza – ako se nabavljena ili uvezena dobra, objekti za vršenje delatnosti ili pružanja usluga -koriste za promet dobara i usluga

• Poreska oslobođenja – izvoz, privremeni uvoz, oplemenjivanje i dorada, carinsko skladištenje, tranzit, poslovi banke, medjunarodne donacije, diplomatska pred., vazdušni i brodski saobraćaj, transportne usluge u vezi sa izvozom, investicioni fondovi, usluge osiguranja, dobrovoljni PIO fondovi i dr.


• Mali poreski obveznik – lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji RS i/ili u inostranstvu čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 RSD

• Mali poreski obveznik – ne obračunava PDV za izvršeni promet dobara i usluga, nema pravo iskazivanja PDV – a u računima, nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu Zakonom o PDV – u

Zakon o porezu na dodatu vrednost• Poreski obveznik - lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji RS

i/ili u inostranstvu čiji je ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci veći od 8.000.000 RSD

• Poreski obveznik–obračunava PDV za izvršeni promet dobara i usluga, ima pravo iskazivanja PDV – a u računima, ima pravo na odbitak prethodnog poreza i dužan je da vodi evidenciju propisanu Zakonom o PDV – u

• Plaćanje poreske obaveze je na mesečnom i na kvartalnom nivou u zavisnosti od visine ostvarenog oporezivog prometa poreskog obveznika.

• Plaćanje poreske obaveze po naplaćenom potraživanju – može da imaobveznik PDV –a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 mesecinije veći od 50.000.000 RSD, i koji je u tom periodu bio neprekidnoevidentiran za obavezu plaćanja PDV –a

• Obveznik je dužan da:

1. Podnese evidencionu prijavu

2. Izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga

3. Vodi evidenciju u skladu sa ovim zakonom

4. Obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave

5. Dostavlja obaveštenja poreskom organu, u skladu sa ovim Zakonom.



• Obveznik je dužan da izradi račun, uz svaki promet dobara i usluga

• Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava iplaća PDV je kalendarsko tromesečje ili jedan mesec, za obveznika kojije u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od50.000.000 RSD

• Poreski period 1 mesec – obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda

• Poreski period 3 meseca – obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 20 dana po isteku poreskog perioda


• Obveznik je dužan da za svaki poreski period plati PDV jednak razlici između ukupnog iznosa poreske obaveze i iznosa prethodnog poreza

• Ako je iznos prethodnog poreza veći od poreske obaveze, obveznik ima pravo povraćaja razlike

• Poreski kredit – ako se poreski obveznik ne opredeli za povraćaj

• Povraćaj PDV – a – dozvoljen za kupovinu hrane i opreme za bebe

• Refakcija – povraćaj PDV –a – dozvoljen kupcima prvog stana

("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011,

101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 4/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr.

zakon)

Zakon o akcizama

Osnovni pojmovi:

1) proizvođač akciznih proizvoda - lice koje u proizvodnom pogonu pravi, obrađuje, prerađuje, dorađuje i sl. proizvode na koje se plaća akciza u smislu ovog zakona

2) uvoznik akciznih proizvoda - lice koje u svoje ime i za svoj račun uvozi, odnosno lice za čiji račun se uvoze iz inostranstva proizvodi na koje se plaća akciza u smislu ovog zakona;

3) obveznik akcize - lice koje obračunava i plaća akcizu propisanu ovim zakonom;

4) akcizna dozvola - dokument kojim se odobrava otpremanje i smeštanje akciznih proizvoda bez obračunavanja i plaćanja akcize;

5) akcizno skladište – prostor u kome ovlašćeni držalac akciznog skladišta proizvodi, skladišti, prima ili otprema proizvode pod režimom odloženog obračunavanja i plaćanja akcize i koje mora biti vidljivo označeno i fizički odvojeno od drugih prostora;

6) ovlašćeni držalac akciznog skladišta- proizvođač koji je dobio dozvolu da skladišti akcizne proizvode bez obračunate i plaćene akcize i da stavlja u promet akcizne proizvode sa obračunatom i plaćenom akcizom;

7) režim odloženog plaćanja akcize - vremenski period u kojem ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja akcize;

Zakon o akcizama

Predmet oporezivanja:

1) derivati nafte: biogoriva i biotečnosti;

2) duvanske prerađevine;

3) alkoholna pića;

4) kafa;

Zakon o akcizama

• Obaveza po osnovu akcize nastaje kada su proizvodi:

1) Proizvedeni u Republici Srbiji;

2) Uvezeni u Republiku Srbiju

Zakon o akcizama

Zakon o akcizama

• Osnovicu za obračun akcize čini jedinica mere za svaki akcizni proizvod

• Proizvođač, odnosno uvoznik dužan je da pri proizvodnji, odnosno pre uvoza cigareta i alkoholnih pića, obeleži kontrolnom akciznom markicom svaki od tih proizvoda posebno

• Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca štampa i izdaje kontrolne akcizne markice i vodi evidencije o izdatim kontrolnim akciznim markicama

• Akcizu obračunava nadležni carinski organ po važećim stopama

• Plaćanje akcize

Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati:

• najkasnije poslednjeg dana u mesecu - iznos akcize obračunat za period od 1. do 15. dana u mesecu;

• najkasnije 15. dana u mesecu - iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.

• Obračunatu akcizu pri uvozu obveznik je dužan da plati u rokovima i na način predviđen za plaćanje uvoznih dažbina.

Zakon o akcizama

Carinski zakon

Ovim zakonom uređuju se opšta pravila i postupci koji se primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije.

• Cilj ovog zakona je:

1) zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije;

2) zaštita Republike Srbije od nezakonite i ilegalne trgovine;

3) bezbednost i zaštita ljudi i ţivotne sredine;

4) olakšavanje međunarodne trgovine

Carinsko područje Republike Srbije - obuhvata teritoriju i teritorijalne vode Republike Srbije, kao i vazdušni prostor iznad Republike Srbije i ograničeno je carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Republike Srbije

Carinski zakon

Objedinjena carinska tarifa i tarifno svrstavanje robe

Uvozne i izvozne carine utvrđuju se na osnovu carinske tarife

Objedinjena carinska tarifa u smislu ovog Zakona obuhvata:

1. Nomenklaturu robe propisanu Zakonom o carinskoj tarifi i propisima donetim na osnovu tog Zakona

2. Drugu nomenklaturu koja se u celosti ili delimično zasniva na nomenkalturi iz tačke 1

3. Stopu carine i iznos carine koja se primenjuje na robu obuhvaćenu nomeklaturom iz tačke 1

4. Preferencijalne tarifne mere sadržane u medjunarodnim ugovorima

5. Preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija jednostrano donela

Carinski zakon

6.Autnomne mere kojima se predviđa carinskih dažbina za određenu robu

7. Povlašćen carinski tretman određen za pojedinu robu, zbog njene vrste ili krajnje upotrebe

8. Druge tarifne mere predviđene propisima

Carinski zakon

Carinska vrednost uvezene robe:

• Utvrđuje se radi primene carinske tarife

• Transakcijska vrednost , odnosno stvarno plaćena cena ili cena koja treba da se plati za robu koja se prodaje radi izvoza u Republiku Srbiju

• Ako se ne može utvrditi direktno, utvrđuje se na osnovu jedinične cene po kojoj se najveći broj jedinica istovetne ili slične uvezene robe prodaje u isto ili približno isto vreme kao i roba za koju se utvrđuje carinska vrednost

Carinski zakon

Carinska vrednost uvezene robe utvrđuje se na osnovu obračunatevrednosti koja predstavalja zbir sledećih elemenata:

1. Vrednost materijala upotrebljenog u proizvodnji, preradi i sl.

2. Iznosa dobiti i opštih troškova koji odgovaraju uobičajnom iznosu koji se ostvaruje pri prodaji robe iste vrste ili grupe

3. Troškove pakovanje, ambalaže, provizija i ostalog

Carinski zakon

Troškovi koji ne ulaze u carinsku vrednost su:

1. Troškovi prevoza robe nakon njenog prispeća u mesto ulaska u carinsko područje Republike Srbije

2. Troškovi montaže,sklapanja, održavanja i sl. Nastali nakon uvoza

3. Kamate na osnovu kredita koje je zaključio kupac

4. Troškovi za pravo reprodukcije robe uvezene u Srbiju

5. Troškovi provizije plaćene špediteru

6. Dažbine i takse koje se naplaćuju u državi koja izvozi ovu robu

Carinski zakon

Preračunavanje strane valute na carini

• Ako je za utvrdjivanje carinske vrednosti neophodno da se iznos u stranoj valuti preračuna u dinare, preračun se vrši prema zvaničnom srednjem kursu utvrđenom poslednjeg radnog dana nedelje koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje carinska vrednost.

Carinski zakon

INDIREKTNI POREZI:

- Zakon o porezu na dobit pravnih lica i preduzetnika

- Zakon o porezu na dohodak građana

- Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

Carinski zakon

Zakon o porezu na dobit pravnih lica

(„Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013 i 68/2014 – dr.

zakon)

• Poreski obveznik – privredno društvo ili drugo pravno lice osnovano radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti

• Poreska osnovica – oporeziva dobit (utvrđena u poreskom bilansu)

• Za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvrđenim i priznatim u skladu sa ovim Zakonom

• Kapitalni dobitak uključuje se u oporezivu dobit


• Dobit utvrđena u postupku likvidacije obveznika podleže oporezivanju

• Poreski period za koji se obračunava porez na dobit – poslovna godina ( kalendarska godina)

• Poreska stopa za pravna 15% od 01.01.2014. (bila 10%)

• Porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog pravnog lica na osnovu: dividendi i udela u dobiti, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava, kamata, naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnosti na teritoriji RS


• Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenata, isplatilac prihoda primenjuje odredbe potpisanog Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

• Radi stimulisanja privrednog rasta, obveznicima se pružaju poreski podsticaji (od 01.01.2014.mnogi su ukinuti)

• Nedobitne organizacije ne plaćaju porez na dobit, za iznos dobiti do 400.000 RSD


• Poreski obveznik koji uloži u svoja osnovna sredstva, odnosno u čija

osnovna sredstva drugo lice uloži više od jedne milijarde dinara, koji ta sredstva koristi za obavljanje pretežne delatnosti i delatnosti upisane u osnivačkom aktu obveznika i u periodu ulaganja

dodatno zaposli na neodređeno vreme najmanje 100 lica, oslobađa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica u periodu od deset godina, srazmerno tom ulaganju, ali ne više od 50% od ostvarene dobiti.


• Poreska prijava podnosi se u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza

• Obveznik plaća porez u vidu mesečnih akontacija, na bazi rezultata poslovanja iz prethodne godine, do 15 – og u mesecu za prethodni mesec.

• U slučaju bitnih promena u rezultatu poslovanju moguće je dostaviti poreskim organima, novi, periodični finansijksi izveštaj i poreski bilans, radi izmene akontacije poreza na dobit.


Zakon o porezu na dohodak građana

(„Službeni glasnik RS“ br. 24/01, 80/02 – dr. zakon, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US,

93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14 )

Porez na dohodak građana plaćaju sva fizička lica koja ostvaruju dohodak

Prihodi koji se oporezuju:

1. Zarade

2. Prihodi od samostalne delatnosti

3. Prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine

4. Prihodi od kapitala

5. Kapitalni dobici

6. Ostali prihodi


Na pojedine vrste prihoda porez na dohodak se plaća:

1. na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa

2. po odbitku

3. samooporezivanjem


Godišnji porez na dohodak građana

• Godišnji porez na dohodak – Plaćanju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u RS u godini za koju se utvrđuje porez (rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji RS i u drugoj državi; nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji RS)

• Plaća se po rešenju nadležnog poreskog organa

• U 2013. obveznici ovog poreza bila su fizička lica koja su zaradu imali veću od 2.185.488 rsd

• Obrazac koji se podnosi je PDG-2R, rok za podnošenje 15.05.

• Godišnji porez na dohodak građana plaća se na osnovicu po sledećim stopama:

1. Na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade – 10%

2. Na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade – 10% na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade + 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade

Godišnji porez na dohodak građana

Porez na dohodak građana

Po odbitku plaća se porez na sledeće prihode:

1. Zarade

2. Prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom i prava industrijske svojine

3. Prihode od davanja u zakup pokretnih stvari

4. Dobitke od igara na sreću

5. Prihode na osiguranje lica

6. Prihode sportista i sportskih stručnjaka

7. Ostale prihode

• Poreski obveznik – fizičko lice koje je dužno da plati porez, rezident RS za dohodak ostvaren na teritoriji RS i u drugoj državi, i nerezident za dohodak ostvaren na teritoriji RS

• Porez se ne plaća na primanja ostvarena po osnovu:

propisa o pravima ratnih invalida, roditeljskog i dečijeg dodatka,naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećenje, naknadaza vreme nezaposlenosti, materijalnog obezbeđenja, naknada izzdravstvenog osiguranja, naknada iz osiguranja imovine, naknadamaterijalne štete, otpremnine, premija, subvencija, regresa, naknade zaishranu itd.

Porez na dohodak građana

Porez na zarade

• Obveznik – fizičko lice koje ostvaruje zaradu

• Osnovica poreza – zarada koja je isplaćena, odnosno ostvarena umanjena za poresko oslobodjenje koje je u 2014. 11.242 dinara

• Zarada se oporezuje stopom od 10%

• Porez na zarade ne plaća se na primanja zaposlenog po osnovu:

1. Naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju

2. Dnevnice za službeno putovanje u zemlji do 2.132 rsd

3. Naknade troškova smeštaja na službenom putovanju

4. Naknada prevoza na službenom putovanju

5. Dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije

6. Solidarne pomoći za slučaj bolesti do 35.519 rsd

7. Poklona deci zaposlenih starosti do 15 godina povodom Nove godine i Božića, do iznosa koji je propisan

8. Jubilarne nagrade zaposlenima

Porez na zarade

• Poslodavac ili preduzetnik koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 30. junom 2016. godine

• Poresku olakšicu može ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. mart 2014. godine

Porez na zarade

• Poslodavac ima pravo na povraćaj plaćenog poreza, i to:

1. 65% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje jednim, a najviše sa devet novozaposlenih lica;

2. 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a najviše 99 novozaposlenih lica;

3. 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica

4. Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli lice sa invaliditetom oslobađa se 100% obaveze plaćanja obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade tog lica, za period od 3 godine od dana zasnivanja radnog odnosa

Porez na zarade

Porez na prihode samostalne delatnosti

• Oporezivi prihod – oporeziva dobit

• Poreska stopa 10%

• Preduzetnik koji nije u stanju da vodi poslovne knjige, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (paušalno oporezivanje)

• Pravo na paušalno oporezivanje ne priznaje se preduzetniku koji:

1. Obavlja delatnosti iz oblasti računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta

2. Obavlja delatnost iz oblasti trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi sa nekretninama

3. U čiju delatnost ulažu i druga lica

4. Imaju ukupan promet u godni koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti veći od 6.000.000 rsd

5. Koji je evidentiran kao obveznik PDV-a


• Paušalni prihod se utvrđuje u skladu sa sledećim kriterijumima i elementima:

1. Visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom u RS2. Mesto na kome se radnja nalazi3. Broj zaposlenih radnika4. Tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja5. Površina lokala6. Starost obveznika i njegova radna sposobnost7. Visina prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavljaju istu

ili sličnu delatnost8. Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti


Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine

• Prihodom od autorskih prava smatra se naknada koju obveznik ostvaripo osnovu: pisanih dela, govornih dela, dramskih i dramsko –muzičkih dela, pantomimskih i koreografskih dela, muzičkih dela,kinematografskih dela, dela likovne umetnosti, kartografskih dela,idejnih projekata, skica, crteža, stripova, ukrštenica, redakcijskih dela,prevoda, lekture, nagrada na konkursima za izradu umetničkih,naučnih, stručnih i ostalih autorskih dela, izvođenja muzičkih,književnih i drugih dela, korišćenja izvedenih muzičkih materijala,izrada prototipa umetničkih predmeta, likovnih dela, ostalih autorskihdela

• Prihodi od prava srodnih autorskom pravu su naknade koje obveznik ostvari po osnovu:

1. Prava interpretatora

2. Prava proizvođača fonograma

3. Prava proizvođača videograma

4. Prava proizvođača emisije

5. Prava proizvođača baze podataka


• Prihodom od prava industrijske svojine smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu:

1. Patenata

2. Malih patenata

3. Žigova

4. Modela i uzoraka

5. Tehničkih unapređenja


• Poreski obveznik – fizičko lice koje kao autor, nosilac srodnih prava, odnosno vlasnik industrijske svojine ostvarujenaknadu po osnovu autorskog i srodnog prava, odnosno prava industrijske svojine; obveznik je i naslednih imovinskog autorskog i srodnog prava i prava industrijske svojine i svako drugo fizičko lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovama


• Oporezivi prihod – čini ga razlika između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda

• Obvezniku, autoru i nosiocu srodnih prava, na njegov zahtev, umesto normiranih priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze

• Poreska stopa 20%


Porez na prihode od kapitala

• Prihodom od kapitala smatraju se:

1. Kamate po osnovu zajma, štednih i drugih depozita i po osnovu dužničkih i sličnih HOV

2. Dividende i učešće u dobiti

3. Prinosi od investicione jedinice otvorenog investicionog fonda

4. Prihodi od izdavanja sopstvenih nepokretnosti

• Poreski obveznik – fizičko lice koje ostvaruje prihode

• Oporezivi prihod od kapitala čini novčani ili nenovčani iznos ostvarenog prihoda

• Poreska stopa 15% (samo na izdavanje nepokretnosti 20%)

• Porez se ne plaća na prihode od kapitala na kamatu: na dinarska sredstva po osnovu štednih i drugih depozita, i po osnovu dužničkih HOV čiji je izdavalac Republika, Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili NBS


• Kapitalni dobitak (gubitak) – razlika između prodajne cene prava, udela i hov i njihove nabavne cene, ostvarena prenosom:

1. Stvarnih prava na nepokretnostima

2. Autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine

3. Udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hov, uključujući i investicione jedinice, osim investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova


Porez na kapitalne dobitke

• Obveznik – svako fizičko lice uključujući i preduzetnika, koje je izvršilo prenos prava, udela i hov

• Kapitalnim dobitkom (gubitkom) ne smatra se razlika nastala prenosom prava, udela ili hov u slučajevima propisanim ovim Zakonom.

• Poreska osnovica – kapitalni dobitak

• Poreska stopa – 15%

• Obveznik koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u rešavanje svog stambenog pitanja, oslobađa se poreza na kapitalni dobitak

Porez na ostale prihode

• Ostali prihodi:

1. Prihodi od davanja opreme u zakup, transportnih sredstava i drugih pokretnih stvari

2. Dobici od igara na sreću

3. Prihodi od osiguranja lica

4. Prihodi sportista i sportskih stručnjaka

5. Drugi prihodi, osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom

1. Prihodi od davanja u zakup pokretnih stvari:

• Obveznik – fizičko lice koje te stvari daje u zakup

• Oporezivi prihod od izdavanja u zakup pokretnih stvari utvrđuje se odbijanjem normiranih troškova od bruto prihoda u visini od 20%

• Umesto normiranih troškova mogu se priznati troškovi koje je obveznik imao u vezi sa stvarima koje je dao u zakup


2. Prihodi od igara na sreću:

• Obveznik – fizičko lice koje ostvari dobitak od igara koje se smatraju igrama na sreću

• Oporezivi prihod – svaki pojedinačni dobitak od igara na sreću

• Porez se ne plaća na:

1. Pojedinačno ostvaren dobitak do 11.242 rsd

2. Ostvaren dobitak od igara koje se priređuju u igračnicama (kazinima) i na automatima


3. Prihodi od osiguranja lica:

• Obveznik – fizičko lice koje ostvari naknadu iz osiguranja lica

• Oporezivi prihod predstavlja vrednost isplaćene naknade iz osiguranja lica umanjena za iznos novčanih sredstava uplaćenih po osnovu premije osiguranja


4. Prihodi sportista i sportskih stručnjaka:

• Prihodima smatraju se primanja po osnovu:

1. Naknade na ime zaključenog ugovora (transfer i dr.)

2. Naknade za korišćenje lika sportiste

3. Novčane pomoći vrhunskim sportistima sa posebnim zaslugama

4. Stipendije vrhunskim sportistima za sportsko usavršavanje

5. Novčane i druge nagrade

6. Nacionalnog priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta

7. Naknade i nagrade za rad sportskim stručnjacima

• Oporezivi prihod utvrđuje se odbijanjem normiranih troškova od bruto prihoda u visini od 50%


5. Drugi prihodi

1. Prihodi po osnovu ugovora o delu

2. Prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske zadruge sa licem do navršenih 26 godina (ako je na školovanju)

3. Prihodi po osnovu dopunskog rada

4. Prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja

5. Primanja članova organa uprave pravnog lica

6. Naknada poslanicima i odbornicima

i drugi...

• Oporezivi prihod – bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%

• Poreska stopa – 20%


Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

(„Sl.glasnik RS“, br.84/04, 61/05, 62/06,5/09,52/11,101/11,47/13, 108/13, 57/14)


• Doprinosima se obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to:

1. Penzijskog i invalidskog osiguranja

2. Zdravstvenog osiguranja

3. Osiguranja za slučaj nezaposlnosti

• Obveznik doprinosa – osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos


• Obveznik plaćanja doprinosa- osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda

• Osiguranik – fizičko lice obavezno osigurano

• Obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje su osiguranici:

Zaposleni, izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostaruju razliku zarade, preduzetnici, osnivači privrednog društva, poljoprivrednici, samostalni umetnici, sveštenici i dr.


• Obveznici soprinosa na osnovicu za osiguranike su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda na istu osnovicu kao i osiguranici, a po stopi propisanoj ovim zakonom

• Osnovica doprinosa- zarada, odnosno plata i naknada zarade

• Najniža mesečna osnovica doprinosa – 35% mesečne zarade u RS isplaćene u prethodnom kvartalu

• Najviša osnovica – petostruki iznos prosečne mesečne zarade


• Stope na kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi:1. Za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 26%2. Za obavezno zdravstveno osiguranje – 10,3%3. Za osiguranje za slučaj nezaposlenosti -1,5%

• Ako se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obračun se vrši po sledećim stopama:

1. Za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 14% za osiguranike, a 12% za poslodavca (ili drugog isplatioca prihoda)

2. Za obavezno zdravstveno osiguranje -5,15%3. Za osiguranje za slučaj nezaposlenosti -0,75%


• Poslodavac, odnosno preduzetnik, koji je zaposlio novo ilice ima pravo na povraćaj dela plaćenih doprinosa na teret zaposlenog i na teret poslodavca, po osnovu zarade za novozaposleno lice, isplaćene zaključno sa 30.junom 2016.

• Olakšicu može ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim lice poveća broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 31.mart 2014.


• Poslodavac ima pravo na povraćaj plaćenih doprinosa, i to:

1. 65% ako je zasnovao radni odnos s najmanje 1, a najviše 9 novozaposlnih lica;

2. 70%ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a javiše 99 novozaposlenih lica

3. 75% ako je zasnovao radni odnosa sa najmanje 100 novozaposlenih lica

4. Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli lice sa invaliditetom, oslobađa se 100% obavez plaćanja doprinosa, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa


• Stope doprinosa za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti, jesu:

1. Za penzijsko i invalidsko osiguranje – 4%

2. Za zdravstveno osiguranje – 2%

• Za vreme mirovanja radnog odnosa, miruje i obaveza za plaćanje doprinosa

• Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istoremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade zarade.

ZAKON O RAČUNOVODSTVU

("Sl. glasnik RS", br. 62/2013)

Niš, 18. novembar 2014. godine

Zakon o računovodstvu

Obaveze pravnih lica i preduzetnika

Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga,priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda,sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje informacija ufinansijskim izveštajima vrše u skladu sa ovim Zakonom.

Razvrstavanje pravnih lica

Pravna lica, u smislu ovog Zakona, razvrstavaju se na mikro, mala,srednja i velika, u zavisnosti od utvrdjenih kriterijuma. Kriterijumi subroj zaposlenih, ostvaren poslovni prihod i prosečna vrednost poslovneimovine.

Mikro pravno lica

1.prosečan broj zaposlenih 10

2.Poslovni prihod 700.000 eura

3.Prosečna vrednost poslovne imovine 350.000 eura

Malo pravno lice


2.Poslovni prihod 8.800.000 eura

3.Prosečna vrednost poslovne imovine 4.400.000 eura


Srednje pravno lice


2.Poslovni prihod 35.000.000 eura

3.Prosečna vrednost poslovne imovine 17.500.000 eura

Veliko pravno lice

U velika pravna lica razvrstavaju se sva pravna lica koja prelaze dva kriterijuma definisana kao kriterijumi za srednje pravno lice


Rokovi dostavljanja računovodstvenih isprava i rokovi knjiženja

Lica koja sastavljaju i vrše prijem računovodstvenih isprava, dužna su daračunovodstvenu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastankomračunovodstvene promene-dostave na knjiženje najkasnije u roku od 3radna dana od dana, kada je poslovna promena nastala, odnosno uroku od 3 radna dana od ratuma prijema. Lice koje vodi poslovneknjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava,dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama,najkasnije u roku od 5 radnih dana, od dana prijema.


Poslovne knjige i kontni okvir

Poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju ipromenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodimapravnih lica i preduzetnika.

Poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.

Pravna lica i preduzetnici poslovne promene evidentiraju na računimapropisanim kontnim okvirom. Kontni okvir i sadržinu računa u kontnomokviru propisuje ministar nadležan za poslove finansija- za privrednadruštva, zadruge i preduzetnike i za druga pravna lica, definisana ovimZakonom, kao i NBS za Narodnu banku Srbije i druge finansijskeinstitucije, društva za osiguranje, fondove i sl.


Lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izvestaje

Pravno lice, odnosno preduzetnik, opštim aktom uredjuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje je odgovorno za vodjenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

Popis imovine i obaveza

Pravno lice odnosno preduzetnik vrši popis imovine i obaveza i uskladjuje stanje po knjigama sa stanjem po popisu na kraju godine.

Način i rokove vršenja popisa i uskladjivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisuje ministar nadležan za poslove finansija.


Usaglašavanje potraživanja i obaveza

Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih izveštaja usaglase medjusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom koja se zove IOS (izvod otvorenih stavki).

Primena MSFI

Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu konsolidovanja i javna društva, u skladu sa zakonom kojim se uredjuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.


Primena MSFI za MSP

Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i objavljivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP.

Mikro i druga pravna lica

Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i objavljivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mikro i druga pravna lica,nezavisno od veličine

Primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za finansije, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima.


Dostavljanje finansijskih izveštaja

Pravna lica, odnosno peduzetnici dužni su da redovne finansijskeizveštaje za izveštajnu i kalendarsku godinu dostave Agenciji zaprivredne registre, radi javnog objavljivanja, najkasnije do 30. junanaredne godine, osim ako posebnim zakonom nije odredjeno.

Dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe

Pravna lica, odnosno peduzetnici dužni su da redovne finansijskeizveštaje za izveštajnu i kalendarsku godinu dostave Agenciji zaprivredne registre, za statističke i druge potrebe, do kraja februaranaredne godine.


• Nacionalna komisija za računovodstvo

• Vlada, na predlog Ministarstva, obrazuje Nacionalnu komisiju za računovodstvo sa zadatkom da:

• 1.prati proces primene direktiva Evropske unije iz oblasti računovodstva i predlaže odgovarajuća rešenja za nacionalno zakonodavstvo

• 2. prati proces primene MSFI i MSFI za MSP i daje misljenje Ministarstvu na prevod ovih standarda, kao i rešenja za eventualne probleme koji mogu da nastanu u postupku primene ovih standarda.


Kaznene odredbe

Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:1.se ne razvrsta na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice2.opštim aktom ne uredi organizaciju računovodstva propisan ovim Zakonom3.Ne obezbedi pouzdan računovodstveni softver4. Ne sastavlja računovodstvene isprave u skladu sa ovim Zakonom5. Ne vrši proveru računovodstvenih isprava, pre unosa u poslovne knjige6.Ne dostavi dokumentaciju na knjiženje u propisanom roku7.Ne vodi poslovne knjige u skladu sa ovim Zakonom.


pravni okvir za poslovanje preduzeća, nov 2014

Government & Nonprofit