predavanje 03 - primer detaljni energetski bilans

8/15/2019 Predavanje 03 - Primer Detaljni Energetski Bilans

1/36

Strana 1/36

Mašinski fakultet Kragujevac

Katedra za energetiku i procesnu tehniku

Energetski bilansPreduzeća "Zastava- Automobili" A.D.

Kragujevac, 2006.


2/36

ENERGETSKI BILANS - Preduzeće "Zastava automobili" A.D.

Strana 2/36

S A D R Ž A J

1. IZVOD .....................................................................................................................4

2. OPIS LOKACIJE ...................................................................................................5 Uvod ................................................................................................................................................5 Pogon ..............................................................................................................................................8 Proizvodnja ......................................................................................................................................9 Merni sistem i instrumentacija ............................................................... ........................................ 10

3. POTROŠNJA I TROŠKOVI ENERGENATA .......................................................10 Godišnja potrošnja i troškovi ..........................................................................................................10 Energetski tok po proizvodnim jedinicama .....................................................................................14 Predviđanje energetskih troškova ..................................................................................................23

4. ELEKTRIČNA ENERGIJA ...................................................................................24

5. TOPLOTNA ENERGIJA (PARA I TOPLA VODA) ..............................................28

6. VODA ...................................................................................................................29

7. KOMPRIMOVANI VAZDUH .................................................................................30

8. PRIRODNI GAS I PROPAN .................................................................................32

9. GAZDOVANJE ENERGIJOM ..............................................................................33

PPriloyi


3/36


Strana 3/36

IZVEŠTAJ O ENERGETSKOM BILANSU:

Preduzeća – „Zastava Automobili“ A.D.

NAZIV FABRIKE: "Zastava Automobili"a.d.

PUNA POŠTANSKA ADRESA: Trg topolivaca 4

TELEFON - FAX – EMAIL: +381 (34) 323-492

+381 (34) 323-429

e-mail: [email protected]

ODGOVORNO LICE: Miljko Eri ć , direktor

INTERVJUISANE OSOBE: • Maksimovi ć Saša, rukovodilac pogonaostalog održavanja

• Žarkovi ć Momč ilo, rukovodilac pogona zaodržavanje procesne opreme

• Milojevi ć Aleksandar , rukovodilac službepogona ostalog održavanja

• Todorovi ć Slobodan, glavni inženjer• Drobnjak Saša, inženjer I

Industrijska grana Proizvodnja automobila

ENERGETSKI BILANS URADILI:

Doc. Dr Dušan Gordić

[email protected]

Doc. Dr Nebojša Jovičić [email protected]

Dr Vanja Šušter čič [email protected]

Dubravka Jelić, dipl. Inž. [email protected]

Prof. Dr Milun Babić [email protected]


4/36


Strana 4/36

1. IZVOD

Predstavljeni preliminarni energetski bilans realizovala je ekipa sa Katedre zaEnergetiku i procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Kragujevcu u skladu saobavezama iz projekta PROGRAMI UŠTEDE ENERGIJE I RACIONALNOGGAZDOVANJA ENERGIJOM U GRUPI ZASTAVA VOZILA. Cilj je izradaenergetskog bilansa, na osnovu koga bi se u toku realizacije projekta definisalaključna mesta neracionalne potrošnje i predložile troškovno efikasnih mera zasmanjenje potrošnje energije na nivou celog preduzeća.

Energetsko bilansiranje u Preduzeću "Zastava automobili" obavljeno je u periodu januar – februar 2006. godine u saradnji sa energetskim timom iz Fabrike. Da bi sedefinisale mere za uštedu energije u preduzeću, istraživački tim sa Mašinskogfakulteta je u više navrata izveo posete preduzeću sa ciljem detaljnog upoznavanja

sa postrojenjima, procedurama i referentnom dokumentacijom vezanom zatehnološke i energetske procese u preduzeću. Formiran je interni stručni tim zapotrebe izrade bilansa, a obavljeni su i intervjui sa relevantnim osobama zaduženimza pitanja energetske potrošnje u fabrici. Pored toga, tokom izrade bilansa izvršenasu osnovna merenja uz korišćenje raspoložive opreme u preduzeću i opremeMašinskog fakulteta.

Najveći problem energetske potrošnje predstavljaju, pored stanja postojeće opreme,neregulisani odnosi sa glavnim snabdevačem energentima – "Energetikom", doo.


5/36


Strana 5/36

2. OPIS LOKACIJE

UVOD

Delatnost “ZASTAVA AUTOMOBILI” a.d. je razvoj, industrijalizacija, proizvodnja iplasman putničkih automobila i rezervnih delova za putničke automobile, satrenutnim kapacitetom od oko 120.000 vozila godišnje.

“ZASTAVA AUTOMOBILI” a.d. sačinjavaju sledeće proizvodne celine:• PC “Mehanička obrada”• PC "Preseraj”• Fabrika "Površinska zaštita”• Fabrika "Karoserija"• Fabrika "Montaža”• Fabrika "Terko".Pored navedenih proizvodnih celina, u sklopu preduzeća posluje i "Institut zaautomobile", koji realizuje aktivnosti razvoja u zaokruženom ciklusu - od ideje dohomologovanog proizvoda.

Ukupna korisna površina objekata je 390.588 m2.

Slika 2.1 Situacioni plan preduzeć a „ZASTAVA AUTOMOBILI“

PC Mehanička obrada

U Profitnom centru "Mehanička obrada" proizvode se svi mehanički sklopoviautomobila osim motora. Osnovni tehnološki procesi obuhvataju: obradu odlivaka(silumin, CTel, SL, nodularni liv), obradu otkovaka, obradu mehaničkih podsklopovaod lima, obradu rotacionih delova, izradu svih vrsta cilindričnih zupčanika, izradukoničnih zupčanika sa pravim i spiralnim zubima, fosfatiranje, termičku obrada,površinsku zaštitu crnim bojenjem (anaforeza) i montažu mehaničkih sklopova.Korisna površina objekata je 81.017 m2.


6/36


Strana 6/36

Proizvodni program čine: sklop menjača sa svim elementima (kutija, zupčanci,nazubljena vratila, elementi sinhronizacije, elementi za uključivanje stepena prenosai diferencijal), transmisija - poluosovine i tripoidni krst, sklop prednjeg vešanja (sistemMcPherson) - oscilujuće rame tipa Lemforder i Ehrenreich, glavčina i nosač točka;disk kočnice prednjih točkova - stezač po sistemu Girling i disk, sklop zadnjegvešanja - nezavisno, "H" vešanje, rukavac, glavčina sa ležajem i oscilujuće rame,sklop zadnjih papuča kočnice, kompletan upravljački mehanizam sa zupčastomletvom, ručica menjača i sistem komandi – kočnica, spojka, gas.

Projektovani kapaciteti za izradu delova i sklopova mehanike su za 200.000automobila godišnje i obuhvataju 6 pogona sa 52 proizvodne linije, specijalizovanuopremu (transfer linije) visoke proizvodnosti, nivoa tačnosti i kvaliteta obrade.

Postoje kapaciteti za proizvodnju zadnjeg pogonskog mosta (sa redukcionimzupčanicima po sistemu GLEASON) i oštrenje svih vrsta reznih alata.

U fabrici postoji preko 1600 mašina i uređaja, od čega više od 970 mašina alatki.Mašinski park čine: strugovi (sa numeričkim upravljanjem (cnc), kopirni jednovreteni i

viševreteni automati), transfer linije, provlakač

ice (za spoljno i unutrašnjeprovlačenje), brusilice, mašine za izradu cilindričnog ozubljenja sa pravim i kosimzubima (metodom odvalnog glodanja - sistem pfauter), mašine za izradu ozubljenjasa pravim i kosim zubima (metodom rendisanja), mašine za izradu konično-spiralnihzupčanika (po metodi gleason), mašine za valjanje, prese, aparati za zavarivanje,uređaji termičke obrade (za cementaciju, karbonitriranje, žarenje, poboljšanje,nitriranje, indukciono kaljenje, peskarenje, površinsku zaštitu i karbonitriranje)

PC Preseraj

Osnovna delatnost Profitnog centra "Preseraj" je izrada delova od lima za sve

modele automobila ZASTAVA. Korisna površina objekta: 79.952 m2

. Osnovnitehnološki procesi obuhvataju: tretiranje i sečenje lima, izvlačenje, probijanje,savijanje, opsecanje, utiskivanje, izradu alata za termooblikovanje plastičnih masa naosnovu modela i izradu modela.

Instalisani kapaciteti omogućavaju proizvodnju otpresaka za 200.000 aut./god. Sviotpresci iz osnovnog programa proizvode se na 12 linija velikih presa, 6 linija srednjihpresa i grupi malih presa.

Radionica pripreme lima raspolaže sa 9 klasičnih mašinskih makaza (za sečenjelima debljine 0,6 do 6 mm), 3 mašine za tretiranje lima i postrojenjem zapripremu razvijenog stanja iz kotura.

Pogon velikih presa ima 74 prese jačine od 2500 do 15000 kN. Sve su mehaničkeeksesntar prese i svrstane su u 12 tehnoloških linija. Na svim linijama čeone presesu duplog dejstva izuzev prve prese na liniji 12. Prese na linijama od 1 do linije 7imaju stabilne radne stolove, ostale prese na linijama 8 do 12 imaju izlazeće stolove idruga tehnološka poboljšanja kao što je brzo stezanje alata, kontrola pritegnutostialata za sto prese, promenljive brzine kretanja malja za prese duplog dejstva(DYNAMATIC).Proces proizvodnje je linijski sa ručnim unošenjem komada u alat, pneumatskimiznošenjem komada iz alata i medjuoperacijskim prenošenjem transporterimaizmedju presa.

Radionica srednjih presa ima 54 prese jačine od 1500 do 1800 kN svrstanih u6 proizvodnih linija. Sve prese su mehaničke ekscentar, klasičnog izvođenja izuzev


7/36


Strana 7/36

jedne transfer linije SCHULER sa 8 stanica i 2 automatske prese RASKIN 1600 kN Ai CLEARING 3000 kN A. Proces proizvodnje je linijski a transport komada seobavlja međuoperacijskim transporterima.

Linija malih presa poseduje 50 presa jačine od 200 do 1300 kN.

Za izradu i održavanje alata na raspolaganju je mašinski park od 50 univerzalnih iCNC mašina.

FA Površinka zaštita

Delatnost fabrike "Površinska Zaštita" obuhvata zaštitu od korozije karoserijaputničkih vozila, sitnih delova i dekorativno bojenje plastičnih delova. Proizvodnipogoni se nalaze na više lokacija, i obuhvataju: Lakirnicu karoserija, centralnupripremu i skladištenje boja, pogon dorade vozila i plastičnih delova i pogon zaštitesitnih delova.

Lakiranje karoserija podrazumeva sledeće procese: hemijsku pripremu

(predodmašćivanje, odmašćivanje, ispiranje i aktivacija, fosfatiranje, ispiranjeindustrijskom vodom, pasivizacija, sušenje i hlađenje), kataforetsko bojenje, bojenjeosnovnom bojom, bojenje pokrivnom bojom i dodatne zaštite (PVC zaptivanjekaroserija i zaštita kutijastih prostora). Centralna priprema i skladištenje bojaobuhvataju: centralu boja sa cevnim razvodom (skladištenje i priprema osnovne boje,bezbojnog laka i pokrivnih boja) i stanicu za temperiranje boje (zbog neophodnosti dase temperatura boje održava konstantnom tokom cele godine vrši se njenotemperiranje). U pogonu zaštite sitnih delova (tzv. objekat "A"), obavlja seantikoroziovna zaštita sitnih delova i rezervoara za gorivo (bojenje prahom, "crno"bojenje i galvanski procesi).

Projektovani kapacitet postrojenja lakirnice karoserija je oko 220.000 karoserija, ali jenakon rekonstrukcije L-4 kapacitet oko 115.000 karoserija. Instalisani kapaciteti zabojenje sitnih delova su za 200.000 aut./god a za bojenje rezervoara su 230.000kom./god.

FA Karoserija Osnovna namena FA "Karoserija" je proizvodnja karoserija za putničkeautomobile (proizvodnja i montaža elemenata od lima). Osnovni tehnološki procesisu: elektrootporno i elektrolučno zavarivanje delova od lima, projektovanje,konstrukcija i izrada alata (za sklapanje, probijanje, pertlovanje i kontrolu (ručni,pneumatski, hidraulični ili kombinovani)) i izrada delova enterijera tehnologijamavakuumiranja i termooblikovanja.

Obnovljeni kapaciteti u FA"Karoserija" omogućavaju proizvodnju 130.000 školjki /god

FA Montaža

U FA "Montaža" se vrši formiranje podsklopova, sklopova i montažaautomobila na visećem konvejeru protočnog - linijskog tipa. Osnovni tehnološkiprocesi su: montaža automobila - protočnog linijskog tipa na visećem konvejeru iformiranje podsklopova i sklopova automobila (moto - propulzivne grupe ( sklopmotor - menjač), sedišta automobila, sklopa točka automobila i formiranje ostalihpodsklopova).

Proizvodnja automobila u FA"Montaža" odvija se na dve tehnološke trake sa po85 radnih mesta. Obojena školjka se u proces montaže doprema na univerzalnoj


8/36


Strana 8/36

nosiljci, pomoću visećeg dvošinskog kontinualnog konvejera. Snabdevanje radnihmesta je mehanizovano

FA "Montaža" raspolaže neoštećenom montažnom linijom (L-1) sa 82 radna mesta,koja se trenutno ne koriste za montažu automobila. U procesu montaže zastupljena je konvencionalna tehnologija, nižeg i višeg stepena automatizacije.

Postojeći koncept medjuoperacijskog transporta obojene školjke, ima mogućnostproizvodnje više različitih modela automobila na istoj montažnoj traci.Oprema takodje omogućava proizvodnju više automobila na jednoj montažnoj traci.

Pored pomenutog, FA "Montaža" poseduje i objekat „Finalizacije“, koji je dislociranod matične lokacije montaže automobila, a predvidjen je za finiširanje automobilanamenjenih za izvoz.

FA Terko

Delatnost ove fabrike je termooblikovanje plastičnih elemenata tj. izrada plastičnih

elelmenata entreijera vozila (instrument tabla, krovne i podne obloge, itd). Preduzećeposeduje vakuum prese i ručne mašine i alate neophodne za obavljanje osnovnedelatnosti.

Stanje opreme:

Instalirana oprema u svim fabrikama proizvedena je, uglavnom, sedamdesetih iosamdesetih godina prošlog veka. Pojedina postrojenja su potpuno razorena ubombardovanju 1999. godine (uništeno je oko 120.000 m2 proizvodnih kapaciteta).Totalna šteta procenjena je na 939.675.000 DEM, a direktna na 286.114.000 DEM.Rekonstruisano je 105.000 m2 proizvodnih hala, pri čemu je uloženo u rekonstrukciju60.4 miliona DEM. Sve je to uslovilo da je projektovani kapacitet fabrike opao sa

ostvarenih 230.570 rekordne 1989. godine na današnji. Uz to, poslednjih nekolikogodina, iskorišćenost kapaciteta ne prelazi 15 %.

POGON

Vremensko angažovanje pojedinih proizvodnih jedinica (na dnevnom, mesečnom igodišnjem nivou), prikazano je u tabeli 2.1.

Tabela 2.1 Vremensko angažovanje pojedinih proizvodnih jedinica

Broj radnih satiProizvodna jedinica nedeljni mesečni godišnji

PC "Preseraj” 40 150 2080

PC “Mehanička obrada” 45 170 2460

Fabrika "Površinska zaštita”

Hemijska priprema 16 65 832

Kataforeza 16 65 832

Osnovna boja 16 65 832

Pokrivna boja 40 150 2080


9/36


Strana 9/36

Dodatne zaštite:zaptivanje i nanošenje antizvučnih masa 16 65 832

zaštita kutijastih prostora 40 150 2080

Centralna priprema i skladištenje boja 168 730 8760

Pogon dorade 80 346 4160Pogon zaštite sitnih delova 40 150 2080

Fabrika "Karoserija" 40 150 2080

Fabrika "Montaža” 40 150 2080

Fabrika "Terko" 40 150 2080

Ostalo (Institut, Finalizacija, Uprava, ...) 40 150 2080

PROIZVODNJA

Osnovni proizvod preduzeća su putnički automobili (koral, skala i florida). Teško jepravilno sistematizovati obim proizvodnje za potrebe analize energetskog bilansa, jerzbog problema u izradi finalnog proizvoda, nisu svi proizvedeni automobili i finalnopredati (kompletirani). Sa druge razlikuje se i broj proizvedenih školjki i ostalihrezervnih delova, od broja proizvedenih automobila po mesecima i u godišnjemkumulativu. Broj proizvedenih karoserija školjki će biti merodavan za analizuenergetskog bilansa pare (jer se para koristi samo u lakirnici Fabrike "Površinskazaštita"), a za ostale jedinice i energente uzeće se broj proizvedenih vozila.

Proizvodnja osnovnih proizvoda fabrike za dvogodišnji protekli period u “ZASTAVA AUTOMOBILI” prikazana je u narednoj tabeli:

Tabela 2.2 Godišnja proizvodnja

God.

MesecProizvedeno

vozila Karoserije

školjke God.

MesecProizvedeno

vozila Karoserije

školjke

januar januar

februar 16 214 februar

mart 1.051 1017 mart 750 1.157

april 1.302 1.289 april 1.140 1.001

maj 1.501 1.391 maj 1.403 1.339

jun 1.600 1.431 jun 1.406 1.244 jul 1.334 1.617 jul 1.201 1.144

avgust 1.706 880 avgust 1.202 1.145

septembar 1.521 1.494 septembar 1.106 1.030

oktobar 804 1.029 oktobar 1.200 1.318

novembar 1.458 1.192 novembar 1.458 1.501

2 0 0 4

decembar 1.062 785

2 0 0 5

decembar 1999 1.588


10/36


Strana 10/36

MERNI SISTEM I INSTRUMENTACIJA

Postojeć

i merni instrumenti su nedovoljni da obezbede energetski optimalnofunkcionisanje proizvodnog procesa. Ne postoje merači energenata koji merepotrošnju posebno za profitne centre i fabrike. Stanje merne opreme, kojom se pratikvalitet obavljanja energetskih procesa je nezadovoljavajuće. Trenutno je mogućeočitati neke osnovne parametre proizvodnje i energetske potrošnje, ali to nijedovoljno za sprovođenje tehnika gazdovanja energijom kao što su monitoring iutvr đivanje cilja. Adekvatni merni sistemi i podsistemi su preduslov za uvođenjesveobuhvatne prakse racionalnog gazdovanja energijom, koja podrazumeva:prikupljanje podataka, njihovu analizu i interpretaciju, identifikaciju energetskineefikasnih radnih procesa i preduzimanje odgovarajućih korektivnih akcija.

3. POTROŠNJA I TROŠKOVI ENERGENATA

GODIŠNJA POTROŠNJA I TROŠKOVI

Za obavljanje proizvodnog procesa preduzeće „Zastava Automobili“ a.d. pored sirove(obične, pijaće) (koju isporučuje JKP "Vodovod i kanalizacija") i dejonizovane(demineralizovane) vode (koju isporučuje "Zastava Energetika" AD), od energenatakoristi toplotnu energiju (toplu vodu i pregrejanu vodenu paru), električnu energiju,prirodni gas, propan i komprimovani vazduh. Sve ove energente isporučuje "Zastava

Energetika" AD., sem prirodnog gasa koji isporučuje Energogas.

Istorijski podaci o snabdevanju energijom i potrošnji energenata prikazani su u tabeli3.1. Podaci se odnose na period poslednje dve kalendarske godine. Inače, u martu2003. godine instalirani se merači toplotne energije. Do tog perioda, obračunpotrošnje toplotne energije obavljao se prema instaliranim kapacitetima potrošača ufabrici.


11/36

Tabela 3.1 Meseč ni podaci o potrošnji energije

God. MesecPara

[MWh]Topla voda

[MWh]Električna

energija [kWh]Komprimovanivazduh [Nm3]

Prirodni gas[Sm3]

Demi voda [m

januar 127 2.676 1.151.988 4.290.000 461

februar 203 2.870 1.437.236 4.395.000 10.990 1.

mart 869 3.103 1.747.798 4.976.400 56.473 1april 873 1.538 1.394.022 3.352.800 55.466 1

maj 1.243 1.683 1.462.723 4.085.400 80.839 1

jun 1.270 1.024 1.416.260 5.002.800 118.026 1

jul 1.318 760 1.403.819 5.248.000 120.442 1.

avgust 826 414 1.159.018 4.022.800 88.687 1.

septembar 1.102 981 1.527.820 5.689.200 135.567 2.

oktobar 710 1.346 1.543.697 5.134.800 114.845 2.

novembar 792 2.498 1.782.466 5.484.600 135.104 2.

2 0 0 4

decembar 599 2.465 1.942.416 4.653.000 130.529 2.

januar 0 1.424 1.058.955 1.218.000 1

februar 280 2.671 1.278.068 2.419.600 37.812 2.mart 1.307 2.462 1.804.218 3.604.800 141.675 3

april 788 1.777 1.653.966 4.350.800 131.348 2

maj 854 638 1.447.564 4.230.100 128.864 1

jun 870 898 1.406.943 5.379.600 161.951 2

jul 654 682 1.283.188 3.782.000 128.125 2.

avgust 544 609 1.261.280 4.106.600 111.028 1.

septembar 529 869 1.295.743 3.040.900 132.634 1.

oktobar 974 1.267 1.671.333 3.349.200 141.002 1.

novembar 1.196 2.574 2.015.049 3.900.000 167.650 2.

2 0 0 5

decembar 1.280 4.140 2.214.864 4.148.000 155.687 2.


12/36


Strana 12/36

Sistematizovanjem podataka iz prethodne tabele, uz upotrebu podataka oenergetskim tarifama i faktora za preračunavanje energetskih vrednosti za 2004. i2005. godinu (prilog), podaci o godišnjoj potrošnji za različite oblike energijeprikazani su u tabeli 3.2 i slikama 3.1 i 3.2.

Tabela 3.2 Godišnja potrošnja energije

Podaci se odnose na 2004. i 2005. godinu

Ekvivalentnaenergija

TrošakEnergent Potrošnja Jed.

MWh % € %

Para 9.604,00 MWh 9.604,00 13,64 490.561,32 14,39

Topla voda 20.684,50 MWh 20.684,50 29,38 1.055.520,98 30,95

El. energija 18.180,22 MWh 18.180,22 25,82 644.633,47 18,90

Prirodni gas 1.242.602,50 Sm3

11.506,50 16,34 180.614,51 5,30K. vazduh 49.932,20 103·Nm3 9.487,12 13,47 575.456,84 16,87

Propan 73,80 t 952,02 1,35 56.610,55 1,66

Dej. voda 23.051,50 m3 28.043,13 0,82

Obična voda 679.120,00 m3 378.767,57 11,11

UKUPNO 70.414,35 100 3.410.208,37 100

Kao što se vidi sa Slike 3.1, od svih energenata najveća potrošnja je toplotneenergije (topla voda i para) u ukupnom iznosu od oko 43 %, dok troškovi toplotneenergije iznose oko 45 % ukupnih troškova (uključujući dejonizovanu i običnu vodu),

slika 3.2. Interesantno je i da su troškovi obične vode relativno visoki i iznose preko11 % (oko 400.000 € godišnje). Iako električna energija učestvuje sa oko 26 % uukupnom energetskom bilansu, zbog relativno niske cene električne energije natržištu, ukupan trošak ovog energenta iznosi samo 19 % svih troškova za energente.

Prirodni gas

16%

Kompr. Vazduh

13%

Propan

1% Para

14%

Topla voda

30%

Električna energija

26%

Para

Topla voda


Prirodni gas

Kompr. Vazduh

Propan

Procentualni u č ešć e energenata

Slika 3.1 Procentualno učešće energenata (prosek 2004. i 2005 godina)


13/36


Strana 13/36

Topla voda

31%


19%

Prirodni gas

5%

Kompr. Vazduh

17%

Dejonizovana voda

1%

Propan

2%

Obična voda

11%

Para

14%Para

Topla voda


Prirodni gas

Kompr. Vazduh

Propan

Dejonizovana voda

Obična voda

Procentualno u č ešć e troškova energenata

Slika 3.2 Procentualno godišnji troškovi energenata (prosek 2004. i 2005 godina.)

Na slici 3.3 uporedno su prikazani prosečni troškovi energenata u posmatranomperiodu. Vidi se da je trošak jedinice energije pare i tople vode skoro 3,5 puta veći odtroška prirodnog gasa. Stoga, u budućim planovima za rekonstrukciju postrojenja,treba, gde god je to moguće, ići na supstituciju pare i tople vode prirodnim gasom.Jedinični troškovi toplih energenata (pare i tople vode), su za oko 50 % veći odtroškova električne energije, koja bi inače trebalo da bude najskuplji energent, štoukazuje na potrebu preispitivanja tarifa toplih energenata. Pada u oči i vrlo visokacena komprimovanog vazduha, što ukazuje na potrebu preispitivanja cenaenergenata ili na izgradnju sopstvenog postrojenja za snabdevanje preduzeća

komprimovanim vazduhom.

Uporedni prikaz prosečne cene energenata

51,08 € 51,03 €

35,46 €

15,70 €

60,66 € 59,46 €

0,00 €

10,00 €

20,00 €

30,00 €

40,00 €

50,00 €

60,00 €

70,00 €

Para Topla

voda

Električna

energija

Prirodni

gas

Kompr.

Vazduh

Propan

Energent

C e n

a [ € / M W h ]

Slika 3.3 Uporedni prikaz prosečne cene energenata za 2004/2005 godinu


14/36


Strana 14/36

ENERGETSKI TOK PO PROIZVODNIM JEDINICAMA

Pošto se potrošnja energije meri na nivou cele "Fabrike automobila" (nema posebnihmerača za energente isporučene proizvodnim jedinicama), potrošnja energenata upreduzeću je procenjena na osnovu instaliranih kapaciteta i godišnjeg vremenskogangažovanja opreme. Raspodela potrošnje vode je ocenjena na osnovu serije

merenja potrošnje ultrazvučnim meračem protoka koja je obavljena u 2005. i 2006. upreduzeću. Raspodela potrošnja električne energije je obavljena prema stvarnomstanju brojila za pojedine fabrike.


15/36


Strana 15/36

Slika 3.4 Energetski tok fabrike "Površinska zaštita"

ANALIZA SPECIFIČNE POTROŠNJE ENERGIJE

Prosečne trenutne specifične potrošnje energije i vode po jedinici glavnog proizvoda(gotov autmobil/ gotova lakirana školjka), za posmatrani period iznose:

• specifična potrošnja pare = 0,75 MWh/školjki

• specifična potrošnja tople vode = 1,33 MWh/vozilu• specifična potrošnja električne energije = 1,29 MWh/vozilu

E n e r g e t s k i t o k f a b r i k e " P o v r š i n s k a z a š t i t a "

0 %

1 0 %

2 0 %

3 0 %

4 0 %

5 0 %

6 0 %

7 0 %

8 0 %

9 0 %

1 0 0 %

i n s t i t u t , g u z

i o s t a l i

1 . 0

1 9

, 9 1

4 2

. 5 8 0

, 8 2

t e r k o

1 8 7

, 2 6

0 , 0

0

4 . 0

0 6

, 8 1

m

o n t a ž a

2 . 2

8 8

, 8 9

6 . 6

3 5

, 9 9

2 5

. 6 0 2

, 8 2

k

a r o s e r i j a

2 . 7

0 1

, 5 8

1 1

. 2 5 9

, 7 1

1 7

. 7 2 5

, 0 3

l a k i r n i c a

1 9

. 0 2 9

, 7 4

9 . 6 0

4 , 0

0

4 . 8

7 9

, 5 7

5 1 4

. 4 3 7

, 4 4

6 . 7

2 5

, 8 7

2 3

. 0 5 1

, 5 0

4 9 6

. 5 0 4

, 6 3

p

r e s e r a j

4 1 3

, 6 9

3 . 3

3 2

, 4 3

1 9

. 9 8 2

, 8 7

0 , 0

0

m

e h a n i č k a o b r a d a

1 . 2

4 1

, 0 7

3 . 7

7 0

, 5 8

7 2 8

. 1 6 5

, 0 7

5 . 3

2 7

, 7 7

9 2

. 6 9 9

, 8 8

7 3

, 8 0

t o p l a v

o d a

[ M W h ]

p a

r a

[ M W

h ]

e l e k t r

. e n e r g i j a

[ M W h ]

p r i r o d n i g a s

[ S m 3 ]

k o

m p

. v a z d u

h

[ 1 0 ^ 3 N m 3 ]

d e j o n i z

. v

o d a

[ m 3 ]

i n d u

s t r i j s k a

v o d a [ m 3 ]

p r o p a n

[ t ]


16/36


Strana 16/36

• specifična potrošnja prirodnog gasa = 99,16 Sm3/vozilu

• specifična potrošnja komprimovanog vazduha = 3,54⋅103 Nm3/vozilu

• specifična potrošnja obične vode = 44,51 m3/vozilu

• specifična potrošnja dejonizovane vode = 1,65 m3/ vozilu

• specifična potrošnja propana = 5,92 kg/ vozilu

Pri određivanju specifične potrošnje nisu uzeti u obzir podaci za januar i februar obeanalizirane godine, jer u ta dva meseca, praktično, nije ni bilo proizvodnje.

Ukupna specifična potrošnja toplotne energije (para, topla voda, propan i prirodnigas) iznosi oko 3 MWh/vozilu, a specifična potrošnja električne energije (električnaenergija i komprimovani gas) iznosi oko 2 MWh/vozilu. Napominjemo da je premasistematizovanim podacima proizvođača automobila iz SAD i EU u njihovimpreduzećima specifična potrošnja toplotne energije (goriva) procenjena na oko 2MWh/vozilu, a specifična potrošnja električne energije u rasponu 730-1.040 kWh

(prosek 0,87 MWh), odakle se može zaključiti da je potrošnja energenata u ovompostrojenju relativno visoka.

Veza između mesečne potrošnje energenata i proizvodnje prikazana je na slikama3.5 – 3.11. Na dijagramima su prikazane i trendovi potrošnje energenata u funkciji odobima proizvodnje. Sve dijagrame, sem donekle dijagrama za paru i električnuenergiju, karakteriše veliko rasipanje rezultata energetske potrošnje u odnosu naproizvodnju, što nagoveštava da se potrošnja ovih energenata ne nadzire adekvatnoi da se gazdovanje energijom može unaprediti. Značajno rasipanje podataka za topluvodu, potiče od činjenice da se u zimskim mesecima topla voda koristi i zazagrevanje prostorija.

Podaci za vodu se odnose na period do novembra 2005. kada je ugrađenprogramabilni regulator pritiska kao rezultat rada na prethodnom demo projektuMinistarstva za nauku i zaštitu životne sredine, što je uslovilo značajne uštede.Kvadratne tačke na dijagramu za vodu (znatno ispod trend-linije), predstavljajupodatke o potrošnji za period posle ugradnje regulatora.


17/36


Strana 17/36

Analiza mesečne potrošnje pare za period

Januar 2004. - Decembar 2004

y = 0,7598x

R2 = 0,5654

0

200

400

600

800

1.000

1.200

1.400

600 800 1000 1200 1400 1600 1800

Broj proizvedenih školjki [kom/mesečno]

P

o t r o š n j a p a r e [ M W h / m e s e č n o ]

Slika 3.5 Potrošnja pare u funkciji od proizvodnje

Analiza mesečne potrošnje tople vode za period

Mart 2004. - Decembar 2005.

y = 0,303x + 1189,4

R2 = 0,0081

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

500 700 900 1.100 1.300 1.500 1.700 1.900 2.100

Broj Proizvedenih vozila[kom/mesečno]

P o t r o š n j a T o p l e V o d e

[ M W h / m e s e č n o ]

Slika 3.6 Potrošnja tople vode u funkciji od proizvodnje


18/36


Strana 18/36

Analiza mesecne potrošnje električne energije za period


y = 68,623x + 1E+06

R2 = 0,0054

0

500.000

1.000.000

1.500.000

2.000.000

2.500.000

500 700 900 1.100 1.300 1.500 1.700 1.900 2.100

Broj Proizvedenih vozila [kom/mesečno]

P o t r o š n j a E l e k t r i č n e E n e r g i j e

[ k W h / m e s e č n o ]

Slika 3.7 Potrošnja električne energije u funkciji od proizvodnje

Analiza mesečne potrošnje prirodnog gasa za period


y = 11,819x + 106312

R2 = 0,0129

0

20.000

40.000

60.000

80.000

100.000

120.000

140.000

160.000

180.000

500 700 900 1.100 1.300 1.500 1.700 1.900 2.100

Broj Proizvedenih Vozila[kom/mesečno]

P o t r o š n j a P r i r o d n o g G a s a

[ S m 3 / m e s e č n o ]

Slika 3.8 Potrošnja prirodnog gasa u funkciji od proizvodnje


19/36


Strana 19/36

Analiza mesečne potrošnje komprim. vazduha za period


y = 372,18x + 4E+06

R2 = 0,02

0

1.000.000

2.000.000

3.000.000

4.000.000

5.000.000

6.000.000

500 700 900 1.100 1.300 1.500 1.700 1.900 2.100


P o t r o š n j a K o m p r i m o v a n o g V a z d u h

a

[ N m 3 / m e s e č n o ]

Slika 3.9 Potrošnja komprimovanog vazduha u funkciji od proizvodnje

Analiza mesečne potrošnje propana za period


y = 0,2244x + 6980,5

R2 = 0,0033

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

400 800 1.200 1.600 2.000


P o t r o š n j a

P r o p a n a [ k g / m e s e č n o ]

Slika 3.10 Potrošnja propana u funkciji od proizvodnje


20/36


Strana 20/36

Analiza mesečne potrošnje sirove vode za periodMart 2004. - Oktobar 2005.

y = 4,768x + 54968

R2 = 0,0301

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

60.000

70.000

80.000

500 700 900 1.100 1.300 1.500 1.700 1.900 2.100


P o t r o š n j a S i r o v e V o d e

[ N m 3 / m e s e č n o ]

Slika 3.11 Potrošnja obične vode u funkciji od proizvodnje

Specifična potrošnja energenata u funkciji od obima proizvodnje prikazano je na

slikama 3.12-3.18. Na osnovu ovih dijagrama se može predvideti potrošnja energije uslučaju varijacije mesečne potrošnje energenata.

Analiza specifične potrošnje pare za periodMart 2004. - Decembar 2004

0

200

400

600

800

1.000

1.200

1.400

600 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 2200 2400

Broj Proizvedenih Školjki [kom/mesečno]

S p e c i f i č n a P o t r o š n j a

P a r e

[ M W h / m e s e č n o ]


21/36


Strana 21/36

Slika 3.12 Specifična potrošnja pare u funkciji od mesečne proizvodnje

Analiza specifične potrošnje tople vode


0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

3,50

600 800 1.000 1.200 1.400 1.600 1.800 2.000 2.200 2.400


S p e c i f i č n a P o t r o š n j a T o p l e V o d e

[ M W

h / m e s e č n o ]

Slika 3.13 Specifična potrošnja tople vode u funkciji od mesečne proizvodnje

Analiza specifične potrošnje prirodnog gasaza period Mart 2004. - Decembar 2005.

0,00

20,00

40,00

60,00

80,00

100,00

120,00

140,00

160,00

180,00

200,00

600 800 1.000 1.200 1.400 1.600 1.800 2.000 2.200 2.400

Broj Proizvedenih Vozila [kom/mesečno]

S p e c i f i č n a P o t r o š n j a P r i r o d n o g G a s

[ S m 3 / m

e s e č n o ]

Slika 3.14 Specifična potrošnja prirodnog gasa u funkciji od mesečne proizvodnje


22/36


Strana 22/36

Analiza specifične potrošnje električne energije za period


0,00

500,00

1.000,00

1.500,00

2.000,00

2.500,00

3.000,00

600 800 1.000 1.200 1.400 1.600 1.800 2.000 2.200 2.400


S p e c

i f i č n a P o t r o š n j a E l e k t r i č n e E n e r g i j e

[ k W h / m e s e č n o ]

Slika 3.15 Specifična potrošnja električne energije u funkciji od mesečne proizvodnje

Analiza specifične potrošnje propana za period


0,00

2,00

4,00

6,00

8,00

10,00

12,00

400 800 1.200 1.600 2.000


S p e c i f i č n a P o t r o š n j a P r o p a n a

[ t / m e s e č n o ]

Slika 3.16 Specifična potrošnja propana u funkciji od mesečne proizvodnje


23/36


Strana 23/36

Analiza specifične potrošnje sirove vode za periodMart 2004. - Decembar 2005.

0,00

20,00

40,00

60,00

80,00

100,00

120,00

600 800 1.000 1.200 1.400 1.600 1.800 2.000 2.200 2.400


S

p e c i f i č n a P o t r o š n j a S i r o v e V o d e

[ N m 3 / m e s e č n o ]

Slika 3.17 Specifična potrošnja obične vode u funkciji od mesečne proizvodnje

Analiza specifične potrošnje komp. vazduha


0,00

1.000,00

2.000,00

3.000,00

4.000,00

5.000,00

6.000,00

7.000,00

8.000,00

600 800 1.000 1.200 1.400 1.600 1.800 2.000 2.200 2.400


S p e c i f i č n a P o t r o š n j a K o m p .

V a z d u h a

[ N m 3 / m e s e č n o ]

Slika 3.18 Specifična potrošnja komprimovanog vazduha u funkciji od mesečne proizvodnje

PREDVI ĐANJE ENERGETSKIH TROŠKOVA

Postoji mišljenje u određenim krugovima u Fabrici, da visoki troškovi energije potičuod smanjenog iskorišćenja kapaciteta postrojenja. Uzimajući u obzir promenu tarifa


24/36


Strana 24/36

energenata u 2004. i 2005. godini, koja je prikazana u prilogu, mogu se predvidetigodišnji energetski troškovi (slika 3.19), i energetski troškovi po jedinici proizvoda(slika 3.20), u funkciji od mesečne proizvodnje. Referentna svetska iskustva kažu dasu energetski troškovi po proizvedenom autu oko 60 $/vozilu, dok su troškovi upreduzeću "Zastava vozila" za nivo proizvodnje u 2004. i 2005. oko 210 €/vozilu.

Predviđanje godišnjih energetskih troškovau funkcij i od mesečne proizvodnje

0,00

1.000.000,00

2.000.000,00

3.000.000,00

4.000.000,00

5.000.000,00

6.000.000,00

7.000.000,00

8.000.000,00

9.000.000,00

10.000.000,00

0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000

Broj proizvedenih vozila [kom/mesečno]

T r o

š k o v i e n e r g e n a t a [ € / g o d ]

Slika 3.19 Godišnji troškovi energenata u funkciji od mesečne proizvodnje

Predviđanje energetskih troškova po jedinici proizvoda

u funkcij i od mesečne proizvodnje

60,00

110,00

160,00

210,00

260,00

310,00

360,00

0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000

Broj proizvedenih vozila [kom/mesečno]

T r o š k o v i e n e r g e n a t a [ € / v o z i l u ]

Slika 3.20 Energetski troškovi po jedinici proizvoda u funkciji od mesečne proizvodnje

4. ELEKTRIČNA ENERGIJA

"Zastava automobili" a.d. se snabdeva električnom energijom iz glavnetransformatorske stanice TS 110 kV u kojoj su instalirana dva transformatora


25/36


Strana 25/36

kapaciteta 63 MVA koja se nalazi u objektu označenom na situacionom planu(prilog), kao objekat br. 15.

Iz glavne TS 110 kV / 35 se napajaju dve trafo stanice:1. TS 1.35 kV / 6 (na situacionom planu kao objekat br. 13)

2. TS 2.35 kV / 6 (na situacionom planu kao objekat br. 25) Iz TS 1.35 kV / 6 se napajaju sledeće trafo stanice koje snabdevaju objekte u I fazi(Fabrike : Montaža, Karoserija, Površinska zaštita. TERKO, Poslovna zgradaMontaže, Upravne zgrade 1 i 2, Elektromehanička)

1. TS 1.08 - 6 / 0.4 kV – locirana u objektu be. 14 (AKU stanica i El. Mehaničkaradionica)

2. TS 1.01 - 6 / 0.4 kV – locirana u češlju između obj. br. 5 (F-a Montaža) i br. 4 (F-aPov.zaštita)

3. TS 1.03 - 6 / 0.4 kV – locirana u češlju između obj. br. 4. (F – a Pov.zaštita) i br.3 (F – a Karoserija)

4. TS 1.06 - 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu obj . br . 5 (F – a Montaža)5. TS 1.06 - 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu obj . br . 3 (F – a Karoserija)

Iz TS 2.35 kV / 6 se napajaju sledeće trafo stanice koje snabdevaju deo objekta u Ifazi i objekte u II fazi (PC MO, PC Preseraj, Objekat A, Finalizacija, Centrala boja,Pomoćni objekat, DRPIA):

1. TS 2.12 - 6 / 0.4 kV – locirana u češlju između obj. br. 5 (F – a Montaža) i br. 4 (F – a Pov. Zaštita)

2. TS 2.09 - 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu obj . br . 3 (F – a Karoserija)3. TS 2.06 - 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu obj . br . 3 (F – a Karoserija)

4. TS 2.13 - 6 / 0.4 kV – locirana u obj . br . 3 (F – a Karoserija)5. TS 2.07 - 6 / 0.4 kV – locirana u češlju objekta . br . 8 (Institut automobila)6. TS 2.08 - 6 / 0.4 kV – locirana u objektu br . 7 (Finalizacija)7. TS 2.10 - 6 / 0.4 kV – locirana u objektu br . 6 (Objekat A)8. TS 2.11 - 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu objekta br . 2 (PC Preseraj)9. TS 2.01 - 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu objekta br . 2 (PC Preseraj)10. TS 2.02 - 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu objekta br . 2 (PC Preseraj)11. TS 2.03 - 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu objekta br . 1 (PC Mehanička obrada)12. TS 2.04 - 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu objekta br . 1 (PC Mehanička obrada)13. TS 2.05 - 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu objekta br . 1 (PC Mehanička obrada)

PC MEHANIČKA OBRADANapajanje električnom energijom PC Mehanička obrada se vr či iz sledećih trafo

stanica:• TS 2.03 – 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu objekta br. 1 (PC Mehanička obrada)• TS 2.04 – 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu objekta br. 1 (PC Mehanička obrada)• TS 2.05 – 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu objekta br. 1 (PC Mehanička obrada)• TS 2.02 – 6 / 0.4 kV – locirana u aneksu objekta br. 2 (PC Preseraj) – napaja se

deo pogona Termičke obrade

POGON PCMO• Iz navedenih TC 2.03, 2.04, 2.05 se energija prema potrošačima distribuirapreko

razvoda VR (ventilacioni razvodi) i GMR (glavni motorni razvodi).

• Deo pogona Termičke obrade se napaja iz TS. 2.02 i drugi deo iz TS 2.03


26/36


Strana 26/36

• Sva navedena oprema (mašine, uređaji) se napajaju sa GMR – ova, prekootcepnih kutija što je prikazano na šemama datim u prilogu.

RASVETA POGONA I ANEKS•

Za rasvetu pogona PC MO i snabdevanje električ

nom energijom celog aneksaPC MO, napajanje se vrši kablovima koji idu iz trafo stanice, a preko razvodnihelektro ormara.

• Za rasvetu po pogonu postoje razvodni ormari postavljeni pored stubova, što ješematski dato u prilogu.

OBJEKAT ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA KOD PC MO (OBJEKATBR.39)

• Napaja se iz TS. 2.03 – 6 / 04 kV, putem kabla, preko razvodnog elektro ormara.

MAGACIN LAKO ZAPALJIVIH MATERIJA (postavljen iza pogona TO)

• Napaja se iz TS. 2.02 – 6 / 04 kV (aneks PC Preseraj), putem kabla, prekorazvodnog el. ormara.

POGON ZA REPARACIJU RABLJENOG ULJA (lociran iza pogona TO)• Napaja se iz TS 2.01 – 6 / 04 kV, koja je locirana u aneksu PC Preseraj, putem

kabla, preko razvodnog el. Ormara.

PC PRESERAJNapajanje električnom energijom PC PRESERAJ se vrši iz:• TS 2.11 – 6 / 0.4 – kV – locirana u aneksu objekta br. 2 (PC Preseraj)• TS 2.01 – 6 / 0.4 – kV – locirana u aneksu objekta br. 2 (PC Preseraj)• TS 2.12 – 6 / 0.4 – kV – locirana u aneksu objekta br. 2 (PC Preseraj)

POGON PC PRESERAJ• Iz navedenih TS se energija prema potrošačima distribuira preko razvoda VR

(ventilacioni razvodi) i GMR (glavni motorni razvodi).• Sva proizvodna oprema (mašine, uređaji) se napajaju sa GMR – ova, preko

otcepnih kutija (osim podruma).• Isključenje transportera koji se nalaze u podrumu je moguće preko prekidača na

razvodnim ormarima koji se nalaze u pogonu na linijama presa.

RASVETA POGONA I ANEKS

• Za rasvetu pogona PC Preseraj i snabdevanje el. Energijom celog aneksa PCPrseraj, napajanje se vrši kablovima koji idu iz trafo stanice, a preko razvodnihormara.

• Za rasvetu po pogonu postoje razvodni ormari sa mogućnošću isključenja putemprekidača.

Sve pomenute trafostanice su u vlasništvu preduzeća "Zastava Energetika", koje jezaduženo za isporuku električne energije. Naplata potrošene električne energijeobavlja se očitavanjem jednotarifnih brojila postavljenih u trafostanicama TS 6/04(na niskom naponu). Angažovana snaga se ne očitava, a nema ni podataka opotrošnji aktivne i reaktivne snage.


27/36


Strana 27/36

Ukupna godišnja potrošnja (za 2004. godinu) električne energije iznosi oko 18.2MWh. Preduzeće ne poseduje kapacitete za sopstvenu proizvodnju električneenergije.

Slika 4.1 Brojilo za očitavanje potrošnje električne energije

Preporuke i finansijska analiza

Prvi korak koji treba preduzeti da bi se redukovali troškovi električne energije jepromena načina očitavanja i obračunavanja potrošnje električne energije. Sadašnjaprosečna cena od 0,035 EUR/kWh je previsoka i u rangu je cene koju plaćajuindividualni potrošači. Prosečna cena energenata u domaćim preduzećima mašinskeindustrije u kojima se potrošnja registruje na visokom naponu, uz uzimanje u obziraktivne, reaktivne i angažovane (obračunske) snage (uz ugradnju maksigrafa) iznosioko 0,025 EUR/kWh. Prelaskom na ovakav način očitavanja, koji zahteva minimalnaulaganja ostvarile bi se znatne uštede. Prava vrednost uštede se ne može utvrditi, jerse ne poznaje maksimalna angažovana snaga postrojenja, ali se sa sigurnošćumože očekivati ušteda od oko 15 %. Sa druge strane, treba u narednom perioduočekivati i porast cena električne energije (usklađivanje cena za stanovništvo iindustriju), što će dodatno opteretiti funkcionisanje preduzeća.

Tek kada se promeni način merenja i očitavanja potrošnje, ima smisla primeniti nekuod standardnih mera koja se primenjuje za ovaj tip industrije:

- eventualna ugradnja kondenzatorskih baterija za korekciju faktora snage;- za elektromotore: ugradnja frekventnih regulatora na elektromotorima pumpi i,

posebno, ventilatora (iskustva govore da se može ostvariti smanjenje od oko 40% potrošnje električne energije za pokretanje ventilatora, uz vreme otplateinvesticije od oko 1,1 god.);

- u slučajevima gde se vršna opterećenja mogu smanjiti, ugradnjom elektromotoramanje snage potrošnja električne energije se može smanjiti za 1,2 %, dok je zaelektromotore manjih snaga taj procenat i viši (više studija pokazuju da je

prosečan rok povraćaja ovakve investicije oko 1,5 god);- zamena dotrajalih elektromotora, novim visokoučinskim elektromotorima, je čestobolji izbor od naše uobičajene prakse ponovnog namotavanja motora (prema


28/36


Strana 28/36

podacima CDA (Copper Development Association) zamena starog, prema EPAkriterijumima energetski neefikasnog, elektromotora snage 37 kW, će se isplatitikroz uštedu energije za 15 meseci);

- regulacija osvetljenja (obično se može uštedeti i do 20 do 50 %).

5. TOPLOTNA ENERGIJA (PARA I TOPLA VODA)

"Zastava automobili" a.d. nema sopstvene pogone (kotlovsko postrojenje) zaproizvodnju toplotne energije. U procesu dekompozicije bivšeg društva Zastava,formirano je preduzeće "Zastava Energetika", koje, pored snabdevanja gradaKragujevca toplotnom energijom, ima zadatak da obezbedi potrebne energente zapotrebe ostalih Zastavinih fabrika.

Postoji niz problema na relaciji između proizvođača toplotne energije i "Zastavaautomobili" a.d: monopolsko ponašanje proizvođača, fakturisanje tehnološkogminimuma rada kotlovskih postrojenja, neusaglašene količine i cene energije i fluida islično. U poslednje tri godine, primenom različitih mera (ugradnja merača,prevezivanje pojedinih toplovoda, programirani rad postrojenja potrošača i sl.)postignute se značajne uštede u potrošnji toplotne energije.

Za merenje potrošnje toplotne energije koriste se merači proizvođača ″Danfoss″ kojisu ugrađeni na svim vodovima kojima se "Zastava Automobili"a.d. snabdevajutoplotnom energijom (na vodovima tehnološke vrele vode ∅400, ∅300 i ∅200, navodovima grejne vrele vode ∅400 i dva voda ∅300, na vodu pregrejane pare ∅200,

na povratnom vodu kondezata, a osim ovih ugrađen je merač i za merenje potrošnjekomprimovanog vazduha; ukupno devet merača ). Ugrađeni su: - merač protoka pareVarflo (vrtložni merač Vortex Vor ) i ultrazvučni merač toplote Sonocal

Pregrejana para se od "Energetike" d.o.o. do "Površinska zaštite" transportuje vodomprečnika 200 mm, a potrebni parametri na pragu potrošača (kupca) definisaniUgovorom su pritisak p = 15 bar i temperatura t = 232ºC. Toplovodni cevovodi(parovodi i vrelovodi) u Fabrici, su izolovani mineralnom vunom pokrivenom Alpločama. Instalirana snaga postrojenja koja za potrebe procesa koriste pregrejanuparu iznosi 5,84 MW. Najveći broj nedostataka je evidentiran i eliminisan u tokuaktivnosti na projektu "Povećanje energetske efikasnosti postrojenja za lakiranješkoljki putničkog automobila".

Tehnološka vrela voda se u preduzeće "Površinsku zaštitu" transportuje kroz tri vodaprečnika 200, 300 i 400 mm i temperatura je definisana Ugovorom i iznosi t = 135ºC. Ukupna instalirana snaga svih postrojenja koja se snabdevaju tehnološkomvrelom vodom je 42,23 MW.

Grejna vrela voda se do „Zastava automobili" a.d. transportuje kroz jedan vodprečnika 400 mm i dva voda prečnika 300 mm, i temperatura grejne vrele vode zavisiod temperature spoljnjeg vazduha. Ukupna instalirana snaga svih grejnih tela zagrejanje hala i poslovnih prostorija u okviru fabrika "ZA" a.d. je 77 MW. U poslovnimzgradama je radijatorski sistem grejanja, a grejanje proizvodnih hala je obezbeđenoklima komorama i kaloriferima. Zbog ogromnih troškova za grejnu vrelu vodu tokom

zimskih meseci, poslednjih godina hale nisu grejane.


29/36


Strana 29/36

Preporuke i finansijska analiza

• Najveći broj nedostataka je evidentiran i eliminisan u toku aktivnosti na projektu"Povećanje energetske efikasnosti postrojenja za lakiranje školjki putničkogautomobila", tako da nema novih preporuka, sem izolovanja vodova tople vodevan Lakirnice.

6. VODA

Napajanje “Zastava Automobili“ a.d. vodom je moguće vršiti sa tri pravca:

ulaz „Institut“ (preč

nik cevovoda Ø200), ulaz „Šest topola“ (preč

nik cevovoda Ø250),ulaz „Ždraljica“ (prečnik cevovoda Ø400/350). Ova tri pravca, snabdevana su vodomsa tri različita vodovodna sistema Grošničkog, Moravskog i Gružanskog, tako da jeveoma mala verovatnoća da fabrika ostane u nekom trenutku bez vode, što je saaspekta protivpožarne bezbednosti i kontinualnog procesa proizvodnje veomapovoljno.

Trenutno se napajanje vrši sa pravca ulaz „Ždraljica“, koje u potpunostizadovoljava sve potrebe fabrike za vodom. Dužina cevovoda za vodu u fabrici iznosipreko 20 kilometara. Napajanje proizvodnih hala se vrši iz prstenaste mreže zbogpadova pritisaka vode. Svaki objekat se napaja sa više mesta, pa je u slučajuhavarije jednog dela cevovoda moguće vršiti popravku istog bez zaustavljanja vodeza taj objekat. Na svim mestima preuzimanja vode ugrađeni su merači koji su ufunkciji i preko istih se vrši obračun potrošnje vode prema JKP „Vodovod ikanalizacija“. Krajem 2001. godine “ZA“ a.d. je otpočela direktan ugovorni odnos saproizvođačem vode na teritoriji Grada Kragujevca JKP “Vodovod i kanalizacija“. Dotog trenutka, plaćanje vode je sprovođeno preko posrednika preduzeća “Zastavaenergetika“ koje je u svoju cenu “ugrađivalo” i cenu za održavanje spoljašnjihinstalacija i cena je bila za oko 30% viša od realne.Obimom ovog bilansiranja, nijebilo predviđeno detaljno sagledavnaje bilansa potrošnje vode. Postoje očiglednamesta gde se voda nepotrebno rasipa. Na primer, kao na slici 6.1, gde se rasipajuvelike količine vode (oko 20 m3 dnevno), koja se koristi za hlađenje kataforeze. Zaovu namenu inače je predviđeno postrojenje za recirkulaciju vode za hlađenje, kojenije u upotrebi.

Očekuje se značajno manja potrošnja na godišnjem nivou zbog ugradnjeprogramabilnog regulatora pritiska (isti je ugrađen u novembru 2005. god. tako danije imao veliki uticaj na smanjenje zbirne potrošnje u 2005. godini).

Starost cevovoda, vrsta materijala, vrsta zemljišta, dužina mreže i visinapritiska u cevovodu direktno utiču na visinu gubitaka vode (troškova) i amortizacionihtroškova instalacije i opreme. U toku obilaska preduzeća i izrade bilansa, otkrivenesu lokacije gde se velike količine vode gube usled starosti cevovoda.


30/36


Strana 30/36

Slika 6.1 Gubici vode usled starosti cevovoda

PREPORUKE I FINANSIJSKA ANALIZA

• Očitavanje potrošnje se vrši na meraču na ulazu u fabriku. Uvođenje merača(vodomera) za fabrike i pojedine linije (spuštanje praćenja potrošnje na niži nivo)omogućilo bi lokalizaciju eventualnih gubitaka i neracionalnosti u potrošnji, što bistvorilo osnove za realizaciju konkretnih mera. Očekivane uštede oko 4-5 %.

Problem za ugradnju predstavlja prestenasta mreža snabdevanja vodomobjekata u «ZA»

• Osposobljavanje cirkulacionog sistema na postrojenju za probu vozila nazaptivenost u pogonu Finalizacija,

• Ugradnja uređaja za hlađenje vode na cirkulacionom sistemu za hlađenje KTL-a,

• Izrada cirkulacionog sistema za hlađenje vode za temperiranje boja u fabrici«PZ»,

• Ugradnja el.ventila na klima komorama u GUZ I.

7. KOMPRIMOVANI VAZDUH

Snabdevanje proizvodnog procesa u "Zastava automobili" a.d. komprimovanimvazduhom je iz "Energetika" d.o.o. pri čemu se dopremanje komprimovanogvazduha vrši kroz glavni magistralni vod prečnika Ø300mm, koji se grana premapotrošačima u sekundarne vodove različitih prečnika.

Merenje potrošnje komprimovanog vazduha vrši se savremenim meračemproizvođača Danfoss, tipa Vortex, koji je instaliran u "Zastava automobil" a.d.


31/36


Strana 31/36

neposredno na ulazu u fabriku. U tabeli koja sledi prikazana je raspodela časovnepotrošnje na osnovne organizacione celine na osnovu angažovanja opreme iinstalisanih kapaciteta.

Tabela 7.1 Potrošnja komprimovanog vazduha po celinama

Organizaciona celina Potrošnja (Nm3 /h)

PC "Mehanička obrada." 4.000

PC "Preseraj" 15.000

F-ka "Karoserija" i "TERKO" 8.446

F-ka "Površinska zaštita" 4.160

F-ka "Montaža" 4.982

Objekat "A" 890

UKUPNO 37.478

U "ZA" a.d. koristi se sušen komprimovan vazduh čije su karakteristike na pragukupca definisane Ugovorom između proizvođača ("Energetika" doo) i potrošača iiznose: temperatura od 20 ºC do 27 ºC i pritisak 6,3 bar, sadržaj vlage 0,8gH2O7/m3.

Komprimovan vazduh iz "Energetike doo" se koristi samo za rad prve smene.Potrošnja komprimovanog vazduha u drugoj i trećoj smeni u "ZA"a.d. odnosi se na:

- potrošače koji zbog prirode tehnološkog procesa rade u kontinuitetu;- potrošače koji rade u drugoj smeni zbog nedostatka kapaciteta opreme.

U cilju rešavanja ovog problema u "ZA"a.d obezbeđeno je snabdevanje popstrojenjai opreme u drugoj i trećoj smeni komprimovanim vazduhom proizvedenim usopstvenim kompresorskim jedinicama.

Obezbeđeno je i pušteno u pogon 14 klipnih i vijčanih kompresora ukupnogkapaciteta 55,2 m3/min. Radi se o kompresorima manjeg kapaciteta za snabdevanjepojedinih potrošača, prikazani su u sledećoj tabeli .

Tabela 7.1 Lokacija kompresora u preduzeć u

R.

br.

Lokacija Tip Karakteristike Napomena

1 PC "Mehanička obrada" 0,45 m3/minKoristi se u Termičkojobradi i u PC"MO"

2 PC "Mehanička obrada" 0,73 m3/minKoristi se u Termičkojobradi

3 Fabrika "Površ. Zaštita" 2,7 m3/minKoristi se u centraliboja

4 Fabrika "Montaža" E4NL20151986 god.; 0,33 l/min;

pmax=15 bar; 1200 o/min;boca V=140 l

U zoni lakirerskedorade Pogonafinalizacije

5 Fabrika "Terko"p =11 kg/cm2 ; v =460 l

0,73 m3/min

Koristi se za mašinuSCHULER uPC"Preseraj"

6 "Institut za automobile" FM 18 3 m3

/h ; proizvodnjaMacchine PneumoforeTorino

U prostorijamakotlarnice- rastavljen


32/36


Strana 32/36

7 "Institut za automobile" FM 183 m3/h ; proizvodnja

Macchine PneumoforeTorino

U prostorijamakotlarnice- pušten urad

8 PC "Cent. laboratorijum"U sastavu opreme (aparata za hemijskuanalizu materijala )

9 PC "Cent. laboratorijum" U sastavu opreme(uređ. za određ.korozije u antifrizu)

10 PC "Mehanička obrada" E1CM212012 m3/min; pmaxRad.=9

bar; m=2200 kg; 90 kWNalazi se u PC "MO"

11 PJ "Održavanje" KDV3-360 4,2 l/s; Fagram dizelU radionici zaodržavanje objekata

12 PC "Preseraj" E4NK2010Energoinvest Doboj

0,73m3/minP=15 bar 910o/min

Velika alatnica u PC"Preseraj"

13 PC "Preseraj"Na remontu(napajaće F-ku"Terko")

14 Fabrika "Površ. Zaštita" Termoelektro 0,225m3/min, P=14,3 bar

Nalazi se na linijipraha u obj. "A"

Inspekcijom razvodne mreže komprimovanog vazduha utvr đeno je da postoji velikibroj lokacija sa očiglednim i znatnim curenjem vazduha.


• kontinuirano periodično izvođenje detaljnih pregleda instalacijakomprimovanog vazduha: magistralnih, primarnih i sekundarnih vodova,opreme i postrojenja, kako bi se izvršila sanacija eventualnih oštećenja,obezbedilo bolje zaptivanje i smanjila potrošnja koja nije u funkcijiproizvodnje;

• realizacija rekonstrukcija instalacija u cilju nezavisnog snabdevanjaproizvodnih linija ili grupa potrošača kako bi se omogućilo isključivanje onihkoji nisu angažovani u procesu proizvodnje s obzirom na smanjeni obimrada;

• strogo upravljanje u snabdevanju u smislu da se snabdevanje fokusira samona postrojenja koja su trenutno u funkciji;

• autonomno snabdevanje komprimovanim vazduhom potrošača koji rade vanradnog vremena (proizvodnja u sopstvenim kompresorskim jedinicama),

• izgradnja sopstvenog postrojenja za proizvodnju komprimovanog vazduha.

8. PRIRODNI GAS I PROPAN

Snabdevanje proizvodnog procesa u "Zastava automobili" a.d. prirodnim gasom vrši"Energetika" d.o.o. Očitavanje potrošnje se vrši na tri lokacije: Površinska zaštita(lakirnica i objekat «A») i PC MO (termička obrada).

Racionalno je sklopiti ugovor o isporuci prirodnog gasa direktno sa JP «Srbijagas»čime bi se obezbedio adekvatan kvalitet snabdevanja ovim energentom i sprečio

nastanak eventualnih nesporazuma u posredovanju trećih lici.


33/36


Strana 33/36

Energetski bilans je pokazao da se radi o energentu (gorivu) čija je upotrebaekonomski najopravdanija i na čijoj upotrebi treba insistirati u narednom periodu gdegod je to moguće.

Potrošnja propana se odnosi samo na PC MO i očitavanje potrošnje se vrši putemodgovarjućeg merača

PREPORUKE

• Na smanjenje potrošnje ovog energenta najviše se može uticati boljomorganizacijom u procesu proizvodnje (fabrika «PZ» i termička obrada uokviru PC «MO»). Neophodno je u skladu sa tekućom proizvodnjommaksimalno iskoristiti kapacitete, tj. pratiti potrošnju u funkciji od proizvodnje(npr. ne uključivati peć osnovne boje samo za 50 vozila).

9. GAZDOVANJE ENERGIJOM

Za gazdovanje energijom u preduzeću odgovorna je PJ "Održavanje" – Pogonostalog održavanja. U preduzeću ne postoji odbor za energetiku, a inicirani su isprovode se programi gazdovanja energijom i unapređenja energetske efikasnosti.Potrošnja energije se svakodnevno evidentira (očitavaju se odgovarajući merači).Sagledavanje potrošnje energije se ne vrši na nivou fabrike "Površinska zaštita", već se analiza obavlja samo na nivou cele fabrike. Ova analiza uključuje studiju odnosaizmeđu upotrebljene energije i nivoa proizvodnje. Potrošnja različitih tipova energije,

ne konvertuje se u zajedničku jedinicu energije.

Prema ovlašćenim licima preduzeća, sledeći problemi predstavljaju ograničenja zapoboljšanje energetske efikasnosti:

• uvođenje merača (električne energije, vode, komprimovanog vazduha) zapojedine fabrike (spuštanje praćenja potrošnje na niži nivo) omogućilo bilokalizaciju eventualnih gubitaka i neracionalnosti u potrošnji, što bi stvoriloosnove za realizaciju konkretnih mera,

• uvođenje centralnog sistema za povezivanje merača u računarsku jedinicu sapisačem omogućilo bi kontinualno praćenje parametara tehnološke vrele vode,

grejne vrele vode i tehnološke pare,• uvođenje elektromotornih ventila promenljivog protoka sa daljinskim

upravljanjem,

• ugradnja programabilnih regulatora pritiska (na ulazu ″Šest topola″ i ″Institut″) iispitivanje curenja podzemnih instalacija da bi se smanjila potrošnja vode,

• generalno, nedostatak finansijskih sredstava i nedovoljna znanja u oblasti novihtehnologija koje se primenjuju u svetu.



34/36


Strana 34/36

• Uvođenje kompjuterizovanog sistema za gazdovanje energijom zajedno saugradnjom dodatne merne opreme za evidentiranje korišćenja energije urazličitim pogonima. Posebno bi bilo značajno ugraditi dodatne merače potrošnjepare, tople vode, obične vode i električne energije, za određivanje obimaenergetske potrošnje u različitim radnim režimima, i što je naročito značajno, uneradnim režimima, kada potrošnja energije treba da bude smanjena naminimum. Rezultate merenja bi trebalo centralizovano pratiti, analizirati iusmeravati potrošnju. Tipične uštede ovakvih sistema iznose 5 – 10 % godišnjihtroškova energenata. Za detaljnu specifikaciju takvog sistema neophodan jeznačajniji obim podataka i kompleksniji podaci o instalacijama.

• Definisanje i sprovođenje politike i sistema gazdovanja energijom, iformalizovanje menadžera za energiju i pratećeg tima, koji će se baviti samoproblemima energetske potrošnje i energetske efikasnost (razdvojiti ga od"ostalog" održavanja). Njihova funkcija bi trebalo da bude sledeća:

o nadgledanje i izveštavanje o potrošnji energije,o istraživanje i identifikacija najbolje prakse u gazdovanju energijom,o sprovođenje programa i politike radi uštede energije,o obezbeđenje podrške od strane rukovodstva i zaposlenih,o uticaj na novu radnu politiku, specifikacija tendera i uputstva za

izgradnju.Svetska iskustva pokazuju, da se aktivnošću ovakvog tima, u proseku energetskigubici smanjuju 5 – 6% godišnje.

Smatramo da se inegrisanom primenom ove dve preporuke energetski troškovi mogusmanjiti za oko 10 % na godišnjem nivou.


35/36


Strana 35/36

Prilozi

Raspored trafostanica


36/36


(TROŠKOVI GORIVA – FAKTORI ZA PRERAČUNAVANJE)

e l e k

t r i č n a

e n e

r g i j a

t o p

l o t n a

e n e

r g i j a

p r i r o d n i

g

a s

k o m p r .

v a z d u h

d e j o n i z o v a

n a

v o d a

s i r o v a

v o d a

P r o p a n

kurs

Mesec

2004. /2005.god.

D i n / k W h

D i n / M W h

D i n / S m

3

D i n / N m

3

D i n / m 3

D i n / m 3

D i n / t

€ / d i n

Januar 2,35 3.800,20 10,85 0,72 78,30 35,67 51.713,85 68,88Februar 2,35 3.800,20 10,85 0,72 78,30 35,67 51.713,85 69,52Mart 2,35 3.800,20 10,85 0,72 78,30 35,67 51.713,85 69,80April 2,35 3.990,21 10,85 0,72 78,30 35,67 51.713,85 70,30Maj 2,35 3.990,21 10,85 0,72 78,30 44,90 51.713,85 71,14

Jun 2,35 3.990,21 10,85 0,72 78,30 44,90 51.713,85 72,18Jul 2,81 3.990,21 10,85 0,80 89,17 44,90 51.717,30 72,98Avgust 2,81 3.990,21 10,85 0,80 89,17 44,90 51.717,30 73,75Septembar 2,81 3.990,21 10,85 0,80 89,17 44,90 51.717,30 75,00Oktobar 2,81 3.990,21 10,85 0,80 89,17 44,90 51.717,30 76,25Novembar 2,81 3.990,21 10,85 0,80 89,17 44,90 51.717,30 77,35Decembar 2,81 3.990,21 10,85 0,80 89,17 44,90 51.717,30 78,89Januar 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 80,29Februar 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 80,52Mart 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 81,05April 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 81,50Maj 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 82,04

Jun 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 82,78Jul 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 83,63Avgust 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 84,43Septembar 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 84,70Oktobar 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 85,53Novembar 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 86,37Decembar 2,97 3.990,21 12,12 1,08 105,02 44,90 69.433,26 85,50

elektr.energija

toplotnaenergija

prirodnigas

kompr.vazduh

dejon.voda

sirovavoda

propanProsečnacena za2004/2005 po kWh po MWh po Sm3 po Nm3 po m3 po m3 po t

u Din 2,78 3.966,46 11,49 0,92 94,38 43,36 60.574,42u € 0,036 51,03 0,15 0,012 1,20 0,56 772,39

Faktori za preračunavanje u ekvivalentni MWh:

Prirodni gas: 1 Sm3 = 9,26 kWh = 9,26·10-3 MWh

Propan: 1 t = 13.900 kWh = 13,9 MWh

Komprimovani vazduh: 1 Nm3 = 0,19 kWh = 0,19·10-3 MWh

predavanje 03 - primer detaljni energetski bilans

Documents