Uvod u filozofiju i kriticko misljenje

Predavanje 2

Dekart: Prva i druga Meditacija:

Dekart o ciljevima filozofije:

a) Da uspostavi i razvije pouzdan metod za sve nauke (filozofija mora da razresi epistemoloske probleme i ukaze na put kako da ih prevazidjemo)

b) Da razotkrije osnovne principe stvarnosti, dakle da resi osnovne ontoloske probleme.

Kada su ova dva posla obavljena druge nauke mogu da dodju na scenu sto znaci da za Dekarta istine svih drugih nauka moraju biti izvedene iz osnovnih metafizickih istina.

Da bi postigao ova dva cilja Dekart je koristio metod sumnje.

U sta sve mozemo da sumnjamo?

a) Prvo mozemo sumnjati u znanje dobijeno preko cula.

I have noticed that the senses are SOMETIMES deceptive; and it is a mark of prudence never to place our complete trust in those who have deceived us even once (Med. 1)

Ipak, iako mozemo priznati da nas neka culna saznanja varaju (npr. Da stap u vodi izgleda prelomljeno ili da nam predmeti koji su daleko izgledaju mali) postoje neka culna saznanja koja izgledaju potpuno izvesno i sigurno.

b) Ali, moze biti slucaj da sve to sanjamo i da u stvari mi ni nemamo oci, ruke, telo itd.

c) Ako je i ovo tacno ova vrsta sumnje ostavlja neka znanja netaknutim, a to su znanja matematike i logike. Drugim recima u empirijska znanja koja su o svetu (o onome sto jeste i nije i koja dobijamo preko cula) mozemo sumnjati ali u analiticke istine, t.j. istine logike i matematike koja nam ne govore nista o svetu vec nam daju samo izvesne principe koji vaze neovisno od toga da li svet postoji ili ne su izgleda nesumnjive.

d) U sledecem koraku Dekart nam pokazuje kako mozemo cak i u ove istine da sumnjamo. I will suppose an evil genius, supremely powerful and clever, who has directed his entire effort at deceiving me (Med, 1, p.62). Ovaj korak se obicno naziva hiperbolicnom sumnjom.

Nesumnjiva istinaDekart pocinje drugu Meditaciju sa pesimizmom. Dekart se pita: What then will be true? Perhaps just the single fact that nothing is certain. (Med.2, p. 63) (Sta bi onda mogla da bude istina: mozda jednostavna cinjenica da nista nije sigurno) i nastavlja: I have persuaded myself that there is absolutely nothing in the world: no sky, no earth, no minds, no bodies. Is it then the case that I too do not exist? (Ja sam ubedio sebe da ne postoji apsolutno nista na svetu: ni neba, ni zemlje, ni umova, ni tela. Da nije onda slucaj da ni ja sam ne postojim)

Ovo je mesto gde Dekart nalazi nesumnjivu istinu:

But doubtless I did exist, if I persuaded myself of something. (Med, 2) (Nesumnjivo je da ja postojim ako sam sam sebe ubedio u bilo sta)

Cak i ako zli demon postoji i vara me there is no doubt that I exist, if he is deceiving me. (nema sumnje da ja postojim ako me on vara)

Tako da je prva Dekartova nesumnjiva istina:

I am, I exist is necessarily true every time I utter it or conceive it in my mind. (Med, 2) Ja jesam, ja postojim je nuzno istinito svaki put kada ga izgovorim naglas ili u sebi.

Drugim recima, ma koliko ja sumnjao, ja moram da postojim: inace ne bih mogao da sumnjam. U samom cinu sumnje se manifestuje moja egzistencija. Ja mogu biti prevaren u pogledu egzistencije materijalnih stvari. Takodje mogu biti prevaren u pogledu toga da li sanjam ili sam budan. Cak mogu biti prevaren u pogledu matematickih i logickih principa ali ja ne mogu biti prevaren niti sumnjati u svoju sopstvenu egzistenciju. Ovo je privilegovana istina i imuna je podjednako na prirodnu i hiperbolicnu sumnju.

Koja je priroda tog Ja koje nuzno postoji?

I am therefore precisely nothing but a thinking thing; that is a mind, or intellect, or understanding, or reason Yet I am true thing and I am truly existing; but what kind of thing? I have said it already: a thinking thing. (Med 2) Ja sam stoga nista drugo nego misleca stvar; t.j. um, intelekt, razumevanje, ili razum Ipak, ja sam stvaran i ja stvarno postojim: ali kakva sam ja to stvar? Vec sam rekao: misleca stvar.

U Principima Filozofije Dekart kaze sledece:

This conclusion, I think, therefore, I am is the first and most certain of all which occur to one who philosophizes in an orderly way (Principles of Philosophy) Ovaj zakljucak Mislim, dakle postojim je prvi i najsigurniji od svih zakljucaka do koga ce stici svako ko filozofira (razmislja) na pravilan nacin, pravilnim redosledom.

Dve vazne poente o kojima Hintika detaljnije govori:

Cogito ergo sum je prva intuitivna istina. Ta istina nije dedukovana iz neke druge, dakle nije rezultat silogizma. Pre bi mogla da se shvati kao aksiom u geometriji od koga sve pocinje (mada ce Hintika dovesti u pitanje i ovo tumacenje)

Sto se tice poretka sveta ova istina ili nesumnjivost postojanja Ja ne dolazi na prvo mesto. Na prvo mesto dolaze Bog i svet. Samo u epistemoloskom smislu Ja dolazi na prvo mesto. (U smislu kojim redom mi saznajemo stvari)

Sta radi misleca stvar?

But what then am I? A thing that thinks. What is that? A thing that doubts, understands, affirms, denies, wills, refuses, and that also imagines and senses (Med., 2, p. 66) Ali sta sam Ja? Stvar koja misli. Sta je to? Stvar koja sumnja, razumeva, potvrdjuje, porice, zeli, odbija, i koja takodje zamislja i oseca.

Bitno je imati na umu sledece:

a) Iako je ukljucio imaginaciju i opazanje u Cogito (ili misljenje) Dekart nije samim tim ukljucio telo da bude deo mislece stvari.

For it is obvious that it is I who doubt, I who understand, and I who willBut indeed it is also the same I who imagines; for although perhaps as I supposed before, absolutely nothing that I imagined is true, still the very power of imagining really does exist, and constitutes a part of my thought. (Med, 2, p. 66) Ocigledno je da sam to Ja koji sumnja, razumeva, hoce Ali sam takodje Ja taj koji moze da zamislja iako mozda nista od toga sto zamisljam mozda nije istinito. Ipak moc zamisljanja zaista postoji i deo je mog misljenja.

To isto vazi i za opazanje. Zaista moze biti slucaj da ono sto vidimo nije svetlo i da ono sto cujemo nije buka i ono sto osecamo nije toplota ali:

Yet I certainly do seem to see, hear, or feel warmth. This cannot be false. (Med, 2. p.66) Izvesno je da se meni cini da vidim, cujem i osecam toplotu.

Sta Dekart mora da uradi u ostatku Meditacija?

a) Da dokaze da su matematicke i logicke istine istine

b) Da dokaze postojanje spoljasnjeg sveta

Jako Hintika: Cogito ergo sum: zakljucak ili performativ

Isotrijski aspekti problema

Dekartov princip cogito ergo sum (ili mislim, dakle postojim) je anticipiran kod Avgustin. Dakle slicna teza se mogla naci u literauri daleko pre Dekarta. Pitanje je medjutim koliko je ta teza kod Avgustina (Kampanele ili Tome) igrala istu ulogu kao kod Dekarta.

Odnos izmedju cogito i sum

Mislim dakle postojim ima oblik deduktivnog zakljucka. (A implicira B, A dakle B).

Neka pitanja:

Da li je Dekart zaista smatrao da je to deduktivno izvedeno?

Ako nije da li je princip rezultat intuitivnog znanja (opaza se prostim aktom umnog uvida bez ikakvog daljeg deduktivnog izvodjenja)? Medjutim ukoliko je to slucaj onda intuitivno znanje ne moze da se shvati kao iracionalno vec kao racionalni akt.

Ponekada Dekart kaze da je prvi nesumnjivi princip samo misljenje a ne cogito ergo sum a ponekada govori o njemu kao o ego cogitans existo uopste ne upotrebljavajuci rec dakle. Ako je tako onda izgleda da prvi princip nije zakljucak.

- Cogito ergo sum kao logicki zakljucak

Kako god se uzme ipak izgleda da Dekart zeli da dokaze sopstvenu egzistenciju aktom sopstvenog misljenja pa se ne mozemo oteti utisku da Dekartov prvi princip ima formu logickog zakljucka.

Dekartovo iskusenje

Dekartu je akt misljenja bio uporisna tacka za izvesno (nesumnjivo znanje): Ako mislim da postojim mora biti da postojim (posto mislim). Ako sumnjam da postojim onda mora biti da postojim (posto sumnjam). Ako me zli demon vara da postojim onda mora da postojim (posto zli demon mora nesto postojece, tj. mene, moje misljenje da vara).

Hintika sugerise da je ovo greska u zakljucivanju i daje sledeci analogni argument:

Ili je Homer bio Grk ili Varvarin. Ako je bio Grk mora da je postojao. Ako je bio varvarin mora da je postojao.

Pitanje: Da li analogija stoji?

Izgleda da nesto nije u redu sa analogijom jer kod Dekarta je vrlo bitno ko izgovara Cogito ergo sum. Drugim recima, vrlo je bitno da sam to ja koji to izgovara. U trecem licu to ne vazi.

Hintika to formulise tako sto kaze da je Dekart uvideo barem implicitno da je recenica ja ne postojim egzistencijalno nekonzistentna i egzistencijalnu samopotvrdljivost recenice ja postojim. Cogito ergo sum je samo nacin da se ovaj uvid iskaze. Drugi nacin da se ukaze na to je da se ja postojim tretira kao intuitivno samoocigledna recenica.

Dakle, vratimo se na pitanje prirode recenice (zakljucka, prvog principa) Cogito, ergo sum.

1. Princip nije logicki izveden dedukcijom.

2. Princip nije logicka istina (setimo se da zli demon moze da nas vara u pogledu svih logickih istina i matematickih principa)

3. Nesumnjivost principa potice iz samog akta misljenja, ali se ne zapaza niti izvodi misljenjem (deduktivnim izvodjenjem, dokazivanje, tj. logikom). Dakle na samom aktu misljenja je zasnivana nesumnjivost postojanja sve dok se aktivno misli. Drugim recima cogito i sum nisu premisa i zakljucak. Njihov odnos je pre odnos koji postoji iz sviranja i muzike.

Cogito i introspekcija

Hintika smatra da snaga Dekartovog prvog principa verovatno ima veze sa introspekcijom (da svako ko se zagleda u sebe moze da dodje do njega) ali da ne proistice iz samog cina introspekcije.

Besmisleno je reci (a ne samo introspekcijom sagledavati) ja ne postojim. Ali je isto tako besmisleno reci ti ne postojis jer ako stvarno ne postojis onda ta recenica nema smisao kada je izgovorena.

Pitanje: Da li bi se Dekart zaista sa ovim slozio?

Hintika izvodi izvesnost Dekartovog principa iz logike upotrebe reci ja. Ali to je vezano za posebnu teoriju znacenja (postoje dve varijante terije znacenja koju Hintika implicitno pretpostavlja ali koja je u pitanju nije jasno iz samoga teksta). Hintikina analiza Dekartovog principa i njegove snage proistice iz skupa pretpostavki o tome kako su jezik i stvarnost povezani. Stoga, ne samo da je Hintika u opasnosti da pocini anahronizam u svom tumacenju Dekarta vec se i njegova teorija znacenja moze napasti (nezavisno od njegovog tumacenja Dekarta).

Singularnost Cogito

Cogito ergo sum se ne moze univerzalizovati. (Svako ko misli postoji) Takva generalizacija bi bila pogresna. Svako od nas pojedinacnim cinom misljenja moze da ustanovi svoje postojanje i u tom smislu cogito ergo sum jeste singularni princip.

Uloga Cogito u Dekartovom sistemu

Misljenje je osnova postojanja res cogitans ili mislece supstancije. Misljenje je njena sama priroda.

Pitanje: Da li Dekart moze sa cogito ergo sum da predje na zakljucak o mislecoj supstanciji i njenoj prirodi?

Dekart i njegovi prethodnici

Avgustin i Dekart imaju drugacije ciljeve. Dekart zeli da dodje do nesumnjive istine, do sustine prirode i sveta preko nje itd. Avgustin ima za cilj da pokaze kako je ljudska dusa trodelna a ne da nadje arhimedovu tacku za celokupno ljudsko saznanje.

Hintika insistira da je kod Dekarta pojam misljenja kljucna a ne recimo osecanje ili htenje, pa je Dekart definisao jednu od dve supstancije kao res cogitans a ne drugacije.

Pitanje: Da li vi mislite da je Hintika u pravu? Ako jeste u kom smislu?

Problemi sa Hintikovim tumacenjem:

1. Hintika predstavlja Dekartov princip Cogito ergo sum kao da je rec o nesumnjivosti odredjene recenice/iskaza i analizira Dekartovu recenicu preko analize upotrebe reci ja i postojati u jeziku. Mozda tumacenje moze da prodje, mozda moze da se primeni na Dekarta ali Dekart definitivno nije mislio na istinitost recenica, propozicija ili iskaza niti se bavio logickom analizom jezika kada je formulisao svoj prvi nesumnjivi princip: ukratko Dekart nije bio filozof jezika niti ga je brinula razgovetnost koju traze filozofi jezika odredjene provenijencije.