PREDAVANjE MATI MAKARIJE, IGUMANIJE MANASTIRA SOKOLICE MOJI SUSRETI S DUHOVNICIMA U organizaciji protojereja stavrofora o. Dejana 'Dejanovia i brata Miodraga Mariia, u beogradskom Domu "umadija" 2003. godine odrano je predavanje mati Makarije (Obradovi), igumanije manastira Sokolica na Kosovu. Tema predavanja bili su susre ti mati Makarije sa velikim duhovnicima tokom njenog boravka u Grkoj, Svetoj Zemlji, Egip tu i Sinaju. o. Dejan: Veeras ja imam izuzetnu ast i veliku radost da pozdravim jednu od najist aknutijih linosti naeg enskog monatva, veoma potovanu i dragu mati igumaniju Makariju, koja nam dolazi iz manastira Sokolice sa Kosova. Ona e nam govoriti o jednoj veoma zanimlj ivoj temi: o svome susretu s duhovnicima. Molim mati igumaniju Makariju da izvoli i uzme re, m i emo je, naravno, sa velikom panjom sluati. Izvolite! m. Makarija: Hvala, oe Dejane na ovim lepim reima. Kada smo ustali da se Bogu pomolimo pred poetak ovog naeg razgovora, Vi ste tako dostojanstveno ustali i drali ovaj mikrofon, koji ima okru glo dno kao to ima Putir u crkvi, (i) ja sam u jednom trenutku mislila da ste Vi na vhodu i da drite Putir u svojoj ruci. Na taj nain Vi ste zaista posvedoili da ste svetenik, sluga oltara B ojeg kad sluite Svetu Liturgiju u crkvi, jer i ovaj Va rad s ovom omladinom i ovim ljudima je sluenje jedne liturgije. Neka Vas Bog za to dobro nagradi! Dragi prijatelji, meni je jako drago da se danas nalazim ovde meu vama. Pokuau da g ovorim (tako) da brzina moga govora stie brzinu pokreta vaih lepeza, jer je svima ovde vr uina, je li tako? Dakle, vi ste sami izrazili elju da vam govorim o mojim susretima s duhovni cima. Da, meni je Bog dao neke talente i ja pokuavam da ih umnoim, pokuavam da ih razvijem, ali mi je Bog dao i mogunost da se sretnem sa mnogim znaajnim ljudima, to me jo vie obavezuje pred Bogom. to vam je Bog dao vie, On e od vas vie i da trai. I onda na kraju svodite raun i vidite koliko ste bili nemoni da odgovorite na veliku ljubav Boju. Ko su duhovnici? Duhovnici su ljudi, nai oci i braa i nae sestre (postoje i duhovni ce, duhovne majke), dakle, ljudi koji su svojim ivotnim podvigom u sebe toliko naupij ali nestvorene Boanske energije da su se u nekim trenucima poistovetili s energijama Svetoga Duha. To su, dakle, ljudi kroz koje Sveti Duh deluje i kroz koje Sveti Duh ini ljudima Boanstvo blie i slae. Ti ljudi, v eliki duhovnici, sigurno nisu svesni da su oni veliki duhovnici, nisu svesni trenutaka kada kroz njih govori Duh Sveti, jer ako bi bili svesni svega toga onda ne bi njihovo duhovno d ejstvo imalo velikog znaaja meu ljudima. Dakle, oni govore, oni deluju, a Bog izabira trenutke kada e oni i na koji nain nama da se obrate i ime da nam se obrate. Moji susreti sa duhovnicima poeli su onda kada sam se ja obratila Bogu. To to jo ni je rekao otac prota, ja sam nekada bila bogoprotivnik, bila sam komunista, bila sam daleko od Crkve, dalekood Boga, bila sam ak i sekretar partijske organizacije ja to sada govorim kao gre he svoje mladosti ila sam na savezne radne akcije, onaj put ZagrebLjubljana, drugi put od Nia to se pravio prema Skoplju; tu sam bila dobila udarnike znake. Ja sam volela svoju zemlj u, ovo je moja zemlja, ja nemam druge domovine, sem Nebeske Domovine; ja nemam rezervne domovine, ja je volim i mislim da mladi ovek treba da voli svoju zemlju i da ini to vie moe da ta njegova zemlja bude srenija, jer e i on tada u njoj da bude srean. Dakle, moji susreti sa duhovnicima bili su od mog obraanja Bogu. Jer, jelen eli da pije vodu u bistrom izvoru, tako i dua koja je bogoenjiva hoe da pije vodu iz najbistrijeg izvor a. Najbistriji izvori jesu: Sveto Jevanelje ali nama je teko da razumemo to Sveto Jev anelje a drugi nai izvori jesu ljudi koji su se poistovetili sa dejstvima tih Jevanelja. Sea m se, davne '73. godine kada sam prvi put ila u Grku, tada me je poslao jeromonah Irinej Bulovi, sad anji vladika baki; bilo je to u toku Velike sedmice, asne sedmice, sa nekim njegovim du hovnim edima, mi smo ili da obilazimo manastire i tada smo u brdima iznad Atine ili da vid imo nekog starca Simeona. Prvi put u ivotu ja sam se srela sa jednom takvom situacijom kao da se nalazim u ordinaciji nekog veoma uvenog lekara. Postojala je jedna prostorija gde je bilo, iako je bila Velika nedelja, malo predloenog hleba i malo predloenih maslina, da onaj ko doe moe da zaloi , a u drugoj prostoriji je bila prostorija i tamo su ljudi sedeli i ekali, bez ikakve prie meu sobom, bez ikakve galame, drei brojanice u svojim rukama i molei se Bogu. Onda je jedan po jedan ulazio kod starca, da li na ispovest, da li na duhovni razgovor, to oni sami zna ju. Kada sam ja otila kod starca, nisam htela da ga zamaram, ja tada nisam ni znala grki jezik, to je bio moj prvi susret sa Grkom. Znala sam samo ono "kalimero", jer je nekada na televiziji bilo neko pile to izlazi iz jajeta pa se zvalo Kalimero, posle sam lako nauila "kalimera", to je "d obar dan" na grkom; naravno, devojke su meni prevodile, starac je znao da on ne moe meni sad tu mnogo da pria, samo je rekao: "Dua koja istinski zavoli Boga, ona vie u ivotu svome ne zna ni za jednu drugu uzvieniju ljubav." Ljubav deteta prema majci je velika ljubav, ljubav sestre prema bratu je velika ljubav, ali ljubav due koja se sagledava u Bogu je iznad svih ovi h ljubavi. Zato se i kae da kad se ovek udostoji rajskog naselja da e u blizini Boanstva da oseti to liko veliku ljubav da e od te velike ljubavi majka da zaboravi na svoje edo. To je ta Boanska l jubav. Volela sam da odlazim i kod drugih duhovnika Neke sam birala, a neke sam nalazil a sasvim sluajno. Ila sam vie puta u Svetu Zemlju, prvi put kad sam bila prola sam Svetu Zeml ju uzdu i popreko peice. Po Sinaju sam isto tako ila peice, po Sahari afrikoj sam isto tako ila peice,zato sam kasnije i mogla da se usudim da po preporuci patrijarha naeg blaenopoiveg Germana vodim grupe po tim stazama kojim sam ja nekad ila, dakle po stazama sveto sti, po stazama Svetog Jevanelja, po stazama Hristovim i Njegovih uenika i Njegovih izabra nih prijatelja, koji su u sutini Njegovi sledbenici. Jedna znaajna linost koju sam srel a na Sinaju bio je otac Adrijan, Grk, koji je iveo u isposnici Svete Epistime, sasvim iznad manas tira Svete Katarine, i koji je svake pete nedelje dolazio u manastir, jer je bio tu redni. J ednog dana, kada sam dola u manastir, hajde da idemo do njegove isposnice, bio je tu i jedan iguma n, prvi iguman lavre Sv. Ilariona iz Svete Zemlje. Tako smo se mi polako penjali, kad smo doli d o njegove isposnice, s jedne strane je ambis, s druge strane starac je napravio zid. Taj z id je veoma ist, belo okreen. Izmeu njegovog zida i stena bilo je mnogo kanapa razapetih, a na njim a je bilo ispisano na raznim jezicima "opasno, dinamit!" Na taj nain starac se branio od ne poeljnih posetilaca, dakle turista. Otvorio je kapiju te svoje male bate gde se nalazila n jegova kua; tiina je bila do tada, a kako je on otvorio kapiju, tako se jato ptica sleglo, poelo je starca da kljucka po bradi, popele su se ptice meni na apostolnik, na glavu, ja tu imam neke mladee, p oele su da mi kljuckaju te mladee... Starac je samo jednom reju njima: "Idite u goru!" zapovedio , one su otile i opet je ostao tajac. Sveti ljudi i ivotinjama mogu da zapovedaju. Tu smo k od njega uli u njegovu crkvu, vrata njegove crkve su okrenuta prema Mojsejevom vrhu. Ja mu kaem: "Jao, oe, Vi svakog dana gledate, ovde pred vama je Mojsejev vrh". Mojsejev vrh je 2385 metara visok, to je onaj vrh gde je Mojsej primio tablice Zakona, dakle Dekalog, Deset Bojih zapovesti. A on napravi ovako lice, zamuri i kae: "Da, i svakog dana u vreme kaenja ja izaem na vrata i kadim sveti vrh." Otac Adrijan je mnogo voleo da poklanja panju l judima. Jednog dana jednu grku monahinju i mene uzeo je za ruke i samo onako usput posadi o nas je da sednemo jedna s jedne, druga s druge strane i rekao je ovako: "Sestre, da znate da neistivi nema nikakvu vlast nad vama dok se vi ne uplaite. Onda kad se uplaite, vi ste izgubili ikakvu mo da vladate nad neistivim, onda on moe da vam uini nekakvo zlo." Ja tada, onako malo ne valjala, kaem njemu: "Oe Adrijane, a da li ste ga Vi ovde videli?" On kae: "Ne, ja ga tu nik ad nisam video, jer nije smeo da se pojavi preda me, ali sam ga uo. Mnogo puta mi je preti o i, naroito u vreme molitve, smejao se, ak je drmao ovo brdo gde se nalazim, stvarao je zemljot res, ali nije mogao da se javi tu preda me." Zatim, na samom Sinaju, u manastiru Svete Katarine, srela sam Grka oca Pavla. Nai m grupama, kad god smo dolazili na Sinaj, o. Pavle je poklanjao veliku panju i nae g rupe sutraile da se sretnemo s njim. Mi imamo mnoge i mnoge kasete gde smo zabeleili nae razgovore, to su zaista bili duhovni razgovori. On je umeo da nam da odgovore na neka pitanja koja mi njemu jo nismo postavili, ali je umeo i na jedan vrlo jednostavan nain... Rekao nam je kako je ovek bie koje moe od svakog drugog oveka da neto naui. Pa kae, eto tako, jedan veliki isposnik vide jednog deaka i kae mu: Sine, hou ar, evo imam ovde, da prenesem tamo, ali ja nemam nita sem svojih ruku. A ono dete mu kae: Oh, oe, pa to nije nita tako strano, uzmi pepeo u svoju ruku, pa zagrabi taj ar pa e da prenese, samo pouri, jer i kroz pepeo e poeti da ari. Kae onaj: Dobro, dobro, vidi, moe i od deteta da se naui. Onda mu kae: Mali, zna, ja sam gladan. | Oe, jedi! Jeo sam, pa sam opet gladan. Jedi opet! Opet sam gladan. Ma bre, oe, ta si ti, jesi ti bure il i si ovek? Onda nam je naroito govorio o molitvi, o tome kako ovek treba da snishodimo jedni drugima i kako treba da se volimo. Jer, iskreno reeno, ovek do Boga ne moe da proe drugaije nego kroz oveka. U Sahari sam srela oca Jeremiju, Kopta. Otac Jeremija je jedna vrlo znaajna linost , zavrio je fakultet i kada je njegova bogoenjiva dua elela savrenstvo otiao je u Saharu. Otiao je kod jednog takoe velikog duhovnika, Siromanog Mateja. Siromani Matej je bio vlasnik got ovo svih apoteka u Aleksandriji i jednog dana je u crkvi uo itanje Jevanelja: "Ko hoe sa vren da bude i za Mnom da ide, neka se odrekne sebe i svega to ima i neka poe za Mnom." On je onog trenutka naloio svome advokatu da se prodaju sve njegove apoteke, da se sve to podeli siromasima, zato je i mogao da ima epitet Siromani, i otiao je u Saharu sa nekolik o svojih uenika. Oni su duboko otili u pustinju, tu su napravili svako za sebe naravno, ta vrsta peska nije kao na pesak iskopali su peine i tu iveli, u tim peinama. I kae otac Jeremija: "Kaem j a jedanput mome duhovnom ocu: oe, ne znam ta se to sa mnom deava, moja molitva je nekako teka kao tu; ja se Bogu molim, ali moja molitva samo briga po pesku. A otac moj meni kae: e, sine moj, idi ti noas pa se zatvori u svoju peinu, ja u ti poslati neki dar. " On je, kae, tako otiao, i u jednom trenutku on je osetio toliku toplinu oko svoga srca; rekao je: "Sve to sam video oko sebe, ona predivna no, one zvezde, sve je tu bilo puno Boga. Pesak. .. sve je bilo puno Boga. Ujutro sam otiao na Liturgiju, moja braa svaki od njih bio je Bog, otac bio je on Bog..." Sve je, dakle, video duhovnim oima. "A kada sam se I priestio, onda sam za ista | video Jagnje Boje u svetoj priesti. Vratio sam u svoju peinu i shvatio da je to osea nje za mene veoma teko. Otiao sam ponovo kod svoga oca i rekao: oe, | molim te da ova blagodat Boja ode od mene, jer ja to ne mogu da nosim!" Dakle, to je toliko teko. Kad sam dola u manastir Svetog Makarija, tada je bilo jako teko, to je bilo upravo posle rata i zaista je bilo teko da se doe. Otac Jeremija me je doekao i od tada se mi dugi niz godina poznajemo. Poveo me je usred crkve, ja sam dola s namerom da odem. Meutim, na pola sku iz manastira, oni imaju jednu knjigu kao knjigu posetilaca i tu treba da se napie kosi, ta si, odakle ide i kuda ide, jer manastir ipak osea neku odgovornost za tebe. Ja sam napi sala da sam student, tada sam studirala Bogoslovski fakultet, ali on je gledao to i reka o: Da, da, Vi jeste student, ali Vi ste pre toga zavrili najvie svetske nauke, Vi ili ste tajna monahinja ili... Ja mu kaem: Da, oe, ovo je moje poslednje putovanje, posle toga u se ja zamonaiti. Onda je on mene poveo u jednu crkvu i poeo je da mi pria o meni. Poeo je da mi pria o mojo m ajci, koja je tek bila umrla, dakle, ovek je imao dar prozorljivosti. ta je to dar prozorljiv osti? To je Boji blagoslov koji dobijaju samo izuzetni ljudi, zaista Boji ljudi. Oni nisu svesni t oga da oni mogu da u oveku vide i ono to obino ljudsko oko ne moe da vidi. Vi stojite pred njim, a o n vas vidi celog. Celog vas vidi! Vidi vae telo, priau vam posle o ocu Porfiriju, koji je umeo da svojim oima tano vidi gde je ovek bolestan, gde ima rak, gde ima koju ranu, ta je na njegov om telu, ali vidi i vae duhovno bie, vidi celo vae duhovno bie. Oni kojima je Duh Sveti dao t aj blagoslov, tu blagodat ta je blagodat? To je blago dato od Boga. Naravno, ide pre ko Duha Svetoga, jer Duh Sveti, jedan od Svete Trojice, jeste Onaj koji dejstvuje meu nam a dakle, dao im je da mogu da sagledavaju ljudske sudbine, ljudske misli, ljudsku prolost, da vide ljudsku budunost. Meni je tada o. Jeremija rekao i moju budunost, ali ja ne bih zalazila u neke stvari koje su sasvim line. Rekao mi je ak: "Kad ti bude umirala, tvoja dua e da prode pored manastira Svetog Makarija i ja u da je vidim." S obzirom da je on dosta stariji o d mene, ja sam mu rekla: "Oe, znai ja u umreti pre vas." I kada je trebalo da odem tog dana, on mi je rekao: "Evo, mi smo otelnici, u naem manastiru otkako smo ovde (to je manastir Sv. Makari ja Egipatskog) mi nismo imali preko noi ensku osobu, ali eto, meni neto iz due kae da Va s treba zadrati. Recite da hoete, da idem da pitam igumana." Naravno, ja sam to elela , i pristala sam, kaem: "Oe, mogu samo tri dana." Jeste, tri dana ostala sam 18 dana tamo! To s u bili zaista izvanredni dani, boanski dani. Ja uvek, naravno, sa sobom imam svoje molit venike, imam svoje monako pravilo, kao to svako od vas treba da ima svoje lino pravilo koje moli tve obavlja u toku dana, kako ih obavlja, tako i mi monasi imamo daleko ire i vee od o noga to vi imate; da bih ustala na vreme nou, jer mi svoje molitve obavljamo nou (u monakom sv etu se no zamenjuje za dan, dan je posveen radu, a no je posveena molitvi, naravno, deo dan a radu, a deo noi molitvi) i jednog dana sam ula da zvone zvona u manastiru Sv. Makarija (a volela sa uvek da zavrim svoje kelejno pravilo i da odem u crkvu i zauzmem mesto koje su mi monasi dali, da ne bih pred monasima ila da metaniem i da ne bih skretala panju na sebe). Kadsam dola pred vrata crkve, vrata crkve su bila zatvorena, ja mislim: "ta je sad to ?" Oni imaju 12 crkava u svome manastiru, pomislila sam, moda su monasi eleli da budu bez mene, pa su nekom drugom mestu. Dani su tamo jako topli, noi su veoma hladne, ali se pe sak toliko zagreje i ja onda, da bih saekala da svane da vidim o emu se radi, iskopala sam je dnu jamicu u pesku; pesak je bio topao, i uvukla sam se tu unutra. Verovatno sam zaspala, t ek, kad je bilo pravo vreme za bogosluenje, jer ja na sat nisam gledala, naiao je monah koji pali kandila i video me je u pesku, I zaudio se: "ta je to?" Ista se stvar dogodila i sledeeg dana , i jo sledeeg dana. Otac Jeremija je meni to objasnio. "Niko nije uo ta zvona, to je teb i, samo tebi, zvonio sveti Makarije." Posle, otac koji me je monaio mi je i dao ime Makarija. I zaista, moj ivot je veoma povezan sa tim velikim svetim ocem nae Crkve. Boravila sam dosta dugo u Ormiliji. Na duhovni otac u Ormiliji je jedan izuzetan i vrlo veliki duhovnik, koji je takoe imao dar prozorljivosti. Jednog dana, dok je on na ma propovedao, mi smo mogli da ga prekinemo i da mu postavimo neko pitanje, i ja sam mu postavi la pitanje da mi neto objasni, i on je meni rekao: "Vidi, Milice", tada sam ja jo bila mirjanka, "to je kao, iznenada te zaboli slepo crevo i tebe odnesu u bolnicu i tamo te podvrgnu operac iji, i prvo kad se probudi i otvori oi vidi Avgustinu." Avgustina je monahinja koja je bila moja mala s tarica i koja me je privodila monaenju. Kroz tri godine sve se to tako potpuno isto desilo . Sestre uvek snimaju na magnetofonu sve ono to otac kae. U taj na manastir otac Emilijan se jako trudio da dou veliki duhovnici sa Svete Gore. Tako je kod nas doao i otac Pajsije Svetogorac . Dolazio je vrlo esto da nas blagoslovi, da nas poui i najzad da ode od nas ostavljajui nam obilje Bojih blagoslova. Otac Pajsije je bio izuzetna linost, iveo je u keliji Panaguda, tako se zvala ta k elija. Bio je veoma bolestan. Veina od tih velikih duhovnika su imali velike bolesti. Treba da znate, dragi moji, da bolest nije kazna Boja, naprotiv, bolest jeste poseta Boja. Jer, ovek u bolesti, ako nema drugih naina, onda se on kroz bolest priblii Bogu. To nije nain da nas Bog biuje, ne , nego koga ljubi, njemu i daje bolest. A koga hoe, njega i isceljuje od bolesti. Dakle, o. Pajsije je bio veoma bolestan, imao je rak na debelom crevu i ranije nego to treba on je otiao iz ovog ivota Bogu, ba zbog te svoje bolesti. A imao je jedan enski manastir, to je Panorama, bl izu Soluna. On je bio duhovnik u tom manastiru, i s vremena na vreme je izlazio i tamo pouava o sestre. Eto, Bog je blagoslovio sestre da se grob o. Pajsija tamo nalazi. Iz ivota o. Pajsija ima jako puno dogaaja. Eto, vi ste mladi, pa, jedna grupa mladih ljudi krene kod o. Pajsija, uli su da je onprozorljiv, da je veliki duhovnik, "sad emo mi da ispitamo koliko je veliki duhov nik." I oni kau njemu: "Zna ta, oe, poto si ti udotvorac, hajde da ti nama pogodi kako se mi zove mo." Starac ipak nije dao da ih ismejavaju, nego on kae: "Znate ta, da ja vama pok aem ko sam i ta sam, hajde da ja vama odseem glave, pa da vam onda na udesan nain spojim gl ave. Samo pazite gde ete da sednete, da ne zamenim vae glave." Samo pazite gde ete da se dnete, da ne zamenim vae glave." Naravno, oni onda uutae. A pre toga starac ih je po drevnom obiaju posluio vodom i ratlukom. I sad, bio je star,i on je njih sluio (a voleo je da slui svoje goste), tek jedan od tih mladih ljudi njemu kae: "Ma, daj mi,stare, jo vode!" A tu je bilo bure, mogao je sa m da ustane i zahvati vodu. Starac ode, napuni au vodom, donese pored njega i prospe. | I kae: "Evo da ti pokaem da mogu tebi da budem posluan, ali ja neu od tebe da stvaram dembela, moe sam da ustane i dauzme vodu." Jedan Grk koji je do tada dugo iveo u inostranstvu nikad se nije ispovedao. Nekako je hteo da nae sebi put u ivot; svi o ko njega, Grci i svi su pripadali nekom duhovniku, nekom hramu, svi su se oni ispovedali i prieivali, i hajde, otii e on kod starca Pajsija. Ali, njemu je teko da se ispovedi, njemu je tek o da otvori svoja usta i pria o svome ivotu i svojim gresima. I tako, kad je on prilazio bati o . Pajsija, o. Pajsije polako kopa, i nailazi onaj mladi i kae: "Stare, ta to radi?" A on kae: "Pa, e to vidi, ispovedam moju batu. Kad ja ispovedim moju batu, pa odnesem svo trnje odavde, sav korov, pa bacim dobro seme, e ja u da imam odavde povra." Naravno, razgalilo se srce onog mladia i on je mogao da se ispovedi. Danas je taj mladi monah u Svetoj Gori. Neki mladi J ovan iz Atine jednog dana je seo na motocikl, za njega je ivot bio zavren. Sve to je u ivotu radio ilo mu je loe i tamo gore iznad Atine on je hteo sa tim motociklom da se baci u jednu pro valiju. Vozio je reen da to uradi. Kae, doao je do te provalije i sreo ispred sebe jednog kaluera koji je rairio ruke. I uo je: "Idi kod oca Pajsija!" On je rekao: "Dobro, 'ajde da ga naem, uo sam da je to ovek prozorljiv, moda moe da mi pomogne, a ima vremena, mogu ja da se bacim u ovu provaliju." I kad je on otiao na Svetu Goru da trai oca Pajsija i kad ga je naao, zaista je prepoznao onog kaluera koji je rairio ruke. To je kao, znate, sv. Jovan Lestvinik j e imao uenika jseja i boravio je u onoj peini koja se danas zove peina Sv. Jovana Lestvinik a. A Mojsej je morao da ide po nekoliko kilometara dok ne nae malo zemlje i u dve kofi ce je donosio tu zemlju. Tako su oni sebi pravili vrt izmeu kamenja, da bi se prehranil i. Jednog dana bila je velika jara, Mojsej je doao i tako nekako zaspao. U jednom trenutku je sa mo uo glas svoga oca: "Mojseje, bei" On se bacio u stranu i u tom trenutku se skotrljao jedan veliki kamen. Da je on leao tamo i spavao, taj kamen bi njega smlavio. Otrao je u peinu kod svoga oca, i video je svoga oca na kolenima, sa rukama uzdignutim: on je shvatio koja opasnos t njegovom duhovnom sinu preti, molio se Bogu i njegov glas je spasao njegovog duhovnog sin a. Eto, to su pravi duhovnici. Morate, dragi moji, da razlikujete izmedu pojma "duhovnik" i pojma "ispovednik". Ispovednikza vas moe da bude svaki svetenosluitelj, da li iz reda jereja, dakle mirskih svetenika , ili iz reda jeromonaha. To su ljudi kojima ete vi na ispovesti da kaete svoje grehe i da dobij ete pouku, da dobijete lek za svoj budui ivot i da dobijete razreenje grehova. A ve jedan bolji st epen u vaem ivotu jeste da ete da se privolite jednom od njih. Naravno, vi koji ivite u svetu t rebalo bi da izaberete mirskog svetenika, oni koji tee veoj duhovnosti i naginju prema monatvu tr eba da ga uzmu iz monakog reda. I u ovom sluaju vidite koliko je velika ta duhovna ljubav . Na jednom mestu sam nala kod starca Porfirija, pie on jednoj monahinji, i vidi te kak o je on jednostavna dua: "edo moje, da li zna da te volim? Ja tebe mnogo volim." Kao dete k ad detetu pria. Duhovnici su iste due, jednostavne kao due u deteta. Ja bih neto malo vie volela da vam govorim o ovom poslednjem starcu, starcu Porfir iju Atinskom. Imate jednu jako lepu knjigu koja je vrlo lepo prevedena; danas su nae knjiare preplavljene mnogim knjigama, mnoge od njih su jako loe prevedene, ne moete da raz umete smisao, to moe da kae naroito onaj ko moe da ita i u originalu. Ali ova knjiga o star cu Porfiriju, koja je izdata u Novom Sadu pod nadzorom vladike Irineja, zaista je i dobar prevod i odabrani tekstovi; jako moe da bude korisna za vas. Evo, o starcu Porfir iju neto samo da vam kaem: on je 7. februara 1906. roen, a 2. decembra 1991. umro. Bio je toliko kolovan, koliko je imao samo dva razreda osnovne kole, ali je bio toliko uman kao da je univerzitete zavrio. Ne univerzitet, nego univerzitete! Dok sam bila u Grkoj, u manastiru Ormiliji, gde sam se i monaila, imala sam blagoslov da jednog dana od em i vidim starca Porfirija. On je iveo u jednom manastiru blizu Atine. Sa nekim od nj egovih duhovnih eda, uputila sam se pred Boi jednog popodneva da odem kod starca. Kad smo doli tamo, monahinja koja je vodila rauna o njemu (jer starac je bio veoma bolestan) rekla je: "Oprostite, starac je toliko slab da ne moe da vas primi, ak n i blagoslov da vam da, a ne moe ni da vam se obrati. Ali, on eka, danas treba da mu doe jedna m onahinja iz strane zemlje koja ima belegu na desnoj ruci." Ja kaem: "Pa to sam ja!" Kae: "K ako ti, ti si Grkinja?" Ja kaem: "Ja mogu da govorim grki, ali vidite da imam drugi naglasak." I otila sam kod starca. Starac je leao na postelji u polumranoj prostoriji, ja sam klekla pored njega;uzeo mi je ruku, napipao puls kao kad vam lekar meri puls, pa onda poeo da pria: t i si... ti si... ti si... I ispriao mi je mnoge stvari. Rekao mi je ta ne smem da radim u ivotu (jednu stvar ga nisam posluala i jako se kajem zbog toga). U tom trenutku videla sam da se tamo u uglu neto komea, neto vrpolji, videla sam neka devojica. Mislila sam: ta sad, to je dete, nije vano, dete moe sve da uje, ima istu duu. Kad smo krenuli od starca naravno, sad nema svrhe da v am priam ta je meni starac ispriao, jer ja vama ne priam o sebi, dosta je o meni govori o otac prota ta mala devojica je tada imala est i po godina; ona je sela u auto sa svojim rodit eljima i otila je, a pre nego to je otila, ona je meni rekla: "Pazite, nemojte sluajno to i to da uradit e, ta vam je starac rekao!" I ona mi je skrenula panju... Vrlo je interesantna pria o toj devojici. Njen otac je oni lekar, jedan od uvenijih onih lekara u Atini, koji ima i svoju onu kliniku. Njegov stan se nalazi u istoj ulici, kod te njegove klinike. Jednog dana mala Despina, koja je stalno odlazila kod oca Porfirija, (p a su) otac njezin i majka mislili da e ona vrlo skoro da ode u manastir, jer sveti Vasilije je rekao: "Dajte mi decu od devet godina, od njih u da napravim anele, od njih u da napravim svetitelje" (nikad nije kasno da odemo u manastir, ali ako oseamo da imamo priziv, to ranije odemo, to bolje. Ne zbog toga 28 se gvoe kuje dok je vrue, nego zbog toga to treba trati za onim to stoji pred nama). S tarac Porfirije je rekao: "Despina e skoro da vas napusti." Roditelji su mislili: da, d oi e u manastir, i nisu imali nita protiv. Grci imaju vie dece, i oni uvek vole da neko od njihove dece ode u manastir. Jer ako iz jedne porodice jedan lan porodice ode u manastir, u sedam sl edeih generacija Bog blagosilja tu porodicu. Nijedna se majka nije toliko blagoslovila kerima i sinovima koji su se poudavali i poenili i naraali decu kao to se blagoslovila ona m ajka koja je dala jednog dobrog monaha ili jednu dobru monahinju. Kada je mala Despina prelaz ila ulicu, elei da ode kod tate, malo se spotakla, na nju je naleteo auto i ubio je. Tata je odmah doao, i poto je jedna devojica ekala u njegovoj klinici da joj se presadi zenica, on, kolik o je bio vrsta dua, odmah je stavio svoju mrtvu ker u operacionu salu, izvadio je njene zenice i stavio je u oi one druge devojice. Danas je ta druga devojica devojka koja se udala, ima svoju decu, ali gleda oima male Despine. I otac i majka male Despine imaju jednu utehu, jer g ledaju zenice svoga deteta. Ali mala Despina se sigurno napojila velikom ljubavlju prema Bogu, gde? Napojila se kod starca Porfirija. Da vam ispriam nekoliko dogaaja, interesantnih, poto narod voli da uje o tim udesnim dogaajima oca Porfirija, pa bih vam onda neto govorila o onome to je on nas uio. Ion ima jedan dogaaj, njegovo duhovno edo koje je vozilo motocikl, na jednom mestu bilo je jako gusto, velika saobraajna nesrea, meutim on je preiveo. im je doao kui, zazvonio mu je telefon, starac mu se javio i rekao: "A, izvukao si se ti, izvukao! Ne brini za motocikl, ali da da zahvalnost Bogu!" Dakle, on je to video. To je duhovni otac! On vas vidi! Vi se nalazite ovde, on se nalazi tamo, nalazi se sto kilomatara, hiljadu kilometara tamo, ali on vas vi di i on vas prati. I zna svaki va korak. Starac je esto upotrebljavao telefon. Jednom je jedan lekar doao ko d njega i poalio mu se osea neke bolove u grudima, a starac mu je rekao: "Sluaj, ja ovde", i kucnuo mu je o elo, "ja ovde vidim tumor." A onaj lekar je rekao: "Ne, ja tu ne oseam nikakv e bolove." "Ali ja tu ipak neto vidim." Kroz tri godine, ovaj je zaista imao tumor na mozgu. Javio se starcu: "Stare, ta misli, ta je bolje, da li da idem u Englesku i tamo se operiem ili da se o periem ovde u Atini?" A on je rekao: "Ako hoe da se spase, moe, dobri su lekari i u Atini." ovek s e operisao, ali posle nekog vremena on je pao u komu i polako videlo se da se prib liava onom najgorem. Njegova deca su bila jako zbunjena. I otili su kod starca, ustruavali su se da mu kau: pa ti si rekao da e on da preivi. A starac im je rekao: "Nemojte da se buni vae src e! Ovo loe oseanje vaeg oca je samo trenutno, on e za tri dana da ustane i da ide kui." I zaist a, to je tako bilo. Jednom je brani par koji je iveo negde u blizini Atine doao kod starca na ispovest. Oni su se lepo ispovedili i starac je tada uzeo epitrahilj da proita razrenu molitvu, ali mu neto nije dalo da muu proita. I kae on njemu: "Hajde, prijatelju, reci ti meni kakva smetnja kod tebe postoji, ma ti ipak nisi sve ispovedio?" On kae: "Jesam, oe, tako i tako, sve... Moda samo u ivo tu jedanput dosta davno, jer ja sam bio sin imunog oca i tamo na selu imali smo nadz ornika naeg imanja, on nas je pokrao, ali to se na sudu dokazalo da nas je on pokrao i ja sa m ga jednostavno otpustio, nisam hteo ni da ga izobliavam pred narodom. Mislim da sam ja to ipak d obro delo uinio." A starac mu kae: "Je li, sine, a jesi li ti siguran da te je on pok rao?" On kae: "Pa da, i sud je rekao." I onda njemu starac otkrije ko ga je pokrao i da je onaj ovek sasv im bio nevin. "Da ode u selo, da ga nae, da ga rehabilituje pred itavim selom i za sve ovo vreme to on nije primao platu, jer je siromaan ovek i ima decu, da ga nagradi, pa doi da ti proit am razrenu molitvu." On (starac Porfirije) je voleo da se eta. Jednoga dana sa nekim svojim duhovnim sinovima etao se po tim brdacima iznad Atine. Ali, ve se smrkavalo, bilo je kasno i bio je umoran, kaem, bio je i dosta bolestan; oni su uli iza sebe da dolazi jedan taksi. "Da zaustavimo, oe, ovaj taksi." "Nemojte", kae, "da ga zaustavljate, on e sam da stane . Ali kaduemo u taksi vi samo da utite i da pustite mene da priam." Oni su uli u taksi, taksi sta je bio mrzovoljan neki ovek i poeo da govori: "Ajde, vi popovi, ta vi tu radite, dabalebaroi ", znate ve kako umeju to ljudi... I stalno se okretao ovoj trojici pozadi: "Ljudi, ma je li tako?" Oni su samo utali. A onda, kada se taksista malo uutao, starac njemu kae: "Zna, edo moje, sa da u da ti ispriam jednu priu, ali samo tebi i samo jedanput. Zna, u tom i tom selu ivela su dva oveka, jedan je bio veoma bogat, a njegov komija je bio siromaan. I, siromani je zav ideo ovom bogatom. Uspeo je da ga ubije, uspeo je da prikrije svoj zloin, uspeo je da falsifikuje papire i prisvoji njegovu imovinu. I zna ta je uradio sa tim parama? Kupio je taksi i sad taksira po Atini." "Oe, za ime Boga, uti, ovo znamo samo ti i ja." Znaju sad i ova trojica ko ja su ula... Kod starca Porfirija je uvek bilo puno sveta koji je ekao. Jedna gospoa koja je im ala neki porodini problem, ila mu je: "ta sad starac Porfirije kae, to emo mi uiniti u por odici. A da li e meni moji da veruju? Sad u da ponesem magnetofon. Nee to starac da zna." Sv i su sedeli, sedeli i ekali, a gospoa je imala u tani magnetofon. I na kraju, poto su se naekali, doe monahinja koja je vodila rauna o redu, i rekla je: "Oprostite, gospodo, ali st arac je umoran, ne moe vie da vas prima, nego je samo rekao da gospoa sa magnetofonom u tani ue." Kada je starac umro, jedan njegov duhovni sin, lekar, bio je u Nemakoj na nekom simpozijumu. Vidite, on je skoro umro. Bio je na simpozijumu, i kad se vratio kui , zatekao je neki porodini problem. Poto je imao obiaj, telefonirao je starcu. Ali, starac je um ro. Za divno udo, starac mu se javio, sasluao ga je, rekao mu je pouku kako da rei taj problem, i onda mu je rekao: "Zna, sine, nemoj vie da mi telefonira, ja sam umro." Ovo nisu prie, ovo je s ve sama i suta istina. Ima dva sluaja u njegovom ivotu, jedan sa Francuskinjom, a jedan sa Irkinjom. Kao to znate, rekla sam, starac je zavrio samo dva razreda osnovne kole. One su dole da razgovaraju s njim. Francuskinja je dovela prevodioca, a starac je rekao: "Ne tr eba prevodilac." Irkinja nije imala prevodioca, ali starac je rekao neka doe, razgovarae s njom. I jedna i druga su izjavile da prevodilac nije ni bio potreban, jer su se savreno sporazumevale sa s tarcem. Kako, na koji nain to Bog zna. Ali, eto, starac je bio ovek koji je zaista svojim ivotnim po dvigom oistio svoju duu i koji se toliko pribliio Bogu, da je Bog delovao kroz njega. A Bo gu nita nije nemogue. Ali, ja sada, evo, usporavam ve malo svoj tempo, a vae lepeze ubrzavaju svoj tempo . Ovde sam pripremila nekoliko citata od starca Porfirija, moda e vas to podstai, ja nemam razloga da propagiram tu knjigu. Nedavno sam bila ovde tri nedelje na Vojnomedicinskoj akademiji, u bolnici, i imala sam prilike tu knjigu dobro da prostudiram, da ispodvlaim (ja sa m tako, vizualni tip, pa se onda vraam), i evo, ja bih da porazgovaramo odavde o nekim stvarima. P oto ste vi ovde u svetu i vas jako mnogo interesuje jedna strana branog ivota, je li tako? Ev o ta on kae: "Ono to zovu srea u braku, to postoji, ali zahteva sledeu pretpostavku: da su suprun ici stekli duhovni oset ljubei Boga i drei se Njegovih zapovesti. Tako e dospeti do toga da se istinski meusobno ljube i da su sreni. U suprotnom, bie duevno siromani, nee biti u stanju da d aju ljubav, imae demonske probleme, koji e ih initi nesrenima." Kad se okrenem, odem npr . na Matematiki fakultet (ja sam otila s fakulteta kao docent), veina mojih kolega i kol eginica su razvedeni. Vidim, lekari po bolnicama veina su razvedeni. To je danas neka bolest u ljudi. Naravno, ja mislim da oni koji ulaze u brak ulaze iz velike ljubavi, ali nekako ljudi ne umeju da ouvaju tu ljubav tokom godina u braku, jer postoje problemi, i onda ljudi budu op hrvani problemima. I ako nemaju Boga, ako nemaju Boji blagoslov, ako ne upranjavaju ovo o vako, ako Bog nije meu njima, ako ne ljube prvo Boga i mu i ena, ako ne ive u Bojem znaku onda e zaista da doive veoma teka razoarenja. A u Bogu sve je mogue. I to je od Boga, o na narod kae, slae je od meda. Znai, prva predispozicija za jedan srean brak ovo da zapamtite, devojke! kad vam neko nudi brak, on je spreman da bude va mu samo onda kad je spreman da umre za vas. Ne da gospodari vama, ne da vam bude putevoditelj u ivotu ; dogovor u braku je uvek, niko nikoga da tiranie... Znai, da bude spreman da umre za vas. Ako je spreman da umre za vas, onda e da trpi i vae slabosti. Ako u braku ivimo jednim zai sta hrianskim ivotom, onda e taj brak i da traje. Znai, ivimo molitvenim ivotom, ne ivimo samo telesnim ivotom, prilazimo jedni drugima kad je blagosloveno, onda kad imamo Boji poriv za tako neto. Imamo decu im amo angele Boje koje nam je Bog dao. Nemamo pravo da ih razoaramo! Neemo stvoriti i ovo m svetu dati nesrenijeg oveka nego onda kada se suprunici razdvoje. ta ostaje onda pre d tim detetom? Jedan veliki pakao: da ivi stalno izmeu mrnje onih koji su se nekada volel i i njegovu ljubav i stvarali. Kakav e pakao njegov ivot da bude u odnosu na onu decu koji imaju roditelje to ive u braku? Koji se sporekaju pa neka se sporekaju! Koji se ak i potuku pa neka se i potuku! Ali niko ne zna koliko se oni vole. Znai, oni koji su u ljubavi Bojoj prigrlili svoje dete, jer roditelji moraju to da znaju: dete nije rezultat muevljeve elje i e ninog pristanka, dete je blagoslov Boji. Imate toliko mnogo branika koji su fiziki sasvim ispravni i nema nikakve prepreke da oni nemaju decu, pa nemaju decu. Bog ne daje! A kad je Bog d ao, Bog vam je dao angela, i onda budite prema vaem detetu kao prema angelu.Odmah u sada da vam kaem i neke stvari o vaspitanju dece ta kae starac Porfirije. Pi tao jedanput jedan mladi, duhovno edo starca Porfirija: "Stare, eleo bih da se oenim, ali plaim se da me ne zapadne neka ena koja e da bude zla i naopaka." A starac kae: "0, pa ta, ona e te uterati u Raj." Drugi jedan, bio je malo nesmotren, nije se dogovorio sa svoj om devojkom kako e da dre postove i tako, pa je onda rekao: "Stare, ta u da radim? ena hoe da mi sprema posno, ali ona nee da posti." "Nita, sine moj. Neka tvoj friider u vreme posta uvek bude pun, nek' ima tvoja ena da jede. Nemoj nita da joj prebacuje. Ti samo svojim primerom da joj pokae. Ti posti." Za tri godine, ena je isto poela da posti kao i on. A zamislite da je on njoj prebacivao, daj ovo, daj ono, samo bi produbljivali neki razdor medu njima, ko z na ta bi bilo, i na kraju ena bi se zainatila i ne bi nikada poela da posti. Ovako, on je na jedan lep nain, imajui savet svog duhovnika, ipak uspeo (da je privoli postu)... Da vidimo sad neto o de ci, pa emo malo da vidimo i o vrhunskoj hrianskoj ljubavi, pa onda da zavrimo. Evo ta starac kae ... Pita neka ena u vezi sa svojom decom. Kae: "Nemoj da vri pritisak na svoju decu. Ono to eli da im kae, reci svojom molitvom. Deca ne sluaju uima, nego samo onda kad doe Boanska blagodat, koja ih prosvetljuje; tek tada uju ono to elimo da im kaemo. Kad hoe neto da kae svojoj deci, kai to Presvetoj Bogorodici, i Ona e posredovati. Tvoja molitva e de lovati kao duhovno milovanje koje grli decu, a to e ih privui. Deava se, vidi, da ponekad h oemo da ih pomilujemo, a ona se brane. Od duhovnog milovanja se nikada nee braniti." Ili, na drugom mestu kae: "Majka ne treba da se zadovolji uvstvenim milovanjem svoga deteta, nego da se trudi da detetu prui duhovno milovanje molitvu. Ono to im ate da kaete svojoj deci, recite u molitvi." Drugoj eni je rekao: "Toliko godina si vrila pritisak na njega, na sina: uini ovo, budi onamo... Sad on eli slobodu. Nemoj da mu govori: uini ovako, uini onako... Samo se kradom moli za njega." Na drugom opet mestu kae: "Roditelji koji imaju nevaljalu i psihiki problematinu decu, neka se ne svaaju sa njima, nego sa on im ko se nalazi iza njihove dece, odnosno sa avolom. Njega, opet, ne moemo drugaije savladat i nego da mi sami postanemo sveti." Znai, kako emo najlake da dejstvujemo meu svojom decom? Svojim linim primerom. Kao to je ovaj ovek, postei i molei se za svoju enu, i nju prid obio za post, tako emo i mi za svoju decu, tako emo mi za svoje blinje, tako e ena za mua, tako e mu za svoju enu, tako u ja za svoje sestre u manastiru... Zamislite kakva bih ja b ila otrokonda u manastiru kad bih njima nareivala: ti ovo, ti ono, ti ono... Nita, taj m anastir bi se sigurno raspao. Ali, mora ovek i preko neega da pree. Ne postoji samo belo i crno u ivotu, mi ivimo u jednom sivilu. Dakle, treba u tom sivilu da mi prodiremo ka onom to je bel o. U ljubavi Hristovoj, kroz molitvu, jedna igumanija moe samo da miluje svoje sestre, koje su njena duhovna eda, jer ona je duhovna majka.Kae: "Moja ki, stare, ivi grenim ivotom. Kako da je spasim?" A on kae: "Samo svetou tvog ivota. Svetost roditelja spasava njihovu decu." Ja ne treba ovo nita vama da tumaim, vi sve to vidite. Ima ovde o Boanskom erosu, Boanskoj ljubavi, kako starac govori, i to je zaista izuzetno. Nadam se da vas mn ogo ne zamaram, ali to su pravi biseri. Kae starac: "Onaj ko je svoje srce predao Hristu , taj ne smatra da ga bilo kakve tekoe snalaze, on se raduje... Kad Boanskom ljubavlju zavolimo Hrista , tada emo bez ikakve prisile ili pritiska ili tekoe s ljubavlju uzvikivati Njegovo sveto ime: Gospode Isuse Hriste! Kada Hristos stupi u srce, On ga ispunjava Svojom ljubavlj u. Tada nema: nemoj ovo, nemoj ono, nemoj... samo ljubav. Iznad svega ljubav! Ovo "nemoj " postojalo je pre Hrista, Hristos je to ukinuo, doneo je ljubav. (...)Kad u potpu nosti otvori srce svoje Gospodu, onda se Gospod useljava u njega i ono postaje nesposobno da sagrei . Gospod naa srca i nas ljubi, donosi krotost i dobrotu. Ostavi svoje srce potpuno otvoren o za Hrista, za ljubav, za bogosluenje, inae e te Duh Sveti napustiti kada pone sa pitanjima: zato ovo , zato ono? Dua koja je zaljubljena u Hrista uvek je radosna i srena ma ta da joj se dogodi, bi lo kakvi napori i rtve da kotaju njen Boanski eros. Kada se dua zaljubi u Hrista, ljubi i ljude, ne moe da ih mrzi. U duu koja je zaljubljena u Hrista avo ne moe stupiti. U oseanju naeg jedinstva s drugim krije se tajna duhovnog ivota u Hristu." Dakle, da pribliimo ovo... Znate to oseanje kad ste mladi, pa ste zaljubljeni, pa samo mislite o voljenoj osobi: kako ete s njom da se sretnete, kako e lepe da izgledate, kako ete v ie da privuete njenu panju... A zamislite kad ste zaljubljeni u Hrista koliko je to neup oredivo sa ovom naom zemaljskom zaljubljenou. I zaista, ovek koji je zaljubljen u Hrista, njemu pore d svih tekoa koje ima u ivotu nema nikakvih prepreka. To je optimista, ovek koji je uvek na smejan, koji vedro gleda u budunost. ta moe da kae jedna majka koja ima bolesnu decu? Starac kae da se moli, u svojoj molitvi da kae: "Da, Bog vie voli moju decu nego to ih ja voli m. To je sasvim sigurno. E pa, Boe, ja ne mogu nita da uinim svojoj deci. Evo Ti vraam moju d ecu u Tvoje ruke, Ti sa njima ini, a ja u samo da se molim i kroz molitvu da posmatram n jihov ivot." To je! Jer ne moe majka koja ima bolesno dete sada od brige za tim detetom da seb e ubije, da sebi uini neto loe. Najbolje to ima da uradi je da preda to svoje dete Bogu, Bog zna ta e s njime da uradi. Ja sam imala taj jedan oseaj u ivotu (hvala Bogu da je to bilo bar jednom) kad sam trebala da odem s Univerziteta i odem u manastir. Znam da sam se tada predal a Bogu. I znam ta je Bog meni uinio. Svi problemi su se reili, sve je nekako ilo kao po loju. Danas , dolazei iz jednog malog grada, putujem sa jednim mladim ovekom, mojim roakom kojem je majk askoro umrla, a on ima ve 36 godina, a do 34. godine se nije ni krstio (bila je to greka i njegove majke), i sad on meni kae: "Hou da ti kaem...", jer se pre dve godine u naem manasti ru krstio, mi smo mu dali krtenicu, odmah se javio majci i rekao: "Majko, javlja ti se krtena dua!", ona je htela od sree da vriti... I kae mi: "Sedim neki dan sa mojom enom i razgovaramo, i k aem: vidi ti da od onog dana kad sam se ja krstio to nam je krenulo nabolje, to nam je krenulo nabolje, sa decom, je li tako, sa jednim detetom, sa drugim dete tom... Je li ti , eno, ne osea kako je neka radost, neka srea zakoraila u na dom? Ona kae: da, ja to oseam." Onda ja njemu kaem: "Treba jo da se venate, pa ete imati puni blagoslov." "Jeste", kae, "da n am je majka umrla, ali to je prirodni tok dogaaja, svi emo mi da umremo, od stare i bole sne ene ne oekuje se da se podmladi." Dakle, predajte se Bogu, i Bog e znati ta sa vama da uradi. Ako ja samo sedim, rat je bio, i ako mislim: kako u da spasim manastir, ta u ovo, ta u ono, ne mogu nita da urad im. Tri puta su nam javili u manastiru Sokolici: "Beite, ove noi nemojte tu da spavate, ok rueni ste UKovcima." Mi smo znale: ako odemo, za pola noi nee ostati kamen na kamenu. Mi smo otili u crkvu, popalili sva svetla, kad su nam prekinuli svetlost ukljuili smo agr egat, ja sam otvorila prozore, poeli smo da vrimo bogosluenje; ne da pevamo, nego da se deremo. I nikada nismo videle nijednog UK vojnika pred nama. Znai, Ti Boe ini ta hoe sa nama! To je i vama; nikada nemojte: to hou da uradim, to hou...! Dokle god ti planira toliko svoj ivot i onda to mora tako da bude, nee ti to tako biti. Naravno, mi emo da planiramo, treba da imamo jednu viziju svoga ivota i svoje budunosti. Ali emo se moliti Bogu; da li je to od Boga b lagosloveno ili nije, pa: Boe, Ti meni to uini! Kao to: Boe, Tebi predajem svoju decu! Naravno, i ja u da vodim rauna o njima. Nee sada Bog da doe, da skuva ruak i da da deci. Izvinite, to j e malo grubo to sam sada kazala. Znai, uite se u svome ivotu, to nam kau veliki duhovnici, o ni nam to kau iz svoga primera. Sve svoje nade polaite u Boga i sve to vi imate ostavljajt e Bogu. Ali, u ivotu imamo ponekad i nekih tekoa, pa da vidimo kako da se ponaamo u tim tekoama, da sa time zavrimo. To je, dakle, to kae starac Porfirije: "Nije tvoj posao da ispravlja druge. Ti treba da se moli za druge. A ako negde zablude, moli se da ih Bog prosvetli i da se vrate na pravi put. To se sve ne moe popraviti reima, nego samo molitvom. Kad neko ini dobro, postaje jedno sa njim i vie ne moe da ini zlo." Znai, to se dobro toliko u koreni u oveku. I to to su rekli: ne ispravljajte druge, molite se. Govorite sa svojim blinj im preko molitve. "Na cilj nije u tome da osuujemo zlo, nego da ga popravljamo. Kroz osuivan je ovek moe da propadne, kroz razumevanje i pomo e se spasti. Grenika treba da posmatramo sa ljubavlju i potovanjem u njegovoj slobodi. Nikada ne mogu da osuujem druge, jer on i su telo odmoga tela. Moj blinji je telo od moga tela i kako da ga osuujem? Niko ne mrzi na s voje telo. Nemoj osuivati druge, posmatraj ih kao svetitelje. Jer ako ih tako posmatra, onda nee ni videti zlo. Zlo vidi samo onaj ko u sebi ima zlo. Onaj ko nema iskustva zla, on ne moe d a vidi zlo ni u drugome oveku." Opratanje ljudima koji su nam naneli tetu starac je smatrao osnovni m duhovnim podvigom da oproteno bude najpre onima koji me oalostie. "Svaki ovek koji napada na tebe, koji ti nanosi tetu, koji te ogovara, koji ti na bilo koji nain na nosi nepravdu jeste tvoj brat koji je pao u ruke zlotvora avola. Treba da se veoma saali na njega , da se oseti sa njegovom mukom i da se usrdno i utke pomoli Bogu da tebe uvrsti u tom tekom asu iskuenja i da pomiluje tvog brata koji je postao rtva grabenog avola. Bog e pomoi i te bi i tvom bratu. Ni zbog kakve nepravde, nepravedne optube protiv sebe nemoj da se gne vi, ak ni u sebi. To je ravo. Zlo poinje zlim pomislima. Kad si ogoren i kad se gnevi, ak i samo pomislima, kvari duhovnu atmosferu; spreava Svetog Duha da dejstvuje, a omoguava avolu da uvea zlo. Uvek se moli da ljubi i oprata odgonei od sebe svako promiljanje. Ispravno je da se ne osvre na to da li tebe vole, nego da li ti voli Hrista i da li voli ljude. Samo tako se dua ispunjava radou." Znai, ne gledaj da li tebe vole, nego da li ti voli Hri sta! Sve poinje i sve se zavrava sa Hristom, prii nikad kraja... Oprostite, evo, ja toli ko! o. Dejan: Mati igumanija je govorila o svojim susretima sa duhovnicima. Mi emo bi ti slobodni da Vas zamolimo da ovom dobrom, pobonom narodu odgovorite na poneko pita nje, da neto dopunite... Brao i sestre, po naem obiaju, vi imate re, izvolite! Pitanje: Mati Makarija, na poetku ste rekli da postoje i duhovnice. Mene zanima d a li i te duhovnice postaju po blagodati prozorljive, i ako neka postoji, da li biste m ogli neto da nam ispriate i o njoj? m. Makarija: Nije neophodno da svaki duhovnik ima dar prozorljivosti. Dar prozor ljivosti se daje samo izabranima. Prema tome, ne moemo da pojam duhovnika poistovetimo sa dar om prozorljivosti. Vi bi trebalo da se nekako orijentiete izvinite, ovo je sada jeda n praktini savet i da ne bludite od crkve do crkve, od jednog svetenosluitelja do drugoga (to moda tek u poetku), dok ne naete nekoga koji e da vam odgovara. Jer, meu mnogim duhovnicima jed an je onaj koji e da bude za vas, kojeg ete vi da izaberete i oko kojeg ete onda da se skupljate, kod kojeg ete uvek da se ispovedate i da ga pitate za sve u ivotu to hoete da preduz mete. Naroito vam je vano da u braku mu i ena imaju jednog ispovednika, jednog duhovnika. Jer ako eni jedan duhovnik kae jednu stvar, a drugi duhovnik muu drugu stvar, ve sami znate, tu e se stvoriti nenormalna situacija u takvoj kui. Izvinite, ja sam hte la samo neka iskustva da vam prenesem, ali evo, iz ovog pitanja izlazi jedna vel ika potreba da naemo sebi duhovnika, da se privolimo jednome duhovniku i da mu budemo posluni. I da ne oekuj emo dataj na duhovnik ima dar prozorljivosti. Jer duhovnitvo je jako velika stvar u naoj Crkvi. Sveta Ta jna ispovesti i sveteno sluitelj koji prima tu Svetu Tajnu. Moramo da znamo da u tom trenutku on nije na p rota sa kojim se mi dru imo, on je ovek koji, kad stavi epitrahilj na nau gla vu, kae: "Ja nedostojni jerej po blagodati Boijoj razreavam te..." Dakle, tebe Bog razreava preko me ne. Zato Bog? Ne moe Bog direktno da doe i da te razrei. On je nama dao svetenstvo, Svetu Tajnu svetenstva, i mi potujui tu Svetu Tajnu potujemo i volju Boiju. Kao i u bolesti, Bog nam je dao lekare, lekari su isto tako od Boga. Ali od nas zavisi ta emo, da li emo samo da verujemo lekarima i da zanemarimo Boga. Moramo da znamo da je bolest s Boijim doputenjem dola u nas, Bog nas je uputio lekaru,ali biraemo i lekara, neemo svakome da verujemo, nego lekaru koji ipak ivi duhovnim ivotom. To moe da se vidi. Taj lekar ne mora da bude udotvorac koji e nas na udesan nain izleiti, kao ni na duhovnik (to) ne mora da bude prozorljivac koji e odmah sve da nam kae. Od vas zavisi... kad priete duhovniku, ka ide na ispovest, ti se pomoli za tog svetenika. I koliko se ti usrdn ije za njega pomoli, toliko e vie re Boja iz njegovih usta da doe do tebe. Pitanje: Hteo bih da Vas pitam, mati Makarija, da li postoji sudbina i kako izab rati partnera u ivotu? m. Makarija: Zavisi ta Vi podrazumevate pod tim pojmom sudbina. Ako podrazumevate Boji plan o meni, onda moja sudbina postoji. Moja sudbina e se ostvariti ukoliko j a dobrovoljno prihvatim Boji plan. Ali Bog je mene stvorio kao slobodnu linost, dao mi je slobod u kao ma sa dve otrice. Gospod nije doao da kae: "Ja sam Gospod Bog Savaot, Mene imate da sluate !" Kakva je onda to vera? Onda je to nareenje, to je zapovest, a vera je neto to se st vara u slobodnom srcu. Dakle, ako podrazumevamo pod sudbinom Boji plan, Boji domostroj o mome spasenju, kada ja prihvatim tu Boju volju, onda moja sudbina postoji. Inae, d a je neto zapisano da e se meni u ivotu desiti i to mora da se desi, bez obzira da li ja val jam ili ne valjam, ne, to apsolutno ne postoji! Naa Crkva to ne propoveda. Kako izabrati, da ne prezrem to Vae pitanje, partnera u svom ivotu? Evo, ja sam na najlepi nain izabrala partnera u mome ivotu. Moj prvi partner je ste Bog. A svi ostali partneri u mome ivotu, Bog ih alje i ja se molim Bogu za nji h. Kako ih Bog poalje, onda ih imam. Ostali partneri u mome ivotu jesu moje sestre u manastir u. Prema tome, ako mislite na ivotnog partnera, na enidbu i udadbu, tu neto mora i vae srce d a kae. Ne idemo samo nekom logikom i nekim razumom. U svakom sluaju, vodiemo rauna ta nam odgovara. Kad odete u neku prodavnicu, vi proete celu prodavnicu da vidite sve ta ima, pa ete tek onda da kupite. Tako ete isto kad birate svog partnera da posmatra te vie ljudi, pa ete da vidite ko vama vie odgovara, sa kime mislite da moete da delite ivo t. Jer, to je ovde i napisano, da postoji ipak srea u braku, postoje uspeni brakovi, ali tu t reba da postoji i jedna predispozicija, a to je da su oni u Bogu jedno. Znai, u Bogu traiti sebi svoga partnera. Pitanje: Hoete li da nam kaete neto o svome manastiru? m. Makarija: Dobro je da ste me podsetili. Moj manastir, manastir Sokolica, to j e manastir Pokrova Presvete Bogorodice. Nalazi se na malom brdu koje se zove Sokoliko brdo i li Sokolica. (Taj narod tamo ima jako dobar naglasak, nije Sokolica nego Sokolica, pravi srps ki). To je jugozapadni ogranak Kopaonika, velikog kopaonikog masiva, jedno izdvojeno brdo. M i se nala zimo na 800 m nadmorske visine. Zato se zove Sokolica? Postoji zapis jo iz 14 . veka da je svaki domain po broju mukih glava morao toliko sokolova da odneguje svome vlasteli nu za lov. I danas tamo postoje sokolovi, to su jako fine ptice i mi smo srene da moemo da pariramo tim slobodnim i lepim pticama. I mi smo svile svoje gnezdo, oveije i angelsko, da kaem, u tom malom manastiru. Crkva Pokrova Presvete Bogorodice je sazidana u 14. veku, sazid ao ju je ernik Musa (Musa, od Mojsej, to je staro srpsko ime), koji je bio zet kneza Lazar a. Jeste da danas iptari hoe da kau... na poslednjem sastanku koji smo tamo imali zvala sam da dou UNMIKovi i KFORovi predstavnici, jer su njihova deca psovala moje radnike i meni govorili sve najgore, da ne govorim one rei kako su oni to priali, pa kaem ja ovima iz UMNIK a, doite da vidimo ta u koli ovi uitelji ue ovu decu, da li ih ue znanju ili ih ue da nas mrze. I na tom sastanku jedan meni kae: "Nije tvoja crkva iz 14. veka, nego je sazidana 1888 . na imanju Ise Boljetinaca." Isa Boljetinac je bio dravni neprijatelj i on je bio likvidiran . ta da im kaem, stalno pokuavaju da me isprovociraju, a ja hou mirnoom da ih pobedim, samo im ovako kaem: "Neete valjda da kaete da je Isa Boljetinac jo ktitor?" "ta je to ktitor?" Ja k aem: "Onaj to je dao pare za crkvu." Onda se smeju i ovi stranci... Znai, iz 14. veka je, na vrlo lepom terenu. Kao to svako voli svoju kuu, mi volimo svoj manastir, pokuavamo da ga ukrasimo, a evo, ovog leta, ako Bog da, ja u poeti d a ivopiem pripratu, jer priprata je tek 200 godina stara, i staviu freske itije Majke Boje. Ali neu da ih izmiljam, ja bih mogla to da izmislim, nego hou da uzmem jedan presek nae najbolje freske iz naih kosovskih manastira, pa u tu da ih prenesem, sve tu na jed nom mestu. Pitanje: Mati, s obzirom da imate veliko iskustvo u susretu s duhovnicima, (reci te nam) neto o susretu sa srpskim duhovnicima, i pored duhovnika, da li ste imali iskustvo s is kusnim staricama? m. Makarija: Jesam, srela sam nekoliko starica u Grkoj. Mogu da vam kaem da duhovn itvo nije vezano samo za svetenike. Svetenik moe da stavi epitrahilj, a starica, duhovna majka, ona moe da bude i mlada, ne moe da stavi epitrahilj. Ali vam je vanije u ivotu ko e d a vas rukovodi i ko e da vas uputi kako da se ispovedite. Recimo, to je kao u manastiru , sestre se ispovedaju svojoj igumaniji ili onoj koja im je starica u manastiru. Ispovede se, to ve proe kroz jedno proienje, i onda ona kae: "E, keri, to, to i to ima da kae pod epitrahiljem." Zn , tu sad dolazi svetenik. U manastiru se zna, igumanija e da bude jedna dua sa ispove dnikom, igumanija ima potpuno pravo da bude na ispovesti. Eto, u Rusiji sam srela iguman iju Serafimu, ona je pre nekoliko godina umrla, ona je sestra jednog novoprojavljenog svetitel ja, mitropolita Serafima. U Grkoj sam srela nekoliko starica, ali naalost, ono to su one meni govor ile to je bilo nekako lino, tako da sam ostala sada bez odgovora. A o susretu sa srpskim duhovnicima? m. Makarija: Pa, mi nekako ponekad ne raspoznajemo nekog oveka koliko je duhovan. Moj duhovni otac je bio blaenopoivi vladika Danilo (Krsti), koji je prole go dine umro (20. aprila 2002. godine, nap. ur.) I sahranjen je ovde u Vavedenju. On je bio jedan od najkolovanijih ljudi, ali duhovnitvo nije u kolovanosti, kao to vidite, starac Porfi rije je imao samo dva razreda osnovne kole. Ta duboka unutarnja duhovnost je kod vladike Danil a bila prikrivena njegovom visokom umnou i njegovom kolovanou. Ja sam shvatila kolika je njegova duhovnost tek kad sam posle njegove smrti uzela da sredim njegova pisma (jer ako Bog da, imam nameru i da napiem neto o njemu) koja je on meni pisao dok sam ja bil a u Grkoj. ak sam mislila da ih donesem ovde i da vam proitam neke delove. Iz tih njegovih pi sama meni gde je on pratio svaki korak mog ivota i prosto rukovodio: sad to naui, sad uradi ovo, sad uradi ono, i onda je meni obrazlagao kako, zato tu se zaista vidi um Boji i ljubav Boja. Moram da kaem da veliko iskustvo sa srpskim duhovnicima nemam, jer otkako sam u Srbiji, ja sam tamo u manastiru i ne izlazim ba toliko esto; drugo, na manastir je mali i nas nema mnogo u manastiru, mi ne odlazimo ba po slavama, ne kreemo se mnogo. Mada, hou da vam kaem, ima meu naim mladim jeromonasima veoma duhovnih ljudi. Pitanje: Da li ste imali susrete sa blaenopoivim starcem Julijanom Studenikim? m. Makarija: Ja sam ak jedno vreme ivela sa ocem Julijanom Studenikim u Gradcu, mis lim da sam tamo provela oko godinu dana. Vi njega poznajete bolje od mene i ne bih g ovorila o ocu Julijanu. to se tie duhovnosti, duhovnost je jedna. Ne postoji grka i ruska duhovno st, postoji grka i ruska ikona, a duhovnost je jedna, jer Duh Sveti je jedan. E sad, zavisi s amo kako vi to doivljavate sa svoje strane. Ne bih ja tu pravila neku veliku razliku. Duh Boji je jedan, Duh Sveti je jedan, i die gde hoe; a die samo tamo gde ima slobode. Koje slobode? Ne ove "ivel a sloboda!", nego gde ima vie slobode u dui, tu vie Duh Sveti i die. Jer ako bismo rek li posebno ruska duhovnost, grka duhovnost, onda bismo rekli i ruski Sveti Duh... Iz vinite, ja Vas potpuno razumem, ta ste Vi hteli da kaete, ali eto, moj odgovor, moje miljenje o tome da na jedan nain doivljava Boga, moemo da kaemo, jedna dua to ste Vi sigurno mislili! a na drugi nain doivljava Boga druga dua. Ali to je ve neto individualno... Mi smo znali da Rusi i Belorusi drugaije slikaju ikone i evo, dole su nam dve ruske monahinje, one rade i kone, i donele su sve vizantijske ikone. Dakle, oni ve prevazilaze taj svoj ruski stil u ikonogr afiji. Prema tome, doivljaj duhovnosti jeste doivljaj na linom planu. Pitanje: Godine 1924. Grci su priznali novi kalendar, pa se sad pravi neka razli ka izmeu onih duhovnika pre i onih posle 1924. godine... m. Makarija: Jeste, brate, to je velika tragedija u Grkoj. Ne da imaju samo novokalendarce i starokalendarce, nego i meu tim starokalendarcima imaju stotinu struja. Kao to dolaze sada stranci u na manastir, pa pitaju: "Koji ste vi red?" A ja njima kaem: "Jedna Pravoslavna Crkva u celom svetu, u Americi, u Srbiji, u Grkoj..." (jer pogreno je da se kae Srpska Pravoslavna Crkva, nego Pravoslavna Crkva u Srbiji, u Grkoj, to je jedna C rkva, sve je jedna Crkva) "...ima samo jedan red, monah ili monahinja. A kako ujem od vas, vi sami kaete da u Katolikoj crkvi ni Bog ne zna koliko redova ima." Prema tome, velika je trag edija to u Grkoj: starokalendarci, novokalendarci, i meu njima postoji neki kamen spoticanja, ja bih rekla ak i mrnja. A meu starokalendarcima ima struja ovoga, struja onoga, to je vel iki razdor u Crkvi. Starokalendarci stavljaju veliku primedbu na novokalendarce... m. Makarija: Stavljaju, svako ima pravo. Ja imam pravo da stavim primedbu na Vae pitanje I vi na moj odgovor. To je sloboda; to je ono to kae starac Porfirije: ako se ja bavim sobom, kako ja mogu da vidim... Ili to Gospod kae: kako moe da vidi trn u oku brata s voga, a ti ima balvan u oku svome? Ako ja vodim rauna o sebi, svoj veri... Kad sam se vr aala, pre dosta vremena, iz Beograda, i tamo negde na izlasku iz Kragujevca ima samousluga , i svratim da uzmem neki sok, a dve ene kau: "Jel' imate malo vremena da razgovaramo?" Ja kaem: " Pa, pourite, jer ja daleko treba da putujem, sad je pet sati." Ne volim kad se smrkne , nije ni lepo, monahinja vozi auto nou... Kad ono, neke subotarke nale mene da... (smeh u sali). Prema tome, ja mislim da one ne cene ni svoju veru. Jer onaj ko ne ceni svoju veru, on nee pot ovati ni tuu veru. Ja moju veru volim, ako neko hoe da mi kae, ja u da mu propovedam, ali nikome neu da nameem svoju veru, Mogu za nekog samo da se molim: "Boe, pokai mu pravi put, pok ai mu pravu veru." Ako bi pitao, onda u s njim da razgovaram... Pitanje: Mati, primetila sam da ste Vi imali kontakte sa duhovnicima u svojim ml adim godinama. U monatvu, vi ste sada sama duhovnik. Da li moemo i mi koji smo u svetu, a koji sm o due vreme bez duhovnika, da posle niza godina i ostanemo tako bez duhovnika? Da imam o neki uzor u monatvu, ali da ostanemo bez duhovnika? m. Makarija: Samo mala ispravka, ja i danas odlazim u Ormiliju, u moj manastir, i danas imam kontakt sa ocem Emilijanom. Nije to ba bila mladost kad sam ga upoznala, imala sa 33 godine. I jo uvek odlazim na Sinaj, ako Bog da, nadam se jo jedanput da odem i da se vidim sa ocem Pavlom. U nekoj mojoj mladosti koja je nastupila posle 30. godine mog ivo ta, tada kad sam rekla da sam se probudila, da sam krenula za Hristovom ljubavi, onda sam ima la susrete, i jo uvek ih imam. Ti susreti se ne prekidaju, dokle god ljudi ive. Nisam nita govorila o ocu Iliji iz Libana, bila sam i u njegovom manastiru. Da vam iskreno kaem, nai susreti, moji doi vljaji sa njima to je deo trenutka. A govoriti o jednom duhovniku, treba pratiti uopte njeg ov ivot, pa onda o njemu govoriti. Tako da sve ovo to sam ja sada govorila, to su nabaeni poda ci, utisci... Kako sada i ta Vi moete? Mnogi ljudi se pitaju: kako u ja sebi da naem dobrog duhovnika? Ako trai, i nai e. Ali to znai ne da ide od oveka do oveka, nego trai u molitvi. Trai u molitvi! Za svakog Jovu ima kapa... Pitanje: Da li slobodna volja moe da se preda Gospodu? m. Makarija: Samo slobodno srce i slobodna volja mogu da se prilepe za Gospoda. (...) To je jedini ispravni put. Po vaoj slobodnoj volji vi sebe predajete Bogu, i to j e pravo predavanje. I jedino! Pitanje: Mati Makarija, u poslednjih godinu dana svedoci smo da mnoge organizaci je i preduzea organizuju putovanja i obilazak manastira. Po Vaem miljenju, da li postoji pravilo, ko bi trebao da organizuje ta putovanja? ta Vi mislite o velikoj navali ljudi na manastire i kako monatvo gleda na to? m. Makarija: Imate grupa koje su uvek dobrodole u manastir, gde su ljudi zaista bogotraitelji, koji umeju da se ponaaju u manastiru. Ti ljudi ne smetaju, ne ometa ju manastirski ivot. Da li sada moemo da damo neku definiciju ko moe da vodi (grupe u manastir)? J a mislim da onaj ko vodi, ako to nije organizovala Crkva, ako to nije va paroh, mora da bu de pod blagoslovom nekoga iz Crkve. Da bi to poklonjenje bilo po Bogu, moe samo s blagos lovom. Uopte, u vaem ivotu nita ne moete da radite bez blagoslova. Ne bih uopteno rekla ko sm e a ko ne sme, nego onaj ko to radi treba (da ima blagoslov). Treba da se vidi: taj s blagoslovom toga i toga organizuje to i to. Pitanje: Htela bih da se zahvalim majci Makariji zato to je dola sa dalekog puta, to nas je udostojila svojim prisustvom i ovako lepo predavanje odral a, a moje pitanje upueno m. Makariji je sledee: ta misli o globalizaciji drutva, o identifikac ionom broju, o elektronskim pasoima... To je neto to se plaim da nas eka, pa ako hoete da na m neto kaete o tome. m. Makarija: Hou da Vam kaem, ali ne ono to ja mislim, evo ta kae o. Adrijan sa Sinaja. Jer, Grci su zbog toga uplaeni, broja 666 itd. Starac njima ovako kae: ta "Zver", koja se ve nalazi tamo u vajcarskoj (zapravo u Belgiji, u Briselu, nap. ur.), oni e vama da utisnu broj, nee da vas pitaju da li hoete ili neete. To je mogue, da vam utisnu broj. Ali starac kae danijedan broj, pa ni broj Zveri, nije jai od Krsta. Vi ete da stavite krst preko to ga. Dakle, vi neete da primite, da svojevoljno prihvatite, ali kako ete neastivog da pobedite? Si lom asnog Krsta! o. Dejan: Mati Makarija, poto Vi imate ovde glavnu re, ja Vas sada molim da kaem nekoliko rei samo. Brao i sestre, vrlo kratko imam da vam kaem. Kod naeg pobonog svet a primeujem u poslednje vreme neke strahove. To o emu ste Vi sada govorili, pa se sa da mnogo govori o reformi kolstva, pa sve to ne ide onako kako treba, uz mnogo onog ime smo mi nezadovoljni. I imamo pravo da budemo nezadovoljni. Ali mislim, brao moja i sestr e, da ne treba da se bojimo. Pa jel' nam nije Gospod rekao: "Ne boj se, samo veruj"? Ako mi bud emo onakvi kakvi treba da budemo, pa niko nam nita ne moe! Ako verujemo u Gospoda, ako ivimo p o Svetom Jevanelju, ako se branimo asnim Krstom Gospodnjim, pa nikakvi masoni, ni judeomasoni, ni boljevici, ni Novi svetski poredak, ni ne znam kako se to ve zove. .. Naravno, treba raspoznavati duhove, treba da znamo ta je ta, treba da pratimo dogaaje, treba da otvorenih oiju idemo kroz ovaj svet. Ali nekome strahu, pogotovo nekoj panici, nema mesta n ikakvog! Gospod je rekao: "Ne boj se, samo veruj!" Eto toliko, brao moja i sestre. Pitanje: Poto je manastir Sokolica na Kosovu, naem velikom i svetom Kosovu, srpskom Jerusalimu, da li se popravlja duhovno stanje u srpskom narodu danas i d a li mislite da su Srbi izgubili Kosovo zato to nisu bili svesni da je to naa sveta zemlja? Da li e se Srbi, ili bolje reeno, kada e se Srbi vratiti Kosovu u tom kontekstu, kao naoj duhovnoj vertikali? m. Makarija: Kosovo, prvo da kaem, nije izgubljeno. Nismo izgubili Kosovo, jo uvek . Iako sve upuuje na to da smo ga izgubili, ali nismo! Poslednja re na Kosovu bie re Boga iv oga! A ono to su iptari nama inili vapaj one dece, vapaj oca Haritona, svetog oca Harito na, koji je onako izmasakriran i ije su moti naene, oca Stefana i mnogih drugih ono to su iptari nama radili u poslednje vreme, to je prevazilo sve ono to su radili Rimljani hrianima. Va paj nevine prolivene krvi e doi do Boga i Bog e da kae Svoju poslednju re. to se tie duhovnosti (srpskog naroda), ja nisam sa Kosova i ne bih mogla da vam da m razlog da kaete: "Evo, ona brani svoje", ali ja mislim da pobonijeg naroda od tog kosovskog naroda nema. I estitijeg naroda od tog kosovskog naroda nema. Pogledajte samo ovo : kosovski manastiri su svakog dana sve puniji i puniji. Sve vie i vie monaha ima tamo. Svaki pametan vladika se oslanja na svoje monatvo; tamo gde ima monatva, i to dobrog monatva, tam o ima i duhovnosti. Pitanje: Voleo bih ako moete da kaete malo o kipu Majke Boje koji se nalazi u Vaem manastiru i da ispriate malo o Vaem ikonopisu. m. Makarija: Mnogo Vam hvala, brate, ja sam sve neto mislila, jer sam malo ve i um orna, da neto veliko nisam rekla o manastiru, a to je o kipu. Vidite kako postoji sada izm eu vas i meneneto. U naem manastiru se nalazi kip, udotvorni kip Majke Boje. To je statua koja je napravljena u 14. veku, remekdelo vizantijske statue 14. veka. Nije pravljena za moj manastir Sokolicu, nego za manastir Banjsku, i bila je u sastavu velikog portala manastir a Banjske. Kao kad odete u Studenicu, pa kad se iz Radoslavove priprate ulazi u glavnu pripratu imate Majku Boju, tako je i ova tamo sedela. Posle bitke na Kosovu 1389. godine, poto su Turci imali svoje uhode, imali su svoju obavetajnu slubu, oni su znali da je na vrli sveti kralj Milu tin kod svoga vladike banjskog Danila p jedno vreme drao svoju kraljevsku riznicu. Odmah su otil i u Banjsku, naravno, nita nisu nali. Prerovali su Banjsku, dosta su je otetili... Banj ska je jo i danas oteena, ja se seam za Svetog Savu kad smo ili tamo na liturgiju, pa jedna velika puk otina. Nita tunije nema kad zimi u crkvi pada sneg. Sluimo liturgiju, a ono sneg pada na n as kroz tu pukotinu. Znai, tada je pao taj kip, i onda su nai stari, poto su raspoznali da je kip udotvoran (naroito pomae bezdetnim roditeljima; tamo gde su lekari rekli da ne postoji nikak va fizika mogunost da izmeu ovog mua i ove ene bude porod, takvi su je ljudi dobili, ak i musli mani. Ima tamo jedan u selu koji se zove Marija. Mukarac, zamislite!) nai stari su je do neli u Sokolicu, na jedno skrovitije mesto. Zato je u Sokolici napravljena ta jedna pri prata, koju ja treba sada da ivopiem, jer su ljudi rekli: "Evo, mi imamo gde da sklonimo glavu, a kip M ajke Boje nema", i onda su to napravili. Postoji pria, to je zapisano, da je jedan domai n dao sedam jarmova volova pai i da mu je ovaj dao dozvolu da u toku noi sazida (pripratu). To je onda tako bilo, prilino sklepano. Mi smo pre pet godina, uvrstili pripratu, promenili temelj e, krov, itd. Danas mnogi ljudi dolaze, jer ona ne pomae samo kod bezdetnih roditelja, nego i n ekih bolesti. Evo da vam kaem poslednji sluaj koji se desio. Smeno ima ime, Dihad, jedan pravoslav ni jordanski policajac, UNMIKov policajac, koji je esto dolazio kod nas, on se sada pre par nedelja vratio kui, zavrena je njegova misija na Kosovu. On doe i ovako onaj kip mi luje. Miluje i plae, miluje njeno lice, pa svoje, i plae, znate kako je ovek kad rida. Ne sme da ga pita... Tek jednog dana on sam kae da mu je majka jako bolesna tamo u Jordanu. Ona je pre tri godine operisana od raka, sada joj se na drugom mestu pojavio rak. U bolnici je, lekari kau da mora da se operie ponovo, ali misle da to nema nekog izgleda. I sad, kae, "ja idem u Mitrovicu, u crkvu Svetog Save, idem u Zvean, u crkvu Svetog ora, ali nigde ne mogu da plaem. A dok ne plaem, onda znam, moja molitva nije nikakva. Samo to mogu ovde." I on se isplae . Jednog dana dolazi, ljubi Majku Boju, sav je srean... Kae, jutros su mi javili, majka je i zala iz bolnice potpuno zdrava, ak ne postoji oiljak od operacije. "Ona, Ona", na kip pokazuje, "Ona je uinila udo." Dakle, hvala to ste me podsetili da kaem o tom kipu. Da vam kaem i svoj greh: kad smo doli u Sokolicu pre 12 godina, a mi gledamo onaj kip, pa kaem: ma kakav kip, ne klanjaj se kipu ni ikakvom liku, ne slui mu, i sve t o kae Mojsije. Nita, mi emo da napravimo jedan trem, pa emo nju da iznesemo napolje, neka se klanja ko hoe, mi neemo da se klanjamo. Vidite kako ovek grei! Evo dolazi vladika da nas poseti duboka metanija, do zemlje. Pitamo vladiku: "Vladiko, kako to?" "E, eda mo ja, kada su Majka Boja i Bog blagoizvoleli da Ona ini udesa kroz ovaj kip, onda ovaj kip jes t nama u rangu ikone." Evo, samo da vidite, neko je zamolio oca Porfirija da se za njega moli; on kae: " Ja u se pomoliti, ali to nije dovoljno. Potrebno je da moja molitva i kod vas naie na odg ovor. Jer Bog, Koji hoe da poalje Svoju blagodat na nas, treba da nae na otvoreni zagrljaj, kako bi smo mogli da primimo Njegovu blagodat. Bilo da nas izlei od bolesti, bilo da dopusti da se nastavi iskuenje nae bolesti, Njegov uinak e biti na korist naoj dui." I na kraju, ta on kae: osle smrti razdaljine nestaju." (...)