pregovori o trŽiŠnom pristupu u okviru svetske … · sporazum o carinama i trgovini (gatt) i...

319

Sanja JELISAVAC1 UDK: 339.5(100)Biblid 0025-8555, 61(2009)Vol. LXI, br. 3, str. 319-342

Izvorni naučni radJun 2009.

PREGOVORI O TRŽIŠNOM PRISTUPU U OKVIRUSVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

APSTRAKT

U ovom radu autorka istražuje stvarni doprinos GATTodnosno STO snižavanju carina i otvaranju tržišta. GATT je imaoključnu ulogu u snižavanju carina nepoljoprivrednih proizvoda urazvijenim zemljama, ali ipak pojedine procene o snižavanju carinau praksi mogu biti i preuveličane. Zemlje u razvoju imale su, preUrugvajske runde, malu korist od GATT u snižavanju i konsolidacijisvojih carina. Obaveze preuzete u Urugvajskoj rundi pregovora suobuhvatile široku konsolidaciju carina, ali ponekad na nivoima kojisu daleko iznad primenjenih stopa. U radu se takođe analiziraju iefekti GATT/STO na rast svetske trgovine.

Ključne reči: STO, GATT, tržišni pristup, carine, multilateralnipregovori, međunarodna trgovina.

1. UVOD

Kada posmatramo međunarodni trgovinski sistem koga čine Opštisporazum o carinama i trgovini (GATT) i Svetska trgovinskaorganizacija (STO) možemo videti da su pregovori u okviru tog

sistema doveli do realnog smanjena carina širom sveta. U stvari, mi ćemo unašem radu usmeriti pažnju na poteze, pregovore i događaje koji su doprinelisnižavanju carina i postepenom otvaranju tržišta. Počećemo sa obavezama

1 Sanja Jelisavac, istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu,Beograd, e-mail adresa: [email protected]

320

Jelisavac S., Pregovori o tržišnom pristupu u okviru STO, MP 3, 2009, (str. 319-342)

koje su preuzele razvijene zemlje u pregovorima o tržišnom pristupu iutvrdićemo koliko su iskrene težnje ka liberalizaciji. Zatim, pažnjuusmeravamo na zemlje u razvoju, na njihovo početno odsustvo iz pregovora,potencijalne gubitke i dobitke od istih. Osim carina, veliki uticaj na spoljnutrgovinu imaju i necarinske barijere. Kako su one postale sastavni deocarinskog sistema skoro svake zemlje, utvrdićemo kakav uticaj imajumultilateralni pregovori na necarinske barijere. Na kraju ćemo videti kolikije uticaj Svetske trgovinske organizacije i Opšteg sporazuma o carinama itrgovini na promene u svetskoj trgovini i koji se još budući izazovi nalazepred pregovorima o tržišnom pristupu.

2. RAZVIJENE ZEMLJE

Posledice Drugog svetskog rata po svetsku ekonomiju bile su velike idalekosežne. Nivo međunarodne trgovine je bio nizak. Svetski trgovinskitokovi su 1948. godine još uvek bili ispod nivoa iz 1938. i 1929. godine urealnim iznosima, iako je inflacija podigla vrednost globalne trgovine na 57milijardi američkih dolara, duplo od nivoa iz 1938. godine.2 Nizak nivotrgovine je bio praćen i velikom trgovinskom neravnotežom. SjedinjeneAmeričke Države (SAD), Kanada i većina zemalja Latinske Amerikebeležile su značajan trgovinski surplus, dok su ratom opustošene zemljeEvrope i Japan beležili trgovinski deficit. Da bi se zaštitile od spoljnoguticaja, zemlje su počele da povećavaju carine, potpisuju bilateralnesporazume i uvode veliki broj necarinskih barijera, kao i da sprovodedržavnu kontrolu nad međunarodnim transakcijama.

Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija, koji je organizovaoLondonsku konferenciju i pripremio Povelju Međunarodne trgovinskeorganizacije, nije imao mandat za pregovore o carinama. Na sugestiju SAD,učesnici su se ipak složili da održe paralelne pregovore o carinama. Tada jevladalo mišljenje da konkretne akcije ka carinskim olakšicama mogupodstaći diskusiju i o necarinskim barijerama. Ovlašćenje predsednika SADda snizi carine isticalo je 1948. godine i ta zemlja je htela da opovrgne opšteprisutno nepoverenje koje je vladalo u njenu proklamovanu politikusnižavanja carina i napuštanja politike visoke carinske zaštite. Takođe,odvajanje pregovora o carinama od pregovora o institucionalnom okviru je

2 Maddison, A., The World Economy: A Millennial Perspective, OECD, Paris, 2001.Prema autoru racio svetskog industrijskog izvoza prema svetskom output je bio u 1950.još niži nego što je bio u 1913. godini.

321


bilo logično, jer je predsednik SAD već imao ovlašćenje da potpišeeventualni sporazum o smanjenju carina, dok bi za potpisivanje Poveljemorao da sačeka odobrenje od Kongresa SAD.

Na Londonskoj konferenciji su utvrđeni ciljevi i procedure za pregovoreo carinama. Glavni cilj je bio da se dođe do suštinskog i značajnog smanjenjacarina i eliminisanja carinskih preferencijala. Procedure su pratile sledećesmernice: da dobici od pregovora moraju biti a) recipročni i povoljni za obestrane, b) sprovođeni po pravilu „glavnog dobavljača“ putem ponuda izahteva. Pregovori su se sveli na simultano, a ne bilatelarno, pregovaranjeizmeđu 23 zemlje. Osnovna želja zemalja učesnica u pregovorima je bila dase ostvari ukupno snižavanje carina i to mnogo veće nego što bi bilo mogućeostvariti bilateralnim pregovorima.

Sama tehnika pregovaranja se sastojala iz tro-stepenog pristupa: 1) Svakazemlja pre početka pregovora predstavlja listu proizvoda za koje tražikoncesije od drugih učesnika (tzv. lista zahteva). 2) Na početku pregovorazemlja ponudi listu proizvoda za koje je spremna da dozvoli koncesije (tzv.lista ponuda). 3) Zatim pregovori mogu otpočeti bilateralno ili između grupezemalja.

Za pojedinačnu zemlju potencijalne dobiti od pregovora nisu samo onekoje su rezultat njenih bilateralnih pregovora, već i indirektne koristi odprimena pravila najpovlašćenije nacije na snižavanje carina, koja sudogovorena među ostalim pregovoračima. Zato postoji mogućnostinformisanja o progresu ostalih pregovora, jer se na taj način podstičuvelikodušnije koncesije. Pravilo glavnog dobavljača ograničava brojtrgovinskih partnera sa kojima zemlja mora ući u pregovore i omogućava,pod principom reciprociteta, da zemlja u pitanju odobri značajne koncesijezauzvrat. Glavna mana ovog pravila je što mali učesnici mogu imati jakinteres za određeni proizvod, ali ne mogu ući u pregovore o koncesijama, jerje njihov udeo u ukupnom uvozu još uvek premali da bi se kvalifikovali.Princip reciprociteta i obostrane koristi takođe uzrokuju određene problemeprilikom primene, jer se zemlje sa relativno niskim nivoom carina ne mogumeriti u ponudi koncesija sa zemljama koje imaju visok nivo carina. Ovajproblem je rešen priznanjem da se konsolidovanje niskih carina možesmatrati koncesijom koja je ekvivalentna odrađenom nivou redukcije visokihcarinskih stopa.3 Ovo rešenje se kasnije navodi u članu XXVII bis GATT.

3 Konsolidacija (binding) takođe poznata i kao koncesija, je pravna obaveza da se nepovećava carina za određene proizvode, iznad određene stope koja je ugovorena

322


Glavna prepreka petomesečnih pregovora bio je zahtev SAD da VelikaBritanija počne postepeno da ukida sistem preferencijala koji je uspostavilameđu zemljama Komonvelta. Da bi se pregovori ipak spasli, SAD su pristalena relativno skromne koncesije Velike Britanije.4

Rezultati prve runde pregovora u okviru GATT u Ženevi doneli su listuod 20 carinskih tarifi koje su predstavljene u dva volumena od ukupno 1265strana. Tarife nabrajaju detaljno konsolidovane carina i preovlađujućepreferencijalne stope su takođe konsolidovane i uključene u tarife. Tarifeprikazuju samo nove konsolidovane stope, a ne predhodno primenjene stope,što isključuje mogućnost kalkulacije preduzetih carinskih redukcija. Ukupanbroj konsolidovanih carina ne obezbeđuje pouzdan pokazatelj zakonsolidovano pokriće (binding coverage) jer ukupan broj tarifnih pozicija,uključujući nekonsolidovane, nije prikazan. Osim toga, problem prikazivanjaprosečne stope ili ukupnog smanjenja carina nastaje i zbog razlike usistemima nacionalnih carinskih klasifikacija.

U Sjedinjenim Američkim Državama su sumirali rezultate prve rundepregovora i zaključili da Sporazum pokriva više od 45000 predmeta iobuhvata dve trećine ukupnog uvoza zemalja učesnica u pregovorima.Preneseno na svetski nivo, to je polovina ukupnog svetkog uvoza.5 Detaljnijai druga istraživanja međutim pokazuju da je broj konsolidovanih predmetaznačajno manji i iznosi 15000 predmeta.6 Sa 23 zemlje učesnice pregovorakoje obuhvataju oko 60% svetskog robnog uvoza u 1938. godini i u 1948.godini, konsolidovano pokriće u odnosu od dve trećine bi impliciralo da jemanje od 40% ukupnog svetskog uvoza bilo pod uticajem. Ove procene su

pregovorima STO i ugrađena u listu koncesija jedne zemlje. Konsolidacije se sprovodeu STO. Njihova svrha je da obezbede veću trgovinsku sigurnost kroz postavljanje gornjegranice carine koja ne može biti prekoračena, a da se, time pogođenim trgovinskimpartnerima, ne ponudi kompenzacija. Ove gornje granice su često više od primenjenihcarinskih stopa.

4 Za detaljnije informacije pogledati: Zeiler, T., “GATT fifty years ago: U.S. trade policyand imperial preferences“, Business and Economic History, Volume Twenty six, no 2,Winter 1997. ili Gardner, R. N., Sterling – Dollar Diplomacy, Oxford University Press,1969, pp. 348-361.

5 United States Department of State, “The United States reciprocal trade–agreementsprogram and the proposed International Trade Organization“, Department of StateBulletin, Vol. XVIII, No 455, Publication 3094, March 21, 1948.

6 Detaljni izveštaj o svakoj od 20 carinskih tarifa pokazuje da predmeti koji se nalaze uoba dela liste (prvi deo se odnosi na stope prema principu najpovlašćenije nacije, dokse drugi deo odnosi na preferencijalne carinske stope) ne prelazi 15000 predmeta.

323


takođe preterane, jer Sporazum ne uzima u obzir činjenicu da se principnajpovlašćenije nacije ne proširuje automatski na uvoz od GATT potpisnicakoje nisu učestvovale u pregovorima (pre svega centralno planske privrede izEvrope i Azije).

Ukoliko uzmemo u razmatranje Veliku Britaniju, SAD i Francusku, trivodeće zemlje uvoznice, konsolidovano pokriće, mereno vrednošću uvoza,je najverovatnije premašilo 60%. Ako je dobra procena da je udeokonsolidovanog pokrića kod zemalja u razvoju mereno vrednošću uvoza,iznosilo oko 20% (za Indiju i Brazil), dolazimo do proseka nivoakonsolidovanja za sve GATT potpisnice na oko 55%. S obzirom da sutadašnje potpisnice GATT obuhvatale 59% svetskog uvoza, zaključili smo daje skoro jedna trećina ukupne svetske robne trgovine konsolidovana krozGATT carinske tarife iz 1948. godine.

Što se tiče informacija o carinskim smanjenjima jedina sveobuhvatnaistraživanja i procene je izvršila Carinska komisija SAD i to za njihovecarine. Prema tom izvoru prosečna stopa smanjenja SAD carina za sveproizvode od 1947 do 1948. godine je bila 21% (26% ako isključimopoljoprivredne proizvode).7 Ukoliko uporedimo nivo iz 1948. godine sanivoom pre početka recipročnih trgovinskih sporazuma (sa nivoom kojiodgovara Smooth-Hawley Tariff Act) one su smanjene za 47%. Ovde jevažno spomenuti mogućnost delimičnog iskrivljavanja dobijenih rezultata,jer kalkulacija proseka smanjenja carina koristi SAD uvozne vrednosti kaoteret. Rizik ovog pristupa je da carinski vrhovi (visoke vrednosti carinskihstopa) i njihove promene nisu na dobar način uzete u obzir, jer uvoznevrednosti pod ovim tarifnim linijama imaju tendenciju da budu male.

Postoje jake indikacije da je, gledano u celini, smanjenje carina od stranedrugih razvijenih zemalja (izuzimajući SAD) bilo još manje izraženo. VelikaBritanija i Francuska su bile u veoma teškoj situaciji 1947. godine i prematome nisu bile spremne za veće smanjenje carina. Uvoz, koji je pod uticajemsmanjenja carina u Velikoj Britaniji, bio je samo 6% ukupnog uvoza, dok suu Francuskoj nove carinske stope bile u nekim slučajevima značajnosmanjene (automobili i igračke 42%) a u drugim slučajevima smanjene 20-25% (hemijski proizvodi) ili ostale iste (pulpa i hartija).8 U nekoliko sučajeva

7 United States Tariff Commission, Operation of the Trade Agreements Program, June1934 to April 1948, Report No 160, 1949, Table 4, p. 16.

8 “Trade under the new Tariff“ in the Economist, November 22, 1947. The same issueof the Economist makes the following summary comments: an observer “would take

324


u Francuskoj su carine i povećane (37% za odeću) da bi kompenzovaliuklanjanje kvantitativnih ograničenja. Carine zemalja Beneluksa su u vremepregovora bile daleko ispod proseka razvijenih zemalja, tako da su one samokonsolidovale većinu svojih carina na već postojećem nivou. Zbog toga jejasno da je prosek smanjenja carina industrijskih proizvoda razvijenih zemaljaostvaren u 1947. godini manji nego što su istraživanja u SAD zaključila.

Tabela 1: GATT/STO – 60 godina smanjenja carina9

due note, in the first place, that for many countries involved – and not least for theUnited Kingdom – customs tariffs are at present without any influence on the volumeof trade (p. 827).

9 Smanjenje carina primenom metode najpovlašćenije nacije za industrijske zemlje zaindustrijske proizvode, izuzev nafte.

10 Za detalje o carinskim pregovorima sa novim potpisnicama pogledati: Hoda, A. TariffNegotiations and Renegotiations under the GATT and the WTO: Procedures andPractices, Cambridge University Press, 2001.

Period

uvoðenja Runde pregovora

Procenjeno

smanjenje carina

U poreðenju sa godinom

(mereno mfn uvozom)

1948 �eneva 1947 -26 1939

1950 Anesi 1949 -3 1947

1952 Torki 1950-1 -4 1949

1956-58 �eneva 1955-6 -3 1954

1962-64 Dilon 1961-2 -4 1960

1968-72 Kenedi 1964-7 -38 1964

1980-87 Tokijo 1973-9 -33 1977 (ili 1976)

1995-99 Urugvaj 1986-94 -38 1988 (ili 1989)

Izvor: Carinska komisija SAD, razni izveštaji, i dva izveštaja GATT iz 1980. i 1994. godine,

mogu se naći u: STO, World Trade Report 2007, WTO, Geneva, 2007, p. 207.

Smanjenje carina u sledeće četiri runde pregovora u okviru GATT doneloje kumulativno smanjenje carina SAD od oko 15%. U to vreme mnogoznačajnija pojava je bilo proširenje članstva GATT.10 Na kraju četvrte rundeGATT progres na polju smanjenja carina na multilateralnom nivou je biomali. Međutim formiranje Evropske ekonomske zajednice (EEC) dovelo jedo značajne liberalizacije carina između šest zemalja članica. Javila sezabrinutost kod zemalja koje nisu članice Evropske ekonomske zajednice da

Period uvođenjaU poređenju sa godinom(mereno mfn uvozom)

Ženeva 1947

Ženeva 1955-6

325


će biti u nepovoljnijem položaju na tržištu EEC. To je dovelo do lansiranjaKenedi runde pregovora, gde je 39 učesnika pristalo na koncesije koje su seticale 41 milijarde američkih dolara, što je tada činilo dve trećine njihovoguvoza i oko četvrtinu ukupne svetske trgovine. Rezultati ove runde bili suprimenjeni između 1968. i 1972. godine i doneli su značajno smanjenjecarina na međunarodnom nivou.

Ako posmatramo po sektorima uočićemo zanimljivu pojavu. Oštrosmanjenje carina bilo je u sektorima hemikalija, pulpe i papira, mašinerije itransportne opreme. Kod gvožđa, čelika i tekstila (uključujući odeću)međutim koncesije su uticale na manji udeo u trgovini i smanjenja su bilamanje izražena, nego što je prosek.11

Tokijo runda je započeta 1973. godine, ali naftni šok i globalna recesija1975. godine odložili su ozbiljne pregovore za naredne godine. Runda sezavršila 1979. godine i mogla se pohvaliti smanjenjem carina industrijskihproizvoda kod industrijskih zemalja. Ono je praćeno harmonizacijom carinakroz primenu „švajcarske formule“ i povećanjem konsolidovanog pokrića.Ako posmatramo smanjenje carina prema stepenu obrade industrijskihproizvoda, najviše su smanjene carinske stope za sirovine (64%), zatim zagotove proizvode (34%), pa za poluproizvode (30%).

Urugvajska runda pregovora dovela je do još jednog smanjenja carina zaindustrijske proizvode. Smanjenje carina je procenjeno na 40% što dovodi doprosečne stope koja je nešto manja od 4%. Udeo tarifnih linija potpunooslobođenih od carina (duty-free tariff lines) se povećao sa 20 na 44% nakonprimene rezultata Urugvajske runde pregovora. Zanimljivo je pogledati šta sena ovoj rundi dešavalo sa poljoprivrednim proizvodima. Dobici odliberalizacije za razvijene zemlje su bili dvostrani. Prvo, to je bila tarifikacijapreostalih uvoznih kvota za poljoprivredne proizvode i kompletnakonsolidacija svih carina za iste.12 Drugo, došlo je do smanjenja carina od37% na sve carine za poljoprivredne proizvode, čak u slučaju tropskihproizvoda za 43%.

Ako se osvrnemo na ceo posmatrani period (do 1947 do danas)industrijske zemlje su izvršile značajno smanjenje svojih carina. Samonekoliko kategorija mogu još uvek biti smatrane većim trgovinskim

11 GATT, GATT Trade Negotiations. Brief Summary of Results, Press ReleaseGATT/992, 30 June 1967, Geneva.

12 Tarifikacija (tariffication) predstavlja postupke kojima se sve necarinske mere prevodeu carine.

326


preprekama. Proces liberalizacije nije bio konstantan nego je išao u talasimai u skladu sa različitim trgovinskim pregovorima. Posmatrano po sektorimasmanjenje carina je različito, a najmanji progres je napravljen kod radnointenzivnih industrijskih proizvoda i poljoprivrednih proizvoda. Sva ovapomenuta carinska sniženja se odnose na konsolidovane carine. Primenjenecarine po principu najpovlašćenije nacije su imale tendenciju da se smanjujupre nego konsolidovane stope. Dok su carinska smanjenja industrijskihzemalja imala uticaj na multilateralnu liberalizaciju GATT/STO okvira, nesmemo zaboraviti uticaj sporazuma o regionalnim integracijama i šemepreferencijala u korist zemalja u razvoju. Evropska unija i NAFTA posebnosu bile značajne za velike (preferencijalne) carinske redukcije kod razvijenihzemalja.13 Preferencijalni carinski tretman u korist najmanje razvijenihzemalja doneo je pristup tržištu razvijenih zemalja bez carina za većinu odnjih i za većinu njihovih proizvoda.

3. ZEMLJE U RAZVOJU

Nakon što smo videli kroz kakve su promene prošle razvijene zemljeposmatraćemo uticaj multilateralnog sistema na carine zemalja u razvoju.Tokom posleratnog perioda odvijale su se dve vrste pregovora, prva,pregovori za pristup GATT odnosno STO i druga, pregovori o preuzimanjuraznih obaveza tokom održanih rundi. Naravno, postoje određene razlikeizmeđu godina GATT i godina kada je formirana STO, pre svega udostupnosti podataka za poređenje između zemalja učesnica. Režim podkojim su zemlje u razvoju pristupile GATT odnosno STO uticao je presudnona to da li su posmatrane zemlje morale ili nisu morale da pregovaraju otržišnom pristupu. Kod ovih zemalja važno je i obratiti pažnju nakonsolidovane i na primenjene carine, jer se u mnogim slučajevima ove dvekategorije sve više udaljavaju tokom protoka vremena, i to na način daprimenjene stope padaju brže od konsolidovanih.

Od 23 početnih zemalja potpisnica GATT, 12 su bile zemlje u razvoju, aod njih Kina, Liban i Sirija su se povukle iz pregovora 1947. godine, dokčetiri nisu samostalno vodile pregovore. Velika Britanija je pregovarala u imei za račun Burme, Cejlona i Južne Rodezije, dok su rezultati pregovora Indijebili prihvaćeni i u Pakistanu. Osim toga, dogovorene tarife Beneluksa,Francuske i Velike Britanije uključivale su odeljke vezane za 17 zavisnih

13 NAFTA – North American Free Trade Agreement (Severnoamerički sporazum oslobodnoj trgovini).

327


prekomorskih teritorija i šest od njih su rezultat pregovora o preferencijalimai carinama koje važe za najpovlašćeniju naciju.

U prvom zamahu pregovora, velike zemlje u razvoju, Indija i Brazil suprema procenama konsolidovale oko 20% svojih carinskih linija u 1947.godini. To je dobro pokriće, ako se poredi sa razvijenim zemljama, SAD 49do 80% i Francuska oko 50%. Posle 1947. godine dolazi do razlika prilikomprijema novih zemalja u GATT. Zemlje u razvoju su imale mogućnost dapristupe GATT putem člana XXVI:5(c) ili člana XXXIII. Član XXVI:5(c) jeomogućavao automatski prijem novih nezavisnih država ili nezavisnihcarinskih teritorija. One su pristupale automatski pod uslovima bivšemetropole, uključujući već ispregovarane liste koncesija. Sa druge strane,ako pristupa pod članom XXXIII zainteresovana zemlja je morala dapregovara za svoj prijem.

Tokom 50-ih godina u okviru GATT je sa manje ili više uspeha očuvanastabilnost konsolidovanih uvoznih carina od strane zemalja potpisnica.Međutim, došlo je do porasta nekonsolidovanih carinskih stopa i carinatrećih zemalja. U nekoliko slučajeva konsolidovane carinske stope supodignute specijalnim sporazumom ili pregovorima. Ovde se moraposmatrati šira slika. Sa jedne strane pregovara se o smanjenju carina, čak io unilateralnim smanjenjima, dok se sa druge strane carine povećavaju ucilju smanjenja negativnih uticaja na zemlju od ukidanja kvantitativnihuvoznih ograničenja. Najčešći motiv za povećanje carina bio je stvaranjeefikasnije zaštite domaćih proizvođača u vreme oštre međunarodnekonkurencije. U isto vreme određeni broj zemalja u razvoju je unilateralnosmanjio ili čak i uklonio carine na uvoz kapitalnih dobara, da bi obezbediobrži razvoj svoje industrije.

Tokom 60-ih godina Opštem sporazumu o carinama i trgovini supristupile nove članice i održane su dve runde pregovora. Putem članaXXVI:5(c) GATT su potpisale 29 novih nezavisnih država, dok je samo 7zemalja pristupilo putem pregovora, među kojima je bila i Jugoslavija. Akopogledamo dostupne podatke, čak ni one zemlje koje su morale dapregovaraju svoj prijem nisu morale da konsoliduju veliki deo svojih carina.

U Kenedi rundi pregovora (1964-1967) učestvovalo je 25 zemalja urazvoju. Usvojene su specijalne procedure da bi se smanjila zabrinutost ovihzemalja o toku pregovora. Najvažniji cilj zemalja u razvoju, tokom ove rundepregovora, je bio da obezbede što bolji pristup tržištima razvijenih zemalja.Zemlje u razvoju nisu pružile veći broj koncesija koje inače zemlja mora dapruži da bi joj bio dozvoljen pristup tržištu ostalih zemalja potpisnica GATT.

328


Zemlje u razvoju nisu morale da pruže veliki broj koncesija u ciljudozvole pristupa tržištu, pre svega razvijenih zemalja, ni tokom 70-ih i 80-ih godina. Tokom ovih pregovora 6 zemalja je pristupilo GATT preko članaXXVI:5(c) i 6 putem člana XXXIII, dok se broj zemalja u razvoju koje suizrazile želju da postanu potpisnice GATT povećao na 30. Tokijo runda(1973-1979) je donela još veću diversifikaciju pregovora. Pored većstandardnih pregovora o smanjenju carinskih stopa postignut je i sporazumo necarinskim barijerama (kvote, uvozno-izvozne dozvole). Takođe,postignut je dogovor i oko suštinskih pitanja kao što su: specijalan tretmanza zemlje u razvoju, rešavanje sporova i zaštitne mere.14 Učešće zemalja urazvoju u ovoj rundi nije bilo podložno principu reciprociteta. I pored toga,19 od njih je ponudilo smanjenje carina ili konsolidovanje preovlađujuđihcarinskih stopa na 5% od njihovog ukupnog uvoza po odredbamanajpovlašćenije nacije.15

Neposredno pre odnosno tokom Urugvajske runde pregovora, u kasnim80-im tj. ranim 90-im godinama značajno se povećao broj zemalja potpisnicaGATT (25 pod članom XXVI:5(c) i 13 pod članom XXXIII). Velika razlikau nivoima preuzetih obaveza zemalja pristupnica u ovom periodu je pojavakoju je bitno pomenuti. Izuzev Tunisa i Maroka, sve zemlje koje su pristupileGATT putem člana XXXIII konsolidovale su sve ili skoro sve svoje carinskelinije. U većini slučajeva carine su bile povezane na po sistemu maksimalnevisine, tj. plafona (across-the-board ceiling level), sa listom izuzetaka.Maksimalna visina varirala je između 27% u slučaju Slovenije i 55% uslučaju Kosta Rike. Ova značajna promena pokazuje progresivnu evolucijuu sistemu međunarodne trgovine ka promociji rasta i razvoja. Raznemeđunarodne finansijske institucije kao i razvijene zemlje su u ovom periodupritiskale zemlje u razvoju da uvedu i ubrzaju tržišne reforme, pa su irezultati pregovora o pristupu GATT na jedan način posledica ovihdešavanja. Do 1. januara 1995. godine ukupan broj zemalja potpisnicaGATT, popeo se na 128, od čega su oko 100 bile zemlje u razvoju.

Period 80-ih i ranih 90-ih godina doneo je dramatičnu promenu urazvojnim strategijama zemalja. Promena se odvijala u pravcu povećanja

14 Ivan Marković, „Procedure multilateralnih trgovinskih pregovora u okvirumeđunarodnog trgovinskog sistema GATT/STO“, Međunarodni problemi, br. 1-2,2006, Beograd, str. 71.

15 Što po procenama iznosi oko 3,9 milijarde američkih dolara od njihovog uvoza iz1976. ili 1977. godine.

329


značaja međunarodne trgovine.16 U početku polagano, ali sa protokomvremena sve češće i sve više zemalja u razvoju je bilo podsticano iohrabrivano od strane Svetske banke, da okrenu leđa ranijim strategijamasubstitucije uvoza i preduzmu, ponekad i veoma radikalne, liberalizacijesvojih trgovinskih režima.17 Ova promena je dovela i do promene načinaučešća zemalja u razvoju na Urugvajskoj rundi. One su postale aktivniučesnici, činile su i ponude u pregovorima o tržišnom pristupu i zaindustrijske i za poljoprivredne proizvode i slično. Osim toga one su iunilateralno liberalizovale svoje režime.

Ukoliko uporedimo konsolidovano pokriće, između pregovora preUrugvaja i pregovora na Urugvajskoj rundi, videćemo da su u prosekuzemlje u razvoju značajno povećale svoje konsolidovano pokriće (bindingcoverage). Udeo njihovih konsolidovanih linija u svim poljoprivrednimcarinskim linijama se povećao sa 17% pre Urugvajske runde na 100% posle.Za nepoljoprivredne proizvode, konsolidovano pokriće, izraženoprocentualno u odnosu na sve nepoljoprivredne carinske linije, pre Urugvajasu pokrivale 21% a posle 73%. Ovi proseci variraju u zavisnosti od regiona.Dok su skoro sve zemlje Latinske Amerike konsolidovale sve svojeindustrijske carinske linije na generalno uniformnom maksimalnom nivou,Afričke i Azijske zemlje su usvojile više diversifikovane strategije. Većinanjih je ostavila značajan broj linija nekonsolidovane. (Tabela 2)

Veliki uspeh Urugvajske runde je bilo potpisivanje Sporazuma opoljoprivredi i ceo proces dovođenja poljoprivrede nazad u okviremultilateralnih trgovinskih pravila. Tokom 80-tih godina zemlje u razvoju suproširile konsolidovano pokriće sa manje od trećine na potpunokonsolidovano pokriće. Tokom ovog perioda veliki broj zemalja je smanjiosvoje primenjene carine, ali su one išle daleko preko svojih obaveza(primenjene carine su bile daleko niže od konsolidovanih carina).

U pregovorima o tržišnom pristupu za sve proizvode izuzevpoljoprivrednih, samo je određeni broj zemalja u razvoju pristao dakonsoliduje sve svoje carinske linije. Sve zemlje Latinske Amerike i Jamajkasu povezale sve svoje carine za industrijske proizvode. Indonezija, Republika

16 Winters, L. A. “Trade policy as development policy: building on fifty years’experience“,paper presented at the UNCTAD X High-level Round Table on Trade and Development:Directions for the Twentyfirst century, Bangkok, 12 February 2000.

17 Za više detalja pogledati: World Bank, Assessing World Bank Support for Trade, 1987-2004, An IEG Evaluation, The World Bank, Washington, 2006.

330


Koreja, Malezija i Južna Afrika su konsolidovale više od 80% svojihcarinskih linija za industrijske proizvode. Makao, Kina i Šri Lanka sa drugestrane konsolidovale su manje od trećine svojih carinskih linija. Sveposmatrane zemlje su u proseku konsolidovale svoje carine na nivoima kojisu u proseku niži nego oni dogovoreni putem pregovora za poljoprivredneproizvode.18 Za sve zemlje postoji veliki gep izmađu konsolidovanih iprimenjenih carina. Veliki broj zemalja je smanjio svoje konsolidovanecarine tokom 90-ih godina. Međutim, kao i u slučaju poljoprivrednihproizvoda, one su otišle dalje nego što su to preuzete obaveze zahtevale.

Sa protokom vremena cena za pristup GATT odnosno STO se konstantnopovećavala. Nekoliko decenija zemlje u razvoju nisu koristile multilateralnisistem prilikom snižavanja svojih carina. Tipična pojava je bila da suobaveze koje su preuzete prilikom pristupa GATT ili tokom rundi pregovorabile ograničene. Konsolidovano pokriće je ostalo malo i u nekim slučajevima

Tabela 2: Konsolidovano pokriće za poljoprivredne i nepoljoprivredneproizvode pre i posle Urugvajske runde pregovora

Poljoprivredni proizvodi Nepoljoprivredni proizvodi

Procenat

konsolidovanih

tarifnih linija

Procenat uvoza po

konsolidovanim

stopama

Procenat

konsolidovanih

tarifnih linija

Procenat uvoza po

konsolidovanim

stopama

Pre

UR

Posle

UR

Pre

UR

Posle

UR

Pre

UR

Posle

UR

Pre

UR

Posle

UR

Zemlje u

razvoju 17 100 22 100 21 73 13 61

Zemlje u

tranziciji 57 100 59 100 73 98 74 96

Latinska

Amerika 36 100 74 100 38 100 57 100

Centralna

Evropa 49 100 54 100 63 98 68 97

Afrika 12 100 8 100 13 69 26 90

Azija 15 100 36 100 16 68 32 70

Izvor: GATT, The results of the Uruguay Round of multilateral trade negotiations, marketaccess for goods and services: overview of the results, Geneva.

18 WTO, World Trade Report 2007, Geneva, p. 222.

331


se tokom vremena i smanjilo. Tokom 50-ih i 60-ih godina carine su se čestomenjale. Države su smanjivale pojedine carine i povećavale druge carine nagodišnjem nivou. Do sredine 80-ih godina primenjene carine kod višezemalja u razvoju su pre imale tendenciju povećavanja nego snižavanja.GATT je mnogo učinio da se poveća transparentnost uslova tržišnog pristupai imao je odlučujuću ulogu kao forum za diskusiju o trgovinskim politikama.

Kada su tokom druge polovine 80-ih godina porasli spoljni pritisci nazemlje u razvoju da preuzmu veće obaveze, one su odgovorile većimprisustvom u GATT pregovorima. Veći broj zemalja koje su pristupile GATTposle 1986. godine su konsolidovale sve svoje carinske linije. Međutim, ovopovezivanje je bilo po sistemu maksimuma (plafona) pa su nastale razlikeizmeđu njihovih konsolidovanih i primenjenih stopa.

Sa Urugvajskom rundom uloga GATT odnosno Svetske trgovinskeorganizacije bila je ojačana. Mnoge zemlje u razvoju su značajno povećalekonsolidovano pokriće u Urugvajskoj rundi. One su konsolidovale svojih100% poljoprivrednih carinskih linija i više njih, pre svega zemlje LatinskeAmerike, su povećale konsolidovano pokriće i nepoljoprivrednih proizvoda.Međutim, u većini slučajeva, konsolidacija je postavljena na nivoima dalekoiznad primenjenih stopa. Drugim rečima, primenjene carine su nastavile dase određuju nezavisno od konsolidovanih carina. Liberalizacija je uglavnomvršena unilateralno, bilo podsticana međunarodnim finansijskiminstitucijama ili ne. Multilateralni proces preuzimanja obaveza je sledio izanje. Ovaj trend se nastavio čak i posle Urugvajske runde.

U dokumentima GATT mogu se primetiti rasprave između zemaljapotpisnica o carinama, ali i o kvazi carinama i necarinskim barijerama.Carine su bile samo deo pregovora koji su se odvijali pod okriljem GATT,kvantitativna ograničenja su bila jedno vreme široko rasprostranjena međuzemljama, a GATT je imao i u ovom polju necarinskih barijera veliki posao iodigrao je odlučujuću ulogu.

4. NECARINSKE BARIJERE

Necarinske barijere su imale veoma značajnu ulogu za vreme GATT anjihovo prisustvo u Doha rundi pregovora dokazuje da i danas egzistiraju. Tomeđutim ne dokazuje neuspešnost međunarodnog sistema u suzbijanju ovihmera koje štete trgovini, već o njihovoj velikoj sposobnosti prilagođavanja,substitucije i menjanja da bi se uskladile sa promenama i uvedenimprocedurama u međunarodnom trgovinskom sistemu.

332


Posle Drugog svetskog rata carinske barijere su bile najveća prepreka

slobodnom odvijanju međunarodne trgovine, međutim kada su one znatno

snižene na površinu su isplivale necarinske barijere kao glavna prepreka.

Svaka država je imala svoj sopstveni miks instrumenata za kontrolu

trgovinskih tokova i te mere su bile menjane i prilagođavane velikom

frekvencijom.

GATT je odigrao značajnu ulogu u eliminaciji kvantitativnih restrikcija,

dok su zemlje članice sa druge strane unilateralno ili regionalno rešavale

problem eliminacije državnih trgovinskih preduzeća. Regulativa o

necarinskim barijerama se može naći u originalnom tekstu sporazuma GATTiz 1947. godine. Generalno pravilo, sadržano u članu XI, je govorilo da uvoz

iz zemalja potpisnica GATT ne sme biti zabranjen ili kontrolisan različitim

restrikcionim sredstvima, osim carinama i taksama. Iako je bila na snazi

opšta zabrana kvantitativnih ograničenja postojali su izuzeci od ovog pravila.

Tako je u samom članu XI GATT predviđeno da se ova zabrana ne odnosi na

neke poljoprivredne proizvode, na čemu su posebno insistirale SAD.19 Osim

toga, u slučaju značajnih spoljnih finansijskih poteškoća i neravnoteža

platnog bilansa države potpisnice, prema članu XII GATT, mogle su da

koriste kvantitativna ograničenja, jer su ona rešavala ove probleme u

najkraćem roku. Još jedno važno izuzeće od primene opšteg pravila je

sadržano u članu XVIII za slučajeve zaštite mlade industrije.

Kasnije su ta pravila tumačena i razrađivana. Kada su u kasnim 50-im

godinama razvijene zemlje ostvarile spoljnu konvertibilnost svojih valuta,

izgubile su interes za korišćenjem člana XII GATT (pre svega zemlje

Evropske zajednice), ali SAD su i dalje nastavile da obilno koriste

poljoprivredne kvote. Kvantitativne restrikcije su postepeno izbacivane iz

upotrebe od strane razvijenih zemalja, ali još mnogo godina su preživela

ograničenja u poljoprivredi i tekstilnom sektoru. Sporazum o poljoprivredi iz

Urugvajske runde pregovora, je predvideo proces tarifikacije. Tarifikacija

podrazumeva proces prevođenja necarinskih barijera u carine. Sporazumom

je obuhvaćena većina necarinskih mera uključujući kvantitativne restrikcije i

zabranu njihove upotrebe. Bitno je spomenuti da su ovim pravilom carine

usvojene kao jedini legitimni instrument spoljnotrgovinske politike.

19 Gerard Curzon, Multilateral Comercial Diplomacy – The General Agreement onTariffs and Trade and its Impact on National Commercial Policies and Techniques,Michael Joseph, London, 1965. pp. 130-131.

333


Urugvajska runda je još donela i Sporazum o tekstilu i odeći kojim jepredviđeno progresivno uklanjanje kvantitativnih restrikcija u ovoj oblasti.

Za razliku od razvijenih zemalja, krajem 50-ih godina upotrebanecarinskih barijera radi peglanja platnobilanskih teškoća je umesto da sesmanjuje postajala sve prisutnija pojava kod zemalja u razvoju. U narednimdecenijama, tokom pregovora u okviru GATT, vršene su određene korekcijeu proceduri za ostvarivanje prava na izuzeće, ali neke veće promene nisunastupile. Na Tokijo rundi su uvedeni novi uslovi za korišćenje člana XII, ito: a) zemlja treba da da prednost merama sa najmanje razornim dejstvom natrgovinu (mere bazirane na cenama); b) podnošenje plana za postepenoukidanje uvedenih restrikcija; i v) potrebu za izbegavanjem slučajnesektorske zaštite. Na Urugvajskoj rundi ove odredbe su bile još višezaoštrene.

Zbog zabrane kvota i drugih kvantitativnih necarinskih barijera, državečlanice Svetske trgovinske organizacije pribegavaju primeni novih vidovanecarinskih barijera. U Izveštaju GATT iz 1953. godine je uočena povećanatendencija ka uvođenju dodatnih opterećenja, raznih vrsta, na uvoznu robu.20

Takođe i u kasnijim izveštajima uočeno je povećanje broja i rast stopeopterećenja na uvoznu robu, kao i uvođenje raznovrsnih carinskihformalnosti. Na Kenedi rundi ovim problemima je posvećena posebna pažnjai popisom se došlo do liste od 18 različitih mera. Ubrzo posle ove runde,napravljen je inventar necarinskih barijera u trgovini na osnovu gorenavedene liste. Potom se, na Tokijo rundi, pregovaralo o ovim problemima idošlo se do pet glavnih sporazuma, tzv. kodeksi, koji se odnose na necarinskemere, i to su: subvencije i kompenzatorne mere, carinsko vrednovanje,državne nabavke, standardi i licencne procedure. Na ovoj rundi je i dopunjenamandmanima prethodno usvojen Antidampinški kod.

20 Za detaljnije pogledati: GATT (1953) International Trade, GATT, Geneva, p. 89.

334


Izvor: STO, World Trade Report 2007, WTO, Geneva, 2007, p. 235.

Ministarska deklaracija iz Punta del Este je u delu A odredila kao jedanod ciljeva Urugvajske runde pregovora smanjenje i eliminaciju necarinskihbarijera. Odredbe koje se odnose na pojedine necarinske barijere se mogunaći u većini STO sporazuma.

Ono što čini da tehničke barijere deluju restriktivno na međunarodnutrgovinu, nije samo razlikovanje standarda i tehničkih propisa izmeđuzemalja, već različita primena nacionalnih standarda na domaće i straneproizvode. Zbog toga se na međunarodnom nivou ovaj problem počeorešavati insistiranjem na principu nediskriminacije domaćih i stranihpreduzeća u pogledu primene standarda i tehničkih propisa, a ne samomharmonozacijom standarda. Princip nediskriminacije je uveden jošodredbama GATT iz 1947. godine, ali je njegova razrada u oblasti tehničkihbarijera u trgovini počela tek 70-ih godina. Kao rezultat Tokijske rundedošlo je do usvajanja Kodeksa o tehničkim barijerama u trgovini (TBTKodeks).22 Međutim on je važio samo za države koje su ga prihvatile ipotpisale. Tokom pregovora na Urugvajskoj rundi postignut je potpunkonsenzus o regulisanju tehničkih barijera u trgovini, pa je postojeći

Tabela 3: Broj zemalja u razvoju i razvijenih zemalja potpisnica GATTkoje su potpisale navedene sporazume sa Tokijo runde pregovora

Zemlje u razvoju Razvijene zemlje

Februar 1982 Decembar 1995 Februar 1982 Decembar 199521

Standardi 15 24 21 21

Dr�avne

nabavke 1 3 10 10

Subvencije i

kompenzatorne

mere

8 16 12 10

Carinsko

vrednovanje 7 25 11 11

Uvozno

licenciranje 11 19 12 11

Antidamping 9 17 11 10

21 SAD su se povukle iz standarda, subvencija, uvoznog licenciranja i antidampinga 29.februara 1995, nakon što su odgovarajući STO odbori počeli sa radom.

22 Za tekst Kodeksa pogledati: GATT, Basic Instruments and Selected Documents, no.26, Geneva, pp. 9-10.

Državnenabavke

335


Kodeks izmenjen i usvojen kao Sporazum o tehničkim barijerama trgovini(Agreement on Technical Barriers to Trade). On je postao sastavni deosporazuma kojima se osniva Svetska trgovinska organizacija 1995. godinei kao i drugi multilateralni sporazumi u okviru tog sistema, odnosi se na svedržave članice ove organizacije.23

Veoma je teško izmeriti opseg tehničkih mera, a čak i teže izmeriti njihovuticaj na međunarodnu trgovinu. Računajući carinske linije koje su poduticajem tehničkih barijera vidimo da udeo uvoza koji je prožet tehničkimmerama može biti od oko polovine ukupnog uvoza, kao što je slučaj saBrazilom, do oko trećine ukupnog uvoza, kao u slučaju SAD i Kine. Sa drugestrane, samo 2% Japanskog uvoza i manje od 1% uvoza EU je prožettehničkim merama.

Interesantan deo administrativnih barijera slobodnoj trgovini predstavljajusanitarne i fitosanitarne mere. Pravila o sanitarnim, fotosanitarnim izdravstvenim merama sadržana su još u članu XX GATT iz 1947. godine. Unarednim pregovorima ovoj temi se posvećivala pažnja zajedno sa tehničkimbarijerama, i tada je regulacija sanitarnih i fitosanitarnih mera, u toku Tokijskerunde, ušla u okvir Sporazuma o tehničkim barijerama trgovini. Međutim, naUrugvajskoj rundi, ova dva pitanja su odvojena i o njima je odvojeno ipregovarano. Rezultat je stvaranje Sporazuma o sanitarnim i fitosanitarnimmerama, kao mere potrebne za zaštitu zdravlja i života lica i životinja, iliočuvanja biljaka. Oba sporazuma podležu pravilima o nediskriminaciji ipravilima o objavljivanju i dostupnosti javnosti svih propisa. Na ovaj način,sadašnji multilateralni trgovinski sistem, ima dva sporazuma koji se bavenecarinskim barijerama tehničke prirode: Sporazum o tehničkim barijeramatrgovini i Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama.

Odredbe GATT iz 1947. godine, preciznije član VI ovog sporazuma,dozvoljavale su stranama ugovornicama da primenjuju antidampinške mere.Ovakve mere se uvode ako se proizvod na tržištu zemlje uvoznice prodaje poceni koja je niža od normalne cene, i to obično cene koja važi za proizvod uzemlji izvoznici. Da bi sprečila negativni uticaj dampinga na sopstvenuprivredu država potpisnica GATT ovlašćena je da može uvesti antidampinškucarinu koja je jednaka marži dampinga, odnosno razlici između normalne idamping cene. Do poslednje dve decenije 20-og veka većinu antidampingakcija sprovodila je mala grupa zemalja, i to: SAD, Kanada, Autralija i

23 Bjelić Predrag, Necarinske barijere u međunarodnoj trgovini, Prometej, Beograd,2004, str. 165-6.

336


Evropska zajednica. Sredinom 80-ih antidamping mere su počele da koristei mnoge zemlje u razvoju i to u većem obimu nego predhodno navedene.Interesantno je navesti da su antidamping akcije zemalja u razvoju bileusmerene prema drugim zemljama u razvoju. U periodu 1995. do 2001.godine, oko dve trećine svih antidamping mera su bile sprovedene od stranezemalja u razvoju, a usmerene prema drugim zemljama u razvoju. Pojedinezemlje, kao Argentina, Brazil, Indija i Meksiko, su postale veoma aktivne uprimeni antidamping mera od sredine 90-ih godina.

U postojećem sistemu Svetske trgovinske organizacije pitanjimaantidamping mera bavi se Komitet antidamping procedura (Committee onAnti-Dumping Practices). Pravna osnova primene antidamping mera i daljeostaje član VI GATT iz 1947. godine, koji je preciziran usvajanjemSporazuma o primeni tog člana (Agreement on Implementation of Article VI– Anti-Dumping) i niza dodatnih odluka i deklaracija koje su sastavni deoFinalnog akta Urugvajske runde pregovora GATT.24

5. DOPRINOS STO I GATT

Od 1950. godine svetska trgovina je rasla tri puta brže od rasta svetskogbruto domaćeg proizvoda (GDP). Trgovinska ekspanzija je bila mnogo višeizražena za industrijske proizvođače nego za bilo koji poljoprivredniproizvod ili gorivo ili proizvod rudarstva. Trgovina industrijskimproizvodima je rasla (7,5% godišnjeg rasta) više nego duplo brže od trgovinepoljoprivrednim proizvodima (3,6% godišnjeg rasta).

Tabela 4: Rast trgovine po sektorima, 1950-2005.

24 Bjelić Predrag, Necarinske barijere u međunarodnoj trgovini, Prometej, Beograd,2004, str. 133.

Sektor Prosečan godišnji rast (u procentima)

Poljoprivredni proizvodi 3,6

Gorivo i rude 4,2

Industrijski proizvodi 7,5

Izvor: STO, International Trade Statistics 2006.

Ovaj porast u međunarodnoj trgovini je bez presedana. Radi poređenja,ekspanzija trgovine između 1870. godine i početka Prvog svetskog rata,period koji se opisuje kao prvi talas globalizacije, bila je izražena u rastu

337


obima trgovine, ali upola sporije nego u periodu posle 1950. godine. Razlikau stopi trgovinske ekspanzije između prvog talasa globalizacije i posleratnogperioda istrajava čak i ako se uzme u obzir brži rast GDP u kasnijem periodu.Ako pogledamo podatke racio trgovina naspram GDP na svetskom nivoupopeo se sa 4,6% u 1870. godini na 7,9% u 1913. godini.25 Ovaj racio jerastao mnogo brže u drugom talasu globalizacije dostižući nivo od 19,4% u2005. godini, potvrđujući kako je trgovinski rast u modernom dobu premašioekspanziju iz prethodnog perioda globalizacije.

Tabela 5: Svetski izvoz i svetski GDP, 1870-2005(u milijardama američkih dolara iz 1990)

1870 1913 God. rast:

1870-1913 1950 1998 2005

God. rast:

1950-2005

Izvoz 50,3 212,4 3,4% 296 5817 8043 6,2%

GDP 1102 2705 2,1% 5336 33726 41456 3,8%

Trgovina/

GDP 4,6% 7,9% 5,5% 17,2% 19,4%

Izvor: Maddison, A., The World Economy: A Millennial Perspective, OECD, Paris, 2001,tabele b18 i f3.

Postoji nekoliko objašnjenja za ovakvu ekspanziju u svetskoj trgovini.Tehnološka revolucija koja je značajno smanjila troškove transporta ikomunikacije. Vođenje otvorenijih trgovinskih politika i promene uorganizaciji poslova, kao na primer vertikalna specijalizacija, takođe su imaleuticaj na rast međunarodne trgovine. Međutim, nas pre svega, zanima odnosizmeđu trgovinske ekspanzije i liberalizacije sprovedene putem Svetsketrgovinske organizacije.

Ispitujući koliki je doprinos multilateralnog trgovinskog sistemaposleratnoj trgovinskoj ekspanziji nailazimo na nekoliko istraživanja. Prednama se postavlja još dilema da li GATT i STO sistem povećavaju trgovinukroz runde pregovora ili ulaskom svake zemlje pojedinačno u članstvo STO.Kako je uloga STO da uspostavi pravila u međunarodnoj trgovini i da rešisporove između zemalja članica, želimo da utvrdimo da li je to donelo većustabilnost u samoj trgovini između članica. Postoje ekonometrijski dokazi daje sistem GATT/STO zaslužan za deo pomenute ekspanzije u svetskoj

25 Iz tabele f5: Maddison, A., The World Economy: A Millennial Perspective, OECD,Paris, 2001, p. 363.

338


trgovini. Uticaj multilateralnog sistema na trgovinsku ekspanziju je bio jak uslučaju razvijenih zemalja i u slučaju industrijskih proizvoda. GATT i STOsu takođe pružali presudnu pomoć članicama koje nisu imale prethodnetrgovinske odnose da otpočnu međusobno trgovati.

Postoje istraživanja sa potpuno suprotstavljenim nalazima o efektimaGATT i STO članstva na smanjenje nestalnosti u trgovini jedne zemlje. Prvetri runde pregovora GATT su bile održane u relativno kratkom vremenskomperiodu (1947-51). Irvin (Irwin) je zaključio da ove rane runde nisu doprinelebrzoj liberalizaciji svetske trgovine.26 Ipak odao je priznanje GATT činjenicida su se zemlje potpisnice obavezale na skorašnje smanjenje carina, što ih jesprečilo da uvode više carine ili uvozne kvote ili kontrolu spoljne trgovine.

Endru Rose (Andrew Rose) je u ekonometrijskoj studiji, korišćenjemgravitacionog modela, ispitivao efekte multilateralnog sistema na globalnutrgovinu.27 Gravitacioni model je predvideo da bi bilateralna trgovina trebalarasti po stopi jednakoj sumi stopa rasta GDP njenih trgovinskih partnera. Sobzirom da je svetska trgovina rasla mnogo brže od toga, zaključujemo da sutrgovinska liberalizacija i troškovi trgovinske redukcije bili od značaja uposleratnom periodu. U studiji je zaključeno da postoji malo dokaza za to dasu zemlje koje su se pridružile GATT tj. STO doživele statistički značajan rastu svojoj trgovini.

U narednom radu isti autor zaključuje da zemlje koje su se pridružileGATT, odnosno. STO nisu doživele statistički značajan rast u svojoj trgovinizbog toga što ove institucije nisu proizvele značajniju trgovinskuliberalizaciju. Mada autor spominje razliku u liberalizacij između razvijenihi zemalja u razvoju, gde su razvijene značajno odmakle u procesuliberalizacije, on napominje da kada se posmatraju sve zemlje zajedno možese samo zaključiti da članstvo u GATT i STO nije zahtevalo značajnepromene u trgovinskim politikama.

Tvrdnja da članstvo u GATT tj STO nije imalo uticaj na trgovinu brzo jebila osporavana. Subramanian i Vei (Subramanian and Wei) su zaključili daGATT ili STO članstvo ima jak pozitivan, ali nejednak efekat na trgovinu.28

26 Irwin, D., “The GATT’s contribution to economic recovery in post-war WesternEurope“, in: Eichengreen, B (ed.) Europe’s Postwar Recovery, Cambridge UniversityPress, Cambridge, 1995.

27 Rose, A. K., “Do we really know that the WTO increases trade?“, American EconomicReview 94, 2004, 1, pp. 98-114.

28 Subramanian, A. and Wei, S. J., “The WTO promotes trade, strongly but unevenly“,Journal of International Economics 72, 2007, pp. 151–175.

339


Nejednakost su objasnili istorijom i koncepcijom multilateralnog

trgovinskog sistema. Bilo je manje liberalizacije kod zemalja u razvoju u

odnosu na industrijske zemlje zbog specijalnog i diferencijalnog tretmana,

međutim nakon osnivanja STO nove članice su prihvatale veće obaveze

pružajući veći pristup tržištu. Pojedini sektori, poljoprivreda, tekstil, odeća i

slično, duži vremenski period nisu bili predmet multilateralnih pravila i

obaveza. Pristup tržištu po principima najpovlašćenije nacije je bio

omogućen samo zemljama članicama. Oni su procenili da je članstvo u

GATT tj. STO donelo 120% rast u svetskoj trgovini.

Još jedna zamerka gravitacionom modelu je što on uključuje samo

pozitivne bilateralne trgovinske tokove u ispitivani uzorak. To znači da analiza

nije obuhvatila slučajeve zemalja koje nisu imale prethodne trgovinske

odnose, a počele su da trguju nakon priključenja STO (GATT). Priključenje

GATT, odnosno STO može olakšati zemljama koje nisu imale međusobnu

trgovinu da uspostave istu, pre svega zbog manjih nivoa zaštite ili zbog veće

sigurnosti zbog preuzetih obaveza. Upravo svežije studije koje su uključile u

gravitacioni model ovu pojavu došle su do zaključka da je STO članstvo

snažan podsticaj za uspostavljanje novih bilateralnih trgovinskih odnosa.

Veća stabilnost u trgovini proizilazi i iz procesa rešavanja sporova u

okviru STO, koji ne može garantovati da će se zemlje članice doslovno i

striktno pridržavati svojih obaveza, ali garantuje da će zemlje prekršioci

platiti visoku cenu. Ipak dosadašnja istraživanja i dokazi da članstvo u STO

donosi stabilnost trgovini su dvosmisleni.

6. BUDUĆI IZAZOVI

Iz dosadašnjeg izlaganja smo videli da su razvijene zemlje imale koristi od

multilateralnog sistema da bi smanjile svoje carine za industrijske proizvode.

Sa druge strane zemlje u razvoju su limitirano koristile razvijen međunarodni

sistem u oblasti carina. Konsolidovano pokriće kod većine zemalja u razvoju

je ostalo veoma nisko i njihove carine visoke sve do sredine 80-ih godina.

Tada su se njihovi pogledi prema trgovini i trgovinskoj politici počeli menjati,

jer su se pojačali pritisci od strane razvijenih zemalja i međunarodnih

finansijskih institucija. Ove promene su dovele do veoma značajne trgovinske

liberalizacije i povećanja konsolidovanog pokrića za većinu zemalja u

razvoju, ali konsolidacija u većini slučajeva nije bila podsticaj liberalizaciji.

Zemlje u razvoju su smanjile svoje primenjene carine unilateralno, ali nisu

340


konsolidovale ova smanjenja. U slučajevima gde su izvršile konsolidaciju,konsolidovane carine su na znatno višem nivou od primenjenih carina.

Male zemlje imaju podsticaj da se priključe GATT i STO, ali nemajupodsticaj da se aktivno uključe u pregovore o tržišnom pristupu. Činjenica dasu zemlje u razvoju svoju trgovinsku liberalizaciju izvršile unilateralno,pokazuje da one ne koriste GATT-STO sistem u svrhu obavezivanja. Mnoginaučnici smatraju da je promašaj ovog multilateralnog sistema da odigraodlučujuću ulogu kao obavezujući mehanizam došao jer STO sistem nepredstavlja izazov za siromašne zemlje. Oni vide nedostatak primene kaouzrok i kao posledicu slabog obavezivanja zemalja u razvoju u okvirupregovora o tržišnom pristupu. Nesposobnost da primene obaveze zemlje urazvoju odbija od daljeg obavezivanja. Teorije o međunarodnim odnosima suse takođe bavile ovim problemom. Konstruktivisti objašnjavaju zbog čega suse desile promene u pristupu ka otvaranju tržišta, koje su se odvijalesredinom 80-ih godina. Liberalisti objašnjavaju da su promene u domaćiminteresima pojedinih zemalja dovele do promena trgovinskih politika iliberalizacije, ali ne i konsolidovanja. Neorealisti proučavaju igre moćnikakoje se nalaze iza ovih promena u trgovinskim politikama.

Svi ovi pristupi objašnjavaju deo problema, ali ga ne rešavaju. Sa drugestrane, imamo dokaze da je sistem GATT-STO pomogao zemljama članicamada smanje ili ograniče necarinske barijere u trgovini, kao što su kvazi carine ilikvantitativna ograničenje. Međutim i po pitanju necarinskih barijera umeđunarodnoj trgovini ostalo je još toga da se uradi, jer su se ograničenjazadržala u pojedinim oblastima, posebno u poljoprivredi i tekstilnoj industriji.

Pitanja tržišnog pristupa za zemlje u razvoju, uključujući i pristuptržištima razvijenih zemalja od strane zemalja u razvoju, pristup tržištimazemalja u razvoju od strane razvijenih zemalja i pristup tržištima zemalja urazvoju od strane drugih zemalja u razvoju, su veoma teška za rešavanje iostaju na teret Doha rundi pregovora.

7. ZAKLJUČAK

Kada posmatramo međunarodni trgovinski sistem, koga čine Opštisporazum o carinama i trgovini i Svetska trgovinska organizacija, možemovideti da su pregovori u okviru tog sistema doveli do realnog smanjena carinaširom sveta. Proces liberalizacije nije bio konstantan nego je išao u talasimai u skladu sa različitim trgovinskim pregovorima. Sa protokom vremena cenaza pristup GATT odnosno STO se pri tome konstantno povećavala. Danas, da

341


bi neka zemlja postala članica STO mora ispuniti brojne uslove i ponuditiznačajne koncesije.

Glavni cilj svih pregovora u okviru sistema GATT-STO bio je da se dođedo potpunog ukidanja necarinskih barijera i značajnog smanjenja carina.Uspeh u ostvarenju ovako visoko postavljenih ciljeva tokom proteklihgodina je bio možda samo delimičan, ali ujedno i veoma značajan. Preostajeda se u budućim multilateralnim pregovorima Svetska trgovinskaorganizacija još više približi krajnjim ciljevima i omogući svim zemljamačlanicama da imaju olakšan tržišni pristup.

LITERATURA

1. Bjelić, Predrag, Necarinske barijere u međunarodnoj trgovini, Prometej,Beograd, 2004.

2. Gardner, R. N., Sterling – Dollar Diplomacy, Oxford University Press, 1969.

3. GATT (1953) International Trade, GATT, Geneva.

4. GATT, Basic Instruments and Selected Documents, no. 26, Geneva.

5. GATT, GATT Trade Negotiations. Brief Summary of Results, PressRelease GATT/992, 30 June 1967, Geneva.

6. GATT, The results of the Uruguay Round of multilateral trade negotiations,market access for goods and services: overview of the results, Geneva.

7. Gerard, Curzon, Multilateral Comercial Diplomacy – The GeneralAgreement on Tariffs and Trade and its Impact on National CommercialPolicies and Techniques, Michael Joseph, London, 1965.

8. Hoda, A., Tariff Negotiations and Renegotiations under the GATT andthe WTO: Procedures and Practices, Cambridge University Press, 2001.

9. Irwin, D., “The GATT’s contribution to economic recovery in post-warWestern Europe“, in Eichengreen, B (ed) Europe’s Postwar Recovery,Cambridge University Press, Cambridge, 1995.

10. Marković, Ivan, „Procedure multilateralnih trgovinskih pregovora uokviru međunarodnog trgovinskog sistema GATT/STO“, Međunarodniproblemi, br. 1-2, Beograd, 2006.

11. Maddison, A., The World Economy: A Millennial Perspective, OECD,Paris, 2001.

12. Rose, A. K., “Do we really know that the WTO increases trade?“,American Economic Review 94, 2004, 1: 98-114.

342


13. STO, International Trade Statistics 2006, WTO, Geneva, 2006.

14. STO, World Trade Report 2007, WTO, Geneva, 2007.

15. Subramanian, A. and Wei, S. J., “The WTO promotes trade, strongly butunevenly“, Journal of International Economics 72, 2007.

16. United States Department of State, “The United States reciprocal trade –agreements program and the proposed International Trade Organization“,Department of State Bulletin, Vol.XVIII, No455, Publication 3094,March 21, 1948.

17. United States Tariff Commission, Operation of the Trade AgreementsProgram, June 1934 to April 1948, Report No 160, 1949.

18. Winters, L. A. “Trade policy as development policy: building on fiftyyears’experience“, paper presented at the UNCTAD X High-level RoundTable on Trade and Development: Directions for the Twentyfirst century,Bangkok, 12 February 2000.

19. World Bank, Assessing World Bank Support for Trade, 1987-2004, AnIEG Evaluation, Washington, DC: The World Bank, 2006.

20. Zeiler, T., “GATT fifty years ago: U.S. trade policy and imperialpreferences“, Business and Economic History, Volume Twenty six, no 2,Winter 1997.

Sanja JELISAVAC

NEGOTIATIONS ON MARKET ACCESS WITHIN WORLD TRADE ORGANIZATION

ABSTRACT

In this paper the author examines GATT/WTO’s actual contribution to lowertariffs and more open markets. The GATT has played a core role in the reduction ofnon-agricultural tariffs in developed countries, but some of the oft-quoted tradeliberalization figures may be misleading. Developing countries for many decadesprior to the Uruguay Round made little use of the GATT to reduce or bind theirtariffs. Uruguay Round commitments have mostly extended the binding coverage,sometimes at levels far above the applied rates. It is also important to evaluate theeffect of the GATT/WTO on border measures. Here again, the multilateral systemcan claim partial success. The author also examines GATT/WTO’s contribution toworld trade growth.

Key words: WTO, GATT, market access, tariffs, multilateral negotiations,international trade.