Prilog 6– Obračun amortizacije

Proporcionalna metoda polazi od pretpostavke da se sredstva u toku svog korisnog veka trajanja ravnomerno troše. Na primer, pretpostavimo da je nabavna vrednost stalnog sredstva 10 000 dinara, a korisni vek trajanja sredstva 5 godina. Stopa amortizacije je 20% (100: 5 godina). Godišnji iznos amortizacije iznosi 2000 dinara (10 000 x 20%: 100%). Napomenimo, da proporcionalna metoda sprečava poreskog obveznika da politikom amortizacije utiče na minimizovanje vlastite poreske obaveze. Naime, poreski obveznik otpisuje istu vrednost i u godinama kada je dobit velika, i u godinama kada ne ostvaruje dobit. Proporcionalna metoda je najrasporostranjeniji u praksi i to iz dva razloga: dugo godina je bio u upotrebi kod nas i njegova primena je jednostavna, jer se za najveći broj sredstava trošenje teško može precizno proceniti. Degresivna metoda podrazumeva da se u prvim godinama veka trajanja sredstvo intenzivnije amortizuje, dok se sa odmicanjem veka trajanja, vrednost amortizacije smanjuje. Ovakva metoda amortizacije može se primenjivati za ona sredstva koja na početku korišćenja daju visoke učinke zbog efikasnijeg funkcionisanja i prouzrokuju niske troškove održavanja, dok se pri kraju veka trajanja njihova efikasnost smanjuje i troškovi održavanja rastu. U praksi se primenjuju dva načina degresivnog otpisa: aritmetički i geometrijski način. Primenom degresivnog aritmetičkog načina iznos degresije je isti iz godine u godinu, što znači da se na početku obračuna mora utvrditi iznos degresije. Iznos degresije se utvrđuje prema sledećoj formuli: ID = ____Oa______ p x (p+1)_ 2

gde su: ID – iznos degresije; Oa- osnovica za amortizaciju; p-procenjeni vek trajanja sredstava

Izračunajmo iznos degresije na osnovu podataka iz prethodnog primera. Osnovica za amortizaciju je 10 000 dinara, a korisni vek trajanja je 5 godina (60 meseci).

Znači iznos degresije je 5,46. Pogledajmo kako izgleda obračun amortizacije primenom degresivne metode za prvu godinu veka trajanja sredstva (tabela 1). Za svaki mesec iznos amortizacije se dobija tako što se preostali broj meseci korisnog veka trajanja pomnoži sa iznosom degresije.

Tabela 1: Obračuna amortizacije primenom degresivne metode

mesec/godina iznos degresije

preostali broj meseci korisnog veka trajanja

iznos mesečne amortizacije

jan. 5,46 60 327,6feb. 5,46 59 322,14mart. 5,46 58 316,68april. 5,46 57 311,22maj. 5,46 56 305,76juni. 5,46 55 300,3juli. 5,46 54 294,84avgust. 5,46 53 289,38sept. 5,46 52 283,92oktob 5,46 51 278,46nov. 5,46 50 273decem. 5,46 49 267,54

godišnja amortizacija 3570,84

Primenom degresivnog geometrijskog metoda iznos degresije se povećava iz godine u godinu. To se postiže tako što se svake godine primenjuje ista amortizacija, a smanjuje osnovica za amortizaciju. To znači da je osnovica za

obračun amortizacije neotpisana vrednost sredstava. Ova metoda podrazumeva da se stopa amortizacije na neotpisanu vrednost uvećava množenjem sa koeficijentima koji se utvrđuju računovodstvenom poltikom. U praksi, se kao koeficijenti za uvećanje stope amortizacije najčešće koriste koeficijenti koji su bili propisani poreskim propisim iz 2001. godine i to prema sledećim vrednostima:

a) za otpisni vek do 4 godina – 1,5; b) za otpisni vek preko 4 godine do 7 godina – 2,0; c) za otpisni vek preko 7 godina – 2,5.

U godini, kada iznos amortizacije obračunat degresivnom metodom, padne ispod iznosa koji bi bio obračunat primenom proporcionalne metode, stopa amortizacija za tu godinu i za sledeće godine se obračunava deobom preostale vrednosti sa preostalim brojem godina do potpunog otpisivanja osnovnog sredstva.

Ilustrujmo primenu degresivne geometrijske metode sledećim primerom. Preduzeće je nabavilo mašinu čija je nabavna vrednost 620 000 dinara. Amortizacioni vek je 10 godina. Godišnja stopa amortizacije iznosi 10%. Iznos godišnje amortizacije primenom proporcionalne metode je 62 000. Znači kada vrednost godišnje amortizacije bude manja od 62 000 dinara, obračun amortizacije za naredne godine vršiće se po stopi koja se dobija kada se 100 podeli brojem godina koje su preostale do potpunog otpisa mašine. Stopa amortizacije koja se primenjuje za prve četiri godine, je stopa amortizacije uvećana za koeficijent koji iznosi 2,5. Izabralli smo koeficijent 2,5 za uvećanje, jer nam je amortizacioni vek 10 godina, a koeficijent 2,5 primenjuje se u slučaju otpisnog veka preko 7 godina. To znači da nam je stopa amortizacije za prve četiri godine 25% (2,5 x 10%). Pošto posle četvrte godine iznos godišnje amortizacije pada ispod vrednosti godišnje amortizacije primenom proporcionalne metode (vrednost će u narednoj godini biti manja od 62 000 dinara), u ostalim godinama otpisa stopa amortizacije iznosi 100: 6 godina = 16,6667%. Znači stopu smo izračunali tako što smo 100% podelili sa brojem godina koje su preostale do potpunog otpisa mašine (vidi tabelu 2).

Tabela 2: Obračun amortizacije primenom degresivne geometrijske metode

godina neotpisana vrednost (osnovica)

stopa amortizacije

godišnja amortizacija

2006. 620000 25 1550002007. 465000 25 1162502008. 348750 25 871882009. 261562,5 25 653912010. 196171,9 16,67 327022011. 196171,9 16,67 327022012. 196171,9 16,67 327022013. 196171,9 16,67 327022014. 196171,9 16,67 327022015. 196171,9 16,67 32702

Na kraju, funkcionalna metoda se koristi za obračun amortizacije sredstava čiji se intenzitet korišćenja može meriti određenim učinkom (količinom proizvoda, obimom proizvodnje, bojem pređenih kilometara i sl.). Za obračun amortizacije primenom ove metode, osim podataka o osnovici za amortizaciju, nepohodni su i podaci o ostvarenom učinku. To znači da se stopa amortizacije utvrđuje svake godine i to tako što se ostvareni učinak podeli sa ukupnim očekivanim učinkom u toku veka trajanja. Na primer, pretpostavimo da mašina koja je nabavljena, u svom radnom veku može proizvesti 1 000 000 komada nekog proizvoda. Nabavna vrednost mašine je 620 000 dinara. U 2006. godini je ista mašina proizvela 85 000 komada nekog proizvoda. To znači da je godišnja stopa amortizacije u 2006. godini 8,5% (85 000:1 000 000), a godišnji iznos amortizacije u 2006. godini 52 700 dinara (620 000 x 8,5%).

Za potrebe obračuna amortizacije koja se priznaje u poreskom bilansu sva sredstva se svrstavaju u pet grupa za koje su propisane različite amortizacione stope i to: I grupa 2,5%, II grupa 10%, III grupa 15%, IV grupa 20% i V grupa 30%. Pregled amortizacionih grupa i amortizacionih stopa dat je u tabeli 3.

Tabela 3. Pregled amortizacionih grupe i amortizaionih stopa

broj grupe vrsta stalnih sredstava AM stopa broj

grupe vrsta stalnih sredstava AM stopa

I

asfaltne površine

2,5%

III

alat i inventar

15%

avionske piste autobusibrane za kumulaciju voda oprema za termo elektrane

cevi za gasovod oprema za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda

dokovi za vezivanje brodova fiskalne kaseelektrane fliperi

električni dalekovodi hladnjačepokretne stepenice kalkulatori

hangari kamioni i prikolicelukobrani labaratorijska oprema

marine mašine za čišćenje žitaricamostovi oprema za fotokopiranje

nadvožnjaci i vijadukti ostali nameštajnaftovodi oprema za istraživanje

odvodni i dovodni kanali postrojenja za pravljenje betonaparking površine pokretna oprema za el. Energiju

ribnjaci radariskladišta i rezervoari televizijske antene

sportski objekti sva ostala sredstva koja nisu posebno naznačena u grupama od II do V

poljoprivredni silosi

IV

nameštaj u avionima

20%

tuneli oprema za kotrolu zagađenja vazduha i vode

vodovodii cevovodi oprema za emitovanje radio i TV programa

železnička infrstruktura oprema za naftne bušotinezgrade oprema za obradu rude

sve ostale nepomenute nepokretnosti rezervni delovi za avione

II

avioni

10%

telefonska i telegrafska opremaautomobili

V

automobili za lizing, taksi vozila

30%

brodovi i ostali plovni objekti bilbordoviklima uređaji branici za puteve i pruge

bojleri električne reklamenameštaj u brodovima kompjuteri i aplikacioni softveri

medicinska oprema IT infrastrukturna opremaograde filmovi

oprema za kancelariju televizijske reklame i spotovioprema za proizvodnju i

distribuciju solarrne energijegrađevinska pokretna oprema; kalupi

za livenje; industrijski noževi

oprema za proizvodnju i distribuciju električne energije

pokretni kampovi; skeneri za bar kod; traktori; uniforme; video igre; video

trake, CD, DVD i sl.

vagoni oprema za seču drvećavinogradi tepisi, zastori, zavese, itisoni i sl.voćnjaci pokretna oprema koja koristi el. energiju

nematerijalna ulaganja knjige u biblioteci koje se iznajmljuju

Na sledećem primeru ilustrovan je obračun amorizacije za stalna sredstva iz I amortizacione grupe. Amortizacija za stalna sredstva iz prve grupe vodi se pojedinačno za svako stalno sredstvo. U primeru je izvršen obračun amortizacije za poslovnu zgradu i maloprodajni objekat u 2005. godini. Nabavna vrednost poslovne zgrade iznosi 20 mil. dinara, otpisana vrednost 500 000 dinara. Nabavna vrednost maloprodajnog objekta je 6,4 mil. dinara, a otpisana vrednost 800 000 dinara. Podaci koji su prikazani u koloni 3, 4 i 5 predstavljaju podatke iz knjigovodstvene evidencije. Obračun amortizacije po stopi od 2,5% na nabavnu vrednost izvršen je za potrebe utvrđivanja amortizacije u poreskom bilansu. Ponovimo još jednom da se za sredstva iz I grupe amortizacija obračunava primenom proporcionalne metode.

Primer obračun amortizacije za stalna sredstva u I grupi r.br.

stalno sredstvo nabavna vrednost

ispravka vrednosti

neotpisana vrednost

meseci korišćenja AM stopa

amortizacija (3 x 7)/100: 12 x broj meseci

ispravka vrednost

(4+8)

neotpisana vrednost

(3-9)1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

1. Poslovna zgrada 20000000 5000000 15000000 12 2,5% 500000 5500000 14500000

2.Maloprodajni objekat 6400000 800000 5600000 12 2,5% 160000 960000 5440000

  ukupno 26400000 5800000 20600000     660000 6460000 19940000

Pogledajmo sada kako izgleda obračun amortizacije za sredstva iz II, III i IV grupe. Ponovimo još jednom, da se za stalna sredstva iz grupa II do V amortizacija prikazuje po grupama, a ne za svako stalno sredstvo pojedinačno.

Primer obračuna amortizacije za sredstva II, III i IV grupe r.br. Opis nabavna

vrednost ispravka vrednosti

neotpisana vrednost

I Obračun amortizacije za sredstva iz II grupe 1. Neotpisana nabavna vrednost na dan 31.12.2005 . 1617000 323000 1294000  automobil 992000 198000 794000  klima-uređaj 625000 125000 5000002. vrednost pribavljenih sredstava u toku 2006. godine      3. vrednost otuđenih sredstava u toku 2006. godine 150000 30000 1200004. osnovica za amortizaciju (1+2-3) 1467000 293000 11740005. amortizaciona stopa (10% na neotpisanu vrednost)     117400II Obračun amortizacije za sredstva iz III grupe

1. Neotpisana nabavna vrednost na dan 31.12.2005. 96000 24000 72000  fisklane kase 56000 14000 42000  oprema za kancelariju 40000 10000 300002. vrednost pribavljenih sredstava u toku 2006. godine      3. vrednost otuđenih sredstava u toku 2006. godine      4. osnovica za amortizaciju (1+2-3) 96000 24000 720005. amortizaciona stopa (15% na neotpisanu vrednost)     0III Obračun amortizacije za sredstva iz IV grupe

1. Neotpisana nabavna vrednost na dan 31.12.2005. 1080000 400000 680000  oprema za emitovanje TV programa 900000 400000 5000002. vrednost pribavljenih sredstava u toku 2006. godine 180000   1800003. vrednost otuđenih sredstava u toku 2006. godine      4. osnovica za amortizaciju (1+2-3) 1260000 400000 8600005. amortizaciona stopa (20% na neotpisanu vrednost)     172000

Kao što se može zapaziti saldo u II grupi iznosi 72 000 dinara i manji je od pet mesečnih prosečnih zarada (5x 33 890 = 169 460 din.), stoga se celokupan saldo (72 000 dinara) II grupe priznaje kao rashod amortizacije i u tom slučaju u narednom periodu saldo te grupe biće jednak nuli. Sada ćemo za prikazani primer popuniti obrazac OA - Obračun amortizacije stalnih sredstava koji se prilaže uz poresku dokumentaciju (tabela 4).

Tabela 4: Obračun amortizacije stalnih sredstava – obrazac OA

r.br. početni saldo

pribavljena sredstva

otuđena sredstva

neotpisana vrednost (2+3-4)

AM stopa amortizacija (5 x 6)

neotpisana vrednost na kraju

godine (5-7)1 2 3 4 5 6 7 8

II 1294000   120000 1174000 10% 117400 1056600III 72000     72000 15% 72000 0IV 680000 180000   860000 20% 172000 688000

Neotpisana vrednost iz prethodne godine predstavlja početni saldo u naredoj godini. Što znači da će iznos iz kolone 8 biti početni saldo grupe u narednoj godini.