prilog poznavanju diverziteta i ekologije makromiceta medvednika … · 2021. 1. 4. · ro...

Nevena Vukoji~i}

Prilog poznavanju diverziteta iekologije makromiceta Medvednika iJablanika

Ovaj rad je rezultat istraìvanja diverziteta i ekologije makromiceta Medvednika i

Jablanika. Sporokarpi gljiva su prikupljani na Medvedniku i Jablaniku, u prvoj

polovini avgusta 2011. godine. Determinisano je 116 taksona, od ~ega 112 do

nivoa vrste, a 4 do nivoa roda. Najzastupljenije su bile gljive razdela Basidio-

mycota (90%). Najbrojniji redovi su Agaricales (46 vrsta), Polyporales (20 vrsta),

Russulales (16 vrsta) i Boletales (13 vrsta). Najve}i broj determinisanih vrsta

spada u rodove Russula, Lactarius, Boletus i Lycopedon. Konstatovano je pet vr-

sta koje se nalaze na listi za{ti}enih gljiva u Srbiji, u smislu sakupljanja radi tr-

govine (Boletus edulis Bull., Cantharellus cibarius Fr., Cantharellus amethysteus(Quélet) Sacc., Marasmius oreades (Bolton & Fr.) Fr. i Russula virescens(Schaeff.). [est vrsta se nalazi na crvenoj listi za Srbiju (Ivan~evi}, 1998), od ko-

jih dve imaju status skoro ugroènih (NT; Astraeus hygrometricus (Pers.:Pers.)

Morgan i Boletus appendiculatus Sch.), ~etiri bez dovoljno podataka (DD; Muti-

nus caninus (Hudson:Pers.) Fr., Mycena renati Quélet, Pleurocybella porrigens(Pers.:Fr.) Singer i Trametes pubescens (Schumacher: Fr.) Pilat), a svih {est se

nalaze na crvenoj listi za Evropu (Ing 1993) u kategoriji LC.

Uvod

Makromicete su gljive koje formiraju golim okom vidljiva plodono-sna tela (sporokarpe). Sistematski gledano, najve}i broj makromiceta na-lazi se u okviru razdela Ascomycota i Basidiomycota (Uzelac 2009).Procenjuje se da broj makromiceta u Evropi dostiè vi{e od 15 000 vrsta,a u Srbiji preko 3000 vrsta (Senn-Irlet et al. 2007). Ipak, trenutni broj re-gistrovanih vrsta u Srbiji je svega 625 (Ivan~evi} 1995), {to upu}uje nazna~aj istraìvanja njihovog diverziteta. Osnovna terenska istraìvanja ma-kromiceta su neophodna ne samo radi uvida u brojnost i diverzitet ovegrupe organizama, ve} i radi uvida u intenzitet promena u ìvotnoj sredini(ljudski uticaj, poreme}aji klime; Mueller i Bills 2004). Prema istraìva-njima diverziteta gljiva u Evropi u poslednjih 20-30 godina, sastav vrsta i

ZBORNIK RADOVA 2011 BIOLOGIJA • 217

Nevena Vukoji~i}

(1993), Beograd,

Teodora Mirijevskog

16, u~enica 4. razreda

VI beogradske

gimnazije

MENTOR:

Sanja \urovi}, dipl.

biolog

u~estalosti makromiceta su se zna~ajno promenili te je sve vi{e vrsta nalistama retkih i ugroènih (Arnolds 1991; Pegler et al. 1993).

Uprkos efikasnosti molekularnih metoda u detektovanju vrsta, priku-pljanje plodonosnih tela moè imati rezultate koji vi{e ukazuju na stanjeìvotne sredine (Newbound 2009). Plodono{enje, tj. produkcija spora, zna-~ajno je za dugoro~no preìvljavanje (Newbound et al. 2010).

Makromicete imaju bitne ekolo{ke uloge u ekosistemima, kao sim-bionti u mikorizi, razlaga~i i patogeni (Smith i Read 1997; Dighton et al.2005). Kada je tokom osamdesetih godina dvadesetog veka prime}enosmanjenje produkcije sporokarpa u Evropi, odnos broja mikoriznih i osta-lih vrsta kori{}en je kao indikator stepena promena u {umskim ekosiste-mima. Arnolds (1991) je tvrdio da u najzdravijim {umskim ekosistemimaplodonosna tela mikoriznih gljiva ~ine 45 do 50% svih na|enih plodono-snih tela, dok su na zaga|enim stan{tima samo 10% plodonosnih tela mi-korizna. Peskova (2005) je podràla ovu teoriju rezultatima istraìvanja uhrastovoj {umi. Od 2000. do 2002. utvr|eno je postepeno pobolj{anjezdravlja drve}a, pra}eno pove}anjem zastupljenosti plodonosnih tela mi-koriznih gljiva.

Planine Medvednik i Jablanik pripadaju grupi Valjevskih planina.Nalaze se u zapadnoj Srbiji, na granici tektonskih struktura Vardarske zo-ne i Jadarnog bloka (Filipovi} 2005). Najve}im delom su sastavljene odkarbonatnih stena. Najvi{i vrh Medvednika je na 1244 m, a Jablanika na1275 m nadmorske visine. Na ovom podru~ju dominiraju bukove {ume, are|e se javljaju me{ovite {ume bukve sa grabom, javorom ili cerom (Va-sovi} 2003). U revijskom pregledu bukovih {umskih asocijacija Srbije,Tomi} (2006) za planine Medvednik i Jablanik navodi bukovu {umu salazarkinjom (Ass. Asperulo odoratae–Fagetum moesiacae B. Jovanovi}1973) prate}i literaturne podatke Nikoli}a i Dikli}a (1958). U ovim ~lan-cima autori navode za {ire podru~je Medvednika i Jablanika i veoma retkuplaninsku bukovu {umu sa boìkovinom (Ass. Illici–Fagetum moesiacae

Gaji} 1969), kao i {umu bukve i crnog graba – Ass. Ostryo–Fagetum mo-

esiacae B. Jovanovi} (1967) 1969.Za{titu prirode na teritoriji uè Srbije vr{i Zavod za za{titu prirode

Srbije (Sl. glasnik RS 73/10). U okviru za{ti}enih podru~ja Zavod pratistanje ugroènosti divljih vrsta i njihovih stani{ta (ibid.) – vrste prisutnena podru~jima van za{tite su stoga klju~ne za istraìvanje trenda sma-njenja diverziteta, ili uticaja ljudskih aktivnosti. Na Valjevskim planinamatrenutno ima za{ti}enih dobara male povr{ine (Registar za{ti}enih dobaraZavoda za za{titu prirode Srbije), a skoro ~itav kompleks trebalo bi dabude prepoznat i za{ti}en kao regionalni park prirode (prema Karti za-{ti}enih prirodnih dobara Zavoda za za{titu prirode Srbije). U granice bu-du}eg regionalnog parka ne ulaze planine Medvednik i Jablanik.

218 • PETNI^KE SVESKE 69 DEO II

S obzirom na to da su makromicete Srbije nedovoljno istraène, i dane postoje precizni podaci o njihovom rasprostranjenju, ovaj rad ima zacilj da doprinese op{tem poznavanju ove grupe organizama na Valjevskimplaninama.

Materijal i metode

Plodonosna tela makromiceta sakupljana su u periodu od 2. do 13.avgusta 2011. godine, na sedam lokaliteta (okolina planinarskog doma„Kru{ik”, brdo Kulina, put od planinarskog doma do sela Bucure i Bucur-ske pe}ine, Kedina voda, Milja~ki vis, Zeleni vir i put od planinarskogdoma „Kru{ik” do vrha Jablanika; slika 1). Materijal je sakupljan u tri tipastani{ta: bukova {uma, zasadi ~etinara i travne povr{ine, a na nekoliko su-pstrata: izmet, stelja, trulo drvo, zemlji{te, ìvo drvo. Na osnovu supstratana kome su nalaèni, kao i literaturnih podataka o taksonu, sakupljenimvrstama makromiceta odre|ena je ìvotna strategija.

Determinacija materijala izvr{ena je pomo}u klju~eva i enciklopedija(Stropnik et al. 1988; Courtecuisse 1999; Uzelac 2009). Taksonomski ka-rakteri koji su bili zna~ajni u determinaciji su morfolo{ke karakteristikeplodonosnih tela, mikromorfolo{ke karakteristke spora, kao i hemijske re-akcije gljiva sa natrijum-hidroksidom, kalijum-hidroksidom, gvo`|e(II)-sulfatom, amonijakom, laktofenolom i formaldehidom.

Rezultati i diskusija

Tokom dvonedeljnog istraìvanja planina Medvednik i Jablanik kon-statovano je 116 razli~itih taksona, od ~ega je 112 determinisano do nivoavrste, a 4 do nivoa roda (tabela u prilogu ovog rada). Ovaj broj se moèuporediti sa rezultatima sli~nih istraìvanja na Balkanskom poluostrvu.


Slika 1.Mapa istraìvanogpodru~ja (osnovapreuzeta sahttp://maps.google.com)

Figure 1.Map of the studiedarea (map base takenfromhttp://maps.google.com)

Broj registrovanih vrsta makromiceta na Staroj planini u Srbiji je 117(Ivan~evi} i Beronja 2004), u centralnom delu planinskog masiva Balkan361 (Fakirova et al. 2000; 2002), na planini Kopaonik 180 (Ivan~evi}1995), a na planini Tara 251 (^oli} 1967).

Najve}i broj zabele`enih taksona pripada razdelu Basidiomycota(90%), dok 10% pripada razdelu Ascomycota. Determinisane gljive nalazese u okviru 12 redova, od ~ega 4 reda pripada razdelu Ascomycota, a 8redova razdelu Basidiomycota. Najve}i broj vrsta pripada redovima Aga-ricales (41%), Polyporales (17%) i Russulales (16%). Najmanje zastupljenisu redovi Hymenochaetales, Hypocreales, Phallales i Tremellales sa po je-dnim predstavnikom (slika 2).

Rodovi najbogatiji predstavnicima bili su Russula (26%), Lactarius

(14%), Boletus (12%) i Lycoperdon (12%). Lokaliteti na kojima jesakupljeno najvi{e vrsta su brdo Kulina (39 %) i Kedina voda (23%)(slika 3).


Slika 2.Zastupljenost vrsta poredovima

Figure 2.Percentage of speciesper order

Slika 3.Zastupljenost vrsta polokalitetima

Figure 3.Percentage of speciesper locality

Na planinama Medvednik i Jablanik prisutan je veliki broj razli~itihtipova stani{ta. Materijal je uglavnom sakupljan u dijapazonu nadmorskihvisina od 1000 do 1200 m. Zbog toga je najve}i broj plodonosnih tela(73%) sakupljen u bukovim {umama, koje su na ovim nadmorskim visi-nama dominantni tip vegetacije (slika 4).

Dominantni tip supstrata sa koga su sakupljene makromicete bili su

trulo drvo i {umska stelja, usled ~ega biolo{ki spektar (analiza `ivotnih

strategija) pokazuje izrazitu dominaciju saprotrofa sa 66% zastupljenosti

(slika 5). Mikorizne vrste u bukovoj {umi su zastupljene sa 33%, {to uka-

zuje na lo{ije uslove od optimalnih, ako se uzme u obzir da bi u o~uvanim

{umskim ekosistemima prisutnost mikoriznih gljiva trebalo da bude 45 do

50% (Arnolds 1991). Ve}i procenat mikoriznih vrsta u ~etinarskim zasa-

dima (37%) bi se pre mogao objasniti antropogenim uticajem, tj. izno-

{enjem biljnog materijala u raspadanju, na kom bi se mogli razvijati

saprotrofi, nego boljim uslovima stani{ta.Na podru~ju Medvednika i Jablanika konstatovano je prisustvo 5 glji-

va koje se nalaze na listi za{ti}enih gljiva u Srbiji (Sl. glasnik RS 5/10).

To su slede}e vrste: Boletus edulis Bull., Cantharellus cibarius Fr.,


Slika 4.Procentualnazastupljenost vrsta potipovima stani{ta

Figure 4.Percentage of speciesper habitat type

Slika 5.Biolo{ki spektaruzorkovanihmakromiceta

Figure 5.Biological spectrum ofsampled macromycetes

Cantharellus amethysteus (Quélet) Sacc., Marasmius oreades (Bolton &Fr.) Fr. i Russula virescens (Schaeff.) Fr. [est vrsta se nalazi na crvenojlisti za Srbiju (Ivan~evi} 1998), od kojih dve imaju status skoro ugroènih(NT; Astraeus hygrometricus (Pers.:Pers.) Morgan i Boletus appendicu-

latus Sch.), ~etiri bez dovoljno podataka (DD; Mutinus caninus (Hud-son: Pers.) Fr., Mycena renati Quélet, Pleurocybella porrigens (Pers.: Fr.)Singer i Trametes pubescens (Schumacher: Fr.) Pilat), a svih {est se nalazena crvenoj listi za Evropu (Ing 1993) u kategoriji LC.

Zaklju~ak

Terenskim istraìvanjima planina Medvednik i Jablanik, obavljenimtokom avgusta meseca 2011. godine, konstatovano je prisustvo 116 tak-sona koji pripadaju makromicetama. Taksonomska analiza prisutnih ma-kromiceta pokazala je da najve}i broj zabeleènih gljiva pripada razdeluBasidiomycota (90%). Najzastupljeniji redovi su Agaricales (48 vrsta) iPolyporales (20), a najzastupljeniji rodovi Russula (11 vrsta), Lactarius

(6), Boletus (5) i Lycopedon (5).Lokaliteti na Medvedniku i Jablaniku koji su najbogatiji makromi-

cetama su Kulina (54 taksona) i Kedina voda (31 takson). Stani{te ovimgljivama naj~e{}e je bukova {uma, najdominantnija ìvotna strategija jesaprotrofija, a najzastupljeniji tip supstrata su trula stabla i {umska stelja.

Na podru~ju Medvednika i Jablanika konstatovano je prisustvo 5gljiva koje se nalaze na listi za{ti}enih gljiva u Srbiji. [est vrsta se nalazina crvenoj listi za Srbiju (Ivan~evi} 1998), od kojih dve imaju status sko-ro ugroènih, a ~etiri bez dovoljno podataka (DD) i svih {est se nalaze nacrvenoj listi za Evropu (Ing 1993) u kategoriji LC.

Za mnoge gljive, uklju~uju}i vrste na crvenim listama, ne postoji do-voljno podataka o ekologiji, preciznije, o stani{tima. Nedostatak podatakapredstavlja ozbiljno ograni~enje za efektivnu za{titu. Kombinacija poda-taka o vrstama i stani{tima omogu}ava analizu najkriti~nijih pretnji zabiodiverzitet. Procenat vrsta mikoriznih gljiva u {umskim stani{tima naMedvedniku i Jablaniku ukazuje na lo{e uslove.

Treba imati na umu da dobijeni rezulati nisu kona~ni. Monitoringgljiva radi odre|ivanja {to pribli`nijeg broja vrsta na odre|enom lokalitetutreba vr{iti tokom nekoliko godina, u svim sezonama, jer se razli~ite gljivejavljaju u razli~itim sezonskim periodima, a vreme njihovog pojavljivanjazavisi i od vremenskih uslova.


Literatura

Arnolds E. 1991. Mycologists and nature conservation. U Frontiers inMycology (ur. D. L. Hawksworth). Kew (Surrey, UK): CAB Interna-tional, str. 243–264.

Courtecuisse R. 1999. A photographic guide to the mushrooms of Britainand Europe. New York: Harper Collins Publishers.

^oli} D. 1967. Sinecological analyses of the fungal flora in a reservewith Serbian spruce (Picea omorica) on Mitrovac, Tara Mountain.Za{tita Prirode, 34: 389.

Fakirova V., Denchev Ts., Gyosheva M. 2000. Biodiversity ofmacromycetes in Central Balkan National Park. U Biological diversityof the Central Balkan National Park (ur. M. Sakalian). Sofia:Pensoft, str. 131-156.

Fakirova V. I., Gyosheva M. M., Denchev C. M. 2002. Checklist of themacromycetes of Central Balkan Mountain (Bulgaria). U Proceedingsof Sixth Symposium on Flora of Southeastern Serbia and AdjacentTerritories, Sokobanja, Yugoslavia, 4-7 July 2000 (ur. N. Ranjelovi}).Ni{: Univerzitet u Ni{u, str. 25-38.

Filipovi} I. 2005. Spatial distribution of geological resources in north-western Serbia (Jadar block terrane) and its relation to tectonic struc-tures. Annales géologiques de la Peninsule Balkanique, 66: 17–20.

Ing B. 1993. Towards a Red List of endangered European macrofungi. UFungi of Europe: investigation, recording and conservation (ur. D. N.Pegler et al.). Kew: Royal Botanic Gardens, str. 231-237.

Ivan~evi}, B. 1995. Diverzitet makromiceta u Jugoslaviji. U V.Stevanovi} V., Vasi} X (eds.) XXXX. Biodiverzitet Jugoslavije sapregledom vrsta od me|unarodnog zna~aja. Beograd: Biolo{ki fakulteti Ecolibri

Ivan~evi} B. 1998. A preliminary Red List of the macromycetes of Yu-goslavia. U Conservation of fungi in Europe (ur. C. Perini). Siena:Universitá degli Studi, str. 57-61.

Ivan~evi} B., Beronja J. 2004. First records of macromycetes from theSerbian side of Stara Planina Mts (Balkan Range). MycologiaBalcanica, 1: 15.

Mueller G. M., Bills G. F. 2004. Introducton. U Biodiversity of Fungi:Inventory and Monitoring Methods (ur. G. M. Mueller et al.).Elsevier Academic Press, str. xxx.

Newbound M. 2009. Fungal Diversity in Remnant Vegetation PatchesAlong an Urban to Rural Gradient, PhD Thesis, University of Mel-bourne, Melbourne.

Newbound M., McArthy M., Lebel T. 2010. Phenology of epigeousmacrofungi found in red gum woodlands. Fungal biology, 114: 171.

Nikoli} V., Dikli} N. 1958. Flora Jablanika i Medvednika. sa osvrtom navegetaciju. Glasnik Prirodnja~kog muzeja u Beogradu, 12: 65.

Pegler D. N., Boddy L., Ing B., Kirk P. M. 1993. Fungi of Europe: In-vestigation, Recording, and Mapping. Kew (Surrey, England): RoyalBotanic Gardens

Senn-Irlet B., Heilmann-Clausen J., Genney D., Dahlberg A. 2007. Guid-ance for Conservation of Macrofungi in Europe. Document preparedfor The Directorate of Culture and Cultural and Natural HeritageCouncil of Europe, Strasbourg.


Slu`beni glasnik Republike Srbije 5/2010.

Slu`beni glasnik Republike Srbije 73/2010.

Stropnik Z., Tratnik B., Seljak G. 1988. Na{e gobje bogatstvo. Ljubljana:Mladinska knjiga,

Tomi} Z. 2006. Revizija i preimenovanje fitocenoza mezijske bukve uSrbiji. Glasnik [umarskog fakulteta, 94: 29.

Vasovi} M. 2003. Podrinjsko Valjevske planine. Valjevo: Valjevac

Vukojevi} J. 1998. Praktikum iz mikologije i lihenologije. Beograd:Univerzitet u Beogradu

Uzelac B. 2009. Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik

Registar za{ti}enih dobara. Zavod za za{titu prirode Srbije.

http://www.natureprotection.org.rs/images/sto-ries/pdf/registar_zasticenih_dobara_latinica.pdf

Karta za{ti}enih prirodnih dobara Republike Srbije. Zavod za za{tituprirode Srbije.

http://www.natureprotection.org.rs/images/sto-ries/slike/karta_prirodnih_dobara.jpg

Nevena Vukoji~i}

Contribution to the Knowlege of Diversity and Ecology ofmacromycetes on Mountains Medvednik and Jablanik

This paper is a result of the field study of the diversity and ecologyof the macromycetes on mountains Medvednik and Jablanik. Fungalsporocarps were assessed during the first two weeks of August 2011. Atotal of 116 fungal species were recorded. These taxa represented 2 phyla,12 orders and 63 genera. The largest number of species belonged to thephylum Basidiomycota (90%). Order Agaricales contained the most spe-cies (46), followed by Polyporales (20), Russulales (16) and Boletales(13). Genera that contained the most species were Russula, Lactarius, Bo-

letus and Lycopedon. Five of the identified species are on the list of pro-tected fungi in Serbia, in sense of gathering for commercial purposes(Boletus edulis Bull., Cantharellus cibarius Fr., Cantharellus amethysteus

(Quélet) Sacc., Marasmius oreades (Bolton & Fr.) Fr. and Russula

virescens (Schaeff.). Six of the species recorded are included in the Euro-pean Red List (Ing 1993) and in the national Red List (Ivancevic 1998):Astraeus hygrometricus (Pers.:Pers.) Morgan, Boletus appendiculatus

Sch.), Mutinus caninus (Hudson:Pers.) Fr., Mycena renati Quélet,Pleurocybella porrigens (Pers.:Fr.) Singer and Trametes pubescens

(Schumacher: Fr.) Pilat.


Prilo

g

Pregled

mak

romiceta

plan

ina

Med

vedn

ikiJa

blan

ik

Tab

ela

1.Pr

egled

mak

romiceta

saloka

litetim

a,stan

i{tem,`ivo

tnom

strategijom

isu

pstratom

Razdeo

Lok

alite

tiSt

ani{te

@ivotna

strategija

Sups

trat

Red

Tak

son

12

34

56

7B

L^

SM

PI

ST

Z@

Ascom

ycota

Helotiales

Bulgaria

inquinans(P

ers.

:Fr.)Fr

.–

–+

––

––

+–

–+

––

+–

–

Neo

bulgaria

pura

(Fr.)Pe

trak

(=Ombro

phila

pura

)–

––

+–

––

+–

++

––

+–

–

Hyp

ocreale

Nec

tria

cinnabarina

(Tod

e.:F

r.)Fr

.–

+–

––

––

+–

–+

––

––

+

Peziza

les

Helve

lla

fusc

aGill

et+

––

––

––

+–

–+

–+

––

–

Humaria

hem

isphaer

ica

(Wigge

rs)

Fuck

el+

––

––

––

+–

–+

–+

+–

–

Scu

tellinia

scutelata

(L.)

Lam

botte

––

–+

––

–+

–+

+–

–+

––

Scu

tellinia

umbra

rum

(Fr.

:Fr.)Lam

bette

––

–+

––

–+

–+

+–

–+

––

Xya

riales

Bisco

gniauxia

nummularia

(Bull.:

Fr.)

Kun

tze

(=Hyp

oxy

lon

nummularium)

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Hyp

oxy

lon

fragiform

e(P

ers.:F

r.)Kickx

––

––

––

++

––

+–

–+

––

Razdeo

Lok

alite

tiSt

ani{te

@ivotna

strategija

Sups

trat

Red

Tak

son

12

34

56

7B

L^

SM

PI

ST

Z@

Xylaria

filiform

is(A

lbertin

i&

Schw

initz

:Fr.)Fr

.+

––

––

––

+–

–+

––

+–

–

Xylaria

longipes

Nitsc

hke

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Xylaria

polymorp

ha

(Pers.:Fr

.)Greville

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Basydiom

ycota

Aga

rica

les

Agaricu

sca

mpes

tris

L.:

Fr.

+–

––

––

––

+–

+–

+–

––

Agaricu

sxa

ntoder

ma

var.

lepiotoides

Maire

–+

––

––

––

+–

+–

+–

––

Amanita

rubes

cens(P

ers.:Fr

.)Gray

+–

+–

––

–+

––

+–

––

+–

Amanita

submen

bra

nace

a(M

.Bon

)Grö

ger

––

+–

––

–+

––

+–

––

+–

Amanita

vaginata

(Bull.:

Fr.)

Vitt

adini

–+

+–

––

–+

––

+–

––

+–

Calvatia

excipuliform

is(=

Lyc

oper

don

sacc

atum)(S

cop.:Pe

rs.)

Perd

eck

+–

––

––

––

+–

+–

+–

––

Clitocy

be

costata

Küh

ner&

Rom

agne

si–

––

+–

––

+–

–+

–+

––

–

Clitocy

be

houghtonii

(Philli

ps)Den

nis

+–

––

––

–+

––

+–

+–

––

Clitocy

be

phyllophila

(Pers.:Fr

.)Kum

mer

+–

––

––

–+

––

+–

+–

––

Clitocy

be

truncico

la(P

eck)

Sacc

ardo

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Collyb

iaco

nfluen

s(P

ers.:Fr

.)Kum

mer

+–

––

––

–+

––

+–

+–

––

Collyb

iadry

ophila

(Bull.:

Fr.)

Kum

mer

+–

––

––

–+

––

+–

+–

––

Coprinussp

.1

+–

––

––

–+

––

++

––

––

Coprinussp

.2

––

+–

––

+–

++

+–

––

–

Razdeo

Lok

alite

tiSt

ani{te

@ivotna

strategija

Sups

trat

Red

Tak

son

12

34

56

7B

L^

SM

PI

ST

Z@

Cre

pidotusmollis

(Sch

.:Fr

.)St

aude

–+

––

––

–+

––

+–

–+

––

Cya

thusolla

(Batsc

h:Pe

rs.)

Pers

+–

––

––

–+

––

++

––

–

Cya

thusstriatus(H

udso

n.:Pe

rs)

Will

deno

m+

––

––

––

+–

–+

+–

––

Flammulaster

murica

tus(F

r.:Fr

.)Fr

.+

––

––

––

+–

–+

–+

––

Hyg

rocy

be

forn

icata

(Fr.)Si

nger

+–

––

––

–+

––

++

––

–

Hyp

holoma

fasc

iculare

(Hud

son:

Fr.)

––

–+

––

–+

–+

+–

+–

–

Kueh

ner

omyc

esmutabilis

(Sco

p.:Fr

.)Sm

ith&

Singe

r+

––

––

––

+–

–+

–+

––

Lacc

aria

amethys

tina

(Hud

son)

Coo

ke–

+–

––

––

+–

–+

––

+–

Lep

iota

alba

(Bresa

dola)Sa

ccardo

+–

––

––

–+

––

++

––

–

Lep

ista

panaeo

la(F

r.)Karsten

+–

––

––

–+

––

++

––

–

Leu

coagaricu

sciner

asc

ens(Q

uélet)

Bon

&Boiffard

+–

––

––

–+

––

++

––

–

Lyc

oper

don

echinatum

Pers.:

Pers.

–+

––

––

––

+–

++

––

–

Lyc

oper

don

mammiform

ePe

rs.:

Pers

––

+–

––

–+

++

+–

––

Lyc

oper

don

mole

Pers.:

Pers.

––

––

––

++

––

++

––

–

Lyc

oper

don

per

latum

Pers.:

Pers

––

––

–+

––

+–

++

––

–

Lyc

oper

don

pyr

iform

eSc

h.:Pe

rs+

––

––

––

–+

–+

+–

––

Macr

olepiota

exco

riata

(Sch

.:Fr

.)W

asse

r+

––

––

––

+–

–+

+–

––

Macr

olepiota

oliva

scen

sM

os.:

Mos

.&

Sing

.–

––

––

+–

–+

–+

+–

––

Macr

olepiota

pro

cera

(Sco

p.:Fr

.)Si

nger

––

–+

++

–+

++

++

––

–

Razdeo

Lok

alite

tiSt

ani{te

@ivotna

strategija

Sups

trat

Red

Tak

son

12

34

56

7B

L^

SM

PI

ST

Z@

Mara

smiusalliace

us(Jac

q.:Fr

.)Fr

.+

––

+–

––

+–

–+

–+

––

–

Mara

smiusbulliard

iiQué

let

+–

––

––

–+

––

+–

+–

––

Mara

smiusore

ades

(Bolton

&Fr

.)Fr

.+

––

––

––

+–

–+

–+

––

–

Mara

smiusro

tula

(Sco

p.:Fr

.)Fr

.+

––

––

––

+–

–+

–+

––

–

Myc

ena

renati

Qué

let(=

M.flavipes

)–

–+

––

–+

–+

+–

–+

––

Oudem

ansiella

mucida

(Sch

rad.:Fr

.)Höh

nel

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Oudem

ansiella

radicata

(Relha

n:Fr

.)Singe

r+

––

––

––

+–

–+

–+

––

–

Pholiota

conissa

ns(F

r.)M

oser:Kuy

per

&Tjalli

ngii

–Beu

kers

––

–+

––

–+

–+

+–

+–

––

Pleuro

cybella

porrigen

s(P

ers.:Fr

.)Si

nger

––

––

+–

–+

––

+–

–+

––

Pluteusumbro

sus(P

ers.:F

r)Kum

mer

––

–+

––

–+

–+

+–

–+

––

Pluteusluteovire

nsRea

––

–+

––

–+

–+

+–

–+

––

PluteusmurinusBre

sadola

–+

––

––

–+

––

+–

++

––

Pluteuspetasa

tus(F

r.)Gill

et–

+–

––

––

+–

–+

–+

+–

–

Sch

izophyllum

commune

Fr.:

Fr.

––

––

––

++

––

+–

–+

––

Vasc

ellum

pra

tense

(=Lyc

oper

don

p.)

(Pers.:Pe

rs.)

Kreisel

+–

––

––

––

+–

+–

+–

––

Boletales

Astra

eushyg

rometricu

s(P

ers.:Pe

rs.)

Mor

gan

+–

––

––

–+

––

+–

––

+–

Boletusappen

diculatusSc

h.–

––

+–

––

+–

++

––

–+

–

Razdeo

Lok

alite

tiSt

ani{te

@ivotna

strategija

Sups

trat

Red

Tak

son

12

34

56

7B

L^

SM

PI

ST

Z@

Boletusca

lopusPe

rs.:

Fr–

–+

––

––

+–

–+

––

–+

–

Boletused

ulisBull.:

Fr.

–+

++

+–

++

+–

+–

––

+–

BoletusluridusSc

h.:Fr

.–

––

–+

––

–+

–+

––

–+

–

Boletusra

dicansPe

rs.:

Fr.

(=B.albidus)

––

–+

––

–+

–+

+–

––

+–

Lec

cinum

carp

ini(S

chulze

r)M

oser:Reid

(=L.pse

udosc

abru

m,L.grise

um)

––

––

––

++

––

+–

––

+–

Lec

cinum

piceinum

Pilát&

Dermek

––

+–

––

–+

–+

+–

––

+–

Octavianina

aster

osp

erma

(Vittadini)

Kun

tze

–+

––

––

–+

––

+–

––

+–

Suillusgra

nulates(L

.:Fr

.)Rou

ssel

––

++

+–

––

++

+–

––

+–

Tylopilusfelleu

s(B

ull.:

Fr.)

Karsten

––

+–

––

–+

––

+–

––

+–

Xer

oco

musferrugineu

s(S

ch.)

Bon

(=X.

spadiceu

s,X.leguei)

––

+–

––

–+

––

+–

––

+–

Xer

oco

musru

bellusQue

let

(=X.ve

rsicolor)

+–

––

––

–+

––

+–

––

+–

Can

tharellales

Canthare

lluscibariusFr

.+

––

––

––

+–

–+

––

–+

–

Canthare

llusamethys

teus(Q

uélet)

Sacc

+–

––

––

–+

––

+–

––

+–

Hym

enoc

haetales

Phellinustuber

culosis(B

aumga

rten

)Niemelä

+–

––

––

–+

––

+–

––

–+

Phallales

Mutinusca

ninus(H

udso

n:Pe

rs.)

Fr.

––

––

–+

–+

+–

+–

––

Razdeo

Lok

alite

tiSt

ani{te

@ivotna

strategija

Sups

trat

Red

Tak

son

12

34

56

7B

L^

SM

PI

ST

Z@

Polypo

rales

Abortiporu

sbiennis

(Bull.:

Fr.)

Sing

er+

––

––

––

+–

–+

––

+–

–

Cer

rena

unicolor(B

ull.:

Fr.)

Mur

rill

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Daed

aleopsisco

nfragiosa

var.

tricolor

(Bull.:

Merat)Bon

dartse

u&

Sing

er(=

D.tricolor)

––

–+

––

–+

–+

+–

–+

––

Fomes

fomen

tarius(L

.:Fr

.)Fr

.+

––

+–

––

+–

++

––

––

+

Fomitopsispinicola

(Scw

artz:F

r.)

Karsten

–+

––

––

–+

–+

––

+–

–

Ganoder

ma

adsp

ersu

m(S

chulze

r)Don

k(=

G.eu

ropaeu

m,G.austra

le)

––

–+

––

–+

–+

+–

–+

––

Ganoder

ma

applanatum

(Pers.:W

all.)

Pat.

(=G.lip

sien

se)

––

–+

––

–+

–+

+–

–+

––

Laetiporu

ssu

lphure

us(B

ull.:

Fr.)

Mur

rill

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Len

tinusstrigosu

s(=

Panusru

dis)

(Sch

w.)

Fr.no

nBerke

ley

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Len

tinu

stig

rinu

s(B

ull.:

Fr.)

Fr.

(=Panust.)

–+

––

––

–+

––

+–

–+

––

Mer

ipilusgiganteus(P

ers.:Fr

.)Karsten

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Polyporu

sarc

ulariusBatsc

h:Fr

.+

––

––

––

+–

–+

––

+–

–

Polyporu

sleptoce

phalus(=

P.va

rius)

(Jac

quin:Fr.)Fr.

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Polyporu

ssq

uamosu

s(H

udso

n:Fr

.)Fr

.–

––

–+

––

+–

–+

––

+–

–

Pyc

noporu

scinnabarinus(Jac

quin:Fr

.)Karst.

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Razdeo

Lok

alite

tiSt

ani{te

@ivotna

strategija

Sups

trat

Red

Tak

son

12

34

56

7B

L^

SM

PI

ST

Z@

Ske

letocu

tisvu

lgaris(F

r.)Niemela

&Y.C.Dai

––

–+

––

–+

–+

+–

–+

––

Tra

metes

gibbosa

(Pers.:Fr

.)Fr

.(P

seudotrametes

g.)

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Tra

metes

pubes

cens(S

chum

ache

r:Fr.)

Pilat(=

Coriolusp.)

+–

––

––

–+

––

+–

–+

––

Tra

metes

suave

olens(L

.:Fr

.)Fr

.+

––

––

––

+–

–+

––

+–

–

Tra

metes

versicolor(L

.:Fr

.)Lloyd

+–

–+

––

–+

–+

+–

–+

––

Rus

sulales

Lactariusev

osm

usKüh

ner&

Rom

agne

si–

–+

––

––

+–

–+

––

–+

–

Lactariuspiper

atus(L

.:Fr

.)Gray

++

–+

––

–+

–+

+–

––

+–

Lactariuspyr

ogalus(B

ull.:

Fr.)

Fr.

––

–+

––

+–

–+

––

–+

–

Lactariusquietico

lorRom

agne

si–

–+

––

––

+–

++

––

–+

–

Lactariusve

ller

eus(F

r.:Fr

.)Fr

.+

––

––

––

+–

–+

––

–+

–

Lactariusvo

lemus(F

r.:Fr

.)Fr

.+

––

––

–+

++

–+

––

–+

–

Russula

emetica

var.

silves

tris

Sing

er+

++

+–

++

–+

+–

––

+–

Russula

faginea

Rom

agne

si–

––

+–

––

+–

++

––

–+

–

Russula

flavo

viridis

Rom

agne

si–

+–

––

––

+–

–+

––

–+

–

Russula

nobilis

(=R.mairei)

Velen

ovsk

y–

––

+–

––

+–

++

––

–+

–

Russula

oliva

cea

(Sch

.)Pe

rs.

––

––

+–

–+

––

+–

––

+–

Russula

paludosa

Britzelmay

r–

––

+–

––

+–

++

––

–+

–

Russula

raoultii

Que

let

–+

––

––

–+

––

+–

––

+–

Razdeo

Lok

alite

tiSt

ani{te

@ivotna

strategija

Sups

trat

Red

Tak

son

12

34

56

7B

L^

SM

PI

ST

Z@

Russula

sp.1

––

–+

––

–+

–+

+–

––

+–

Russula

sp.2

––

+–

––

–+

––

+–

––

+–

Russula

vire

scen

s(S

ch.)

Fr.

+–

+–

––

++

––

+–

––

+–

Russula

visc

ida

Kud

rna

––

+–

––

–+

––

+–

––

+–

Stere

um

insignitum

Que

let

––

–+

––

–+

–+

+–

–+

––

Tremellales

Exidia

glandulosa

(Bull.:

Fr.)

Fr–

––

+–

––

+–

++

––

+–

–

Ozn

ake

utabe

liLok

alite

ti:1

–Kulina,

2–

putod

Plan

inarsk

ogdo

ma

„Kru

{ik”

dovr

haJa

blan

ika,

3–

Zelen

ivir,

4–

Ked

ina

voda

,5

–po

tez

Pl.do

m„K

ru{ik”

-Buc

ure,

6–

okolina

plan

inarsk

ogdo

ma,

7–

Milj

a~ki

vis

Stani{ta:

B–

buko

va{u

ma,

L–

livad

a,^

–~e

tinarsk

a{u

ma

@ivotna

strategija:S

–sa

protro

fi,M

–mikor

izna

,P

–pa

razit

Sups

trat:I–

izmet,S

–stelja,T

–trulo

drvo

,Z

–ze

mlji

{te,

@–

`ivo

drvo

prilog poznavanju diverziteta i ekologije makromiceta medvednika … · 2021. 1. 4. · ro...

Documents