S A D R Ž A J : 0 1 . U v o d

0 2 . I d e j a m e n t o r s t v a

0 3 . M e n t o r

0 4 . M e n t i

0 5 . M e n t o r s k i o d n o s

0 6 . F a z e m e n t o r s k o g p r o c e s a

0 7. S a v e t i z a m e n t o r s k e s a s t a n k e

0 8 . P r i m e r i d o b r e p r a k s e

0 9 . L i t e r a t u r a

1 0 . P r i l o z i

U okviru projekta „Kreativno društvo”, realizovanog u jesen 2011. godine u organizaciji Ambasade Švedske, osnovana je ETC grupa koju čine 11 aktivnih i angažovanih pojedinaca iz Srbije. Članovi ETC grupe dolaze iz različitih sfera kulture i obrazovanja i zainteresovani su za teme koje su u Švedskoj identi�kovane kao ključne za dalji razvoj savremenog društva: kreativnost, kulturno i društveno preduzetništvo, inovacije, doživotno učenje i razvoj.

U neposrednom susretu sa gostima - predstavnicima kreativnog društva Švedske, članovi ETC-a su uvideli da je svaki od gostiju, kroz svoju karijeru, kontinuirano imao mentore – profesionalno uspešne i ostvarene pojedince koji su ih vodili kroz prelomne trenutke u razvoju njihove karijere i podsticali njihov dalji razvoj. Oduševljeni idejom razmene znanja i iskustva koja je u Srbiji uglavnom limitirana na akademsku zajednicu, grupa ETC je uz pomoć Ambasade Švedske, odlučila da kreira projekat „Kreativno mentorstvo” koji bi okupio i dodatno osnažio preko 50 izabranih pojedinaca iz sektora obrazovanja, kulture i biznisa. Kako bi projekat proširili na što više ljudi, članovi ETC grupe su izabrali po još jednog mentija tj, osobu koja u interakciji sa stručnijom i iskusnijom osobom, mentorom, stiče uvid u njena/njegova dosadašnja iskustva i dostignuća, razmenjuje mišljenja o budućim planovima, iskazanoj motivaciji i liderskim potencijalima kroz koje može doprineti razvoju našeg društva. Iz tog razloga, mentori su birani na osnovu njhovih profesionalnih dostignuća, posvećenosti i referenci sa jedne strane, a po pro�lima, životnim ciljevima i aktuelnim izazovima mentija sa kojima će biti upareni, sa druge strane.

Mentorski parovi će se sastajati jednom mesečno, tokom narednih godinu dana, u cilju otvorenog razgovora o izazovima koji su pred mentijem kroz samo-re�eksiju, razmenu iskustva i profesionalno usmeravanje.

Ciljevi projekta „Kreativno mentorstvo“:> Razvijanje koncepta mentorstva kao metoda ličnog razvoja pojedinaca i podsticanja kulture razmene znanja u Srbiji. > Formiranje i razvijanje mreže kreativnih ljudi iz različitih sfera u Srbiji koja bi dalje širila i primenjivala ideju mentorstva.> Promovisanje ideje doživotnog učenja i ličnog i profesionalnog razvoja pojedinaca kroz razmenu znanja, iskustva i pozitivne energije između izabranih mentora i mentija. Program je �nansijski podržan od strane Ambasade Švedske u Beogradu. Program se implementira na dobrovoljnoj osnovi i besplatan je.

Ambasada Švedske u saradnji sa Švedskim institutom planira da nastavi da podržava razvoj i implementaciju programa „Kreativno mentorstvo” u Srbiji do 2014. godine.

0 1 . U V O D

“ Po tr e b a z a m e nto r o m n i ka d n e p r e sta j e ! “ Helene Larsson* Ataše za Kulturu Ambasade Švedske u Beogradu 2009-2012 i savetnik na projektu “Kreativno mentorstvo”

M aš a Avramović se bavi dečjom participacijom i pravima dece, kao i kulturom za decu. Saradnica je u nastavi na Odeljenju za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i predsednica C31-Centra za razvoj kulture dečjih prava.

Andrej Beret a nezavisni umetnički kustos, vodi U.G. ARTIKAL (Beograd), posvećen projektu Kustosiranje/ About and around curating, kao koautor i realizator.

Zorana Djaković M innit i trenutno radi kao kustos i koordinatorka međunarodnih projekata u Kulturnom centru Beograda.

Dragana Jev tićekonomista i menadžer u kulturi, sa dugogodišnjim iskustvom u polju međunarodnog poslovanja; živela i radila na Kipru, u Francuskoj, Americi i Srbiji. Trenutno radi kao Menadžer tržišta za Francusku i Beneluks za Turističku organizaciju Srbije.

Višnja K isićistoričar umetnosti i menadžer u kulturi, bavi se kulturnim nasleđem i održivim razvojem. Kustos pripravnik je u Zbirci strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu i saradnik Centra za muzeologiju i heritologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu .

Slavica M arković-Sandić se bavi menadžmentom u kulturi, komunikaciji i medijima u ambasadi Švedske u Beogradu.

I t ana M iljanićkoordinatorka projekata i trenerica u Centru za vođenje karijere i savetovanje Beogradske otvorene škole , koja radi u oblasti omladinske politike sa posebnim akcentom na pitanja vezana za zapošljivost.

M irjana O dićsamostalni umetnik, pored umetnosti, vodi NVO Kreativnost za poneti. Trenutno predano radi na televizijskom projektu za decu SPIRODROM, kao autor i producent.

M arko Radenkovićmenadžer i producent u kulturi, osnivač i direktor Dizajn hub-a NOVA ISKRA , saradnik u nastavi na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerzitet u-metnosti u Beogradu.

Dragana Tomić Pil ipovićpredavač i konsultant iz oblasti Upravljanja ljudskim resursima i organizacionog razvoja, osnivač i direktor Centra za društveno odgovorno preduzetništvo – CDOP.

*Helene Larsson, šef Odeljenja za komunikaciju i izložbi u Muzeju Nobela u Stokholmu. U periodu od 2009. do 2012. godine bila je Ataše za kulturu Ambasade Švedske u Beogradu, radeći na projektima u oblasti kulture, umetnosti, raz voj muzeja, savremenih kolekcija, obrazovanjem i korišćenjem istorije.

Đorđe K rivokapićasistent na Fakultetu organizacionih nauka , pravnik i istraživač intersekcije društva i tehnologije.

+

Mentorstvo je kompleksan, interaktivan proces koji obuhvata prenos znanja i iskustva sa stručnije i iskusnije osobe (mentora) na manje iskusnu osobu (mentija). Cilj mentorstva je da otvori mogućnost za stalno unapređenje veštinai znanja, odnosno lični razvoj i napredovanje u karijeri. Može da se opiše i kao unutrašnje i spoljašnje putovanje, zajednički poduhvat mentora i mentija na određeno vreme tokom kojeg mentor ima ulogu usmerivača, lidera i pratioca.

Prednosti za mentora od ovog procesa su:- > Mentori mogu da ostvare temeljan uvid u stavove i vrednosti različitih generacija- > Biti mentor može doprineti velikoj ličnoj satisfakciji zbog učestovanja u samom procesu i doprinosu u razvoju drugih ljudi- > Mentori imaju mogućnost za lično učenje, rešavanje određenih problema i sopstveni lični razvoj suočavanjem ličnih stavova i istina sa svojim mentijima- > Mentori mogu da obogate svoju mrežu kontakata kroz svoje odnose sa mentijima- > Mentori takođe mogu ojačati svoju ličnu poziciju u kompaniji, kao posledica ukazanog poverenja da su mentori drugima- > Mentor može predvideti moguće kon�iktne situacije i pravovremeno preporučiti adekvatnu poslovnu/ životnu strategiju, koja može da dovede do boljeg ishoda po mentija.

Dok su prednosti za mentije sledeće: - > Mentorski program gotovo neminovno omogućava mentiju bolji uvid u sopstvene mogućnosti i bolje razumevanje sopstvenih snaga i oblasti za razvoj- > Uz podršku mentora, mentiji mogu da nauče da formulišu ciljeve svog kontinuiranog razvoja, kako ličnog tako i profesionalnog- > Tokom trajanja programa mentiji imaju mogućnost direktne komunikacije sa svojim mentorima kao svojim posebnim sagovornicima za savete i smernice- > Menti ima jedinstvenu priliku da kroz ovakav program „odvoji“ vreme za promišljanje, planiranje i samoanalizu- > Mentiji mogu da usvoje životne veštine, koje mogu da pomognu u prepoznavanju i izbegavanju neprijatnih i pogrešnih situacija, zamki na privatnom planu, ali i u svakodnevnom poslu- > Mentiji mogu značajno da prošire svoju mrežu kontakata uz pomoć mentora.

0 2 . I D E J A M E N T O R S T V AMENTOR (iz grčke mitologije)

Mentor je bio prijatelj i savetnik heroju Odiseju.

Kada je Odisej otišao u Trojanski rat, ostavio

je sina Telemaha na staranje Mentoru.

Mentor je neko ko je dostupan mentiju da od NJE/NJEGA uči. Uloga mentora je da upravlja odnosom, da sasluša i da, kroz postavljanje odgovarajućih, a za odnos značajnih pitanja, otvara prostor za novi pravac razmišljanja ili, jednostavno, da podstiče inovativan i kreativan pristup radu i svakodnevnom životu.

U praksi postoji ogroman broj varijacija očekivanja od funkcije i ponašanja ljudi koji nose naziv – mentor:

- > Da formira odnos koji će biti razvojnog karaktera za mentija - > Da pronalazi korisne informacije - > Da ima ulogu uzora (role model) - > Da prepozna šta je mentiju neophodno - > Da ume da „vodi“ mentija kroz faze formalnog, operativnog, profesionalnog i ličnog obrazovanja - > Da obezbedi povratnu informaciju i procenu mentija - > Da može da sagleda i poduči mentija bitnim činjenicama koje će mu omogućiti da bude bolji u tome što radi.

Šta mentor treba da uradi u velikoj meri će zavisiti od svrhe koju mentor ima. Govoreći uopšteno mentor treba da: - > Uspostavi relativno brzo odredjenu prisnost - > Uspostavi neophodan nivo poverenja i da ga održava - > Obezbedi optimalne instrukcije, predloge, objašnjenja, uputstva i savete - > Obezbedi neophodne i korisne kontakte za razvoj mentija - > Obezbedi stabilnu razvojnu podršku na odredjeni period - > Pravovremeno sagleda realne opcije u razvoju karijere i ponudi savete za usmerenje - > Obezbedi analizu potrebnih veština i daje konstruktivni feedback.

0 3 . M E N T O R RAZLIČITE DEFINICIJE:

USA, Engleska – mentor je ključna ličnost za razvoj u karijeri izabrane osobe

i odgovorna je za njen razvoj.

Evropa – mentor pomaže u razvoju pojedinca na profesionalnom, ali i na

privatnom planu. Pojedinac preuzima odgovornost za vlastiti razvoj.

Prema rečniku, menti je odabrani učenik. U praksi, menti je osoba koja ima potrebu za podrškom koju će joj pružiti mentor i koja želi da unapredi znanja koja je stekao, lično se razvija, nauči nešto novo, ali i da dobije konkretan savet. Uloga mentija zahteva i neke predispozicije: da bude otvoren za nove načine rada i komunikacije, da ima volju da istražuje, da je spreman za izazove i promene. Mentiji su lično odgovorni za svoje učenje i razvoj.

Sastanci sa mentorom su de�nisani potrebama mentija i njegovim interesima. Međutim, menti nije uvek u stanju da identi�kuje svoje potrebe ili razvojni potencijal. Upravo zato, mentor ima ključnu ulogu da pomogne mentiju da ih de�niše što bolje. Menti, ipak, treba lično da identi�kuje svoje ciljeve i svrhu mentorskog odnosa, a oni se obično menjaju tokom vremena. Konačno, važno je da menti dolazi pripremljen na sastanke, da zna precizno o čemu želi da diskutuje sa mentorom. Neophodno je da menti bude osoba otvorena za predloge.

Ono što menti može da dobije kroz mentorski odnos jeste da dodatno razvije osećaj samopouzdanja, napravi bolji lični i profesion-alni plan razvoja, unapredi sopstvene kapacitete, i proširi postojeću mrežu kontakata.

0 4 . M E N T I

CILJEVI MENTIJA:

> Iskoristiti mogućnosti koje program nudi za lični i profesionalni razvoj

> Postaviti lični i profesionalni plan razvoja

> Otvoriti se prema mentoru da bi se što bolje de�nisale vlastite potrebe

> Deliti sa mentorom svoje sopstveno znanje i iskustvo

> Sumirati iskustvo sa sastanaka sa mentorom

0 5 . M E N T O R S K I O D N O S

Mentorski odnos znači uspostavljanje istinske interakcije između osobe koja ima znanje i iskustvo i želi da ga podeli sa manje iskusnom osobom u jasno de�nisanom vremenskom okviru, unapred utvrđenom. U mentorskim odnosima jasno razumevanje uloge kod obe strane ima veliki uticaj na uspeh ili neuspeh celokupnog procesa. Veoma je bitno da se jasno i precizno de�nišu očekivanja koja se imaju od ovog odnosa, kako bi se izbegla razočarenja. Proces može da se organizuje precizno, da se mentor i mentiji viđaju jednom nedeljno ili jednom mesečno, ili spontano, kada se ukaže potreba. Važno je shvatiti da je mentorstvo jedan kontinuirani proces u kojem se pretpostavljeni ili željeni efekti, ne mogu dogoditi odmah nakon inicijalnog susreta.

Za kvalitetan mentorski odnos bitno je da su mentor i menti posvećeni i aktivni u svojoj relaciji na način koji je njima najprih-vatljiviji. Veoma je važno da uvek postoji svest o široj slici jer promene koje pravimo u jednoj sferi našeg života neminovno utiču i na druge oblasti u životu. Kako bi se tokom mentorskog odnosa postigao cilj i ostvario rezultat, neophodno je da se izgradi i razvije poverenje.

Ono što ovaj odnos čini jedinstvenim, u poređenju sa mnogim drugim međuljudskim vezama, je potpuno neizbalansiran odnos između mentora i mentija, koji je stalno usmeravan potrebama, očekivanjima i ciljevima mentija. Mentorova ULOGA je da bude sagovornik i ispitivač, ali isto tako i podrška u teškim situacijama ne tražeći ništa za uzvrat. Konačno, mentor je vodjen željom da podeli svoje znanje, a ne da samopromoviše sebe. Motivacija mentora treba da proizilazi iz zadovoljstva posma-tranja kako drugi rastu i lično se razvijaju.

Pravila igre treba da de�nišu između mentora i mentija šta jeste, ali i šta nije dozvoljeno u toku trajanja mentorskog odnosa. Sledi nekoliko primera dobro ustanovljenih pravila igre:- > Pokažite poštovanje jedni prema drugima tako što ćete redovno i tačno dolaziti na sastanke, isključiti mobilne telefone i dozvolite drugima da završe ono što sto su hteli da kažu- > Diskrecija: Sve što se kaže tokom mentorskog odnosa je strogo poverljivo. Obe strane treba da su saglasne ukoliko se nešto sa sesije, iz nekog razloga, želi saopštiti i drugima.- > Mentor je u obavezi da navede koje teme su zabranjene za diskusiju sa mentijem na osnovu kon�ikta interesa i nelojalnosti- > Menti uvek ima prednost pri odlučivanju koja će biti tema sastanka, osim ako unapred nije drugačije dogovoreno.- > Sasvim je u redu postavljati provokativna pitanja kada je otvorena i prijateljska atmosfera.

POSTOJI NEKOLIKO PITANJA KOJA MOGU DA POMOGNU U POSTAVLJANJU PRAVILA ZA MENTORSKI ODNOS:

> Koliko često treba da budu sastanci?

Uobičajeno je da se učesnici viđaju jednom mesečno. U početku, sastanci se mogu organizovati češće

dok se ne postave stvari i dok jedni druge bolje upoznaju.

> Koliko dugo treba sastanak da traje?

Od 90 minuta do 2h je dobar vremenski okvir koji omogućava učesnicima da zadrže koncentraciju

> Gde bi trebali da se nalazite? Da li sastanci treba da budu organizovani u svakodnevnom okruženju ili postoje bolje alternative?

Poneki put šetnja parkom može biti odlično rešenje, naravno ako se i mentor i menti slože oko toga.

> Hvatati beleške ili ne?

Za mentora to ponekad može biti korisno - da napravi nekoliko kratkih beležaka tokom sastanka.

Zapišite, recimo, pitanja koja želite da postavite ako ne želite da prekidate diskusiju ili ideje koje su vam se pojavile

dok slušate sagovornika. I za mentija bi bilo dobro da vodi beleške kako bi mogao da prati svoj razvoj.

> Kontaktiranje ili ne izmedju sastanaka?

Mentori bi trebali da okuraže svoje mentije da budu slobodni da ih kontaktiraju čak i između sesija ako se

pojave bilo kakva pitanja ili nedoumice.

> Kako se de�niše tema za svaki sastanak?

Menti, recimo, može poslati e-mail sa željenom temom nekoliko dana unapred i na taj način

objasniti o čemu želi da prodiskutuje sa svojim mentorom; ili se tema može

de�nisati zajednički, pri sledećem susretu.

0 6 . F A Z E M E N T O R S K O G P R O C E S A

Mentorski proces se sastoji od faza koje se realizuju sledećim redosledom:

1. Zbližavanje

2. Formulisanje ciljeva > Dogovoriti se o procesu, metodi i ciljevima mentorstva

3. Procenjivanja “ovde i sada”

4. Odlučivanje o “tamo i onda” > Postavljanje ciljeva >> Uskladjivanje misije 5. Izabrati most izmedju “ovde i sada” i “tamo i onda” > Situaciona analiza >> Analiza prepreka >>> Analiza stilova učenja >>>> Odabir izmedju različitih opcija mosta >>>>> Skiciranje plana realizacije

6. Izgradnja mosta

7. Procena napretka na drugu stranu mosta > Monitoring i procena performansi >> Sistem povratne informacije (feedback)

Detaljnije o samim fazama.Formulisanje ciljeva: na početku samog procesa će verovatno biti nejasan osećaj cilja i to za obe strane, što u praksi i trebatako da bude. Postavljanje ciljeva može postati precizno tek kada obe strane imaju jasnu sliku o mestu polaska. U ovoj fazi treba da se obe strane slože o strukturi sastanaka mentorstva. Sama struktura može biti kao i gore predstavljenih sedam koraka, ili svaki par može kreirati za sebe posebnu strukturu.

Procenjivanja “ovde i sada”: trenutni nivo ostvarenja samog mentija – polazna tačka – treba da bude objektivno procenjenai treba dogovoriti koje su stvarne dimenzije za tu ulogu/ poziciju.

Odlučivanje o “tamo i onda”: neophodno je da obe strane otvoreno prodiskutuju i dogovore se šta žele da ostvare, kako po pitanju rezultata tako i vremena u kome će se ti rezultati ostvariti. Pod pojmom “diskutovati” se misli da će mentor pomoći mentiju da odluči šta želi.

Izabrati most izmedju “ovde i sada” i “tamo i onda”: menti treba da razmotri raskorak između trenutne i željene situacije i na osnovu vlastite procene odluči koje opcije su moguće za mentija kako bi se postigla željena situacija. Najpodesnije opcije će se onda uzeti u razmatranje i kombinovanjem tih rešenja može da se oblikuje optimalan plan aktivnosti.

Izgradnja mosta: menti se brine o implementaciji plana aktivnosti. Mentorovi inputi u ovoj fazi bi trebali da budu minimalni. Ukoliko menti posustane u ovoj fazi, naje�kasnija pomoć od mentora je obično u postavljanju pitanja koja potiču celokupno sagledavanje relevantnih faktora, a istovremeno fokusiraju mentija na krajnji cilj.

Procena napretka na drugu stranu mosta: uloga mentora u ovoj fazi je da mentiju a) pomogne da se suoči i prevaziđe neizbežne prepreke ka uspehu, b) pomogne da menti odluči da li ciljevi treba da se �no podese ili bi metod za njihovo ostvarivanje trebalo poboljšati ili promeniti, c) pomogne u osnaživanju osećaja vlasništva nad ciljevima, d) da podstakne istrajnost i ojača otpornost mentija na iskušenja.

Ciljevi bi trebalo da budu SMART:

-> Speci�čni

-> Merljivi

-> Prihvatljivi

-> Realistični

-> Vremenski ograničen i

0 7. S A V E T I Z A M E N T O R S K E S A S T A N K E

Saveti za dobre mentorske sastanke:

- > Planirajte unapred, kontinuitet je važan- > U proseku je potrebno od 8 do 10 sastanaka u toku godine- > Usaglasite se oko agende- > Sastanke je najbolje imati na neutralnom terenu- > Upoznajte jedni druge na prvom sastanku- > Procenjujte konstantno napredak, čak i na poslednjem sastanku

Primer: Agenda u trajanju od 1 sat:- Šta je novo u odnosu na prošli put – 5 minuta- Izabrana tema / pitanje dana – 50 minuta- Rezime / šta za sledeće vidjanje – 5 minuta

Mentijevo sagledavanje:- Zaključak: o čemu smo razgovarali- Sagledavanje: misli koje su me pokrenule u toku i posle razgovora- Konzistentnost: šta treba da uradim / razmotri sledeće stvari…

Različiti modeli razgovora:

GROW model - razvojno usmeren i dalekovidan

Goal: ciljReality: realnost - interpretacija stvarnostiOption: opcija – različite opcijeWill: volja – šta radi menti

PREDUSLOVI ZA USPEŠAN ODNOS:

:: Poštovanje

:: Iskrenost

:: Otvoren razgovor

STAR model – focus na realizaciji i konkretnim dogadjajima

Situation: situacija – opišite trenutnu situacijuTask: zadatak – šta je vaša misijaAction: akcija – šta ste uradiliResult: rezultat – šta ste postigli

Prilikom rada sa mentijem, najbolje je koristiti otvorena pitanja čiji je osnovni cilj da razviju slobodnije i detaljnije odgovore: - Šta?- Gde?- Kako?- Kad?

Tzv. zatvorena pitanja treba izbegavati na mentorskim sastancima. To su ona pitanja na koje se može dati samo odgovor “DA” ili “NE”:- Da li si….?- Da li imaš…?- Da li želiš…?

Osnovna pravila aktivnog slušanja:- Slušajte druge dok pričaju- Izbegavajte omalovažavanje- Pokažite razumevanje i interesovanje- Postavljajte otvorena pitanja- Koristite “JA” poruke- Pomozite drugima da vide kakva je situacija

Ponekad se dešava da odnos mentor – menti ne uspe. Najčešći razlog za ovo su konfuzni ciljevi i usmerenja. Poneki put jednostavno ne dodje do one lične hemije i onda je najbolje da se ovakav mentorski odnos završi. Ukoliko mentor otkrije da menti ima ozbiljnih ličnih problema, treba odmah da nju/njega uputi stručnoj osobi, a ne da pokušava da izigrava psihijatra.

ZAMKE MENTORST VA:

Nedostaje angažovanje mentija

Menti ima strahopoštovanje prema mentoru

Mentor nema vremena

Mentor ne daje povratnu informaciju

Mentor daje previše saveta

0 8 . P R I M E R I D O B R E P R A K S E

Primeri iz Srbije:

A. Erste Banka a.d. Novi Sad: „Podeli svoje znanje – postani mentorka“Cilj programa “Podeli svoje znanje – postani mentorka” je profesionalno i lično osnaživanje žena u našem društvu kroz razmenu iskustava i znanja. Program i koncept se baziraju isključivo na volonterizmu i entuzijazmu mentorki i učesnica, a njihova sprem-nost i posvećenost su ključni faktor uspeha mentorskog odnosa. Mentorska šetnja, kao deo Globalne ženske mentorske šetnje, je centralni događaj ovog programa i sada se već tradicionalno svake godine održava u novembru.

U Srbiji je prva mentorska šetnja organizovana 15. decembra 2008. godine u Beogradu i Nišu, kada se na jednom mestu okupilo oko petnaest uspešnih žena iz oblasti biznisa, javnog života, nevladinog sektora, kao i studentkinja, budućih liderki, u cilju razmene znanja, veština i iskustva. Program partnerski realizuju Erste Bank a.d. Novi Sad, Ambasada SAD u Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji i Evropski pokret i do sada je kroz program prošlo više od 100 žena.

Program „Podeli svoje znanje – postani mentorka“ je u Srbiji inicirala Andrea Brbaklić koja je učestvovala u programu Global Women Leaders Mentoring Partnership koji zajednički realizuju magazin FORTUNEi Stejt Department u saradnji sa NVO Vital Voices.

B. Koalicija za socijalno preduzetništvo*: „Biznis podrška razvoju socijalnih preduzeća“Program stručne podrške za unapređenje poslovanja socijalnih preduzeća je jedna od prvih zajedničkih inicijativa Koalicije za socijalno preduzetništvo, pokrenuta sa ciljem da se socijalnim preduzećima sa teritorije Srbije obezbedi besplatna stručna podrška biznis mentora i osnaže njihovi kapaciteti za bavljenje socijalnim preduzetništvom. Sam program se sastojao od: dve radionice sa socijalnim preduzetnicima tokom kojih su dublje ispitani speci�čni problemi i individualne potrebe svakog socijalnog preduzeća, zatim konsultantske podrške u trajanju do 2 meseca koja je zamišljena prvenstveno kao proces učenja kroz koji su korisnici mogli da steknu bolju sliku o problemima i perspektivama svog socijalnog preduzeća i zajedno sa konsultantom postave ciljeve i planove za dalji razvoj i unapređenje poslovanja.

I na kraju mentorske podrške zamišljene kao odnos „jedan na jedan“ sa socijalnim preduzetnicima, 4-6 sati mesečno tokom perioda od 5 meseci. Program je realizovan u periodu od novembra 2010. do novembra 2011. godine, u saradnji sa UNDP-om a zahvaljujući �nansijskoj podršci španskog Fonda za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja (MDG F) u okviru programa ,,Zapošljavanje i migracije mladih".

* Osnivači Koalicije su Balkanski fond za lokalne inicijative, Evropski pokret u Srbiji, Grupa 484, Inicijativa za razvoj i saradnju Srbija i Smart Kolektiv.

P r i m e r i i z Š v e d s k e :

A. Mentorski program Švedskog saveta za kulturu

Švedski savet za kulturu je tokom 2010. godine u okviru programa za jačanje međunarodne i interkulturalne saradnje i razmene pokrenuo mentorski program sa ciljem da se podstakne razmena iskustava i umrežavanje u oblasti kulture. Ideja je bila da se uspostavi održiva baza znanja i iskustava koja možda nisu tipična u oblasti kulture i da se omogući njihova šira primena. U programu je učestvovalo 12 mentija koji su bili na početku svoje karijere u različitim oblastima kulture i isto toliko kulturnih radnika na istaknutim pozicijama sa bogatim profesionalnim iskustvom. Prilikom prijavljivanja mentiji su de�nisali svoja očekivanja i razloge zbog kojih su želeli da učestvuju u ovom programu, a posebno se nastojalo da se u program uključe mladi koji imaju različito etničko i kulturno poreklo.

Program je obuhvatao 10 jednočasovnih susreta mentija i mentora tokom godine, kao i više zajedničkih sastanaka koje je organizovao Savet za kulturu sa ciljem da se učesnici međusobno upoznaju i steknu nova znanja i iskustva.

B. DIK Mentorski program

Mentorski program koji je pokrenula švedska Unija zaposlenih u kulturi i oblasti komunikacija (DIK) namenjen je stručnjacimaiz različitih oblasti kulture koji žele da se usavršavaju na profesionalnom i ličnom planu. Cilj ovog programa je da omogući neuobičajene susrete mentora i mentija izvan granica jedne profesije ili oblasti, kao i međugeneracijski dijalog; sticanje novih znanja i umrežavanje.

Mentorstvo otvara mogućnost za dugoročni profesionalni razvoj i podsticajno je kako za mentije, tako i za mentore. Deleći svoja iskustva i kontakte mentor doprinosi ličnom i profesionalnom razvoju mentija, a zauzvrat razvija veštine rukovođenjai proširuje sopstvenu mrežu kontakata. Mentiji van svog radnog mesta dobijaju iskusnog partnera za diskusiju, podsticaj da razvijaju nove ideje i steknu nove uvide. Program traje godinu dana i podrazumeva mesečne sastanke mentora i mentija, kao i tri zajednička sastanka za sve učesnike na početku, u sredini i na kraju programa.

1. Pro�table Mentoring – A practical handbook, Charlotta Wikstrom and Ekerlids Forlag, 2007, Bulls Graphics, Halmstad, Sweden2. Coaching and Mentoring, Nigel MacLennan, 1995, Gower Publishing Limited, Hampshire, England3. Coaching for future – How Smart comapnies use coaching and mentoring, Janice Caplan, 2003, Chartered Institute of Personnel and Development. London, England4. Mali vodič kroz mentorstvo: Podeli svoje znanje – postani mentorka, Vital Voices, Evropski pokret u Srbiji, Erste Banka a.d. Novi Sad, Ambasada SAD u Srbiji5. Mentorskap för professionell och personlig utveckling, Margareta Neld, 2010, Kulturrådet, interni materijal

Prilog 1 Prijavni formular - ETC grupa, Kreativno mentorstvo

Prilog 2 Sporazum o saradnji - Biznis mentorstva za socijalna preduzeća

Prilog 3 Templejt beleska mentora - dokumnt preuzet iz knjige Pro�table Mentoring - A practical handbook Charlotta Wikstrom and Ekerlids Forlag

0 9 . L I T E R A T U R A

1 0 . P R I L O Z I

aplik acioni formular z a polaz nike

Kreativno mentorst vo je projekat grupe ETC, koju čine ljudi okupljeni oko ideje st varanja i raz voja koncepta kreativnog društ va. Cilj projek ta je podsticanje neformal-

nog doživotnog učenja i razmene znanja i iskustava između pojedinaca ak tivnih u sferi kulture i obrazovanja.

Podstaknut švedskim primerima programa doživotnog mentorst va, program “Kreativno mentorst vo” doprineće l ičnom raz voju 24 polaznika, kroz uparivanje sa

mentorima izabranim na osnovu želja i potreba polaznika.

Program mentorst va će obuhvatiti :

1. jednodnevni trening vezan za osnove mentorst va sa predavačima iz Švedske i Srbije u novembru 2012 godine,

2 . jednočasovne susrete polaznika i mentora jednom mesečno tokom dvanaest meseci, od decembra 2012 do decembra 2013

3. motivacioni seminar u aprilu 2013,

4. završnu evaluaciju i slavlje u decembru 2013.

Program se realizuje na dobrovoljnoj osnovi i besplatan je.

Za sva pitanja i nedoumice vezane za popunjavanje formulara i l i projekat, pišite nam na k reativnomentorst vo@gmail.com

O tačnim datumima održavanja treninga u novembru i izabranom mentoru bićete naknadno obavešteni.

PRO FI L PO L A Z N I K A

I m e i p r e z i m e

Ko n t a k t (e - m a i l , t e l e f o n)

O b r a z ov a nj e

U k r a t ko o p i š i t e v a š u t r e n u t n u p r o f e s i o n a l n u p o z i c i j u

G d e v i d i t e s e b e z a t r i g o d i n e k a d a j e r e č o v a š e m p r o f e s i o n a l n o m i l i č n o m r a z voj u? U ko m p r avc u ž e l i t e d a s e r a z v i j a t e?

PRILOG br.1 _ Prijavni formular - Kreativno mentorstvo

Zašto bi vam u ovom periodu života bio potreban mentor?

Navedite do tr i izazova vezana za vaš profesionalni i l ični raz voj o kojima biste voleli da diskutujete sa svojim mentorom:

1.

2 .

3.

PRO FI L M E NTO R A

Poželjno je da moj mentor dolazi iz oblasti :

Poželjno je da moj mentor ima iskust va u:

Poželjno je da moj mentor ima sledeće l ične karak teristike:

Ostale karak teristike mentora:

Ukoliko postoji speci�čna osoba koju biste voleli da imate za mentora, molimo vas navedite njeno ime i prezime

(ovaj podatak će timu koji bira mentore služiti kao ideja vodilja , uz ostale podatke o pro�lu mentora, al i ne garantujemo da će vaš mentor biti ta osoba):

Navedite do tr i razloga i/ i l i očekivanja zbog kojih se prijavljujete na program “kreativnog mentorst va”:

1.

2.

3.

HVAL A VAM NA IZ DVOJ E N OM V R E M E N U!

BIZNIS MENTORSTVA ZA SOCIJALNA PREDUZEĆA

SPORAZUM O SARADNJI IZMEĐU MENTORA, SOCIJALNOG PREDUZETNIKA I KOORDINATORA PROGRAMA

Ovaj dokument predstavlja sporazum o saradnji između

___________________ (mentor) i _____________________ (socijalni preduzetnik/ca)

koju će sve vreme tokom trajanja programa podržavati: ________________________ (koordinator projekta iz Smart Kolektiva)

Mentor se obavezuje da će kroz angažovanje od 4 do 6 sati mesečno pomoći socijalnom preduzetniku/ci da ostvari dogovorene ciljeve i poslovne planove gradeći samopouzdanje preduzetnika/ce podrškom i vođenjem, kao i kroz izgradnju otvorenog mentorskog odnosa ispunjenog uzajam-nim poverenjem, tokom narednih 6 meseci.

Socijalni preduzetnik/ca se obavezuje da će aktivno raditi na ostvarivanju dogovorenih ciljeva, da će izveštavati koordinatora projekta o napretku i da će učestvovati u građenju otvorenog mentorskog odnosa ispunjenog poverenjem.

Koordinator projekta se obavezuje da će sve vreme tokom trajanja programa biti na raspolaganju mentoru i preduzetniku/ci za rešavanje eventual-nih dilema i problema.

Obaveza poverljivostiOvim sporazumom se uspostavlja odnos poverenja između sve tri strane u odnosu na određene informacije koje su poverljive ili svojom prirodom predstavljaju poslovnu tajnu, i koje za preduzetnika/cu mogu predstavljati kompetitivnu prednost u poslu kojim se bavi. Sve tri strane se obavezuju na čuvanje poslovne tajne preduzetnika/ce tokom trajanja mentorstva, ali i dve godine po njegovom prestanku.

.

PRILOG br.2_Sporazum o saradnji

Mentor i socijalni preduzetnik/ca saglasni su sa sa sledećim pravilima ponašanja:

1. Mentorstvo je aktivnost koja podrazumeva uzajamno poverenje i u kojoj obe strane treba da pokažu obzirnost i poštovanje. 2. Uloga mentora je da odgovori na preduzetnikove/čine potrebe i agendu, a ne da nameće svoje. 3. Mentor i preduzetnik/ca treba da poštuju vreme druge osobe i njene druge obaveze, da se pridržavaju dogovorene dinamike rada i da se prilagođavaju jedno drugom u razumnoj meri. 4. Preduzetnik/ca treba da prihvati odgovornost za građanje odnosa s mentorom, a mentor treba da ga/je osnaži u tome. 5. Obe strane mogu prekinuti saradnju ako osete da odnos ne funkcioniše. Ipak, i mentor i preduzetnik/ca su u obavezi da razgovaraju o takvoj odluci i da o tome obaveste koordinatora programa. 6. Mentor se neće mešati u one stvari koje preduzetnik/ca ne želi da podeli sa njim, sve dok ne bude pozvan da to učini. 7. Mentor i preduzetnik/ca treba da budu otvoreni i iskreni u vezi sa odnosom koji grade, i da taj odnos zajedno revidiraju nakon 3 meseca, s ciljem da ga unaprede.

8. Mentor i preduzetnik/ca dele odgovornost za lak izlazak iz mentorskog odnosa i treba da izbegnu stvaranje zavisnosti preduzetnika/ce od mentora.

Potpis: _____________________ (mentor) _____________________ (preduzetnik/ca) _________________________ (koordinator projekta) Datum: _____________________

Sukob interesaMentor se obavezuje da neće investirati u posao socijalnog preduzetnika/ce i da neće imati �nansijskog interesa od njegovog/njenog posla tokom trajanja mentorstva. Sukob interesa – bilo realan ili samo pretpostavljen ili kao takav percipiran od strane mentora i/ili socijalnog preduzetnika/ce mora odmah biti prijavljen koordinatoru projekta.

BELEŠKE MENTORA:Datum.......................................................................Sastanak br. ..............................................................Tema dana...............................................................................................................................

Pitanja sa prethodnih sastanaka o kojima želim da nastavim razgovor sa mentijem:●●●

Pitanja o kojima bismo mogli da diskutujemo na današnjem sastanku:●●●

Pitanja koja se javljaju tokom sastanka, a koja želim da sačuvam za buduće sastanke:●●●

Ostale beleške i stvari koje treba zapamtiti:●●●

Dobra je ideja da i mentori vode beleške za vreme sastanaka, jer će one kasnije biti veoma korisne za podsećanje o čemu se sve razgovaralo tokom sastanka, kao i za podsećanje na teme koje bi trebalo da budu obrađene tokom narednih sastanaka.

* Dokument preuzet iz knjige Pro�table mentoring, Charlotta Wikstrom and Ekerlitzs Forlag, 2007.

PRILOG br.3*_Templejt beleška mentora

program je �nansijsk i podr ž an od strane ambasade Šve dske u Beogradu

na stvaranju i realizaciji projekta dobrovoljno i entuzijastički radili članovi ETC grupe uz nesebičnu stučnu pomoć Helene Larsson , kao savetnika na projek tu

- -> Kreativno mentorst vo p r i r uč nik p r i r e di l i :

Maša Avramović,Itana Miljanić,Dragana Tomić Pilipović,Andrej Bereta

ap l ik ac io ni p r o ce s i b a z a m ento r a:

Višnja Kisić ,Zorana Đaković Minniti,Slavica Marković-Sandić

o r gani z ac i ja i ko o r dinac i ja:

Dragana Jev tić ,Đorđe Krivokapić,Marko Radenković

g r a�č k i d i z ajn:

Mirjana Odić

nije kraj, nastaviće se...

kreativnomentorstvo@gmail.com.

kreativnomentorstvo@gmail.com.