prirucnik za gornji stroj

8/11/2019 Prirucnik Za Gornji Stroj

1/94

UNIVERZITET CRNE GORE

GRAEVINSKI FAKULTET U PODGORICI

GORNJI STROJ ELJEZNICA Predmetni nastavnik

Doc.dr Zdenka Popovi,dipl.gra.in.

PODGORICA, 2007.


2/94

1. UVOD


3/94

GORNJI STROJ ELEZNIKE PRUGE Gornji stroj eleznike pruge ine:

1. ine, 2. Koloseni pribor, 3. Pragovi ili armirano-betonske konstrukcije i4. Zastor.

U irem smislu gornji stroj podrazumeva i sloene kolosene konstrukcije, kaoto su: 1. Skretnice,

2. Ukrtaji, 3. Dilatacione sprave,4. Okretnice,5. Prenosnice,

6. Iskliznice,7. Kolske vage,8. Kolosene konice i drugo.

Slajd br. 1


4/94

KOLOSEK

Osnovni uslov za realizaciju eleznikog saobraaja je: prilagoenost oblika ikonstrukcije toka i puta po kome se kree elezniko vozilo.

Put po kome se kree elezniko vozilo zove se KOLOSEK.Kolosek ine dve ine na standardnom rastojanju oslonjene na sistem poprenihili podunih pragova.

Slajd br. 2

Izgled koloseka sa poprenim pragovima Izgled koloseka sa podunim pragovima

Koloseci bez pragova sastoje se oddve ine na standardnom rastojanju,koje su elastino oslonjene na betonsku plou.

Izgled koloseka bez pragova


5/94

IRINA KOLOSEKA

Normalna irina koloseka se meri upravno na osu koloseka izmeu unutranjih stglava ina i to na 14mm ispod gornje povri glave ine. Normalna irina koloseka iznosi 1435mm. DAVNE 1825.GODINE NA PRVOJ PRUZI ZA JAVNI SAOBRAAJ OD STOKTONA DO DARLINGTONA, U ENGLESKOJ, PO KOJOJ SU SAOBRAAL PARNOM VUPM I KOIJE SA KONJSKOM ZAPREGOM, PRIMENJENA JE IRINA KOLOSEKA 4 ENGLESKE STOPE I 8 COLA (odnosno 4 fita i 8 in.. IZ TEHNIKIH RAZLOGA PRI GRAENJU PRUGE OD LIVERPULA DO MANESTERA IRINA KOLOSEKA JE POVEANA ZA JO POLA COLA A DANANJOJ TZV. NORMALNOJ IRINI KOLOSEKA.

irina uzanog koloseka (760mm) meri se u ravni koja se nalazi 10mm ispod ravnioslanjanja.

Na nekim tramvajskim prugama (npr. u Beogradu) primenjuje se irina koloseka1000mm, iako je u Evropi uobiajena irina tramvajskih koloseka takoe 1435mm

Slajd br. 3


6/94

Primer pruge sa tri irine koloseka:1067mm,1435mm i1600mm

PRIMERI PRUGA SA DVE I TRI IRINE KOLOSEKA

Primer tramvajske pruge sadve irine koloseka:1000mm i 1435mm .

Slajd br. 4


7/94

Osovinski slog Dvoosovinsko obrtno postolje

KOTRLJAJUI ELEMENTI VOZILA

irina koloseka je usklaena sa dimenzijama kotrljajuih elemenata vozila. Osnovkotrljajui element je osovinski slog. Osovinski slog se sastoji od osovine i dva kr

nasaena toka.

ema kola sa dva dvoosovinska obrtna postolja

Slajd br. 5


8/94

TOAK Oblikom i konstrukcijom toak eleznikog vozila je prilagoen kotrljanju po glavine. Tokovu su monolitni, ili se na diskove montiraju bandai.

Kotrljajua povr bandaa toka je konus sanagibom izvodnice 1:20 ili 1:40.

Prenici tokova vagona su 950 do 1050mm, akod lokomotiva 1050 do 1250mm.

Dodir toka i ine (dodirna povrina 1.5-2.0cm 2)

VENAC

BANDA

Slajd br. 6


9/94

Izdizanjem spolje ine u krivini postie se ujednaeno habanje ina po visini i tite putnici od velikog bonog ubrzanja. Na duini krune krivine izvodi se konstantno nadvienje, dok na duini prelaznekrivine nadvienje linearno raste od nule na poetku do punog nadvienja na kraju prelazne, odnosno poetku krune krivine.

PRAVAC KRIVINA

Primenom vozila sa tehnikom naginjanja u krivini reava s problem manjaka nadvienja za putnike vozove, odnosno

poveava dozvoljena brzina prolaza vozila kroz krivinu.

h=7.1V 2/R

IZDIZANJE SPOLJNE INE U KRIVINI

Slajd br. 7


10/94

SAVREMENE KONSTRUKCIJE GORNJEG STROJA ODGOVARAJUZAHTEVIMA SVE VEIH BRZINA, SAOBRAAJNIH I

OSOVINSKIH OPTEREENJA.

Porast osovinskog optereenja kroz vreme

1012 14

15 1920 22 22.5

4

(t)

1835

1850 1880 1900 19301835 1950 1980

Porast brzina kroz vreme

Putniki vozovi

Teretni vozovi 300

2000

250

200

160160120

10060

75 9040

(km/h)

25

1860

35

1900

45

100

160

Podaci sa evropskih eleznica

Slajd br. 8


11/94

1. Dovoljna nosivost, povoljan prenos i raspodela optereenja,

2. Bezbednost i udobnost za prevoz putnika,

3. Jednostavno prilagoavanje razliitim konstrukcijama donjeg stroja,

4. Jednostavna, kvalitetna i brza mehanizovana ugradnja,

5. Dug vek trajanja uz postojanost kvaliteta elemenata i konstrukcije u celini,

6. Jednostavna vertikalna i horizontalna regulacija,

7. Mali trokovi mehanizovanog odravanja u to kraim zatvorima koloseka i to duim intervalimaizmeu uzastopnih intervencija,

8. Jednostavna zamena ina, pragova i elemenata privrsnog pribora,

9. Reenje amortizacijevibracija i buk e u okolinu u skladu sa zakonom definisanim ogranienjima,

10. Efikasno odvodnjavanje,

11. Efikasno uklanjanje snega,

12. Efikasna kontrola vegetacije,

13. Postojanost na dejstvo atmosferilija (otpornost na koroziju, dejstva mraza)

14. Postojanost pri temperaturnim promenama (dnevne i sezonske temperaturne promene,temperaturne promene usled primene savremenih tipova konica na vozilima),

15. Mogunost recikliranja elinih elemenata nakon zamene,

16. Prihvatljiva cena.

OPTI ZAHTEVI KOJE MORA DA ISPUNI SAVREMENI GORNJI STROJ

Slajd br. 9


12/94

EMATSKI PRIKAZ KONSTRUKCIJE GORNJEGI DONJEG STROJA ELEZNIKE PRUGE

sloj za ojaanje i zatitu planuma

b) Poduni ematski presek kroz kolosek sa poprenim betonskim pragovima na betonskoj ili asfaltno

a) Poduni ematski presek kroz kolosek poloen u tucanikom zastoru

Gornji stroj

Donji stroj

nasip

betonski prag

ina 60E1

Gornji stroj

Donji stroj

zastorna prizma od tucanika

nasip

ina (S45, S49, 60E1, ...)

drveni, elini ili betonski prag

nosei sloj od betona ili asfalta

stabilizacija hidraulinim vezivom

sloj za ojaanje i zatitu planuma

Slajd br. 10


13/94

Pritisnuta povrina planuma

PRINCIP VERTIKALNOG PRENOENJA OPTEREENJA SATOKA KROZ ELEMENTE GORNJEG STROJA NA PLANUM

TOAK

INA

REBRASTA PODLONAPLOICA

PRAG

POVRINAPLANUMA

ZASTOR

KONTAKTNI NAPON

PRITISAK PODLONEPLOICE NA BETONSKIPRAG

PRITISAK BETONSKOGPRAGA NA ZASTOR

PRITISAK ZASTORA NAPLANUM

PRITISAK INE NAPODLONU PLOICU

Slajd br. 11


14/94

2. INA


15/94

ISTORIJSKI RAZVOJ INE

Kolosek u srednjevekovnom rudniku: drvena ina sa podunim, centralnim lebom u kome se kotrljacilindrini drveni toak primitivnog vagoneta (sistemTramroad), koji gura pomoni rudarski radnik, po

knjizi Johana Hazelberga (Johan Haselberg), iz 1519.

Konstrukcija koloseka od

podunih drvenih gredazakovanih za poprene drvene

pragove, postavljene narastojanju 60-90cm (transportuglja kod Njukasla 1765. godine)

Izgled prve ine od livenoggvoa

(Engleska, 13.11.1767.god)

Naredni istorijski dogaaj od znaaja za razvoj eleznice desio se 13. novembra 1767. godine sasvim sluajno u Engleskoj (Coalbrookdale) izlivanjem pretee eleznike gvozdene ine. Ovo je dogaaj koji je na mnogim jezicima definisao dananji termin eleznica kao gvozdeni put. Poseban kuriozitet predstavlja da je do livenja 5- 6t ina od gvoa pojedinanih duina 1,52m i irine 11,4cm dolo zato dabi se spreilo gaenje visokih pei usled trenutne nestabilnosti trita livenog gvoa.

Kamenioslonci

Ugaoni profil ine

Ugaone ine Dona Kara (John Curr) na kamenimosloncima u koloseku sistema Tramroad (Engleskakrajem XVIII veka)

Kolosek od D ezopovih kratkih ina od livenog gvo ana kamenim blokovima (Engleska, 1789. god)

Postavljanje Dezopove ine na kamene blokove bilo je odgovarajue reenje za tadanja osovinska optereenja i ostavljalo je po sredini slobodan put za konje koji su vukli teret. U

narednih 30 godina poseban problem predstavlja kako od kratkih ina urediti pravolinijskikolosek.Korak od jedne milje u razvoju eleznice nainio je Don Birkeno (John Birkenchaw), 21.oktobra 1820. godine, patentiranjem valjanog profila ine pojedinanih duina 4,5m. Ove ine su

polagane takoe na kamene blokove, inei kolosek koji je bio spreman za pronalazaklokomotivskog pogona.

Valjana ina Dona Birkenoa (John Birkenchaw)iz 1820. godine

Izgled savremene ine

(tzv. Vinjolova ina)

Izgled savremene ine salebom

(tzv. tramvajska ina)

Slajd br. 13


16/94

ULOGA INE

Prenosi optereenje od toka na oslonac (prag, ili betonska ploa),

obezbeuje kotrljajuu povrinu, prima (athezijom) sile koenja i pokretanja vozila,

vodi toak u bonom pravcu,

prima normalne sile nastale usled temperaturnih promena,

funkcionie kao provodnik na elektrificiranim prugama, provodi signalne struje.

Slajd br. 14


17/94

KARAKTERISTIKE STANDARDNIHTIPOVAVINJOLOVE INE

H- Visina ine

B1 irina glave

B2- irina noice

S debljina vrata NAPOMENA 1:

Nova evropska oznakaza inu tipa S 49 i UIC60 je 49 E1, odnosno60 E1

NAPOMENA 2:

Masa ine se izraava po metru njene duine

VINJOLOVA INA

OZNAKA MASA

Slajd br. 15


18/94

H- Visina ine

B irina glave

B1- irina vozne glave

R irina leba

S Debljina vrataLEBNA (TRAMVAJSKA)

INA

OZNAKA

MASA

POMETRU

KARAKTERISTIKE STANDARDNIH

TIPOVA TRAMVAJSKE INE

Slajd br. 16


19/94

SKRETNIKE INE: jeziak, puna ina, voica

JEZIAK

H- Visina ine

B1 irina glave

B2- irina noice

S debljina vrata

OZNAKAMASA PO

METRU

JEZIAK

1

Slajd br. 17


20/94

INA VOICA (SKRETNIKA INA)

OZNAKAMASA PO

METRU

2

PUNA INA (SKRETNIKA INA)

3

Slajd br. 18


21/94

KRANSKA INA

OZNAKAMASA PO

METRU

INA ZA NAPAJANJE VOZILA ELEKTRINOM

STRUJOM

Slajd br. 19


22/94

STAV O IZBORU ODGOVARAJUEG TIPA INE:

ine ija je masa 49kg po dunom metru (oznaka S49, odnosno 49E1) ugrauju osvinska optereenja do 225kN, za godinje saobraajno optereenje do 10 mil. brzine do 120km na as.

Za vea osovinska optereenja, vee saobraajno optereeje i vee brzine koristi sUIC60 (60E1)

KARAKTERISTIKE

INSKIH POPRENIH PROFILA (VINJOLOVE INE) (neophodne u proranu konstrukcije gornjeg stroja)

Slajd br. 20


23/94

KARAKTERISTIKE INSKOG ELIKA

HEMIJSKI SASTAV % MEHANIKA SVOJSTVA KVALITET

Slajd br. 21


24/94

DUINE INA

Danas se u valjaonicama ina mogu proizvesti ine praktino neograniene duine.

Uobiajene duine ina koje se naruuju su od

120-150m.

Duine ina se naruuju u skladu sa raspoloivommehanizacijom za transport i ugradnju i premaostalim specifinostima na mestu ugraivanja

Transport ina

Slajd br. 22


25/94

1321 Horizontalna prslina ispod glave ine (van krajeva ine)

Horizontalna prslina ispod

glave na kraju ine

DEFEKTI INA

101 Prelom preko rupe na sastavu

122 Stinjenost glave

135 Zvezdasta prslina po rupama na vratuSlajd br. 23


26/94

2223 Brazdanje inske glave

200 Popreni prelom bez uoljivog poetka

211 Poporena prslina bubrenog oblika

2222 Ljuspanje glave ine

Slajd br. 24


27/94

2251 Izolovani tragovi klizanja tokova

2252 Tragovi klizanja tokova koji se ponavljaju

233 Poduna cevasta prslina

253 Poduna vertikalna prslina

Slajd br. 25


28/94

NABORANOST INSKE GLAVE - u pravcima i krivinama R>500mna razmacima 4-5cm i dubine 0,1do 0,4mm- u krivinama R


29/94

3. PRAGOVI


30/94

ULOGA PRAGOVA U KOLOSEKU

Oslonac inama, Omoguuju realizaciju privrenja (ugraivanjem kotve u telo praga,

odgovarajuim oblikom gornje povrine praga), Odravaju standardnu irinu koloseka,

Prihvataju sile od saobraajnog optereenja i prenose ih na zastor ili krutu podlogu, Pruaju dovoljan otpor bonom pomeranju koloseka, Prihvataju podune sile i dovoljnim otporom podunom pomeranju

suprotstavljaju se putovanju ina.

Slajd br. 28

VRSTE PRAGOVA PREMA MATERIJALU


31/94

VRSTE PRAGOVA PREMA MATERIJALU

Kolosek sa drvenim pragovimaKolosek sa betonskim pragovima Kolosek saY elinim pragovima

Kolosek sa elinim pragovima

Kolosek sa neoprenskim pragovima

Slajd br. 29

OSOBINE DRVENIH PRAGOVA


32/94

OSOBINE DRVENIH PRAGOVA

PREDNOSTI:- elastinost, - laka obrada,

- jednostavnost izvoenja privrenja, - stabilan poloaj u zastoru, - lako podbijanje,- elektrina izolacija, - prilagodljivost sleganju podloge

NEDOSTACI:- ograniena nosivost,- dugotrajan proces proizvodnje,- obavezna zatita od truljenja i odravanje, - promenljiva i mala trajnost u vlanoj sredini ( trajnost impregnisanih pragova u neagresivnoj

sredini zavisi od vrste drveta: bor do 25 godina, bukva do 40 godina, hrast do 60 godina ),- ekoloka neprimerenost,- zapaljivi,- problem deponovanja dotrajalih pragova impregnisanim neekolokim sredstvima

Slajd br. 30


33/94

OSOBINE BETONSKIH PRAGOVA

PREDNOST:

- povoljna cena,- jednostavnost izrade i sloboda u projektovanju oblika,- velika teina (bitno kod dugih trakova ina), - otporni na vatru,- otporni na atmosferilije,- jednostavna mainska popravka geometrije koloseka, - dug vek trajanja (40 godina).

NEDOSTACI:- kruta inska podloga, - osetljivi na nehomogenost podloge,

- osetljivi na agresivne vode,- elektroprovodljivi,- nemogunost reciklae (problem deponovanja oteenih i dotrajalih pragova

Slajd br. 31


34/94

MAINSKA ZAMENA DOTRAJALIH DRVENIH NOVIMBETONSKIM PRAGOVIMA KONTINUALNIM POSTUPKOM

Slajd br. 32


35/94

OSOBINE ELINIH PRAGOVA PREDNOSTI:- dugi vek trajanja u neagresivnoj sredini,- mala masa, jednostavnost rukovanja i skladitenja, - jednostavna proizvodnja,- manja podronja tucanika u koloseku, - manja visina konstrukcije gornjeg stroja,- velika stabilnost koloseka pri pravilno podbijenim pragovima,- jednostavna popravka oteenih pragova, - mogunost recikliranja.

NEDOSTACI:- kruta inska podloga, - buka,- korozija u agresivnoj sredini (vlaga, so),- oteano podbijanje, - komplikovano ureenje smera koloseka, - veliki pritisci na zastor,- elektroprovodljivost,- velika cena.

Slajd br. 33


36/94

4. TUCANIKI ZASTOR


37/94

ZADACI ZASTORNE PRIZME

Obezbeuje elastinost podloge i prostornu stabilnost koloseka,

prenosi pritisak pragova na to veu povrinu planuma,

odvodi vodu iz koloseka.

Nov tucaniki materijal pre ugraivanja Tucanika zastorna prizma nakon 27godina eksploatacije i preenih 500miliona neto tona

Slajd br. 35


38/94

KVALITET TUCANIKA

Tucanik za izradu zastorne prizme dobija se drobljenjem kompaktnih stena(bazalt, porfir, dijabaz, gabro, sijenit, kvarcit, granit, ilavi krenjak, silikatnsivi pear, gnajs, granulit, amfibolit).

Tucanik mora biti jedar, ilav, otporan na mraz, bez prslina i prljavtina, ne supijati vodu i mora biti otporan na udarce pri mainskom podbijanju kolose

Kontrola kvaliteta obuhvata:

1. Petrografska ispitivanja,2. otpotnost na dejstvo mraza,3. otpornost na udare i drobljenje,4. otpornost na pritisak.

Slajd br. 36


39/94

Rasprostiranje optereenje kroz zastornu prizmu b=48 o za nov tucanik,b=51 o proraunska vrednost, b=60 o zaprljani tucanik.

h=L/2*ctg( )

OBLIK ZASTORNE PRIZME U PRAVCU I KRIVINI PO PRAVILNIKU 314

Slajd br. 37


40/94

IZRADA ZASTORNE PRIZME

Deponovanje tucanika

Dovoz i istovar tucanika kamionima,

razastiranje finierom

Savremena maina za kontinualno podbianje etiri praga sa integrisanimdinamikim stabilizatorom za simulaciju optereenja od saobraaja

Rad maine za podbijanjei dinamiku stabilizacijiukoloseka

Slajd br. 38


41/94

ALAT ZA RUNO UREENJE ZASTORNE PRIZME

KRAMP ZARUNOPODBIJANJE

ALAT ZAZAHVATANJETUCANIKA

VILE ZARAZASTIRANJE

ETKA ZAIENJEKOTRLJAJUEPOVRINE INE IPRIVRENJA

Slajd br. 39


42/94

5. PRIVRSNI KOLOSENI PRIBOR


43/94

ZADACI KOJE TREBA DA ISPUNI INSKO PRIVRENJE

Odravanje projektovane irine koloseka, visinska i horizontalna regulacije ina, spreavanje pomeranja ina po osloncima, prostorna elastinost oslanjanja ina, minimalni broj delova, jednostavnost oblika, brzo i kvalitetno ugraivanje, lako odravanje,

konkurentna cena.

Slajd br. 41

PROSENI PROCENTUALNI UDEO ELEMENATA GORNJEG


44/94

PROSENI PROCENTUALNI UDEO ELEMENATA GORNJEGSTROJA U UKUPNOM ELASTINOM PONAANJU KOLOSEKA

zemljanitrup 40%

zastor20%

prag 15%

privrenje

25%

ina 0.2%

zemljanitrup 43%

zastor22%

prag 0.8%

privrenje34%

ina 0.2% Kolosek sa drvenimpragovima

Kolosek sa betonskimpragovima

Slajd br. 42


45/94

SISTEMI PRIVRENJAZA KOLOSEKE SA DRVENIM PRAGOVIMA

PRI VRENJE TIPA K ZA DRVENE PRAGOVE


46/94

PRI VRENJE TIPA K ZA DRVENE PRAGOVE

Kotva tipa tirfon

Privrsna ploica (stezaljka)

Dvostruka elastina prstenasta podloka

Privrsni vijak

Slajd br. 44


47/94

TEHNIKE KARAKTERISTIKE PRIVRENJA SISTEMA KZA DRVENE PRAGOVE

2Put (mm)

4 6

5

10

15

20

Silapritezanja (kN)

Put (mm)

Sila

smicanja(kN)

2

Otpor podunom pomeran ju praga p o zasto ru

4 6 8 ( )a oMomenat zaokretanja (kNm)

2

2

4

6

8

Minimalni potrebn iotpor

1

1. Na krajevima DT obavezna ugradnja sprava protiv putovanja ina zbogopadanja sile privrenja izmeu pritezanja.

2. Mogue smanjenje trenja na dodiru stezaljka- noica na privrsnom priboruza DT na mostovima bez ugroavanja funkcionalnosti.

3. Na prelazu sa otvorene pruge u tunel zbog velikih podunih pomeranjazahteva se prekid sa prelaznim poljima ili spravama protiv putovanja ina

Slajd br. 45

PRIVRENJE SISTEMA KS NEMAKE FIRME VOSSLOH


48/94

PRIVRENJE SISTEMA KS NEMAKE FIRME VOSSLOH

Karakteristike:1. Veoma velika sila pritezanja stezaljki Skl 12 na

noicu ine: 2x13kN. 2. Veoma veliki poduni otpor ca. 16.7kN.

Stezaljka Skl 12

PRE MONTAE

Stezaljka Skl 12

MONTIRANA

Stezaljka Skl 12

MONTIRANA

Dijagram sila-put pritezaja

Put (mm)

0 5 10 15 20

Sila

(kN)

5

10

Slajd br. 46

ELEMENTI SISTEMA PRIVRENJA KS


49/94

ELEMENTI SISTEMA PRIVRENJA KS

ina

Tirfon

Dvostruka elastina prstenastapodloka

Podloka

Navrtka

Stezaljka Skl 12

Rebrasta podlona ploica

Umetak

Privrsni vijak

Drveni prag

Slajd br. 47


50/94

SISTEMI PRIVRENJA ZA KOLOSEKE

SA BETONSKIM PRAGOVIMA

STANDARDNO


51/94

STANDARDNOPRIVRENJE

PRIVRENJE SISTEMA KZA BETONSKE PRAGOVE

Kotva tipa tirfon

i ep od poliestera

Privrsni vijak Privrsna ploica (stezaljka)

Slajd br. 49


52/94

NEMAKO PRIVRENJE SISTEMA W14ZA BETONSKE PRAGOVE

tirfon

ep od poliestera

ugaona oslonaka ploica od poliestera

stezaljka Skl 14

elastini umetak

Slajd br. 50


53/94

PANDROL ENGLESKO PRIVRENJE

Pandrol stezaljka tipa e

Pandrol stezaljka tipa pr

Pandrolstezaljka tipa e

Elastini umetak

Livena kotva

Izolatorska ploica

Pandrol stezaljka

tipa prValjana kotva

Betonski prag

Betonski prag

LivenakotvaValjanakotva

Slajd br. 51


54/94

PANDROL FASTCLIP - ENGLESKO PRIVRENJE

BONI IZOLACIONIUMETAK

IZOLACIONA KAPA

FUNKCIONALNIPOLOAJ

NEUTRALNIPOLOAJ

POLOAJ ZA ZAMENU BONOGUMETKA

STEZALJKA FASTCLIP

KOTVA

KOTVA

MAINSKA UGRADNJA/DEMONTAAFASTCLIP STEZALJKI

Slajd br. 52


55/94

KARAKTERISTIKE INSKOG PRIVRENJASA STEZALJKOM FASTCLIP

Ovaj sistem privrenja ostvaruje definitivnu silu pritezanja ine ca. 12.5kN uz betonski prag pomou specijalne stezaljke FASTCLIP. Fastclip

proizvodi engleska firma PANDROL od 1990.godine. U meuvremenu sumnoge eleznike uprave prihvatile ovaj sistem kao standardno privrenje za betonske pragove. Tako npr. U Francuskoj je FASTCLIPstandardno privrenje na novim i rekonstruisanim prugama sa betonskim

pragovima.

Ceo sistem privrenja je elektroizolovan i prilagoen mehanizovanomugraivanju.

Slajd br. 53


56/94

SISTEMI PRIVRENJA ZA KOLOSEKE NA VRSTOJ PODLOZI


57/94

SAVREMENE KONSTRUKCIJE GORNJEG STROJAOBUHVATAJU DVA OSNOVNA VARIJANTNA REENJA:

KLASINA KONSTRUKCIJA KOLOSEKA KOJI PLIVA UTUCANIKOJ ZASTORNOJ PRIZMI,

KONSTRUKCIJA KOLOSEKA NA VRSTOJ PODLOZI.

Klasina konstrukcijakoloseka:1,5-2 puta manjitrokovi graenja, velikitrokovi odravanja

Kolosek na vrstojpodlozi: veliki trokovigraenja, minimalni

trokovi odravanja

Slajd br. 55

PREDNOST ALTERNATIVNIH REENJA GORNJEG STROJA


58/94

Kriterijum Klasian gornji stroj sazastornom prizmom

Kolosek na vrstojpodlozi

Postojanost geometrije

Regulacija GI-aPrilagoavanje trase okolini Komfor za putnike

Zagrevanje ina (uticaj savremenih konica)Emisija buke

Vek trajanja

Trokovi graenja Brzina graenja Trokovi odravanja Visina konstrukcije

Specijalni zahtevi ( ienje gornje povrine,prohodnost za drumska vozila, multifunkionalnost i

sl.)

Slajd br. 56Prednost koloseka u zastoruLEGENDA: Prednost koloseka na vrstoj podlozi

PRIMERI PREDNOSTI PRIMENE


59/94

PRIMERI PREDNOSTI PRIMENEKONSTRUKCIJE NA VRSTOJ PODLOZI

1.Primena konstrukcije koloseka na vrstoj podlozi

namee se svojim izrazitim prednostima uplitko poloenim tunelima u gradskoj sredini,gde je od posebnog interesa spreavanje prenoenjavibracija na temelje okolnih zgrada ipojave iritirajue sekundarne buke.U ovakvim sluajevima uspeno se primenjujureenja sa kolosekom na ogibljenoj betonskoj ploi.Poznata su reenja sa takastim, trakastim ipovrinskim elastinim oslanjanjem betonske ploe.

2.Primena u kolosecima putnikih stanica.

3. Primena na mestima gde se zahteva ogranienavisinakonstrukcije gornjeg stroja (npr. rekonstrukcija prugezbog elektrifikacije)

Slajd br. 57

OSNOVNI PRINCIP KONSTRUKCIJE KOLOSEKA NA


60/94

E

h

GI

GI 60E1

OSNOVNI PRINCIP KONSTRUKCIJE KOLOSEKA NAVRSTOJ PODLOZI: E1>E2>E3>E4

AsfaltAB ploa AB ploa

PAB prag

Stabilizacija Stabilizacija

Nasip/Podtlo Nasip/Podtlo

Sloj za zatitu od mraza Sloj za zatitu od mraza

BETONSKA PLOA E1=34 000N/mm 2 , ILI ASFALTNI SLOJ E 1=5 000-10 000N/mm 2 ,SLOJ STABILIZACIJE E 2=5 000-10 000N/mm 2 ,

SLOJ ZA ZATITU OD MRAZA E3=E V2=120N/mm 2 ,ZEMLJANI TRUP E4=E V2=60N/mm 2 (planum), E V2=45N/mm 2 (2,50m ispod GI-a).

Slajd br. 58


61/94

SYSTEM 300 SA STEZALJKOM Skl 15


62/94

SYSTEM 300 SA STEZALJKOM Skl 15

STANDARDNO PRIVRENJE NA NEMAKIM PRUGAMA UKOLOSEKU NA VRSTOJ PODLOZI

(kolosek bez zastora, sa ili bez betonskih pragova) -

Slajd br. 60

Elementi od poroznog betona sadrvenom strugotinom, kojiredukuju buku za min. 3 dB(A)

OSOBINE SISTEMA 300 SA STEZALJKOM Skl 15


63/94

Ispunjava zahteve meovitog saobraaja na prugama za velike brzine: velike brzi putnikih vozova i velika osovinska optereenja teretnih vozova, primenjuje se na pravcu i u krivinama radijusa R>300m,

omoguuje regulaciju irine koloseka,

omoguuje regulaciju visine GI-a. Umetanjem ploica za regulaciju visine moe seredukovati visina GI-a za 60mm,

stezaljka Skl 15 pritee noicu ine silom 9kN. Ovako velika sila pritezanja spreaformiranje opasnih zazora pri pucanju ine zimi, elastini umeci omoguuju ugib ine 1-1.5mm uz odravanje sila u osloncima ugranicama dozvoljenih. Oni, takoe, priguuju vibracije (strukturna buka), ali zasmanjenje buke obavezno primeniti dodatne mere (elementi za redukciju buke),

prilikom zavarivanja ina u koloseku nije potrebno uklanjati elemente privren sve komponente sistema jednostavno se zamenjuju,

sistem 300 ne zahteva posebno odravanje.

Slajd br. 61


64/94

6. SPOJNI KOLOSENI PRIBOR

MEHANIKI SPOJEVI:spojevi pomou inskih vezica sa zazorom na sueljenim krajevima ina zbog


65/94

spojevi pomou inskih vezica sa zazorom na sueljenim krajevima ina zbogtemperaturnog dilatiranja

Raspored mehanikih spojeva u koloseku

Naspramni poloaj

Naizmenini poloaj

Radijalni poloaj

Vertikalno zasecanje(standardno reenje)

Vezica upoprenom preseku

Izgled vezice pri zatvorenom zazoru

Izgled vezice pri otvorenom zazoru

Koso zasecanje(dilatacione sprave)

Vrste mehanikih spojeva a1) spoj na obinom pragu, a2) spoj na irokom pragu,

b1) spoj udvojenom pragu,b2) spoj na irokom pragusa, irokom podlonomploicom,

c) slobodni spoj .

Slajd br. 63


66/94

Pogled sa strane

Presek kroz vezicu i pogled odozgo

MEHANIKI SPOJ NA UDVOJENOM

PRAGU- PODUPRT SPOJ

SLOBODNI (LEBDEI SPOJ)

PRIVREMENIMEHANIKI SPOJ OSIGURAN

ELINOM VEZICOM I STEGOM

Slajd br. 64


67/94

LEPLJENI SPOJEVIza elektrinu izolaciju krajeva inskog odseka

LEPAK

UMETAK

ELINAVEZICA

IZOLACIONA

CEVICA

PODLOKA

Slajd br. 65

POSTUPAK IZRADE IZOLOVANOG SASTAVA


68/94

Slajd br. 66


69/94

ALUMINOTERMITSKO ZAVARIVANJE U KOLOSEKU


70/94

1 2

3 4

5

6

Krajevi ina se oslobode privrenja i izvri se nadvienje. Na mestu vara postavi se kalup zalivenje. Krajevi ina se zagreju plamenom iz gorionika

Na plamenu gorionika varilac pali specijalne ibice kojima potpaljule termitsku smesu u loncu,stavlja poklopac i nadgleda proces.

elik se lije iz lonca u kalupe zavarujui krajeve ina na razmaku 20-22mm. Gotov var se titi od brzog hlaenja. Topao var se grubo sree po inskoj glavi.

Nakon hlaenja brusi se kotrljajua povr inske glave. Slajd br. 68


71/94

MAINSKO ELEKTRO OTPORNO ZAVARIVANJE KRAJEVA INANA TEMPERATURI TOPLJENJA ELIKA

Slajd br. 69

DEFEKTI VAROVA


72/94

Pogled odozgo

PRELOM U ZONI VARA

Pogled sa strane

VERTIKALNI PRELOM KROZ VAR

DEFEKTI VAROVA

Slajd br. 70


73/94

7. OSTALI KOLOSENI PRIBOR


74/94

ZADACI OSTALOG KOLOSENOG PRIBORA

Ostali koloseni pribor slui za:

1. ublaavanje dinamikih dejstava na kolosek (umeci od drveta, gumeniumeci, gumene podloke i slino),

2. spreavanje podunih pomeranja ina po pragovima (sprave protivputovanja ina),

3. spreavanje bonih pomeranja koloseka (sprave protiv bonog pomeranja koloseka, odnosno sigurnosne kape),

4. utezanje drvenih pragova za zatitu od pucanja (eline trake i drugo),5. spajanje udvojenih pragova (vijci, modanici i drugo), 6. elektroizolaciju itd.

Slajd br. 72

GUMENI UMETAK I GUMENA PODLOKA


75/94

Ugib umetka pod optereenjem od toka

Gumeni umetak definisane krutosti postavlja se ispod noice ine i ima zadatak povea elastinost inskog oslonca.Gumena podloka definisane krutosti postavlja se ispod podlone ploice i imazadatak da povea elastinost inskog oslonca.Gumene podloke i umeci doprinose povoljnijem rasprostiranju (smanjuju)optereenja kroz insku podlogu, poboljavaju komfor vonje i produavaju trajelemenata gornjeg stroja.S obzirom na to da je guma nestiljiv materijal, deformacija podloke (umetka) postie se promenom njenog oblika u trenutku nanoenja optereenja od toka. Elastina svojstva gumene podloke (umetka) zavise od njene tvrtoe, oblika,temperature, starosti, uslova ugraivanja (npr. spreeno bono irenje) i frekvesaobraajnog optereenja.

Izgled rebrastog gumenog umetka

Slajd br. 73

RAD GUMENOG UMETKA I STEZALJKE POD TOKOM VOZILA


76/94

Reoloki model neposrednog inskog privrenja pod tokom vozila

gp Dtg )( st Dtg )( st gposl D D D

ina

Gumeniumetak

pragGumeni umetak

Ukupna krutostinskog oslonca Dosl

jednaka je zbirukrutosti umetka(podloke) istezaljke.

Slajd br. 74

Zahtev za trajnim dodirom stezaljke noice ine i gumene podloke


77/94

Zahtev za trajnim dodirom stezaljke, noice ine i gumene podloke(umetka) podrazumeva da je ugib gumene podloke (umetka) ispod tokamanji od ugiba stezaljke: ygp < yst

Ovaj zahtev je ispunjen ako postoje veze krutosti elemenata privrenjaiskazane tabelom:

To praktino znai da se ne mogu se kombinovati stezaljke i elastine podlo(umeci) proizvoljnih krutosti. Pored toga, privrenje sa usaglaenom krutokomponenata (videti gornju tabelu) treba usaglasiti sa krutou podloge, jer poveanje elastinosti inskog oslonca istovremeno poveava naprezanje insmanjuje naprezanje podloge.

Slajd br. 75


78/94

Reoloki model posrednog inskogprivrenja pod tokom vozila

1 2 1 1 2 2

1 1 1 1 1osl osl osl gp st gp st D D D D D D D

Krutost oslonca izraunava se na osnovu sledeeg izraza:

Slajd br. 76

Gde je: D gp1 krutost umetka; D gp2 krutost podloke

SPRAVE PROTIV PUTOVANJA INA


79/94

SPRAVE PROTIV PUTOVANJA INA

Sprave protiv putovanja imaju zadatak da spree poduno pomeranje ina po

pragovima u sluaju kada ovaj problem ne moe da se rei odgovarajuim priv priborom. One prihvataju podune sile putovanja i prenose ih na pragove i zastoUgrauju se na mestima gde se iskustveno oekuje poduno pomeranja ina po

pragovima .Putovanje ina se naroito javlja na deonicama pruge sa velikim podunim nagiali i na horizontalnim deonicama u smeru ka veim protocima saobraajnogoptereenja. Putovanje je posebno izraeno na deonicama sa intenzivnim koenj(stanini koloseci i ispred signala). Sprave protiv putovanja ina obavezno se ugrauju na krajevima dugih trakova

Slajd br. 77

SPRAVA TIPA MATHEE ZA DRVENI PRAG


80/94

Sprava tipa MATHEE za drveni prag

pogled s ela praga

Sprava tipa MATHEE za drveni prag

pogled na bok praga praga

SPRAVA TIPA MATHEE ZA DRVENI PRAG

Slajd br. 78


81/94

Sprava tipa MATHEE za betonski prag

pogled s ela praga

Sprava tipa MATHEE za betonski prag

pogled na bok praga

Slajd br. 79

SPRAVA TIPA MATHEE ZA BETONSKI PRAG

POSTAVLJANJE SPRAVA PROTIV PUTOVANJA INE


82/94

Sprave se postavljaju na obe ine da bi se izbeglo zakoenje pragova.

Svaka sprava tipa Mathee moe da prenese na prag i zastor silu od 5kN.

NA KRAJEVIMA DUGIH TRAKOVA INAREDOVNO SE POSTAVLJA 2X35 SPRAVATIPA MATHEE PO RASPOREDU NA DONJOJSLICI:

Sprava tipa DE

Sprava tipa MATHEE

Amerika sprava

Slajd br. 80

SPRAVA PROTIV PUTOVANJA


83/94

Sprava tipa DE za drveni prag

pogled s ela praga

SPRAVA PROTIV PUTOVANJAINE

TIPA DE ZA DRVENI PRAG (Nemake eleznice)

Sprava tipa DE za drveni prag

pogled na bok praga

Slajd br. 81

SPRAVA TIPA DE ZA BETONSKI PRAG


84/94

Sprava tipa DE za betonski prag

pogled s ela praga Sprava tipa DE za betonski prag

pogled na bok praga

Slajd br. 82


85/94

SPRAVE PROTIV IZBACIVANJA KOLOSEKA U STRANU


86/94

U koloseku u krivini sprava protiv izbacivanja kolosekau stranu ugrauje se naelima pragova naunutranjoj strani krivine urasporedu prema proraunu(na svakom, svakomdrugom ili treem pragu).

Slajd br. 84


87/94

Skretnica je kolosena konstrukcija koja meusobno povezuje koloseke i omoguujeprelaz eleznikog vozila sa jednog na drugi kolosek bez prekida vonje


88/94

prelaz eleznikog vozila sa jednog na drugi kolosek bez prekida vonje.

Sintetiki ep

Slajd br. 86


89/94

9. GORNJI STROJ NA MOSTU

PREMA ODREDBAMA PRAVILNIKA 314, SIGURNOSNI

SIGURNOSNE INE NA MOSTU


90/94

SIGURNOSNIUGAONIK

Sigurnosni ugaonik ili sigurnosna ina savijena ka osikoloseka u nagibu 1:15 na duini 7m na nasipu i meusobnose spajaju

OTROBRIDNIDRVENI PRAGOVI NAMOSTU

UGAONICI ILI SIGURNOSNE INE (INE VOICE)OBAVEZNO SE UGRAUJU UNUTAR KOLOSEKAPARALELNO SA VOZNIM INAMA NA MOSTOVIMA : SA ZASTOROM IJA DUINA PRELAZI 20m I AKO JE

RADIJUS KRIVINE MANJI OD 500m,

BEZ ZASTORA IJA DUINA PRELAZI 5m, AKO JERADIJUS KRIVINE MANJI OD 500m, AKO JE KOLOSEKISPRED MOSTA U KRIVINI SA RADIJUSOM MANJIMILI JEDNAKIM 300m ILI JE NAGIB NIVELETE VEI ILIJEDNAK 15 PROMILA.SIGURNOSNE INE SE NE UGRAUJU KADA JE

IVINJAK KORITA MOSTA SA ZASTOROM VII ODGORNJE IVICE PRAGA I IMA DOVOLJNU VRSTINU

DA PREUZME VOENJE TOKOVA U SLUAJUISKLIZNUA VOZILA.

NA MOSTU U KRIVINI SIGURNOSNA INA SEUGRAUJE UZ UNUTRANJU INU.

Slajd br. 88

DILATACIONA SPRAVADilataciona sprava omoguuje relativno pomeranje ine u odnosu na most nastalo


91/94

koenja i ubrzavanja vozila na mostu, kao i usled temperaturnih uticaja.

jezici

Deo nastabilnomnasipu

Pokretni krajmosta

Nalena ina Nalena ina

Sprave se ugrauju na stabilnom nasipu u pravcu iza pokretnog oslonca mosta. Anije mogue sprave se mogu ugraditi i iznad pokretnog oslonca, u skladu sa projek

Postavljanje sprava u krivinama se izbegava, ali se mogu postaviti po posebnom projektu uz analizu bezbednosti.

Postavljanje sprave vri se po Pravilniku 330 pri neutralnojsrednjoj temperaturi u mostu (-25+45)=+10 oC, tako to sevrh jezika postavi u neutralni poloaj (sredina zeva).

Zev dilatacione sprave mora da bude bar za 30% vei oddvostruke dilatacije mosta: z=2a 1.3*2 Lm.Sprava se naruuje prema svom kapacitetu a.

Slajd br. 89

PRIMERI PRAVILNO I NEPRAVILNO UGRAENE DILATACIONE SPRAVE


92/94

BRAUNVAJG 18.11.2003.

Pravilno ugraena sprava ueleznikom koloseku upravcu

Nepravilno ugraena sprava utramvajskom koloseku u krivini

i iskliznue vozila kao posledicatakvog inenjerskog reenja

Pravilno

ugraenasprava ueleznikomkoloseku premaglavnom smerusaobraaja.

Slajd br. 90

MAINSKA UGRADNJA KOLOSEKA NA MOSTU


93/94

MAINSKA UGRADNJA KOLOSEKA NA MOSTU kontinualnim postupkom polaganja pragova

Slajd br. 91


94/94

HVALA NA PANJI

prirucnik za gornji stroj

Documents