PRIVREDNAKOMORASRBIJE

Privrcdna komura SrbijeResavska 13-15, BeogradTd. +3RI (II) 3300900Elllail. pks@pks.co.yu

«CONZIT» d.o.o.Kralja Milana 10, Beograd

Tel. +381 (II) 3615113EIlIail. office@lconzit.co.yu

ANALIZA STANJA I KONKURENTSKIH ODNOSA UTRGOVINI RORAMA SV AKODNEVNE POTROSNJE

U SRBIJI

Beograd, Oktobar 2006. godille

Allali';.a Sl(lJlja i }..Ol1kUrCIlIsk,.h Od"OSClll Irg,}!,,.,,i robwlIfI S\'ClkodIlC\'flP IJ(}(rosllje If _S,_·/JlJ_··i _

SADI~ZAJ

S trimaUYOD 3OSNOVNllmZULTATI PROYEDENIH ISTRAZIVANJA 41. GLOBALNE TENDENCIJE U SA VREMENOJ TRCOVINI 71.1. TENDENCI.IE RAZVOJA TRGOVINE U EVROPSKTM ZEMUAMA 71.1. I. Opste tendcncije 71.1.2. Karakteristike aktuelnog stallja maloprodaje na il.abranim trzistima CcntralneEvropc I()1.1.3. Stepcn koncentracije 131.2. TENDENCIJE RAZVOJA TRGOVINE U ZEMUAMA U OKRUZENJU 141.2.1. Kratak prikaz kom:entracije i kljllcnih igraca 141.2.2. Specificnosti maloprodaje 1I zcmljama II okruzenjll 181.3. TENDENCIJE RAZVOJA TRGOVINE NA MALO U SRBIJI 201.3.1. Osnovni illdikatori res ursa i prom eta llkupne trgovine na malo 201.3.2. Kljucne kvalitativne karakteristikc relevantnog segmenta trguvine na malo 222. ANALIZA RAZVIJENO 1'1 RELEVANTNOG SECMENTA TRCOVINE 232.1. RELEY ANTNO TRZISTE 232.2. I'RODAJNI KAPACITETI NA RELEVANTNOM TRZISTU 242.2. J. Trgovinska preduzeca 242.2.2. Trgovinske radnje 272.3. ANALIZA USLOY A ULASKA I PRISUTNOSTI STRANIH TRGOVINSKIHLANACA U TRGOYINI SRBI.IE 2H3. SWOT ANALIZA PO,TEDINIH TRGOVINSKIH FORMATA ITRCOVINSKIH PREDUZECA 303.1. KLASIFIKACIJA PROJ)AVNICA NA RELEVANTNOM SEGMENTUTRGOVINE 303.2. SWOT ANALIZA PRODAJNlH FORMATA NESPECIJALIZOYANIHPRODA YNICA SA I'RETEZNO PREHRAMBENIMA SORTIMANOM 313.3. INTERNE SPOSOBNO. TI I SLABE STRANE DOMACIH TRGOYINSKIHPREDUZECA 323.4. INTERNE SPOSOB osn I SLABE STRANE TRGOYINSKIHPREDUZECA SA VECINSKIM STRANTM KAPITALOM 3235. SANSE I OPASNOSTI OKRU7.ENJA 334. ANALIZA PROMETA NA RELEVANTNOM TRZISTU 344.1. RAST RELEVANTNOG TRZISTA 344.2. YELICINA RELEVANTNOG TRZISTA 344.3. ASORTTMANSKA STR KTURA RELEVANTNOG TRZISTA 354.4. TERITORUALNA STRUKTURA RELEYANTNOG TRZISTA 364.5. PROMET PO STANOYNTKU NA RELEVANTNOM TRZL~TU 385. ANALIZA KONKURENTSKlH OUNOSA 405.1. RELEYANTNI KOMENTARI U VEZI SA STANDARDIMA IINTENCIJAMA ZAKONA 0 ZASTITI KONKURENCIJE, SA PREJ)LOZIMAZA NJEGOVO UNAPREE>ENJE 405.2. OCENA STEPENA KONCENTRACIJE PONUDE NA RELEV ANTNOMTRZISTU DELTA MALOPRODAJE 435.3. TRZISNA UCESeA I'O.JEDINIH KATEGORIJA AKTERA Nt\.RELEV ANTNOM SEGMENTU TRGOYINE 44

•••• PRII'I(EIJNA.• 1II KOMORAr" SRHlJF

Analiza Stallj{1 i klJrtkllrellTskih odnosCl /I trglJvini ,-ahoma SV(lkodflCl'fU: jw/rOSllje it Srblji

5.4. REGIONALNI ASPEKT KONKURENTSKIH ODNOSA 475.5. PODACI 0 ZNACA.JNTJIM KONKURENTIMA DELTA MALOI'RODAJE 4XS.5.1. Profil glavnih konkurenala 485.5.2. Prihodi glavnih konkllrenata Della rnaloprodnje i ostalih vc6ih trgovina 546. UTlCA.T STEPENA KO CENTRACIjE TRGOVINE NA CENE 567. UTICA.T STEPENA KONCENTRACIjE TRCOVINE NA ODNOSE SADOBA VLJACIMA 5X7.1. IDENTIflKACIJA UTICAJA RAZVOJA I KONCE TRACI.JE TRGOVI ENA POLOZAJ DOBAVLlA • A 587.2. STRUKTIJRA PRODAJE ZNACAJNIJIH DOBA VLlAC::A PO PODRUCJIMAI TRGOVINAMA 597.2.1. I'rolll dobavljaca 597.2.2. Analiza slrukture plasm ana anketiranih dobavljaca 597.3. TEKlJCI PROBLEM 1U SARADNJI DOBAVLlAC~A SA TRGOVINAMA 6 I7.4. KRATAK OSVRT NA USLOVE ULASKA U VELIKE TRGOVINE 618. UTICAJ AKTUELNIH TRENDOVA U TRGOVINI NA POZICUU ISTA VOVE POTROSACA 6381. REZUL.TATI ISTRAZIVAN.JA OBAVLJENIH KRA.JEM AVGUSTA 2006.GODTNE 638.2. REZULTATl ISTRAZIVANJA OI3AVLlENIH U PERIODU AVGUST 2005-APRIL 2006. GOUiNE 659. OCENA TRZISNE POZICUE DELTA MALOPRODAJE 679.1. OSNOVNI INDIKATORI RAZVIJENOSTI 679.2. TERTI'ORIJALNI RAZMESTAJ MALOPRODAJNE MREZE 679.3. KRETANJE PROM ETA U LANCIMA DELTA MALOPRODAJE 6R9.4. ROBNA STRUKTURA PROMETA 699.5. PREGLED VODEC'IH DOBAVI lACA 709.6. PROCENA TRZISNOG UCESCA DELTA MALOPRODAJE 7210. OCEKIV AN E TENDENCUE U RAZ VOJU RELEV ANTNOG TRZISTA 76II. USKLADIVANJE TEMPA I PRAVCA RASTA DELTA MALOI'IWDAJESA STANDARDTMA ZAKONA 0 ZASTTTI KONKURENCIJE 7711.1. MOGUCE STRATEGIJE RASTA 7711.2. PREDLOGMOGUCIHPRAVACA TMETODARASTA DELTAMALOPRODAJE 7912. ZAKLJUCNA RAZMATRAN.TA RII)OKlJMENTACIONI PRILOG R4

., •.. PRII RW~A.••• KO\lORA-r- SRBIJE

2

Allali:.a stallju i knnkurellHkih OdIlO,\a II trg(H'ini robtl11111 sl'akodm:\'I/t: 1J()lroslIje II Srbiji

UVOD

Shodno UgOVOfU,"CONZIT" d.o.o. Beograd, u saradnji sa Privrednom kOll1orom Srbijepripremio je studiju "ANALIZA STANJA I KONKURE TSKIH OI)NOSA U TRGOVINI KOllA IASVAKOUNEVNE POTKOSNJE U SRIHJI".

Rezultati istra7.ivanja baziraju se na razli<:;itirn IZVOrima podataka, medu kojima sunajznacajniji s1cde~i:

1. Metod Desk - prikupljanje i analiza podataka iz razlicitih sekundarnih i7.vora inforl11acija,kao ~to su:

••

•••

RZS -Podaci 0 kapacitetima i prometu 1Itrgovini na maloAgencija za privredne registre-Podaci 0 hroju trgovinskih prt:du7.eea i radnji prel11apretdnoj delatnostiNarodna banka (Centar za bonitet) - Podaci 0 prihodu trgovinskih preduzecalLvestaji markctinskih agencija 0 stnlkturi potrosnje domacinstava po trgovinamaDoklll11cntaciona ha7.a PKS i Conzit-a

2. Metod Field - posehna anketna istrazivanja reprezentativnog uzorka kupaca 1IBeogradu iregionalnill1 centrima (lIkllpno I 326 ispitanika u 25 mesla u Srbiji), vodecih trgovina iznacajnijih dobavljaca iz pojeclinih robnih grupa.

3. Ekspertni metod - konsullovanje eksperata iz Kompanije "DELTA M", drugih trgovinskihpredllzcca, naucnih i istraziva~kih kuca.

PrilikOI11analize i pre7.entacije podataka u ovoj Studiji respeklnvana je pravna legislalivakojorn se ureduje zastita koukurencije u Srbiji, a pre svega Zakon 0 zastili konkurencije,Ureclba 0 kriterijumima za utvrdivanje relevantnog trzista i lJreclba 0 sadrzini i nacinupodnosenja zahteva za izdavanje odohrenja za sprovodenje koncentacije.

Inforl11acije i ocene navedene 1Iovoj Sludiji predstavljaju pnslovnu tajnu i ue mogu se javnopublikovati, niti distribuirati tre~im licima, bez pismene saglasnosti ovlaseenih predstavnikaNaruCioca istra2i vanja, odnosno Kompanije "DELTA M".

Direklor "Conzita"-aProf. Dr Jovan Todorovic

I'redsednik Privredne komore SrbijeDr Slobodan Milosavljevic

l:leograd, oktobar 2006. godine

••• I'RII'RWNA.,... KOMORA-r- SRntiF

3

Analiza stullju ,. J.:.onkuremskill odllo:w It Irgovini r"hllmo s\'okodnev/le potro.fnjt: II SrlJI)i

OSNOVNI REZULTATI SPROVEDENIH ISTRAZIVANJA

• ['IJvecani slepen koncelltracije preclslavlja jednu od karaklerislika 11Ia/IJprodajerobama svakodnevne polrosnje II veCini razvijenih zema/ja II Evropi. aime, sa rastom iukrupnjav,mjem kompanija koje sc bave maluprouajom roba svakodnevnc pOlrosnje, natriistima razvijenih zemalja doslo je do veee konccntracije, uz isluvremeni pad braja i uCcScau ukupnom promelu malih radnji net.avisnih trgovaca. Stepen konccntracije u sektorumaloprodaje robama svakodnevne potrosnjc u pojedinim zemljama Evrope, bio jc premasproveuenim istra2ivanjima, slcdcc.i u 2004. gouini:,- ----

TdBno uccscc pel najveCih maJoprodaja u F.vrlI(>skim zemljama u 2004.l\odini..s~ktor proizvodn svokodncvlle potrosnje .

80% ~

70%

60%

150% _

40%~

30% ~---

20%Turska

10% -. PoljskaI Rumunija

0% -

GrckaSiovacka

Italija

HolandijaCeSka

PortugalHrvalSk.

ge1lerablO je nisku, madaRezultati oeene slepena

• U Srbiji je slepen klllicenlracije na re/evantnom Irtistll niti u pIJreile,!;u sa razvijenimzapadnim zemljama, kao i u odnosll na SlIJven!;u i Hrvatsku. Naime, u Sloveniji 4 vouecekumpanije u 2005. godini apsurhovale Sll 85,4% lrzisla (a sam Mercator 45,5%). U Hrvatskoj5 vodeeih kOlllpanija u 2005. godini illlalo je ucesce od 45% (ucesce KOIlZI1l1l0, kao najveceg,iznosilu je oko 21C/o). lstovremenu, u Srbiji 6 vodecih kompanija apsorbovale su 22% sireg,ounosno 35% ulCg relevanlnog tr7.ista.

lJ 2006.~odilli vodcca kompanija 1I oblasti trgovine na malo prehramhenim proizvodima,pieima, sreuslvima za kucnu i licnu higijenu i ostalilll neprehrambcnim artiklima zasvakodnevnu upotrcbu u domacinstvima u Srbiji Delta Maloprodaja ima skoro 5 puta manjeI/.(~esceII pureclenja sa Mercatorom u S/oveniji ( koje nakon preuzimanja lanea Era iznosiuko 49%), dok je u poreifenju sa K011zwnom u Hrvalskoj ( kojc se posle otvaranja laneadrogerija Kuzl1lu i fransize sa STR proecnjuje IIa 30%) ucesce manje skora J puta.

• KO/'lcl!nlracija p01lude 1Iareleva1llflOm segmentu Irgovineipak raz/iCita po pojedi1lim podrucjima domaceg Irima.koncenrraeije su slcdeci:

ukupno rclcvanlllo Ir2isle . rhije je nekonecnlrisano,Ir7.iste Vojvodillc jc ne.koncenlrisano, ali je stcpen koncentraeijc znalno veti nego l1apodrul'ju Centralne Srbije, cijc jc tri.isle najmanje koneeIllrisano 1I nasoj zemlji,

_ •• PRII'Rr.DNA.,.. "O,'IORA_,.. SRRtIF

4

_____ A_I1_uliZ/lsflmja i kOllkllrClllSkih OdllO.W II (rgal/;n; fu/ml'lln .\TllkodneVl1e p()rro.~nje II Srbiji

reievanlno Ir7.isle Beograda jc nckoncenlrisanu pre preuzimanja C-markcla od slraneDelre, a srcdnje je kum;enlrisano posle prellzimanja C-markela od slrane DelW trgovine.

:IIHX) - --

2000-

Stepen konC'ent.racije nn rele\'OnlnOIll lriislu• vrednost. 11'1 indeksn -

II

I

~'\:f';-.··~'l·;'I'-,~

~~~, )~~9~':: .;~~~.t1

1000--

Cenrr<:lln:l Srbija bezBeogr~c1a

Beograd Vojvodina-~II

Srbija I

• Na trZistu visokog Ilivou kOlzkurentllosti lIijedan akter lie moze u dllzem perioduZlIacajllije povecati prodajne cene, a da se to fie oi/razi lIegativno na lIjegov obim prom eta itriiSllll pozicYu. Uporedna analiza nivoa rnaloprodajnih cena pokazujc sledeee:

Odst panje (:('IIU u pojooinim trgovinama od proseku

II

I

Impex Nis

SI11lc':OleIU

Mcrkutor

STR

Jahuka Aeugrad

Ddla muloprodaja

SI market Novi Sac1

IIIIlliliil!ll.6%••• 1.(,%

0)%

4.9%

4.4%

I I-6.l%

2.0% 1iil1ilii1il1l!l-2..~1% Trn~=:::~I -2.6% Ii

-4.2%

'!'f~,:'~"......,..~~...-, ....."_' .. ' ,. .r:-11.3%

--....;

-12.0% -10.0% -RO% 6.0% -4.0% -2.0% 0.0% 2.0% 4.0%

• UleSce Delta. Maloproi/aje, lIIada znaca.Jno u porcdcnju sa drugim lrgovinama kojcposllljll u nasoj zemlji, i dalje je relativno skromno na leriluriji eele Srbije, nisko u Vojvodilli iCelllralnoj Srbiji, dok je vodccc u Bcogradu.

If •.. PRII'REDNA.••• KO~IORA

r" SRBljE5

Al1l1l;.zfl \·/lllljfl i k{}nkurpn/skih odn{}slI " /rg{}l'ini r{}hll11Ul Sl'llkodnel'lle porrosllje Ii Srbiji

Trli~no u~e~~evodeCihtrgovina u Srbiji

Osrahj

77.9%,

Delta6.6%

IRodi¢'

6.3%~

I

- 1C-marker

4.7%-- ,Metro

~ I.R%

Mcrkt:lu)r1.4%

[uniVeorexport

1.3%_ . ..J

• Ueesce Delta Maloprodaja /lU rel/!vUlzt/lom triiJtu II lItcm i sirem mislll jc, prcmarczultatima sproveuenih istra7.ivanjn, sledecc:

Svodlli I'r~gl~d lriisnog ucesca Delta Malop.-odajcna rclcvalltnom lriiSlu

-Podrucjn Trzi~no uce~ce-%

2005. 2006.(1- Vlll)DelLa C-market Delta Mnloprodaja*

MalonrodaiaSire relevantno tdiste

CenLralna Srbija bez lleograda 2,47 1,43 :1,7Beograd 14,15 11,38 23,3Voivodina 3,23 1,29 4,3Srbiia-ukupnu: 6,61 4,74 10,5

Uie relevanlno triisteCentralna Srbija beL Beugrada 3,89 2,25 5,8Beoorad 22,12 17,78 35,9Voivodina 4,71 1,88 6,3Srbiia-ukupno: 10,17 7,2R 16,0*Triisno ucesce C-l1larketa u 2005. godini je iskazano posebno, a u 2006. u okviru Della Maluprudaje .

•••• I'RII'R[IlNA.••• KO~10R"-r- SRllIJI:

6

Analiza stallja i konkurclIlskih odllosa U lrgovilli robama sWlkodllf!Vl1e pOlro;'l1je If Srlnji

9. OCENA TRZISNE POZICIJE DELTA MALOPRODAJE

9.1. OSNOVNIINJ)JKATORI RAZVIJENOSTI

• Na segment maloprodaje kompanija Delta M je usIa tokom 2000. godine,izgradnjom prvih prodajnih ohjekata, tada pod nazivolll Maxi diskonla. Razvoj Maxi lancaimao je sIedecu dinamiku:

Oinamika razvoja Maxi lanca

Godina-stanic na !<taiu~odjnc Broi Maxi obiekata2000. 22001. :')2002. 162003. 4(i2004. 572005. 61

2006.( oktobar) 68

Pored izgradnje sopstvenih maloprodajnih objekata, Kompanija Delta M je, u procesuprivalizacije, preuzela lrgovinske lance Pekaheta (2003. godine) i C market (u prvoj polovini2006. godine).

Tokom 2004. godine otvoren je Cash&Carry objekat Tempo u Beogradu.

Rewlal. otvaranja sopslvenih maloprodaja i akvizicije 2 trgovinska lanca je maloprodajnanuda od 345 prodajnih objekata razlicitog formata, sa najvecom pojedinacnomzasl.upljenoscu superrnarkela.

• U mrdi Delta Maloprodaje zaposlcno je ukupno 8160 radnika. Broj zaposlenih polrgovinskim lancima je sledeei:

Broj i strllktllra zaposlcnih po trgovinskim landma Delta maluprudaje

Lanac I Broj zaposlenib Struktura u %Maxi I J()IO 44,2Tempo 217 2,7Pekabeta 10K') 13,3C-markel 324R 39,8Ukupno: R I(i0 100,0

Sa raspolozivim resursima i dostignutim obilllom prometa (oko 430 miliona EUR u 2005.godini) Delta Mrz/nprndaja je poslala lider na releva11lnolll seglllenlu lrgovine na malo uSrhiji.

9.2. TERITOIUJALNI RAZMESTAJ MALOPRODAJNE MREZE

Maloprodajna nuda Delta Maloprodaje obuhvala 345 obJekata i to:

• oX Maxi supermarketa u 21 gradu

, •. PRIVRWNA•••• KOMOHA-r SRBIJE

07

Alltl/i-;'1I ,\IWljll i kOllkllrclltskih odJlosa II lr~o\'ini roba"Ul .,'vlIkOl/Ilt::\lIlC potrOSllje II Srbiji

• 78 prodajnih ohjekala Pekahete u 10 gradova

• 199 prodajnih ohjekala (ukljucujuc.i i I diskont) C marketn u 13 gradova

• 1 Cash&Carry objekat Tempo u Bcogradll

Razmestaj maloprodajne mreze Delta Maloprodaje

Podrucje Maxi Pekaheta* C market Tempo Ukupno

Beograd 37 64 170 1 272Vojvodina 15 7 10 - :nC.Srhiia 16 6 19 - 41Ukupno: 68 77 199 1 345*ima jos 7 ve1eprodaja, I-Rcogrml, 2- Vojvodina, 4 -C.Srbija

9.3. KRETANJE PROMETA U LANCTMA DELTA MALOPRODAJE

Podaci 0 obimll i teritorijalnoj strukluri prumela Della Maloprodaje po lancima i podrucjimasu sledeei:

Vrednost i teritorijalna struktura prometa nelta MaloprodajeMaxi

Podmcje • Vrednost orometa - miliona dinara2005. I-Vlll2006.

Cenlralna Srhija bez I3eograda 2826 2573J:leogrnct II 009 7976Vojvodina 25R5 2409UkllIJIlO: 16420 12958

Tempo

PodruCje I Vrednost prometa - milioua dinara2005. I-Vlll2006.

Beograd 1049 2907Ukupno: 1049 2907

Pekabeta

Podrucje I Vrednosl prumela - miliona dinara2005. 1-VIII 2006.

Cenlralna Srbiia be7.Beograda 144 257I3eograd 2751 2211Vojvodina 196 171Ukupno: 3091 2659

•••• PRIVRWNA.••• KOMORA_,.. SRRIIE

AI1{lLi~ll stallja i kOl1kU"~lltski" odllosa " Irg(Jvilli robaml1 s\'flkudIlC\'IlC! potruslljt1 II Srblji

C market*

Podrucjc I Vrednost prOlllcla - miliona dinara2005. I-V III 2006.

Centrailla Srbi ia bez Beu,::rada I 715 926Beugrad II YII nusVuivudina I I 108 6U2Ukuono; 14734 9233*u 2UU5.godini C market Ilijc bio u sistemu Dclta Maloprudaja

Velta Maloprodaja-ukupno

Pourucje Yreunost promela - miliona dinara2005.* 1-VIII 2006.

Celmalna Srhiia bez Beograda 4685 3756Beograd 26720 20819Vojvouina 3889 3 182Ukupno; 35294 27757* zujedno sa C markclIlm

• Analiza prometa Delta Maloprodaje-ukupno i po lancima ukazuje na rast ukupnogpromela i promenu struklUre prometa po lancima. Pri tome:

••••

Udco Maxi supenl1arkela u ukupnom promelu je swbilan,Udeo Tel11[Jl1 je vise nego utrostrucen u ovoj u odnosu na 200.'i.godinu,Udeo Pekahele belci.i blagi fast,Udeo C marketa i7.nosi 33,3%, dok hi u 2005.godini,da .ie hio u sistemu Della, njegovouccscc u ukupnom prometll i7.nosilo 41 ,8%.

Struktura promctll Delta Maluprodajc* po lancima

Trgovinski lanae Udeu u ukllpnom prometu Della Maloprodaie -%2005. 2006.( 1-VTTI)

Maxi 46,5 46,7Tcmpo 3,0 lU,5Pckabela 8, 7 9,5C market 41,8 33,3Dclta -ukllpno: 100,0 IUU,O*U 2005. godini C I/Iarket nije bill 1I sistemu Delta Maloprodaja

9,4. ROBNA STRUKTURA l'ROMETA

Analiza robne struklure prometa po lancirna Delta Maloprodaje (bez C Inarketa koji irna dmgaeiji~i~tcm pracenja proll1cla) ukazuje na razlike koje Sll prvenstvenu detcnninisane ~lrukturom prodajnihformata i prodajnog asurtilllana. Naime, u ~trukturi prulllcta f'ekl1hetc uueu prehrambenih artikaln(84%) jc znatno veci ncgo u ostalim lancillla, s obzirom da je u prodavnicall1a ove trguvinc asortimanncprehrambenih proi7.voda znalno sk.roll1niji.U supermarketirna Maxi. eiji je a~urtiman disperziranijipo robnilll grupama, pn:hrall1beni proizvudi uccstvujll 1I ukupnom prumelll sa 77-78%. U Cash&Carry ccntru Tempo prclu'nmbeni artikli apsorbujll znatno manji deo prumcta ( u 2005.goclini fi2%, u2006.godini 59%).

, •• 11l{IVREDNA.•• KOMORA.~ SRBIJE

69

____ A_,_I<_'I,_·l.(,_, S_fl/lljll i kOllkurentskih (Jdllosa II rrgovini robama SV{lkfJt!Ilt:I'IlC potrosIlJ_'e_,_tS_"_'b_U'_' _

Maxi

Udeo u ukupnom promelU- %Robna grupa 2005. 2006.

Prehrambeni proizvudi 77.1 77.6Licna higiiena 7.3 7.0Kucna hemiia I 4.1 4.1Alkoholna piea 3.7 3.3Cigarele 1.9 1.8O,lali proizvoui 5.9 6.2Ukupno 100.0 100.0

Pekaheta

I Udeo u ukupnom promelu- %Robna grupa W 2005. 2006.Prehrambeni proizvoui 84.6 84.0Alkoholna piea 4.3 4.0Licna higi kna 3.6 3.4Kucna hemiia 3.1 2.8Cigarele 2.4 3.3OSlali nroizvoui 2.0 2.6Ukupno 100.0 100.0

Tempo

i Udeo u ukupnom prometu- %Robna grupa 2005. 2006.Prehrambeni proizvuui 62.3 59.3Licna hicijena i 10.2 11.0Kucna hemiia 6.8 8.2Alkoholna piea 6.2 4.6Cigarete 0.0 0.3OSlali PruiLvodi 14.6 16.6Ukupno: 100.0 100.0

9.5. PREGLED VODECIJ I DOBA VLJACA

U formiranju uispcrziranog prodajnog asorlimana Delta Maloprodaje uceslvujc ~iroka gamadobavljaca. Pri tome jc 70% nabavki skoncenlrisano na 50 dobavljaca (doma6ih i lranihproizvodaca i uvoznika), meau kojima su najvcci : dobavljaci iz Della M, Nell, Imlek, Came .•,luhor, l'opiko, Podravka, Frikom, SI Takovo, (frand Prom, Coca Cola, Velelabak i dr.

Vode(i dobavlja~i Della Maloprodaje

Redni Dubavljac Ucesce u pro<lajnojbruj vrednusti (%)

I. Della M dou - Navi Beograu 11,772. Nell Co doo - Beograd 4,433. Ddta Maxi UVULVIP - Beograu 4,364. IMLEK ad - Pauinska Skela 4,22

•• PRIVREONA.•••• KOMORA-r- SRRIJr.

70

_____ A_"_a_/i;_.a_s1llIljlli kOllkurelltskih od/losa II {rgovi,,; (aboma ~vllkod"evl1e /J(}/rosllje u SrlJiji

Redni Dobavlja~ . U~esce u prodajnojbroj vrednOSli (%)5. Delta Maxi Piiaea- Beograd 2,2Y6. Delta Maxi doo - Beograd 2,227. Carnex ad - Vrbas 1,988. Juhor Exnort ad - Jaoodina 1,939 Topiko ad - Backa Topola 1,8710 Podravka doo - OeoJ(rad 1,7611. pekara Delta Maxi Pudarei - Plldarci 1,5912. Frikom ad (PKB) - Padinska Skela 1,5713. Koneern Swisslion Takovo doo - Beograd 1,5314. Grand Prom AD - Novi Beograd 1,5015. Coca Cola HOC Srbija ad - Zemun-Beograd 1,3916. Vt:letabak doo - Novi Sad 1,3417. Soko Slark ad OeoJ(rad - Beograd 1,13I::L T'amis Co doo - Zemun-Beograd 1,07IY. Drenik doo - Beograd 1.0120. Florida Bel doo - OeoJ(rad 1,0121. Doncafe Group doo - Bl:ograd o,n22 Sombokd ad - Sombor 0,Y323. Henkel Merima ad - KruScvac 0,8Y24. AWl Internalional doo - Novi Beograd 0,8825. CentroproiLvod ad - Surtill-Beograd 0,8726. Global Press doo - Beograd 0,8427. Mlekara Suboliea ad - Suboliea 0,8028. Apatinska Pivara ad - Apatill 0,7929. TODola ad - Batka Tooola 0,7930. Koneern Bambi ad - POZarevae 0,7631. Neoolanra ad - Nov! Sad 0,7232. Foodland doo - Novi Beograd 0,6933. DelyuJ?,ad Delta il:e cream - Novi Beograd 0,6734. Diiamallt ad - Zrellianin 0,6635. Mlekuprodukt ad - Zrcnjanin 0,6536. Agruckonomik doo - I:leograd 0,6537. Marbo Product doo - Beograd 0,6438. Vital ad - Vrbas 0,603Y. Slaviiaeooo doo - Novi Sad 0,6040. Dzersi - Knjazevac 0,5841. PKB IMES ad - Padinska Skela 0,5742. ITM Grou p doo - N .Beograd 0,5743. Alea TrJ(ovina doo - Zcmun-Beograd 0,5644. Kniaz Milos ad - Aralldelovac 0,5545. Aleva ad - Novi Kne2evac 0,5446. MD International doo - Beograd 0,4947. Fresh & Co doo - Subutica 0,4948. ASF Internalional doo - Zemlln-Beograd 0,4649. Silbo doo - Beograd 0,4650. MIe.kara ad - Sabae 0,46

Udeo 50 na.ivccih dobavliaea: 70,10

,. I'~I\'REONA••••• ROM ORA-r- S~BIJE

7J

____ Analiza sICm}a ; konkurell/ski/l OdnOi'lIli Irgovilli robama i'Vflk(}dIlCI'1U! porrUc\:llje u Srbiji

9.6. I'ROCENA TH,ZISNOG lJCESCA DELTA MALOPRODAJE

Na bazi podataka 0 velicini relt:vantnog trzista i vredaosti OSlvarenog promela U prodajnil11laneima Dt:lla, kvantifikovano je trzisno uces0e ove Kompanije aa segmt:nlU trgovine na malorooailla svakodnevne potrosnje,

Uees0e Delta Maloprodajc analizirano je za relevantni asol1iman proizvoda, na sirem i lIzemrelevantnom Ir2istu sa stanovista prodajnih mesla i na svim terilorijalnim segmcntima tr7,isla,

Trzisno lIcesce C lIlarkeca u 2005, godini je iskazano posebno, a U 2006, godini II okviruDelta Maloprodaje,

Trzisno ucescc Delta Maloprodajc i C marketa na relevantnom tdiStu

Pourueje Tr7,isno ucdce-%2005, 2006,(1- VIII) *

Delta Maloprodaja C market Delta MaloprodajaSire relevantno triiSte

Centralna Srbija bez 2,47 1,43 3,7T3eogradaBt:og.rad 14,15 11,38 23,3Vojvodina 3,23 1,29 4,3Srbi ja-lIkllpno: 6,61 4,74 10,5

I lJze relevantno tdisteCentralna Srbija bez 3,89 2,25 5,8BeogradaBeograd 22,12 17,78 35,9Vojvodina 4,71 1,88 6,3Srbija-ukupno: 10,17 7,28 16,0• uklJu~en I C-rnarkct

._T_rz_is_'n_a lIces_ca_"_a_s_ir_e_ffi_releva"t_"_om_t_r_zi_sl_u_._Srbija u_k_u_p_"_O_

100%

90% +--80%

70%

50%]

40%

30% t-20% -'-

10% -

0%

-I

I

-JI

I1

2005 I·VITI 2006

••• PRI\'RWNA•••• KOMOR,I_,... ~RRlJr.

~C-market 0 Della ;-;;-aJ;;pmlaja eJ Druge trgovincl- ----------=--~

72

AllflL;z.ll stanja ; kOllkuren'skih ()dllosa It ,r!?o\';n; ro1Jllma svakodl1eVl1e jJotro,fllje II Srbij;

12. ZAKL.JUCNA RAZAMATRANJA

• Osnovne karakteristike lrgovinc na malo robama svakodnevne potrosnje su:dinarnicnost, visoka disperz:iranost, otvorenosl, solidne mogucnosli izbora prodajnih formatau velikim urbanim ccntrima, skroman nivo prometa po glavi stanovnika (oko 500 EURgodisnje, sto cini oko 45'fo ukupnih izdataka z:a robu licne potrusnjc u trgovini i na pijaci),ubrzani razvoj bezgotovinskog i kreditnog plaeanja, skromna mogucnost i praksa internettrgovine, ncmogllenost wacajnije i trajnije cenovnc dominacije jednog ponuaaca, bezncgativnih posledica po njegov ohim prodaje i trtiSnu poz:iciju, veea pregovaracka snagatrgovine u odnosll na uobavljace, nedovoljna raz:vijenost organizacija za zastitu potrosaea,nepostojanje lrauicijc i iskllstva u afirrnaciji proplllzivne konkurencije.

• Segment trgovine na malo robom svakounevne potrosnje u Srbiji je visokokonkllrentan i izraz:ilo disperziran segrTlt:nl, sa oko 2,6 hiljada lrgovinskih preduzeea i 3 I,5hiljada trgovinskih mdnji, koje ukllpno imaju oko 38 000 prodajnih objekata raz:licitogformata.

• Teritorijalni razmestaj prodajnih kapaciteta karaklerisc koncentracija renomiranihtrgovina i veliki11prouajnih fonnata na veee urbane centre (Beograu, Novi Sad, Nis, Subotica,Kraglljevac, (aeak), dok trgovinsku ponlldll u sreunjim i posebno u manjim gradovimauglavnom formiraju lokalna trgovinska prt:duzcea i STR.

• Rezullali istrativanja pokaz:uju da je Delta Maloprodaja jedini trgovinski lanac koji uSrbiji posluje na nacionalnom nivoll (sa ukupno 345 maloprodajnih objekata). Trgovine Rodiei Si market lakoac imajll maloprodajnc objekte na sirem domaeem tri.iSlu, ali Sll ipak uznacajnoj meri koncenlrisanc na odreaene lerilorijalne segmente (Hildie na Vojvodinu, Simarket na Vranje, Beograd i Pancevo). Od specijalizovanih trgovina na sirem domaeemtri.islu posluju: Lilly, Dill, Sl\Iisss/ioll, Matijevii: ...

• Trgovinske kompanije sa vecinskim stranim kapitalom Metro, Merkator, inlerex,VenwplI/os, KTC i i\grocor (Idea) za sada imaju mali broj prodajnih objekata veeeg formata(likupno 13), ali i dcfinisane planove za daljll penetraciju tdisla Srbije.

• Relcvantno trtisle u poslednje dye godine beleii visoke stope raSla, sto je prevashodnodeterminisano ukljllcivanjern "sivog" trtista u regulame lokovc, ali i razvojem trgovinskeponude koja stimulalivno deluje na kupovine, zatim rastom kupovne moei i promenom navikai stila zivola pojedinih kalegorija potrosaca.

• Prema izvrsenim kvantifikacijama, u 2005. godini vrednost prometa na siremrelevantnom triistu (sva prodajna mesta) kretala se oko 3,75 milijardi EUR, dok je promel nau7.em rclevantnorn lrtistu (samo prodavniee opsteg tipa-nespecijalizovane prouavnicc sapretezno prehrambenim asorlimanom) iznosio oko 2,44 milijarde EUR.• U strukluri prometa po robnim gnlpama dominanlan je udeo prehramhenih artikala(65%). Yisok lIdeo LJ ukupnom tdistu imaju i alkoholna pica (9,5%) i uuvan i eigarete (Y%).• Regionalno posmalrano, Ccntralna Srhija uceslvuje u ukupnom promelu sa oko 39%,Beograd sa preko 33'i'0 i Vojvodina sa oka 28%.

, •.. ~RIVR[I)NA."... KOMORA.~ SRRIJI:

XI

•Analiza sTtmja i konkltrelllskih od11.usa II rrg{)villi rolJllma ~·vl1kodlleVfle polr(),fl~ie Ii Srblji

• Rezultati izvrsenih istrazivanja pokazujll da jc II 2005. godini Scst najveeih trgovina(Delta, Rudie, C-I/larket, Metro, Merkalur i Univerexport) apsorbovalo oko 22% sireg,odnosno oko 35% ui.cg relevantnog tri.ista.

• Stepen konccntracije na rclevantnom triistu 1I Srbiji znatno je nizi u porcdenju sarazvijenim zapadnim zemljama, kao i 1I odnOSll na Sloveniju i Hrvatsku.

• U Slovcniji 4 vodeec kornpanije u 2005. godini apsorbovalc su 85,4% trzista (a samMercator 45,5%). U Hrvatskoj 5 prvih kompanija u 2005.godini imalo jc llcesce od 45%(ucesee KOl1zumrz, kao najveceg, iznosi oko 21 %). U 2006.godini na ovim triistima stepcnkonccntracije je povecan. Naime, preuzimanjem trgovinskog lanca F:ra, tri.isno uceseeMerc£IIom u Sloveniji poveeano je na bJizu 49%. U Hrvatskoj, lider na triistu KOl1zul/lotvorio je svoj lanac drogerija Kozrno i razvio fransizu sa STR, tako da se u ovoj godinipriblizio trZisnom uccseu od 30% na teritoriji ccle Ilrvatske.

• U 2006. godini, nakon preuzimanja C-l1larketa, lider na seglllcntu trgovine robamasvakodncvne potrosnjc II Srbiji postala je Delta Maloprodaja.

• Ucdcc Delta Maloprodaje na rclevantom tdistu, mada znacajno, i dalje je relati vnoskromno na terilOriji cele Srbije, nisko u Vojvodini i Centralnoj Srbiji, dok je vodcce uBeogradu. U 2006. godini trzisno uccsee ove kompanije na sircm relevantnom u'zistu nateritoriji cele Srbije iznosi 10,5%, a u Beogradu 23,3%.

• U puredenja sa Mercalurom U Slovcniji trZi.l:no uc6ce Delte l1a Idistu Srbije je skoro.5pUla manje, duk je u porc£lenju .w Konzumoll! u Hrvalskoj manje skoro 3 PUla.

• Analiza stavova pou'osaca po pitanju savremenih trendova na relevantnom segmentutrgovine u Srbiji pokazuje da je dominantan deo anketiranih (65%) zadovoljan izboromtrgovina u svom gradu i na gravitacionorn podrucju na kojem obavlja kupovine. Stepcnzadovoljstva je veci u urbanim centrima u kojima prodajne objckte ima veci broj trgovinskihpreduzeea (kao sto je Beograd-75%), nego u gradovima u kojima okosnicu trgovinske ponudecine manja lokalna trgovinska predllzeea i samostalne trgovinske radnje.

• PllU"osaci pozitivno occnjuju razvoj trgovinske ponllde i otvaranje novih prodajnihobjekata. lJ svim gradovima, u kojima su vrsena istrazivanja, od 80-90% anketiranih jeocenilo da bi otvaranjc novog, modemog prodajnog objekta znacajno unapredilo lokalnlltrgovinsku ponudu.Pri tome se uocava da potrosaci postaju svc zahtcvniji, posebno u pogledubazicnih elemenata ponllde (sirina asortimana, kvalitet proizvoda, nivo cena, akcijskc prodaje,lIslovi plaeanja).

• Kada Sll u pitanju prefercncije u pogledu otavranja novih prodajnih objekata, najboljesu pozicionirani Maxi i Melro. S obzirom da potroSaci postaju sve zahtevniji i da postojecetrgovine u vccini srednjih i manjih urbanih centara, II kojima trgovinsku ponudu formirajulokalna trgovinska preduzcca i radnje, ne ispunjavaju njihova occkivanja, potpllno jerazumljivo opredeljcnje rcspektabilnog dela potrosaca za renomirane kompanije, kao sto suDella iMetro.

If•. PRIVKEDNA.•••• KOMORA_I'"' SRnIJ[

82

_____ A_"lfli<,a .\'/(Illja i k(mkllrCII'~jki" odllOS{l II rrgovini r(J/)(lntu svakodnevlle pOlr(},vnjt: II SriJiji

• 1I nareunom periodLl Delta Maloprouaja bi na domaeem trzislu trebalo prvenstvenoua se osloni na inlerni metod rasIa, a teritorijalno da se usmeri na pourucje CentralneSrbije, na kujem su stepen koncentracije ponuue i lriisno L1cesce Kompanije najnizi ,SasIano vista prodajnih formala Della Maloprodaja bi trebalo prevashodno ua se orijcntisena otvaranje Tempo Cash&Carry objekata LIvelikim gradovima koji jus ncmaju prodajneobjekle ovog ili slicnog lipa i Maxi supermarketa u srednjirn i manjim grauovima, ukojima trgovinsku ponudu fonniraju lokalni ponudaci.Ulazak na segment manjihtrguvinskih formata najcelishodnije je realizovati kroz fransizu sa STR, Na lrzistuBeograda u fokusu daljeg razvoja treba da budu, u prvom redu, razliciti aspektiunapredenja postojece pOllucle.

• Jcdan od plioriteta huduceg razvoja je i izlazak na regionalna lrzista,

'te PRII'RWM.••••• KO~IOR \-r- SRRIII:

83