Srbija u procesu pristupanja

Evropskoj uniji

mr Vladimir MeĎak

Kancelarija za evropske integracije

2

Istorijat procesa proširenja Evropske unije

Godina Broj država

članica

Nove članice

1951 6 Belgija, Savezna Republika Nemačka (SRN),

Francuska, Luksemburg, Italija, Holandija

1973 9 Danska, Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo

1981 10 Grčka

1986 12 Portugalija, Španija

1995 15 Austrija, Finska, Švedska

2004 25 Kipar, Češka Republika, Estonija, MaĎarska, Letonija,

Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija

2007 27 Bugarska i Rumunija

2013 28 Hrvatska

...29 članica – Island?

3

država u procesu

pristupanja EU

kandidati za članstvo članice EU

Evropski ekonomski

prostor – (Norveška,

Island, Lihtenštajn.) EFTA (Norveška,

Island, Lihtenštajn i

Švajcarska)

susedska politika

Evropske unije

(države bivšeg

SSSR)

Evropa 2012. godine

4

Države trenutno uključene u

Proces stabilizacije i pridruživanja

• Hrvatska – kandidat, završila pregovore o članstvu, postaje

član EU 2013. godine

• Crna Gora – kandidat za članstvo, očekuje se da pregovori o

članstvu počnu 2012

• Srbija – kandidat za članstvo od 1. marta 2012, SSP potpisan

ali još nije stupio na snagu, ratifikovan u 24 članice EU

• Makedonija – kandidat za članstvo, čeka otvaranje pregovora

o članstvu od 2009

• Albanija – SSP stupio na snagu, predala zahtev za prijem –

dobila negativan odgovor Evropske komisije 2010. godine

• BiH – SSP potpisan i ratifikovan, nije podnela zahtev za

prijem u EU, podnošenje zahteva za prijem moguće tokom

2012. godine

5

Faze pristupanja Evropskoj uniji

Dva su OSNOVNA koraka na putu ka članstvu u EU:

1. Pridruživanje – Ovim korakom se stvaraju bliske veze izmeĎu države koja

se pridružuje EU i same EU. U tom periodu država se prilagoĎava načinu

rada EU i jača svoje privredne veze sa EU uspostavljanjem zone slobodne

trgovine sa EU sa ciljem priprema za pregovore o članstvu. Glavni element

pridruživanja jeste Sporazum o (stabilizaciji i) pridruživanju – SSP kojim

se definiše način uspostavljanja zone slobodne trgovine izmeĎu EU i

države koja se pridružuje. SSP je povoljniji (asimetričan) za državu koja ga

potpisuje nego za EU, jer daje toj državi neograničen pristup tržištu EU

zadržavajući istovremeno deo svojih carina za robu iz EU. Ovim putem

država postaje “država pridružena Evropskoj uniji”.

2. Pristupanje – Ovaj korak je najviše oličen u pregovorima o pristupanju

Evropskoj uniji. U tim pregovorima država koja pristupa EU utvrĎuje uslove

pod kojima će to učiniti i utvrĎuje svoju poziciju u EU nakon stupanja u

članstvo. Glavni predmet pregovora jeste: kad i na koji način će država

koja pristupa EU uskladiti svoje zakonodavstvo sa propisima EU. Na kraju

pregovora se zaključuje Sporazum o pristupanju te države Evropskoj

uniji, kojim ona postaje “članica Evropske unije”.

Faze pristupanja Evropskoj uniji I

66

Proces stabilizacije i pridruživanjaCILJ: Zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

• Proces stabilizacije i pridruživanja za države zapadnog Balkana

otvoren je 1999 sa ciljem stabilizovanja regiona i kasnijeg ulaska

ovih država u članstvo EU. Rezultat tog procesa je potpisivanje

Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

– Srbija ulazi u Proces - novembar 2000.

– Studija izvodljivosti početka pregovora – april 2005.

– Pregovori za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

trajali su od oktobra 2005 – septembra 2008.

– Potpisivanje i primena SSP – 28.04.08./ Srbija počela primenu

01.01.2009. / EU počela primenu 08.12.2009.

– Srbija i EU po prvi put u ureĎenom ugovornom odnosu

• Zahtev za prijem u članstvo EU Srbija podnosi – 22.12.2009

Faze pristupanja Evropskoj uniji II

7

Status kandidata je status koji EU odobrava državi koja je podnela zahtev za prijem u EU,

dostigla zahtevani nivo reformi i koja se priprema za početak pregovora o članstvu u EU

– Komisija predala Srbiji Upitnik o spremnosti za preuzimanje obaveza iz članstva

(2563 pitanja) – 24.11.2010

– Srbija odgovore predala – 31.01.2011 (za 45 radnih dana)

– Dodatna pitanja - od februara do aprila 2011

– Mišljenje Evropske komisije o zahtevu Srbije (tzv. Avis) – 12.10.2011

– Komisija istakla značajne uspehe na polju reformi u Srbiji i preporučila davanje

statusa kandidata, a uslovno i odreĎivanje datuma početka pregovora o članstvu –

uslovi vezani za pitanje Kosova

– Evropski savet (tj. države članice EU) na insistiranje Nemačke nije odobrio Srbiji

status kandidata već su odložile izjašnjavanje za februar 2012 – 9.12.2011

– Srbija ipak dobila status kandidata – 1.3.2012. godine

Pregovori o članstvu traju 5-7 godina u proseku, ali nema vremenskih ograničenja

– 35 poglavlja o kojima se pregovora

Potpisivanje Sporazuma o pristupanju

Ratifikacija Sporazuma o pristupanju – stupanje u članstvo predviĎenog datuma

Proces pristupanjaDobijanje statusa kandidata

Otvaranje i voĎenje pregovora o članstvu

Potpisivanje Sporazuma o pristupanju EU i stupanje u članstvo

Faze pristupanja Evropskoj uniji III

8

Šta donosi...

...Sporazum o stablizaciji i pridruživanju?

• Osnov - asimetrična zona slobodne trgovine – EU ukinula carine Srbiji momentalno

2009 i to na sve proizvode iz Srbije, a Srbija fazno to čini do 1.1.2014. Na preko 23%

poljoprivrednih proizvoda carina za uvoz u RS iz EU ostaje i nakon 2014 godine (na

robu koja nije iz EU carine ostaju nepromenjene)

• Institucionalizacija odnosa sa EU – ugovorni odnosi, a ne jednostrane mere

• ObezbeĎivanje tržišta od 500 miliona ljudi za robu iz RS

• Integracija srpske privrede u evropsku ekonomiju

• UsklaĎivanje zakonodavstva RS sa pravom EU

• Veća pomoć EU (materijalna i stručna) u procesu tranzicije

...Status kandidata?

– Bolji politički rejting države

– Bliži odnos sa EU

– Otvaranje svih 5 komponentni pretpristupnog (IPA) fonda (tj. pomoć poljoprivredi, regionalnom razvoju i borbi protiv nezaposlenosti)

– Veća sredstva (nakon usvajanja novog budžeta EU za period 2014-2020)

– Učestvovanje na velikom broju sastanaka članica EU, otvorenim samo za članice EU i države kandidate – bolja komunikacijia

– Čini državu privlačnijom za saradnju i investiranje

Faze pristupanja Evropskoj uniji IV

9

Bilateralni sporazumi

o slobodnoj trgovini

SST - (Rus, Bel, Kzh,

EFTA, Turska)

2000-2012

1. CEFTA

2006

Članstvo u

EU

3. Članstvo u Svet.

Trgovinskoj

organizaciji

- STO 2012?

2. SSP sa EU je

80% SST (2009)

Do 5.10.2000. RS je imala

samo sporazum o trgovini sa

Rusijom iz avgusta 2000)

Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Mesto SSP u spoljnotrgovinskoj politici RS

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju I

10

Član 1. Uspostavljanje pridruživanja

Naslov 1. Opšti principi, čl. 2-9

Naslov 2. Politički dijalog, čl. 10-13

Naslov 3. Regionalna saradnja, čl. 14-17

Naslov 4. Slobodan protok robe (industrijske i

poljoprivredne), čl. 18-48

Naslov 5. Slobodan protok radnika, poslovno nastanjivanje,

pružanje usluga i protok kapitala, čl. 49-71,

Naslov 6. UsklaĎivanje zakonodavstva, primena propisa i

pravila o konkurenciji, čl. 72-79,

Naslov 7. Pravda, sloboda i bezbednost, čl. 80-87,

Naslov 8. Politike saradnje, čl. 88-114,

Naslov 9. Finansijska saradnja, čl. 115-118, i

Naslov 10. Institucionalne, opšte i završne odredbe, čl. 119-139.

Struktura SSP

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju II

11

Prelazni trgovinski sporazum (PTS)

• PTS je potpisan uz SSP (Interim agreement - IA)

• SSP su potpisale EU i države članice – potrebna ratifikacija svih(proces je u toku – februara 2012. ratifikovalo 24. od 27. članica EU)

• Prelazni trgovinski sporazum – na osnovu člana 139. SSP je na snazi dok se ne ratifikuje SSP

• PTS su potpisale EU/EZ i Srbija – stupio na snagu 1.2.2010.

• Pokriva trgovinu i pitanja koja su u vezi sa trgovinom (isključive nadležnosti nekadašnje Evropske zajednice - EZ)

• Prestaje da važi stupanjem na snagu SSP

• Stupanjem na snagu SSP, Srbija će postati država pridružena EU

• Srbija je počela sa primenom PTS 01. januara 2009. godine.

• EU je počela sa primenom PTS od 08. decembra 2009. godine (od tada primena PTS nije jednostrani akti Srbije, već dvostrani UGOVORNI odnos)

• 1.1.2012. četvrta godina (dvostrane) primene PTS

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju III

12

Prelazni trgovinski sporazum (PTS) –

značaj - 2

• EU je najveći trgovinski partner Srbije

• EU je 2000. godine dozvolila jednostrano Srbiji da bescarinski izvozi u EU – tada su usvojene tzv Autonomne trgovinske mere – ATM, EU prema Srbiji i državama zapadnog Balkana

• Važenje ATM, je prema pravilima Svetske trgovinske organizacije ograničeno na 5 godina (2000-2005, 2005-2010).

• 2005 ATM su produžene do 31.12.2010. godine,

• 2010 ATM nisu produžene budući da članice EU nisu mogle da se saglase kako imenovati Kosovo u tom dokumentu zbog problem sa priznanjem njegove “državnosti”. Svima koji nisu imali potpisani SSP u tom trenutku EU je ponovo uvela carine

• Da Srbija nije imala PTS u primeni 31.12.2010. godine, EU bi za robu iz Srbije ponovo uvela carinu što bi značilo štetu od nekoliko milijardi evra izvoza i gubitak desetine hiljada radnih mesta!!

• PTS je ugovorni odnos koji se ne može jednostrano raskinuti i važiće dok SSP ne stupi na snagu, a SSP je zaključen sa neograničenim rokom trajanja!

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju III

13

Prelazni trgovinski sporazum (PTS) –

značaj - 3• PTS je asimetrični sporazum u korist Srbije

• Asimetričnost se ogleda u činjenici da Srbija (i svaka druga država

zapadnog Balkana koja ima ovaj sporazum) ima slobodan pristup

tržištu EU, dok sa druge strane ta država svoje carine fazno smanjuje

prema EU (Srbija u roku od 6 godina) a za neku robu, u sektoru

poljoprivrede, i nakon isteka roka od 6 godina carina i dalje ostaje

(meso, mleko, maslac, sir, kururuz, šljive, jagode, trešnje, paradajz,

paprika, sirće, šećer, duvan, voćni sokovi..)

• PTS takoĎe omogućava da se srpske kompanije uključe u

proizvodne intregacije na kontinentu omogućavajući ima da budu

kooperanti za veće kompanije bez plaćanja carine

• PTS omogućava neograničen i neometan tranzit preko teritorije EU što

je osnovni preduslov za dalji nesmetani razvoj trgovine sa

Rusijom koja je 3. najznačajniji trgovinski partner Srbije

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju III

14Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Izvoz Srbije Uvoz Srbije

po grupacijama 2010 po grupacijama 2010

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju IV

1515

Trgovina Srbija – svet

(u milionima evra)

Godina IzvozIndeks rasta

izvoza u %Uvoz

Indeks rasta

uvoza %Balans

Pokrivenost

uvoza

izvozom u

%

Ukupna

trgovina

20011,896 112.9 4,758 131.9 -2,862 39.85

6,654

20022,192 115.6 5,919 124.4 -3,727 37.04

8,111

20032,442 111.4 6,589 111.3 -4,147 37.07

9,031

20042,832 115.9 8,623 130.9 -5,792 32.84

11,455

20053,608 127.4 8,439 97.9 -4,831 42.76

12,047

20065,102 141.4 10,463 124 -5,361 48.76

15,565

20076,432 - 13,507 - -7,075 47.62

19,939

20087,428 115.5 15,494 114.7 -8,066 47.94

22,922

20095,961 80.2 11,505 69.8 -5,544 51.81

17,466

2010 7,393 124 12,622 109.7 -5,229 58.57 20,015

2011/3m 1,961 133.4 3,380 122.6 -1,419 58.02 5,341

Izvor: MERR

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju V

16

Trgovina Srbija-EU

(u milionima evra)

Godina IzvozIndeks rasta

izvoza u %Uvoz

Indeks rasta

uvoza u %Balans

Pokrivenost

uvoza izvozom

u %

2001 1,104 121 2,740 123 -1,636 40.29

2002 1,305 118 3,530 129 -2,225 36.97

2003 1,316 101 3,842 109 -2,526 34.25

2004 1,604 122 5,000 130 -3,396 32.08

2005 2,116 132 4,577 92 -2,461 46.23

2006 2,962 139 5,696 125 -2,734 52

2007 3,603 - 7,687 - -4,084 46.87

2008 4,029 112 9,073 118 -5,044 44.41

2009 3,196 79.3 6,533 72 -3,337 48.92

2010 4,235 132.5 7,069 108.2 -2,834 59.9

2011/10м 4,052.3 118.8 6,598,1 114.4 -2,545 61.4

Izvor: MERR

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju VI

1717

Troškovi i dobiti od SSP

TROŠKOVI na kraći rok

• Stroži uslovi poslovanja - pojačana konkurencija usled otvaranja tržišta;

• Gubitak dela carinskih prihoda 439 mln € 2009-2011 (78 miliona € u 2009, 147 miliona €

u 2010 i 214 mln € u 2011), i

• Negativni efekti na tekući bilans zbog povećanog uvoza (neizvestan uticaj svetske krize na

trgovinske tokove)

DOBITI na srednji i duži rok

• Korak ka otvaranju pretpristupniog IPA fonda i statusu kandidata

• Rast izvoza i investicija (neizvestan uticaj krize na trgovinske tokove)

• Otvaranje mogućnosti za rast investicija, trgovinske razmene, tehničke pomoći

• Slobodan pristup jedinstvenom tržištu EU vredan 1,488 mln € - usled uštede na ime

neplaćene carine za izvoz robe u EU (404 mln € u 2009, 522 mln € u 2010. i 562 milm € u

2011. godini )

• Dalji razvoj konkurentnosti i reorijentacija privrede

• Veća predvidivost države i mogućnost dugoročnog planiranja

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju VII

18

Opšti kriterijumi za članstvo

(kopenhagenski kriterijumi)

• Politički kriterijumi

– Demokratija i vladavina prava

– Ljudska prava

– Poštovanje prava manjina

– Saradnja sa Haškim tribunalom i dobrosusedski odnosi

• Ekonomski kriterijumi

– Održiva i funkcionalna tržišna ekonomija

• Sposobnost preuzimanja obaveza koje proističu iz članstva

– Usvajanje prava EU

– Kapacitet za primenu prava

Pregovori i članstvo I

Šta jeste a šta nije predmet pregovara u

toku pregovora o članstvu u EU?

19

• Pregovori se vode o usklaĎivanju domaćeg zakonodavstva sa

pravom EU koje je za potrebe pregovora podeljeno u 35

pregovaračkih poglavlja

• Pravo EU čine važeći propisi na nivou EU (ne i na nivou

država članica) u trenutku pregovora

• Ne pregovara se o suštini prava EU, ono je dato i nije

predmet pregovora

• Predmet pregovora su tranzicioni rokovi do potpune primene

prava EU u datoj državi, tj. vreme u kom će nakon stupanja u

članstvo EU, nova članica biti sposobna da primeni u

potpunosti pravo EU (rokovi variraju od 6 meseci do 12

godina)

Pregovori i članstvo II

20

Koristi od članstva u EU

• Učestvovanje u donošenju odluka u EU (Srbija seda za sto kao ravnopravna sa drugim članicama)

• Povećana bezbednost i ekonomska stabilnost

• Trgovinska, proizvodna i tehnološka integracija u jedinstveno tržište EU

• Korišćenje svetskog režima trgovine koji važi za EU (povoljan pristup većini svetskih tržišta)

• Pristup razvojnim fondovima EU

• Podrška poljoprivredi Srbije kroz fondove E

• Viši nivo investicija iz drugih članica EU

• Značajna naučna i univerzitetska saradnja

• Ubrzana modernizacija ekonomije, administracije i društva usled ispunjavanja kriterijuma za članstvo

Pregovori i članstvo III

Troškovi od članstva Srbije u EU

• Nepoznato kako će izgledati ureĎenje EU u momentu ulaska Srbije u EU (EU se konstantno menja)

• Troškovi primene prava EU koje će podneti Srbija (budžet i privreda) u toku pristupanja (milijarde €) – (+ dobro je što će ti troškovi zapravo biti značajno investiranje u sopstvenu zemlju, pre svega u životnu sredinu i u poljoprivredu)

• Zajedničko donošenje odluka za drugim članicama EU

• Viši nivo meĎuzavisnosti sa drugim članicama EU

• Odricanje od carinske politike (svi postojeći sporazumi o trgovini se raskidaju ili menjaju danom ulaska u EU: Rusija, Belorusija, Kazahstan, EFTA, Turska, CEFTA...) – odnosi sa tim državama neće biti prekinuti već će važiti režim kakav EU ima sa njima – primera radi EU i Rusija trenutno pregovaraju nastavak Sporazuma o partnerstvu i saradnji iz 1998. godine koji ima i trgovinski aspekt

• Odricanje od monetarne politike usled ulaska u Ekonomsku i monetarnu uniju – EMU (valuta u Srbiji će biti €) (to će se ipak desitidosta godina nakon ulaska Srbije u članstvo EU)

• …21

Pregovori i članstvo IV

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni

trgovinski sporazum su objavljeni u Službenom

glasniku RS broj 83/08

Dostupni su na internet sajtu:

1. Narodne skupštine Republike Srbije,

www.parlament.rs

2. Vlade Srbije, www.srbija.gov.rs

3. Kancelarije za evropske integracije,

www.seio.gov.rs

2.3.2012 ©2011 iSerbia 232.3.2012 ©2011 iSerbia 23

Hvala na pažnji!

O autoru

mr Vladimir MeĎak zaposlen je u Kancelariji za evropske integracije

Vlade Srbije od septembra 2003. godine. Od 2010. godine obavlja

fuknciju pomoćnika direktora zaduženog za koordnaciju procesa

pristupanja EU i primenu SSP. Jedan od autora važećeg Zakona o

zaštiti konkurencije. Završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,

smer meĎunarodno pravo. Magistrirao na Fakultetu političkih nauka i

diplomatije Univerziteta u Bolonji 2002. godine na temu „Regionalna

politika Evropske unije“, specijalizovao pravo konkurencije EU na

Univerzitetu u Oksfordu 2004. godine i od 2009. godine je doktorski

je kandidat na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Pitanja i komentare možete slati

na office@iserbia.rs